Inenjerstvo zatite ivotne sredine Fakultet Tehnikih Nauka Trg Dositeja Obradovia 6 21000 Novi Sad

PROJEKTOVANJE SISTEMA ZATITE

ELEKTROFILTERI
SEMINARSKI RAD

Studenti: Profesor: Slavko uri Asistent: Slobodan Tain Marianna Biro 197 Anita Huec 189

April, 2006.

Sadraj:
Uvod 3 1. Atmosferski vazduh, pojam neistog vazduha, podela neistoa... 4 1.1. Atmosferski vazduh. 4 1.2. Pojam neistog vazduha... 4 1.3. Podela neistoa u vazduhu. 5 2. Zagaivanje vazduha.................................................................................................................. 6 2.1. Glavni uzroci zagaivanja vazduha......................................................................................... 6 2.2. Izvori zagaivanja vazduha i klasifikacije............................................................................... 6 3. Osnovni podeli ureaja za preiavanje vazduha 8 4. Elektrostatiki talonici elektrofilteri.. 9 4.1. Istorijat elektrofiltera... 9 4.2. Konstrukcije i elementi elektrofiltera.. 9 4.3. Podela elektrofiltera... 13 4.4. Princip elektrostatikog taloenja.. 13 4.5. Stvaranje korone.... 14 4.5.1 Nastajanje negativne korone 15 4.5.2 Nastajanje pozitivne korone.................................................................................... 16 4.6. Elektronegativni gasovi ........................................................................................................ 17 4.7. Naelektrisavanje estica......................................................................................................... 17 5. Efikasnost izdvajanja estica.................................................................................................... 18 6 Primena i dva osnovna oblika elektrostatikih talonika........................................................... 19 7. Prednosti i nedostatci elektrostatikih talonika....................................................................... 22 8. Literatura................................................................................................................................... 23

Uvod
Istorijski posmatrano, zagaivanje vazduha nije nov fenomen. Prirodni oblici zagaivanja vazduha, kao to su vulkanske erupcije, poznate su od davnina. Dok zagaivanje od strane oveka datira od davnih dana kada je peinski ovek otkrio vatru i koristio je za grejanje i kuvanje. U engleskoj su jo u XIII veku doneeni propisi o kontroli zagaenosti vazduha dimom koji su predviali i smrtnu kaznu. Engleski naturalista, Don Evelin je 1661 godine je napisao prvi otar protest protiv zagaivanja vazduha u Londonu. Naveo je izvore i naine zagaivanja i ukazao na mere koje treba predvideti u cilju kontrole. Zagaivanje vazduha postaje naroito izraeno za vreme industrijske revolucije i korienja uglja kao izvora energije. Prelaskom na korienje nafte umesto uglja , kao glavnog izvora energije, zagaenost atmosfere se jo vie poveala, stvarajui novu vrstu zagaenja koje karakteriu supstance kao to su razni oksidi, peroksidi i drugi. Nova vrsta zagaenja je na mnogo naina pogorala preanje stanje i kontrolu zagaenosti uinila mnogo teom.

1. Atmosferski vazduh, pojam neistog vazduha, podela neistoa

1.1. Atmosferski vazduh Atmosferski vazduh predstavlja smeu veeg broja gasova u kojoj se nalazi i manja koliina estica u vrstom ili tenom agregatnom stanju. Tabela 1. Komponente istog vazduha i zapreminski udeo komponenti Gas Zapreminski udeo , % Azot 78.008 Kiseonik 20.946 Argon 0.930 Ugljendioksid 0.032 Neon 0.0018 Helijum 0.00052 Metan 0.00015 Kripton 0.00010 Vodonik 0.00005 Azot suboksid 0.00002 Ugljenmonoksid 0.00001 Ksenon 0.000008 Ozon 0.000002 Amonijak 0.0000006 Azotdioksid 0.0000001 Azotmonoksid 0.00000006 Sumpordioksid 0.00000002 Vodonik sulfid 0.00000002

1.2. Pojam neistog vazduha Neistoa u vazduhu je bilo koja supstanca koja se prenosi ili reaguje sa komponentama istog vazduha i koja na bilo koji nain deluje na oveka ili njegovu okolinu, bilo direktno ili samo svojim prisustvom, smanjuje udeo ostalih komponenti istog vazduha. Iz ovoga sledi da pojam neistog vazduha podrazumeva sadraj neistoa u istom vazduhu.

