N ae

neprolazne
v r ed n o st i

B i bl i otek ar st vo
u X X I vek u

M aj kl Gor man

FI LOLOKI FA K U LT ET
U N I V ER Z I T ETA U BE O G R A D U

Beograd, 2007

N ae

n epr ol azne
v r ed n o st i

B i bl i otek ar st v o
u X X I vek u

M aj kl Gorman

prev eo Sergej Macura

FI LO LO K I FA K U LT ET
U N I V E RZ I T ET A U B E O G RA D U

Beograd, 2007

Autorska prava 2000. Maj kl Gorman. Autorska prava za prevod na sr pski 2007. Fil ol oki fakultet Univerzitet a u Beogradu

CI P - ,
0 2 :0 0 5 .3 3
17 4 :0 2

N ae neprolazne vrednosti : bibl iotekarstvo u X X I veku / M a j kl Gorman;preveo Sergej Macura. - Beograd: Filolok i fakul tet
U niverzi t eta, 2007 Beograd : Belpak ) . 225 str , ; 21 cm

Prevod dela : Our Enduring Values / M i chael Gorman. Tira 500. - O autoru: str. 222,- str. 224: O knj izi / A . (A l eksandra) V rane. Napomene i bi bli ografske refer ence uz svako poglav lj e. Registar.
I S B N 9 7 8 - 8 6 - 8 6 4 19 - 3 4 - 7

) - ) - ) -
C O B I S S .S R - I D 14 3 9 3 2 4 2 8

This proj ect was funded through Grant Agreement of USEmbassy, Bel grade, and Faculty
of Philol ogy, Belgrade Universi ty.

AD u Beogradu i Filolokog Ova j proj ekat j e ostvaren zahvalj uj ui saradnj i Ambasade S

fakulteta u Beogradu.

Ova knj i ga posveena j e

Ketrin He j sij u, pber n i S penseru Tre

zvezdam a,
i

r Fib i Haroldu E f onu,

sc n ar i s t i m a

Stonog urea j a,
" " i l ma oglednog informatikog f

SA D R A J

Predgovor
I zr azi z ahv al n ost i
Uvod

7
9

11

1
2

I stor ij a i f i l ozof i j a bibliotekih vrednosti

V r ed n o st b ib l i o t ek a

27
41

Bi b l i ot ek a k ao m est o

55

4 5
6

Upr avlj anj e Usluga

I n t el ek t u al n a sl ob o d a

71 89
10 5

R ac i o n al i zam

12 1

Pismenost i uenj e

137

9
10

Pravinost pristupa zapi sanom znanj u i podacim a

P r iv at n o st

153
16 9

11 Demok rat ij a
12 Istraj avanj e
I n d ek s

.185
199
205

O au t o r u

22 1

O knj izi

223

P R ED G O V O R

S vet okr enut naopake?

Iako se i spostavilo da se zbila dve godine pre nego to j e potpisan zvani ni mi r, predaj a l orda Kornvoli sa oktobra 1781. u Jorktaunu, Vi r dinij a, oznai l a j e uspean zavret ak Ameri kog rata za nezavi snost . Bi o j e t o dan kada j e osigurana nezavi snost S j edinj enih Drava. Dana 19. oktobr a, posle estoke r aspr ave o usl ovima preda e, por aene br itanske i nemake trupe j " izmariral e su sa umotanim zas v ta ama, dok j e melodij a koj u su izabraleda ' i br itanski mar sasvim odgovaraj ueg nasl ova S vet okrenut prate bio star "' naopak e. 1 Imaonih koj i ver uj u daubudunosti bibliotekalei neki elektronski Jor kt aun, da j e iroka upotreba elektronske komunikacij e revoluci onarna sila kolik o i Ustani ka uj edinj ena voj ska Amerikanaca i Francuza, i da e, pre r anij e nego kasnij e, garnizon tradicionalne bibliotek e past i , ost avlj a j ui bi bli otek are da kradu sa popri t a - nj ihovog svet a okr enutog naopak e. Pitanj e j e, naravno, da li e ta t ehnol ogij a uni t i t i i li oj aat i bibl ioteke. Je li Virtuelna bibli oteka u r atu sa tradicionalnom bibliotekom il i j e mogue da ono to proivlj avamo nij e revolucij a a sigurno ne r at? Uveren sam da " " " " su di gitalna revolucij a, I nfor mat i ko doba i sve dr uge f r aze uobia j ene danas samo uplj e m et afore i da nas odvlae od pr av ca u kom e tr eba da i demo - pr avca inkor poracij e, saradnj e, suivota i mirnog napretka. Jedini metaforiki rag za koj i znam u ovoj ar eni j e r at ok o dodel e sr edstava izmeu tradicionalnih bi bl i oteki h resursa i di gitalne tehnologij e. To j e vana borba i to sa pr avim posledicama, ali nij e ni stvar uzvi enih princi pa ni od f i lozofskog znaa j a. Kako j e ve primeeno, ima lj udi koj i ver uj u ili tvrde da ver uj u da e elektronska tehnologij a ister ati sve druge oblike zapi sivanj a, irenj a i ouvanj a znanj a i podataka, i na ta j nai n pr etvoriti obrazovanj e, uenj e, dokoli cu i prirodu dr utva. Ipak, veini se ini oit im

da se t akv a r evol ucij a ne dogaa i da se nee ni dogodi t i i da e biblioteke nastavitida pr imenj uj u elektronsku tehnol ogij u na sve programe i usl uge, pobolj ava j ui na ta j nain uslugu koj u inimo dr utvu. Prvo gledite j e usko, gotovo totali tarno. Drugo j e vizij a evolucij e, pobolj anj a, rast a i napret ka.
N A PO M EN A

v York: urrender o P .J ohnston, Thc Y orktown Cam paign and the S f Cornwallis (Nev
Har per, 1881), 155.

I Z RA Z I Z A H V A L N O ST I

e lim dapomenempomoMarlin emberlen i Meri Haingiz Izda vakog

preduzea Amerikog bibli otekog dr utva u svim fazama ove knj ige. Dej v Tikoson, moj kolega na Dravnom univerzitetu u Fresnu, dao mi j e pregrt ide j a, kao i mnogo drugih kolega u ovoj bibl ioteci. Zahvalan
sam za rasprave na r azne teme sa Suzan Kurson , M ari on Ri d i D im om

mitom, stalnim lanovima S a veta dire ktora bibli ote ka pri Dra vnom
univerzitetu Kal ifornij e. Moj a asi stentkinj a, S uzan Mandini , bila j e kao i uvek nepogreivo neprocenj iva, savesna i promi lj ena. Imam i dug prema nebroj enim kolegama po st r uci koj i, veruj em, znaj u ko su i koliko cenim nj ihove i de j e i prij atelj stvo. Kao i uvek , veno sam zahval an na lj ubavi i podr ci moj ih erki ,
E m e i A l i s.

Uvod

11

Uvod

Z biblioteka? Odgovor j e sasvim prost. ivimo i radimo u vremenu

a top is a ti ili o e k iv a ti o db ilok o ad a itak n uov re d n tim o s a g jig

promena. Izgl eda da vie nevae stare istine, i mnogi bibliotekari zabrinuti su za budunost bibli oteka i nae profesij e. Na primer, skoranj a nadal eko poznata rasprava o bibl iotekom obr azovanj u izgleda da se susrela sa velikom potekoom po pitanj u podel a izmeu bibl iot ekara i bi bliotek i h 1 Te odel e oda u nedostatak sa lasnosti oko za edni kih eda o a. p g g p j g j verovanj a i vrednosti i esto potpuno dr ugaij a predvianj a budunosti. Ono to j a el im da uini m, i ono to e, uvaeni itaoe, nadam se, nai u ovoj knj izi , j este da il ustruj em i ponovo promi slim o temelj i ma nae profesij e da bih bar em dao okvir za raspravu i u na j bolj em sluaj u stvori o irok plan koj i svi moemo da nastavimo. Lj udi poj aavaj u potragu za smi slom ivota u vreme napr et ka. Kada se osnovne potrebe - hrana, st an, obrazovanj e, zdravlj e - popl aa ju i osi guraj u, potraga poinj e na svim nivoima. Reli gij a, od na zahtevnij ih j " " i nisane duhovnosti, nij e bekstvo poj ava do nezamorne i nej asno def od st rogosti ivota za uspene nego dodat ak za one k oj i su shvatil i da materij alni svet nij e dovolj an. Druge verske obnove deavaj u se u periodu veliki h pr omena - vremenima u koj ima se uitak u sadanj osti umanj uj e neformuli sanim st rahom od budunosti . I zvan reli gij e, poj edinci i grupe trae et iku i k onana ver ovanj a k oj a ih odreuj u im se ree borbe za goli opstanak. U nekom smisl u, svet biblioteka j e mikr okosmos veeg sveta - podran tehnol ogij om al i zastr aen nepoznati m, menj a se na naine koj e veina nas magl ovito razume, ako i toliko. To j e sv et u kome su ekonomski osnovi biblioteka i proi zvoda koj i ma se mi bavimo podloni nepredvidlj ivim silama. S vet uskostr unog argona, stalne promene, novih potreba za novi m usl ugama, i neobj anj ivog, sveprisutnog, munog osea ja kako nam se zemlj a izmi e pod nogama - sve ovo se oituj e u naem radu u bibli otekama i u irem svetu u kome ivimo i koj i nae bibl ioteke opsluuj u.

12

U v od

Moramo da shvatimo i odvaemo ta j iri kontekst ako elimo da

shv at i m o i razu m em o rad ni sv et b i b li ot ek a. Bi b li ot ek e, b i b li o t ek e slu b e

i bibli otekar stvo uhvaeni su u proces nai zgl ed stal ne prom ene - prom ene koj a se gotovo svuda pripisuj e tehnologij i. Ipak , bilo bi p ogreno bilo videti biblioteke kao samostal an sistem ili hvaliti (ili kriviti ) tehnologij u za sve. Tehnol ok e promene koj e smo tokom poslednj ih dvadeset pet godina videl i u bi bliotekama bi le su dramat i ne, al i one bl ede u por eenj u sa naporednim promenama u drutvu, pol it ici , ivotnim stil ovima i gotovo svakom drugom vidu lj udskog ivota. Ako mislimo da j e automacij a
dub oko utical a na bibl ioteke, Inter net i Svetsku m reu , t r eb al o b i da se n a

trenutak vratimo korak dalj e i uporedimo to sa ut i caj em koj i su stvorili

sl ed e i f ak t o r i :

globalizacij a tr govine stvaranj e meuzav i sne svetske priv r ede pad komuni zma u Istonoj Evr opi i t r ansformacij a drut ava tog p odr uj a n a dobr o ili na l oe ot kri a u m edi cini koj a su pr oduila ivot ni vek u r azvij eni m zemlj ama i dovela do starenj a stanovni tva uspeh enskog pokreta u razvij eni m demokratskim dravama uspon azij sk e demok ratij e i pr ivredne moi kraj Hladnog r at a nastanak gl obalnih i zvet akih kompanij a, kao to j e CNN p orast koli ine i t i pova slobodnog vremena u razvij enom svetu uporedni porast gl adi i siromatva u nerazvij enom svetu i svetu u
razvoj u

negativan uticaj fosilnih goriva i industrij alizacij e na svetsku pri rodnu sredinu uspon fundamentalizma ir om sveta u u razvi enom i u l nu rivred n iz industri alizac e u s u rome a j p j j p
sv e t u

j industrij alizacij e iz razvij enog sveta u svet u r azvoj u premeta " " " suk ob u svim drutvi ma i zm eu globalizacij e i drutvenog "
at av i zm a

porast globalnog terorizma

U vod

13

Na ove i mnoge dr uge trendove utie tehnologij a, nar avno, a u mnogim sl ua j evima sa nj i ma se i sprepli e. Globalna trgovi na j asno j e povezana sa porastom globalne razmene informacij a i trenutni h vesti. Promena iz industrij ali zovane u usl unu privredu u razvij enom svetu pogoni se tehnologij om. Dr uge vrst e pr omena (envi r onmentalnih, dr utvenih i td.) u mnogo sl ua j eva pod utica j em su tehnologij e ali i ma j u druge, dublj e korene. D a navedemo samo j edan primer, sukob oko t oga da li biblioteke t reba da ogranie pri stup dece elekt ronskim i zvorima pomou filtriranj a ili dr ugih nai naj asno se usredsr euj e na tehnol ogij u. Isto tako j asno, to j e mani fest acij a sudara izmeu razli it ih drutvenih i poli tikih stavova koj i pret hodi sav remenoj tehnol ogij i za nekol iko decenij a, ako ne i vekova. Nemogue j e izdvoj i ti bil o koj i t rend il i dogaa j na prethodnom spi sku iz ostal ih, a uticaj tehnologij e na bibli oteke j e mikr okosmos uti ca ja tehnologij e na ceo svet . Vano j e pri met it i da smo mi , kao lj udsk a bia, deo dr utva u kome iv imo i da j e dr utvo deo sve gue povezane mr ee koj a potencij alno ini gl obalno dr utvo u nasta j anj u. Moramo uvek i mati na umu da j e ono to se deava bibliotekama r ezultat onoga t o se deava dr utvenom ivotu, drutvenoj organizacij i i globalnim privrednim kr etanj i m a.

Le pl us 9a change...
Literatur a iz bil o kog perioda pokazuj e da su lj udi tog vremena ver ovali kako ive u eri n evi enih promena. Uvek j e tako, i t renut ne promene uvek su tegobnij e n ego minul e, i z prostog razl oga to znam o r ezul t ate prolih pr om ena ali nem amo nain a da pr edvi di mo r ezult ate pr omena koj e se deavaj u ili su pr edvi ene za sada. Kako god na to gl edali , pr omene se zai st a zbiva j u, i j o promena nas eka. Postoj e dva nai na za hvatanj e u kot ac sa izvesnim promenama. Jedan j e da budemo pasivni i refleksivni , i da dozvolim o svemu to se deava da se desi. Drugi j e da planiramo i koli ko j e mogue kontrol i emo promene. Ovo nij e knj i ga o planiranj u ima dovolj an broj takvih - nego knj iga koj a nalae razmatranj e vrednosti na koj ima se temelj i na bi bli oteki i bibli otekarski rad, j er planiranj e nikada ne moe biti kori sno u odsustvu intelektulane i filozofske podloge. Lj udskim bi ima t reba razlog za sve nj ihove aktivnost i j er ta j razl og izdi e ak t ivnosti iznad dirinenj a i podi e lj udski ivot na vii nivo. Ovo ne slui

14

U vo d

da podri zakuk ulj ivanj e tegobnog rada il i sak ral i zacij u nepotrebnog posla, nego mo slube i dr ugih vrednost i koj ima se pr ocenj uj e kor i stan rad. Smat r am da u dubini due svi mi bibl i otekari znamo da j e ono to radimo korisno i dobro i da j e kumulacij a sveg naeg kor i snog i radnog veka daleko vea od zbira nj egovi h del ova. Ipak, prema mom i skustvu od preko et rdeset godina u bibli ot ekama, sada ima vi e bi bli otekara koj i n n r n ka nego ikada r i i u u ono t i e amu os ovu svo ad o ve e s t o s p p j g g ranij e. Ovu poj avu obj anj avaj u dve r ei - promene i nei zvesnost .

V r ed n o st i i v r ed n o st
U svak om vidu ivota, ivi mo u vremenu neizvesnosti . Uprkos ekonomskom napretku vei m del om devedeset ih i na kr a j u Hladnog rata, veina nas, mada smo dovolj no sreni zbog sadanj ih okolnost i ,

k l z . va r mena ko e te do a e O m n ko e idimo i o vie o lai se ro e a v , j p j p p j neizvesnost proima na radni ivot . Protivrenost se vrti oko budunost i bi bli otekarstva i bibli oteka i teko j e bavit i se raznim verzij ama budunosti koj e predvia j u gurui , posebno ima j ui u vidu da i zgl eda da vei na nj ih prei spi tuj e samo postoj anj e nae profesij e. Di skontinuitet i zmeu ka s j edne strane i akademskih zaposlenih bibliotekara i korisnika bibliote " " teoreti ara, infor mati ara, mnogih bi bli otekih pedagoga i nekih voa i i i r a r a al zbo a im an m it . P v u nae struk e s druge posta e sv k d o o p g j g j i ibli teka r n ih re un en h b o a za ra u z o o o ul opada ue budet b ; , ; p j p g g j g i zbog uasnih pr it i saka da uvek urade vie posla sa manj e materij ala. Manj e-vie istovremeno, druga gr upa obj avlj uj e nerazumlj ive radove o di gitalnim bibliotekama, tampa fant asti ne i zvet a j e (kao sramot ni 2 i ini r n n i a n k l az e r i l e a zd o o ri konfe enc e ko e ebd Bentonov izve ta d , ) p j j j j az lima u a u no e. i a nama osta c l n m iva u radost m to rie i u av o u J , p g p g
izm eu elit i sta i radnika u bibliotekama, kao i korisn ika, nikada nij e bio

i ni i ni n i n e c da e o ri i i ot u ost a moe sat otovo u vei . Ta z se , , j p p p p g jj

zainteresovani za bi blioteke ali neoptereeni bri gom o nj ima na dnev noj osnovi daleko radij ebi ti oduevlj eni di git alnim bibliotekama nego oni koj i se bave svakodn evn o stvarnou savr em enih bibl i ot eka i nihove upotrebe.

Oni od nas koj i veruj u u stvarne biblioteke koj e slue stvarne lj ude treba i rmiu svoj e vrednosti i vrednost. Da bismo to da, vi e nego ikada, reaf uinili , mor amo razumeti prirodu vrednosti i pomi r i ti se sa bi bli ot eki m
vrednost i ma i nj ihovom primenom .

U v od

15

Avantur e u aksi ol ogij i

Aksiologij a Izgovor : Funkcij a: Etimol ogij a:
D at u m :

ak siol ogij a i menica grki axios + meunarodni nauni vok abular -logij a
19 0 8 .

Pr ouavanj e p rirode, tip ova i kriterij uma vrednosti i vr ednosnih sudova, p osebno u etici.3

Vrednost j e neto od sutinskog interesa (esto i spr avom od li nog i nteresa) za poj edinca ili grupu. Kada se ofor mi gr upa vrednosti , obrazuj e " " se si stem vrednosti. Govorimo o vrednostima u mnogim kontekstima: ekonomskom, mor al nom, verskom, umetni kom, naunom, p olitikom , profesionalnom i pravnom.U svakoj od ovih sfera, ova j ter min ima razliito, mada srodno znaenj e. Na a i naj ir e shvaena j e ekonomska j j ednostavni j " " i nicij a, iako ak ni ovde poj am vrednosti nij e ni bli zu merlj iv kao def poj am cene, mada j a dal eko vanij i i tr aj nij i . U drugim polj ima, t reba " " samo pomisliti n a ter m i ne kao umetni k a vrednost (u dobu k ada krava u " " formal dehi du osvoj i veliku umetniku nagradu) i politike vr ednosti (u dobukadasu poli tikestrankeu potpunomvl asni tvu komercij alnihi drugih " " inter esa) da shvatimo kolik o j e re vr ednost klizava. Vano j e priznati ul ogu li nog i nteresa u formulacij i vrednosti j er ak se i na j altr uistinij e vrednost i mogu tumaiti kao razlona osoba ili grupa razl onih osoba koj a tei da obav i radnj e ili ispunj ava st anj a egzistencij e koj a im pogoduj u. Na prim er, dve temelj ne zapadne vrednost i su sl oboda poj edi nca i dobrobit drutva (opt e dobr o). Razumna osoba e prvo shvatiti da su ove vrednost i neizbeno sukoblj ene i da se mora j u stalno procenj ivat i j edna naspram dr uge; i drugo, da iako sloboda poj edinca oito godi poj edincu, tako del uj e i opte dobro. Na kraj u kra j eva, samo bi nihilista ili ekstremni zastupnik slobodne volj e odbio harmoninu za j ednicu koj a donosi opte dobro vim l anovi ma. Dr ugim reima, vrednosti su ukorenj ene u stvarnom stanj u stvari i ne postoj e za sebe ni po sebi k ao fi lozof sk i entitet i. S vaka grupa i svaka generacij a mora da ustanovi svoj e vrednosti , zadravaj ui one koj e osta j u od interesa i linog interesa, odbacuj ui one koj e vie ne vae, i stvaraj ui nove vrednost i ili , ver ovatnij e, ponovnu inter pretacij u starih
v r e d n o st i .

16

U v od

" " Ovo j e j edna od saet ij i h def i nicij a vr edn osti : Vrednost j e t r aj no ver ovanj e da j e poseban nain ponaanj a ili k raj nj estanj epostoj anj a li no il i dr utveno povolj nij e nego supr otstavlj en il i supr otan nain ponaanj a ili kr aj nj e stanj e postoj anj a. Sistem vrednosti j e traj no ust roj stvo verovanj a o poelj nij im nainima ponaanj a ili kraj nj ih stanj a postoj anj a u kontinuumu
4 r el at i v n e v a n o st i .

i ni cij a ima nekoli ko zanimlj ivih t aaka. Pr va j e da autor Ov a def i ni er azli i tek l aseverovanj ai kae j ednai v rednosti i verovanj a. Kasnij edef da vrednosti pripadaj u klasi onoga to naziva preskript ivni m verovanj ima - to j est , onima koj e daj u sudove o onome to j este ili nij e poelj no kod nekog ponaanj a ili naina postoj anj a. Rei , na primer, da j e demokrat ij a fun damentalna v r ednost bibli otek ar stva povlai sobom pr et hodnu izj avu , " r m Ve uj e u demok rat ij u i mi slim da j e ona na bolj i poli t i k i si stem za j " koj i znam. Ovde ete zapazi t i da su t akva verovanj a i vr ednost i na nj ima zasnovane u sut ini li ne prirode; poj edinac t r eba da ver uj e i podrava neku vrednost pr e nego to se moe povezati sa ostalima koj i podrava ju iste vrednosti da bi obr azovao int eresnu za j edni cu. i nicij a tvr di kako j e vrednost D rugo, obrati te panj u na to da def takoepreferenca. To j est , kadaprihvat avrednost , osobapreutno odbacuj e antiteze i alternative. Ako j e vrednost vae bibli oteke usluga, vi inherentno odbacuj ete poj am biblioteke od vrednost i mimo nj ene upotrebe od strane ih mn ih i traivak n l di te o s kori snika (to j e nekada bil o uobi a e o e g j g bi bl i oteka), i samim tim odbacuj ete manj ak usl une orij entacij e. " " i ni cij a Trea zanimlj iva taka nalazi su u rei traj ne. Ova def

j u da imaj u dug vek i da budu j asno stavlj a do znanj a da vrednosti mora u stanj u valj anosti za tri decenij e kao to su danas i kao to su bile pre tri decenij e. Vrednost , dabi bil a od koristi , mora animirati radnj e i postoj anj e i ni cij e po svoj ih pri stali ca tokom dugog perioda. Ovo ne znai da su def i ni cij i apsolutno neizmenlj ive. Bil o t a, uklj uuj ui bil o t a u domenu def d r a da izraste o i ni i Ako verovan e t eb ide a i verovan a moe sa zme t . , j j j nivoa vrednosti , takva promena mora biti postepena i evolut ivna i treba da obrat i panj u na nij anse znaenj a pre nego na sam temelj vrednosti. Po mom mi lj enj u, kada se sti gne do vrednosti , nj u treba uvr sti t i dovolj no dobro da omogui kontinuitet misli i delovanj a, ali i nainiti fleksibilnom

U v od

17

dovolj no dadozvoli osobi ili grupi dapreraspode l i prioritetezbogpromene

u okolnosti ma ili idej ama.

e tvrta zanimlj iva takaj e to se def i nicij a e ks plicitno odnosi na

t i an a o a n an a i na kra n a sta a t n os o an a ukratko, i na sredstva i p j p j j j j p j j

na cilj eve. Uzeu za primer upravlj an e biblioteku vrednost koj oj u se j vratiti kasnij e. Kada sluimo kao upravnici naih zbirki , nae ponaanj e se sastoj i iz ouvanj a zapisanog znanj a i podataka u svim obli cima, a kra j nj e stanj e koj e ta vrednost eli da dost igne j e da lj udi iz budunost i budu u stanj u da zna redstva su tehnike i zbora i ouvanj a j u ono to znamo i mi . S raznih vrsta a cilj j e prenos zapisa lj udske vrste potomstvu. Neki mislioci, a posebno Don Dj ui (John Dewey), pokuali su da pokau da razlika izmeu inst rumentalne vrednosti (ta j e dobro kao nai n ponaanj a) i i ntr insike vrednosti (ta j e dobro kao elj eno stanj e post oj anj a) nij e od velike f i l ozofske vanosti . Drugi tvrde da postoj i bi tna razlika izmeu ovih
vr sta vrednost i i idu dotle da stvara j u potkat egorij e cilj eva i sredstava.

to se biblioteka ti e, ovo mi se ini kao distinkcij a sa vrlo malo razlike

u primeni. Mnoge vrednost i o koj ima u kasnij e raspravlj ati istovr emeno " su i sredstva i cilj evi . Treba da sl edimo mudru odluku da budemo ono " to elimo da post anemo. Na primer, u vrenj u bibliotekih usluga, ovek posti e biblioteke usluge, i cent ralna vrednost usluga j e tako i sr edstvo i 5 cilj .

