3.

Snimanje digitalnih fotografija

ina daljina Kod jednostavnih objektiva (sa jednim elementom soiva), ina daljina predstavlja rastojanje od centra objektiva do take u kojoj beskrajno udaljeni objekat dolazi u fokus. Kod kompleksnih objektiva (koji se ugrauju u moderne fotoaparate) ina daljina je u najveoj meri pokazatelj uveanja slike. Na primer, kompleksni objektiv od 28mm proizvodi sliku istog uveanja kao i jednostavni 28mm objektiv, ali se kompleksni objektiv moe nalaziti blie ili dalje od take izotravanja slike. 50

sak da se subjekt pribliava ili udaljava. Ipak kako se zum produava, stepen uveanja u soivima dovodi do neznatnog zamuenja slike, zbog ega je ponekad neophodno smanjiti brzinu zatvaraa da bi se dobila dobra ekspozicija. Iako se ovaj problem ne pojavljuje kod digitalnog zuma, fotografije napravljene uz pomo optikog zuma e uvek biti boljeg kvaliteta zato to digitalni sistem zumiranja samo ponovo obrauje ve zabele ene podatke o slici. Na primer, digitalni zum iseca centralnih 50% slike, a zatim duplira veliinu iseka, ime se dobija uveliana fotografija nie rezolucije. Zato je uvek bolje koristiti optiki zum jer on uveliava itavu sliku bez gubitka u detaljima. Snimljenu fotogra fiju uvek moete dodatno da uveate na ekranu fotoa parata ili uz pomo programa za obradu slike. Kada se koristi veliki stepen uveanja esto se pojavljuje problem podrhtavanja fotoaparata naroito kada nema dovoljno svetla. U ovakvim situacijama, postavljanje aparata na stativ moe da bude od velike pomoi jer omoguava slobodno korienje manjih brzina zatvaraa. Neke tehnike stabilizacije slike mogu da pomognu u izbegavanju zamuenja slike pogledajte odeljak 3.3.5.
3.8. O emu treba da vodim rauna kada pravim Makro fotografije?

cenata vidnog polja, tako da ono to vidite na ekranu ostaje zabeleeno na fotografiji. Donedavno su samo LCD ekrani na kompaktnim fotoaparatima pruali mogunost prikaza slike uivo. Sada je ova funkcija po prvi put ugraena u digitalne SLR fotoaparate. Kada ekran fotoaparata moe da se pomera levo desno ili gore-dole, kadriranje postaje mnogo lake nego kada fotografije pravite iz neobinih poloaja. Postavite fotoaparat na stativ ili ga vrsto drite da biste izbegli efekt podrhtavanja. Aktivirajte zatvara pomou daljinskog upravljaa ili samookidaa. Velika dubinska otrina je obino najbolje reenje za Makro fotografiju dakle, izaberite najmanju vrednost otvora blende. Pored toga, poto se prednji deo aparata nalazi u neposrednoj blizini subjekta, problem moe da pred stavlja i dobijanje odgovarajueg osvetljenja. Nemojte koristiti ugraeni blic. Umesto toga, pokuajte da se poigrate sa ambijentalnim osvetljenjem ili usmerite spoljanji blic prema subjektu. I na kraju, zapamtite da Makro fotografije mogu da pokau odreeno izoblienje. Ako elite da slikate dokumente, pomeite fotoaparat malo unazad.

CCD senzori su znatno manji od filma. Zbog toga su digitalni fotoaparati posebno pogodni za fotografisanje izuzetno malih objekata. Kada pravite Makro snimke, pridravajte se sledeih saveta: Kadrirajte uz pomo LCD ekrana, umesto preko traila. Usled paralaks efekta, do kojeg dolazi zbog malog rastojanja od subjekta, trailo ne moe ispravno da prikae sliku, tako da gornji deo subjekta moe da bude ostane izvan fotografije (napomena: ovaj problem se ne pojavljuje kod SLR modela.) Sa druge strane, LCD ekran prikazuje gotovo 100 pro-

51

3. Snimanje digitalnih fotografija

3.9 ta su to panorama slike?

Panorama slike su napravljene od nekoliko fotografija koje su spojene u jednan, jedinstven prizor neke panoramske slike imaju pregled od itavih 360. Svaka pojedinana slika se snima sa istog mesta, ali se nakon svakog snimka, aparat pomera malo ulevo ili udesno ili gore i dole po unapred odreenoj osi. Kada pravite fotografije za panoram sku kompoziciju, postavite aparat na stativ i zavrite slikanje relativno brzo, kako se prizor ne bi promenio (npr. oblaci koji mogu da uu u kada r). Najbolje je da koristite veliku inu daljinu jer je distorzija manja nego kada se objektiv nalazi u irokougaonom poloaju, tako da se slike bolje uklapaju. Poje dini modeli fotoaparata prikazuju mreu linija preko slike na LCD ekranu i tako olakavaju snimanje, jer fotograf sa lakoom moe da odredi mesto za pre klapanje sa prethodnim snimkom. Nakon snimanja, fotografije se prebacuju na raunar i spajaju u jednu

Kombinovanjem nekoliko pojedinanih fotografija, moete da napravite izuzetne panoramske slike

sliku uz pomo grafikog softvera. Ovaj postupak je naroito jednostavan ako program poseduje funkciju panorame. itava kompozicija se moe odtampati kod kue (dostupan je specijalni, panorama papir) ili odneti u foto radnju. I na kraju, panorama snimak se moe sauvati u QuickTime VR formatu. Ovaj fomat pravi virtuelni prizor kroz koji se korisnici kreu pomeranjem mia levo, desno, gore i dole.

52

53

3. Snimanje digitalnih fotografija

3.10 ta je snimanje u sekvenci?

Digitalnom fotoaparatu je potrebno odreeno vreme da snimljenu sliku zabelei na memorijsku karticu i bude ponovo spreman za slikanje. U zavisnosti od rezolucije, ovaj proces moe da traje izmeu nekoli ko milisekundi i nekoliko sekundi. Meutim, fotograf koji eli da zabelei itav tok akcije, kao to je, na primer, skok na skejtbordu, mora da bude u mogu nosti da pravi uzastopne snimke velikom brzinom. Kako? Jedan od naina je smanjivanje rezolucije slike da bi se poveala brzina obrade podataka. Meutim, mnogi modeli digitalnih fotoaparata pose duju funkciju snimanja u sekvenci, koja uva prvu i sve naredne fotografije u privremenoj RAM memoriji. Na ovaj nain moete da napravite nekoliko uzastopnih snimaka. Kada aparat dostigne maksimalni broj slika, (ogranienje broja snimaka zavisi od rezo lucije slike i kapaciteta memorije) ili korisnik skloni prst za okidaa, sve dotad napravljene fotografije prebacuju se na memorijsku karticu.
3.11 Kako da fotografiem samog sebe?

primer, fotografisanje u polumraku ili pri maloj brzini zatvaraa. U ovakvim situacijama, runo okidanje zatvaraa moglo bi da dovede do pomeranja fotoa parata i, samim tim, do zamuenja slike.
3.12 Da li digitalnim fotoaparatom mogu da napravim crno-bele ili sepia slike?

Naravno. Dovoljno je da u meniju fotoaparata aktivirate stavku crno-belo ili sepia (ako je dostupno) i nastavite sa fotografisanjem. Snimanje u crnobeloj tehnici moe znaajno da promeni doivljaj fotografije i prui joj klasini, staromodni izgled ili umetniku dimenziju. Premda odreeni modeli ne mogu da snimanju u crno-beloj ili sepia tehnici, oni ipak omoguavaju promenu boja na slici nakon fotografisanja. Ovo, naravno, moete da izvedete i na raunaru.

