Fotografija 1. Slika prenesena objektivom je snimljena: -Filmom 2.

Duina vremena koja treba da proe da bi svetlost prila kroz svetlosno-osetljivu povrinu, kada se pravi ekspozicija, je kontrolisana sa: -Poklopcem (zatvaraem) 3. Izraz ISO brzina se koristi da opiemo: -Senzorovu ili filmovu osetljivost na svetlost 4. Najbolje je iskljuiti digitalni aparat kada: - Menjamo ili instaliramo memorijsku karticu 5. Sve navedeno su faktori koji utiu na eksopziciju osim: -Fokus 6. Ako radimo na automatskim aparatom i namestimo blendu i aparat podesi brzinu zatvaraa onda radimo u kom nainu rada: - Prioritet blende 7. Kada radimo sa aparatom na runo nametanje, znaemo da je rolna filma potpuno izloena kada: -Kada ruica nee da se okrene 1. MEMORIJSKA KARTICA u dig. aparatu uva elektronske snimke dok ih ne izradimo ili prebacimo na kompijuter. 2. BLENDA odluuje koliko e svetlosti proi kroz objektiv. 3. BRZINA ZATVARAA odluuje duinu vremena za koju e svetlost probijati film za vreme ekspozicije. 4. Neki aparati imaju LCD DATA PANEL koji prikazuje brzinu zatvaraa i podeavanje blende. 5. U PRIORITETU BLENDE automatskoj ekspoziciji, nametamo blendu i aparat podesi brzinu zatvaraa. 1. to je vea vrednost ISO-a, film je vie osetljiv na svetlost. -TANO. 2. Kada runo nametamo 35mm SLR aparat, dugme za premotavanje filma bi trebalo da se premotava kada nametamo film.- TANO 3. Digitalni aparat ti dozvoljava da izabere ISO iz opsega moguih ISO podeavanja, kada fotografiemo. TANO 4. Kada koristimo automatski fokus, dugme za poklopac treba da bude ponovo pritisnuto sve dok se aparat ne fokusira. NETANO 5. Koliina svetla u sceni e odrediti ekspoziciju. TANO 6. Kada koristimo prioritet poklopca automatsku ekspoziciju, fotografova podeavanja blende i aparata e automatski podesiti brzinu poklopca. NETANO 7. Kada radimo sa aparatom kome se runo podeava ekspozicija, aparat e podesit ili brzinu poklopca ili blendu ili oboje. NETANO 8. Najbolje je koristiti brzinu zatvaraa od 1/30 sec. ako aparat nije na stalku da se sprei zamagljenje. NETANO 9. Dozvoljeno je da vie svetlosti proe kroz objektiv kada je blenda podeena na mali f-stop broj nego na veliki f-stop broj. Na primer: f/8 dozvoljava vie svetla da proe kroz objektiv nego sa f/11. TANO 10. Dobra je ideja uzeti stalak kada radimo u situaciji sa zamagljenim svetlom ili sa dugom ekspozicijom. TANO 11. Preporuuje se da se ugasi aparat kad se podeava memorijska kartica. TANO 12. Digitalne memorijske kartice se mogu menjati. Moete koristiti bilo koji brend, kapacitet ili vrstu za dig. aparat. NETANO 13. Jedan od faktora koji utie na ekspoziciju je osvetljenost objekta. TANO 14. Korienje rekvizita ili podeavanje za ivotnu sredinu (?) moe da pomogne ta osoba eli da pokae. TANO 15. Najbolje je koristiti manju brzinu zatvaraa kada koristimo telephoto (?) objektiv. NETANO 16. Dui fokus objektiv (?) zahtevaju manje kritinog fokusiranja od manjih objektiva. NETANO 17. Ako elimo da tampamo (izraujemo) treba da kupimo reversal film (?) pre nego negative film. NETANO 18. Da proverimo f-stop i brzinu zatvaraa moramo pogledati u podeavanjima objektiva. NETANO