Z at o v r ed n o st i ?
U primeni , vr ednosti su k or i sne i upot reblj ive j er su one standardi po koj ima moemo oceniti ono t o radimo; izm er iti k oliko smo blizu, ili koliko smo dal eko od cilj a; i uporediti svoj e radnj e i stanj e bitka sa dr ugim lj udima i sa i dealima koj e nae vrednosti pr edst avlj aj u. Vrednosti daj u i osnovu za dij alog i raspravu i skup premisa potrebnih za pl odonosnu interakcij u sa drugi m lj udima i drugi m grupama. Pored nj ihove korist i kao arina koj i ma se mere nai postupci , cilj evi i naini ivlj enj a, vrednosti su takoe psiholoki vane poj edincima i grupama. Ako ste si gurni u svom sist emu vrednosti i u verovanj ima od koj ih se sastoj i , t adaj e ak i neuspeh

to ste uinili bilo v e da e ono v v d osti o or am re n d ol iv zato to o n j g j p valj ano i da j e cilj koj i ste pokuali da ostvarite bio astan. Osoba sigurna

ti j a ko samopotovanj e, barem u sferi u svoj evrednosti verovatno e ima

delovanj a ili bitka u koj oj te vr^dnost i vae.

18

Uvod

Nar avo, p ostoj i i mr an astr ana. Do vr en ost i se moei sk r eno dr at i

ali one mogu prerast i pr eference i postati apsol ute. U takvim pomereni m sistemimavrednosti , pri stal icaj e uvek i nepor ecivo u pr avu, aoni sa drugim ver ovanj i ma i pref erencama sagl eda j u se ne samo kao drugaij i i ne samo zastraneli, nego kao zli . Ovo j e graa netol erancij e i versk ih r atova. Jedna od na j opasnij ih zabluda modernog dobaj eromantina i de j a daj e i skrenost uvek divlj enj a vredna po sebi. S vet j e pun iskrenih bandogl avaca tako uronj enih u ispravn ost nj ihovi h sistema vrednosti da koriste sva sredstva kako bi ih nametnuli dr ugima. Ako ita drugo, iskrenost podj armlj ena elj om da nametnete svoj e vrednosti dr ugi ma daleko j e uperenij a pr otiv drutva nego na j dublj i cinizam . Od ovoga su sastavlj eni prohibitori knj i ga, klini k i bombarderi , ispir ai mozga i total it ar isti i tirani svih vr st a. Dakl e, " " " " otencij alno, l oe vrednosti. postoj e dobre vrednosti , i barem p " "
neku vr stu met avrednosti ili skupa metavrednosti pomou koj ih moemo izraziti preference i verovanj a o vrednostima koj e sa dr uge strane vl adaj u nai m r adnj amai egzistencij om . Naedr utvo zasnivase, barem nominalno, na met avrednost ima r azuma i toler ancij e nasuprot konformizmu ver e i " netolerancij e. Reli giozni lj udi vol e naredbu da lj ube gr enika a mrze na " r i ita naredba revodi reh. ravn reh e stvar vere i kada se e s ta Na o , , , p p j p g g se kao: Lj ubi dr uga lj udska bi a, al i mrzi na nj ihove postupke ako su van

tasu karakteristike dobrih vrednosti ?Ovo pitanj epretpostavlj a

normi u koj ej a veruj em. Ost avlj a j ui po strani sveopte zabrane ubi stva, t eke plj ake i sli no (dok primeuj emo da su t akve stvari univer zalno r n n i ma v a a r i ed s ste e ov u es o zabranj ene ali se pr eest o upr anj ava , ) j g j g j mogu da ne budu ni ta tome slino onima koj i se dre drugih sistema verovanj a ili senedrenikakvog. Moderno, pluralisti ko drutvo, posebno drutvo u kome su pr ava poj edinca formulisana u zakonima ili ustavima, i a vr dnost n e van a. edn e n i e i razume fi drutvo tolera c e nici i e o d J j j j p j j "dobra" samo zato to se vi ili a slaemo sa n om vie ne o to e neka j g j j " " vrednost loa ako se ne slaemo. Ovo nij e boj i te verovanj a i idej a nego nain gl edanj a na ivot i rad koj i trai pozitivno za j edniko tlo i osnove m r d i I dsko o u. na lub u svee s r f i e ko a e o o es j p j j p j Kao preludij za raspr avu specifinih vrednosti i nj ihove primene,
da sad a definiem o nau r adnu sr ed i nu i na r ad k ao b i bli otek ar a.

Uv od

19

taj ebiblioteka?
Pre mnogo godina, odgovor na ovo pit anj e bio j e lak. Biblioteka j e bila zgrada il i prostorij e i zdvoj ene da skladite knj ige i drugu tampanu grau kako bi bile dostupne za prouavanj e. Ta j ednostavna defi nicij a ne samo da se sada ne ukl apa, nego se ne ukl apa ve decenij ama. Re "biblioteka " e o am ko i obuhvata bi li b oteku uslugu, biblioteke zbirke, j pj j bibli oteko osoblj e i niz aktivnosti koj e se dea va u unutar i izvan f i zikog j " " obj ekta koj i j e naj vidlj ivij e ispolj avanj e poj ma biblioteke. Razmot rite na asak CD-ROM -ove koj e j e Kongresna biblioteka napr avil a sa mnogim arhivski m zbi rkama da bi omoguila pristup j edinstvenoj i osetlj ivoj grai svakome ko ima raunar. J e li nerazumno rei da j e za lj ude koj i kori ste te CD -ROM -ove u S pokej nu, Edinburgu i Sankt Peterzburgu, Kongresna biblioteka oita u dravi Vaington, kotskoj i Rusij i koliko i u velelepni m
zgradama u Vaingt onu, D.C? Internet st rani ca neke bibli oteke moe se ini ti da j e sam vrh gl obalno prisutne biblioteke, ali da li j e kvali tativno drugaij a od obj avlj enih bibliot ekih katal oga iz prolosti?Moj a tvrdnj a j e da j e moderna tehnologij a omoguila daleko ef i kasnij i i rairenij i pri stup bibli oteki m izvorima i zbirkama nego u prolosti. Ove inj enice ne znae " " da se bavimo potpuno novim poj mom biblioteke. Rezultati savremene tehnologij e nipoto ni su prva manifestacij a bibli oteka koj e svoj e prisustvo i re daleko van zidova zgrada. Pre vi e od etrdeset godina, radio sam u velikoj j avnoj biblioteci u Londonu koj a j e im al a velik broj ogr anaka, dve pokret ne bibl ioteke i aktivnu slubu za nepokret ne i hospitalizovane. U nj ene zbirke spadale su knj i ge, peri odika, mikr ooblici , sl ike i gr af i ke, mape, zvuni snimci , artiture i f lmovi i rake i lutke od koj ih se sve m ogl o pozaj miti. Velika , , p g " " tehnika inov acij a bio j e sistem poza j mi ce po imenu fotonaplata, koj i j e obuhvatao mikr of i lm i buenekart i cei znaaj no ubr zavao procespozaj mice. Udeo stanovni tva ul anj enog u ovu j avnu bibliotek u bi o j e daleko iznad 50 odsto. Ne opi suj em ovu biblioteku kao vebu u nostal gij i , nego da bi h

pokazao da nema nieg novog u idej i biblioteke kao svepri sut ne sile u va zgrade, koristimodernu tehnologij u i sakuplj a i za j ednici koj a prevlada da j e pristup grai svih formata. Drugim reima, kada bi Jenki koj i putuj e kroz vreme trebal o da ode iz godine 2000. u tu biblioteku iz 1958. da vetskoj mrei i Internetu na instal ira internet sistem i omogui prist up S vi e godina, da li bi ta razlika bila transendentna ili samo pitanj e stepena?

20

U v od

Dalj e, ako bi ta moderna uda trebalo platiti gaenj em nekih od izvrsnih slubi i z 1958., da li bi opta razlika bil a na dobro ili na loe? Navodim ovaj pr i mer i mat ovitu zami sao samo da bih postavi o neka teka pitanj a i izazvao neke od usvoj enih mudrost i dananj i ce. Si gurno ne veruj em da se vreme i nj egove posledice mogu vr ati ti , a ne bih to el eo sve i da mogu. Moderna tehnol ogij a i ma mnogo prednost i i mnogo osobina koj e mogu da pobolj a j u bibl i oteke usluge. Ipak , bi bli otek a tehnologij a pr e t reba da se razmatra hladne i bistre glave i ukl opi u i storij u i r azvoj bi bli oteka nego da se pozdravlj a kao neograni en bl agoslov, aj o manj e kao tehnotres koj i ra na am i i l o v va s u de u i ka i vara n v i ra ikaln r i i i r b b ote st o d o d u a k b e p j g j
en t i t e t .

taj ebibliotekarstvo?
" Pr e mnogo vremena, lj udi su pisali o neemu po imenu bi bli otek a " ekonomij a, o terminu koj i nagl aava prakt i nu prirodu nae pr ofesij e, " orij enti sanu na rezultate. Kasnij e j e Ranganat an skovao termin nauk a o " bibliotekama, koj i j e utel ovlj ivao nj egovu i dej u da se o bibli ot ekar stv u moe mi sli t i u kategorij ama naunih pr i ncipa koj i upravlj a j u sv im aktivnostima bibli otekara.Danas oba termina i zgl edaj u staromodno, kao " " li i bibliotekarstvo, a ta da kori st imo umesto nj ih? Koj i god ter mi n bi o, moramo da shvatimo ta bibliotekari rade i kor pus znanj a koj i bibliotekari i l ozofij i . del e ako emo se uput at i u r aspravu o naim vrednost i ma i f

era i nicij e bibli otekarstva nij e nov. Desi Nedostatak opteprihvaene def
(Jesse Sher a) j e pi sao:

Bibli otekarstvo j e naal ost prolo malo profesionalne introspekcij e. Tokom generacij a, bibliotekari su an l d kih rn za uv e u s li r v n d ovo ost o rihva a d ut e uo t j j g p k za m iri o tu e i mi l ali e ske s r ih za i a z af i k s , p p p p j j g vnoduno se zal agali za organizacij u i usluge, i ra

6 nauke. i a ekne status v hnolo e d st vo n iho e te ra g j j p

i lozof i j om i teorij om i nj ihovim nedostatkom u vlj e 1 bavi se f P ogla i nisanj a bibliot ekarstvu, pau seovdezadovolj iti empirij skim zadatkom def
rada bi bl i otekara u kategorij ama onog to ve radi generacij ama.

U vod

21

Pre nego to to uradim, vol eo bi h da uvedem savremenu definicij u " " rei zbirka. Cak j e i u prolim vremenima ova naizgled bezazl ena re imala mogunost tumaenj a. Na primer, da li su sve knj i ge u vl asnitvu bibli oteke sa mnogo ogranaka i nil e zbirku ili vei broj zbirki ? Ovo bi se mogl o init i kao nebi tno pi tanj e, ali odgovor na t o pitanj e rava se na biblioteku admi nistracij u, katalogizovanj e i razvoj zbirki. Ako se ovakav skup posmat ra kao da obuhvata vei broj zbirki , onda bi svaka trebal o da ima sopstvenu poli ti ku razvoj a zbirke. I z toga proi zl azi da e ove politike biti razliitej edna od druge i da e moi da zahteva i nansiranj e j u razli ito f na osnovu potreba klij entele svakog ogranka. Ak o se, s druge strane, taj skup posmat ra kao j edna zbirka, biblioteka e imat i j ednu polit iku razvoj a zbirke i central izovano f i nasiranj e. U tom sl ua j u, potrebe ire zaj edni ce koj u opsluuj e j edi nstvena bibli oteka mogu se zadovolj i ti i na tetu " " klij entel epoj edinanih ogranaka. Ide j a zbirke dodat no j eiskomplikovana zahvalj uj ui porastu i upotrebi centralni h kataloga, pomou koj ih j e zbirka j ednebibliotekepostaladostupnaklij entel i drugih. Dalj e, ovekompl ikacij e su se umnoile poj avom elektronskih izvora. Na neko vreme, ti izvor i nisu samo vi eni kao deo bibli oteke zbirke, nego se za nj ih ak i pl aal o sredstvi ma razl i i t im od budeta za bibli oteku gr au. To j ej o uvek slua j sa mnogim bibli otekama - ako i dete za novcem, mor ate da zak lj uite kako se el ekt r onsk i i zvori ne posmatra j u kao deo bibli oteke zbi rke. Ta pr aksa j e l oa i z f i nansij skih i str atekih razloga, ali j e i poj movno manj kava. " " Po mom milj enj u, u zbirku savremene biblioteke spada
sl ed ee:

opiplj ivi predmeti (knj i ge i t ako dalj e) koj e bibliotek a poseduj e lokalni nemat erij al ni (elekt ronski ) izvori koj e poseduj e i
kontroli e b i bli otek a (C D - ROM - ovi i sl in o )

opi plj iv i predmet i koj e poseduj u dr uge bi bli ot eke, ali su dostupni internim korisnicima pomou cent r alnih k ataloga i j mice progr ama meubibliot eke poza udalj eni neopiplj ivi izvori koj e ne poseduj e bibl i oteka, al i koj ima ona daj e pr i stup

i ni cij om zbirke, lako j ezaneti se met aforom o koncentri ni m Sa t akvom def " " krugovima (koj a poinj e t radicionalnom zbirkom lokalne bi bli oteke) koj a se i ri beskra j no i obuhvata sve zapisano znanj e i podatke na svetu. Dobar protivot rov za t a j hiperbolini poj am j e kada upamtimo da vei na

22

U vo d

bibliotekih korisnika vi e voli bibli oteke i zvore koj e mogu odmah da imaj u i kori ste. To j e j o tanij e kada imate posla sa dobrim l ok alnim zbi rkama stvaranim tokom mnogo godina sa potrebama lokalne zaj ednice na umu i dopunj avanima lako dostupnim elektronskim izvorima koj i se palj ivo kori ste. i ni cij om zbirkekao pozadinom , bibliotekari Sa tom proirenom def
r ad e o v o :

Biraj u

opiplj ive pr edm et e (knj i ge, t ampane asopise, par t iture, snimlj eni zvuk , f i lmove i video zapise, rukop ise, m ikr oobl ike itd.) koj i se dodaj u bibliotekoj zbirci i l e koj i def i niu vrste grae koj u treba nabaviti za stvara j ui pr of biblioteku kr oz sakuplj anj e pl anova (za odobrenj e) elekt ronske izvore i kovat i kao deo koj e treba kupiti ili na koj e se treba pretplatiti il i identif bibl iotekih usl uga korisnicim a
Nabavlj aj u

kupovi nom (bilo poj edinanom porudbinom i l i kr oz planove skuplj anj a) i i l ktr ke izvore td. ret l tom aso se e e ons a , ) ( p p p mehanizmima poklanj anj a i razmene
O r ganizuj u i omoguavaj u p ristup

katalogizuj ui
st an d a r d i m a

u skladu

sa dr avnim i

meunarodnim

klasif i kuj ui bibli oteku grau kako bi or ganizovali opiplj ive i i tvara u redmetu li obo e s informaci u o li l k ali ovratnu redmete i o a j j p j p p i odr avaj ui umreen e si steme lnim ka i centra ma odata i r vnim baza i kataloke za se d a doda u p p j i zi ke zbi rke bibli oteke katalozima odravaj ui f

uva ju j u i konzervira
kori stei dobre tehnike konzervacij e da obezbede pr eda ju

opiplj ivih zbirki budui m korisnici ma pod na j bolj im moguim uslovima

U v od

23

primer aka radei sa drugi ma da bi ouvali el ektr onske dokument e i

v r ed n e i zv o r e

" sarauj ud sadrugimbibliote kamadaouva uopstanak poslednj ih j "

i nih medij a, kao to j e pomou politike ouvanj a specif i lmova u vi deo formate, konzervira prebacivanj e 35 mm f j ui arhive i kopira i i u osetl v d m e oku ent na e CD ROM ove kako bi se smanj ilo ili j j
elimini salo rukovanj e
Pom a u k o r i sn i ci m a b ib l i o t ek e

odrava j ui i prua j ui dobru i pristupanu optereferentnu uslugu

sv i m k o r i sn i ci m a b i b l i o t ek e

stvar a j ui i odrava j ui si steme lake za korienj e i okolinu pogodnu za laku upot rebu dij apazona bi bli otekih mat erij ala inei bibl ioteke zbirke dostupne sa minimal ni m nunim naporom od strane korisnika stvara j ui i i nei dostupnima vodie za upot rebu bibl ioteke u svim formatima (tampanim, internet stranicama itd.)
Upuuj u korisnike biblioteke

osmi lj a j ui i sprovodei obrazovne programe koj i osposoblj ava ju

z a

o s n o v n e b i b l i o t ek e v et i n e o sn o v n e r a u n ar sk e v et i n e

pronal aenj e, prepoznavanj e i upotrebu relevantnih izvora izbor (j ednog i li v ie) formata koj i e na j verovat nij e dat i relevantne odgovore na odreena pitanj a kritiko milj enj e

integr iui poduavanj e i z prethodnih vetina u referent nu sl ubu u sredi nama u koj ima su zvanini programi inst r ukcij a i li neizvodlj ivi ili neprikladni
kori stei sve dostupne savremene pedagoke tehnike da nast ave sa programima obuk e

r r m i li t k i n n obl e uslu e i o a e u i vode b b o e u e o os Upr avlj a , g p g j j j

24

U v od

Postoj i malo, ak o ij edna, bibl ioteka u koj oj bibl iotekari obavlj aj u, ili bi trebalo da obavlj aj u, sve vidove svih zadataka ovde popisanih. U ogr om noj vei ni bibli ot eka, bil i otek ari rade sa parapr ofesi onalnim i inovni kim osoblj em i sa pr ofesi onal ci ma u dr ugi m polj ima (si st emi ,

osoblj e itd.) da posti gnu sve to j e deo bibli oteke misij e. im se ocrta ju
osnov ni zadaci , sl edei korak j e def i ni sanj e profesi onalnog kvocij enta svakog zadatka. To ocrtavanj ene deava se naprosto zato to j e taj kvocij ent nadr eden ostatku akt ivnosti , nego j ednostavno da rasporedi bibli oteke (obi no) ograni ene pr ofesi onalne k adrovske potencij al e na mesta na koj ima mogu uraditi naj vie dobra. Okolnosti se razlikuj u od biblioteke do bi bli oteke ali ugl avnom ov o su pr of esi onalne komponente bi bli otekog
r ad a:

stvaranj e i nadzor politik e r azvoj a zbirki i la za pl anove sakuplj anj a stvaranj e i nadzor pr of vodenj e nabavnih akt ivnost i i kacij e izvoenj e ori gi nalnog k atal ogi zovanj a i klasif i zvoenj e katal ogizacij e arhiva i posebnih zbirki izvoenj e si stemskog rada* osmi lj anj e i voenj e poli t i ke konzer vacij e i ouvanj a i zvoenj e usluge opte i specij alizovane refer ence osmi lj anj e, voenj e i izvoenj e progr ama obuke * rukovoenj e, nadzor i upravlj anj e bibli ot ekom * * vodenj e kadr ova (osoblj a) i budet iranj e * prikuplj anj e sredst ava

Ve se godinama vodi rasprava o tome da li osoba t reba da bude

* m bibli otek ar kako bi i zvril a zad at k e o znaen e zv ezdico ( ) . U b een

sam, i z posmat ranj a ameri kih bibli oteka koj e vode nebibli otekari , da su i li kari i a vi te i li a ne zna d s b b o l i ra ni i b b tek . Ovo bo u v c o bibli otekari na p j j i i l oteka i i f ni u dobre voe b b r r n m ko de r n d bro ce i s ee u ima u ot eb o o s , j p j ali od onih koj i zaista ima j u te dobre osobine i obuku i i skustvo zaista va iskustvo se razvij u dobre voe biblioteka. Ovo posmat ranj e poj aa akademski h biblioteka u kontinentalnoj Evropi i Azij i , koj ima su upr avni ci

la nih an od v i l k ri e ed ni i n b b iote a . To ka nau c e v ez izuzet oto o b g j j g razloga to su tebibliotekedaleko ispod profesionalno voenih amerikih
parnj aka.

U v od

25

Uz mogunost i zbor a izm eu bibliotekara sa dobrim isk ustvom si stemai bi ografij om i poznavaocem sistemasamalo znanj a o bibli otekama,

i zabrao bih pr vog u bil o koj e vreme. Isto vai i za skuplj ae sredstava za biblioteke. S druge strane, mislim da profesionalno obueno osoblj e i slubenici za budet/ f i nansij e mogu na j bolj e da sl ue biblioteku koj a j e dovolj no velika da j oj takvi specij alisti zatrebaj u.

taj ebibliotekar?
Empirij ski odgovor na to pitanj e j e: osoba koj a, po zavr enoj magi straturi u akr edi tovanoj ustanovi i radnoj obuci , izvrava j edan ili vi e zadataka prethodno popi sanih. Naravno, ima i drugih di menzij a bibliotekarskog posla, kao to su novi zadaci koj i sepostavlj a j u u novim ili specij al izovanim konteksti ma, aktivnost u strukovnim udruenj ima, stal no obrazovanj e i i st raivak i rad i obj avlj ivanj e. Ako bibli ot ekar stv ara internet st rani ce da unapredi referensnu slubu ili obuku korisnika, to stvaranj e posta je pr ofesi onalna aktivnost . A ko bibliotekar koristi vetine koj e j e stekao " "

stvaraj ui internet st rani ce u pr ofesi onalne sv rhe da bi postao vebmaster (u savremenom sek si st i kom, neotolkinovsk om ar gonu) na univerzitetu, preduzeu ili za j edni ci , tada nj egov rad moe biti vr edan al i to nij e bibli otekarstvo. Re j e o tome da se zadaci bibli otek ara ne menj a j u, ali sredst va i procesi koj e koristimo da bismo obavili te zadatke mogu, treba i si gurno j e da e se menj at i . Dalj e, mi sij a bibli ot eka danas i i rok i zadaci bibli otekara ima j u dal eko vi eza j edni kog sa bi bli otekama i bibliotekar i ma vebl ei ef i z osamdeset ih devet naestog veka nego sa raunskim centrom. S za obj edinj avanj em bibli oteka i raunskih centara na osnovu toga da se i " " j edni i dr ugi bave podacima sve j e bl ei upravo zato t o j e premisa za takvu fuzij u bila i dok azal a se kao neodriva. Bibli oteke su dr ugaij e od

drugih entiteta, bibliotekarstvo ima strukturu i istorij u, i bibli otekari ma i i mi i . i ri n i la e in tveni ident tet s u rili da z a u s ve svo d s p j j p j j Kada smo bacil i pogl ed na to ta su moderne bibli oteke i ta rade i lozof i j e i osnovnih idej a moderni bi bli otekar i, da r azmot rimo i storij u f
b i b l i o t ek ar stv a u d ev et n aest om i dv ad eset om v ek u ...

26

U vod

N A PO M EN E

1 2

3 4 5

Kongres ABU o profesionalnom obr azovanj u, Vaington, D.C, april 1999. Buil di ngs, Books, and Byte s: Librarie s and Communitie s in the Digi tal Age (Washington, " v D.C.: Benton Foundation, 1996) . V. i M i chael Gor man, Li ing and Dying wi th ' '" Infor mation, Li brary Trends 46, no. 1 (summer 1997) : 28- 35. W www w i bin/ rin i f eld Mass.: Merriam ebster . .m .com c WW Webster di cti onar y (S / , ) g p g
di ctionar y

Milton Rokeach, The Nature o f Human Values (New York: Free Press, 1975), 4. i nicij i zasniva se na razj anj enj u kod Normana T. Ova diskusij a o Roukiovoj def Feathera, Values in Education and Soci ety (New York: Free Press, 1975), 4. ledge (London: Crosby, Lockwood ; esse H. Shera, Libraries and the Organization o J f Knom Hamden, Conn.: Archon, 1965), 162- 163. I

I storij a

if i l ozof i ja
b i b l i o t ek ih v r ed n o st i

Nepover enj e u f i l ozofij u?