1.3. Podela neistoa u vazduhu 4

Postoji bezbroj podela neistoa u vazduhu, u daljem tekstu e biti nabrojane samo neke od njih. I Prema sastavu neistoa: 1. Organskog sastava i 2. neorganskog sastava. II Prema agregatnom stanju u kome se nalazi neistoa: 1. vrsto, 2. teno i 3. gasovito. III Prema dimenzijama: 1. Mikroskopske i 2. makroskopske. IV Prema obliku neistoe: 1. estice i 2. gasovi.

2. Zagaivanje vazduha
5

Zagaivanje vazduha podrazumeva prisutnost jedne ili vie nepoeljnih vrstih, tenih ili gasovitih supstanci u vazduhu, u odreenoj koliini, odreenih osobina i odreenom vremenskom periodu, koje predstavljaju opasnost za oveka, biljni i ivotinjski svet ili koje na bilo koji nain onemoguavaju komforan ivot i uivanje u ovekovoj okolini.

2.1. Glavni uzroci zagaivanja vazduha

Zagaivanje vazduha, iako nije nov problem, jedan je od najbre rastuih problema. Uzrok sve veem rastu problema zagaivanja vazduha jesu tri glavna faktora: 1. Stalno poveanje broja ljudi na zemlji to uslovljava veu proizvodnju dobara namenjenih za ivot. 2. Razvoj industrije i tehnologije- usko je povezan sa porastom broja stanovnika na zemlji. Poveanjem broja stanovnitva poveeva se i kapacitet industrije, a samim tim i stvaranje velikog broja novih procesa, metoda i proizvoda. Nove industrije i procesi koriste nove sirovine to dovodi do otpadaka u proizvodnji nepoznate i nedovoljno ispitane otrovnosti. Sve to dovodi do vee zagaenosti atmosfere i sloenosti problema koji nastaje. 3. Socijalne promene takoe dovode do porasta zagaivanja vazduha. Prema nainu delovanja, moemo da razlikujemo dva socijalna faktora: I. Urbanizacija ima direktno delovanje. Sve vei prelaz i doseljavanje u urbane sredine uslovljava brzo prerastanje gradova u ogromne gradske oblasti. II. Standard ivota ima indirektno delovanje. Sa ekonomskog aspekta, jedan deo stanovnitva ima visok standard ivljenja, to obuhvata upoterbu raznih aparata u domainstvu kao i sredstava za transport, a za sve to je potrebna velika koliina energije koja se dobija direktnim sagorevanjem goriva (kod automobila) ili sagorevanjem goriva u cilju dobijanja elektrine energije (za razne aparate). Kombinacija ova tri faktora moe se smatrati grupom uzajamno delujuih inilaca koji su doveli do ozbiljnog problema zagaenosti vazduha, naroito u gradovima.

2.2. Izvori zagaivanja vazduha i klasifikacije

Izvor zagaivanja vazduha predstavlja objekat ili proces koji pod unutranjim ili spoljanjim uticajem odaje neistoe u atmosferu.

Prema vrsti izvora, zagaivanje vazduha se deli na: 6

1. prirodne izvore zagaivanja i 2. vetake izvore zagaivanja. Prirodni izvori zagaivanja vazduha mogu se podeliti na: 1. praina noena vetrom, 2. aero alergeni, 3. estice morske soli, 4. dim, letei pepeo i gasovi od umskih poara, 5. gasovi iz movara, 6. mikroorganizmi, 7. magla, 8. vulkanski gasovi i pepeo, 9. prirodna radioaktivnost, 10. meteorska praina, 11. prirodna isparenja, 12. ozon nastao prilikom varnienja. U vetake izvore zagaenja spadaju: 1. 2. 3. 4. 5. zagaivanje vazduha termo i nuklearnim elektranama, zagaivanje vazduha u industriji i poljoprivredi, zagaivanje vazduha svim vrstama transportnih sredstava, zagaivanje vazduha sagorevanjem otpadnih materijala, zagaivanje vazduha u svim ostalim delatnostima.

