Epikur

Epikur
Epikur

Stari vek Grka filozofija

Osnovni podaci Roenje Smrt 341. pne., Samos oko 270. pne., Atina Rad Glavni interesi etika, fizika, filozofija Znaajne ideje atomizam, hedonizam Uticaj od Uticaj na Demokrit, Piron Metrodor, Lukrecije, Hadrijan, Dejvid Hjum, Deremi Bentam, Don Stjuart Mil, Karl Marks

Epikur (gr. ; 341270. pne) je bio antiki grki filozof sa Samosa i osniva epikurejske kole u Atini (306). Uio je da je zadovoljstvo najvie ljudsko dobro, a traio ga je u izgradnji duha i negovanju vrline. Glavne take njegovog uenja su Demokritov atomizam kao osnova fizikog objanjenja sveta, srea i spokojstvo kao ivotni ideal, odbacivanje straha od gnevnih bogova, odbojnost prema politikom ivotu i negovanje prijateljstva.

ivot
Epikur je roen 341. godine pne. na Samosu, od oca Neokla Atinjanina i majke Herostrate.[1] Sa 14 godina otpoeo je uiti filozofiju. Prvi uitelj na Samu bio mu je platoniar Pamfil, kod kojeg etrnaestogodinji Epikur nije naao ono to trai.[1] Nakon toga je otputovao u Tej na maloazijskoj obali, gde je cvetala demokritska kola, u kojoj je upoznao atomistiko uenje, koja e postati osnova njegova materijalistikog shvatanja prirode.[1] Oko 323/2. godine pne. je stigao u Atinu da odslui vojnu slubu. Slobodno vreme upotrebljavao je da slua predavanja iz filosofije. Po odsluenju vojnog roka vratio se da u Teju produi svoje studije. Kao njegov uitelj u Teju spominje se demokritovac Nausifan.[1] Meutim, Epikur je za sebe tvrdio da je samouk, autodidakt. To ne znai da nije sluao predavanja drugih filozofa ili da nije izuavao njihove spise, ve, po svedoenju Diogena Laertija, nikoga nije priznavao za svoga uitelja, niti je ikada citirao druge filozofe.[2] Kad je navrio trideset i jednu godinu ivota (310. pne.), Epikur je otpoeo svoja predavanja u Mitileni na Lezbu, ali se ubrzo preselio u Lampsak na Helespontu, poslednje prebivalite Anaksagore, nakog progona iz Atine. Boravak u Lampsaku, sreditu nauke o prirodi, bio je za razvitak njegove kole veoma znaajan, jer je tu Epikur zadobio veliki broj pristalica, koji su njegova predavanja sa zanosom sluali. Metrodor, Idomenej, Leontej, Polijen, Kolot i drugi Lampsaani ostae mu verni prijatelji celog ivota.[1] Iz Lampsaka se preselio u Atinu oko 306. godine, u vreme kad je ona dobila natrag politiku slobodu. Tu je za osamdeset mina kupio jedan vrt blizu Dipila, koji je postao poznata filozofska kola pod nazivom Epikurov vrt. S uiteljem se preselio i jedan deo uenika, a drugi su ostali u Lampsaku. kolskoj zajednici pripadali su ne samo robovi nego i ene koje su bile to ene njegovih uenika, na primer Temista, ena Leontejeva, to hetere, kao Leontija, Nikidija, Mamarija i druge. lanovi kole bili su uitelju duboko odani i u njemu su videli neku vrstu proroka. Od njegovih uenika najpoznatiji su Metralor i Hermah.[2] Epikur je u celom svom ponaanju i nainu ivota bio primeran, pa su njegovi uenici gledali u njemu vie bie i dan roenja potovanog uitelja su sveano slavili desetog dana meseca gameliona jo za ivota njegova.[1] Njegova tri brata, Neokle, Heredem i Aristobul, takoe su se pridruili njegovoj koli i s njime iveli u bratskoj slozi i ljubavi. Samo se