Celim tokom istorij e bibl ioteka, od S umeraca u treem milenij um pre
nae ere do dananj ih mnogostr anih bibliot ek a, bibl i ot ekarstvo se vidi kao duboko prakti no. Tek j e 1933. Pirs Batler pi sao:

Zarazliku od nj egovih kol ega u drugim polj ima drutv ene aktivnosti , bibli otekar j e zauuj ue nezai nteresovan za teoretske vidove profesij e....Bibli otekar po svoj prilici stoj i usamlj en u j ednostavnosti svoga pragmatizma; racionalizacij a svakog neposrednog pr ocesa po sebi izgl eda da zadovolj ava nj egov intelektual ni interes. Zai sta, bilo koj i pokua j uopt avanj a ovih r acional izacij a u profesional nu f i l ozofij u ini mu se ne samo uzaludno,
nego i potvrdeno opasno.1

Batl er j e podravao nastoj anj e ka naunom met odu u bi bl i otekarstvu i, u mani ru pisaca svih vremena, ovde preuveliava suprotni pol oa j . Ipak , nij e sl ua i guraiz osnivaki h godinasavremenog j nost to su mnogeod naj viih f bibliotekarstva, u sutini , bili pre praktiari nego mi slioci. Por ed svih i lozofskih el emenata Melvila Dj uij a (Melvil Dewey) u Decimal noj f kl asif i kacij i (Ar istotel i tome slino), on se pr venstveno bavio rasporedom knj i ga na polici. Cela karij era Antonij a Panicij a (Antoni o Panizzi ) bi la j e ispunj ena prekomerni m radom i strkom - bio j e pravi viktorij anski ovek od akcij e. Ima itava li ter atura o f i lozof i j i bibliotekarstva i ima nekih vanih
27

28

Istorij a i f i lozo i j a bibli otekih vrednosti f

era i S.R. Ranganatan [S .R. bibl iotekarskih mislilaca (posebno Desi

Ranganat han] ) , ali vein a post i gnua u bibliotekarstvu r ezul tat j e reavanj a pr obl ema i pragmat i nog pristupa. Cak i modano zahtevnij a podr uj a bibli otek arstva - k at al ogizacij a i kl asif i kacij a - pril i kom preispitivanj a ispada j u zasnovana na teorij ama k oj e su gotovo uvek razvij ane posle dogaanj a ili zbog gomilanj a sl ua j eva. (Ranganatan i Lubeck i [Lubetzky] su bl i stav i izuzeci od ovog pravila.) D akle, bavimo seprofesij om koj a serazvij al a tokom mnogo vekova i lozof i j u, nadreene principe i vrednost i , bez suvi e obraanj a panj e na f ali sa velikim potovanj em prema pr aktinom, korisnom, ut i l itarnom. i l ozofij e prakti nosti - koj a Moglo bi se skoro r ei da smo razvili vrstu antif vrednuj e ta funkcioni e a odbacuj e ono to ne funkcioni e. Ne treba ni da i lozof i j a - ona koj a nalazi moralnost i stiem daj e uti li tarizam sam po sebi f u naj veem dobru naj veeg broj a lj udi . Osoba moe bi t i savreno dobar bibliotekar ako se vlada po ut ilitarnim principima. N a primer, izrada

katal oga koj i j e dostupan veini korisnikabibli oteke i pr ua vanu grau u veini sl ua j eva j e ut ili t arna. Bibli oteko osposoblj avanj e koj e dospeva do na j veeg broj a korisni ka bibli oteke i koj e se moe oceni ti da unapreuj e vetine veine studenata j e utilitarno. M oderna uzrei ca kazuj e nam da savr enstvo ne treba da bude nepr ij atelj dobr og, a i to j e utilitaran pr i stup. Ipak , za mnoge od nas, t akva intenzivna prakti nost ostavlj a prazninu, . kim novama ti im i f l zofs os a n m i a bo a o l im zn e e z udn e za dub osea g j j j j j U proni clj ivoj anali zi fundamentalnog lanka Endrua Ozborna " " (Andrew Osborn) Kri za u katalogizacij i ( 1941), H.M . Galaher (H.M . i lozof ) Gall agher) napominj e da doktor Ozborn (li no obrazovan kao f " " " ri i ame ko l n m znaen u ta e o ra matizma u us r li izmeu ravi az ku g j p j g p "

2 dru ih. D ui a i m Dona William a es a De msa izma Vili am ra mat , ( J ) g j j j j p g " " i an a i ire t i e ne o funkcion m ono a to n i a ne sa o oto i se t c o Ova , p j g g g j jp
i kasnij i mogui o tome emu se mi pokuavamo pribliiti ili posti i na na j ef nain. Veomaubedlj ivo iznosi tvrdnj u daseOzbornov lanak (koj i j ezaista a ameriko a ri utim a niva na t b i a i z s l katalo z c e n izm nio iz ed u o e ot ) g g j g p p

d e strane a to su v i zbo to i m u talo ano z e os ma. vo v ra matiz O e , , g g g j p g 3 i u n m r stu . u zbor ovo i f in ene O i i i f l zo e s ed ra i nost o kt p p j j j p l i f i r ma i f ozo r n e e ne ove e e , Ako prakti ni bibli otekari zaista ga j p j p j kara ironij alei u tometo ebiti licem u licesaslinostimaizmeu bibliote i lozof i j e Abraham Kaplan (Abraham if i lozofa na koj e ukazuj e profesor f
Kaplan ) :

Istor ij a i f i lozo f j a bibliotekih vrednosti i

29

Kao i vaa profesij a, i moj a se proirila na odgovaraj ui domen, cel okupno znanj e, cel okupnu kul tur u; ni ta nam ne sme biti strano, i treba da budemo spremni da pomognemo pod odr eeni m okolnost ima po pitanj u bil o koj e i svake oblasti lj udskog zanimanj a. Kao i vi , ne moemo ni poeti da se zanimamo materij om i sadrinom ovog nepregl ednog podruj a, nego samo nj egovom formom, nj egovom str ukturom, nj egovim poretkom,
meupovezanost i ma izm eu razni h delova.4

Pr agmatizam i i deal izam

" Desi era ponovio j e Pirsa Batlera (Pierce Butler) rekavi , bibliotekari
" 5 su se retko pi tali o f i l ozof i j i bibliotekarstva. Ipak, kasnij e j e pokuao da ocr ta takvu f i l ozof i j u u nizu predavanj a iz koj i h i dolazi gornj i citat. Nj egova idej a bibli otekar ske profesij e bila j e j edna a ukorenj ena u dvema velikim idej ama - usl ugama i j ezgru intelektualne teorij e. Usluga koj u " nude bibliotekari izvodi se, po erinim reima, za dobrobit humanosti i " odj ek j e Batl er ove misl i - bibliotekar sada poima svoj u sl ubu kao svetovni " 7 n l rn r ni svetenik, del ei svetu ta u ku tu iea o edi m duama. og p Ovo j e j p j vi sokop arn o, ali ima veze sa oseanj em da postoj i neto n eopi plj ivo i vano iza posla koj i obavlj amo - oseanj e koj ej e u r atu sa n aim pr eovlauj ui m nainom pr akti nost i i odreivanj a ta na l f n i n l bo e u kc o ie. Ariba d j j Mekli (A rchibald MacLei sh), pesnik i bibl i otekar Kongresne bi blioteke, " " " bio j e i stog mi lj enj a i govor io j e o isti nskoj bibli oteci tvr dei da zai st a " " ovoru, o impli citnom dokazu postoj i ta j novi tost stvari i kasnij e u istom g " 8 bibli oteke da postoj i imanentnost znaenj a. Sukob izmeu pragmatizma i idealizma j e neizbean u naem posl u, bil o da o nj emu mi slimo ili ne. Li Finks (Lee Finks) , u vanom ali kr atkom i pri stupanom lanku , razlikuj epotr ebu zabibl iotekom uslugom 9 od pri tiska koj i goni bibli otekare da ispune tu potrebu. Po nj egovim " na altr ui zam, ona koj i izgleda reima, To j e... pl emenit pr iti sak, ova j j " i mor alno i psihol oki dobro. Bilo kako bil o, primeuj e i da bibli oteke i nih r l n m mi r tv tre am iz rakt az oga, i o t a e du u u to e to d u u b o s o p p j j gj moramo il i ispuniti te prakti ne pot rebe i l i nest ati . Moda pragmat izam
6 uz vi soko oseanj e svr he i posveenosti. Ta idej a, izr aena t i m j ezikom , "

30

Istorij a i f i l ozo i j a bibliotekih vrednosti f

i altr uizam/ idealizam nisu u sukobu, ali su dve strane iste medalj e naeg la os dopunsk i impul si i naini razmilj anj a? Moda bi j ednostavno p trebal o da pust i mo da na i dealizam nadahne na pragmatizam dok se pri seamo da j e n eprakt i an i dealista i sto toli ka tetoi na za bibli oteku kao to j e i pr aktian bibliotek ar bez vi zij a i snova. Da bismo analizirali kont inuum pragmat izm a ka idealizmu u i j i bi bli otek a, raspr avi u i dej e na tu temu koj e pot i u savr emenoj fil ozof

ere, od etiri bibliotekara dvadesetog ve ka - S .R. Ranganatana, Desij a

Semj uel a Rottaj na (Samuel Rothstei n) i Lij a Finksa.

Pet Ranganatanov ih zak ona

ij al i Ramamrita Ranganatan (1892- 1972) j e po optem milj enj u
v n i i f l r t de t m veku. Po brazo a naj znaa n a ura bib i teka s va u dva se o o o ju j j g matemati ar, u prouavanj e bibli oteke nauke (termin j e sam smi sli o) uveo j e verovanj e u nauni metod i racionalno prei spi tivanj e drutvenih i f im ril ima te ri i klasi kacij e n znati i o znaa n oz o ava. Iako e a o o p j p j j p j j jp i tem atskom pretraivanj u, prouavao j e sve vidove bi bl i otekarstv a i , na osnovu tog rada, formulisao poznatih Pet zakona bibli oteke nauke. Bil o bi tanij e nazvati i h pre pr eporukama nego zakonima, ali zasniva ju se na nj egovom naunikom obr azovanj u, nj egovom obr azovanj u kao bibliot ekara (na Univerzi tetsk om koledu u Londonu) i nj egovoj str ogoj , obj ektivnoj anal izi . Tih pet zakon a su: 1. Knj ige su za upotrebu. 2. S vakoj knj izi nj en ital ac. 3. S vakom i taocu nj egova knj i ga.
4 . ted i t e v rem e i tao ca.

1 0 5. Bibl i oteka j e rastui organi zam .

i l ozof i j i , zaist a Mada su ovi zakoni zasnovani na nauci a ne na f

i al d i m le a u d e o ih li e i ta o d re n ti. Ako ob s l a k ntekst v d os tu ir u o os , j j p g p p j vise. Prvi vokabulara od pre ezdeset godina, vidimo vrednosti od koj ih za zakon operie na osnovu racionalizma. Kazuj e nam da su zbirke il i korisne " " ra u i lioteku r a m za svu b b r kn i u o to ui e e s , ili ni su ni zata. Smatra g g j jg shvatamo da sve mere razvoj a zbirki (uklj uuj ui i odluke po pitanj u koj i

Istor ij a i f i lozo i j a bibliotekih vrednosti f

31

su el ektronski izvori vredni pl aanj a) mora j u da se zasniva j u na primeni razuma. Raci onalni pri stup j e nuan ako elimo da odgovorimo na j ako prakti no pitanj ekoj a graaj e kori sna lanovima za j ednicekoj u bi bli oteka opsluuj e. Drugi i t rei zakon su izrazi i demokratij e i usl uge. Demokratski j e r ei da svi kor i sni ci bibli oteke i ma j u pravo na grau koj a im treba, i da graa t reba da se bira sa namerom i spunj enj a tih pot reba. Bez eti ke usl uga na delu, bil o bi teko, ako ne i nemogue da kori snici bi bliot eke pronau gr au koj a im treba il i da sva graa sti gne do kori sni ka koj ima

kon j e ta koe ukorenj en u usluzi i zadivlj uj uej e j e namenj ena. etvrti za

moderan po tome to svako moder no delo o uslugama (i u privatnom i u drutvenom sektoru) naglaa va vanost utede vremena. Peti zakon j e j o j edan proizvod racionalnosti , ali j e povezan i sa upravlj anj em (stewardship ) po tome t o bibli oteke moraj u uzet i u obzi r porast u zbirk ama i usl ugama ako ele da budu dobri upravni ci u neodr eenoj budunosti. Hr abr o j e predl oi ti zakone koj i def i ni u i t avu pr ofesij u u samo devet naest r ei, ali Ranganatan j e imao nepokol eblj ivu ver u u svoj nauni pristup. To to j o m oemo da pronaemo znaenj e u t ih devet naest r ei posl e tolikih decenij a dokaz j e nj egove hrabrost i .
v

Serina drutvena epistemologij a

" " epi stemol ogij e i r aspravlj ao j e o nj oj u mnogim napisima. Ep istemologij a " i ni e k ao : Pr ouavanj e metoda i osnova znanj a, posebno u odnosu se def

" era zal oio se za redef Desi Hok i nisanj e bibliotekarstva kao drutvene

" 1 2 na nj egove grani ce i valj anost; u irem smislu, teorij a znanj a. erina
i dej a j e stoga bi l a da proi ri bibli otekarstvo t ak o da obuhvati sve o prirodi znanj a i kako se ono bel ei , uva, pr enosi i tak o dalj e, u drutvu. Ovo j e ekspanzivan i uenj aki pogl ed koj i prevazi lazi uski pragmatizam koj i

karakterie neke biblioteke metode i mere, i mada j e era poznat kao " "

knj i golj ubac, prevladava bil o koj i poseban medij um pomou koga se " znanj e belei i prenosi. Zami sli o j e svoj u epistemologij u kor pus znanj a " o samom znanj u - u slubi poj edinca ali i na radu ka post i zanj u naeg 1 3 nj a kraj nj eg cilj a, unapr eenj a dr utva. On postulira daj e pobolj anj e kr a j " " vrednost koj aproimasav narad. Komponente drutveneepistemol ogij e

koj e predlae eraj esu:

32

Istorij a i f ilozo f ij a bibli otekih vrednosti

problem kak o lj udi sazna ju pr obl em kako drutvo sazna j e i kako znanj e poj edni ca postaj e deo znanj a koj e poseduj e drutvo u celini i storij a znanj a i filozof i j a znanj a onak o kako se r azvij al o
k r o z v r em e i k u l t u r e

i kasni u postoj ei bibli oteki sistemi i koliko su ef i spunj avanj u komunikacionih p otr eb a p oj edinaca i
d r u t av a

Ovo nij e ba opis programa dananj ih nasledni ca bibliot ekarskih koleda, ali bil o bi teko zami sliti bolj u osnovu za k olski p rogram budueg
b i b l i o t ek ar a.

Ser i n e bri ge, u svim spisima, ti u se znanj a, uenj a, n auke, pr enosa lj udskih zapisa i uloge biblioteke u pobolj anj u drutva. Verovao j e u vrednost k nj i ga i i t anj a, i mada se nij e protivi o tehnol ogij i kao takvoj , bi o j e skept i an po pitanj u t r ansformaci one moi tehnologij e. Govorei o "eks l ozi i i nfor maci a" st alno retn i il i obean u iz ezdesetih odina ), j g p j j ( jp j ci t i rao j e A ribalda Mek lia sa odobr avanj em:

" " a m n nam treba u Ne treba nam dodatne poruke, a n j a j e j ju " " dodatne poruk e koj e nam samo govore da j e medij um koj i prenosi por uku izmenio svet. Znamo da se svet izmeni o....Ono t o ne znamo j e kako se pr ecizn o menj a i '4 u kom smeru i sa k akvim p osl edicama p o nas.

erine Vrednosti koj e moemo izvesti logikim zaklj uivanj em iz

epi stemologij e j esu nauka, upravlj an j e, usluga i dobro j e, pismenost i uen
dr ut v a .

Rottaj nov etos

Godine 1967, Semj uel Rotta j n, dekan bibliotekarskog koleda na Univerzi tetu BritanskeKol umbij e, odraoj egovor nagodi nj oj konferencij i ks za Kanadskog bibliotekog drutva u kome j e kritikovao Etiki kode bibliotekare A mer i kog bibli otekog udruenj a zbog nj egove uoptenosti " 1 5 e a m kao aa v n t enim izr zo ek velia s v Kod s i banalnosti . Opi sao j e ta , j

Istor i j a if i lozo i j a bibliotekih vrednosti f

33

" ba j al ice ! Nj egova kr itika ilaj e dalj eod nedostataka tog posebnog et i kog kodeksa i pr oi r i l a se u napad na samu i de j u da eti ki kodeks ima ikakvu vanost za rad u bibli otekama kra j em ezdesetih. Po nj egovom milj enj u, ne treba nam takav kodeks, nego deklaracij a principa. Ta dekl aracij a bi
morala da sadri tri komponente:

izj avu o vr ednostima, verovanj ima i cilj evima opi s sposobnosti i znanj a koj i su specif i ni za bi bli otekare spi sak nedoumica, probl ema i t aaka sa koj ima se
suoav aj u posebno bi bli otekari

Rot ta j nov kratak pokua j da ocrta takvu izj avu o principima od neprolaznog j e i nteresa, kao to j e i povezivanj evr ednost i , posebnih umea i posebnih probl ema koj i def i ni u bibli otekarstvo. Rot taj n j e naveo et iri
v r ed n o st i :

posebnu predanost itanj u irenj e hor izonata i podi zanj e ukusa zaj ednice, uz upotrebu diskriminant nog izbora grae kao alat a
i n t el ek t u al n u sl o b o d u

pomo lj udima da osi gura j u podatke koj i im treba ju

D a li su protok vremena i buj anj e tehnologij e bacili Rottaj nove vrednosti u zapeak ? Pr e nego to odgovori mo na to pi tanj e, zani mlj ivo j e primet i t i nj egovu procenu pot reba korisnik a bibli oteke pr e vi e od trideset godina i nj enu sli nost , retorsk i i sadrinski , sa optom mudrou dananj ice. Pre li nog r aunara, Interneta i S vetske mree, i kablovske tel evizij e, pre smanj enj a br oj a zaposlenih i promenlj ivosti radnih m esta, Rotta jn je
p isao :

U doba masovnih medij a, koj i t ako est o i skrivlj uj u i uni avaj u komunikacij u, bi bliotekaima daodi gra posebno vanu ul ogu u na jpotpunij em obil j u nepristrasnih , mnogostranih i nformacij a. U doba kada i nformacij e ekspl odira j u i lj udi mora j u da ue ceo ivot , bi bli otekari ima j u da odi gr a j u posebno vanu ulogu u pomaganj u 1 6 lj udima da osi guraj u informacij e koj e im trebaj u.

34

Istorij a i f i lozo i j a bibliotekih vrednosti f

S vet koj i j e Rotta j n video izgl eda da j e od svet a koj i vi dimo danas razli it po stepenu a ne po v r sti. Iako ur onj ene u kat egorij e koj e su razli i te od onih sa koj ima se oseamo spokoj no, nj egove pr edl oene v r ednost i , veruj em , j o " " imaj u ta da nam kau. Zar ne ver uj emo da j e itanj e dobro i vano i da t reba da uinim o sve u naoj moi da ga podst i emo?Ver ov anj e da it anj e i la. Prosta gubi na znaa j u zbog tehnologij e uobia j ena j e zabl uda tehnof stvar j e da j e sposobnost i t anj a i razumevanj a sl oenog tek sta suti nski vana za umni ivot. Nem ogue j e bit i obrazovan a i stovremeno nepi smen ili polupi smen. Prva od Rott aj n ovi h vredn ost i j o uvek stoj i. M ogue j e da e se neki acnuti na idej u kada bi bliotek ari pokuavaj u da p odi gnu nivo ukusa i podstaknu percepcij u u zaj ednicama koj e opsluuj u. Ovo j e plemenit cilj , ali cilj koj i vi e nema utemelj enj e u veri koj a j e podravala neto to j e nekada bi o i roko prihvaen pogled na ul ogu bibliotekara. Pretpostavlj am da t o zavisi od vrste bibl i oteke. Lak e j e kolskom i dej em bibliotekar u da pokua j u podii kulturni nivo uenika i dece uopte, ali ak i u tom okr uenj u, lako j e izricati optube za elit i zam. Etos savremenej avne bibli oteke i zgleda daj e u direktnom sukobu ema iz n a ukusa. Drutvo vie n ma rce tivno izbora i od a sa i de a e p p g p j j i ni cij u ukusa ili kulture, a ak i u ak ademskom svet u, opteprihv aenu def " " programe velikih knj i ga mnogi vide kao oblik elitizma. Ako Rottaj nova dr uga vrednost uopte i preivlj ava danas, pr eivlj ava u poj edinanim delima izbora i preporuke - pre u vrsti kul turnog geril skog pokret a nego kao optepr ihvaeno ver ovanj e u akcij i. I ntel ekt ualna sl oboda se, uopteno govorei , prihvat a kao klj una uoava se sa vrednost bi bli otekarske profesij e i danas kao i nekad. S i ran u o b a d razli it im izazovima zbog tehnol ogij e, ali i st ari i zazovi ost a , j intelektualne slobode nij el aka danas nego nekad. Traba da zapamtimo da

n ra ila l al ost. i lioteke e b e r ni kamen za naba vku b b Rotta nov ob e g g j p j Pi sao j e da j e j edina prihvatlj iva cenzura ona koj u namet ne zakon i ak i " onda govorio da bi bibliotekari trebal o da se smatraj u obaveznim da tr ae " 1 7 i ni ni a zako ko se ini ra a i za ed c l i . U e d v ne zakonske o ak ce v riklad , j j p ti u intel ektual ne sl obode danas su liberalnij i nego to su bi l i pre tr i deset " " nicama i malim za ed edn ce u i vi e godina, ali primena standarda za j j nic di tih za ed a. i el ktua lno slobo v al u retn u nt e redsta l a st n j j p j j p ra i a a i u m l ud m d os u n a r n o o n a l d v ed ost Rotta ov os e j g p j p j j e k i nekad. S to s n s neoboriva ao rno e i da a i im treba u si u oda ke ko t j j g p j toga ti e, bibl iotekei postoj edanapravevezu izmeu korisnika i zapisanog

Istorij a i f i lozo i j a bibliotekih vrednosti f

35

znanj a i podataka koj i im treba u i ko e ele. S ve r i to ad mo sastavlj anj e j j zbirki, inst alacij a portala za elektronske izvore, izvodenj e referent nog rada, pruanj e bibl iografske kont role i tako dalj e - posveeno j e toj vezi. Rasprave se ne tiu tevrednosti ili cilj eva koj ima smo posveeni , nego toga kako da ih ostvarimo i koj i cilj evi treba da i ma j u vii prioritet nego drugi . Zanimlj ivo j e zapazi ti sposobnosti koj e j e Rotta j n smatr ao nunim da ostvari svoj e vrednosti i pr obl eme i pi t anj a koj i se i spreuj u tom ostvarenj u. (M oemo se samo diviti nainu na koj i j e opi sao ta tri ela izj ave o princi pi ma u tekstu koj i j e i spao manif est od j edne stranice. Saetost i j asnoa ne nal aze se uvek u bibli otekoj li teraturi.) Smatr ao j e da profesi onalni bibli otekar treba da poseduj e sposobnost i vet inu u sl edei m
polj i m a:

razvoj u zbirki bibli ografskoj kontroli

r e f e r en t n o m i i n f or m aci o n o m sl u b am a sav et n i k o m r a d u sa i t ao c i m a

specij alizovanom polj u, tamo gde j e prikl adno admini stracij i

Pi t anj a i nedoumice koj e j e ocr t ao i sto zvue poznato:

Da li j e bibliotekarstvo j edna profesij a il i smo l abava konfederacij a povezanih grupa? " Da li kn i e i bibli teke i ibliotekari ima u budunost ili e o b , jg j ' ' bibliotekarstvo kakvo pozna emo biti izgurano u korist bitova i banaka j " 1 8 da ak i k m nt li po t a do u e a sta?
Da li su bibliotekari pedagozi ili samo tehni ari i menaderi ?