Prema rasporedu izvora zagaivanja vazduha postoje: 1. Pojedinani ili tzv. takasti izvori-izolovani ili meusobno dovoljno udaljeni izvori tako da im prostor koji zagauju nije isti. Tu spadaju termoelektrane, rafinerije ili topionice. 2. Linijski rasporeeni izvori-putevi ,tj. njihova blia okolina, kojima se kreu transportna sredstva. 3. Povrinski rasporeeni izvori-veliki broj manjih izvora vazdunog zagaenja koji zagauju istu zapreminu vazdunog prostora. Tu spadaju gradovi koji su industrijski centri. Prema vremenu trajanja zagaivanja imamo podelu na: 1. Izvori trajnog zagaivanja, 2. izvori povremenog zagaivanja.

3. Osnovne podele ureaja za preiavanje vazduha

7

Podelu ureaja za preiavanje neistog vazduha i smea gasova mogue je izvriti prema vie kriterijuma: I Prema obliku neistoe u kome se ona nalazi u vazduhu: 1. Ureaji za odstranjivanje gasovitih neistoa iz vazduha i 2. ureaji za odstranjivanje neistoa iz vazduha u obliku estica. II Nezavisno od oblika neistoe u vazduhu ureaji za preiavanje vazduha mogu se podeliti na: 1. suve i 2. vlane. III Ureajima za preiavanje mogue je uklanjanje neistoa 1. fizikim metodama, 2. hemijskim metodama i 3. fiziko-hemijskim metodama. IV Ureaji za preiavanje vazduha prema silama ijim delovanjem vre uklanjanje estica dele se na: 1. 2. 3. 4. 5. talone komore (gravitacione sile), ciklonski ureaji za preiavanje (centrifugalne sile), filtri (inercijalne sile, zadravanje i difuzija), inercijalni preiavai, suvi i vlani (inercione sile, zadravanje i difuzija), elektrostatiki ureaji za preiavanje (elektrostatike sile).

V Ureaji za preiavanje vazduha od gasovitih neistoa prema metodi koju koriste dele se na: 1. apsorpcione preiavae, 2. adsorbcione preiavae, 3. preiavae sa sagorevanjem neistoa.

4. Elektrostatiki talonici elektrofilteri

8

4.1. Istorijat elektrofiltera

Postojanje elektrostatikih sila bilo je poznato jo u antikom dobu. Meutim, prvi pisani materijal o delovanju elektrostatikih sila na estice aerosola datira iz oko 1600. godine, u kome Vilijem ilber (William Gilbert) iznosi svoja zapaanja o kretanju trenjem naelektrisanih estica dima u elektrinom polju. U periodu od 1600. do 1900. godine u istraivanjima elektrostatikog taloenja i pojava u vezi sa tim, uestvovali su najpoznatiji istraivai u istoriji nauke, kao to su: Robert Bojl (Robert Boyle), Isak Njutn (Issak Newton), arl de Kulon (Charles de Coulomb) i drugi. Frederik Kotrel (Frederick Cottrell) je dao znaajne radove u ovoj oblasti, u periodu posle 1900. godine. On je takoe izradio prvi elektrostatiki talonik za praktinu primenu.

4.2. Konstrukcije i elementi elektrofiltera

Na slici 4.2.1. prikazana je uobiajena konstrukcija elektrofiltera.

Osnovni elementi koje treba da sadri elektrofilter su : 1. 2. 3. 4. Komora, aktivne elektrode, pasivne elektrode, otvor za dovod gasa sa reetkom za usmeravanje, 5. otvor za odvod gasa, 6. sakuplja neistoa, 7. vratanca za pregled, 8. ureaji za otresanje, 9. izolatori i 10. transformatori. Slika 4.2.1 Uobiajena konstrukcija elektrofiltera (Rakovi, A., Zagaivanje i preiavanje vazduha, Beograd, 1981.)

Elektrofilter se sastoji od komore u kojoj su po odreenom rasporedu postavljene aktivne i pasivne elektrode. Komora sadri prikljune vodove za odvod i dovod gasa, reetku na ulaznom otvoru koja vri usmeravanje gasne struje i sakupljae neistoa. Ureaj za otresanje estica 9