Iako pojedini modeli nude poseban program za snimanje koji vam omoguava da napravite autoportret drei fotoaparat u ispruenoj ruci, mnogo jednosta vniji i konvencionalniji nain da se naete u sopstvenoj slici je da koristite samookida. Pre nego to ga aktivirate, postavite aparat na vrstu i ravnu povri nu ili na stativ, a zatim ukadrirajte sliku. Pazite da se ne naete ispred aparata u trenutku pritiska na dugme zatvaraa, jer autofokus moe da izotri vas, a ne grupu prijatelja sa kojima elite da se slikate. Samookida je veoma koristan i u situacijama u kojima treba izbei podrhtavanje aparata, kao to je, na

54

55

3. Snimanje digitalnih fotografija

3.13 Kako da fotografiem tekst? 3.14 ta sve mogu da radim u video reimu?

Ako elite da napravite lako itljivu sliku teksta, naj bolje reenje predstavljaju programi Bela tabla i Crna tabla. Upotrebom iskljuivo crne i bele boje, bez prelaznih tonova, ovi programi postiu izuzetno jak kontrast i snimaju tekst kao crna slova na beloj pozadini, ili obrnuto. Ako va model fotoaparata ne

Mnogi dananji modeli fotoaparata nude programe za snimanje video zapisa koji vam omoguavaju da napravite video snimke u niskoj (npr. 320 x 240 piksela) ili vioj rezoluciji (npr. 640 x 480 piksela) koji traju od nekoliko sekundi do preko pola sata u MPEG-4 formatu. Ovakvi snimci predstavljaju savren dodatak internet stranicama ili prezentacijama.
3.15 Da li je mogue snimiti sliku i zvuk?

Da, mnogi fotoaparati imaju ovakve mogunosti. Pored snimanja zvuka u trenutku pravljenja slike, korisnik takoe moe (ako njegov model aparata to podrava) da sauva krai komentar ili zvuni efe kat. Pored toga, mnogi aparati omoguavaju snima nje video zapisa sa zvukom.
3.16 Mogu li svoj fotoaparat da nosim u vodu?

poseduje ovakav program, izaberite najjai kontrast, a zatim se posluite kompenzacijom ekspozicije da biste dobili fotografiju crnog na belom, blago preeksponirajte sliku, a za belo na crnom je blago podeksponirajte.

Moete. Pod uslovom da se aparat nalazi u podvod nom kuitu. Pored toga, nedavno su se pojavili i prvi fotoaparati koji su otporni na vodu sa ovakvim modelima vodootporno kuite vam nije ni potrebno, osim ako ste ronilac koji eli da snimi prizore iz veli kih dubina. U vodi je mnogo lake koristiti digitalni nego filmski fotoaparat. Kod filmskog fotoaparata podvodnu sliku moete samo priblino da ukadrirate, a prave rezultate ete videti tek kada razvijete film. Zahvaljujui LCD ekranu na digitalnim modelima,

56

57

3. Snimanje digitalnih fotografija

kadriranje je jednostavno i vie nema stalne potrebe da pribliite trailo oku, u emu vas ometaju podvodno kuite i ronilaka maska. Zahvaljujui Live Preview tehnologiji, sada je ova mogunost dostupna i na digitalnim SLR modelima. I ovde je na delu posebna tehnika koja omoguava kadriranje uz pomo LCD ekrana. Ipak, najvanija prednost je u tome to nee morati da proe nekoliko dana dok ne ugledate rezultate svog rada. Kod digitalnog fotoaparata, slike moete da vidite odmah nakon snimanja. I to nije sve. Uz memorijsku karticu velikog kapaciteta, moete da napravite bukvalno na stotine snimaka pre nego to se vratite na povrinu. U ponudi je itav niz posebno napravljenih kuita koja tite fotoaparat od pritiska i vode (npr. otporna na vodu do dubine od 3, 40 ili 60m). Ova kuita predstavljaju savren izbor za snimanje kako pod vodom, tako i na kopnu, jer tite aparat i od praine, prljavtine, peska ili udaraca. Obavezno potvrdite da kuite koje elite da kupite odgovara vaem modelu fotoaparata. Ili jo bolje, izaberite kuite koje je napravio proizvoa vaeg modela fotoaparata. Zapamtite, iako neki modeli fotoaparata nose oznaku otpornosti na sve vremenske prilike, ovo obino znai da mogu da se koriste po kii i da su otporni na prskanje vodom, npr. pored bazena ili na plai. Ovakvi fotoaparati se ne mogu koristiti u vodi. I na kraju, vano je da paljivo proverite specifikacije kuita kako biste potvrdili maksimalnu dozvoljenu dubinu i nain odravanja.
3.17 O emu treba da vodim rauna prilikom fotografisanja?

Evo nekoliko saveta o koje treba uzeti u obzir kako bi se izbegle uobiajene greke. Fotoaparati uglavnom izotravaju subjekt koji se nalazi u centru kadra. Zato prilikom izotravanja slike uvek najpre usmerite objektiv prema predmetu za koji ste zainteresovani, a zatim, ako je potrebno, ponovo napravite kompoziciju. Osvetljenje moe da prevari. Ljudsko oko se adaptira na slabo osvetljenje, ali to nije sluaj i sa digitalnim

Zahvaljujui dopunskom bljesku, va subjekt nee ostati izgubljen u senkama.

fotoaparatom. Imajte ovo na umu kada fotografiete u komplikovanim svetlosnim uslovima. Ipak, zahvaljujui ugraenom LCD ekranu, lako ete proveriti svoje foto grafije i odrediti da li, npr. dopunski bljesak, daje bolje rezultate ili ne.

58

59

3. Snimanje digitalnih fotografija

uvajte se prizora koji mogu da prevare fotoapa rat. Ako prizor sadri oblasti sa izuzetno jakim kon trastom, sistem merenja proseka moe da dovede do loe eksponiranih slika. Da biste ovo spreili, koristite merenje u taki. Pozadinsko osvetljenje moe da zbuni fotoaparat. Ipak, rezultati se mogu jednostavno popraviti uz pomo dopunskog bljeska. Ovaj trik je naroito kori stan kada pravite portrete ljudi koji stoje ispred svetle pozadine, kao to je, na primer, prozor. Da biste izbegli efekat crvenih oiju, do kojeg dola zi kada u uslovima slabog osvetljenja slikate uz pomo blica, izaberite program za redukciju ovog efekta. Kada se koristi obian blic, oi subjekta mogu da ispadnu neprirodno crvene jer se svetlost blica odbija od krvnih sudova u mrenjai i vraa kroz irom otvorene zenice koje su se navikle na slabo svetlo i ne stiu da se skupe kada bljesne blic. Kada se koristi program za redukciju efekta crvenih oiju, pali se lampica ili blic emituje nekoliko pri premnih bljeskova pre nego to fotoaparat zaista napravi sliku. Na ovaj nain, zenice se skupljaju pre glavnog bljeska, pa je efekat crvenih oiju zna tno manje primetan. Izbegavajte fotografije sa mnogo praznog prostora jer ovakve slike esto izgledaju dosadno. Bolje rezultate moete postii ako dozvolite da subjekt ispuni kadar ili sliku obogatite dodatnim detaljima. Pokuajte da slikate iz razliitih perspektiva. Foto grafije ljudi i dogaaja napravljene iz neobinih uglo va esto se izdvajaju od ostalih. Eksperimentiite tako to ete postaviti aparat na pod ili pokuajte da uhvatite dogaaj sa vee visine. Slike koje su snimljene u monohromatskoj tehnici mogu da ostave bitno drugaiji utisak od obinih, kolor fotografija. Ovakvi snimci istiu teksturu povri ne. Nemojte se plaiti da uklonite subjekt iz centra kadra. Fotografije na kojima se subjekti nalaze blie ivici kadra mogu da izgledaju dinaminije nego kada
60