Epikur jedan uenik izdvojio iz kole i postao njen najei protivnik: strasni Timokrat, brat Metrodorov.[1] Epikur je nalazio jedini zadatak filosofije u tome da ljudima pomogne u njihovim duevnim nevoljama, da im razvedri duu i da im za ceo njihov ivot obezbedi oseanje sree. Po mestu gde je Epikur drao svoja predavanja epikurovci su i dobili ime filozofi iz vrta. U svojoj koli Epikur je proveo ostali deo svoga ivota, punih trideset est godina, ivei zajedno sa svojim uenicima. Epikur je esto pobolevao, i stoga imao vremena i razloga da razmilja o sebi i o svome ivotu.[1] Pri kraju ivota je mnogo patio od kamena u beici, ali je pokazao znatno samosavlaivanje: "Dok sam bio bolestan nisam ni s kim razgovarao o mojim telesnim bolovima, a nisam o tome govorio ni onima koji su dolazili da me vide; tavie, produivao sam svoja ranije zapoeta prouavanja prirode, a naroito sam se bavio pitanjem kako duh, i pored svoga uea u pokretima koji pogaaju telo, ipak moe da ostane miran i da sauva dobro koje mu je svojstveno. Osim toga, nisam lekarima davao prilike da se razmeu svojim radom, jer sam ak i tada svoj ivot smatrao za lep i vedar.[3]" Preminuo je 270. godine p.n.e, posle etrnaestodnevnog bolovanja, u sedamdeset i drugoj godini ivota. Kao to doznajemo iz njegovog testamenta, svoju kuu i imanje je zavetao koli.[1]

Uenje
Epikur definie filosofiju kao delatnost koja razmiljanjima i istraivanjima ostvaruje blaen ivot (Sext. Emp. Adv. math. XI 169). On deli svoju filozofiju na tri dela: kanoniku, fiziku (filozofiju prirode) i etiku.

Kanonika
Kanonika je uenje po kriterijumima istine i pravilima (kanonima) spoznaje. Kao to joj i ime kae, kanonika treba da odredi kanone, tj. norme saznanja i merila za ono to je istinito ili neistinito. Epikur gnoseologiju, koju zove kanonikom, ne izgrauje radi nje same, nego kao uvod u fiziku, a ovu kao uvod u etiku. On postavlja tri osnovna stupnja spoznaje: ulni utisak, prolepsis (predstava, anticipacija) i oseanje. ulno opaanje objanjava kao fine sliice koje se otkidaju od predmeta, izvanrednom lakoom i brzinom lete po vazduhu i kroz praznine ulaze u naa ula, i tu izazivaju odraaje spoljanjeg sveta (D. L. X 46 s). O istini i neistini ne odluuje um, nego ulna opaanja, jer:

ta bi smatrao pouzdanijim od ula? Zar bi razum, ponikao iz lanih ula, mogao stati nasuprot ulima, kad je sav nikao iz njih? I ako ona nisu istinita, laan je razum sav (IV 480-485) ... Ako se bude borio protiv svih ulnih utisaka, nee ti ostati nita na to se moe pozvati pri ocenjivanju onih opaanja koja proglaava za lana (X 146).

Lukrecije, De rerum nature

Za Epikura je svaka istina aposteriorna, tj. na osnovu iskustva. Varkama i zabludama ne lei poreklo u ulima, nego u tome to mi, kad sudimo o stvarima, iskaze ula nepravilno tumaimo. Kad neki predmet u naoj svesti izazove sliku kao svoj odraaj, slika ne iezava odmah, nego ostaje, i um je uporeuje s ostalim slikama. Individualne crte slika nestaju, a u pamenju ostaju samo crte zajednike svima slikama, opti pojam kao merilo istinitog i lanog. Kao tree merilo istinitog i lanog i kao nuan oslonac za Epikurovu teoriju blaenstva slui oseanje. Zadovoljstvo, oseanje saglasno s prirodom, je merilo za ono emu treba teiti, a bol, oseanje suprotno prirodi, je merilo za ono ega se treba kloniti da bismo bili sreni.[1]