nalazi se postavljen uz komoru sa noseim ramom elektroda, tako da mu je mogu pristup sa spoljanje strane. Transformator- ispravlja je takoe ureaj koji je neophodan za rad elektrofiltera i on se kao i ostali ureaji za kontrolu nalazi ili na samom elektrofiltru ili izvan njega zavisno od njegove veliine, namen i dr. Aktivna elektroda je ica krunog ili kvadratnog poprenog preseka, prenika oko 2,5 mm. Spoljna povrina ice, tj. elektrode, moe biti sa bezbroj zareza i otrih ivica sa ciljem poveenja intenziteta jonizacije pri odreenoj vrednsti napona. Ova elektroda mora biti otporna na mehaniko istezanje i koroziju. Aktivna elektroda mora biti izolovana od kuita to se postie primenom razliite vrste elektroizolatora. Aktivna elektroda se naziva jo i jonizujua, naelektrisavajua, pranjea, i moe biti negativno ili pozitivno naelektrisana. Pasivna elektroda moe biti u obliku cevi ili ploe. Ako je u obliku cevi, onda je to obino cev krunog ili estougaonog poprenog preseka. Pasivne elektrode u obliku ploa postavljaju se paralelno jedna naspram druge, a aktivne elektrode se postavljaju izmeu njih na odreenom rastojanju od obe ploe i odreenim rastojanjima jedna od druge. Ploe mogu biti ravne ili razliito oblikovane kako bi se spreila mogunost ponovnog pokretanja nataloenih estica. Na slici 4.2.2. je prikazano nekoliko naina izvedbi pasivnih elektroda u vidu ploa. Pasivna elektroda se naziva jo i primajua, razelektrisavajua, skupljajua. Ona je uvek naelektrisana suprotnim naelektrisanjem od naelektrisanja aktivne elektrode. Pasivna elektroda je uzemljena, jer je ureaj visoko naponski.. Uzemljavanjem se spreavaju mogua varnienja izmeu elektroda i okolnih provodnika.

Slika 4.2.2. Razliite izvedbe pasivnih elektroda u vidu ploa. (Rakovi, A., Zagaivanje i preiavanje vazduha, Beograd, 1981.) Rastojanje izmeu elektroda je razliito. Obino je za oko 5 cm za izdvajanje tenih estica, a oko 15 cm za izdvajanje vrstih estica. Na slici 4.2.3. su prikazane uobiajene konstrukcije i raspored elektroda kod elektrofiltera.

10

Slika 4.2.3. Uobiajene konstrukcije i raspored elektroda kod elektrofiltera. (Rakovi, A., Zagaivanje i preiavanje vazduha, Beograd, 1981.) Veoma je vano da dovod gasa sa esticama bude pravilan, kao i to da gasna struja na ulazu u elektrofilter bude jednolika, a koliina gasa rasporeena po celokupnoj povrini. To se postie reetkama, aluzinama ili ploama sa otvorima. Sakupljai estica koje se otresaju ili spiraju sa elektroda obino su u obliku levka krunog ili kvadratnog poprenog preseka. Materijali od kojih se izrauju sakupljai praine su razliiti, u zavisnosti od vrste i veliine ureaja. Za manje ureaje je obino elini lim, a za vee beton, opeka i dr. estice nataloene na elektrodama uklanjaju se treenjem ili spiranjem. Treenje moe biti: 1 elektromagnetsko, 2 pneumatsko ili 3 mehaniko. Pri treenju, a naroito pri mehanikom otresanju udarima ekia, treba voditi rauna o moguim mehanikim oteenjima samih elektrofiltera, a posebno o kidanju aktivnih elektroda. Spiranje se vri pomou mlaznica i moe biti: 1 povremeno ili 2 stalno. Jednosmerna struja visokog napona dobija se pomou transformatora. Kod elektrofiltera najvie se koriste statiki transformatori sa poluprovodnicima dok se ree koriste mehaniki transformatori. Preporuene maksimalne vrednosti napona su od 15 do 80 kW, mada postoje ureaji i van ovog podruja, npr.100 kW, u zavisnosti od tipa elektrofiltera i njegove primene.

11

Elektrofilteri se mogu izraditi kao jednostepeni ili kao dvostepeni. Kod jednostepenih elektrofiltera se isti par elektroda koristi i za naelektrisavanje i za prikupljanje estica. Oni rade sa negativnom koronom, i uglavnom se koriste u industriji zbog mogue proizvodnje znaajne koliine ozona tokom rada. Dvostepeni elektrostatiki talonici postoje odvojeni parovi elektroda koji obezbeuju prvo naelektrisavanje, a zatim prikupljanje estica. Oni rade sa pozitivnom koronom i koriste se u ureajima za kondicioniranje vazduha. Na slici 4.2.4. prikazana je ema jednog dvostepenog elektrofiltera.

