MINERALOGIJA (osnovni minerali i grupe minerala koji grade stijene)

MINERALOKE KARAKTERISTIKE LITOSFERE Litosfera, vrsti omota Zemlje, izgraena je od stijena - prirodnih mineralnih agregata definisanog sastava i sklopa. Stijene su dakle sve prirodne tvorevine odreenog sastava i strukture, bez obzira na njihovu vrstinu, izuzimajui organske produkte. Stene mogu biti izgraene od jednog (monomineralne) ili vie minerala (polimineralne). Minerali, konstitutivni elementi stijena, se najee definiu kao prirodna vrsta tela odreenog hemijskog sastava, koji se moe prikazati hemijskom formulom (strukturnom ili empirijskom) i tano odreene unutranje grae. Broj minerala koji su do danas u prirodi pronaeni i odreeni prelazi 3000, ali to izvijesno nije konaan broj jer savremene metode koje se koriste prilikom njihovog preciznog odreivanja omoguavaju detaljnija ralanjavanja unutar pojedinih mineralnih vrsta i definisanje novih minerala. Od oko 150 minerala koji uestvuju u izgradnji stijena (petrogeni minerali), svega nekoliko desetina predstavljaju bitne sastojke koji svojim prisustvom odreuju vrstu stijene. Minerali se, kako je ve reeno, odlikuju svojim hemijskim sastavom i odreenom unutranjom graom, od ega im zavise fizike osobine i spoljanji oblici.

HEMIJSKI SASTAV MINERALA U hemijskom pogledu minerali mogu biti razliita, ponekad dosta sloena, jedinjenja ili, ree, elementi. Meu petrogenim mineralima najei su, to logino proistie iz poznatog hemijskog sastava Zemljine kore, silikati, dok su manje zastupljeni oksidi, karbonati, sulfidi, sulfati i td. Vaan sastojak nekih minerala je voda. Ona se moe pojaviti u vie oblika i to: Mehaniki uklopljena - kada je voda zahvaena prilikom rasta kristala (ovakve mehanike uklopke, bilo da su teni, gasoviti ili vrsti, nazivamo inkluzijama) i praktino predstavlja u njemu strano tijelo. Kao takva, jasno je da se ne prikazuje hemijskom formulom minerala. Higroskopna - pojedini minerali imaju osobinu higroskopnosti, odnosno upijanja vlage iz okolne sredine. Vodu iz ovakvih minerala je lako odstraniti zagrevanjem do nekoliko desetina stepeni bez poslijedica po njegova osnovna svojstva. Takoe ne ulazi u hemijski sastav minerala pa se ne prikazuje hemijskom formulom.

Koloidna - kod minerala nastalih koagulacijom iz koloidnih rastvora voda moe, istina sasvim slabo vezana, oblagati estice. Koliina koloidne vode nije striktno odreena, pa se njen sadraj u hemijskim formulama oznaava sa nH2O. Isuivanjem, veze koje dre vodu se lako kidaju. Karakteristian primer je mineral opal - SiO2 x nH2O. Kristalna voda - voda se kod minerala koji je sadre u ovakvom obliku vezuje u vrijeme kristalizacije i njen raspored u kristalnim reetkama je tano odreen. Koliina kristalne vode je strogo definisana, pa se prikazuje u hemijskim formulama minerala (gips - CaSO4 x 2H2O). Odstranjivanjem ovako vezane vode svojstva minerala se menjaju. Konstituciona - predstavlja deo strukture minerala. Hidroksilne grupe (OH) su vrsto vezane u kristalnim reetkama i ovakva voda se ne moe odstraniti bez ruenja kristalne strukture minerala. U hemijskim formulama oznaava se sa (OH).

OBLIK I NAIN POJAVLJIVANJA MINERALA U prirodi minerali se mogu pojaviti kao tela pravilnog i nepravilnog oblika. Ukoliko poseduju pravilnu unutranju granu - definisanu kristalnu reetku u kojoj postoji tano odreen raspored jona (atoma i molekula), tada e im i spoljanji oblik biti pravilan. Takve minerale nazivamo kristalima. U sluajevima kada ne postoji pravilna unutranja grana, minerali se pojavljuju u nepravilnim - amorfnim oblicima.
Amorfni mineral

Monokristal

Kristalna druza

Nisu, meutim, ni sva zrna kristalnih minerala u potpunosti razvijena, to e zavisiti od uslova kristalizacije, odnosno rasta kristala. Ukoliko postoji dovoljna koncentracija materije u rastvoru ili rastopu, dovoljno vremena za razvie kristala i dovoljno prostora, mineral e se pojaviti u pravilnom idiomorfnom obliku. Kako u prirodi najee nisu u potpunosti zadovoljeni svi ovi uslovi, mineral moe biti samo delimino pravilan - hipidiomorfan ili nepravilan - ksenomorfan (alotriomorfan). Retka su izolovana mineralna zrna - monokristali, ve su minerali udrueni u kristalne agregate ili kristalne druze. Amorfni minerali, usled nepravilne unutranje grane imaju i nepravilne spoljanje oblike pa se pojavljuju u vidu bubreastih ili grozdastih agregata. Ono to je takone za njih karakteristino je da su izotropni, odnosno da su im fizike osobine jednake u svim pravcima, to nije sluaj sa kristalima. est je sluaj da se materija istog hemijskog sastava pojavljuje u razliitim (kristalnim ili amorfnim) oblicima to nazivamo polimorfizmom. Primeri za polimorfizam su pojavljivanje ugljenika u dva potpuno razliita minerala (grafit - mekan, crne boje, neprovidan i dijamant - veoma tvrd, providan, izvanredne sjajnosti) ili SiO2 materije koja gradi nekoliko kristalnih i amorfnih oblika razliitih fizikih osobina.

Izomorfizam je pojava da minerali razliitog (ipak slinog) hemijskog sastava imaju slinu unutranju grau, pa su im tako slini i nain pojavljivanja i fizike osobine. esto ovakvi minerali grade takozvane izomorfne smee ili izomorfne nizove. Kristali predstavljaju vrsta tela pravilnog oblika, sa simetrino rasporenenim osnovnim elementima. Elementi kristala su pljosni - ravne povrine koje ograniavaju kristal; ivice - pravolinijski elementi koji nastaju na dodiru dveju ivica i rogljevi - koji se formiraju na dodiru najmanje triju ivica. Oblici pljosni mogu biti trougaoni, kvadratni, pravougaoni, mnogougaoni i td. Svaka mineralna vrsta ne kristalie na isti nain, odnosno oblici kristala zavise od elemenata simetrije (osa simetrije, ravni simetrije i centra simetrije). U osnovi svake kristalne sisteme su odnosi takozvanih kristalografskih osa. U kristalu moramo da zamislimo najmanje tri kristalografske ose (dui koje spajaju centre dveju naspramnih pljosni ili ivica) koje se seku u centru kristala gradei osni krst. Osobenosti svake kristalne sisteme se zasnivaju na odnosima duina kristalografskih osa i uglova koje one meu sobom zaklapaju.Na osnovu ovih karakteristika moemo da izdvojimo nekoliko sistema kristalizacije:

Teseralna - sve tri kristalografske ose su jednake duine i sve tri meusobno grade prave uglove. Ovoj sistemi pripadaju mnogi, esto veoma komplikovani oblici. Najkarakteristiniji su, menutim, heksaedar (kocka) i oktaedar.

Tetragonalna - horizontalne ose (a i b) su jednake duine, a osa c je dua ili kraa. U osnom krstu sve tri ose grade prave uglove. Tipini oblici za ovu sistemu su tetragonalna prizma ili tetragonalna bipiramida.

Heksagonalna - za ovu sistemu karakteristine su tri horizontalne ose jednake duine, koje meu sobom zaklapaju uglove od 1200, dok ravan koju one obrazuju stoji pod pravim uglom sa osom c, koja je u ovom sluaju dua ili kraa. Najjednostavniji oblici koji se ovom prilikom pojavljuju su heksagonalna prizma ili heksagonalna bipiramida.

Romboedarska - poseban vid heksagonalne, izdvojen kao samostalna sistema. Ovde se, kao posledica razlike u elementima simetrije, pojavljuju nepotpuni heksagonalni oblici. Najkarakteristiniji oblik je romboedar.

Rombina - sve tri ose su razliite duine, ali menusobno zaklapaju prave uglove.

Monoklinina - kristalografske ose su razliite duine. Ose b i c stoje pod pravim uglom, dok osa a (ona koja gleda ka posmatrau) stoji pod kosim uglom u odnosu na ravan koju definiu b i c.