2. OBLAST 1. Mehanizam kamere koji regulie koliinu vremena za koje je film ili senzor izloen svetlosti naziva se: zatvara. 2. Kakva kamera vam omoguava da promenite poloaj soiva, napred i nazad, u odnosu jednog na drugog, tako da moete da preciznije kontroliete fokus ili perspektivu? View Kamera 3. Koja od navedenih e biti e biti predloena brzina zatvaraa da zaustavi tranje deteta, paralelno sa film plane, oko 25 ft od kamere? -1/250 sec. 4. Podesiva dijafragma koja je napravljena od metalnih lopatica koja odreuje koliinu svetlosti koja ulazi u kameru zove se: Najvei otvor blende. 5. F-stopa koja bi pustila veliku koliinu svetlosti u kameru i proizvela vrlo malu dubinu polja bila bi: F/2 6. Koja od sledeih brojeva nije f-stopa? f/.10 7. Koja od navedenih otvora blende e predstaviti zaustavljanje stope od f/2.8? f/3.4 8. Koje podeavanje brzine zatvaraa dri zatvara zatvoren onoliko dugo koliko dugme za otputanje se dri? B (podeavanje sijalice) 9. Paralaksna greka se deava u kojem tipu (ili delu) kamere: daljinomeru 10. Tip zatvaraa koji je konstruisan sa brojem malih preklapanja metalnih lopatica i obino nalazi unutar samog objektiva u view kamerama, point and shoot kamerama i mnoge srednjih formata kamere se zove: list zatvaraa 1. Da bi dali JEDAN stop (a) veu ekspoziciju znai da treba udvostruiti koliinu svetlosti koja pada na film ili senzor bilo dupliranjem vreme ekspozicije ili dupliranje veliine otvora blende 2. ZATVARAC regulie koliinu vremena kojom je svetlost izloen film ili senzor. 3. Umesto zatvaraa koji se otvara i zatvara da kontrolie koliinu svetlosti koja dopire do svetlosno osetljive povrine, neki digitalni fotoaparati kontroliu ekspoziciju iskljuivanjem i ukljuivanjem SENZORA za precizan vremenski period. 4. PANNING se mogu koristiti za zatvaranje slike gde se predmet pojavljuje relativno otar, i pozadina zamagljena pokretom. 5. Zaustavljanje objektiva sa F/8 do f/16 predstavlja DVA stopnu zaustavnu razliku. 6. Brzina zatvaraa i otvor blende su dve najvanije kontrole koje fotograf moe da koristi za postizanje ispravne EKSPOZICIJE (izlaganje) . 7. F/8 @ 1/500 sec nije ekvivalenta ekspozicija f/11 @ 1/25 sec.. 8. f/16 @ 1/15 sec je ekvivalentna ekspozicija F/8 @ 1/60 sec. I proizvesti e najveu dubinu polja. 9. Kad otvor postaje manji, dubina polja u slici SE POVECAVA. 10. Single lense refleks je kamera koja ima ogledalo i pentaprizmu koja vam omoguava da vidite kroz soivo, da fokusirate scenu i sastavite tano . 1. Brzina zatvaraa podeena kamerom kod automatkse ekspozicije moe da radi na bilo kojoj brzini? TANO. 2. T% podeavanje na kameri e drati zatvara otvorenim sve dok se okida dri dole? NETANO. 3. Najiri mogui otvor blende na objektivu je uvek standardna taka. NETANO 4. Predmet koji se kree e se pojaviti jo vie nejasan ako je fotografisan sa telefoto objektivom? TANO 5. Pomeranje je tehnika koja se koristi kada se predmet direktno kree ka ili direktno od kamere? NETANO 6. Pravac predmeta koji se kree u sceni e uticati na to kolika brzina zatvaraa je potrebna da se zamrzne akcija? NETANO 7. Brzina objektiva se odnosi na najiri objektiv blende? TANO 8. Koristei vei otvor blende e proizvesti veu dubinu polja. NETANO 9. Zaostavljanje zatvaraa kod kompaktnih diigtalnih fotoaparata se moe opisati kao kanjenje izmeu trenutka kada se pusti okida i trenutka kada se odvija ekspozicija. TANO 10. Biranje reima vam omoguava da izaberete runi ili automatski rad na digitalnoj ili film kameri. TANO

3. OBLAST -Odnos izmeu ine daljine i ugla gledanja je takav da to je kraa ina daljina: iri ugao gledanja. -Tehnika koja se koristi za odravanje otrog fokusa na objektivu koji se kree prema vama se zove: slediti fokus. -irokog podruja fokus sastav, automatsku sastav fokusiranja koji omoguuje fotografu: odaberite podruje koje e biti u fokusu. -Relativni otvor jednake arine dubljine objektiva podeljen: otvor promera. -Koji od sledeih nije verovatno da e uticati na dubinu polja? Brzina zatvaraa. -Korisna tehnika s naglaskom na korienje kada elite pucati brzo u situaciji u kojoj moete predvideti priblino u kojom, ako ne i tano kada, akcija e se odrati, zove se: zona s naglaskom. -Odnos izmeu arine daljine i poveanja je takav da vie arine daljine: Vea uveanja -Kada kupujete soivo, to je dobra ideja za kupovinu objektiva nijansu koja odgovara arinoj daljini objektiva. -Veina soiva su najotrije u otvor blende zatvoren: jedan ili dva F-stranice od najire. 