Slika 4.2.4. ema dvostepenog elektrofiltera. (Rakovi, A., Zagaivanje i preiavanje vazduha, Beograd, 1981.) Pri konstruisanju ili izboru elektrofiltera osnovni inioci koje treba uzeti u obzir su: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. vrste i karakteristike estica, specifina elektrina otpornost praine pri odreenim uslovima, oblast veliine estica koje treba izdvojiti iz vazdune struje, koncentracija estica pri odreenim uslovima, sastav gasne smee, opseg temperatura pri kojima se vri izdvajanje i opseg protoka gasa kroz ureaj.

4.3. Podela elektrofiltera

Prema nainu uklanjanja nataloenih estica sa elektroda, elektrofiltre je mogue podeliti na: 12

1. suve (uklanjanje estica treenjem) i 2. vlane (uklanjanje etica spiranjem). Prema visini temperature na kojoj rade, elektrofilteri se dele na: 1 2 hladne (temperatura ispod od 250 C) i tople (temperatura iznad 250 C ).

4.4. Princip elektrostatikog taloenja

Vazduh ili gas iz koga elimo da izdvojimo estice provodi se kroz elektrino polje sainjeno od dve elektrode. Elektroda koja uslovljava jonizaciju gasa je aktivna elektroda. Elektroda na kojoj dolazi do izdvajanja, tj. taloenja estica je pasivna elektroda. Mnoge estice su ve naelektrisane u prethodnim procesima, ali je ovo naelektrisanje obino suvie slabo za praktinu primenu. Kada se estice dovoljno naelektriu i kada se nau u elektrinom polju, dolazi do kretanja naelektrisanih estica usled postojanja privlanih elektrostatikih sila ka suprotno naelektrisanoj elektrodi pod pravim uglom u odnosu na strujanje. estice se prikupljaju na elektrodi. Naelektrisavanje estica vri se pomou korone koja okruuje aktivnu elektrodu. Na slici 4.4.1. ematski je prikazan princip rada elektrofiltera.

13

Slika 4.4.1 ematski prikaz principa rada elektrofiltera. Zaprljan gas ulazi na dnu talonika, naelektrie se istim znakom naelektrisanja kao i aktivna elektroda i taloi se na pasivnoj elektrodi , koja je suprotno naelektrisana. ist gas odlazi iz elektrofiltera na otvoru koji se nalazi na gornjem delu elektrofiltera. Nataloene neistoe se uklanjaju iz elektrofiltera otresanjem pomou odreenog ureaja za otresanje estica. (Rakovi, A., Zagaivanje i preiavanje vazduha, Beograd, 1981.)

4.5. Stvaranje korone

Uspean rad elektrostatikih talonika zavisi od koliine nastalih jona, koji e se prikaiti na estice i pod uticajem elektrinog polja izazvati dejstvo sila na estice i njihovo kretanje ka kolektorskoj (pasivnoj) elektrodi. Postoji nekoliko mehanizama za dobijanje jona u gasu, jedini mehanizam praktian za korienje kod elektrostatikih talonika je korona. Korona je fenomen koji se javlja pod izvesnim uslovima kada struji naelektrisanje kroz gas. Korona elektrinog pranjenja pretstavlja odavanje elektrine energije sa povrine provodnika u vidu jonizacije okolnog gasa i ispoljava se u vidu svetleeg gasnog omotaa oko provodnika. Korona se javlja na elektrodi iji je radijus manji, to znai da je ica ta na kojoj e se javiti korona, a kako smo ve ranije rekli, ona pretstavlja aktivnu elektrodu. U zavisnosti od znaka aktivne elektrode, postoje pozitivna i negativna korona. Pozitivna korona javlja se kod pozitivno naelektrisane aktivne elektrode, i ispoljava se u vidu jednoliko svetleeg omotaa, dok se negativna korona javlja oko negativno naelektrisane aktivne elektrode, i ispoljava se u vidu svetleih prstenova, rasporeenih koaksijalno du elektrode. Na slici 4.5.1 prikazan je izgled pozitivne i negativne korone.