Da li pokuavamo da dopremo do svih ili samo do malog procenta koj i ceni nae usluge?
Da li bibliotekari odreuj u pol it iku ili provode politiku koj u odr euj u drugi? Kakav j eodnosglavnogbibli otekarapremaprofesionalnom osoblj u - pr vi meu j ednaki ma il i gener al koj u izda j e nareenj a potinj eni ma? Nij e l ak o poverov ati da j e i na j edno od ovih pi tanj a dat zadovolj av a j ui odgovor ili da nij edno od nj ih, moda drugaij e sr oeno, nema nikakav

36

Istorij a i f ilozo i j a bi bliotekih vrednosti f

odj ek danas. S va se t i u sr i profesionalne pr ir ode bi bli otek ar stva - zai st a, samog postoj anj a te profesij e. Rot t aj n j e ver ovao da nj egovo ocrtavanj e naih vredn ost i , " " sposobnost i i nedoumica, razmat ranih za n ini t r azlikovna ed o e os , j i niubibliotekarei bibli otekar stvo. M ogli bi sm o osporavat i obel ej a koj a def neke specif i nost i , ali teko j e tvr dit i daj e nj egov koncept nevaan ili da su nj egovi zak lj uci zast ar eli .

Fink sov a taksonomij a vrednosti

i ma Biblioteki pedagog Li V. Finks autor j e na j vanij eg lanka o vr ednost " 1 9 u bibli otekar stv u u pr oteklih nekolik o decenij a. U nj emu j e opi sao l inu " taksonomij u vrednosti podelj enu na tri iroke kategorij e i pr opraene " " kategor ij om supar nikih vr ednosti . Finksove kat egorij e su:

profesionalne vrednosti opte vr ednosti

l i n e v r ed n o st i

Finks j e def i nisao pr ofesi onalne vrednosti kao one koj e izniu iz pri rode bibl i otekar stva i funkcionisanj a bibl ioteka u drutvu. Prva od nj ih j e usluga. Kao i sa drugim vrednostima koj e j e naveo Finks a teme su nekog pogl avlj a ove knj i ge, neu se dugo zadravati na ovoj vrednost i ovde, nego r m l l e ova d uga e o av u. N u upotrebi ti Finksov opi s u odgovara u p j g j g j nau vim razumeva ne samo lna vr n t u ravl an e. Pod o od rofesiona ed os e p p j p j j i eneraci ama z i a n knu ih dru m l udskih a s eta t odgovornost za preda u , j g g p j j vnici na svakodnevnom posl u. nego i nau dunost da budemo dobri upra " Moramo osi gurati da nas vi de i smatraj u, kako kae, potenim, vrednim " mukarcima i enama koj i zna j u ga dobro. Nj egova j u svoj posao i obavlj a naredna potkategorij a profesionalnih vrednosti j e sama po sebi gr upa koj u n i en e u tova e era raz m o ima. ne su v u u u kim vrednost O zovef ilozo s , p j j f " " nauke, neutralnost u bici sukoblj enih i de j a, i davanj e prednosti dobrom na utrb trivij alnog i vul garnog. Posle nj ih dolaze demokratske vrednosti - prilog demokratij i kao drutvenom idealu i otvorenosti za sve vrste i uslove lj udi. Nj egova poslednj a profesionalna vrednost prilog j e itan ju

" n i l u ci" mo la da bude redmet man e ras rave ne o to e smo k j go j p g j j p p g

r na i a a da ne me e z v ina n e ova od i r danaest od ak e e e i kn i ama. j g j g jg j p j

Istorij a i f i lozo f j a bibliotekih vrenosti t

37

" da provedu vreme, al i ne mora da bude tako. To j e sigurno vrednost koj u j a delim i vrednost koj aj e od sutinskog znaaj a za opst anak bi bli oteka, al i nij eneto emu svi bibl iotekari mora j u biti privreni dabi obavlj ali posao. U godinama zalaska karij er e, nagaam da se ovo pit anj e uglavnom r eava na osnovu generacij ske pripadnosti . S umnj am da j e, bez empir ij skih dokaza, oboavanj e knj i ga i i tanj a skoro uni verzalno kod bibli otekara star ij i h od pedeset godina a manj e esto kod onih i spod srednj eg doba. " Finks definie opte vrednosti kao one koj e dele nor malni , zdravi " lj udi , u bil o koj oj struci . (J edna od mnogobroj nih zanimlj ivih stvari u ovom vanom lanku j e robusna neposrednost Fi nksovi h stavova i pogl eda
na svet.) On naziva prvu gr upu optih vrednosti radnim vrednostima. Ovaj termi n obuhvata kompetencij u, profesional nu autonomij u i potragu za i zvr snou. Sasvi m ispr avno istie da ostvarivanj e ov ih v r enosti umnogome zavisi od okoline unutar koj e radi poj edini bibl i otekar. Trebal o bi da sl ui ot r enj uj ue svim rukovodi ocima bibli otek a k ada shvate da ak ni na j talentovanij i i na j posveenij i bibhotekar i ne mogu da ost var e cilj eve i i spune tenj e ako biblioteka u k oj oj r ade n ema at m osferu i datosti koj e dozvolj ava j u najpotpunij e cvet anj e sposobnost i i ideala. Vrednosti uraaj u plodom samo na mest i ma na k oj ima im se to dozvoli i podst ak ne na rad. Fi nksova sledea gr upa su drutvene vrednosti . U nj i h spadaj u tol erancij a i pot ovanj e prema drugi ma i sve druge stvari koj e treba da

danas. N eko bi se m oda ponadao da su veina bibli ot ekara zai sta ene i " mukarci koj i vole knj i ge i itanj e i smatr a j u ovo dr ugo odli nim nainom

nauimo u obdanitu i nosimo ceo ivot. italac shvata da ita nekoga

a kal ra i m idealizam kada Fink s pomene sa i deali st i kog k r a s e mat za j p g optimizam i napie r eeni cu koj a saima sut inu svih nj egovih vr ednost i - " D a bibli otekar i budu sreni u srenim bibliotekama; to nij e nemogu " san. Nj egova posl ednj a grupa optih vrednosti su vrednosti zadovolj stva. One bi se mogl e saet i kao inj eni ca daj e nemogue da sluimo poj edince i drutvo ako nemamo samopotovanj e i samouverenost. Finksove li ne vr ednosti su one koj e vae posebno za bi bl i otek ar e kao klasu. Bez zap adanj a u stereot ipe ili odbacivanj e raznorodnosti nae profesij e, mogue j e sl oi t i se sa Finksom da veina bibl i otekara deli ili
tei i zv esni m k ar ak ter ist ik am a. O n ih d ef i n ie k ao humanistike v red nosti , ideali stike vrednosti , kon zer vat i v ne vrednosti i estetske vrednosti. D el i m

Finksov pogl ed da su bibli otekari veinom humani st i i i deali st i k oj i veruj u, " " nj egovim reima, da lj udski duh moe da napreduj e i koj i se nadaj u po " in ir i " u sp ac j u, samoostvar enj e i porast mudrosti k od svih lj udi. Takoe se

38

Istorij a i f i l ozo f ij a bibli oteki h vrednost i

sl aem da su bi bl iotekari v ein om konzerv at iv ni po tome to vi e volimo staloenu r azvoj nu promenu, red vie nego haos, i standardizacij u. (Pr e mnogo godi na, reeno mi j e da tvrdokorni kat alogi zator i uvek glasa ju za strank u na vlasti j er, ako pobedi , bi e dal eko manj e vladinih li sti a za pr omenu u kat al ogu!) Fi nks i stie da j e na ur oeni konzer vat ivi zam nuna ivi ca naeg i deali zm a - j i n i j ang bibl i otekar ove due. Konano, slaem se da j e estet ika vana za bibli otekar e. Teimo da zadovolj im o estet sko oseanj e k r oz harmonij u u arhit ekturi bibli oteki h zgrada, lepotu u knj ievnost i , muzi ci i likovni m umetnostima, a ak i elegancij om u
b i b l i o t e k i m si st e m i m a .

Ovoj idealistikoj i optimistikoj sli ci bibliot ekara i nj ihovih vrednost i stalno prete, po Fi nksovom mi lj enj u, ono to on zove suparnikim vrednostima - birokratij a, anti intelektualizam i nihilizam. Birokratij a se nekad moe nai u malim bi bli otekama a endemski j e slua j u velik im. Ona j e, u j ednom smislu, pri rodan proizvod nae elj e za r edom i urednom procedurom. Postoj i antiintelektualni prizvuk kod dosta di skursa o tehnol ogij i koj i se m oe nai u i zj avama to j ednae Inter net i istraivaku bibliot eku ili surfovanj e po M rei i ozbilj no i tanj e. M i il i podravamo izvrsnost i intelekt, nauku i kul turu ili ne podravamo nita. n i i i r du o t i j a oa ni a i li kar k z ub ve u u bu s i lozof ka b b ote o Nihilizam j e f , j g j bibli oteka ili u vr ednost bibli ot ekar stva potinj ava se tom oaj u. Finksove vrednost i i taksonomij a vrednosti na j vanij e su pri stupaneizj avenaovu temu zamnogo godina. Kadabi ih svak i bibli ot ekar usvoj io u radnom ivotu, budunost bi bli oteka bi l a bi i osi gurana i svetla.

" C en t r al n e i l i f u n d am en t al n e v r ed n o st i
itanj e i destil acij a etvorice autora o koj ima se ovde raspravlj a i drugih
spi sa o bibli otekar stvu doveli su me do for mulacij e sl edeih osam i gur an sam da se spi sak vrednosti cent ralnih vrednosti bibl iotekarstva. S koj e nudim razlikuj eod onih koj ebi drugi mogli istai, ali j e teko verovati da se ove vrednosti (moda drugaij e izraene) ne bi poj avil e na bi l o koj oj zaj ednikoj listi.
Upravlj anj e

"

ouvanj e zapisa oveanstva sa ci lj em da budue generacij e zna ju

o n o t o z n a m o i m i

Istor ij a i f i lozo i j a bibliotekih vrednost i f

39

bri ga i podsti canj e obrazovanj a u bibli otek arstvu tako da prenesemo na j bolj e pr of esionalne vrednost i i praksu dobro upravlj anj e nai m bibl i otekama tako da moemo stei potovanj e u zaj edni ci
Usl uga

br i ga o tome da se sva politika i postupci proimaj u et ikom usl uge za poj edince, za j edni ce, drutvo i potomstvo ocenj ivanj e svih naih mera i postupaka uz kori enj e usluge kao kr iterij uma
I n t el ek t u al n a sl o b o d a

odr avanj e posveenosti ide j i da svi lj udi u slobodnoj za j edni ci tr eba da budu u stanj u da i ta j u i vide ta god el e da i taj u i vi de odbrana intelekt ualne sl obode svih lanova naih za j edni ca odbrana slobodnog izraavanj a manj i nskog milj enj a omoguav anj e dostupnosti bibli otek ih sadraj a i programa
sv i m a

R ac i o n al i z a m

organizacij a i upravlj anj e bi bli otekim uslugama na raci onalan

n a i n

primena r acionalizma i naunog metoda na sve bibli oteke postupke i programe

Pismenost i uenj e podsti canj e pi smenost i i Ij ubavi prema uenj u p odst i canj e doivotnog i stal nog itanj a

stavlj anj e bibli oteke u iu nastave pismenost i

Pr avi nost pri stupa zapi sanom znanj u i podacima osiguranj e da svi biblioteki izvori i pr ogr ami budu dostupni svim a pr evl adavanj e tehnol ok ih i novanih grani ca pri stupu
P r i v at n o st

osi guranj e poverlj ivosti dosij ea o upotrebi biblioteke

prevl adavanj e tehnol oke invazij e na upotr ebu bi bli oteka

40

Istorij a i f ilozo i j a bibliotekih vrednosti f

Demokratij a i granj e nae ul oge u odranj u vrednosti demokratskog dr utva uee u obrazovn om pr ocesu u cilj u obezbeenj a da obrazovan o graanstvo bude presudno za demokr at ij u primena demok r atij e u upravlj anj u bibliotekama

Preispituj em svaku od ovih vrednosti u poj edi nom poglavlj u ove knj i ge sa namer om da opiem sadanj e stanj e bibl i oteka i verovatnu
b u d u n o s t b i b l i o t ek a i b i b l i ot ek ar stv a.

Kada smo nabroj ili fundamentalne vrednosti bibliotekarstva, da

r azm o t r i m o v r ed n o st b i b l i o t ek a ...

N A PO M EN E
1 Pi erce But ler, A n Introduction to Library Science (Chicago: Univer sity of Chicago Press,
1993; Ph oenix Books, 196 1) , x i .

2 3

4
5
6

' " ' hift in Thought toward H.M . Gallagher, Dr Osborns 1941 Th e Crisis in Calaloging : A S " r r 2 no 4 1 1 : American Pragmatism, Catalaging und Classif cation ua te l 1 s. 3/ 99 3 33. , ( Q ) i y " " " 941: An Analysis and Za dalj u raspravu o Krizi u katalogiza j i v. Michael Gorman, 1 ' ' "' Appr ecialion of A ndrew Osbor ns The Crisis i n Cataloging, Serials Librarian 6, nos. 2- 3 /spri ng 1982) , 1 27- 131. (wi nter 1981 ' " " Abraham Kaplan, The Age of the S f l ibrary ymbol, in Ihe Intellectual Foundations o wanson (Chicago: University of Chicago Press, 1965), 7- 16. Education, ed. Don R. S .H. S hera, Sociological Foundations o J f Librar ianship (Bombay: Asi a Publi shing House,
1970) , 29 .
Ib id .

7 8

Butler, An Introduction to Library Science, xiii . " " 972) : Archibald MacLeish, The Premise of Meaning, American Scholar 41 (summer 1 357- 362, ada p tirano iz obraanj a iznetog pri otvaranj u biblioleke Univerziteta Jork,
To ro nto.

" I,ee W. Finks, Values wit h out Shame, American Librar ies ( April 1989): 352- 356.

"

10 11

cience, 2nd ed. (Bombay; reprint , New York: S.R. Ranganathan, The Five Laws o f Library S Asia Publishing House, 1963) . " hera, Toward a Theory of Librarianship and Informat ion V.. na pr imer, Jesse H. S "

S cience, u nj egovoj Knowing Booksand Men: Knowing Computers Too (Littleton, Colo.:
Lib r ari es U nlimited , 197 3) , 93- 110.

1 2 13 1 4 15

' Webster s New International Dicti onary, 3rd ed. " ward Theor of Libr ari anshi " 95- 96. a Shera, To p, y 971), 246. a Cause (Chicago: ALA, 1 Archibald MacLei sh, Champion o f " " 15, 1968) : 156- 157; Samuel Rothstein, In Search of Ourselves, Library Journal ( vlj en 1 938. a pretampan u American Library Annual, 1958 (New v. i Code o f Ethi cs, obj a
York: Bow ker 1958 ) , 111- 112. " " f r l Ro th stein , I n Search o O u se ves.
I b id . Ib id .

16
17 18

19

" Fi n ks, Val u es wi thout Shame.

"

2
V r ed n o st

b i b l i ot ek a

K ad a su se d o b r a v r em en a z av r i l a
Idej a o j avnoj bibli oteci j e, na prvi pogl ed, nemogua. Tek j e nedavno u lj udskoj i storij i dol o do irokog slaganj a da lj udi i maj u lj udska prava koj a zasluuj u opte potovanj e. (Setite se da su S j edinj ene Drave podravale pokr etno robovlasni tvo do 1865. godine.) Idej a da svaka osoba treba da bude obrazovana j o j e novij a i radikalnij a. A idej a da drutvo treba da obezbedi lanovim a sredstva da 1 stave n z vi r e a sno svoj e ob azovanj e j o j e radi kalnij a. na Radi kalni poj am u poslednj oj reenici ovog ci tataobuhvataistinsk u vrednost bibl i oteka: bibli oteke dozvolj ava j u svakoj osobi u za j edni ci koj u opsl uuj u da nastavi kol ovanj e, da postane informisanij a i da ivi umnim ivotom na nain na koj i bira. Ova sr svih bibli oteka n ekada se n e vi di zbog svakodnev nih poj edinosti bibli ot eke upotrebe. Osoba koj a postavlj a pitanj e u kompanij skoj biblioteci , dete koj e sl ua pr i u u dej oj biblioteci , osoba koj a prover ava el ekt r onski katal og akademske biblioteke - nij edno od nj ih ne mor a da o sebi misli kao da se bave doivotnim uenj em , ali sv ako od nj ih to r adi . Koj a j e vr ednost biblioteka? Kroz doivotno uenj e, bibli oteke mogu da menj aj u i odist a menj a j u ivot , i to se ne moe osporit i . Unutar te natkr i lj uj ue vrednosti , i u zavi snosti od za j ednice koj oj sl ui , biblioteka j e j edno ili vie od sledeeg:
41

42

Vr ed n ost b i bliotek a

i na t aka zaj edni ce

sr c e u n iv er z i t et a

j edino dobro mesto u gradu kol ekt ivno pamenj e i st raivak e ust anov e mesto koga se deca rado seaj u kad odrastu uteha za usamlj ene i izgublj ene
m est o n a k o m e su sv i d ob r o d o l i

izvor moi kroz znanj e

Kada se posle dueg niza godina osvrnete na biblioteke, lako j e videti da se j avno opaanj e menj alo i da, mada se biblioteke skoro uvek gl edaj u pozi t iv no, ni su uvek shvaene i l i cenj ene zbog onoga to j esu. Faza krozkoj u sada pr olazi m o to dobro il ust r uj e. Javno neshvatanj e tehn ologij e i nj enog potencij ala dovelo j e do neshvatanj a stvarnosti biblioteka i nj ihovog sadanj eg stanj a i moguih ver zij a budunosti . Zato, da pogl edamo razvoj bibli oteka i pr et nj i i alternat iva sa koj i ma sa suoavamo.

B i bli otek e tok om godina

N evi en rast bi bl iotek a i r azvoj bibli otekarstva desio se u S j edinj enim Dravama, Uj edi nj enom Kralj evstvu i Kanadi od druge pol ovine XIX veka do kraj a 20-ih godina XX veka. Sagr aeno j e na hilj adebiblioteka sv ih vrsta (mnoge zadubinar skim novcem Endr ua Karnegij a [Andr ew Carnegi e]) . Poel e su da cvetaj u vel i ke bibli oteke dr avnih i privat ni h univerziteta u v irene su na oto o m l e avnih iblioteka ro edin enim Drava a. Us u b S p g j j g j svakog graanina. Profesij a bibli otekarstva bil a j e svedok osnivanj a naci onal nih bi bliotekih udruenj a; stvaranj a sistema bibli otekar skog obrazovanj a; poetka naunog prouavanj a biblioteka i nj ihovih kori snika; i kacionih shema, i i ntelektualnih i novacij a katal okih kodova, klasif str unih asopisa i kooperativnih si stema svi h vr sta. Za manj e od j ednog veka, savr emene biblioteke su r oene, sazrele i dobile samopouzdanj e. Bilo i na in a i n a unaka u k o d ba velikih ost u e t o , prvo ali ne i poslenj e p g j j j j Zlatno doba biblioteka. Meur atne godine napretka i depresij e usledile su posle tih godina osnivanj a savremenih biblioteka. Biblioteke su rasle po br oj u i veliini tokom dvadeseti h i bi l e neprocenj ivo j avno dobro u teki m vetski rat , kao i mnogi drutveni tri desetim. Biblioteke su preivel e Dr ugi s entiteti , sa oseanj em da smo, po slomu faizma, uli u beskra j nu er u napr etka.

Vred n ost b i b l i ot ek a

43

U ti m godinama i za poslednj eg Uspenog r ata, mnogi bi bliotekari pretpostavlj ali su da su biblioteke tol iko otvoreno i opiplj ivo dobre da im ne treba opravdanj e. I mali su osnova za to milj enj e. Zaj ednice su uzimale bibl i oteke zdravo za gotovo; akademske ust anove takmiile su se j edna sa dr ugom oko bibli oteka i razmet al e se veli i nom zbirki i izvr snou svoga osoblj a; kol e su bi bl i otekama i bibli otek arima dodelj ival e poasno m esto; a preduzea, vlade i dr ugi enti teti razvij ali su bibli oteke i bibliot eke usluge brzim tempom. Ovo ugla vnom sreno stanj e stvari naglo j e stal o negde i zmeu prve Kar terove ener getske k ri ze sedamdeset i h i prve Reganove recesij e osamdesetih. Opadanj e i r aspad postali su svakodnevno stanj e, i

veina biblioteka dosegla j e dno poetkom devedesetih. Finansij e (ili pre

nj ihov nedostatak) su bile glavni neposredni uzr ok ovog pada u nemil ost.

Bila bi ozbilj na greka kriviti samo f i nansij e. inj eni caj e da se strmogl avi
i nansij ama desi o u gotovo isto vreme kada i otri porast u kotanj u pad u f bi bli oteke gr ae (posebno peri odi ke) i porast el ekt r onske tehnol ogij e kao dodatni i arko elj eni centar kotanj a. Kombinacij a ovih fak tor a bila j e sk oro smr tni udar ac za neke, a ozbilj an probl em za sve. U r anim danima automacij e bibli otek ih pr ocesa, mnogi admini stratori ( a ak i nek i bibli otekar i koj i j e trebal o da zna j u vi e) stvarno su verov ali da e to li no tome, izvanr edno br z rast br oj a el ekt r onskih i zvora utedet i novac. S dostupnih bibli otekama i nj ihov im korisni cima naveo j e neke da ver uj u kak o e t i izvori zameni ti skupe zbi rke i usluge. U oba slua j a dokazalo se da j e i stinito suprot no. Automat i zovani bibl ioteki procesi manj e kotaj u i kasnost , ne zbog po j edini ci nego r uni , ali to j e zato to poveava j u ef toga to sniavaj u trokove. Isto tako, osim j edinstvenih primera usluga indeksiranj a i izrade apstrakata, el ek tronski izvori nisu zamenili got ovo " " nij edan tradicionalni izvor i uslugu i dokazali su se samo kao dodatni pot r oa kolaa bibli otekog budeta. K ada su dostupni el ektronsk i i zvori , oni su u veini sluaj eva pobolj anj a, ne zam ena, dr ugih zbirki i usluga.

P r el a z a k n a v i r t u e l n o ?
" " Pre nego to ponemo raspr avu o al ternativama tr adi ci onalnoj bibl ioteci , " " bil o bi dobr o opi sati tu bibli oteku. Korist im r e tradici onalna sa veli ki m otp orom i pr osto u n edostatk u i eg bolj eg - nj eni p eor ativ ni pr i zvuci dr anj a za pr ol ost , cent rir anosti na mesto i isklj uive cent rir anosti na knj i gu, nemaj u nikakve veze sa i skustvom savremenih biblioteka. Jedini

44

V red n ost bi bli otek a

" " drugi dostupan termin stv ar na bi bli oteka - implicir a da postoj i neto " " iluzorno u terminu virtuelna biblioteka. Mada j e n ekada pri mamlj ivo, ozbilj na j e grek a smatrat i vi r tuelnu bibl ioteku sam o vi sok ot ehnol okim ef ovima, iak o mnogi spi si u kori st vir tuel nih bibli oteka imaj u nepor ecivo zamaglj enu i mut nu au r u koj a vi e slut i na mai oni ar ske t rikove nego na
stv ar n o st .