Epikur

Fizika
Epikur je izgradio sistematsko uenje o prirodi, oslanjajui se na Demokritov atomizam. Polazna taka Epikurova uenja o prirodi jeste stav da nita ne postaje iz niega; inae bi sve stvari nastajale iz svega, jer ne bi trebalo nikakva semena (D.L. X38) Sve to postoji sastoji se to od skupova, od preplitanja nevidljivih atoma, njihova spajanja, rasturanja i ulaenja u nove sastave. Celokupni svemir je proizvod mehanikog kretanja najsitnijih materijalnih estica. Pored atoma postoji i prazan prostor, i od toga dvoga sastoji se cela priroda. Da nema praznog prostora, ne bi moglo biti ni kretanja, a time ni nastajanja ni nestajanja.[1] Epikur smatra, nasuprot Demokritovu determinizmu i fatalizmu, da otklon atoma predstavlja objektivnu sluajnost unutar opte nunosti i ujedno mogunost etike slobode i izvor celokupnog stvaralatva.[2] Ma koliko to skretanje bilo minimalno i neizvesno, ono savlauje strogi mehanizam, i omoguuje u psihikoj oblasti ovekovu slobodu izbora. Epikurova zamisao o skretanju atoma, je donekle potvrena u savremenoj kvantnoj teoriji.[1] Epikurovo uenje o prirodi proizalo je iz etike tenje da iz objanjavanja sveta i ivota ukloni sve natprirodne uzroke, jer su oni samo slika ovekovih strahova i ometaju ga u duevnom spokojstvu.[1] Kad upozna zakone prirode, ovek se samim tim oslobaa straha od bogova, jer priroda nije neprijatelj oveku i sve to se u njoj dogaa ne zbiva se posredstvom bogova, ve ima svoje sopstvene prirodne uzroke. Spoznaja oveka oslobaa zabluda i predrasuda, a pre svega religioznog straha. ak se ni smrti ne trebamo bojati i prema njoj moemo biti ravnoduni: Dok postojimo mi, nema smrti, a kad doe smrt, tada vie nema nas.[2]

Etika
Osnovni je cilj filozofije, po Epikuru, srea oveka koja je u biti identina sa zadovoljstvom. "Mi zadovoljstvo priznajemo za prvobitno i uroeno dobro, ono nam slui kao polazna taka kod svake elje i izbegavanja, te k njemu uvek dolazimo kao k cilju, jer svako dobro ocenjujemo oseanjem zadovoljstva kao merilom.[2]" Epikur je smatrao da se upravo ugodom i neugodom opredeljujemo za prihvatanje ili odbacivanje nekog ina. Meutim, on je smatrao da ovek ne treba traiti trenutnu i prolaznu ugodu ve trajnu pa je stoga spoznaja sutinska u otkrivanju puta k stalnoj srei. Jer samo ivotinja ivi od sluaja do sluaja, za as, za dnevni uitak. oveku razum omoguuje da razmatra ne samo sadanje nego i prolo i budue. Nerazuman ovek ivi slino ivotinji, preputen je sluaju, uvek u lovu za trenutnim uivanjem, danas veseo, sutra tuan i razoaran. Ali srea dostojna oveka kao razumnog bia neto je drugo do pojedinani prijatni as, provod, neposredno kratkotrajno uivanje. Srea je rezultanta itavog jednog ivota, rukovoenog razboritou. Upravo zato, treba ignorisati prolazna dobra. Najvie dobro je potpuna srea, odnosno blaenstvo, koje se sastoji u bezbolnosti i duevnom miru (ataraksija). "Kad kaeimo da je uivanje cilj, mi ne mislimo na uivanje raspusnika, niti na gastronomska zadovoljstva, kao to to misle neki neupueni, ili oni koji se dre drugaijih shvatanja, ili oni koji su loe raspoloeni prema nama. Na je cilj: ne patiti telesno i ne uznemiravati se duevno. Ni neprestane pijanke i igre, ni uivanje s mladiima ili enama, ni uivanje u ribi i svemu to prua raskona trpeza nita to ne daje plodan ivot. Njega daje razum.[2]" Moe se tvrditi da visoka vrednost, koju je Epikur pridavao spoznaji, govori o sokratovskim elementima u njegovoj etici.[2] Nesebinost, odricanje i samopregor se ne zasnivaju na liavanju uivanja to bi protivreilo samoj ljudskoj prirodi ve na tome da ovek kao unmo bie ne mora da bude uslovljen neposredno danim uivanjima, ve da je zbog veeg uivanja u stanju da se odrekne trenutnog.