14

Slika 4.5.1. Izgled pozitivne i negativne korone. Na slici 1. i 2., prikazana je pozitivna korona, dok je na slici 3. i 4. prikazana negativna korona. (Internet) 4.5.1 Nastajanje negativne korone Negativna korona nastaje oko anode, tj. oko negativno naelektrisane elektrode, koja je kod elektrofiltera u obliku ice. Na slici 4.5.1.1. prikazan je mehanizam nastajanja negativne korone. U vazduhu uvek je prisutan izvestan broj jona i slobodnih elektrona. Pri naponu bliskom kritinoj vrednosti slobodni elektroni u zoni jakog elektrostatikog polja, tj. u blizini ice primaju energiju od polja i ubrzani i usmereni od ice sudaraju se sa molekulima okolnog gasa pri emu uslovljavaju nastajanje pozitivnih jona i elektrona, koje moemo nazvati primarni elektroni. Primarni elktroni nastavlaju proces koji su zapoeli slobodni elektroni, tj. primaju energiju od polja, bivaju ubrzani i u sudarima sa molekulima gasa izazivaju nastajanje novih pozitivnih jona i elektrona. Pozitivni joni pak bivaju ubrzani i usmereni ka ici, bombarduju icu, oslobaaju energiju pri udaru, pri emu uslovljavaju izbijanje elektrona iz povrinskog sloja ice. Tako nastali elektroni nazivaju se sekundarni elektroni i oni nastavljaju sudaranje sa molekulima kao i slobodni i primarni elektroni. Elektroni koji dospeju u elektrino polje slabijeg intenziteta pri sudaru sa neutralnim molekulima grade negativne jone koji se kreu ka pozitivnoj elektrodi na kojoj se vri njihovo razelektrisavanje. Nastajanje svetleeg omotaa u visokojonizujuem gasu oko ice je posledica neprekidnog sudaranja suprotno naelektrisanih estica. Dopunsko nastajanje pozitivnih jona, a samim tim i sekundarnih elektrona, je usled fotojonizacije molekula gasa. Kod negativne korone elektronska lavina, tj. nastajanje slobodnih elektrona, poinje na povrini ice i nastavlja da se iri radijalno oko ivice regiona korone. Slobodni elektroni se formiraju pomou ultraljubiastog zraenja .

15

Slika 4.5.1.1. Mehanizam nastajanja negativne korone. (Rakovi, A., Zagaivanje i preiavanje vazduha, Beograd, 1981.)

Negativna korona ne moe da nastane osim ako su slobodni elektroni nastali u koroni u mogunosti da se veu za molekule gasa i formiraju negativne jone. Ako nisu u stanju da se veu, veina slobodnih elektrona e se kretati ka pozitivnoj elektrodi i javie se varnica. Neki gasovi, naroito azot, ne apsorbuju spremno elektrone, i oni su neophodni za rad negativne korone, osim ako nisu prisutni i elektronsko apsorpcioni gasovi. Jedan od najboljih elektronsko apsorpcionih gasova koji se esto javlja u otpadnim gasovima industrije je sumpor dioksid, pored njega, dobri elektronsko apsorpcioni gasovi su i kiseonik, vodena para i ugljen dioksid. 4.5.2 Nastajanje pozitivne korone Pozitivna korona nastaje oko katode, tj. pozitivno naelektrisane elektrode, koja je kod elektrofiltera u obliku ice. Nastajanje pozitivne korone analogno je nastajanju negativne korone. Elektroni migriraju prema ici. Region sa velikom jainom polja ogranien je na deo oko korone, a jaina polja vea je na povrini ice. Elektronska lavina zapoinje na ivici regiona korone i nastavlja se sve do povrine ice. Zbog toga nema mogunosti da se elektroni apsorbuju i stoga se ne proizvode negativni joni. Meutim, postoji veliki broj pozitivnih jona nastalih u lavinskom procesu i oni migriraju izvan regiona korone prema pasivnoj elektrodi. Ovi pozitivni joni se vezuju za prisutne molekule, naelektrisavajui ih pozitivno i uzrokuju njihovo kretanje prema kolektorskoj elektrodi. Slobodni elektroni koji naiu na icu bivaju odneseni kao struja u ici. Nastajanje dovoljnog broja slobodnih elektrona za iniciranje lavinskog procesa javlja se na ivici korone zahvaljujui pozadinskoj radijaciji. Izgleda da je broj nastalih elektrona usled pozadinske

16

radijacije dovoljan da se zapone korona, ali je nedovoljan da se ona odri. Dodatni slobodni elektroni se formiraju u blizini ivice korone usled ultraljubiastog zraenja same korone. Veina elektrostatikih talonika je sa negativnom aktivnom elektrodom, jer pri uobiajenim uslovima elektrostatikog taloenja u optem sluaju dozvoljava veu jainu struje pri odreenom naponu nego za sluaj pozitivne aktivne elektrode. Negativna korona takoe doputa veu vrednost kritinog napona, to uslovljava i veu efikasnost taloenja estica.