" T r ad i c i o n a l n a

" b i b l i o t ek a

Formuli sana razumevanj em i analizom t radi cij a i istorij e biblioteka, moj a " " idej a tradi ci onalne biblioteke j e bi bliot eka k oj a bira, sakuplj a i da je pri stup svim oblicima zapisanog znanj a i informacij a koj i su vani za nj enu mi sij i i za za ednicu koj oj sl ui , i pomae i poduava u upot rebi tih i zvora. j " r i i a n " ibli k rua d br do licu kao i uvek novim o o , , Jo vie, t ad c on l a b ote a p 2 r oblicima prenoenj a znanj a i podatak a uklj uuj ui i elektronske izvo e. " r dicionalna" biblioteka ni e ona ko a odbi a r omene i inovaci e - to e Ta j j j j j p bi bli otekakoj abl agonaklonodoekuj esvasredstvabolj eg sluenj aza j ednici. " " " " Sukob i zm eu tradici onal nih i virtu elnih bibli ot eka i spada, prilikom r raf i al ivom ko e i iti an ka l eni kabuki les od o re s v a o s o , p p j g j om p p p j onih koj i mi sl e da su stvarn e bibli oteke zastarel e. Pravi i zbor j e izmeu stvarnih bibli ot eka sa zamanom komponentom elektronskih usluga i zbirki , sj edne, i zamene koj a ima samo elektronske usluge i zbi rke, s dr uge strane. I ma onih koj i ozbilj no ver uj u da e se ostvari ti dr ugo predvianj e budunosti . Nisu to i zbezumlj eni tehnofi li koj i propoveda j u neizbenu " mrt kn i e" ak i ako odi st a ver u u da e tokom ivota mno i h od nas s g j jg, 3 elekt ronska komunikacij a biti j edi ni medij um. Neki di gitalni pravoverni ci l r re ric r fe i e rederik Ki u F de k nati im imenima na e o s . F su meu na oz ( g p j jp j Kil gour), osniva i j edini rodi telj OCLC - na j uspenij eg kooperativnog r n i e ovo 1983: v ta istori i biblioteka stva a so oduh a u p j j p Elektronski fa j u e j l ovi i l i dokumenti koj i tr enutno nasta ubrzo (kurziv moj ) biti l ogian ekvival ent, i zamena (si c), zbirki publikacij a u klasinim bibli otekama, a korisnost 4 bi bli oteka kakve pozna j emo znatno e opasti .

Bibliotekar i pisac o bibliotekama arls Martel (Charles Martell) tvrdi

da f i ziko postoj anj e nij e [kurziv moj ] nuan krit erij um za biblioteku

Vred n ost bi bl i oteka

45

5 budunost i . Navodi mnogobroj ne sli nosti i zmeu bibli otek a i r aunara " " mogunost da skl adi te ogromne kol i i ne informacij a, pogodan smet aj , i tako dalj e - i zastupa tezu da j e j edina j edinstvena funkcij a biblioteke ponuda prostor a za uenj e. Ilust r uj e ovaj j edi nstveno r eduk ci oni stiki pogl ed primerom svoj e l i ne bibli oteke sa knj i gama o fotografij i , koj u j e " " zameni o pri stupom i sti m slikama na Internetu i malim t ampaem u boj i . Ova ilust racij a j e, bl ago reeno, intel ektualno nezadovolj avaj ua po tome to se zalae za optost iz malog specij alizovanog primera, i nadalj e, zavi si od slika, a ne od tekstova. Malo bi Ij udi tvr dil o da j e I nternet neef i k asan u nal aenj u takvih slik akoj esemogu ponudit i bilo komesamal im t ampaem

u boj i . ak i koristei ta j primer, da Hj e isti na da su sve sli ke u Martel ovoj

maloj biblioteci dostupne na Internetu?Da li j e slika koj u proizvede nj egov mali tampa u boj i ak i zdal eka uporediva sa visokokvalitetnom t ampom

na papiru? ak i da su odgovori na ova pitanj a potvrdni (na ta bih se,

da sam kock ar, kladi o da nij e sl uaj ) , ta nam to govori o ogr omnom direktorij umu zapi sanog znanj a i i nformacij a organizovanih za trenutan pr i st up (bibli oteka) u por eenj u sa i zuzet no dezor ganizovanim I nternet om iS vetskom mreom? Jako mal o, pl aim se. Pobornici vir tuel ne bi bli oteke e, naravno, rei da smo tek na samom poetku obronka mone pl anine koj a se tek ima rodi t i , ali ne moemo anali zi rat i predvidanj a, obeanj a i virtuelne opsene - j o manj e ih pobij ati.
" V irtu el n a
A l t er n at iv a

" b i b l i o t ek a
" s tv a r n i m b i b l i o t ek am a n ek ad a se n az i v a b i b l i o t ek o m

" bez grani ca - gl upav i m ter mi nom koj i podrazumeva da se trenutna bibli oteka sluba nalazi u potpunosti unutar zi dov a bi bli otekih zgrada. " " " Nekada se zove digitalna biblioteka, a na drugim mest i ma, v irtuelna " 6 n n Guedon) pok azuj e da dva potonj a termina nisu sino im i. Di gi t alno se odnosi na pr aksu zapi sa informacij a u kategorij ama nula i j edinica - to j est, naina zapisivanj a i pohranj ivanj a koj i j e od dr ugih naina razliit o stepenu. Moglo bi se i o biblioteci devetnaestog veka po vrsti , ali ne p " " na papiru. Po Gedonovom milj enj u, govoriti" kao o bibli oteci slova " termin vir t uelna bibli oteka odnosi se na neto dal eko ambicioznij e - na neto u emu se sve bibli oteke funkcij e, pr ocesi , osoblj e, mi sij a i svrha

biblioteka. U j ednom izuzetnom radu, an-Klod Gedon (Jean-CIaude " "

46

V red n ost b i bl io teka

promilj aj u, reorganizuj u i oblikuj u oko digi t alnih dokumenata. Da l i j e t akva t ransf ormacij a prakti na, mogua ili ak poelj na, cent ralno j e pitanj e budunosti bibli oteka. Kada se sve r azmot ri , postoj e samo dve meusobno i sklj uive alternat ive. Jedna, koj a ima t einu i storij e iza sebe, j este bi bli otek a pr olosti koj a danas uklj uuj e i elekt r onske izvor e u svoj e programe, zbirke i usluge, i unosi potrebne promene kako bi se ta ugr adnj a omoguila. Ovo su bibli oteke r adi le vekovima kako su nastaj ali novi naini komunikacij e (tampani tekstovi , tampana m uzika, k ar tografsk i i l movi svi h vrsta) i zbog tog procesa, bibli oteke su materij al , zvuni zapi si , f se i zmenil e i obogat il e dok su sauval e tradi cij u koj a premouj e stolea. Al ternati v a - virtuelna biblioteka - zahteva r aski d sa takvom tradicij om - potpunu zamenu svih drugih oblika komunikacij e zarad di git alnih " " dokumenata. Treba da zapazi m o da e se ravnotea tradici onalni h i zvora i usluga drasti no m enj ati od bibl i oteke do bibl i oteke i usluene k lij ent el e. n hni na rimer r n h m i in k ravne nau e i te ke Ova as o za vatae ed c s e , , , ( p p p j inenj erske) bibl ioteke (sa dominantnim osl oncem na el ekt ronske izvore i usluge) sa j edne str ane, i bibli oteke retkih knj i ga i dej e bibl ioteke sa druge. Ove druge imae el ekt ronsku komponentu, ali e srazmera bi ti
znat n o m anj a.

Virt uelna biblioteka zahteva r azaranj e t radicionalne bi bl i oteke (i i gurat ivno) i novenaineposmat ranj a svakog vi dabibl i oteke. U dosl ovno i f " " stvari , ima dobr ih r azl oga dasezapi tamo da !i j ere bi bli oteka pr imenlj iva " " u bil o kakvom smislu kada govorimo o virtuelnoj bi blioteci. Gedon ima " " " " rn ir ln i nestva e i ra li a izme v tue e r l ma a i takn kako sto z k u ob e d s e o p j p " u ovom kontekstu, tvrdei da vi rtuel no nij e ni ta nego potencij al i k ao " 7 Martel ponavlj a Gedona kada kae, v rn u nasta an u. takvo ono j e st a ost j j ' ' "S tvaranj e trenutno prepoznatlj ivog intel ektualnog i l ogi nog ki ber ni a ka a i n k lik dece d i li i na vano t ....za e o o r r za b b oteke b e od vee s osto a j j p i zi k a bi blioteka biti manj e vidlj iva j avnost i nego vi r tuelna bibli oteka u e f " 8 i r t ra. novom okruenj u k ber p os o a i i edonov m li ane teme G mada ko kov ue Ovo su oar ava , , p j Martelovavizij avi rtuelnebibliotekekao transformacij e u procesu nastanka dobrodola j e promena iz sumornog mehani zma i determini zma veine i ril zi kao z li t lno biblio ec a m . I ak bez ob ira da se vi r ue t isaca na tu te u , p j p p vizij i ili kao tehni kom procesu, ima nekih neizbenih pi t anj a koj a treba r i an e r na i. P vo i na tee t i ih v ra k treba o iti i nek h te k od o o o e ostav , p p j j g j p za odgovor glasi zat o.

Vr ed n ost bi bli otek a

47

Z a t o v i r t u e l n a b i b l i o t ek a?

Izgleda da pobor nici virtuelne bibli oteke imaj u samo tri mogua odgovora na ovo kratko pi tanj e. Prvi j e praktine pri rode - lakoa pr istupa preko raunara i poveanj e pristupa za Ij ude udalj ene od fizi ki h bibl i oteka vide se kao nadmo u odnosu na bilo koj u manu di gi talnih dokumenata (na pr imer, to su izmenlj ivi , propadlj ivi i neproverlj ivi ). Dr ugi j e tel eol oke rir ode da postoj i neki vel iki plan i da vir tuelna bibli oteka predstavlj a p neizbenu mani sfestacij u napretka ka i spunj enj u tog pl ana. Za vernike, postoj i nei zbenost u vezi sa svakom inovacij om u lj udskoj komunik acij i , a svaka i novacij a j e oito nadmona u odnosu prema preth odni cima.9Jedi ni " " dr ugi odgovor j e zato da ne? - koj i nude impli citno oni to prihvata u j " " svaki ef i bez pitanj aprihvata j u banal neparolekao Informaci ono doba. O racionalizmu i iraci onali zmu r aspravlj au na drugim mestima u ovoj knj izi , " ali t r eba stat i ovde da pr et p ostavimo kako su odgovori n a zato vir tuelna " bibli oteka? zasnovani na verovanj u u veliki plan ili na nepromi lj enom pri staj anj u ni su int elektualno koherentni. Praktini ar gumenti se lake broj e i mogu se koristiti da opravda j u virtuelnu komponentu bibli oteke

slube, ali nipoto i ide vi e, ak i ako ta j u potpuno vi rtuelne biblioteke.

ver uj ete da j e el ektronska komunikacij a deo velikog plana, tek o j e tv rdi t i da j e svaki obl ik komuniciranj a i zapisivanj a znanj a nadmoan u odnosu na prethodnike. Deava se upravo to da se lj udska bia usredsreuj u na pozi t ivne vidove svih inovacij a i tee da zanemare il i da volj no ostanu u neznanj u o negativnim posl edicama i atribut i ma dok se ne pokau i rekomern est i du o vremena nak n to cvet izbled da se vie ne o o o p g mogu i gnori sati . Pobornici elektronske komunikacij e naglaavaj u lak ou i brzinu koj om se por uke stvar aj u i razailj u, ali se retko zadravaj u na nj ihovom nedostatku traj nosti . Politi ari i in for matiari ter aj u k ole da se vetskoj mr ei , ali i gnoriu umree i daj u svim uenicima pristup Internetu i S nedovolj no finansiranebibli oteke u tim i stim kolama i negativne p osledi ce takvog nem ar a na nivo pi sm en osti i nai tanosti te kol ske dece. Futuristi " " predvi a j u da e el ektronska tehnologij a zamenit i knj i gu vrl o sk oro, ali ne obraaj u panj u na to da j e tehnologij a omoguila pr oizvodnj u knj i ga i visoke proizvodne vrednosti br ima, lakim a, j ef ti nij im a i dostupnij im a v eem br oj u izdavaa. S onu stranu ovih primera nalazi se Zakon neelj enih posl edi ca. Posl eratna istorij a Kalifornij e kl asian j e primer tog zakona. Da li su oni

48

Vr ed n ost bi b li o tek a

koj i su pobolj ali razvoj j une Kalifor nij e zaista nameravali da unite polj oprivr edni nain ivot a, zagade vazduh i vodu, stvor e automobil sku kulturu trnih centara, i odu dotle da povrede sut e karakteristike koj e su
navel e m i l i o n e da se odsel e u Z l at n u d r avu ? Sl i n o to m e, da l i e lak o a

el ektronsk e komuni k acij e zaslepet i nj ene zatitnike da mogunosti gubi tka zamanih delova lj udskih zapi sa u doba virtuel nih bibli oteka, i stvar anj a j ednog sveta koj i j e napusti o uenj e i proet j e i zolacij om i bezakonj em?
/

Z i v o t sa v i r t u el n i m b i b l i o t e k a m a
bi svet izgledao kada bi se sve biblioteke kakve znamo bile zamenj ene virtuelnim ?Da krenemo u, recimo, 6. mart 2011. godine - datum pogodan kao i svaki drugi zato to oni koj i veruj u u vi rtuelnu biblioteku po pravilu ne kazuj u kada e ona sazreti - i pretpostavimo da su virtuelne bibli oteke preuzele primat. N ai emo svet u kome se desilo sl edee:

1. Zgrade koj e sada zovemo bibli otekama ili su sruene ili pretvorene u natkrivene pij ace, sale za klizanj e, Internet kafee, skl oni ta za beskunike, ili adapti ran e u bil o k oj u drugu moguu svrhu. 2. Zapi sane zvune, filmske, video ili multimedij al ne kreacij e i tako dalj e dostupne su vam preko kunog ili kancelar ij skog raunara, koj i j e pr einaen u komuni kaci oni centar total ne zabave.
3. Zamenil i ste telefone, line raunar e, televi zore, CD ple j er e, video r i kor der e, stubove, stereo urea j e i sve druge sprave koj ekori stimo za obrazovanj e i zabavu t im komunikacionim centr om.

4. Vei na knj i ga i drugih tampanih stvari u i straivakim bibliotekama preneta j e u ogromna skladi ta (samo po j edan primerak svakog naslova) razbacanim po dr avi ili j e odbaena. 5. Zalihe drugih bi bli oteka su preraene, spalj ene ili poklonj ene
zemlj ama tr eeg sveta.

znan a r enta za isano l i zamano oc i di ita izac e 6. Pokua j p g g p g j j

Vr ed n ost bibl ioteka

49

i informacij a koj i postoj e u tampanom obliku nai li su na i nansij ske probleme koj i su se pokazali pravne, tehni ke i f
nep rem ost iv im .

7. Veina i zdavaa knj iga i asopi sa vi e ne radi . Oni koj i su preostali obj avlj uj u male tirae r uno tampanih stvari za malu populacij u i tal aca iz hobij a; velik i t i rai blj ut avih asopi sa, pornograf i je i st r ipova za sve manj e i sve starij e it alatvo; ili knj i ge sami zdat i za k ultur ne gerilce.
8. Naun e asopi se zameni o j e cent ralnoagencij ski si stem za lanke koj i post oj i pod konzor cij umom univer ziteta. Uspon " " komercij alnih virtuelnih univer zi teta i kr aj stalne profesorske slube na stv ar nim univerzitet ima znae da cent ralna agencij a iz godine u godinu posluj e sa sve manj e lan aka, ali j avlj a se vei saobraaj i zm eu (ugl avnom postarij ih) naunika u nevidlj ivim
k o l e d i m a.

" " 9. Zbog toga to su se probl emi proi zvodnj e elektronske knj i ge koj a " " j e dobr a kao i knj i ga pokazali nesavladivi i zbog toga to se malo lj udi uput a u st alno itanj e dugih i sl oenih tekstova, ogr omna veina funkci onalno pismenih lj udi zadovolj ava se i t anj em k r atk ih tekstov a sa ek r ana i l i sa tampaa.
10. Ogr omna veina ml adih j e funkci onal no pismena, ukol iko uopte ume j u da ita j u, i lak su pl en zakomercij alnu, pol i tiku i drutvenu manipulacij u koj a izvire iz nj ihovih centara za multimedij alnu
z ab av u .

Ova predvianj a mogu se i ni ti kao nepot r ebno p esimi st i na. I pak , ona su samo logi an produet ak nek ih i nj eni ca i tr endova koj e danas vidimo proj ektovane u svedi gi t alnu kul tur u, i ek onomskih i drutvenih posledica masovnog prelaska sa tampanu na elektronsku kul tur u.

50

V red n ost b i b li oteka

ta e biti sa knj i gama?

Javne i kolske bibli ot eke prestal ebi da post oj e. U sir om anim zaj ednicama, bile bi zamenj ene optinsk i m komuni kacionim cent rim a sa baterij ama vetsku mreu i nj ihove naslednike. t erminal a priklj uenih na Internet, S Univerzitetske bibli oteke k akve znamo pr estale bi da p ostoj e. Akademski svet j e svet u kome veina studenata i osoblj a komuni cira samo pr eko elektronskih izvora i meusobno na dalj inu. Gotovo sva nastava i uenj e vetske mree. Zbirke svedeni su na uenj e na dalj inu uz pomo televizij e i S svih ovi h bibli oteka morae da se uklone, zato to nee bi ti up ot reblj avane. Prizor univerziteta i koleda koj i se r eavaj u zbirk i za ij e skuplj anj e j e trebal o na stotine miliona dolara mogao bi i spr va da bude razoarava j ui ,

ali bi postao opteprisutan i brzo pao u zaborav. uvanj e samo j ednog

primerka u skladitu bilo bi j ako skupo, abudunost takvih skladita bil a bi i ci k i l k mire Di taliza a a r l m tina kako navika stalno tan a o a o u . ob e a g j p g j p i mal og del a znanj a i informacij a sadranih u tim knj igama bio bi izuzet no skup poduhvat. Verovatno j e da veina knj iga ne bi bila uklj uena ak ni u na j ambici oznij e di gitalne proj ekte, i shodno tome vei deo lj udskih zapi sa bio bi izgublj en za potomstvo. Ako misl itedaj eovo ekstremno pr edvi anj e,
sam o r a z m o t r i te d a u n iv er zi tetsk i b i b l i o tek ar v ee i st r a i v ak e b ib l i o tek e

" " ima naviku da govori o knj igama tebibli otekekao o zbirkama legata. Ako zastrauj ua sintagma poput te dolazi spremno na ust a nekog bibliotekara, zami sli te koliko nisk o mi lj enj e drugi moni i utica ju o j ni lj udi i ma zbirkama knj iga i kako e se spr emno nj ih ratosilj ati .

Elektronsk i asopi si
Budunost naune komunikacij e u obliku lanaka j o j e magl ovitij a nego budunost dr uge biblioteke grae. Velika veina elektronskih asopisa, novina i tako dalj e koj i danas postoj e j esu nusproizvodi i ndustrij e tampanoog izdavatva. Dostupni su nam, i dostupni samo zato to preduzea i ustanove koj i ih proizvode zarauj u novac proda j ui tampane broj eve. Postoj i neznatna manj ina i stinski elektronskih asopisa z l ili ob avl u u u ne rof i tna te a se i nansir a u i magazina, od koj ih veinu f j j j j p

i f iln i i drao ro tab u i m del ko b o i liti ekonomsk o itke. Teko e zam s ub p j p g j

izdavaku industrij u el ekt ronskih asopisa. U ovom kont ekstu, pria o

Vred n ost bi bl i ot eka

51

Sle t u el ektronskom asopi su sa subvencij ama Bila Gej tsa (Bi l l Gates) j le j akoj epouna. S j t sei zdaj epreko Internetai dostupan j esvi ma besplatno. Zami sao j e bila da se prebaci na pretpl atu po ustanovlj enj u asopi sa. Kada j e nai nj en t a j potez, i uprkos strunosti i zvezdanom ugl edu nj egovih novi nara, pretpl at ni ki model j e propao. Pr emal o lj udi se pr etpl ati lo, a tim Ij udima se nij e mogl o zabranit i da prosl euj u pl aeni primerak drugima bez dalj eg plaanj a. Sle j t j o uvek postoj i , j o uvek j e dostupan besplatno, i j o uvek pravi gubi tke. Poto j e nj egov aneo naj bogatij i ovek na svetu, verovatno e nastavi ti da postoj i u nedogl ed, ali teko da j e to i zvodlj iv
m o d el z a n as o st al e.

Casopi s k ao oblik naune komunikacij e roen j e u Britanij i u XVIII veku kao nain irenj a zanimlj ivih otkri a u mnogim polj i ma i l ozof i j a itd.) meu malom gr upom imunih er udi ta. (prirodoslovlj e, f Nj egova evolucij a u dananj i masivni aparat mik rospecij ali zacij a muno j e poznata, kao i ter et koj i j e ta j aparat nametnuo akademskim bibliotekama. Mnogim bibli otekarimarastu zazubicena i zgled da evi deti lea naunom asopisu, ali moda su se prer ano poradovali . Ako t ampani asopisi t r eba da izumr u, nema ni kakvog dokaza da bi bili zamenj eni nekim ureenim, ekonomski odrivi m sistemom elektronske propagande. Mi slim da j e sasvim prihvat lj ivo da e dvadeset prvi vek v idet i neto kao i osamnaest i , samo vi eno k roz tamnij e stakl o. Ekonomij a j e od primarne v anosti , ali mogue i zmene u akademskom svetu mogu imat i i sto tako j ak ui nak. Da t ampar ska indust rij a propadne, veina dananj ih el ektronsk i h asopi sa bi nestala (zato t o su nusproizvodi , a ne autonom ne publikacij e). Uspon " " vlasni kih univerziteta i smr t si stema stal nog zaposl enj a verov at no e
bi ostal o? Za poet ak , preostali nauni ci u sir omanim di sciplinam a " " naini e el ekt r onski povezane nevi dlj ive f akul tete, u koj ima e razmenj ivat i lanke, dosta slino onom kada su uenj aci osamnaestog veka asopi se i r azmenj ival i dugaka uena pisma sa kol egama. Moda pi sali za " " bi se u bogatim discipl inama mogl o zaradit i i neto novca, u k om slua ju e bogat e naune, tehni ke i medi cinske za j edni ce razvi t i novi t i p r azmene ist raivaki h rezult ata zasnovanih na honorar ima i kupovini . Ako misli te daj e akademsk i svet sada i zol ovan od dr utva, samo saek a j te vr eme kada e aica uenj aka iz oblasti sl obodnih umetnosti i nauka komunicir ati samo meu sobom , a kada e naunici , tehnolozi i medi cinari prodavat i rezultate megakompanij ama u sistemu u kome j e j edi ni i kra j nj i cilj
zar ad a.

uzrokovati da broj potencij alnih lanaka opadne za vie od 90 odsto. ta " "

52
v

V r ed n ost b i b l i o tek a

St a e se desiti sa itanj em?

vet virtuelne biblioteke j e svet gr af S i ke, kr atkih tekstova, vi deo snimaka i zvunih zapi sa. Bil o ko ij i int el ektual ni ivot se temelj i na interakcij i sa linim komunikaci onim centrom ubr zo e izgubiti naviku itanj a, j er pr ava pi smenost (naspr am funk ci onalne) bi e nepotrebna vetina. Potraga za el ektronskom knj i gom koj a j e zadovolj avaj ua zam ena za prave knj ige nee biti usp ena, ali to n ee biti vano j er e staln o it anj e bi ti navika sve malobroj nij ih i konano izgublj ena vetina. I ma l i ikoga ko mi sli da e svet bit i bolj i k ada i tanj e bude retkost i posveeno sam o kr atkim zalogaj ima " i f rm i " n o ac j a ?
v

S t a e se d es i t i sa b i b l i o t ek ar i m a?

Pretpostavlj am da bi se neto bibli otekara moglo profitabi lno zaposli t i u svetu vi rtuel nih bibli ot eka. Teko j e vi deti mnogo dalj e od toga. Na kra ju kra j eva, vei na naih vetinai sposobnosti ili nee biti primenj iva ili se nee vrednovat i . Kada se bibli oteke zatvore i svi nj ihovi nekadanj i kori snici budu kod kue u interakcij i sa j edini com totalne komunik acij e i budu m a na i a bi bibliotekar o o r a li na ilo ta to im retraiva moe t ist a b , g p p j da uini i pomogne? Ne samo da se ne bi primenj ivale nae j edinstvene vetine - bibliografska kontrola, razvoj zbirki , referensni rad i tako dalj e. Veli ka dosti gnua znanj a, lj udskog napretk a i pobolj anj a dr utva bila bi nevan a u svet u slika i komadi a m isl i , u svetu u kome lj udsko dr utvo nazaduj e do t ake u koj oj se sastoj i od zabavlj enih izolovan ih poj edinaca, intelektualno sputanog ivot a u elektronskim peinama Lasko.

J ed i n o d o b r o . ..

siti! Nee se desiti zato to j e lj udska vrsta, na kra ...j e to se to nee de ju ik zi m na ve obl e i ali t na. Ou ae o i a e o s kr a v i raktina i de s i v m e a , p p j komunikacij e (uklj uuj ui i knj i gu) koj e sada imamo j er su korisni i zato to f unkcioni u. Uenj e i nauka i biblioteke nastavi e da postoj e zato to ih lj udska bia vole radi nj ih samih i zato to unapreuj u ivot i dr utvo. Nastavi emo da ugrauj uemo el ektronsku tehnologij u u bibliotekei ivot iz prakti nih razloga i zato to, uz pravilnu upotrebu, ta tehnologij a moe da pobolj a stvarn e bibl ioteke i prosvetli i ulepa poj edinani ivot i drutvo.