Triklinina - sve tri ose su razliite duine i menu sobom stoje pod kosim uglovima. Osim prostih kristalnih oblika, minerali se esto pojavljuju u vidu takozvanih kristalnih blizanaca. Blizanci se karakteriu srastanjem ili prorastanjem dveju ili vie individua prema tano odreenim zakonitostima. Poseban vid blinjenja je formiranje polisintetikih blizanaca, kada se blizne lamele viestruko smenjuju. Neki oblici dodirnog, prodornog ili polisintetikog blinjenja su karakteristini za pojedine mineralne vrste i mogu nam pomoi pri njihovoj odredbi.

FIZIKE OSOBINE MINERALA Za blie definisanje pojedinih mineralnih vrsta, pored karakteristinih kristalnih (ili amorfnih) oblika i naina pojavljivanja, neophodno je poznavati i njihove najvanije fizike osobine. Neke od fizikih osobina su nepromjenljive za svaki pojedini mineral, pa e tako predstavljati osnovu za njihovo prepoznavanje. Boja - S obzirom da minerali mogu biti providni, delimino providni ili neprovidni, znai da oni dio svetlosti upijaju, dio apsorbuju, a dio odbijaju. Boja minerala je odreena onim dijelom spektra koji nije apsorbovan. Svaki mineral poseduje svoju izvornu boju koja je poslijedica njegovog sastava i strukture. Takvu boju nazivamo idiohromatskom. U prirodi, meutim, est je sluaj da minerali, uslijed, makar i minimalnog sadraja mehanikih primesa strane materije, bivaju sasvim drukije obojeni. Ovo je takozvana alohromatska boja. Ukoliko su minerali delimino zahvaeni procesima raspadanja, oni mogu da zadobiju novu - pseudohromatsku boju.

Ogreb - Iako su minerali razliito alohromatski obojeni, njihov ogreb, odnosno boja praha se ne mijenja. Do boje ogreba moemo da doemo na jednostavan nain: tako to emo da spraimo mineral ili da njime zagrebemo po beloj tvrdoj podlozi. Kao podlogu najee koristimo neglaziranu porcelansku ploicu ili dno laboratorijske porcelanske posude. Koliko boja ogreba moe da bude znaajna kod identifikacije minerala moe se videti na primerima nekih metalinih minerala. Hematit, na primer, oksid trovalentnog gvoa, moe alohromatski biti mrk, crven, siv ili crn, ali mu je ogreb uvijek karakteristine crvene boje. Sjajnost - Osobina koja zavisi od sposobnosti minerala da u razliitom intenzitetu odbijaju svetlost. Znaaj ove osobine se ogleda u tome to se karakteristina sjajnost moe zapaziti i kod mineralnih zrna sasvim malih dimenzija. Neki od najznaajnijih tipova sjajnosti su: Dijamantska - sjajnost koju imaju providni minerali sa velikim indeksom prelamanja svetlosti. Staklasta - esta kod providnih ili djelimino providnih minerala sa srednjim indeksom prelamanja. Masna - javlja se najee na nepravilnim prelomima minerala. Sedefasta - sjajnost karakteristina uglavnom za minerale koji se pojavljuju u listastim formama. Svilasta - esta kod vlaknastih minerala. Metalina - najea sjajnost kod neprovidnih metalinih minerala.

Cjepljivost - Neki minerali imaju osobinu da se pod dejstvom mehanikog udara dijele po odreenim ravnima ili po sistemu ravni. Ovakva osobina naziva se cjepljivost. Kod pojedinih minerala ona moe biti do te mjere izraena da mineral moemo da cjepamo, teoretski, sve do osnovne kristalne reetke. Cjepljivost moe prema intenzitetu da se okarakterie kao: vrlo savrena, savrena, jasna, izraena itd., do minerala koji praktino nemaju cjepljivost. Prema pravcu, cjepljivost je paralelna nekim pljosnima u kristalu (kocki, oktaedru, romboedru, prizmi, bazi itd.). Ponekad, dva pravca cjepljivosti zaklapaju razliite uglove, to moe da bude karakteristika pojedinih mineralnih vrsta. Tvrdina - Tvrdina minerala definie se kao otpornost minerala prema paranju. Minerali vee tvrdine mogu da paraju one sa manjom tvrdinom, odnosno, mineral manje tvrdine ostavlja ogreb na mineralu vee tvrdine. Minerali jednake tvrdine se menusobno ne paraju. Za utvrivanje tvrdine nekog minerala koristimo takozvanu Mosovu skalu. U njoj su odreeni indeksi minerali klasifikovani prema tvrdini i to:

Mineral nepoznate tvrdine pokuaemo da zaparamo mineralima iz ove skale i tako mu odredimo tvrdinu. Ukoliko ne raspolaemo Mosovom skalom, tvrdinu moemo priblino da odredimo znajui da se minerali tvrdine 1 i 2 paraju noktom, minerali tvrdine 3, 4 i 5, paraju se noem, minerali tvrdine 6 i 7 paraju staklo, a minerali tvrdine 8, 9 i 10 sijeku staklo.

Elastinost - Ukoliko djelovanjem neke sile izazovemo deformaciju minerala, on po prestanku delovanja sile moe da se vrati u prvobitno stanje ili da ostane deformisan. Sposobnost povratka u prvobitno stanje nazivamo elastinost. Ova osobina veoma varira kod pojedinih vrsta. Postoje izrazito elastini minerali, kao to su liskuni, kao i oni koji su sasvim neelastini (hlorit ili talk). Za minerale koji se pod dejstvom sile ne deformiu, ve lako pucaju, kaemo da su krti (kvarc). Gustina - Gustina minerala zavisi od materije od koje je izgraen i njegove unutranje strukture. Kod petrogenih minerala ona se kree od 2.5 - 3.5 g/cm2. Neki minerali, meutim, (posebno oni metalini) imaju i viestruko veu gustinu. Ova osobina se koristi za izdvajanje minerala iz spraene stene ili iz prirodnog nanosa. Magnetinost - Kao i gustina, magnetinost minerala, moe korisno da nam poslui kod njihove separacije. Neke minerale, naime, privlai magnet i za njih kaemo da su magnetini ili paramagnetini, dok su drugi dijamagnetini, odnosno magnet ih ne privlai. Za izdvajanje koristimo elektromagnetni separator - spravu kod koje moemo da menjamo jainu magnetnog polja.

Elektrine osobine - Pojedini minerali provode elektricitet, dok ga drugi uopte ne provode. Kod nekih minerala provodljivost se menja u zavisnosti od temperature ili pritisaka kojima ih izlaemo. Posebno su interesantne pojave razlike u naponu izmeu dijelova kristala usled zagrevanja (piroelektricitet) ili elektricitet koji je posljedica izlaganja pritisku ili trenju (piezoelektricitet). U zavisnosti od ovih osobina minerali mogu da nau i svoju primjenu. Radioaktivnost - Radioaktivnost se u mineralima pojavljuje kao posljedica sadraja radioaktivnih elemenata. Poznavajui vrijeme raspadanja pojedinih radioaktivnih elemenata, moemo da odredimo starost minerala, odnosno stijene u kojoj se on nalazi. Stijene u kojima se nalazi vea koliina radioaktivnih minerala ne bi smjele da se upotrebljavaju kao kamen za unutranje oblaganje objekata.

FIZIOLOKE OSOBINE MINERALA Ukus, miris ili opip minerala moemo da podvedemo pod fizioloke osobine i da ih, kao i fizike osobine, koristimo za identifikaciju pojedinih mineralnih vrsta. Ukus je karakteristian kod lako rastvorljivih minerala. Tako na primer, halit ima slan, a silvin gorko slan ukus. Miris se ponekad oslobana kad mineral izloimo trenju ili udaru. Minerali arsena realgar i auripigment, pri tom imaju miris belog luka, minerali glina imaju esto miris na amonijak, a organske primese u nekim mineralima prouzrokuju miris bitumija. Opip moe da bude karakteristino masan kod minerala kao to su talk ili azbest ili hladan ako su u pitanju minerali velike toplotne provodljivosti.