4.6. Elektronegativni gasovi

Pri sudaru elektrona sa neutralnim molekulom gasa, moe doi do njihovog spajanja pri emu nastaje negativan jon. Mogunost primanja elektrona od strane neutralnih molekula zavisi od tzv. elektronegativne prirode gasa, od energije koju sadri elektron, kao i od istoe gasa, tj. prisustva drugih gasova i para. Elektronegativna svojstva su kod nekih gasova vie ili manje izraena, a neki gasovi ih uopte nemaju. Kod gasova bez elektronegativnih svojstva negativna korona nije mogua iz razloga to proces primanja elektrona od strane neutralnih molekula predstavlja osnovni uslov za postojanje elektrostatikog taloenja. Elektrostatiko taloenje mogue je i kod gasova bez elektrostatikih svojstva, primenom pozitivno korone. Negativna korona e biti intenzivnija u gasovima sa izraenim elektronegativnim svojstvima.

4.7 Naelektrisavanje estica

Naelektrisavanje estica vre joni, a u zavisnosti od naina na koji to vre, ono moe biti: 1. Bombardovanjem estica jonima koji se kreu pod uticajem elektrostatikog polja. Ovaj efekat je izraen kod estica aerosola poluprenika veeg od 0,1 m. 2. Primanjem naelektrisanih jona od starne estica pri difuziji jona, koja je u skladu sa zakonima kinetike teorije. Ovaj efekat je izraen kod estica aerosola poluprenika manjeg od 0,1 m. 3. Kombinacijom naelektrisavanja estica bombardovanjem i difuzijom jona

17

5. Efikasnost izdvajanja estica

U osnovi elektrostatiko taloenje estica aerosola moe se podeliti na etiri faze: I. II. III. IV. naelektrisavanje estica , kretanje naelektrisanih estica u elektrostatikom polju od aktivne ka pasivnoj elektrodi, neutralizacija naelektrisanja estica nakon izdvajanja na pasivnoj elektrodi i uklanjanje nataloenih estica sa pasivne elektrode.

Prema specifinoj elektrikoj otpornosti , aerosoli se mogu podeliti na tri grupe: 1. male specifine otpornosti, do 104 cm, 2. srednje specifine otpornosti, od 104 do 5*1010 cm, 3. visoke specifine otpornosti, preko 5*1010 cm. Specifina elektrina otpornost znatno utie na efikasnost izdvajanja estica. Kod estica aerosola male specifine otpornosti primeeno je da se brzo razelektriu pri kontaktu sa pasivnom elektrodom, ali usled indukcije moe se desiti da se estice naelektriu istim znakom kao i pasivna elektroda, tako da elektrine sile savladaju athezione i estice naputaju pasivnu elektrodu, tj. bivaju poneene strujom gasa. Kod estica aerosola visoke specifine otpornosti javljaju se takoe nepovoljne pojave i smanjuje se efikasnost izdvajanja estica.To su pojave taloenja estica na aktivnoj elektrodi, taloenje estica na pasivnoj elektrodi u slojevima razliitih debljina kao i pojave tzv. povratne jonizacije ili povratne korone. Aerosoli srednje specifine otpornosti u pogledu izdvajanja estica zadaju najmanje problema. Iz navedenog se moe zakljuiti da je za postizanje to vee efikasnosti izdvajanja estica potrebno sledee: - Vrednost napona izmeu elektroda treba da je to vea, - Treba to je mogue vie smanjiti vreme zadravanja estica na aktivnoj elektrodi, a to se postie, to je mogue veim protokom jona aktivne ka pasivnoj elektrodi, - Treba vriti povremeno uklanjanje nataloenih estica sa elektroda, posebno sa pasivne elektrode. - estice nataloene na pasivnoj elektrodi treba razelektrisati, to uveava veu potencijalnu razliku, tj. napon izmeu elektroda, - Strujanje noseeg gasa treba da bude laminarno, jer turbulentno strujanje smanjuje difuziju estica, a samim tim i nijhovo taloenje.