Vr ed n ost biblio teka

53

Zato e pr eiveti bibli otek ar i

Veruj em da bibli otekare cene mnogi razli it i i utica j ni sektori dr utva. To potovanj e i p ozi tivni pogled mogu bi ti vie pr ikriveni nego oi ti , al i oni su tu i moramo ih i skori sti ti. Jedan od naj tetnij ih izmeu mnogih loi h okvir a j avne pol itike u Kalifornij i j e pot reba da pr edl og za sakuplj anj e novca dobij e dvotr einsku veinu glasaa. Ovo znai da j e veoma teko sakupiti novac za ak i na l va ni ladi o k v a e v ne tr o e ne ba skriven j j j cilj onih koj i su stvorili ovu prepreku. Pozit ivan rezultat ove generalno negativne si tuacij e j e to j e nater ala one koj i ele da se poveaj u ulaganj a u j avne usl uge (uklj uuj ui bibli otekare i prij atelj e biblioteka) da rade na iznoenj u svog mi lj enj a. U tom pr ocesu, bibl i ot eke r utin ski n akupe dob re " " veine za svoj e obvezni ce, ak i kada predlog ne proe zato to glasova za ima manj e od 66.67 odsto. Ovo j e oit primer za sve nas: Glasovi i lj udi k oj i cene bibli oteke su tu - samo ih treba inf ormisat i , t et oiti i podstaknuti. Pr olo j e vr eme, ako j e ik ada i bil o, kada smo mogli biti si gur ni da e nae bi bli oteke i nj ihove f i nansij e dobit i podrku bez pi tanj a. Lekcij a gl asi da svi treba da radimo na formalne i neform al ne naine da bismo poveali i odral i podrku za bibli oteke kod to vi e lj udi i grupa. Si gurno ne bi trebal o da se usteem o od savremenih ogl aavaki h tehn i ka - plakata, odnosa sa j avnou i tako dalj e - ili od nalaenj a i korienj a alternativnih " " " " izvora f i nansij a. Istina o t radi ci onalnim i virtuelnim bibli ot ekama i stina j e o j ednoj od na j vanij ih stv ari koj e treba da obj asnimo irem svetu. Imamo sa dosta stvar i da se izbor i mo. Na primer, zapanj uj e me t o mnogo obrazovanih lj udi j o naseda na virt uelnu modu, i bez i kakve zl obe pr ema " " bibli otekama i uenj u, pretpostavlj aj u da knj i ga u mi re il i j e ve m r tva. Tr eba da ponemo sa prirodnim zatitinicima - starij im lj udima, roditelj ima, n astavni cima i pr ofesorima, naunicima i istraivaima, politi ar i ma k oj i bri nu o obr azovanj u i pi smenost i (od koj ih ni su svi napredni u dr ugim polj i ma j avne politike), i gl avninom kori snika bibl ioteke. Osi gur avanj e sopstvene baze j e poli tiki aksiom , ali j e aksiom i i dej a da ne moete da pobedi te samo sa bazom na vaoj strani . To zn ai da biblioteke, poj edinano i zbirno, treba da identif i kuj u dr uge grupe za koj e se ne bi mogl o pomi slit i da su podr ka bibli ot ekam a, posebno one sa novcem i uticaj em . Iako moda poelimo da nij e tako, f i nansir anj e bibli otek a j e p oli tika stvar i treba j oj tako pri stupi t i . U t o sp ada irenj e i obj anj avanj e pozitivn e slike o bibli oteci i supr otst avlj anj e i bri sanj e svih

54

Vred nost bi b l i o tek a

negativ nih slika. Na primer , koliko lj udi na univerzitet skom kampusu shvata da j e, u 99 odsto sl uaj eva, bibli oteka tehnol oiki naj naprednij a il i j edna od na j naprednij ih j edinica akademij e? Da li su lj udi koj i j o vide biblioteke kao pri guena i represiv na mest a u posl ednj e vreme uopte bili u nekoj dej oj ili univerzitetsk oj bi bl i oteci?Da li veina lj udi shvata dubi nu i irinu zbir ki koj e poseduj u vee gradske j avne bi bli oteke? " " 1 D osta se diskutuj e i pie o vanost i zastupanj a bi bli oteka. 0 " " Upotreblj eno na ova j specij alizovan nain, zast upanj e znai organi zovanu i st alnu raspravu na temu vr ednosti biblioteka (posebno kao izvora pristupa el ekt r onskim i zvor i ma) i prit i sak na politiar e da odr e i poveaj u i nasiranj e bi bli oteka. Li no ver uj em da ovo zastupanj e naj bolj e vre f poj edinci i l okalne i r egionalne bibl iot eke grupe, a ne dravna udruenj a bibli otekar a. Kako god da se obavlj a, bibli otek e ima j u zapanj uj uu pri u a bi bli ot ekari i maj u dunost da tu pri u pri aj u. Ovo j e nar oi to i st ini to u dananj em vrem enu, u kome impli ci t no protivbibl i oteka pr et erivanj a tehnof i l a preesto osta j u bez odgovora. Ne t reba da zaziremo od upot rebe svih moguih sredst ava komunikacij e i svih moguih politikih st rategij a da ispri amo svoj u pri u i potvrdimo vrednost. Javna percepcij a vrednosti biblioteka uvelik e j e povezana sa percepcij om bibl ioteke kao mesta...
N A PO M EN E

1 2

3
4 5
6
7

" " rends V., na primer, u: Andrevv Odlycko, Sil icon Dreams and Silicon Bricks, Li brary T
46, no. 1 (summer 1997) : 152- 167.

998), 138. Fred Lerner, The Story o f Libr ar ies (New York: Continuum, 1 " " V. ide j u elek tronske biblioteke u: Michael Buckland, Redesigning Li brar v Services: A Manif est o (Chi cago: A L A , 1992) .

" " Frederick K il gour, The Online Catalog Revolution, in New Trends in Electronic 984) . Publishing and Electr onic Li br aries ( Essen (Germany ) : Essen University L i brary , 1 " " Charles Mar tell , Going, Going, Gone, Jour nal o f Academic Librar ianship 25, no. 3
999) : 224- 225. ( 1 Jean-CIaude Guedon, The Virtual L ibrary : A n ? (Predavanj e posveeno

Dozefu La 998. godine) . http://www.mIanet.org/ publi cations/ bmla/leiter98.html j teru 1

I b id .

" " M art ell, Going, Going, Gone

9 1 0

Videti, na primer, Frederick Kilgour, The Evolution o f the Book (New York: Oxf ord
U niversitv Press, 1998 ) .

" " kin ut Vi deti, na primer, Patr icia Glass Schuman, Speaking Up and Spea g O , Amer ican
999) : 50- 53. Libr ar ies 30, no. 9 (October 1

3
B i b l i o t ek a

k ao m est o

Nekadasu ide j abibli oteke(apstrakcij anai nj enaod svi h bi bli otekih zbirki , osoblj a, usl uga i progr ama) i mest o zvano biblioteka bili sinonimni. Kako j e tehnol ogij a omoguil a neki m bibli otekim uslugama da budu dostupne dal eko od mesta zvanog bi bli oteka, kod nekih lj udi umanj ila j e znaa j mesta. Cela idej a vir tuelne bibl i oteke implicitan j e izazov idej i bibli oteke kao mesta i mora se sagledati u tom svetlu. Ova j poj am j e naizgled zavodlj iv - svi graani di gitalne dr ave koj i nalaze sve to im treba u k ategorij ama zapi sanog znanj a i inf ormacij a a da ne mor a j u da naputa j u kuu. Takva idej a u sutini zavi si od t r i stvar i:

da sve zapi sano znanj e i informacij e budu dostupne i to stalno, u di gitalnom oblik u; da sve zapi sano znanj e i i nformacij e budu or ganizovani i spremni
za p r istu p ; i

da svi poj edinci budu sp osobni za plodn u interak cij u sa svemir om zapi sanog znanj a i informacij a bez pomoi bil o koj ih dr ugih lj udi.

Gotovo j e nemogue pret erati u izj avama koli ko smo dal eko od ova tri osnovna predusl ova. Uzmimo zapisano znanj e i informacij e koj i su tr adicionalna bri ga biblioteka (za razliku od mor a dezor ganizovani h informacij a na Internetu - ono to Vol t Kroford (Walt Crawf ord) iz " " Grupe i straivakih bibli oteka naziva m at erij om ) . Pod ovi m m islim na or ganizovano, ureeno, proi eno i zvanino obj avlj eno zapi sano znanj e i informacij e stvarane vekovima i zabel eene u knj i gama, tampanim serij skim publikacij ama, kartogr afskoj grai i tako dalj e. Za monografske j ei ni ce, kolii na dostupna u di gi talnom obli ku si gurno j e manj a od 5
55

56

Bi blio t ek a m esto

odsto. Veina savremenih naunih asopi sa i druge periodike dostupna e u di italnom obliku a na ri S T R a i dr uge i nicij ative pomera o O , J j g p ju tu dostupnost nekoliko dodatnih godina unazad za j o uvek rel ativno

mali broj serij skih publikacij a. ak i u tom slua j u, digitalna dostupnost

serij skog zapi sanog znanj a i informacij a verovatno j e manj a od 10 odsto od ukupnog obima pr oi zveden og sada i u prol ost i (vi a j e za naune asopise nego za popularne serij ske publik acij e) . Treba napomenut i da j e dost upnost sadanj ih asopisa u di git alnom obliku, saj ako m alo izuzetaka, nuspr oi zvod tampanih asopi sa nakoj imanj i hovi i zdavai zar aduj u novac. Za sada ne postoj i nij edan ekonomski model samo di gital nog obj avlj ivanj a asopisa koj i ima smisla. Ovo se vi di i po br oj u t akvih publikacij a i po nj ihovom por ek lu. Neznat an broj samo digi talnih asopi sa manj e j e vaan i tnog sekt ora od inj enice da su oni koj i zai sta postoj e il i pr oi zvod neprof t. (u niverzi teta, uenih dr utava itd.) ili egoi st i ni h voa gubitaa kao Sle j " teri a" ko u " " Ma j j j e Int ernet dodao tradicional nom zapi sanom znanj u i i nformacij amaj e neor ganizovana i uglavnom nedostupna pretrazi u skl adu sa minimalnim bibliotekim standardima. Ne znam ni za koga ko ver uj e da e i t a vi e od deli a svetskog zapi sanog znanj a i informacij a sada dostupnog u tampanom obliku ikada biti di git alizovano (iz raznih i nansij skih, tehniki h i pr avnih r azl oga) . Ne znam ni za koga ko veruj e f da e se kontrola ovlaenj a i kontr olisani vokabular koj i su neophodni za dobr o pronal aenj e i kada obimno primeniti na movar u di gitalne "mater i e." A onda se avl a i roblem ne osredovane interakci e sa j p p j j j digi t alnim dokumentima. Ako sumnj ate da ima velike potrebe za pomoi u upotrebi di gi tal nih dokumenata, samo upita j te bilo kog dananj eg referensnog bibl iot ekar a. i zi ke S ve ovo se svodi na nepor ecivu i nj eni cu da nam treba ju f
b i b l i ot ek e - m est a zv an a b i b l i o tek e - n a n eo d r e en o b u d u e v r em e i z

sl edeih razloga:

da skladite tampane i dr uge opiplj ive zbirke - ne samo one i z prolosti nego i one koj e e biti stvorene u budunosti i i i i l da l r r m l i i trau u ta u e u u to u ko e ud ue s da da os , , j j g j j j p slua j u muziku radi zadovolj stva ir m n i il a kl uu i i o a e r t r u k me b o ko e osob u u s da da u os o o ( j j j j p vetskoj na dr ugi nain obespravlj ene) moe da pristupi Internetu, S mrei i cel oj lepezi el ekt ronsk ih i zvora, i moe da dobij e pomo u nj ihovom kori enj u

Bi bl ioteka k a o m est o

57

da da j u prost or za specij al izovane zbirke i srodne biblioteke usl uge (zvune zapi se i video bibli oteke, prostorij e ze retke knj i ge, zbi rke i arhive r ukopisa itd.) da obezbede sasta j ali ta u okvi ru zaj edni ce koj u bibli oteka opsluuj e da daj u podesan prostor u korne korisnicima bibli oteka mogu pomoi pr of esi onal ci da obezbede prostor za uenj e (bibli oteko obrazovanj e, opi smenj avanj e, informati ku sposobnost ) koj e vodi osposoblj avanj u lanova bi blioteke za j edni ce

Lj udsk a di menzij a
" " Bibl i oteka kao mesto nam treba i zato to smo lj udska bi a. Bi blioteka (zgrada koj a sadri i fizi ku bibli oteku i nj enu imanencij u) j e uvek j edna od i nih taaka za ednice. Od velikih naci onal nih biblioteka do prostorij a j " " po imenu bibli otek a u srednj i m kolama i pr eduzeima, postoj i silna snaga u i dej i biblioteke koj a se pokazuj e u zgradama i j avnim mest ima. Da sada razmotrimo dr ugu vr stu j avnog mesta. Rel i giozni lj udi mogu, a to i rade, da se mol e nasamo, al i veina osea potr ebu da se ok upi u crkvama, hramovi ma, sinagogama, damij ama i drugim mestima posveenim idej i reli gij e. Zato to ine? Si gurno da bi dobil i pomo i e r dovan e l u i ve tenika imama ra ina nz os d s b bo a uenij ih u ver i , , , p j j nego to su oni. Jednako si gurno, to j e zbog lj udsk e potrebe da se okuplj aj u sa drugim lj udima i dok to r ade, posvete to saborite tako da i na primer ator za putuj ue pr opovedi postane sveto m esto. M oe se sv akak o smat r ati preteranim nagoveta j da postoj i paralela sa bibliotekama. One su mesta koj a utel ovlj uj u uenj e, kultur u i dr uge vane svetovne vrednosti i i zraze opteg dobra, a postoj i potrebakoj a pr oi sti e i z optehuman osti za posetom takv im mesti ma. Lj udi tamo i du zbog pomoi koj u e dobit i od drugih lj udi - u ovom sluaj u bi bli otekara - koj i vi e od nj ih zna j u o zapisanom znanj u i infor macij ama. Isto tako, na nain na koj i poj edinci i du u ver ske obj ek te da bi se nekada sami mol il i , poj edinci idu u biblioteke da nekada i spunj ava ju interese bez pomoi bi bl iotekar a. Anal ogij e su klizave, ee zavodlj ive nego ilustrativne, ali mi slim da j e vredno barem obr atiti panj u na to da televizij ski evangelizam i reli gi ozni sa j tovi na Internetu ni su uzrokovali

58

Bi blio t ek a k ao m es t o

" " zahteve za zamenom verskih obj ekata virtuelnim bogomolj ama. Jo dalj e, k upovina preko kataloga, preko televi zij e i I nternet a n isu dovel e " " do zahteva za virtuelnim t rnim cent rim a. Postoj i lj udska potreba za lj udsk i m kont aktom i pr ik ladni m gr aevinama za okuplj anj e, a verni ci u " " virtuelne biblioteke i gnoriu tu potrebu na svoj u op asn ost .

ta j e alternativa sumornoj vizij i pobornika virtuelne biblioteke?

Veruj em da odgovor lei u sasvim suprotnom pr avcu - u proirenj u uloge biblioteke kao mesta, ne u ukidanj u tog j avnog mesta. Robert Meknalti (Robert McN ul ty) kae:
" " Bibli oteka m oe bi ti sj aj no mesto u gradu - centar i lmova, mesto za predavanj a, pi smenost i , Interneta i f koncer te i i zl obe....Bi b]i ot eka tak oe moe da ugost i
k afee i restor an e, sl ui k ao in fo r m aci o n i cen t ar za tu r i st e

koj i poseuj u grad, bude bezbedno mesto za decu i taka 1 l ra n kih ru a. okup j anj a g a s g p (N il Pirs [Neal Pi erce] istie da j e Endru Kar negi ugradi o boksersku vebaoni cu u j ednu od svoj ih pitsburkih bibli oteka a plivaki bazen u 2 drugu, tako da j e i dej a obuhvatne bibli oteke kao mesta dobrano stara. ) Jedna poznanica koj a vodi malu j avnu bibli oteku u Aj ovi dala mi j e sledei spi sak aktivnosti i funkcij a svoj e biblioteke:
izlobe sli ka, slaj dovi dvodimenzi onalnih um etnina,

opismenj avanj eodr asl ih, obrazovanj ekol skedece, obrada i tampanj e tekst a, fotokopi ranj e, sale za sastanke koj e i tne grupe, bibli oteki telefaks kori ste bil o k akve nepr of
za korisnike (za nadoknadu) ...skulpt ur a izvan zgr ade na koj u se deca penj u...iva muzika povr emeno, ogl asne
t ab l e i st al ci sa b r o u r am a za b i b li ot ek e i n eb i b l i ot ek e

infor macij e...mesto za nesvaki danj i bor avak...mesto za 3 bekstvo od neprij atnog okruenj a (si gurno mesto)...

I akademske biblioteke mogu i grati tu glavnu ul ogu u univerziteskim i fakul tetskim zaj ednicama i treba da obrate panj u na stvar i izvan nj ihovih tradicionalnih ul oga i usluga da bi pobolj ale te ul oge i usluge. U mnogim " i ln ra im v rtue a ni r i a na kome d i rn l u u ve z tet vima a u o u s ua slua e s , , g j j

B ibl io tek a k ao m est o

59

" bi bli oteka bila bi okrutno nametanj e mnogim od naih studenata. Oni koj ima oi poi gr avaj u na izgl ede Interneta i svedi gi talne kulture izgleda da zabor avlj a j u da mnogo, mnogo lj udi ivi u okol nostima koj e im ne nude mir an kutak za uenj e i r azmilj anj e. Mnogima od takvih studenata, bi bl iotekaj ej edino mesto koj ej eslobodno od smetnj i svakodnevnog ivota, i na kome im j e pomo u uenj u na dohvat r uke. I munima i zbrinut ima, miran pr ostor j e dost upan k ao i vazduh koj i udiu, i koncept k une radne " " stani ce priklj uene na svetske i nformacij e mora izgledati dostupno i pr ivl ano. Siromanima i nezbri nutima, t akav por edak bio bi nezam isliv, i zamena stvar nih bibli oteka i usluga stv arni h biblioteka elektronikom

samo j ej oj edna fantazij a, j oj ednaokrutnaala. ini mi seda nam treba

vi e zi dova, a ne manj e - vi e bibli ot ekih zgrada sa vi e ponuda a ne fantomskih bibli oteka koj e usluuj u otuene i i zol ovane poj edince l i ene lj udske topl ine i lj udskog konteksta.

" E l ek t r o n sk i u m r e e n a
b i b l i o t e k a k ao m est o ?

"

I lako se i esto optuuj e bil o ko ko dovodi u pit anj e di gi tal i zacij u svega da j e protiv tehnologij e, kao da j e bi bli oteka kao mesto odbranj iva samo u nostal gini m i romantin i m kategorij ama. Naravno, neto se moe rei u pr ilog i nostal gij e i romantike, ali nedostatak opte dostupnosti pristupa I n ternet u i elektr onskim i zvorim a stvara j o j edan praktian razl og za ouvanj e bibli oteke kao mest a. Dana 8. j ula 1999. godine M ini starstvo privrede SAD izdal o j e izveta j nazvan Padan j e kroz Mreu: odreivan je digi talnog rasce pa koj i pokazuj e da su rasa, mesto, pol , dob i pr i hodi 4 odl uuj ui faktori u problemu pri stupa elektronskim izvor i mai nfor macij a.

lanovi manj inskih grupa, siromani, manj eobrazovani i ne privilegovana

deca, posebno oni koj i iveu seoskim podr uj imaili u centr u grada, nema ju pristup u vreme kada se opt a populacij a pridruuj e informaci onom dobu u oporima. Odgovor, narav no, l ei u upotrebi bibli oteka, posebno j avnih i kolskih, kao centarapri stupaInternetu i mestanakoj imalj udi mogu dobi ti uputstva i pom o za upotrebu elektr onskih izvora. Ovo moe i zgl edati kao izrazito moderna poj ava, al i postoj i i zuzetna sli nost sa i storij om j avnih bi bli oteka u Britanij i i S j edinj enim Dravama devetnaestog veka. U poslednj oj trei ni tog veka bogatima su knj i ge i spor uivane na kunu

60

B i blio tek a k a o m est o

adresu, vi a sr ednj a kl asa kupovala j e knj ige iz otmenij ih knj iara, srednj a klasa plaala j e lanarin e i pozaj mlj ival a k nj i ge iz privat nih pozaj mni h bi bli oteka, a armij e radnik a kor istile su j avnebiblioteke. Ovepotonj e, pored " " toga to su pruale zdravu r ekreacij u, postale su univerzi tet i siromanih i esto vaan put za beg i z sir omatva. Savremeni ekvival ent j avne bibl i oteke devetnaestog veka mogla " " bi bi t i el ektr onski umr een a bi bli oteka. (Ovo j e dosta est termin, ali bi mogao vrl o brzo da bude zam enj en bei nom tehnol ogij om.) Elektronsk i umreena bibliot ekaj e ona koj aj e u svoj prostor (u kome se nalaze svi nj eni neelekt ronski pr ogrami i usl uge) ugradil a sav hardver i sof tver potreban da se dobij e pristup ir okoj l epezi el ektr onskih usluga i koj a daj e uputstva i pomo za nj ihovu upot r ebu, pored svih dr ugih usluga. Moj pogl ed na priklj uenu bi bli oteku kao mesto gl asi da bi mogla bi t i mona dr utv ena sila kao to su bil e i one rane j avne bibli oteke. Ovo nij e iz prostog razloga to j ebibl i oteka savr eno mest o koj eprua uslugu po tometoj eobi no st avlj enanacentralno mesto i ve upolj avaprofesional ce koj i su veti u pomaganj u i savetovanj u potrail aca informacij a i znanj a. Veruj em da postoj i tananij i razl og. Elektronski umr eene biblioteke mogu pokazati da pri stup el ektronskim podacima i informacij ama nij e l in r nala n a l ima ni na bo i na o e ini na in ili ak u mno im s ua ev ed , , , p j j j g j j znanj a i informacij a koj i vam t reba j u. Ist ina j e da e mnogi doi , i povesti decu, u elektronski um reenu bibli oteku zbog primamlj ivosti besplatnog pristupa Internetu, ali nij e teko videti kako inovativni bibli otekari mogu da i skori ste tu primamlj ivost da otvore oi za iru sl iku. Idej a k ri t i kog

vnim programima akademskih milj enj a ve j e opte mesto u nast a bibli oteka, acilj mnogih takvih programaj eisto toli ko odvoenj estudenata
vetske mree koliko i osposoblj avanj e studenata da kroz od Interneta i S nj ih kormil are. Kako moej avna ili kol ska bibli oteka da radi na promocij i "t r adi ci onalnih" bibl i ot ekih r o rama i usl u a u i sto vr eme k ada radi na p g g integracij i elektronskih izvora u te pr ograme i usluge? Pr vi kor ak j e obezbeivanj e da sve u vezi sa bi bli otekom pokazuj e

ku, ak bi i novopeeni obuhvatnu pri rodu te usluge. im ue u bibliote

i r n l i r r n n i l n te mi a e efe e s / r a a i i kn e i a ake zo e ila t eb lo d v d t oset c , , p jg

ko ko j e oito doao informacioni punkt ili usluno mesto. ak i ne

u biblioteku da kori st i Internet uslugu treba da bude svestan drugih dostupni h usluga. Dr ugi korak j e da se poradi aktivno na promovisanj u celog dij apazona bibliotekih usluga, posebno onih za mlae korisnik e. Idealno stanj e stvar i u pri klj uenoj bibli oteci bil o bi dovesti odelj enj e mal e

B i b l iotek a k a o m est o

6 1

dece u bibli oteku na predavanj e koj e bi ih upoznalo sa Internetom i da ih onda zadre na prii. Trei , i na j vanij i korak j e opremanj e priklj uene bibli oteke bi bli otekarima i drugim bibl ioteki m osoblj em koj i ima ju tehnol oko znanj e i entuzij azam, kao i vetinu, za opsluivanj e cele lepeze bibli otekih zbirki i pr uanj e usl uga.