POSTANAK MINERALA Prvi minerali na Zemlji nastali su u vrijeme formiranja prve ohlaene kore. I danas, kao i tokom cjelokupne geoloke istorije, dio minerala se obrazuje u procesu hlaenja magme, odnosno lave. Ovako nastale minerale nazivamo magmatskim ili pirogenim. Prilikom hlaenja magmatskog rastopa moe doi do aktiviranja lakoisparljivih sastojaka i njihovog intenzivnog kretanja u gasovitom stanju. U ovoj fazi, koju nazivamo pneumatolitskom, nastaju potpuno nove mineralne vrste. Minerale formirane u ovom ciklusu nazivamo pneumatolitskim mineralima. Kada temperatura opadne na nekih 400oC, veina lakoisparljivih sastojaka prelazi u teno stanje. Voda, kao najznaajniji lakoisparljivi sastojak, cirkulie kroz ve prilino ohlaenu magmatsku masu i okolne stijene i pri tom neke sastojke rastvara da bi ih istaloila u pukotinama stijena. Ove zagrejane rastvore nazivamo hidrotermalnim, pa emo i minerale nastale u ovom stadijumu nazvati hidrotermalnim mineralima. Znaaj ovih procesa naroito je veliki za formiranje velikog broja sulfida nekih metala, esto vanih rudnih minerala.

Na povrini Zemlje, bilo na kopnu, bilo u vodenim sredinama znatan broj minerala moe da bude izluen iz hladnih (jonskih ili koloidnih) rastvora. Temperatura ovih rastvora je ispod 50 C, a pritisci su bliski ili jednaki atmosferskom. Minerali su po svom sastavu najee karbonati, sulfati, oksidi i sl., a nazivamo ih hidatogenim mineralima. Neki ivi organizmi grade svoje ljuture ili skelete od mineralne materije i tako utiu na obrazovanje biogenih minerala. Ukoliko minerali formirani u razliitim stadijumima dospiju (uslijed tektonskih pokreta i sl.) u uslove povienih pritisaka i temperatura, moe se dogoditi da prekristaliu u nove minerale stabilne u novim uslovima. Tako e nastati metamorfni minerali. Pri tome uslovi metamorfizma mogu da budu razliiti. Ako minerali nastaju samo pod uticajem povienih pritisaka i temperatura izazvanih razliitim geotektonskim pokretima onda su to regionalnometamorfni minerali, a ako se preobraaj prvobitnih minerala dogaa pod uticajem magme (na njenom kontaktu sa okolnim stenama), onda su kontaktnometamorfni.

SISTEMATIKA MINERALA SILIKATI Kako su soli silicijumovih kiselina najvaniji petrogeni minerali, njima emo posvetiti najveu panju. Za razliite spoljanje oblike i fizike osobine silikatnih minerala znaajna je njihova unutranja struktura. Osnovna strukturna jedinica silikata je SiO4 tetraedar izgraen od jednog atoma (jona) silicijuma oko kojeg se nalaze etiri atoma (jona) kiseonika. Znajui da je jon kiseonika (O2) dvovalentan, jasno je da u ovakvoj strukturi postoje etiri slobodne valence. One mogu biti kompenzovane tako da dva ili vie susjednih SiO4 tetraedara budu povezani zajednikim atomima kiseonika ili atomi kiseonika dvaju SiO4 tetraedara mogu biti povezani nekim katijonom. Moe se izdvojiti nekoliko karakteristinih sluajeva, pa su silikatni minerali podjeljeni u nekoliko grupa.

Nezosilikati - Osnovnu eliju nezosilikata ine izolovani SiO4 tetraedri (Gr. nezo ostrvo) bez zajednikih atoma kiseonika, ve su etiri slobodne valence kompenzovane dvovalentnim katijonima. Hemijske formule ovakvih minerala su najee dosta jednostavne: Fe2SiO4, Mg2 SiO4... Sorosilikati - Ovoj grupi pripadaju minerali kod kojih su dva susjedna SiO4 tetraedra povezana zajednikim atomom kiseonika. Ovako se formira grupa (Si2O4)-6, pa hemijski sastav ovih minerala moe biti veoma komplikovan. Za slobodne atome kiseonika vezuju se razliiti katijoni.

Ciklosilikati - Kod ciklosilikata SiO4 tetraedri su povezani preko zajednikih atoma kiseonika u prstenove koji mogu imati 3, 4 ili 6 lanova. Mali je broj vanih minerala koji imaju ovakvu unutranju strukturu.

Inosilikati - Kod inosilikata SiO4 tetraedri su povezani u lance, koji mogu biti jednostruki ili dvostruki. Postoje znaajni minerali koji imaju ovakvu granu, a zajednika im je karakteristika da se pojavljuju u izduenim (prizmatinim, igliastim, vlaknastim...) kristalima.

Filosilikati SiO4 tetraedri mogu biti meusobno povezani u jednoj ravni. Izmejnu ovih ravni mogu da se smjeste dvovalentni katijoni, ali se mogu pojaviti i slobodne valence uslijed zamjene jednog dijela silicijuma aluminijumom. Spoljanje forme ovakvih minerala su ploaste, listaste ili ljuspaste. Tektosilikati - Kod tektosilikata SiO4 tetraedri grade prostornu reetku, odnosno svaki je povezan sa etiri susedna. Slobodne valence za koje se vezuju uglavnom alkalni ili zemnoalkalni elementi, mogu da se pojave uslijed zamjene silicijuma aluminijumom. Neki vrlo znaajni petrogeni minerali imaju ovakvu strukturu.

TEKTOSILIKATI
GRUPA SiO2 MINERALA Kvarc Mada ovaj mineral, iji je hemijski sastav SiO2, i ne spada u silikate ve u okside, njegova unutranja struktura odgovara tektosilikatima. Nesumnjivo je u pitanju jedan od najvanijih petrogenih minerala, zastupljen u svim vrstama stijena. Kvarc kristalie romboedarski. Idiohromatski je bezbojan, mada se moe pojaviti u varijetetima raznih boja na osnovu kojih i dobija ime. Tako osim bezbojnog, kada ga nazivamo gorskim kristalom, sreemo uti - citrin, ljubiasti - ametist, crni - morion i td. Cjepljivosti je neizraene, krt je i pokazuje nepravilne povrine preloma. Sjajnosti je staklaste na pljosnima, a na prelomu karakteristine masne po kojoj ga lako prepoznajemo u stijenama. Tvrdina mu je 7. Veoma je otporan na hemijsko povrinsko raspadanje jer se rastvara samo u fluorovodoninoj kiselini. Izloen pritisku, kvarc menja svoje elektrine osobine (piezoelektricitet), to je svojstvo koje ga ini korisnom sirovinom u elektronskoj industriji.

Kvarc moe nastati na razliite naine. Najee kristalie direktno iz magmatskog rastopa, ali moe postati i hidrotermalno kada ispunjava pukotine u razliitim stijenama. U sedimentnom i metamorfnom ciklusu moe nastati preobraajem amorfnih SiO2 minerala. Zbog otpornosti na raspadanje, sreemo ga u nanosima, a prisutan je i u velikom broju metamorfnih stena. Upotreba kvarca je dosta raznovrsna. Pravilni kristali povoljnih karakteristika nalaze primenu u elektronskoj i optikoj industriji, a primjerci lijepih boja i za izradu nakita. Kvarcni pijesak je nezamjenljiva sirovina u staklarskoj industriji.
Gorski kristal Gorski kristal

Opal Opal je amorfna modifikacija SiO2 sa razliitom koliinom koloidne vode (SiO2 x nH2 O). Sadraj vode varira od 3 do dvadesetak procenata. Idiohromatski je bezbojan, mada je ee obojen uslijed prisustva razliitih primjesa. Masne ili staklaste sjajnosti, providan ili neprovidan. Plemeniti varijeteti lijepih boja su cijenjeni kao dragi kamen. Tvrdine je 5,5-6,5, koljkastog preloma. Pojavljuje se u vidu grozdastih ili bubreastih agregata. Opal nastaje hidrotermalno na niskim temperaturama ili hidatogeno. Moe nastati iz toplih voda oko gejzira i nazivamo ga gejziritom, a drvenasti opal predstavlja okamenjeno drvo. Nestabilan je i tei da vremenom rekristalie u kalcedon ili kvarc.
Opal

Kalcedon Kalcedon je SiO2 kriptokristalaste strukture, odnosno moe se rei da je njegova struktura na prelazu izmjenu amorfne (opal) i kristalne (kvarc). Pojavljuje se u soivastim, bubreastim i slojevitim oblicima razliitih boja. Tvrdine je oko 6, koljkastog preloma, sjajnosti masne do smolaste. Alohromatski moe biti razliito obojen. Crveni ili crvenomrki kalcedon nazivamo jaspisom, prozirni crveni ili uti - karneolom, zeleni hrizoprasom, a ukoliko poseduje zonarnu granu, onda je to ahat ili ahatni oniks. esto nalazi primjenu kao poludragi kamen. Nastaje hidatogeno ili hidrotermalno na niskim temperaturama. ini prelaz od opala prema kvarcu.