18

6. Primena i dva osnovna oblika elektrostatikih talonika

Elektrostatiki talonici imaju iroku primenu u skoro svim granama industrije, metalurgije (prerada gvoa i elika, prerada aluminijuma...), hemijskoj industriji (proizvodnja cementa, papira,...), za preiavanje produkata sagorevanja u termoelektranama i toplanama, kao i za preiavanje vazduha za korienje u klimatizaciji, tj. preiavanje atmosferskog vazduha. Na slici 6.1. prikazana je konstrukcija ureaja za otpraivanje dimnih gasova elektrofiltrom u TO, Zagreb.

Slika 6.1. Konstrukcija ureaja za otpraivanje dimnih gasova elektrofiltrom u T.O., Zagreb. (Rakovi, A., Zagaivanje i preiavanje vazduha, Beograd, 1981.) Zahtevi koje treba da zadovolje ovi ureaji u tako raznovrsnim uslovima primene su razliiti, pa naravno i konstrukcije samih ureaja. Elektrostatiki talonici izgrauju se u dva osnovna oblika, prikazana na slici 6.2. : 1. Jednostavniji oblik sa gledita teorijske i eksperimentalne analize sainjavaju ica i cilindar koaksijalan sa icom, 2. Sloeniji oblik sainjavaju ica i ploe. Kod oba oblika aktivna elektroda je ica.

19

Slika 6.2. Osnovni oblici elektrofiltera, a. Pasivna elektroda - cilindar, b. Pasivna elektroda ploa. (Rakovi, A., Zagaivanje i preiavanje vazduha, Beograd, 1981.) 6.1 Primeri nekih vrsta elektrostatikih talonika 1. Jednostepeni cilindrini elektrostatiki talonik Vazduh sa polutantima ulazi u blizini dna ureaja i struji prema gore kroz cilindrini talonik. Elektrostatike sile prouzrokuju kretanje estica ka kolektorskoj elektrodi gde se lepe. Preieni gas struji napolje, kroz otvor na vrhu. Prikupljena praina se s vremena na vreme odstranjuje. To se izvodi protresanjem talonika. Praina zatim pada u kolektor na dnu. Slika 6.1.1.

Slika 6.1.1. Jednostepeni cilindrini elektrostatiki talonik. (Bukurov, M., Inenjerstvo okoline, Aparati za mehaniko preiavanje, skripta, Novi Sad, 2004) 20

2. Jednostepeni talonik sa paralelnim icama Gas struji izmeu dve vertikalne ploe izmeu kojih se nalazi puno vertikalnih ica. Slika 6.1.2.

Slika 6.1.2. Jednostepeni paralelnim ploama

talonik

sa

Slika 6.1.3. Dvostepeni cilindrini talonik

(Bukurov, M., Inenjerstvo okoline, Aparati za mehaniko preiavanje, skripta, Novi Sad, 2004) 3. Dvostepoeni cilindrini talonik Korona se nalazi na dnu kolektorskog cilindra, satoji se od ice malog prenika, u ovom sluaju direktno spojenu sa elektrodom koja stvara kolektorsko polje. Ta elektroda ima vei prenik. U ovom sluaju i korona i elektroda se napajaju istim potencijalom. Slika 6.1.3. 4. Dvostepeni talonik sa paralelnim ploama Kolektorske elektrode su vertikalne ice, elektrode kolektorskog polja su ploe. Ovde je korona na viem potencijalu od kolektorskih elektroda i napajaju se sa razliitih izvora. Slika 6.1.4.

Slika 6.1.4. Dvostepeni talonik sa paralelnim ploama. (Bukurov, M., Inenjerstvo okoline, Aparati za mehaniko preiavanje, skripta, Novi Sad, 2004) 21

7. Prednosti i nedostatci elektrostatikih talonika

Prednosti elektrostatikih talonika su: - irok dijapazon dimenzija, - mogunost primene za razne potrebe, - prikupljaju estice raznih dimenzija, - mogunost rada na visokim pritiscima i temperaturama, - potrebna im je mala snaga, - visok stepen efikasnosti pri prikupljanju malih estica. Nedostatci su im da ne mogu da prikupljaju neke vrste praine i gasne polutante.

22

8. Literatura
1. Bukurov, M. Inenjerstvo okoline, Aparati za mehaniko preiavanje, skripta, Novi Sad, 2004. 2. Rakovi, A., Zagaivanje i preiavanje vazduha, Beograd, 1981. 3. Bethea, R., Air Pollution Control Technology, Lubbock, Texas 4. Dorman, R.G., Dust Control and Air Cleaning 5. Internet

23