Eksperimentiite sa fotografisanjem iz neobinih uglova. Pravilo treina se subjekt nalazi u centru. Za vie informacija, Podela okvira na pogledajte okvir Pravila treine. treine, postavl- I naravno, uvek imajte pri ruci rezervni set baterija. janjem etiri linije dve horizontalne i dve vertikalne. Elementi slike kao to su horizonti, ljudi, zgrade, itd. se postavljaju se du ovih linija. Na ovaj nain fotografija postaje interesantnija i vizuelno privlanija ljudskom oku. Na primer, protret u kojem se lice nalazi sa jedne strane slike i gleda u sliku je interesantniji od slike istog lica, postavljenog u sredinu i snimljenog kako gleda van slike. 61

4.tampanje digitalnih fotografija

4.1 U emu je razlika izmeu tampanja konvencionalnih i digitalnih fotografija?

ispune neophodne standarde. Termo-sublimacijski tampai postiu daleko najbol je rezultate. Kratak prikaz tehnologije koja se koristi u ovoj vrsti ureaja objanjava zato je to tako: Tokom procesa termo-sublimacije, zagreva se poseban sloj filma koji sadri osnovne tamparske boje cijan, magentu i utu. Isparenje boja koje se oslobaa tokom procesa zagrevanja, razliva se direktno na specijalnu vrstu papira. Kontrolom jaine zagrevanja odreuje se veliina take i tako dobijaju foto-realistine slike (bez rastera) sa savrenim prelazima boja. Prednosti ovog procesa postaju naroito vidljive u prikazu boja i senki sa veoma finim prelazima u tonovima. Dobri termo-sublimacijski tampai nanose na papir i poseban zatitni sloj, kako bi fotografija to due trajala. Obino je ovo deo trake sa mastilom koju koristi sm tampa. Ovako visok kvalitet ne moe se postii sa ink-det i ostalim sistemima za tampanje koji koriste tehniku rasterizacije. Kvalitet tampe dodatno je poboljan upotrebom transparentnih postojanih boja, to omoguava dobijanje novih nijansi postavljanjem taaka boje jedne iznad druge. Olympuso-

U dananje vreme, ako svoje digitalne fotografije odnesete u foto radnju, dobiete slike na istoj vrsti foto papira kao to je ona na kojoj se tampaju filmske fotografije. Ovo je zato to foto laboratorije koriste istu vrstu procesa za tampanje digitalnih i filmskih fotografija jedina razlika je u tome to nema razvijanja filma. Drugim reima, bez obzira da li je u pitanju film ili digitalna fotografija nema razlike u kvalitetu tampe.
4.2 Da li se slike mogu da se tampaju kod kue?

Zahvaljujui jednostavnosti upotrebe i sposobnosti da brzo proizvedu rezultate visokog kvaliteta, kuni foto-tampai uivaju veliku popularnost meu korisnicima digitalnih fotoaparata. Za tampanje vam ak nije potreban ni PC raunar dovoljno je da poveete aparat koji podrava PictBridge standard sa tampaem koji takoe podrava ovaj komunikacioni protokol. Mnogi tampai su opremljeni itaem memorijskih kartica, to dodatno olakava tampanje, dok neki drugi poseduju sopstveni LCD ekran i osnovne funkcije za obradu slike, pa fotograf moe da napravi poslednje izmene na samom tampau. Tu su, naravno, i prenosivi modeli. Na raspolaganju vam je veliki broj opcija za tam panje. Ipak, ne moe svaki tampa da proizvede realistinu sliku. Zato je dobro da se pre kupovine dobro informiete o razliitim modelima i, ako je mogue, uporedite njihove otiske. Kolor laser, tvrdi ink-det, ili termo-fuzioni tampai teko da predstavljaju idealan izbor ako su vam neophodni fotorealistini otisci. Samo termo-sublimacijski tampai i tampai sa tenim mastilom (ink-jet) mogu da

62

63

4.tampanje digitalnih fotografija

Termika glava Traka sa mastilom ppi Broj piksela po inu. Mera za odreivanje rezolucije digitalnih fotografija. Naalost, upotreba termina dpi, umesto ppi, postala je rairena i uobiajena praksa, tako da ak i profesionalni programi za obradu slike, kao to je Adobe Photoshop, izraavaju rezoluciju slike u dpi. Kako bi itanje ove broure uinili to jednostavnijim, i mi emo se pridravati ove konvencije

tampaa. Danas postoji veliki izbor najrazliitijih vrsta foto papira. Pored sjajnih, na raspolaganju su papiri sa hrapavom povrinom, papiri koji proizvode efekat vodenih boja, kao i oni ija je tekstura nalik svili. Jedna od inovacija koja je u znaajnoj meri doprinela poboljanju kvaliteta tampe je Exif stan dard. Exif (engl. Exchangeable Image File Format) predstavlja format zaglavlja datoteke u kome se uvaju dodatne informacije o snimku, kao to je ina daljina, podeavanje blica, itd. Exif Print (takoe poznat kao Exif 2.2), sadri dodatne informacije koje su od posebnog znaaja za tampanje, kao to je podeavanje balansa belog, brzina zat varaa i upotreba programa za nono snimanje. Mnogi tampai koriste ove informacije da bi znaa jno poboljali kvalitet odtampanih slika. Print Image Matching (P.I.M.) i njegova poboljana verzija P.I.M. II predstavljaju inovacije koje rade na istom principu kao i Exif Print, a koriste ih Epson tampai. tampai koji poseduju integrisani ICC profil, kao na primer, Olympus P-440, imaju izuzetno visoku vernost reprodukcije. Ovakvi ureaji omoguavaju korekciju i kontrolu kvaliteta na licu mesta. ICC profil omoguava tampau da koristi upravo onu paletu boja koja je upotrebljena na fotoaparatu. I na kraju, par rei o rezoluciji. U poreenju sa visokom rezolucijom koju postiu ink-det tampai, rezolucija od 300 dpi koju ima veina termo -sublimacijskih tampaa zvui relativno slabo. Meutim, usled razlika u tehnologijama, prosto poreenje ovih

Specijalni papir

Termika glava tampaa zagreva traku sa mastilom, usled ega se boja razliva po papiru.