FELDSPATI Minerali iz grupe feldspata su najei minerali u Zemljinoj kori. Izgrauju oko 60% magmatskih, 30% metamorfnih i 12% sedimentnih stijena. To su minerali srodnog hemijskog sastava i fizikih osobina. Kristaliu triklinino ili ree monoklinino. Bezbojni su ili bijeli (ponekad ruiasti, zelenkasti ili plavi), tvrdine 6-6,5, staklaste sjajnosti. Posjeduju savrenu cjepljivost. Prema hemijskom sastavu, to su alumosilikati kalijuma, natrijuma i kalcijuma. Retko se pojavljuju u istom obliku, ve grade izomorfne smjee. Kalijski i natrijski feldspati se mijeaju u ogranienim koliinama i grade alkalne feldspate, a natrijski i kalcijski, mijeajui se u neogranienim koliinama, plagioklase. Kalijski feldspati su sanidin, ortoklas i mikroklin. Njihova hemijska formula, predstavljena u obliku oksida, kako bi se lake videli odnosi pojedinih komponenata, glasi: K2O x Al2O3 x 6SiO2. Uvijek, meutim, sadre neto natrijske ili kalcijske komponente.

Sanidin To je kalijski feldspat sa neureenom kristalnom reetkom. Nastaje na visokim temperaturama, pa ga nalazimo u izlivnim magmatskim stijenama. Kristalie monoklinino. esto su to pravilni tabliasti kristali staklaste sjajnosti. Bezbojni, bijeli ili ruiasti. Na krupnijim zrnima mogu se golim okom zapaziti blizne lamele. Ortoklas Ortoklas je takone monoklinini kalijski feldspat, ali sa veim stepenom ureenosti kristalne reetke. Poto je stabilniji na neto niim temperaturama nego sanidin, nai emo ga u dubinskim magmatskim stenama. Bijel je ili rjee ruiast ili zelenkast uslijed prisustva primjesa. Staklaste sjajnosti i izraene cjepljivosti po dva pravca koji zaklapaju prav ugao (po emu je i dobio ime). Kao i ostali feldspati, ortoklas prilikom procesa povrinskog raspadanja prelazi u liskunske minerale ili minerale glina.

Ortoklas

Mikroklin Mikroklin ima potpuno ureenu kristalnu reetku. Stabilan je na niskim temperaturama (ispod 500o C) i visokim pritiscima. Sree se uglavnom u metamorfnim stenama. Slinih je fizikih osobina kao ortoklas, s tim to kod ovog minerala ravni cjepljivosti zaklapaju kos ugao.

Mikroklin

Alkalni feldspati

Plagioklasi Izomorfni niz plagioklasa nastaje mijeanjem dvaju komponenata: natrijskog plagioklasa Na2O x Al2O3 x 6SiO2 i kalcijskog CaO x Al2O3 x 2 SiO2. Izmenu dva krajnja lana postoje svi prelazi: Albit natrijski plagioklas sa 0-10% Ca komponente; Oligoklas sa 10-30%; Andezin sa 30-50%; Labrador sa 50-70%; Bitovnit sa 70-90% i Anortit Ca-plagioklas sa preko 90% kalcijske komponente. Inae, s obzirom na razliit sadraj SiO2 u Na i Ca plagioklasima, esto ih dijelimo na kisele - one sa visokim sadrajem SiO2 (albit), intermedijarne ili prelazne - sa srednjim sadrajem SiO2 (oligoklas i andezin) i bazine - sa niskim sadrajem SiO2 (labrador, bitovnit i anortit). Prema fizikim osobinama slini su kalijskim feldspatima. Svi plagioklasi kristaliu triklinino i esta je pojava takozvanih polisintetikih blizanaca (kod kojih se blizne lamele smijenjuju u neprekidnom nizu). Intermedijarni tipovi mogu imati zonarnu granu, pri emu je centar kristala najbaziniji, a idui ka periferiji zrna svaka sledea lamela je sve kiselija. Minerali grupe plagioklasa esti su i veoma vani sastojci magmatskih stena. U sedimentnom ciklusu, pri povrinskom raspadanju, kiseli plagioklasi prelaze u minerale glina, a bazini se kalcitiu.

FELDSPATOIDI Ukoliko u magmatskom rastopu nema dovoljno SiO2 za obrazovanje feldspata (alkalne magme), umesto njih kristalisae feldspatoidi. Po hemijskom sastavu feldspatoidi su alumosilikati kalijuma, natrijuma i kalcijuma, znai vrlo bliski feldspatima, ali se od njih razlikuju po znatno niem sadraju SiO2. To se najbolje vidi iz uporednih formula najznaajnijih feldspatoida i odgovarajuih feldspata: feldspati feldspatoidi ortoklas K2O x Al2O3 x 6SiO2 leucit K2O x Al2O3 x 4SiO2 albit Na2O x Al2O3 x 6SiO2 nefelin Na2O x Al2O3 x 2SiO2

Leucit Leucit kristalie teseralno u pravilnim kristalnim oblicima. Bijel je ili siv, staklaste sjajnosti. Tvrdina mu je 5,6-6, neizraene je cjepljivosti, koljkastog preloma. Nastaje pirogeno i nalazi se u vulkanskim stenama alkalnog karaktera. Kao i alkalni feldspati i leucit pri procesima povrinskog raspadanja prelazi u minerale glina. Interesantna je sirovina za proizvodnju vjetakih ubriva. Nefelin Nefelin kristalie heksagonalno, pojavljuje se u prizmatinim ili tabliastim kristalima. Moe biti bijezbojan, ali je ee bijel do svijetlo siv ili razliito obojen uslijed prisustva primjesa. Staklaste je sjajnosti na pljosnima, a na prelomu masne. Tvrdine 5.5-6, bez izraene cjepljivosti. Nastaje pirogeno, pojavljuje se u magmatskim stijenama siromanim SiO2 a bogatim alkalijama.

FILOSILIKATI LISKUNI Minerali iz grupe liskuna su jako znaajni petrogeni minerali. Smatra se da u grani Zemljine kore uestvuju sa oko 4%. Ima ih naroito u magmatskim i metamorfnim stijenama, ali se pojavljuju i u nekim sedimentima. Po sastavu su to hidratisani alumosilikati K, Na, Li, Mg ili Fe i mada se meu sobom dosta razlikuju po hemijskom sastavu, unutranja struktura im je ista, iz ega proizilaze i zajednike fizike osobine. Svi liskuni kristaliu monoklinino u ploastim ili ljuspastim kristalima. Tvrdine su oko 2,5 i savrene (maksimalne) cjepljivosti. Liske liskuna pokazuju izrazitu elastinost. Prema hemijskom sastavu moemo da izdvojimo nekoliko karakteristinih tipova: Muskovit - kalijski liskun Paragonit - natrijski Flogopit - magnezijski Biotit - magnezijsko-gvoneviti Lepidolit - litijski i Cinvaldit - litijsko-gvoneviti liskun. Kao petrogeni minerali, meutim, najznaajniji su muskovit i biotit.

Muskovit Muskovit je hidratisani alumosilikat kalijuma - K(Al2Si3O10)(OH)2. Bijezbojan je, sedefaste sjajnosti i kao i ostali minerali iz ove grupe, savrene cjepljivosti. Ukoliko je kristalisao iz magmatskog rastopa uz prisustvo lakoisparljivih sastojaka, liske muskovita mogu biti i oko 1m u preniku. Sa druge strane, nekim procesima moe nastati sitnoljuspasti varijetet - sericit, kod koga se kristali i ne vide golim okom. Nastaje na razliite naine. U magmatskom ciklusu, muskovit se izluuje u zavrnim fazama kristalizacije, a po konsolidaciji magmatskog rastopa, kristalie pod dejstvom gasovite faze (pegmatitsko-pneumatolitski). Pod uticajem hidrotermalnih rastvora nastae sericit. Kao mineral veoma otporan na hemijsko raspadanje, muskovit se moe transportovati dosta daleko i taloiti se u nanosu, tako da se pojavljuje kao gotovo redovan sastojak pijeskovitih sedimentnih stena. U metamorfnom ciklusu, pod uticajem povienih pritisaka i temperatura na minerale glina, formira se sericit ili muskovit. Muskovit se upotrebljava kao izolacioni materijal u elektronskoj industriji.

