Rene Dekart

Roen je 1596. u porodici koja je pripadala sitnom plemstvu. kolovao se u jezuitskoj koli. Ko su bili jezuiti? Jezuiti su bili kolovani u sholastikom duhu. Usled toga, Dekart je dobro poznavao starogrki i latinski, kao i sholastiku filozofiju, ali i nauke, pre svega, matematiku i fiziku. Meutim, ve u osamnaestoj godini shvatio je da od znanja koja je stekao u jezuitskoj koli nema nita i da mu ostaje samo sumnja u njih, kao i uverenje da umesto sholastikog mudrovanja treba itati veliku knjigu sveta. Kod kojih filozofa nailazimo na isto uverenje? Osim toga, Dekart je smatrao da treba stvoriti praktinu filozofiju, filozofiju koja e omoguiti ljudima da postanu gospodari i posednici prirode. Kod kog filozofa smo ve naili na isto uverenje? Mogue je doi do spoznaja koje su korisne za ivot, i da se umesto spekulativne filozofije koja se ui u kolama moe nai praktina, kojom bismo mogli postati gospodari i vlasnici prirode. Dekart je objavio tri znaajna dela: Raspravu o metodi, Meditacije o prvoj filozofiji , Principe filozofije. Rene Dekart, smatra se zaetnikom racionalizma u modernoj filozofiji. ta podrazumeva racionalistiko stanovite u epistemologiji? Dekart u razumu trai pravi izvor/poreklo saznanja. Razum je, prema njemu, oveku uroena duevna sposobnost. Ona oveka ini ovekom, po njoj ovek jeste to to jeste. Na osnovu toga, Dekart o razumu tvrdi da je zdrav razum neto to je najbolje podeljeno, jer svako misli da ga ima sasvim dovoljno, tako da ak i oni koje je u svemu drugom teko zadovoljiti nemaju obiaj da ele vie zdravog razuma nego to ga imaju. (Svako ima razum, svako ga ima dovoljo, svako ga ima jednako, po prirodi.)

Pitanje metode
Uroene ideje i deduktivna metoda (I) "Nije naime dosta imati zdrav duh, nego je glavno pravilno ga primenjivati ". Upravo zbog takvog stanovita, kljuno pitanje Dekartove filozofije jeste pitanje metoda nauke i filozofije, pitanje koje se odnosi na pravila kojih treba da se pridravam kako bismo pravilno upotrebljavali razum. Na ovo pitanje Dekart je odgovorio u delu Rasprava o metodi. Dekart je uzeo matematiku (geometriju) kao uzornu, egzemplarnu (primernu) nauku, a metod matematike (geometrije) kao uzorni, egzemplarni (primerni) metod. Kada je u pitanju metod matematike koji, prema Dekartu, treba da poslui kao metod nauke uopte, misli se pre svega na aksiomatski metod. ta je aksioma? ta je teorema? ta je dedukcija? U emu se sastoji aksiomatski metod? Dekart je smatrao da sticanje znanja treba da zapone saznavanjem stvari koje su najjednostavnije i koje se najlake spoznaju. To su, naime, uroene ideje one su jednostavne i

one se nalaze u nama, u naem duhu poptuno nezavisno od naeg iskustva one su, prilikom naeg roenja, utisnute u na duh. Ideje moemo spoznati intuicijom intucija je direktan uvid ili direktno sagledavanje neega okom uma intelekt ih vidi svojim prirodnim, uroenim svetlom. Mi, naime, imamo ideje: logikih, matematikih i moralnih principa, Spoznavi intuicijom uroene ideje, upotrebom dedukcije, tj. pravila deduktvnog zakljuivanja (modus ponens bi bio jedno takvo pravilo), mi moemo iz njih izvoditi posebnije i konkretnije stavove. Metodska sumnja Kako doi do oiglednih, evidentnih stavova, tj. do pouzdanih, sigurnih, izvesnih istina? Dekart upravo u tu svrhu postavlja naelo metodske sumnje. Ovo naelo zahteva da se nikada ni jedna stvar ne usvaja kao istinita sve dok se kao takva oigledno ne upozna. Na osnovu reenoga, moemo
da vidimo da je osnovni kriterijum istinitosti tvrdnje, prema Dekartu, oiglednost, evidentnost te iste tvrdnje.