vi termo-sublimacijski tampai mogu da proizvedu 16.7 miliona boja, kao i 256 razliitih nijansi iste boje. Vrhunski ink-det tampai koji sadre est ili vie kolor punjenja i ultra tanke mlaznice postiu rezolucije od priblino 5760 x 1440 dpi ili vie i njihovi otis ci su zaista impresivni. Najbolje je izabrati model koji koristi odvojena punjenja, tako da ne morate da zamenjujete celo pakovanje ako ostanete bez jedne od boja. Ink-det tampa ubrizgava boju, koja se nalazi u komorama glave tampaa, direktno u odgovarajuu mlaznicu. Mastilo dolazi do papira na jedan od sledea dva naina: kod tzv. bubble -jet tehnologije, tampa zagreva odgovarajuu mlaznicu, dok piezo-elektrini tampa (piezo od starogrke rei piezein (pritisnuti))koristi mali kristal koji se pod dejstvom elektrinog napona skuplja i tako isputa mastilo (piezoelektrini efekat osobina odreenih kristala da promene oblik pod dejstvom struje). Svaki model tampaa poseduje specijalni procesor koji odreuje koje mlaznice treba da se zagreju ili aktiviraju. Iako ovaj sistem proizvodi fotografije iz rasterizovanog obrasca, ink-det tampai vrhunskog kvaliteta ipak mogu da naprave izuzetno dobre otiske do formata A3. Izbor papira ima veliki uticaj na kvalitet odtampane fotografije. Da biste postigli najbolje rezultate, koristite vrstu papira (i mastila) koje je preporuio proizvoa

dpi Broj taaka po inu. Jedinica mere koja se koristi u tampanju i slui za izraavanje geometrijske rezolucije slike. Imajte na umu da ink-det tampai koriste veliki broj taaka da bi prikazali boju na jednom pikselu i da zbog toga imaju tako visoke dpi rezolucije. 64

65

4.tampanje digitalnih fotografija

vrednosti ne prua odgovarajuu sliku sposobnosti obe vrste tampaa. injenica da termo-sublimacijski tampai proizvode znaajno kvalitetnije slike, samo potkrepljuje ovu tvrdnju.
4.3 Da li foto radnje i laboratorije tampaju i digitalne fotografije?

kopija odmah nakon slikanja ili kasnije. Ove informacije se uvaju DPOF formatu koji oitava tampa kod kue ili u foto radnji. Postoje brojni naini za slanje slika u foto radnju. Fotografi koji poseduju PC raunar i vezu sa internetom mogu da prebace svoje datoteke u online foto laboratoriju. Odtampane fotografije stiu obinom potom, nekoliko dana kasnije. Meutim, ako korisnik eli da odtampa veliki broj slika ili da napravi nekoliko otisaka fotografija u visokoj rezoluciji, slanje slika preko interneta moe da bude nepraktino. U ovakvim situacijama, terminali za tampanje predstavljaju jeftinu i jednostavnu alter nativu. Ovakve radne stanice, kao to je, na primer, Olympus Picture Express, mogu se nai u mnogim foto radnjama, kafeima, ili aerodromskim ekaonicama. Ovi ureaji su veoma jednostavni za upotrebu i sastoje se od ekrana osetljivog na dodir i leita za skoro sve vrste memorijskih medija od xD-Picture kartica do kompakt diskova. Nakon ubacivanja odgovarajueg medija, podaci se veoma brzo oitavaju i na ekranu se pojavljuju sliice fotografija. Nakon toga, korisnik samo treba da izabere snimke koje eli da odtampa, saeka par trenutaka i preuzme svoje fotografije. Uz Olympus Picture Express, itav proces traje oko 11 sekundi po slici.
4.4 Do koje veliine se moe uveati digitalna fotografija?

Ba kao i kod filma, svoje digitalne fotografije moete da odnesete u foto radnju ili u foto-laboratoriju i dobijete odtampane fotografije. Iako slike ne stiu odmah, kao to je to sluaj sa tampanjem kod kue, ova usluga je, obino, jeftinija. Jo jedno od reenja koje se nedavno pojavilo na tritu je foto terminal. Ovakvi ureaji, koje esto nalazimo u foto radnjama ili na aerodromima, omoguavaju vam da svoje slike odtampate brzo i po veoma povoljnoj ceni. Ali, kako da budete sigurni da ete dobiti fotografije koje elite? Standard po imenu DPOF (Digital Print Order Format) u velikoj meri olakava oznaavanje slika za tampu. Zahvaljujui ovom standardu, korisnik moe da izabere slike koje eli da odtampa i odredi broj

Kao i bilo koji tradicionalni slajd ili negativ, digitalna fotografija moe da se uvea neogranieni broj puta. Ipak, sa poveanjem dimenzija, opada i kvalitet slike, a odtampana fotografija moe da postane zamuena ili pone da pokazuje znake pikselizacije. Svaka slika je nainjena od velikog broja pojedi66 67

4.tampanje digitalnih fotografija

nanih piksela. Redosled piksela koji su poreani u redove i kolone, ini vidljivu sliku. Sa poveanjem slike, poveava se i veliina svakog pojedinanog piksela. Kada slika dostigne odreenu veliinu, ljudsko oko prestaje da vidi jednu celinu sastavljenu od zbira svih piksela, ve poinje da vidi piksele kao zasebne objekte. Drugim reima, ako elite da tampate digitalne fotografije na velikim formatima (veim od A4), uverite se da fotoaparat koji elite da kupite ima rezoluciju koja je dovoljno velika da moe da podri ovakve zahteve. Pojedini modeli fotoaparata poseduju specijalnu funkciju koja optimizuje podatke za tampanje na velikim formatima. Ovo se postie tako to poseban algoritam vri inteligentni proraun sirovih informacija o slici kako bi se dobila rezolucija koja je vea od one na CCD senzoru. Ovaj sistem daje bolje rezultate nego obina interpolacija kompresovanih datoteka. Na sledeoj strani se nalazi tabela na kojoj su prikazane preporuene dimenzije otisaka za razliite vrste digitalnih fotografija. Ova tabela predstavlja koristan vodi za tampanje vaih digitalnih radova.

68

69

4.tampanje digitalnih fotografija

Polazei od injenice da skoro svi digitalni fotoaparati snimaju slike u rezoluciji od 72 dpi, izraunali smo odgovarajue dimenzije otisaka za navedene dpi vrednosti. Imajte na umu da su ovde navedene orijentacione vrednosti. U stvari, mnoge fotografije mogu kvalitetno da se odtampaju i na veim formatima. Rezolucija slike (data u dpi) moe da se menja u mnogim grafikim programima, uglavnom pod stavkom menija Picture size (veliina slike). Izaberite rezoluciju koja vam najvie odgovara: 150 dpi za dobre rezultate. 300 dpi za tampu odlinog kvaliteta, kao i za profe sionalnu tampu (premda posteri i drugi materijali koji nisu namenjeni za posmatranje iz neposredne blizine mogu da imaju i manju rezoluciju) Za poreenje, standardni formati papira su:

Podrazumevana rezolucija slike na fotoaparatu (72 dpi) 640 x 1,024 x 1,280 x 480 piksela 768 piksela 960 piksela

tampa irina x visina

tampa irina x visina

na 150 dpi) 10.84 x 8.13 cm 17.34 x 13.00 cm 21.67 x 16.26 cm 27.09 x 20.32 cm 34.68 x 26.01 cm 38.74 x 28.99 cm 43.35 x 28.72 cm 43.35 x 32.51 cm 47.68 x 35.76 cm 54.19 x 40.64 cm 55.27 x 41.45 cm 59.06 x 44.30 cm 61.77 x 46.33 cm

na 300 dpi) 5.42 x 4.06 cm 8.67 x 6.50 cm 10.84 x 8.13 cm 13.55 x 10.16 cm 17.34 x 13.00 cm 19.37 x 14.49 cm 21.67 x 14.36 cm 21.67 x 16.26 cm 23.84 x 17.88 cm 27.09 x 20.32 cm 27.64 x 20.73 cm 29.53 x 22.15 cm 30.89 x 23.16 cm

irina x visina

DIN format A0 A1 A2 A3 A4 A5 A6 A7 A8 A9 A10

118.90 cm x 84.10 cm 84.10 cm x 59.40 cm 59.40 cm x 42.00 cm 42.00 cm x 29.70 cm 29.70 cm x 21.00 cm 21.00 cm x 14.80 cm 14.80 cm x 10.50 cm 10.5 cm x 7.40 cm 7.40 cm x 5.20 cm