Muskovit

Biotit Za biotit se moe rei da je po sastavu magnezijsko-gvoneviti liskun, mada se ustvari radi o izomorfnoj sijmei hidratisanog kalijsko-gvonevitog i hidratisanog kalijsko-magnezijskog alumosilikata. (KFe3AlSi3O10)(OH)2 i (KMg3Al3Si3O10)(OH)2 Biotit je crne ili tamnomrke boje, a ostale fizike osobine su mu iste kao kod muskovita. U prirodi, biotit se najee pojavljuje od svih liskuna. Postaje pirogeno u kasnim fazama kristalizacije magmatskog rastopa i sree se, ne samo u kiselim, ve i u stijenama sa veoma niskim sadrajem SiO2 (bazinim i ultrabazinim). Takoe, est je mineral metamorfnih stijena. U sedimentnom ciklusu, biotit se, kao veoma nestabilan i podloan lakom hemijskom razlaganju, retko nalazi u nanosima.

MINERALI GLINA Znaaj minerala glina naroito dolazi do izraaja u zemljinom horizontu. Ovi minerali, kao produkti transformacije primarnih magmatskih alumosilikata (feldspata, feldspatoida...), esti su u ostatku raspadanja magmatskih stijena. Osim hidatogeno, meutim, neki minerali glina mogu nastati i u hidrotermalnom ciklusu. Minerali glina su prema svom hemijskom sastavu hidratisani aluminijski silikati. Svi se pojavljuju u vidu sitnozrnih agregata. Veliina ljuspica je takva da se ne mogu videti ak ni pod obinim mikroskopom. Zbog toga za identifikaciju pojedinih minerala iz ove grupe koristimo komplikovanije instrumentalne metode. Na osnovu detaljnih prouavanja izdvojeno je nekoliko minerala iz grupe glina, mada se moe rei da se najee pojavljuju udrueni. Najizrazitiji predstavnici su kaolinit i monmorijonit.

Kaolinit Kaolinit je ist aluminijski silikat sa vodom Al2Si2O5(OH). Joni silicijuma i aluminijuma se u njegovoj kristalnoj reetki na zamijenjuju, ve grade naizmjenine slojeve. Rastojanje izmenu ovih slojeva je malo, tako da tu ne mogu ui neki strani joni ili molekuli vode. Zbog toga je kaolinit dosta ist u prirodi i ne bubri u dodiru sa vlagom iz vazduha. Kristalie triklinino (jedini triklinian od vanijih minerala glina) i pojavljuje se u ljuspiastim agregatima. Bijel je ili primesama razliito obojen, sedefaste sjajnosti, masnog opipa. Tvrdine je 1 do 2. Kaolinit nastaje transformacijom alumosilikata pod uticajem hladnih ili toplih rastvora. ist kaolinit je nezamjenljiva sirovina za proizvodnju porcelana, pa se i eksploatie kod nas u Kobau i okolini Bratunca.
Kaolinit

Monmorijonit Monmorijonit je po sastavu hidratisani alumosilikat Al2Si4O10(OH)2xH2O, s tim to deo Al jona (skoro polovina) moe da bude zamijenjen magnezijumom ili feri-gvonem. Za razliku od kaolinita, monmorijonit ima troslojnu kristalnu reetku. Izmjeu dva sloja izgraena od SiO4 grupa nalazi se sloj u koji su ugraeni joni Al3+, Mg2+ i Fe3+. Rastojanje izmeu dveju troslojnih lamela je mnogo vee nego kod kaolinita, tako da e izmeu njih moi da se ugrade joni veoma velikih radijusa kao na primer K+ ili ak i molekuli vode. Rezultat ovoga je da monmorijonit poseduje izraenu higroskopnost i uslijed upijanja vlage iz vazduha poveava svoju zapreminu i do tri puta. Monmorijonit nastaje povrinskim raspadanjem alumosilikata ili hidrotermalno na niskim temperaturama.
Monmorijonit

Hlorit Termin hlorit odnosi se na niz od nekoliko minerala koji su po sastavu hidratisani alumosilikati magnezijuma i gvoa. Dio aluminijuma moe u njima da bude zamenjen trovalentnim gvoem ili hromom, a magnezijum fero-gvoem manganom ili niklom. Hloriti kristaliu monoklinino u vidu listastih ili ljuspastih kristala. Kao i liskuni, hlorit ima savrenu cjepljivost, ali njegove liske ne pokazuju elastine osobine. Boje je zelene u razliitim nijansama (u zavisnosti od sadraja gvoa), sedefaste sjajnosti, tvrdine 1.5-2.5. Minerali iz grupe hlorita mogu da nastanu hidrotermalno (neposredno iz rastvora ili preobraajem drugih Fe-Mg alumosilikata) ili kao produkti regionalnog metamorfizma. est je sastojak regionalnometamorfnih stijena. Vulkanske stijene koje su nastale konsolidacijom lave u vodenoj sredini redovno sadre hlorit.

Serpentini Minerali serpentinske grupe su po sastavu hidratisani magnezijski silikati u iju kristalnu reetku moe biti ugraeno neto gvoa (do 30% Mg moe da bude zamenjeno dvovalentnim gvoem). Najvaniji predstavnici ove grupe su: Hrizotil - vlaknasti serpentin, kristalie monoklinino; Antigorit - listasti serpentin, monoklinian i Serpofit - amorfan. Serpentini se prepoznaju po svojim zelenim, plaviastim ili utozelenim bojama. Sjajnost im je svilasta do masna, tvrdina oko 3.5. Nastaju u hidrotermalnom ciklusu i to preobraajem olivina i rombinih piroksena. Grade metamorfne stene - serpentinite. Hrizotil moe da se deponuje iz hidrotermalnih rastvora unutar pukotina u ultrabazinim stijenama. Ekonomski znaaj imaju hrizotil-azbesti (vlaknasti agregati hrizotila) i to kao sirovina za proizvodnju vatrostalnih materijala.

Talk Po hemijskom sastavu talk je slian mineralima serpentinske grupe Mg6(OH)4Si8O20. Kristalie monoklinino u vidu listastih ili jedrih agregata. Ima savrenu cjepljivost, ali su liske neelastine. Bijele je ili blijedozelene boje, masne sjajnosti i opipa, tvrdine 1. Nastaje metamorfno ili hidrotermalnom alteracijom olivina ili drugih magnezijskih silikata bez aluminijuma. Upotrebljava se u medicini, hemijskoj i kozmetikoj industriji. INOSILIKATI Menu inosilikatima, dakle onim mineralima ija se unutranja struktura karakterie SiO4 tetraedrima povezanim u neprekidne lance ili trake, moemo da izdvojimo dvije, za izgradnju stijena svakako najznaajnije grupe. To su amfiboli i pirokseni. Interesantna razlika izmenu ovih dviju grupa minerala je u uglovima koji zaklapaju dvije ravni cjepljivosti, a koji kod amfibola iznosi 124 , a kod piroksena 87 . Takoe, minerali iz grupe amfibola u sebi uvijek sadre konstitucionu vodu.

GRUPA AMFIBOLA Minerali iz grupe amfibola kristaliu rombino ili monoklinino. Pojavljuju se u izduenim prizmatinim, katkad pritkastim ili igliastim kristalima, to je poslijedica njihove unutranje strukture. Zajednika im je osobina i karakteristina cjepljivost. Svi amfiboli imaju izraenu cjepljivost po dvema ravnima iji tragovi zaklapaju ugao od 124 . Na osnovu naina kristalizacije i hemijskog sastava izdvajamo slijedee podgrupe: Rombini amfiboli: - Antofilit i - edrit. Monoklinini amfiboli: -Tremolit-aktinolitska serija; -Hornblenda i -Alkalni amfiboli. Rombini amfiboli nemaju za nas nekog veeg znaaja, tako da se njihovim osobinama ovde neemo baviti.

Tremolit To je monoklinini amfibol sa sastavom Ca2Mg5(OH)2Si8O22 (kalcijskomagnezijski silikat sa vodom). Javlja se u igliastim i fibroznim agregatima,bezbojan je, bijel ili siv. Staklaste sjajnosti, savrene amfibolske cjepljivosti i tvrdine 5.5-6. Postaje u metamorfnom ciklusu, pa ga i nalazimo u metamorfnim stijenama, dok u magmatskim moe nastati kao produkt alteracije piroksena. Preobraajem prelazi u serpentin ili talk. Aktinolit Aktinolit je magnezijsko gvoeviti silikat sa vodom Ca2(MgFe)5(OH)2Si8O22. Slian je tremolitu, ali je najee zelene ili ak tamnozelene boje. U metamorfnim uslovima nastaje regionalno metamorfno na niskim temperaturama ili kontaktno metamorfno. Preobraajem piroksena uz prisustvo vode nastaje sekundarni aktinolit - uralit.