1. Konveksno soivo je najjednostavniji oblik soiva aparata, uzrok zrake svetlosti do zavoja prema drugom i konvergiranju u SREDISNJU TACKU. 2. Normalne arine daljine objektiva, koja stvara oak gledanja koji je priblino ono to oko moe jasno videti iz pojedinih prednostim odreuje se prema veliini _____ filma ili senzora. 3. ZUM objektiv ima promenjivu arinu daljinu. 4. Soiva koja imaju vrlo irok oak gledanja i proizvodi barel distorzije su FISHEYE objektiv. 5. MAKRO objektiv najbolje se moe za vrlo blie snimke jer je korigiran za aberacije koje se obino javljaju kod fotografisanja izbliza. 6. Veina digitalnih SRL imaju normalan objektiv koji je krai arine daljine od onog 35mm SRL Analogni fotoaparat. To je zato to _____ senzor je manji od okvira 35mm. 7. Zona ofkusiranja omoguuje fotografu pred-odabir DUBINE POLJA. 8. Usmeriti se na HYPERFOCAL UDALJENOST osigurava maksimalnu dubinu polja.. 9. Otvor, arina daljina objektiva, udaljenost od objekta su tri glavna faktora koji utiu na dubinu polja. 1. Objektiv arine daljine due e proizvesti veu sliku na filmu. TANO 2. Pod uslovom da subjekt ostaje na istoj udaljenosti od objektiva, slika formira 50mm objektiv e biti upola toga formirana 25mm objektiv. NETANO 3. Due soivo je dobro za portrete, jer oni imaju manje izoblienja. TANO 4. Trebate ienje fotoapara digitalni snezor meseno. NETANO 5. Kamere autofokus sastav moe biti prevaren u fokusiranju nepravilnih objekata ispredeno arite. TANO 6. Single-shot autofokus mehanizam spreava fotograf iz fotogrfiranja, osim ako je u fokusu. Ovo se takodje naziva fokus prioritet. TANO 7. Vei krug zbunjenosti, manje je verovatno da e se predmet pojaviti izvan fokusa. NETANO 8. Manji otvor poveava dubina polja. TANO 9. Dubina polja e biti vei s 50mmobjektivom od 180mm objektivom. TANO 10. Dugo arine daljine objektiva je najbolje koristiti kod zona s naglaskom. NETANO 11. Dubina polja protee dve treine ispred ravnine kritinih fokus i jedna treina iza njega. NETANO 12. Soivo due arine daljine proizvodi manje dubine polja od krae objektivu koji se koristi na istoj fstop. TANO Walker Evans (1903-1975) je ameriki fotograf iji celokupni opis odie zanimanjem za socijalno. Meu prvim amerikancima koji se zanimaju za socijalni pejza. Uvek neguje sopstveni stil u pristupu i prezentaciji motiva, zalaui se uvek za jasnou prikazanog i lepo oblikovanje. Evans je fotografskim aparatom eleo prikazati posledice ekonomske krize Garry Winogrand (1928-1984) poznat kao ulini fotograf, ovek koji se zanima za socijalni krajolik. Stilski je prepoznatljiv po irokokutniku 35mm. Njegova fotografija promatra, zapaa, angaovana je i komentirajua. Na njega su uticali: Walker Evans, Robert Frank, Henri Cartier-Bresson...

Ansel Easton Adams (20. februar, 1902. San Francisco, SAD 22. april, 1984. Monterrey, Mexico) je slavni ameriki fotograf , jedan od prvih autora umetnike fotografije. Od 1914. do 1927. sudirao je muziku i u to vreme je razvio snano zanimanje za fotografju koju je studirao od 1916. do 1917. s Frankom Dittmanom u San Franciscu. Godina 1916. je po prvi put posetio dolinu nacionalnog parka Yosemite u koju e se kasnije vraati nebrojano puta kako bi je fotografisao. Izdao je svoju prvu knjigu pod naslovom Fotografije Visoke Sierre (1927.) ime je uzdignuo pejzanu fotografiju do mitskih viisna.