1,600 x 1,200 piksela 2,048 x 1,536 piksela 2,288 x 1,712 piksela 2,560 x 1,696 piksela 2,560 x 1,920 piksela 2,816 x 2,112 piksela 3,200 x 2,400 piksela 3,264 x 2,448 piksela 3,488 x 2,616 piksela 3,648 x 2,736 piksela

5.20 cm x 3.70 cm 3.70 cm x 2.60 cm

70

71

5. Arhiviranje digitalnih fotografija

Sreom, ovakvi programi postoje. Oni, uglavnom, kreiraju katalog sastavljen od jednog ili vie foldera. Katalozi prikazuju umanjene slike originalnih fotograja i upuuju na mesta na kojima su smetene datoteke. Katalozi se snimaju na hard disk raunara ili kompakt disk. U dananje vreme, DVD diskovi postaju sve popularnija alternativa za arhiviranje velikog broja slika. Uz odgovarajui program, moe te da otvorite katalog sa slikama i brzo pregledate sliice kako biste nali fotograju koju elite da pri kaete. Program Olympus Master ponudio je pouzdano i jednostavno reenje koje brzo i ekasno organizuje i obrauje ne samo fotograje, ve i druge multimedi jalne sadraje, poput video zapisa i zvuka. Ovaj pro gram, koji je odnedavno dostupan i na srpskom jeziku, automatski identikuje tip fotoaparata koji je povezan sa raunarom i tako omoguava jednosta vno i brzo prebacivanje datoteka. Pored toga, Olympus Master vam omoguava da prilagodite i doradi te svoje slike na primer, u funkciji Panorama, moete da napravite panorama sliku slobodnim spa janjem fotograja koje su napravljene Olympusovim digitalnim fotoaparatom. Pored toga, verzija Olympus Master Plus nudi dodatne mogunosti za pripremu poruka elektronske pote, pravljenje HTML foto albuma, rezervnih kopija datoteka, kao i brojne mogunosti za obradu slike i video zapisa. Program poseduje predloke na koje moete da zalepite svoje fotograje i tako napravite

5.1 Da li postoje posebni programi za arhiviranje digitalnih fotografija?

Ovaj posao, naravno, moete da zavrite i tako to ete sami da napravite foldere u koje ete premestiti svoju digitalnu kolekciju. Meutim, kako se koliina datoteka poveava, voenje evidencije o fotograja ma postaje sve tee. Zamislite da u gomili datoteka koje nemaju jasna, intuitivna, imena, traite neku odreenu fotograju. Verovatno ete morati da otva rate jednu po jednu sliku, dok ne pronaete onu koju ste traili. Sve bi ovo bilo mnogo jednostavnije da imate neki softver koji bi umesto vas arhivirao i organizovao kolekciju fotograja.

72

73

5. Arhiviranje digitalnih fotografija

zanimljive kalendare, menije ili kontakt liste. Tu su i funkcije kao to je reprodukcija slajdova sa muzi kom podlogom i slobodna panorama (za poveziva nje vie fotograja u jednu). Naprednim korisnicima i profesionalcima je na raspolaganju program Olympus Studio. Pored brojnih opcija za ureivanje i obradu slike, ovaj program poseduje funkciju za razvijanje RAW slika, kao i posebnu funkciju za uporeivanje slika.
5.2 Kakav mi je hardver neophodan za arhiviranje fotograja?

diskove treba paljivo uvati. Savetujemo vam i da svakih nekoliko godina napravite nove kopije diskova, kao bi vaa arhiva slika trajala to due.
5.3 Kako se digitalne fotograje prebacuju sa memorijskih kartica?

Digitalne fotograje se mogu prebaciti na hard disk raunara bez direktnog povezivanja sa fotoapara tom. Podaci sa memorijske kartice mogu se prebaciti na neki od navedenih naina: 1. USB ita / pisa kartica omoguava veoma brz prenos podataka sa memorijske kartice na PC ili Macintosh raunar. Olympus MAUSB300, koji je kompatibilan sa xD-Picture karticama, sa lakoom se ukljuuje u bilo koji raunar koji poseduje USB prikljuak i biva automatski prepoznat kao spoljanji disk. Korisnik pristupa ovakvom disku uz pomo uobiajenog softvera za pregled sadraja foldera (npr. Windows Explorer, itd.). Ureaj dobija struju iz raunara pa mu nisu potrebni nikakvi dodatni izvori napajanja ili kablovi. I drugi proizvoai nude iroku paletu slinih ureaja. 2. PC-card adapter omoguava brzo i jednostavno kopiranje podataka na prenosni (laptop, tj. notebook) raunar, ili na obian PC, ako je opremljen odgovarajuim hardverom i softve-

Digitalne fotograje se obino najpre(prvo?) preba cuju na hard disk raunara. Ipak, ovakav nain arhi viranja nije idealan, jer se hard diskovi ponekad kvare, to moe da dovede do deliminog ili potpu nog gubitka dugo i paljivo prikupljanih slika. I dok se tekstovi ili tabele mogu, barem delimino, ponovo napisati, gubitak digitalne fotograje ravan je gubitku negativa u svetu lmskih fotoaparata, jer svaka slika predstavlja nezamenjivi original. Upravo iz ovog razloga, treba paljivo razmotriti opcije za pravljenje i uvanje rezervnih kopija na spoljanjim memorijskim jedinicama, kao to su CD ili DVD diskovi. Za ovaj proces e vam biti neopho dan ureaj za snimanje diskova (CD ili DVD reza). Ovi ureaji koriste laserski zrak kako bi ugravirali, odnosno upisali podatke na CD ili DVD. U principu, svaki CD moe da primi do 700 MB podatka, dok na obian, jednoslojni (singlelayer) DVD staje do 4.7 GB. Meutim, povrine CD i DVD diskova su prilino osetljive, pa ogrebotine, toplota ili sunevo svetlo mogu da dovedu do oteenja medija i gubitka poda taka. Zbog toga ove

74

75

5. Arhiviranje digitalnih fotografija

rom. Dostupni su adapteri za bukvalno sve vrste izmenjivih medija.
5.4 Kako da poveem svoj digitalni fotoaparat sa raunarom i prebacim slike?

Ako predpostavimo da su prisutni svi neophodni upravljaki programi, te da interfejs digitalnog fotoa parata odgovara onom na raunaru, samo poveziva nje je krajnje jednostavno. Skoro svi modeli aparata koriste USB interfejs koji se deli na dve osnovne verzije: USB 1.1 i USB 2.0. Ovaj drugi je dostupan u tri razliite brzine rada: Hi-Speed (480 MBit/s), Full-Speed (12 MBit/s) i Low-Speed (1.5 MBit/s).

Velika veina modernih fotoaparata koristi USB 2.0 Full Speed. Razvoj USB Storage Class tehnologije (klasa ureaja za skladitenje takoe poznata pod nazivom USB AutoConnect) omoguio je jo jedno stavniji rad. Veina raunarskih sistema koji posedu ju USB Storage Class ne zahteva instalaciju bilo kakvog upravljakog programa. Samo poveite fotoaparat sa odgovarajuim USB prikljukom i raunar e ga prepoznati kao dodatni disk. Slike se prebacuju u eljene foldere uobiajenim metodom prevuci i otpusti ili bilo kojim drugim sistemom kopiranja koji je dostupan na vaem operativnom sistemu. Na slian nain funkcionie i IEEE 1394 interfejs, takoe poznat pod imenom Firewire ili, kod odreenih prozvoaa, i.Link.
5.5 Koji su najvaniji formati datoteka?