Izgr adnj a i deal ne bibli ot ek e dvadeset prv og v ek a

Ekspanzij a u izgradnj i bi bl i otekih zgr ada nij e daval a ni kakve znake poput anj a kraj em devedesetih . U asopi sAmerikebibl i otekepri sti zal esu f otografi j ei zvi e

od 70 biblioteka u S irom zemlj e j edinj enim Dravama.

bibli oteke udvostr uuj u i li uetvorostruuj u veliinu a pri tome doda j u raunar ske stani ce, toalete bez pregrada, 5 i l ft ove i hidr ante ili samo otvar a j u nove prostorij e.
Uprkos nespu tanim boj aznim a oko budunosti bibli oteka, i ni se da mnoge za j ednice, kolske optinei univerzi teti i fakulteti prave dugoronaulaganj a u obliku izgradnj e bibliotekih zgrada i obnove i proirenj a postoj eih biblioteka. Nij edna za j ednica il i i nstitucij a ne pr avi t akva ulaganj a tek tako. Jasno j e da j e ova i zgradnj a odgovor na poziv kor i sni ke za j ednice za pr oirenim usl ugama i podesnij im i primamlj ivij im bibli otekim mogun ostima. Library Journal j e napi sao da j e od j ula 1996. do j una 1997. godine dol o do 128 proj ek ata obnove/ pr oirenj a bibli oteka a da j e izgraeno 97 novih bibli oteka, ime j e ukupan br oj tih j avnih pr oj ekata 6 ti a dos g o 225. Obnovom j e obuhvaeno pr oir enj e Klivlendske j av ne biblioteke (uz tr oak od 67 mili ona dolara) i l epe Centralne bibli oteke okruga Maltnoma u Portlandu, Oregon (25.7 miliona dolara) . Mada su mnoge potpuno nove zgrade skuplj e nego pr oj ek ti obnove/ proirenj a, vidi se da ni ovi dr ugi nisu ba j efti ni. Imaj ui u vidu inj enicu da tako veliki ut r oak j av nih sr edstava mor a da bude opravdan dugogodi nj om upotrebom i im aj ui u vi du ut i sak da se bibli oteke brzo menj aj u, vanij ej e nego i kad da se t akvi graevi nski proj ekti palj ivo isplaniraj u na duge st aze.

62

Bi b liotek a k a o m est o

N ova pi tanj a
to se ti e bibliotekih zgr ada, neki inioci nas prate odva kada j
skladi tenj e gr ae, zone za uenj e it d. Pril ikom graenj a, pr oirivanj a ili obnove bibliotekih zgrada za dvadeset pr vi vek, suoavam o se sa novim pi tanj im a koj a se mor aj u ukl opiti u kompleks buduih odl uk a. U nj ih spadaj u: smetaj hen dikepiranog kor i snika stvar anj e el ek tronski umr eene (ili b eino umreene) bibli oteke omoguavanj e dvoj ne upot r ebe

B i bl i oteka i hendi kepi r ani k ori sni k

Zakon o Amer ikancima sa hendikepom (ADA ) , st upio j e na snagu 199 1. razna prilagoavanj a kako godi ne i sve bibliot eke morale su da naine " " bi se uskl adil e sa t im zakonom. Kaem moral e, ali siguran sam da j e ta prilagoav anj a pozdravil a velika veina bibliotekara, ver ovatno i zato to a l naka i kn i a l li k vr dn st. Po avilo se dost a lak ristu sta na bib ote a e o e j g j j p p o ADA i postoj e slubene smerni ce koj e su kor ist ili mnogi bibli ot ekari i arhitekti volj ni da osigur a j u maksimalnu pristupanost za sve. Ipak, Karen Stoun (Karen Stone) , u kratk om ali proniclj ivom l anku napi sanom satake v i li ke lanira u l i k ri ni a k li im el k entno a lu e da se b b ote ed ta o s k u o c a o e , p p j j g u savetovanj u sa osobama koj e ima u nedostatke na vrl o razumnoj osnovi j " " 7 da ono to valj a hendikepir anima, valj a i dr ugi ma. Opisuj e uzornu

lak pri stup potpuno integri sanom i oputenom okr uenj u. I deal j e, po " nj enim rei ma, opti pristup za vrlo mal e, velike, slepe, gluve, ml ade, " i ziki sposobne i ne tako sposobne, i j o vie. Nj ena sutinska teza stare, f i i v l r l u Nov Meks ko k i li ka i ru a ko u h a i u Ko a es e a u veds a b b ote d d s , , , j g j o i posl e pl anirane ne samo da se saobr aze pr avnim smerni cama neg " savetovanj a sa hendikepiranim lj udima. Kako Stounova pi e, Pitat i st a ' bi vam bilo na j kori snij e? si gurno j e j eft inij e i dal eko tanij e nego samo " i a n ti. u re en e r stu os unaj miti nehendikepirane arhitekte da analizira j p p j Treba uvek da komuniciramo sa kori snicima, ali potreba da to uinimo u i i k i hitni a ne o u dru m. ovom slua ni se a u j g g j

oran i vedske koj a da e nena ku u gradiu na zapadnoj oba li bibliote p j " "

B ibl io t ek a ka o m esto

63

Od manj e inog pr ek o inog do bei nog

Pr ivikli sm o sen apriklj uenu biblioteku (u f i zi kom ako ne u metafor i kom smi slu) i mnogi od naspokuali su sadosta napor ada se nose saproblemima ugradnj e tel ekomunikaci one infrast rukture u postoj ee ostarele struktur e. " " veti Gr al nekadaj e bil a nauni ka radna stanica - f S i ksirano, priklj ueno mesto koj e e pr eneti sve zapisano znanj e i informacij e ist raivau (im te informacij e budu di gitalizovane, naravno). Vei na nas j e izdrala albe na " " to da nema dovolj no terminal a i ustanovlj enih prij avnih si stema da lj udi rezervi u poluasovnu sesij u na ter minal u u pi cu. Mnogenovei obnovlj ene biblioteke potpuno su pr iklj uene uz velik troak. Ipak , ini se da sve ove " " pokuaj e i napore ubrzo m ogu pr estii dogaa j i . Naunika radna stani ca poi nj e da izgl eda zastarelo kao Leonar dova l etea m aina, a svi t i kablov i mogu propasti od neupot r ebe. Izgl eda da smo napredoval i od neinosti do oienosti i da emo ubrzo napredovati do beinosti. Odgovor, za sadanj ost i barem blisku budunost, bi e beine mree unu tar biblioteka 8 i van n ih r n i ( j ) p oprae e j eft in m i pozaj mlj enim p renosivim raunarima. Uz pomo ovih stvari , korisni ci bibli oteka moi e da donose sopstv ene r aunare u bibl ioteku, ili da ih poza j mlj uj u iz bibl i oteke, i dobij a j u pri stup bibli otek i m um r eenim sistemima i elektronskim izvorima sa bilo kog m esta u bibl ioteci (ili van nj e) . Da li j e mogue da e sve te radne stanice i terminali bi t i baeni u pr edvorj e istorij e i zamenj eni naj novij im , blist avim ... bibliotekim stolovima i pregradama?!

D elj enj e bi bl iotekih zgrada

Dr uga poj ava i zgradnj e bibliotekih zgrada ovih dana j e dvostruka upot reba. Pod ovim mislim na novu zgradu biblioteke koj a deli krov sa ostal im obj ektima za j ednice ili sa dr ugim vrstama bi bliotek a. U na j manj u ruku, mnoge nove bibli otek e zgrade i produeci , dok osta j u pri marno posebna vrst a bibliotekog obj ekta, obuhvata j u prostorij e i zone posveene dr ugim svrhama - j avne amf i teatre, konf erencij sk e sale, r aunske cent r e fakultet a i tako dalj e (mada treba zapamtiti da bi beina tehnologij a lako mogla da uini raunske centre zastarel ima) . U toku j e j edan proj ek at izgradnj e zdr uene akademske i j avne bibl ioteke na kampusu Dravnog 9 univerziteta u San H ozeu u istoi menom gr adu u Kalifornij i. Zgradu e

64

B i bl i ot ek a k ao m est o

zdr ueno f i nansirati i opsl uivat i Javn a bibl i oteka San Hozea i Dravni univer zitet San Hozea. Ovo j e smeo i uzbudlj iv proj ekat koj i bi mogao da nagovest i mnoge t akve budue poduhvate, iako se od pot encij alnih bi rok r atsk i h, l ogisti kih, ekonomskih i admi ni strativni h kompl ikacij a kosa di e na glavi . Jo j edan zanimlj iv novi primer dvostruke up otrebe j e 1 0 Bibli ot eka okruga Ker ol i Centar za stare u Maunt Erij u, Meril end. U 2 ovoj zgradi nalazi se bibli oteka povrine 1500 m i centar za stare osobe od 2 m 900 , kao i konfer encij ska sala za nonu upotr ebu zaj edni ce. Bibli otek a i centar za star e su na r azli itim sprat ovima. Nemaj u unut r anj e veze i svaka ima svoj ul az. Vi di se zato j e r azdvaj anj e bilo poelj no, ali zaista se ini alosno to kori sni ci cent r a za stare nemaj u pogodan pr istup bi bli oteci ( im aj ui u vi du da gotovo si gurno imaj u podudarnu kori sniku gr upu) . Drugi dvonamenski proj ekti koj i obuhvata j u j avne i akademske biblioteke a da se t renut no razmatra j u j esu oni izmeu optinske bi bli oteke Seminola, Fl orida, i kampusa Seminol koj i pr ipada Vi oj koli Sent Piterzbur ga, i predvi ena zdr uena bibli otek a od Javne bibli oteke ok r uga Brouvard " ugoistonog univer ziteta Nova u Fort Loderde (Fl or ida) i J j lu. Oi gl edno j e da emo u vr emenu sve veih gr aevinskih trokova, j avne i privatne ust anove panj u vi e obr aati na delotvornu saradnj u kao deo reenj a pr obl ema ok o bi bl i otek i h zgr ada.

K ak o e izgledati idealna bi bli otek a dvadeset prvog veka?

Zbog obima ti pova biblioteka i promenlj ivih zadataka tih bibli oteka, veomaj e teko propi sati izgl ed i sadr inu idealne bibli oteke zgr ade. Nova zgrada Kongresne bi bl i otekebi e r azl ii ta od novej avne bibl ioteke u varoi u Aj ovi koliko i ova druga od velike dopune kalifornij skoj akademskoj ve tri ima bibli oteci. S j u sopstvenecrte, kori snikei svrhe, ali sve su biblioteke - mesta posveena mogunosti da kor isni ci pri st upe zapi sanom znanj u i informacij ama i pruanj u prikladnih usluga i pr ostor a u te svrhe. Tamo gdepostoj i za j ednika svrha i funkcij a, mora biti neki h osonovnih slinosti u zgradama u koj ima te funkcij e i svrhe treba da se sprovedu.

B i bl iot eka k a o m es t o

65

Spolj anj i izgled

Pre mnogo godina svakom j e bil o j asno da j e na dizaj n bibli oteka j ako utical a crkvena arhitektura. Od izbora materij ala - esto granita ili drugog kamena - do ar hitektonskog sti la, mnoge biblioteke sagr aene u prvoj polovini dvadesetog veka j asno su imale nameru i da impresionira j u, ako ne i da zastrae na pr vi pogle. Javne bibli otek e izgraene u centr u veliki h i malih gradova, i fakultetske bibli oteke i zgr aene usred kampusa, imale su vrstinu, velelepnost i svet izgled koj i j e j asno stavlj ao do znanj a da j e
tu neto vano, neto na ta valj a raunat i , neto od t r aj n osti i od traj ne vr ednost i . Unut r a se analogij a sa crkvama inila j o j aom. Zasvoeni l f ni m r a o ta na d v nari vi ki r e a so rozo i , , p j p poset il ac j e gotovo dolazio u iskuenj e da klekne prilazei kar ti nom katal ogu u sreditu ovih velianstvenih graevina. Kasnij e generacij e pr i hvatile su se upotrebe savremenih arhitekt onskih tr endova za nove bibli ot eke. Ovo nij e uvek iz l v lik i ost a o e estetsk efeka . dan tar kr itiar rekao e da e metaln t e o o J p j j " " stakl enu J avnu bibl ioteku i informacioni centar u mestu X sagr aenu u " Ili noj u sedamdesetih tr ebal o nazvat i Jav na bibli oteka i p eri oni ca kola u " mestu X. (Uvr eda j e bil a utoliko gora zato to j e nova zgr ada zamenila lj upku kamenu graevinu u sti lu gr ke obnove.) Jednu akademsku bi bli oteku u Kal i for nij i pedesetih opi sali su kao da izgleda u stilu bugarske policij ske stanice. Nekada j e savr emena arhi tektura nedopadlj iv a na pr vi pogled ali pokazuj e da ima stal an arm decenij ama kasnij e. U dr ugi m sluaj evima, p oetni nedostatak dopadlj ivosti pokae se pror oanski . Estetika proirenj a postoj eih bi bli otek a posebno j e klizav a. N ar avn o, dil ema l ei u tome da li i miti r ati ori ginalni st il i grau ili sagradit i neto to se slae i l i gradi ti neto to j e vidno razliito. S vako od ovih reenj a moe
i m at i i sr ean i n esr ean i sh o d .

Jo j edno vano pitanj e u vezi sa spolj anj im izgl edom nove ili renovir ane bibli oteke j e kako se uklapa u mesto na kome se nal azi - i u kategorij ama topograf i j e i opsl uivane za j edni ce. Po reima j ednog
a r h i t ek t e b i b l i o t ek a:

S vaka n ov a ili obnovlj ena biblioteka t r eba da u obzir uzm e ono to zovem top ograf i j om zaj edni ce: to j est , posebne 1 2 k arakteri st ike k r a j a koj i bi opsluival a.

66

B i b l i o tek a k a o m esto

Ono to t reba da trai mo (a est o i naemo) u bibl iotekoj zgr adi j est e harmonij a, i u kategorij ama i zgleda i smet aj a. Ovo ne znai da svaka nova bibli oteka t r eba da bude neoklasina ili da izgl eda kao da j u j e ocr tao Tomas Deferson. M oderna arhitektura dala nam j e mnogo lepih zgrada, a vremena i ukusi semenj a j u. Ipak , sklad izgledai sklad sanj eni m okruenj em i namenom treba da budu minimalni zahtevi za novu ili r enovi ranu zgradu biblioteke. Za savr en spoj skl ada izgl eda i skl ada sa okolinom , pogleda j te savr eno lj upk u novu zgr adu j avne bibli oteke u neoprerij skom stil u u 1 3 n Kau sil Blafsu, Aj ova.

U nutar biblioteke zgrade

I sklad i razmera treba da krase unut ranj ost bibli oteke zgr ade. Prostor ij e treba da budu takve da se svalco u nj ima (uklj uuj ui i hendikepirane) lako snalazi i treba da budu podesne i prikladne za odreenu svrhu. Nametaj vetla, treba birati palj ivo, da bude prij atnog izgleda i podesan za svrhu. S prirodnog i vetakog, treba da bude u izobilj u ali ne da zasleplj uj e i treba da doprinosi estetskom kvalitetu zgrade. Ako traite izvanredan pr i mer osvetlj enj a stvorenog za odreenu zgradu i u odreenu svrhu, ne treba da avne bi bli oteke Nj uj orka, u koj oj su i dete dalj e od renovirane itaonice J svetla istaknut i pozitivan element diza j na. Boj e i ukrasi zidova i plafona,

tepisi i dr ugeprostirke,umetnine,bilj kei dr ugi ukrasni el ementi neophodne

su karakter i stike j avnih mesta. Te kar akteri stike mor a j u se birati, plani r ati i odravati palj ivo kao i bilo ta drugo u zgrai da se sauva j u sklad i estetika sveukupnog pr ostora.

Biblioteka graa
Dva od vel ikih proboj a u demokratizacij i upotrebe bibli oteke bili su otvoreni magacini (propr aeni predmetnom klasifikacij om) i katalozi sa m n li m ta a e ni m ini dr a su sa o Prv i ni tv re a ac vnim ri tu m. b t o o a s o o p g p p j tekstove (knj i ge i uvezane asopi se). Bilo j e otpora prema davanj u istog i m vl ival . I a i o a i m nikac e kako su se vi im lic ma ko u ri tu a no ob s p j j j p p j razloga, u neki m sl uaj evima, za r azdva j anj e vi deo zapisa, audi o kaseta, kompakt diskova i tako dalj e, ali nema nikakvog razloga da vei na nj ih ne vakako i ma dosta razl oga da bude otvoreno dostupna za pretraivanj e. S

B ibliot eka k ao mest o

67

se zapisi o elektronskim izvorima integriu u elekt ronski katalog. Na ta j nain, predmetna pretraga ne samo da da j e iroku l epezu nasl ova nego i iroku l epezu grae - uklj uuj ui i el ektronske i zvore. Ovo nij e mesto za raspravu o katal ogizacij i elektronskih izvora (v. pogl avlj e 4), al i dosta j e rei da kada ne moemo f i zi ki integri sati elektronske izvore sa ost atkom zbirke, bivaj ovanij e integri sati ih u katal og. U i dealnoj zgradi biblioteke, i zike zbirke bi e lako dostupne za prel istavanj e i upotr ebu (bez obzira na f nj i hov format) a nematerij al ne zbirke bi e lako dostupne pr eko f i ksiranih
terminala i pr enosivi h ur ea j a.

U pot r eba bibliotekih pr ostora

Bez obzira da li imate posla sa bibliotekom od j edne prostor ij e ili Kongresnom ili sa svi m bibli otekama izmeu nj ih, post oj e odreene namene k orienj a koj e su svi ma za ve bi bli oteke kori ste pr ostor j ednike. S
d a:

i zi ku gr au i mai ne koj e da skladite f i zi ki m i j u pr i stup f

elektr on ski m i zvo rim a ( i tae mi k r oob l i ka, r au n sk e term i n al e itd.)

pr uaj u pr ostor za uenj e i savetovanj e sadr e punkt za pomo (referensni pult it d.) daj u mesto osoblj u na kom e radi

Poj edinane bibli oteke e sadrati posebne prostore za namenske svrhe. U tipinom slua j u, vee akademske bi bl i otek e obuhvat ae r etke knj i ge ili i taonice posebnih zbirki , zone za zbir ke specif i nih formata (na prim er, m ape, zvune zapi se, video snimke, mikr oobli ke) , zone za zbirke posebnih predmeta (na primer, pravo) i nastavne pr ost orij e opr emlj ene savremenom tehnologij om. Javn e bibl i oteke esto sadr e odvoj ene dej e sekcij e, zone za i tanj e novi na i asopi sa i zbirke posebnih formata. Nemogue j e generalizovati u sl ua j u specij alizovani h bibl i oteka, ali i one e, u zav isnosti od pokrivanj a predmeta i klij entele, kori stiti prosor na

kolskebibliote ke esto sadre prostorij e za aktivnosti za posebne naine.

r azr edne proj ekte koj i su povezani sa bibli otekom upotrebom.

68

B i bl iotek a k ao m esto

D ej e bi bli oteke
Sa j edne tak e gl edi ta, dej e biblioteke su naj vanij e bibliotek e od svih. To su mesta koj a daj u osnovu za doivotno opi smenj avanj e i uenj e, mesta koj a ive u seanj u dugo nakon to prestanemo da budemo deca. I z tog razl oga, veom a j e vano da pr ostor, ureenj e i tome sl ino dodelj eni dej oj bibli oteci ne podravaj u samo ef i kasnu dostavu bibliotekih usl uga deci , nego i da pr ue sredinu lagodn osti i mira koj a pospeuj e lj ubav za itanj em i uenj em. Dej e biblioteke treba da budu svetla, gostoprimlj iv a i udobna humana mesta koj a deca uivaj u da poseuj u i da u nj ima bor ave. Vreme za prie i druge aktivn osti treba da zainteresuj u i potaknu mal u decu , a dej a bibli oteka trebalo bi da bude mesto sa koj im deca odrasta j u do te mere da mu se vraa j u i dugo nakon to prerastu vreme za priu (ak o ikada pr erastemo!) . D ivim se dej im bibliotekarima i nj ihovoj nepokoleblj ivoj predanost i slubi , nj ihovoj volj i da iskor i ste svako sredstvo ne bi li tu uslugu pr uili , i nj ihovoj otvorenosti za i novacij e (uklj uuj ui i tehnike) .

Smetaj zbirki
Poj am otvorenog pristupa svoj bibli otekog grai j e, ver uj em, j edna od se sadri u j ednom od ide j a vodilj a modernog bibliotekarstva. Druga " Ranganatanovih Zakona bibli oteke nauke - biblioteka j e organizam " koj i raste. Ta dv a ini oca - otvoreni prist up i razvoj - obuhvataj u mnogo i mno biblioteke e kao i l vn r tor ko i se za e i n a od ko h e a o os ta , , , , p g p j p j j j g novac. Otvor eni pristup zahteva mnogo vie prostor a nego zatvoreni , a uzimanj e u obzir razvoj a tokom dueg perioda (setite se da nema kratkih perioda u bi bliotekom ivotu) znai da nepopunj eni prostor mora da se odr ava decenij ama. M nogi od onih koj i predlau virtuelnu ko u i ot una r r i novca b u r n e na koliini osto a tv d bi blioteku zasniva ( ) p p p j j j vi sl au da nikada di gitalizacij a utedel a. Do dana dananj eg, gotovo se s neemo doi ni blizu potpune di gitalizacij e (i da to ne bi bilo poelj no sve i da doemo). S toga bih predloio da prihvatimo pot rebu za trokovima za prostor i stvaranj e mesta zvanih bibl ioteke, dok koristimo sva sredstva da smanj imo nepotrebne utroke na prostor. Pre nego to nastavimo, vano j e prisetiti se da skladitenj e zbirki nij e j edini zahtev prema bibliotekom prostoru, i da i uionice, zone za uenj e, refer ensne zone i tako dalj e troe zamaan kvadratni prostor u bibl ioteki m zgradama.

B i bliot eka ka o m est o

69

Nova Britanska bibli oteka u Londonu - preko tr ideset godina u nast a an r u a k a a i i dan c t st kada otv r n i t r agina Javna bibli oteka e o e a j j j S an Franciska - poznate po koncentracij i na tehnologij i na utrb pristupa svoj i m zbirkama - osveava j ui su pr i meri opasnost i ogluivanj a o Ranganat anov zakon. Zgrade se mor a j u pl anirat i na takav nai n da zbi r ke i usl uge koj e sadre budu u stanj u da se razvij aj u tokom mnogo decenij a. Neke mere mogu se preduzeti sada, a nove idej e i nove tehnol ogij e bez sumnj e e ponuditi vi e kako se bibli oteke razvij aj u i menj aj u. Kompaktne i pokr etne police u dosta vr sta bibli otelca i arhiva pokazal e su se kao mnogo vie od sistema internog skladi tenj a. Ovi sistemi , koj i dre vie od tri j edinice na pr ostoru koj i zauzima j edna na konvencionalnoj fiksiranoj polici , iroko se primenj uj u za otvoreni pr istup sa velikim uspehom i zato nude veliku ut edu pr ostor a u novi m i restauriranim bibli otekim zgr adama. Druga inovacij a od posebnog znaaj a za akademsk e bibli oteke kor i st i sisteme snimanj a da skl adi ti stare t irae peri odi ke, sai ni indekse snimlj enih baza podatak a, i tampa l anke po zahtevu. Ovo su rani dani i takvi si stemi dokazani su da r ade samo u nekoliko proj ek ata manj eg obi ma, ah i zgl eda da tehnologij a moe da ponudi veliku prostornu ut edu bibl iot ekama i pobolj anj e usl uge nj ihovi m kori sni cima. To, naravno, vai ako mogu da se dokau kao pri stupani i da omogue arhive neodr eenog traj anj a.