Tremolit

Aktinolit

Hornblenda Hornblenda je amfibol koji ima najvei znaaj kao petrogeni mineral. Sastav joj je dosta kompleksan, ali se moe svesti na kalcijsko-magnezijskigvoeviti silikat sa aluminijumom i, kao i svi amfiboli, sa vodom. Monoklinini kristali hornblende su najee izdueni, stubasti ili prizmatini. Ovakve idiomorfne kristale nalazimo u mladim vulkanskim stenama. Boje je zelene u razliitim nijansama, ponekad mrke ili crne, staklaste sjajnosti, tvrdine 5-6. Na presjecima upravnim na izduenje mogu se zapaziti tragovi cjepljivosti koji zaklapaju ugao od 124 . Hornblenda nastaje uglavnom pirogeno ili pegmatitsko-pneumatolitski, ali moe, pod posebnim uslovima, da se pojavi i kao sastojak metamorfnih stena. Pod uticajem toplih rastvora prelazi u hlorit, epidot i kalcit, a u uslovima povrinskog raspadanja u kalcit, limonit, minerale glina itd. Alkalni amfiboli, kao i alkalni pirokseni su minerali koji se pojavljuju u sasvim specifinim vrstama stijena sa kojima neemo dolaziti u kontakt, tako da oni ovde nee biti obraneni.

Hornblenda

GRUPA PIROKSENA Osim prema unutranjoj strukturi, pirokseni se od amfibola razlikuju i po tome to ne sadre vodu. Inae, i pirokseni mogu da kristaliu rombino i monoklinino, s tim to su za izgradnju stijena rombini pirokseni daleko znaajniji od rombinih amfibola. Mada pojedini predstavnici ove grupe mogu prema svojim fizikim osobinama dosta da podseaju na neke amfibole, lako ih je razlikovati prema cjepljivosti. Kod piroksena se, kao to je ve reeno, zapaaju dva pravca cjepljivosti koji zaklapaju ugao od priblino 90(87 ). Iako se ponekad koriste i podijele bazirane samo na hemijskom sastavu, ovde emo podijeliti piroksene prema nainu kristalizacije i sastavu. Sve piroksene, prema tome, dijelimo na: Rombine piroksene (ortopiroksene) -Enstatit; -Bronzit; -Hipersten. Monoklinine piroksene (klinopiroksene) -Diopsid-hedenbergitska serija; -Augitska serija; -Alkalni pirokseni.

Rombini pirokseni Rombini pirokseni, odnosno ortopirokseni, predstavljaju izomorfni niz iji su krajnji lanovi enstatit MgSiO3 i hipersten FeSiO3. Enstatit sa 0-10% FeSiO3; Bronzit sa 10-30% FeSiO3 i Hipersten sa preko30% FeSiO3. Boja ortopiroksena varira od bijele, preko blijedozelene i zelene do tamnozelene i crne. Bronzit ima bronzanu sjajnost po kojoj je i dobio ime, ostali predstavnici su staklasti. Tvrdina im je oko 5.5. Ovo su tipini pirogeni minerali, a nastaju u prvim fazama magmatske kristalizacije. Djelovanjem hidrotermalnih rastvora prelaze u serpentinske minerale.

Enstatit

Monoklinini pirokseni Diopsid-hedenbergitska serija Za minerale ove serije se moe rei da su po sastavu kalcijsko-magnezijsko gvoeviti silikati, odnosno da predstavljaju izomorfnu smeu dvaju krajnjih lanova: diopsida CaMgSi2O6 i hedenbergita CaFeSi2O6. Pojavljuju se u izduenim oblicima. Boja im je bijela do svijetlozelena, kod diopsida, odnosno, tamnozelena kod hedenbergita. Sjajnosti su staklaste, tvrdine 5.5-6.5. Minerali diopsid-hedenbergitske serije nastaju najee u procesima kontaktnog metamorfizma - na kontaktu magme bogate SiO2 sa karbonatnim stijenama.

Diopsid

Hedenbergit

Augitska serija Augiti su po svom sastavu kalcijsko-magnezijsko-gvoeviti silikati sa promjenljivim sadrajem aluminijuma. Boja im varira od svijetlozelene, (kod varijeteta bogatih aluminijumom) do tamnozelene ili crne (varijeteti bogatiji gvoem), staklaste sjajnosti, tvrdine 5.6-6. Augit siromaan gvoem, zelene do bronzanozelene boje i jasno izraene cjepljivosti, zove se dijalag. Augit je znaajan petrogeni mineral. Nastaje uglavnom magmatski, ree kontaktnometamorfno. Pri hidrotermalnom preobraaju na raun augita nastaju amfiboli ili hlorit, a pri povrinskom raspadanju kalcit, kvarc, opal i oksidi gvoa.

Augit

VOLASTONIT Volastonit je po sastavu kalcijski silikat CaSiO3, a moe da sadri i male koliine Fe, Mg ili Mn. Kristalie triklinino i pojavljuje se u izduenim kristalima, esto radijalno zrakastim agregatima. Savrene je cjepljivosti. Boje je bijele, sa ponekad plaviastim ili ruiastim nijansama, staklaste do sedefaste sjajnosti, tvrdine 4.5-5. Volastonit je tipian kontaktnometamorfni mineral i nastaje na kontaktu kiselih magmi sa krenjacima. NEZOSILIKATI Izdvojeni SiO4 tetraedri ostavljaju mogunost da slobodne valence budu kompenzovane najee prisustvom dvaju dvovalentnih katjona (Fe2+, Mg2+, Ca2+...). GRUPA OLIVINA Olivini predstavljaju izomorfnu smeu magnezijsko gvoevih silikata iji su krajnji lanovi forsterit (Mg2SiO4) i fajalit (Fe2SiO4).

Kristaliu rombino u obliku kratkostubiastih kristala ili se pojavljuju u zrnastim agregatima. Najee imaju karakteristinu maslinastozelenu boju po kojoj su i dobili ime, ali mogu biti i razliito obojeni od bijele, svijetlozelene, preko maslinaste i tamnozelene, do crne. Staklaste su sjajnosti ili masne na prelomima. Gotovo su bez cjepljivosti, tvrdine 6.5-7. Ovo su tipski pirogeni minerali, nastaju iz magmatskog rastopa na vrlo visokim temperaturama, ali pri ekstremnim uslovima (visokim temperaturama) mogu da nastanu i kontaktnometamorfno. Dejstvom hidrotermalnih rastvora, ak i pri niskim temperaturama, prelaze u minerale serpentinske grupe ili rjee u talk, a u uslovima povrinskog raspadanja u hidrokside gvoa, opal, magnezijske karbonate, gline i td.

Olivin

GRUPA ALUMINIJSKIH SILIKATA U grupi aluminijskih silikata moemo razlikovati tri minerala identinog hemijskog sastava (Al2SiO5), ali razliite unutranje grae, odnosno kristalne strukture. Ovoj grupi pripadaju: Disten - nezosilikat, triklinian; Silimanit - inosilikat, rombian; Andaluzit - nezosilikat, rombian. Disten u svom sastavu moe da sadri neto oksida trovalentnog gvoa ili hroma. Pojavljuje se u vidu tabliastih ili ee izduenih, uglavnom dosta pravilnih kristala sa savrenom cjepljivou. Boje je svetloplave do tamnoplave, staklaste, katkad i sedefaste sjajnosti. Interesantna osobina distena je da pokazuje razliite tvrdine (4-7) u zavisnosti od kristalografskog pravca, po emu je i dobio ime.

Ovo je tipian metamorfni mineral. Nastaje pri visokim pritiscima preobraajem minerala glina. Alteracijom prelazi u sericit. U uslovima povrinskog raspadanja je dosta stabilan, pa se esto koncentrie u nanosima. Silimanit je aluminijski silikat sa do 3% Fe2O3. Javlja se uglavnom u igliastim kristalima grupisanim u agregate. Boje je bijele, ukaste ili zelenkaste, staklaste do svilaste sjajnosti. Savrene je cjepljivosti, tvrdine 6-7. Silimanit nastaje u uslovima regionalnog ili kontaktnog metamorfizma preobraajem glina, a pri alteracionim procesima transformie se u sericit i minerale glina.