Bit Binarna cifra Najmanja digitalna jedinica. Moe da se nalazi samo u jednom od dva stanja (0 ili 1). Osam bitova ini jedan bajt

Postoji veliki broj razliitih formata u kojima moete sauvati svoje digitalne slike. Ipak, dva formata su poslednjih godina postala do te mere zatupljena, da ih moemo nazvati standardnim. Ove formate podr ava i Exif sistem za dodavanje informacija datote kama. Prvi od njih je uvrstio svoj poloaj u svetu fotograje sa pojavom digitalne obrade slike. Origi nalno napravljen za upotrebu na Macintosh rauna rima, Tagged Image File Format, ili skraeno TIFF, izborio je, nakon brojnih poboljanja, svoje mesto u PC taboru. Glavna prednost TIFF formata je njegova eksibilnost. Ovaj format moe da se koristi za uvanje bilo koje nijanse bilo koje boje, od 1 do 32 bitne palete. Potpuna podrka za CMYK paletu boja ini ovaj format najvanijim standardom u oblasti tampanja i raunarske pripreme za tampu (DTP). Izaberite TIFF format ako elite da koristite svoje slike u DTP programu ili elite da ih obradite na nekom drugom mestu.

76

77

5. Arhiviranje digitalnih fotografija

JPEG/JPG Joint Photographic Experts Group. Vrsta kompresije sa gubitkom podataka, koja omoguava izbor stepena kompresije. Poto su informacije o osvetljenosti vanije od podataka o bojama, veina piksela uva samo infromacije o osvetljenosti. (MPEG)

Drugi standardni format, sa poznatom skraenicom JPEG (Joint Photographers Expert Group), postao je izuzetno popularan ne samo zbog toga to je veoma pogodan za primenu na Internetu. Ovaj format podrava potpuni opseg boja i ima veoma male zahteve za memorijskim prostorom (uz manji ili vei gubitak u kvalitetu slike). Slika sa potpunim opsegom boja, sauvana u JPEG formatu, zauzima smo deli prostora koji bi bio potreban za skladitenje TIFF formata uz LZW kompresiju. JPEG format koristi algoritam koji analizira boje i informacije o slici i tokom kompresije, eliminie neke od njih kao redudantne (suvine). Pored toga, JPEG format omoguava podeavanje nivoa kompresije. Ako elite da sauvate prostor, iz aberite kompresiju koja e znaajno smanjiti veliinu slike. Zbog ovakvih kvaliteta, JPEG je postao uobiajen format za upotrebu na internetu. Ako planirate da postavite fotograju na svoju web stranicu, obave zno je sauvajte u JPEG formatu. Naravno, postoje i brojni drugi formati. Profesionalni fotogra i oni kojima su potrebni izuzetno isti podaci (na primer za ureivanje na raunaru ili za naune fotograje), mogu da koriste jedan drugaiji format koji je dostupan na nekim profesionalnim modelima digitalnih fotoaparata. U pitanju je RAW format, koji pravi ist zapis onoga to je uhvaeno na CCD senzoru. Drugim

reima, fotoaparat ne vri nikakvu obradu slike, kao to je npr. balans belog. Na ovaj nain se dobija digitalni negativ koji kasnije moe da se obradi uz pomo odgovarajueg softvera (npr. Olympus Master/Olympus Studio ili Adobe Photoshop CS). Iako RAW format prenosi podatke bez gubitaka, fotograje snimljene u ovom formatu zauzimaju znaajno manje prostora nego one koje su sauva ne u TIFF formatu. Meutim, veina uobiajeni h programa za obradu slika ne moe da otvori RAW datoteke. Za ovo moe da bude neophodan dodatni program (tzv. plugin) za profesionalni softver, kao to je Adobe Photoshop (od verzije 6).
5.6 Kako da prebacim slike na DVD i CD?

LZW Posebna vrsta kompresije koju su razvili Lempel, Zif i Welsh. Ova kompresija smanjuje veliinu datoteke (za bilo koju vrstu datoteka, a ne samo za slike), bez gubitka kvaliteta.

Pored ureaja za snimanje DVD ili CD medija, za ovu operaciju e vam, u veini sluajeva, biti potre ban softver za snimanje kompakt diskova. Moderni programi za ovakve vrste su, uglavnom, veoma jednostavni i imaju prepoznatljiv korisniki interfejs koji lii na onaj koji koriste i ostale aplikacije operativnog sistema. Bolji programi za obradu slike, poseduju ugraenu funkciju direktnog snimanja CD ili DVD diskova, bez upotrebe posebnog softvera.

Pre nego to prebacite digitalne fotograje na DVD

78

79

5. Arhiviranje digitalnih fotografija

ili CD, razmislite o tome koji e operativni sistemi morati da proitaju va disk. Ako elite da svoj disk uinite dostupnim i PC i Macintosh korisnicima, konsultujte uputstvo za upotrebu programa za snimanje ili odeljak Pomo. Kada izaberete slike koje elite da prenesete na CD, odnosno DVD, moete da zaponete proces snimanja. Ne zaboravite da ukupna veliina svih fotograja ne sme da pree kapaci tet medija koji koristite (oko 700 MB za CD i 4.7 GB za jednoslojni DVD). Na kraju, proverite kompakt disk koji ste napravili. Samo ubacite DVD/CD u neki drugi ita i otvorite neku od datoteka.

80

81

6. Kompresija podataka
6.1 Koliko prostora zauzimaju digitalne fotografije? 6.2 Koji su najvaniji metodi kompresije i po emu se razlikuju?
Kompresija Kompresija predstavlja smanjenje veliine datoteke, npr. datoteke za slike ili video zapise. Uz pomo posebnih algoritama, podaci se uvaju u novom formatu za znatno efikasniji nain. Prednosti su oigledne: na hard disk raunara ili memorijsku karticu moe da stane mnogo vie podataka.

Bajt Bajt se sastoji od 8 bita i predstavlja jedan od 256 moguih karaktera, brojeva ili nijansi boja.

Da bismo izraunali koliki prostor na memorijskoj kartici zauzima jedna fotografija, pomnoiemo broj horizontalnih i vertikalnih piksela. Prema tome, slika dimenzija 3,200 x 2,400 piksela daje vrednost od 7,680,000 piksela. Meutim, poto se informacije o osvetljenosti crvene, zelene i plave boje snimaju posebno za svaki piksel, ovu meuvrednost moramo da pomnoimo sa tri. Tako dobijamo potreban kapacitet od 23,040,000 bajtova, odnosno 22 megabajta (MB). Ako koristite karticu od 32 MB, imaete mesta samo za jednu ovakvu sliku. Na sreu, retko je kada potrebno snimiti ovako veli ku sliku bez kompresije. Na primer, SHQ kvalitet snimanja prua kvalitet koji je skoro jednak onom koji se dobija iz nekompresovanih datoteka, ali zahteva samo deli kapaciteta memorije. Memorijska kartica iz naeg primera bi, u ovom sluaju, mogla da primi oko 6 fotografija snimljenih u SHQ kvalitetu, u rezoluciji od 3,200 x 2,400; u HQ kvalitetu, na ovu karticu bi stalo oko 18 snimaka. Veina dananjih modela fotoaparata nudi izbor izmeu nekoliko nivoa kom presije. Na ovaj nain moete da napravite izbor kvaliteta i veliine datote ke, prema svojim potrebama i/ili preostalom prostoru na kartici. Mnogi modeli fotoaparata prikazuju priblian broj slika, odreenog kvaliteta koje mogu da stanu u preostali prostor na memorijskoj kartici.