Dekart blie odreuje pojam evidencije (oiglednosti), smatrajui da treba donositi sudove samo o onome to ljudskom duhu predstavlja tako jasno i razgovetno da vie ne bude prilika u kojima se u to moe sumnjati. Dakle, evidentno je samo ono to se spoznaje kao jasno i razgovetno (na latinskom clare et distincti), a jasno i razgovetno je ono u ta se ne moe sumnjati. Prvo pravilo mi je bilo da nikada nijednu stvar ne usvojim kao istinitu, dok je oevidno (oigledno) nisam takvom saznao; tj. da briljivo izbegavam prenagljivanje i predubeenja i sudim samo o onome to se mome duhu predstavlja tako jasno i tako razgovetno, da ne bude vie prilika u kojima mogu u to posumnjati. Drugo pravilo je bilo da svaku od tekoa, koje bih ispitivao, podelim na onoliko delova koliko je to mogue i koliko je potrebno da bi se one bolje reile. Tree pravilo je bilo da svoje misli vodim po redu, poinjui od predmeta koji su najprostiji i koji se najlake saznaju, kako bih malo-pomalo stigao postepeno do najsloenijih; pretpostavljajui ak reda i meu onim predmetima koji prirodno ne prethode jedni drugim. I poslednje pravilo je bilo da svuda vrim tako potpuna nabrajanja, i tako opte preglede kako bih bio siguran da nita nisam propustio. Zato Dekart primenjuje naelo metodske sumnje? "Nisam se zato htio ugledati na skeptike, koji sumnjaju samo zato da bi sumnjali i pretvaraju se da su uvijek neodluni. Naprotiv, moja namjera je bila jedino da doem do sigurnosti i da odstranim pominu zemlju i pijesak, kako bih doao do vrste stene ili ilovae. ... odbaciti kao sasvim krivo sve o emu bih mogao i najmanje sumnjati, da vidim nee li nakon toga ostati neto u mome uvjerenju to bi bilo sasvim izvan svake sumnje".

Cogito, ergo sum Prema tome, ako neku stvar ne saznajemo jasno i razgovetno, to znai da ima jo uvek prilika da se sumnja u tu stvar, odnosno da tu stvar nismo oevidno upoznali kao istinitu, te da prema tome ne moemo da donosimo sud o njoj, niti moemo da je usvojimo kao istinitu.

Na ta Dekart primenjuje naelo metodske sumnje? Dekart je odluio da preispita celokupno svoje znanje, i uvideo je da moe posumnjati u sve to je navodno do tog trentuka znao (moe posumnjati u postojanje spoljanjeg sveta i vlastitog tela, postojanje Boga, pa ak i u izvesnost matematikih tvrdnji). Meutim, ak i kada je posumnjao u sve, uvideo je sa izvesnou da sumnja, pa budui da je sumnja jedan oblik miljenja, uvideo je kao oigledno i to da misli. A poto miljenje, da bi uopte bilo, pretpostavlja postojanje onoga ko misli, izvesno je da postoji mislea stvar. tavie, upravo sam ja taj koji mislim ta mislea stvar, pa je injenica moje egzistencije kao i injenica da mislim nesumnjiva, zakljuio je Dekart. (princip samoizvesnosti svesti) Dekart je smatrao da je cogito, ergo sum prvo i najizvesnije saznanje, injenica koja ima vaenje aksioma i koju intuitivno saznajemo. ta je intuicija?
Intuitivno znai da neto prosto neposredno uviamo, ali i to da o tome ne moramo zakljuiti na osnovu neega drugog. Tako je cogito, ergo sum ona propozicija koju ne moramo izvesti iz neke druge, kako

bismo je spoznali, ve je moemo uvideti neposredno, vlastitom intuicijom.