Silmanit

Andaluzit u svome sastavu moe da ima uz Fe2O3 i Mn2O3. Javlja se u stubiastim agregatima ili kao monokristal. Bijel je ili ruiast, ree zelenkast, staklaste sjajnosti. Tvrdine je 7-7.5, posjeduje jasnu cjepljivost. Najee nastaje na kontaktu magme sa glinovitim sedimentima, znatno ree ga nalazimo i u regionalnometamorfnim stijenama. Pod uticajem hidrotermalnih rastvora prelazi u sericit, a daljim procesima metamorfizma u silimanit.
Andaluzit

GRUPA GRANATA Minerali grupe granata su veoma rasprostranjeni u svim vrstama stijena. Promjenljivog su hemijskog sastava, ali pripadaju istom tipu jedinjenja i mogu se svesti na zajedniku formulu: X3Y2(SiO4)3, gde je X - dvovalentan katjon (Ca2+, Mg2+, Fe2+, Mn2+) Y - trovalentan katjon (Al3+, Cr3+, Fe3+) S obzirom na prisustvo pojedinih katijona granati obrazuju itav niz vrsta: - Pirop Mg, Al granat - Almandin Fe, Al granat - Spesartin Mn, Al granat - Uvarovit Ca, Cr granat - Grosular Ca, Al granat - Andradit Ca, Fe granat Kristaliu teseralno, esto u lijepim, pravilnim kristalima, najee u obliku dodekaedra. Tvrdine su 6.5-7.5, bez cjepljivosti, a boja im varira u zavisnosti od sastava - od bijezbojnih, preko ukastih do zelenkastih, crvenih, crvenomrkih, do crnih. Od minerala grupe granata najei je almandin bogat gvoem.

Granati su karakteristini metamorfni minerali, ali mogu postati i magmatskim procesima. Pri hidrotermalnim promjenama prelaze u hlorit i minerale epidotske grupe. U uslovima povrinskog raspadanja su veoma stabilni i koncentriu se u nanosima. Vie od 5000 godina nalaze primenu kao poludragi kamen, a posebno su bili popularni u XIX veku (crveni, prozrani pirop iz eke, tzv. eki granat, i tzv. kapski rubin iz Transvala). Kod nas su dosta rasprostranjeni minerali. Javljaju se u skarnovima Bukulje, Kopaonika i Boranje, u eklogitima okoline Bujanovca, dok su magmatski obrazovani granati zapaeni u leucitskim stenama okoline Gnjilana.

Pirop

Almandin

MINERALI EPIDOTSKE GRUPE Ova grupa obuhvata nekoliko hidratisanih kalcijsko-aluminijskih silikata sa razliitim sadrajem gvoa i mangana. Minerali ove grupe dijelom kristaliu rombino, a dijelom monoklinino. Epidot Epidot je kalcijsko-aluminijsko-gvoev silikat sa vodom. Kristalie monoklinino u stubastim kristalima, ali se ee javlja u vidu jedrih i sitnozrnih agregata. Cjepljivosti je savrene, tvrdine 6.5, sjajnosti staklaste, a boje zavisno od sadraja gvoa, utozelene do crne. to je sadraj gvoa vei, boja minerala je tamnija. U najveem broju sluajeva nastaje sekundarno, preobraajem feromagnezijskih minerala sa sadrajem aluminije. Sree se u uslovima regionalnog i kontaktnog metamorfizma, a moe nastati i magmatski u zavrnim fazama kristalizacije.
Epidot

Pri raspadanju je dosta otporan i sree se, ne samo u pijeskovima rijenih nanosa, ve i u raznim vrstama zemljita.Zemljite nastalo raspadanjem epidotskih kriljaca moe da sadri i do 60% minerala ove grupe. Kod nas je epidot prisutan u starim granitima i gnajsevima, u skarnovima Bukulje, Kopaonika i Boranje. Interesantno je da u pegmatitima okoline Prilepa kristali epidota dostiu nekad i duinu od 1 m. Coisit Coisit je kalcijski alumosilikat sa Fe2O3 (do 5%). Takoe moe da sadri i male koliine mangana. Rombian je i javlja se u izduenim kristalima ili u sitnozrnim, jedrim agregatima. Boje je svetlosive, plaviaste ili ruiaste. Nastaje autometamorfnim preobraajem bazinih plagioklasa i djelovanjem hidrotermalnih rastvora. Najrijei je mineral ove grupe. Klinocoisit ima iste karakteristike kao i coisit, ali kistalie monoklinino i ne sadri gvoe.

SOROSILIKATI I CIKLOSILIKATI Ova grupa silikata obuhvata veliki broj minerala, ali samo neki od njih bitno uestvuju u izgradnji stijena u kojima se javljaju uglavnom kao sporedni minerali. Beril Beril je po hemijskom sastavu alumosilikat berilijuma (Be3Al2Si6O18). Kristalie heksagonalno i veoma esto se javlja u pravilnim, nekad vrlo krupnim kristalima. Plave je do plaviastozelene boje, tvrdine 7.5-8. Od primjesa dobija razliite boje, pa razlikujemo: zeleni - smaragd, plavi akvamarin (koji predstavljaju drago kamenje). Nastaje u pegmatitima u prisustvu velike koliine lakoisparljive komponente. U uslovima povrinskog raspadanja je stabilan, ali se nakon dugotrajnog djelovanja voda zamuuje i nakon ispiranja berilijuma prelazi u kaolinit. U Srbiji ga ima u pegmatitima Bukulje, Cera, Pasjae i dr., a kod nas na Motajici.
Beril

Turmalin Turmalin je mineral vrlo sloenog hemijskog sastava koji moe da sadri i 15 elemenata ali se ukratko moe definisati kao boro-alumosilikat magnezijuma i gvoa sa sadrajem kalcije, alkalija i vode. Od sastava mu zavisi boja koja varira od bijezbojne, preko zelene i utomrke do crne. Velike je tvrdine (7. - 7.5) i bez cjepljivosti. Javlja se u lijepim, izduenim kristalima. Turmalin je tipski pneumatolitski mineral, a u uslovima povrinskog raspadanja je veoma otporan i esto koncentrisan u pijeanim nanosima. Delovanjem hidrotermalnih rastvora prelazi u hlorit i sericit. U Srbiji je est, naroito u pegmatitima Kukavice, Bujanovca, Bukulje i Cera.

Turmalin

OKSIDI I HIDROKSIDI Oksidi i hidroksidi su vane komponente i stijena i zemljita. Kao petrogeni minerali posebno su vani oksidi silicijuma (ve prikazani), oksidi aluminijuma, titana, magnezijuma, gvoa i dr. Djelovanjem atmosferilija mnogi oksidi prelaze u hidrokside pa u kori raspadanja zaostaju samo pojedini (kvarc, magnetit). Nasuprot njima, hidroksidi su u zemljitu postojani i veoma zastupljeni. OKSIDI I HIDROKSIDI GVOA Pored magnetita i hematita, kao najvanijih predstavnika oksida, u kori raspadanja je est i hidroksid gvoa limonit,koji uglavnom nastaje sekundarno. Magnetit Magnetit je po sastavu FeO x Fe2O3. Kristalie teseralno i esto se javlja u lijepim, pravilnim oktaedrima. Nastaje magmatski, hidrotermalno, a u redukcionim uslovima moe nastati i hidatogeno. Crne je boje i ogreba, metaline sjajnosti, bez cjepljivosti. Tvrdine je 5.5-6.5. Magnetian je.

Magnetit

Redovan je sastojak magmatskih sijtena, a poto je otporan pri raspadanju esto gradi i magnetitske nanose. U povrinskim uslovima je posebno neotporan u prisustvu pirita (FeS2) kad prelazi u limonit i hematit. U Srbij ga ima na Kopaoniku (Suvo Rudite), na Boranji, kod Crnajke i Rudne Glave, a u BiH u Jablanici, Tovarnci i Radovan planini. Hematit Hematit (Fe2O3) predstavlja jednu od najvanijih ruda gvoa. Kristalie heksagonalno i javlja se u ljuspastim agregatima ili veoma sitnozrnim, jedrim masama. Najee je crvene boje, po emu je i dobio ime (gr.haima-krv), ali moe biti i metalno sive i crne boje. Ogreb mu je, bez obzira na boju, uvjek crven, sjajnost metalina, a tvrdina oko 6. To je mineral koji moe nastati u svim ciklusima, a raspadanjem prelazi u limonit.
Hematit

Limonit Limonit je (Fe2O3 x nH2O) mineral koji nastaje raspadanjem svih minerala sa sadrajem gvoa. Ime je dobio od grke rei limne - movara. Amorfan je i javlja se u vidu skrama, prevlaka, bubreastih i zemljastih masa. Prisutan je u velikom broju stijena, kao i u kori raspadanja, gde ako u veim koncentracijama predstavlja rudu gvoa.

Limonit

OKSIDI I HIDROKSIDI ALUMINIJUMA Od velikog broja minerala u ovoj grupi za nas su znaajni korund i boksitni minerali. Korund Korund je oksid aluminijuma Al2O3. Kristalie trigonalno, nekad u lijepim oblicima. Idiohromatski je bezbojan, mada primjesama moe biti razliito obojen. Plavi - safir i crveni - rubin predstavljaju skupocjeno drago kamenje. Tvrdine je 9, neravnog preloma, bez cjepljivosti i staklaste sjajnosti. Nastaje kontaktno i regionalno metamorfno, ali moe nastati i magmatski (ak i hidrotermalno). Pri raspadanju je prilino otporan i koncentrie se u nanosima.