Postoje dve razliite vrste kompresije: Kompresija bez gubitka podataka i kompresija sa gubitkom podataka. Kompresija bez gubitka podataka smanjuje veliinu potrebnog prostora efikasnijim reorganizovanjem podataka, ali bez gubitaka, to predstavlja i oiglednu prednost ovog metoda. Evo primera: predpostavimo da slika u jednom redu sadri piksele sledeih boja:

belo, belo, belo, belo, crveno, crveno, crveno, uto, uto, itd. Kompresija bez gubitka podataka reorganizuje informacije na sledei nain:
4x 3x 2x

Kao to moete da vidite na dijagramima, koliina podataka znaajno je smanjena bez izmena u sadr aju. Primer kompresije bez gubitka podataka je LZW kompresija koja se koristi u TIFF formatu. Kompresija sa gubitkom podataka radi na sasvim drugaijem principu. Ovaj sistem je zasnovan na injenici da ljudsko oko moe da razlikuje samo oko 2,000 boja u jednom trenutku. To znai da uopte nema potrebe za snimanjem 16.7 miliona boja (paleta od 16.7 miliona boja je sastavljena od 256 boja (crvena) x 256 boja (zelena) x 256 boja (plava)).

82

83

6. Kompresija podataka
Ovo je glavna komponenta kompresije sa gubitkom podataka. Ovaj sistem pretrauje sliku u potrazi za suvinim, odnosno redudantnim bojama i jednostavno ih brie. Na vama je samo da izaberete stepen kompresije u meniju fotoaparata, ili nakon prenoe nja datoteka na raunar, u programu za obradu slike, kao to je Adobe Photoshop. Evo jo jednog primera: predpostavimo da slika sadri piksele u sledeim bojama: odtampate u visoko kvalitetnom formatu, tj. onom koji ima najmanji nivo kompresije. Uprkos upotrebi kompresije sa gubitkom podataka, Formati datoteka na Olympusovim fotoaparatima RAW TIFF belo, belo, svetlo crveno, ruiasto, crveno, tamno crveno, crveno, ruiasto, itd. algoritam za kompresiju prepoznaje slinost izmeu razliitih nijansi crvene i zajedno ih kompresuje na sledei nain: JPEG (SHQ, HQ, SQ1, SQ2) SHQ mala kompresija, visok kvalitet SQ2 velika kompresija, nizak kvalitet

bez gubitaka X X

sa gubicima

JPEG datoteke i dalje pruaju odline rezultate za veinu primena. U stvari, moemo rei da je u obi noj tampi veoma teko ako ne i nemogue primetiti razliku izmeu SHQ JPEG i TIFF datoteke.

belo, belo, svetlo crveno, svetlo crveno, crveno, crveno, crveno, svetlo crveno Vii nivo kompresije dao bi sledee rezultate:

belo, belo, crveno, crveno, crveno, crveno, crveno, crveno. Dakle, kada se povea nivo kompresije sa gubitkom podataka (npr. u JPEG datotekama sa visokim stepenom kompresije), postaje tee napraviti tanu reprodukciju kontura objekta. Ipak, ako vam je samo potrebna sliica na ekranu, moete slobodno da smanjite veliinu sa oko 2 megabajta na manje od 100 kilobajta, bez vidljivog gubitka kvaliteta slike. Ako elite da odtampate sliku, bolje je da je
84 85

6. Kompresija podataka
6.3 Koji stepen kompresije najvie odgovara razliitim primenama? 6.4 Da li se prostor za arhiviranje moe osloboditi bez upotrebe kompresije?

U veini sluajeva ne moete da budete sigurni da li e slike koje ste napravili biti namenjene za tampanje ili samo za prikazivanje na ekranu raunara ili televizora. Zato je bolje da fotoaparat podesite tako da uvek snima u najviem dostupnom kvalitetu (SHQ ili TIFF). Svoje fotografije uvek moete naknadno da smanjite uz pomo softvera za obradu slike.
Niska kompresija

Slike bez kompresije, ili sa minimalnom kompresijom i visokom rezolucijom predstavljaju odlino reenje za tampanje i ureivanje na raunaru, dok je visoka kompresija izuzetno pogodna za slike koje se postavljaju na internet stranice (vie informacija o upotrebi slika na internetu moete pronai u odeljku 7.)

Ako nakon kopiranja slika na raunar elite da oslo bodite prostor na hard disku bez upotrebe kompresije, pravo reenje moe da bude neki od brojnih programa za arhiviranje podataka. Ovi programi prebacuju jednu ili vie datoteka u posebnu, kompri movanu, datoteku (arhivu). Ovakav nain arhivira nja, da se posluimo metaforom, kopira ili premeta datoteke u jednu vrstu kompresione aure. Izvlaenje datoteka iz arhive (ekstrakcija) ne dovodi do bilo kakvih promena u njenoj originalnoj strukturi, niti do gubitka kvaliteta. Najpoznatiji programi za arhiviranje su WinZIP (za PC sisteme) i StuffIt (za Macintosh). Ovakvi programi se koriste u najrazliitije svrhe i esto se upotrebljavaju za slanje vie datote ka elektronskom potom.

Visoka kompresija

86

87

6. Kompresija podataka
6.5 Da li tokom kompresije (ili dekompresije) dolazi do gubitka u broju piksela?

Ne. Rezolucija u pikselima ostaje ista kod svih oblika kompresije. Rezoluciju slike moete da smanjite runo, i tako oslobodite dodatni prostor na disku, ili nekom drugom mediju za skladitenje. Na primer, rezolucija od 1280 x1024 piksela moe da bude dovoljna za prikaz slike na monitoru.
6.6 Da li se ista fotografija moe sauvati u vie razliitih formata?

kroz isti sistem kompresije koji joj oduzima jo jedan mali deo informacija o slici. Zbog toga se preporuu je da se obrada slike vri iskljuivo u formatu koji ne dovodi do gubitka podataka (kao to je TIFF), a tek na kraju sauva kao JPEG. Mi vam preporuujemo sledeu strategiju: sauvajte najvanije slike u formatu koji ne dovodi do gubitka podataka (kao to je TIFF) i prebacite ih na CD ili DVD, a da biste utedeli vreme i trud, slike koje eli te da prikaete na monitoru ili upotrebite na internetu sauvajte u kompresovanom formatu.