Epikur

Spisi
Epikur je razvio svoj filosofski sistem u mnogobrojnim spisima, kojih je bilo tri stotine svitaka. Najvanije od njegovih spisa zabeleio je Diogen Laeranin (X 2728), koji navodi 41 Epikurovo delo. Poznatiji Epikurovi spisi su[2]: O prirodi (opiran spis u trideset i sedam knjiga, od kojega su ouvani samo odlomci iz II i XI knjige); O atomima i praznom prostoru; O uglu atoma; O bogovima; O sudbini; O slikama; O muzi; O merilu ili Kanon (u kom je izloio svoju gnoseologiju); O ljubavi; ta treba birati i ega se treba kloniti (etiki spis); Osnovne misli (koje sadre etika naela, odreena da se ue napamet); O nainima ivljenja (u etiri knjige); O pravinom delanju; O pravinosti i drugim vrlinama; O poklonima i zahvalnosti; O kraljevstvu; O svrsi; O pobonosti; Poslanica Herodotu (u kojoj je izloio sutinu svoje fizike); Poslanica Pitoklu (gde je izneo svoju meteorologiju); Poslanica Menekeju (gde je izneo osnovne misli svoje etike).

Nekoliko spisa dobilo je imena po lanovima kole, na primer: Aristobul, Hegesijanakt, Temista, Metrodor, Neokle, Polimed, Heredem.

Od njegovih spisa je sauvano veoma malo - u potpunosti samo 3 pisma (o pitanjima fizike, etike i teologije) i 40 izreka (Lyriai doxai). Vei odlomci iz ostalih spisa nalaze se u biblioteci jedne vile u Herkulaneumu. Na srpski jezik Milo N. Duri je preveo Epikurove Osnovne misli, Poslanicu Herodotu i Poslanicu Menekeju. Najobimniji epikurovski tekst koji je sauvan jeste latinski spev Lukrecija Kara O prirodi (De rerum natura) u est knjiga. U I i II knjizi izloena je i objanjena Epikurova fizika, u III i IV njegova psihologija, a u V i VI njegova kosmologija. Sam Lukretije tvrdi da on samo prevodi na latinski jezik filozofski sistem svoga uitelja:

Epikur

Napomene
[1] Epikur i njegova kola, Milo N. uri, Istorija helenske etike, Beograd, 1987. [2] Epikur, Filozofija, Enciklopedijski leksikon, Mozaik znanja, Beograd 1973. [3] Marc. Aur. IX 41

Vidi jo
Epikurejstvo Diogen iz Ojnoande

Article Sources and Contributors

Article Sources and Contributors

Epikur Source: http://sh.wikipedia.org/w/index.php?oldid=1621631 Contributors: Koh-i-Noor, Mladifilozof, OC Ripper

Licenca
Creative Commons Attribution-Share Alike 3.0 Unported //creativecommons.org/licenses/by-sa/3.0/