Safir

Rubin

Boksitni minerali Ovu grupu ini nekoliko hidroksida aluminijuma razliitog sastava (dijaspor, hidrargilit, dipsit) koji grade boksite - osnovnu sirovinu za dobijanje aluminijuma. Naziv potie od imena leita Les Baux u Francuskoj. Nastaju povrinskim raspadanjem stena, veoma esto raspadanjem karbonatnih stena (lateriti, terra rossa), ali mogu nastati i hidrotermalno. Boksitne agregate je vrlo lako razlikovati od glina jer sa dodavanjem vode ne pokazuju plastinost. U znatnim koliinama boksita ima u Crnoj Gori (crveni kod Careva Mosta i beli kod Bijelih Poljana u okolini Nikia), u BiH Vlasenika, Srebrnika, Hercegovaka, Krupska; i dr. Leita (Jajce, Mrkonj Grad i dr.)

KARBONATI Karbonati su soli ugljene kiseline i veoma su znaajni i kao petrogeni minerali i kao mineralne sirovine. Prema strukturnim karakteristikama razlikujemo romboedarske i rombine karbonate. Romboedarski su petroloki znaajniji pa e samo neki njihovi predstavnici biti prikazani. Kalcit Kalcit je po hemijskom sastavu karbonat kalcijuma CaCO3. Javlja se u ploastim kristalima ali gradi i agregate sa zrnima nepravilnog oblika. Bezbojan je i u tanjim kristalima staklasto providan, ali moe biti i ruiast, zelenkast, nekad tamnosiv i crn od primjesa organskih materija. Tvrdine je 3, staklaste sjajnosti i savrene cjepljivosti po pljosnima romboedra. Burno reaguje sa hladnom i razblaenom hlorovodoninom kiselinom (HCl) oslobaajui ugljen-dioksid (CO2), pa ga je lako razlikovati od drugih karbonata.

Kalcit

Nastaje na razne naine, a najee izluivanjem iz voda koje sadre rastvoren bikarbonat Ca(HCO3)2 nakon pada temperature ili nakon to biljke apsorbuju CO2. Nastaje i kao sekundarni mineral po nekim silikatima. Kalcit je vaan mineral velikog broja sedimentnih stena i mnogih metamorfnih stena. U povrinskim uslovima se rastvara i prelazi u kalcijum hidrokarbonat koji se kao takav lako rastvara i transportuje. Ovaj sluaj je karakteristian za karst.

Kalcit

Dolomit Dolomit je po hemijskom sastavu CaCO3 x MgCO3, pri emu sadraji kalcijuma i magnezijuma pokazuju vrlo mala kolebanja. Dolomit se esto javlja u pravilnim kristalima, ali ga nalazimo i u zrnastim agregatima. Cjepljivosti je savrene, sjajnosti staklaste, bijele boje i tvrdine 3.5-4. Za razliku od kalcita, rastvara se tek u zagrijanoj hlorovodoninoj kiselini. Nastaje na razne naine, najvie metasomatski pri dijagenetskim procesima, delovanjem Mg-rastvora na kalcijumkarbonatne stijene. Rijee nastaje hidatogeno i hidrotermalno. Vaan je mineral sedimentnih i metamorfnih stijena, a gradi i monomineralne stijene - dolomite, kao i dolomitske mermere.

Dolomit

SULFATI Sulfati su soli sumporne kiseline. Manje su zastupljeni u stijenama od prethodno opisanih minerala iz grupe karbonata, ali su esti u kori raspadanja. Nastaju na srednjim i niskim temeperaturama direktno iz rastvora uslijed prezasienja ili hlaenja hidrotermi. Anhidrit Anhidrit je sulfat kalcijuma, formule CaSO4. Kristalie rombino i javlja se u zrnastim i jedrim masama. Savrene je cjepljivosti, bijele boje, sedefastog sjaja, a tvrdine 3-3.5. Nastaje uglavnom hidatogeno, najee u sonim leitima. Primanjem vode prelazi u gips. Gips Gips je sulfat kalcijuma sa vodom CaSO4 x 2H2O. Kristalie monoklinino i pri povoljnim uslovima daje vrlo lijepe kristale, esto blizance.

Gips (pustinjska rua)

Boje je bijele ili je providan i bezbojan sa staklastim sjajem, savrene cjepljivosti i male tvrdine - 2. Sitnozrni agregati gipsa, bijele boje nazivaju se alabaster. Zagrijavanjem gubi vodu ali je lako prima nazad. Najee nastaje kristalizacijom iz hladnih vodenih rastvora, posebno u sonim leitima, kad se razvija iz anhidrita primanjem vode. U laporcima i glincima se javlja u vidu konkrecija koje su obrazovane djelovanjem sumporne kiseline na karbonate u njima. U rudnim leitima se nalazi u oksidacionoj zoni u vidu skrama i ilica, koje nastaju djelovanjem poniruih voda.

Gips

HALOIDI Ova grupa minerala je u prirodi predstavljena velikim brojem minerala, ali oni imaju mali znaaj kao petrogeni minerali. Pomenuemo samo halit kuhinjsku so, koja ima veliki znaaj jer se koristi u ljudskoj ishrani. Halit Halit, ili kuhinjska so je po sastavu natrijum hlorid - NaCl. Obino nije ista, ve sadri razne primjese koje utiu na njene fizike i fizioloke osobine. Kristalie teseralno u obliku kocke ili se javlja u zrnastim masama poznatim kao kamena so. Savrene je cjepljivosti, staklaste sjajnosti, bezbojan, bijelo, ruiasto ili zelenkasto obojen. Ukusa je slanog, a usled prisustva magnezijuma slanogorkog. Lako se rastvara u vodi i higroskopan je. Nastaje kao mineral sonih leita, rijee kao produkt vulkanskih ekshalacija.
Halit

SULFIDI Sulfidi su kao petrogeni minerali vrlo rijetki, ali predstavljaju veoma vanu grupu metalinih minerala. U stijenama se najee javlja pirit, bisulfid gvoa. Pirit Pirit je po sastavu FeS2. Javlja se u prirodi u tri strukturne modifikacije: pirit-teseralna, markasit-rombina, meljnikovit-gelna. U stiienama je najei pirit. Kao to je reeno, pirit kristalie teseralno. Javlja se u vidu zrnastih masa i sitnozrnih agregata. Mesinganoute je boje, metalne sjajnosti, bez cjepljivosti, tvrdine 6-6.5, a ogreb mu je zelenkastocrn. Spada u najrasprostranjenije sulfide. Nastaje na razne naine. U povrinskim uslovima se brzo razlae i prelazi u limonit, pri emu se oslobaa sumporna kiselina koja izbjeljuje stijene.

Pirit

ELEMENTI Veoma mali broj elemenata se u prirodi moe nai u slobodnom stanju gradei samostalne minerale. U stijenama je takone mali broj minerala elemenata koji imaju znaajniju ulogu, pa emo pomenuti samo ugljenik i sumpor. Dijamant Dijamant je elementarni ugljenik koji kristalie teseralno, nekad u vrlo lijepim oblicima. Providan je ili prozraan, maksimalne tvrdine - 10. Izotropan je, savrene cjepljivosti po oktaedru. Primarno se javlja kao magmatski mineral, a u uslovima povrinskog raspadanja je veoma stabilan i koncentrie se u nanosima. Pored primjene kao dragog kamena, koristi se zbog velike tvrdine i za izradu kruna za buenje.
Dijamant

Dijamant

Grafit Grafit je elementarni ugljenik koji kristalie heksagonalno u tabliastim kristalima, ljuspastim agregatima ili gustim masama. Crne je boje, savrene cjepljivosti po bazi, male tvrdine (1-2), prlja prste pri dodiru, metalnog sjaja ili mutan. Glavne mase grafita nastaju metamorfno, preobraajem organske materije u sedimentima.

Grafit

Sumpor Samorodni sumpor (kako ga esto nazivaju) je veoma est u prirodi. Kristalie rombino, ali se mnogo ee javlja u vidu skrama, prevlaka i zemljastih masa. Krt je, male tvrdine i ute boje. Lijepi kristali sumpora nastaju u vulkanima, oko solfatara i termalnih izvora, ali se vee mase mogu obrazovati i organogeno. U rudnim leitima se nalazi u dubljim dijelovima oksidacione zone. Kod nas je zapaen u oksidacionoj zoni borskog i majdanpekog rudnika.
Sumpor