Jednom snimljena digitalna fotografija moe da se konvertuje u bilo koji format, uz pomo softvera za obradu slike. Na kraju krajeva, upravo je ovo jedna od velikih prednosti digitalne obrade fotografija. Meutim, ne treba zaboraviti da, iako programi za obradu slike mogu da poboljaju odreene kvalitete fotografije, kao to su boja ili kontrast, nikakva naknadna intervencija ne moe da vrati ili da napravi detalje koji nisu snimljeni ili su izgubljeni tokom kompresije slike. Ako ste fotografiju sauvali uz pomo kompresije sa gubitkom podataka (npr. u JPEG formatu), naknadnim snimanjem u format bez gubitka podataka, ne moete da vratite informacije koje su izgubljene tokom prvobitne kompresije. Obratite panju na sledee: svaki put kada u progra mu za obradu slike otvorite, izmenite, a zatim ponovo sauvate JPEG datoteku, ona ponovo prolazi

88

89

7. Ureivanje digitalnih fotografija

7.1 Koji su najznaajniji programi za obradu slike?

Da budemo jasni ne moe se rei da postoji jedan, najbolji i najvaniji program za obradu slike. Skoro svi uobiajeni programi odlino vladaju osnovnim funkcijama koje su potrebne za obradu digitalne fotografije. Razlike su u dodatnim karakteristikama. Iako ne postoji jasno razgranienje, moemo rei da se ovakvi programi dele na one koji su napravljeni za profesionalce i one koji se koriste za line potrebe. Program Photoshop, kompanije Adobe, ili Painter koji je delo kanadskog proizvoaa Corel, primeri su softvera koji je napravljen za profesionalnu upotrebu. Ovi programi nude iroku paletu najrazliitijih funkcija, kao to je, na primer, simulacija crtea ili efekti za profesionalnu obradu. Meutim, ovako bogat softverski paket ima i svoju (ne malu) cenu. Pored programa Olympus Master i Olympus Master Plus, i mnoge druge kompanije proizvode programe koji po pristupanoj ceni nude visok nivo funkcionalnosti, prilagoen amaterskom tritu. Mnogi od njih se isporuuju uz digitalne fotoaparate i nude impresivan skup veoma kvalitetnih funkcija za obradu slike. Neki programi poseduju funkcije koje su, donedavno, bile rezervisane iskljuivo za profesionalne aplikacije. Dramatian porast potranje za ovakvom vrstom softvera, predstavlja jo jedan dokaz o intenzivnom razvoju u oblasti digitalne fotografije. Zato i nije nikakvo iznenaenje to kompanije redovno predstavljaju nove i unapreene verzije svojih programa i neprestano uvode nove proizvode na trite. Ako elite da odrite korak sa

tehnologijom koja se izuzetno brzo razvija, redovno itajte foto i raunarske magazine i proveravajte informacije na internetu.
7.2 Kako poslati digitalne fotografije elektronskom potom?

Sve to se nalazi u digitalnom formatu moe se poslati elektronskom potom. Sa dananjim programima za elektronsku potu, kaenje fotografije je krajnje jednostavna procedura. Veina programa poseduje posebno dugme za dodavanje datoteke, koje se, uglavnom, nalazi na traci sa alatkama. Sve to korisnik treba da uradi je da izabere datoteke i prikai ih uz poruku.

90

91

7. Ureivanje digitalnih fotografija

7.3 Da li se digitalne fotografije mogu preneti mobilnim telefonom? 7.4 Kako da postavim slike na internet?

Naravno. Pored slanja fotografija, snimljenih uz pomo ugraene kamere, preko MMS (Multimedia Messaging Service) servisa, mobilni telefon moe da se koristi i za prenos fotografija visoke rezolucije koje su snimljene digitalnim fotoaparatom i sauvane na prenosnom raunaru.
PCMCIA Personal Computer Memory Card International Association. Meunarodni komitet za standardizaciju memorijskih kartica.

Za ovo e vam biti potreban mobilni telefon koji poseduje modem to je karakteristika koju ima velika veina modernih telefona. Obino se mobilni telefon specijalnim kablom povezuje sa PC karticom (PCMCIA kartica) koja se ubacuje u odgovarajui ulaz na notebook raunaru. Ipak, ovaj metod povezivanja na internet pati od jednog ozbiljnog veoma nedostataka, a to je brzina ili, bolje reeno, nedostatak brzine. Veina dananjih mobilnih telefona moe da prenosi podatke brzinom of 9,600 PC-kartica ili 14,400 bita u sekundi. Internet konekcija od 1 ili 6 Poznata i pod Mbit/s, ili kuna DSL veza je oko 6,000 puta bra! imenom PCMCIA kartica. Smatra se da e uvoenje UTMS tehnologije Mali ureaj koji se omoguiti znaajno bri prenos podataka mobilnim uglavnom koristi telefonom.

Da bi mogle da se vide na internetu, slike moraju da budu sauvane u GIF ili, jo bolje, u JPEG ili PNG formatu. Ako su slike koje elite da postavite na internet ve kompresovane u nekom od ovih formata, sve to vam je potrebno je program za HTML ureivanje stranica koji e vas potedeti Hypertext markup programiranja u HTML jeziku.Veina ovakvih language. Format programa dostupna je besplatno (freeware) ili uz datoteke koji se simbolinu nadoknadu (shareware). U poslednje koristi na interne- vreme se moduli za ureivanje HTML stranica tu (pogledajte i odrednicu HTML ugrauju i u neke od ozbiljnijih tekst procesora, kao u reniku pojmo- to je Microsoft Word. Ovakvi dodaci vam omoguavaju da pripremite stranicu u programu za va) obradu teksta, a zatim je sauvate kao HTML dokument.

na prenosnim (notebook) rau- Dakle, ako elite da prenesete podatke na ovaj narima. nain, obavezno ih prvo kompresujte. Za vie PC-kartica moe informacija o kompresiji, pogledajte odeljak 6.4. da funkcionie kao modem, medij za skladitenje ili interfejs za neki od spoljanjih ureaja, npr mobilni telefon.

92

93

7. Ureivanje digitalnih fotografija

Kada pripremate internet stranicu, ne zaboravite da e svaka sliica koja se na njoj nalazi morati da bude prebaena na itaoev raunar. Zato, po pravilu, nijedna slika (ak ni one koje su veoma detaljne) ne treba da bude vea od 50 kilobajta. Fotografija koju elite da postavite na internet stranicu unosi se u HTML program. Imajte u vidu da HTML dokument ne sadri samu sliku ve samo putokaz ka lokaciji na kojoj se slika nalazi. Internet ita spaja slike i HTML tekst i prikazuje ih kao jedinstvenu stranicu koju vidite na raunaru. Ovo je vano zapamtiti jer se i HTML dokument i slike koje mu pripadaju kopiraju na internet server. Prenos podatka sa hard diska na internet server vri se uz pomo FTP programa.
7.5 Da li slike mogu da se gledaju na TV ekranu? NTSC National Television Standards Committee. Ameriki televizijski standard za kodiranje, odnosno dekodiranje boja. Koristi se u S.A.D., Japanu i nekim azijskim dravama.

Povezivanje fotoaparata sa televizorom je izuzetno lako. Kod veine modela, je dovoljno da spojite aparat i televizor uz pomo (priloenog) AV kabla i predstava moe da pone. Neki modeli fotoaparata poseduju i daljinski upravlja koji e vam dati punu kontrolu nad reprodukcijom bez potrebe da drite fotoaparat u rukama. Naravno, slike moete da prikaete i uz pomo DVD plejera koji podrava JPEG format. Meutim, za ovo je neophodno da slike iz fotoaparata prethodno prebacite na CD ili DVD (pogledajte odeljak 5.6.).

PAL Phase Alternating Line. Standard razvijen u Nemakoj, 1967. Koristi se u Evropi i mnogim drugim zemljama.

Da. CCD senzor je originalno napravljen za video kamere i podrava upravo onaj format koji je neophodan za snimanje i prikazivanje slika na PAL ili NTSC sistemu (francuski SECAM standard uglavnom nije podran). Poto i video rekorderi i televizori rade na istom principu, pregled slika napravljenih digitalnim fotoaparatom ne predstavlja nikakav problem. Pregled slika na TV ekranu predstavlja pogodan nain da prijateljima i porodici prikaete svoje fotografije u velikom formatu. Mnogi modeli fotoaparata podravaju i funkciju okretanja slike prilikom reprodukcije, tako da fotografiju uvek moete da dovedete u poloaj koji je najpovoljniji za gledanje.

95 94

Najee postavljana pitanja o digitalnoj fotografiji-2 deo