M e st o z a i d ea l e
Bibliotekezgradepostoj eu svim oblicimai vel i inama. Od monumentalnih do nepretencioznih , nj ihovi stilovi i svrhe raznoliki su kao i nj ihove korisnike zaj ednice. Ipak , tano j e i da sve ove zgr ade tr eba da utel ovlj uj u nepr olazne vrednosti - usl ugu , upr avlj anj e, lj ubav pr em a uenj u i druge opi sane u ovoj knj izi . Zgr ada bibl ioteke tr eba da funkci oni e efikasno ali i sto t reba da i ma i vi e kvali tete. Treba da bude mest o koj e raa potovanj e i podstie traganj e za i stinom kod naunika i kod dece, k od bogatih i kod si romanih, kod monih i kod nemonih - zato to svi ovi Ij udi dolaze u bi bli oteku sa za j ednikim cilj evi ma i i stim snovima. Bi bli oteka zgrada t reba da bude i dobr o mesto za rad, j er harmonij a na radnom mest u stvar a radost u poslu, a radost u poslu vodi k a produk t ivni m i delotvor nim uslugama dr utvu. Prethodne r ei mogu izgl edati nemogue i deali sti no

70

B i bli o t ek a k a o m est o

i neispravno u doba tehnologij e i informacij a. Moj odgovor j e pitanj e: Bez ideala i vrednosti , kakva j e svrha? Ist ina j e da svi tr aimo znaenj e u svi m vidovima ivota, a stvaranj e i odravanj e kori sni h i harmoni nih mest a i prostora za biblioteke klj uni j e korak ka pronalasku znaenj a u naem
r a d u k ao b i bl i o t ek a r a.

N A PO M EN E

lnstitutions as a Fulcrumf or Change, Partners for Livable Communities (Washington, " " D.C, 1996), navedeno u: Neal Pierce, The Magi c of Community Assets, National l ournal
(Sept ember 21, 1996) : 1707. " " Pierce, The Magic of Community Assets.

2 3 4 5 6

Lini dopis od Ivlin Marf i (Nj uton, Aj ova, J avna biblioteka). http:// www.ntia.doc.gov/ ntiahome / digitaldivide / " "
( 1996) : 41- 42.

" " Bette Lee Fox and L. Kr emen, The Renovation Model , Library Journal 27, no. 5 " " - 42. s 27, no. 5 ( 1996): 41 Karen G. Stone, To Roll into a Library, American Librar ie i gurno e se ovo ime promeniti - j edino mesto gde sam ikada video ove urea S j e u krilu
j e u av ionu.

The Boom Goes On, American Libraries 30, no. 4 (April 1999) : 52.

7 8

9
10
11

" " hared Use Libraries in the Works, American George M. Eberhar t, Three Plans for S
Libraries 30, no. 1 ( 1999) : 21. " " Vernon Mays, Double Duty, Archi tecture 84, no. 6 (J une 1995): 84- 88. " "
Eberhar t , Th ree Pl an s.

12

13

" " s 30, no. 8 (September Will Manley, Keeping Up wi th theTimes, American Librarie
1999) : 144.

" h t Read When Buildin a Li brar or Is That a Mastodon Francis Murdock Pitts, W a to g y( , " in the Choi r Lof t), A merican Libraries 27, no. 4 (April 1996): 48- 51.

Upr avlj anj e

Littera scrip ta manet

ta znai uprav lj anj e?

Upr avni k (steward) j e re koj a dol azi od dve staroengleske rei koj e znae "dom" i " r " up avnik - to j est , neko sa odgovornou za omoguavanj e si gurnosti i prikl adnog funkci oni sanj a kue i l i , po ekstenzij i, bil o koj e male za edni ce. }o se nal azi u t om uem znaenj u u si ntagmama kao j "avionski st uard." N eno ir e metafori no znaen e see barem do Bibli e , j j j j kralj a D e j msa i odnosi se na nekoga ili neki enti t et koj i uva vrednost neega i obezbeuj e da budue gener acij e uiva j u ostavtinu koj a im dolazi 2 sa j ednak om ili uveanom vrednou kao rezultatom tog upr avlj anj a. Za nekoga ko nasl edi imanj e i unapredi ga tokom perioda kada ga uva pre nego to ga p reda nasl edni cima moe se svakako rei da j e bi o upr avnik.

K ak va j e v eza izmeu uprav lj anj a i bi bli otek a?

v lj anj e u kontek st u bibli ot eka ima t ri komponente: Upra

1. ouvanj e lj udskih zapisa kako bi se osi guralo da budue generacij e

zn aj u ono to znamo i mi

2. bri gu i panj u prema obrazovanj u za bibliotekarstvo t ako da prenesemo svoj e naj bolj e profesi onalne vrednosti i pr aksu 3. brigu i odranj e naih biblioteka tako da zasl ui mo potovanj e svoj e za j edni ce
71

72

U p ravlj anj e

Ouv anj e zap i sa oveanstva

j ezadatak bibli otekaradaspaseprolost zapr osvetlj enj e sadanj osti , da sauva pr olost ne samo zbog nj e same ili zbog radoznal osti antikvar a, nego zbog znaenj a koj e ima
3 za d an as i za su t r a.

Naslee ij i smo upravnici nij e nita manj e nego cel okupna kul turna i i storij ska zaostavtina zapi sa oveanstva. Vrednost upravlj anj aj ednaj e od i ih n i i nai h na van du ost o tereen a ona koj u mor amo pot ovati ako j j p j uopte elimo da nastavi mo mi sij u ouvanj a lj udskih zapisa i predamo ih buduim pokolenj ima. Zanimlj ivo j evi deti koliko se retko p ost avlj a pit anj e ouvanj a zapisanog znanj a i informacij a u di gitalnom obl iku u raspr avama o budunost i bibli ot eka. Ako se i postavi , to pitanj e se obin o odbacuj e kao neto to e tehnologij a i kooperativno del ovanj e reiti kao arolij om u neko vr em e koj e j o nij e odreeno. Na neki nain izgleda da se i gnori e i storij ska uloga bibliotek a, naprosto zat o to ak i digi tal ni zanesenj aci shvataj u ogromne praktine i tehnol oke pr obl eme koj e predstavlj aj u di git al ne arh ive. Bi bliotekari i arhivist i (koj e smatram lanovima i ste crkve, makar an i reno za isa i est o u r askol u!) ima e in t en l u uv u su u d s v u u o u p p g j j j " " oveanstva u ime buduih generacij a. Ne kori stim re j edinstvenu u slabom znaenj u. M noge od naih vrednost i i misij a dele i druge gr upe i i nteresi , ali samo mi sm o posveeni ouvanj u zapi sanogznanj ai infor macij a. Izdavai , prodavci knj i ga, nastavnici , i straivai , di rektori muze j a su meu lj udima koj i neposredno ima j u koristi od toga da su i m dostupni zapisi pr ol osti , ali samo bibli otekari i arhivisti bave se ouvanj em ti h zapi sa na veliko. Kada bi zamaan deo svetskog zapisanog znanj a i informacij a bio dostupan u di gi talnom obliku, i samo u digitalnom obliku, suoili bi smo se sa kri zom u ouvanj u lj udskih zapi sa koj a bi smanj ila bil o ta to smo vi deli

od praskozorj a tampe. Od sutej evanosti dabibl iotekari r ade zaj edno da i i lative l r l n e i a ri raktine s r iz eliki an za bud e av a ko s d o vedu v u u p p p p j p j j naine osi gur anj a da budue generacij e zna j u t o znamo i mi.

Upravlj anj e

73

E l ek t r o n sk o d o b a ?

Neki kau da e doba tampe, u nekom trenutku u budunosti , popustiti pred elektronskim dobom. Razmatra j ui tu mogunost, pouno j e l n o edati a r laz e ak u doba tam e iz a m dob ko e u e reth dil o o doba p g p p j j p r uk opi sa. Tom as Defer son j e zapi sao,
Koliko neprocenj ivih dela klasine starine j e izgublj eno dok su postoj ala samo u r ukopisu? J e li izgublj eno ij edno od kada j e vetina tampe omoguila prakti no umnoavanj e i rastur anj e pr imer aka? Ovo nas onda dovodi do j edinog naina ouvanj a tih ostat aka naih 4 zakon a...to j est , umnoavanj a tampanih prim er aka.
U m aest ralnom delu o tr ansformaci onim posl edi cama tamp e, Elizabet Ej zentaj n (Elizabeth Ei senstein) raspravlj a o tri at ributa tampane knj i ge koj i su j ej asno odvoj i li od r uk opisa ili , da se posl uim o nj eni m ter mi nima, razluili kul tur u t ampe od kulture rukopisa. To su standardizacij a, iren j ei stalnost. N a m nogo n aina, nj ena analiza kulture r ukopisa ver n a j e paralela modernoj analizi on oga to u r adi si met rij e zvati elektronskom kulturom. " " Ovo j e posebno tano u sl uaj u stalnost i . Rukopisi istog dela u mnogome su se r azlikovali j edan od dr ugoga u i stom stepenu u kome se r azne verzij e el ekt ronskih tek st ova razlikuj u od dr ugih verzij a - iz i st ih r azl oga (svaki prepisiva j e unosio promene i greke) i sa i stim tetnim p osledicam a. Uvek j e i skuenj e posmat r ati istor ij u lj udske k omunikacij e kao stalan napr edak. Lj udski rod j e napredovao od nezabel eene komuni kacij e u prei st orij skim danima kr oz mnogo medij uma od glinenih tabl ica i kamena do papir a i el ekt r onike, od koj ih j e sv aki medij um bi o pr oiriv ij i i manj e traj an nego nj egov pr ethodnik. Zbog sve veeg broj a poruk a komun ikacij e koj e omoguavaj u n ovi medij umi i zato to zadravamo starij e medij ume zbog nj ihove izdrlj ivosti (kori st ei , n a primer, kam en za nadgr obne napise i tel eu kou za vane istor ij ske dokumente), izazovno j e prihvati ti "na redn i na re " u u p uj uu teorij u. Da l i j e mogue da se ova pria ne p tie napretka? Da li j e mogue da bi budui istor i ari komuni k acij e (ako t akvih uopte i bude) mogli posmat rat i petstogodi nj i i dui peri od koj i j e oeo sa Gutenber gom a zavr io se (n ekim j o neodr eenim datumom) p " ri mf " l t j u om e ektronske tehnologij e kao aber acij u - ost r vo st alnost i i

74

U pravlj an je

pr enosa Ij udskog znanj a koj e izranj a iz movare doba rukopi sa i tone u el ektr onsku movar u?Adrij an Dons (Adri an Johns) vee t ampu za takve " " " " 5 m ve kao i tinit i ri s ost poj o p stoj nost. St av koj i i st i e j e da su st abilnost t ampe i standar dizacij a izdavatva stvoril e intelektualnu klimu u koj oj post oj i veza pover enj a izm eu autora, i zdavaa i i t aoca. Taj implicit ni ugovor ima sl edee del ov e: K nj i ga koj u i zda ugl edan i zdava j e ono to ona kae da j este.
Ugl edni izdavai izdaj u knj i ge koj i ma se moe ver ovat i . Knj i ga uglednog autor a sadr i i nj eni ce koj e su pr over en e u skladu sa kr aj nj im mogunost ima autora, ur edni ka i izdavaa. Knj i ga uglednog aut or a sadr i mi lj enj a i tu maenj a koj a su autorova ili su j asno oznaena kao milj enj a i li tumaenj a dr ugi h. Ci tat i , i zvori i ost at ak naunog aparata u k nj i zi koj u izdaj e ugledan i zdava j asno pokazuj u porekl o inj eni ca i mi lj enj a sadranih u toj knj izi.

vaka mani festacij aj asno oznaenog izdanj anekog tekst ai stovetna S j e sa svim drugim manifestacij ama tog izdanj a.

Nij edan od tih elemenata nepisanog ugovora izmeu izdavaa, autora i italaca nij e pri sut an u elektronskom svetu dananj i ce i u dogl ednoj budunost i . Ni t a ne moe zaustaviti bilo koga da dobij e pristup bil o kom el ektronskom dokumentu i da gapromeni po svom nahoenj u pre nego to ju ga di stri buira kao neto to on nij e. To j e sr dil eme sa koj om se suoava
autori i i taoci u elekt r onskom svetu l ienom stalnost i , standardi zacij e i pr overlj ive istin itosti .

Upravlj anj e zapi sima oveanstva na del u

Kako bi onda trebalo da upr avlj amo zapisima lj udskog r oda? Jednostavan odgovor, i naj istinitij i , glasi da treba da uinimo sve to moemo kako bi smo sauvali znaa j no zapisano znanj e i informacij e na takav nain da

Upravlj an je

75

budu dostupni ne samo nar ednoj generacij i , ni ak nekoli ko nar ednih generacij a, nego u neodreenoj budunosti . Klj una re u pret hodnoj " " reeni ci j e znaaj no. Jedna od ironij a sadanj ih nevolj a u ouvanj u j e to smo reili problem a da ni smo morali doneti vrednosni sud koj i implicira " " pridev znaa j no. Van j esvakesumnj edaj ena j bolj i , u stvari j edini okazan, nain ouvanj a zapi sanog znanj a i informacij a da ga t ampamo na tr a j nom papiru, napr avimo mnogo primer aka, dobro ih uveemo, i distri buiram o bi bli otekama irom sveta. U tom si stemu, i zdava i l i tampar ili oboj e donose sud. Posle t e odl uke da se tampa, obj avi i distribuira, ostal o se radi samo. Ni kada nij e bil o bolj eg sistema uvanj a i on namee j ako mal o bibliotekama osim trokova, znatnih trokova, nal aenj a prostor a za sve te uvezane sveske. Vrati u se na pi tanj e vrednosnih sudova zasnovanih na " " ocenj iv anj u znaa j a kasnij e, ali prvo elim da ocr t am probl eme ouvanj a koj i eka j u svaki rasprost r anj eni medij um komunikacij e danas.

KN JI GE I TAMPA NI ASOPISI Ima mnogo neprij atelj a t ampe na papir u, uklj uuj ui vlagu, t opl ot u, kvalitet papira i neodgovara j ui ili l o povez. Kada se to pri zna, ost a ju dve ogromne prednosti : ( 1) mnogobroj ni duplikati svake publikacij e i (2) naizgled beskra j an rok tra j anj a dobro uvezanog teksta tampanog na t ra j nom papiru i uvanog u povolj nim usl ovima.

R U K O P I SI

Oni su odr az knj i ga po tome to su crtei i zapi si na papir u i dr ugim medij umima, po def i ni cij i , j edinstveni , i vrl o j e mogue da su skladi teni, barem neko vreme svog post oj anj a, u gorim od optimalnih uslova. Dobro se seam zbirke r ukopi sa svetski poznatog pesni ka sa koj i m sam i mao zadovolj stvo da radim. Mnogi nacrti pesama napi sani su na pozadini kover at a od rauna, a zbirk a j e bila sk ladi tena u r aznim kutij ama napravlj enim za smetanj e cipel a i obrok a i prebacivana sa j ednog mesta na drugo u toku seobnog i pustol ovnog ivota. Tehnol ogij a, posebno tehnol ogij a opt i k ih diskova, nudi nain ouvanj a, zat i te i ir enj a j edinstvenih rukopi snih zbirki.

76

U p ravlj anj e

A PE I M U Z I K E PA RT IT U RE

Mnoge okolnosti koj e vae za t ampane knj i ge vae i za ovu gr au, ali t r eba upamtiti da su poj edi nan e mape lomlj ivij e nego tampan e knj i ge i mnoge mape i p arti rure postoj e u manj e primeraka nego knj ige.

ZV U N I Z A PI SI

Reeno j e da j e svak i nar edni medij um zvunog zapisa tr aj nij i nego nj egov pr et hodnik. Od ica preko votanih ci l i ndara, ploa na 78 obrtaj a, t raka razni h vrsta, EP-a, LP-a, a sada di gitalnih traka i kompakt di skova, izgleda da smo prel i put od l omlj ivih do neunitvih. To moe bi ti tano, i moda su CD -i zai st a neranj ivi na vreme i upot r ebu. Oprezna osoba e zapaziti no ti CD a i da j e bil o koj i medij um zasnovan da nemamo dokaz dugotra s j na r eprodukci onoj tehnologij i podloan ne samo oteenj u tog medij uma, ve i na buduoj dostupnost i reprodukcionih maina. Moj a baka j e imala fonogr af sa tr ubom na kome j e putala pl oe na 78 obr t a j a volj enog

irskog tenora grofa Dona Mekormika. ini se sasvim mogue da e nai

savr emeni CD plej eri dananj ice izgledati zastarelo i biti nedostupni godine 2050. kao t o nj en fonograf j este i izgl eda danas.

F I L M O V I I V I D E O SN I M C I

uo sam daj ecel atreinadugometranih filmovasnimlj enih zasto godina

i storij e pokretnih slika zauvek nest ala. U j ednoj emi sij i o ouvanj u na i lmsk i kl asi ci tvrdi se da pol a ameri k ih televi zij skom programu Ameri ki f 6 o i. i l mova snimlj enih pre 1950. vie ne post j Od onih koj i dugomet r anih f su preostali , mnogi su na krhkoj traci , u izbledelim boj ama, ili zavise od procesa ili proj ektora koj i vie nij e dostupan. Videli smo neuspeh mnogo video formata (U -Mat ik , Beta i DiVX, na primer ) a opstanak drugih i i D a) , bar em za sada. Tek o j e verovat i da e svi H v deod skova VD V S , , ( ili bil o koj i od sadanj ih vi deo formata u upot rebi (i maine na koj ima se i i r im na o na ri a i i ri t a n ec o za et est d . k zu u b t s u , , ) p p g p j p

U pravlj an je

77

A R T I FA K T I I U M E T N I N E

Mnoge biblioteke sadre artifakte i umetnine koj i utelovlj uj u i l i sadre zapisano znanj e i informacij e. Mudar bibl iotekar uzima za orij entir i muze j e, umet ni ke gal er ij e i dr uge specij ali ste za ouvanj e i poseban
tr etman te grae.

M I K RO O BL I C I

Pi a o mikrof i lmu, mi k rof i u, mikr okart i cama, neprozirnim mikrokar ti cama i drugim varij acij ama medij uma koj i j e prvi put doao na vi del o u Fr ancusko-pr uskom ratu 1870. j ako j e pouna. Tokom veeg del a ovog veka, mikr oobli ci su smatrani spasom bibli oteka u kategorij ama bibli otekog prostora i ouvanj a. Jedna var ij acij a - ult r af i - sadral a j e " toli ko sli k a da se predvial o k ako emo svi nosi ti Kongresnu bi bli oteku " u ak tovki. Dobar pok uaj . M ikrooblici imaj u nekoliko nedostataka, od koj ih j e naj vei t aj to ih kor isni ci bibliot eke mrze. Postoj i i nest abilnost neki h ranij ih oblika mi k r of i lma; nedostatak standar dizacij e itaa za neke mikrooblike (mikrok ar t i ce, ul t r af i e i sli no); i sumnj e u dugoronu t r aj nost ak i prihvaenih mikr ooblika.

D IG ITA L N I I Z V O RI

Postoj i toliko zakuastih pi tanj a oko ouvanj a di gitalizovanog zapisanog znanj a i informacij a i tako malo predl oenih prakti nih reenj a da j e uzbudlj ivo ini t i ono to su i mnogi di gitalni zanesenj aci uinili - i gnor i sati ih. I pak , bil o bi korisno nabroj iti neka pitanj a ovde.
Ogromna veina di gitalnih informacij a j e bezvredna, samo privremene korisnosti, ili vrl o ograni ene zani mlj ivosti. Kako sav ta j kukolj razdvoj i ti od vr ednog ita? I ko e se poduhvatiti tog Herakl ovog
z ad at k a?

Oprema koj a se koristi za pr i stup digital nim informacij ama menj a se kor eni to i to j ako esto - ovo znai da pr ogrami za ouvanj e mor aj u obuhvat i ti i r asprave o opremi potrebnoj za pristup.

78

U p ravlj an je

ak i selektivni di gitalni arhivi bie ogromni. Ko moe osigurati

da vl ade i organi zacij e ubudue odr avaj u te arhive vekovim a?

" " K oj i dokumenti su znaaj ni ?

Ovo j e teko i , u mnogim sl uaj evima, pitanj e bez odgovora. Kako sam ranij e i stakao, bibli otekari su ga uglavnom prepust il i izdavaim a i knj i arima i , u manj oj meri, zakonu i nabavlj aima knj i ga za bibli oteke. Na l i ati n l i li t ari a tr a a ta ne tre a av v kra eva e od uu u b b o ek t eb b ob , j j j u kr a j j i ta j este, a ta nij e legalna publikacij a. Kada tome dodate nae gotovo opte uverenj e da bibli oteki korisni ci ima j u pr avo na sve to j e dostupno, moete nas odmah zamisliti kao profesional ce nerade da primenj uj emo li i male r e r n t i li teke i ve ke v i v ed os . S ve b b o kriterij um kao to j e znaa , , j odr eeni stepen i zbora, ali taj izbor j e pr vo i z poznatog i ogr anienog univer zuma - univerzuma obj avlj enih stavki - i drugo, veinom sveden na pitanj a pr ikl adnosti zaj ednici koj u biblioteka opsl uuj e. Ukratko, veina bi bliotekar a ne samo da ne vri i zbor zasnovan na zn aaj u ili

vrednosti j edne publikacij e u poreenj u sa drugom, nego i aktivno bee od takvih pitanj a iz straha da ih ne optue za cenzur u. Postoj i j edan blistav i zuzetak od ovoga pr avil a - dej i bibliotekar. Uvek sam se divi o dej im bibli otekarima iz mnogo r azl oga - glavni meu nj ima bila j e nj ihova volj a " " da razaber u i zmeu dobrih knj i ga i oni h koj e su manj e dobre i naprave izbor na osnovu nj ihovih principa i vrednosti . Ostatak nasj e nefl eksibil an i

a imo a a r a inimo k da se suo s an rak e ta nd t eb da u svakom slua u v s . o p j

Internetom i elekt ronskim izvor ima svake vrste? Postoj e u stvari samo tr i osnovne str ategij e i ni zbog j edne od nj ih bibl i otekaru ne igra srce.

1. Moemo i gnorisati to pi tanj ei dati to j emoguevi epristupato j e mogueveoj koliini graebez obzir a na vrednost. Ovo, naravno, znai naputanj e pitanj a ouvanj a pre nego to ponemo. 2. Moemo izabrati elektronske izvore koj e emo kupi ti ili , vi a n ve ko e ra mo s i l iv i izabrati li ko verovatnij e, izna mit a o j p p j j naom internet strani com sa panj om i j ednostavno se ne brinuti
o k o o st at k a el ek t r o n sk e m o v a r e.

3. Moemo svesno krenuti putem biranj a, ocenj ivanj a, davanj a n ne i m ram a u z aa n nih tvari za k e s at o d s ri t a i uva a o s o s u o j p p j j

Upravlj anj e

79

vredne. Pl emenit poduhvat, al i zahteva izdatke koj ej e malo ko od nas spreman da iznosi , zasniva se na primeni vetina koj e malo nas i ma, i zahteva mere koj e nik o od nas do sada nij e formulisao.
Da ilust r uj emo koliko varlj ive takve di skriminacij e mogu da budu u elektronskom domenu, ne treba da trai mo dalj e od dva primera iz sr eenog sv eta t ampe. Pr e dve decenij e, autorka Nj u j orkera Frances Ficderald (Frances Fit zgeral d) obj avil a j e zadivlj uj uu knj i gu o tome kako S j edinj ene Dr ave stalno revi diraj u svoj u istorij u.7 Ovo uti ca j no i itano del o zasnovano j e got ovo pot pu no na pr ouavanj u srednj okolskih u dbenika iz pr oteklih sto godina. Mora biti j ako mal o akademskih bibliot ekarak oj i bi stavili zastarele kolsk e knj i ge na vi soko mesto spi ska znaa j nih vrst a publikacij a. Dok ovo piem , Zapad se bavi por at nim per i odom raspada drave Jugoslavij e. D eo t ih tunih dogaaj a bi o j e i n am erni p okuaj da se izbri e graansk i i dent i tet onih koj i su et niki oi eni. Bi bl i otekari na Univer zitetu u M i i genu i dr ugde naini li su zdruen pokuaj da sakupe j ugosl ovensk e tel efonske i menike i z proteklih dvadeset godi na kako bi pomogli Uj edinj enim nacij ama da potvr de identit et izb eglica povratnika i tako i m vrate graanska i lj udska prava. Tako, kolski udbenici su vredan i straivaki proj ekat i tele f onski imenici su vani i storij ski zapi si u nekoj nesrenoj zemlj i . Postoj i pregrt dr ugih prim era znaaj a beznaaj nog, i svi il ust r uj u veli inu pr obl ema. Ova veli ina ne bi t r ebal o da nas obeshr abri od pokua j a da budemo dobr i uprav ni ci svih svoj ih zapi sa (uklj uuj ui i elekt r onske zapi se) . Nap rot iv, t rebal o bi da nas osnai u potrazi za dvostrukim cilj em ouvanj a onoga to imamo i zasnivanj a si stema koj i bi nas osposobili da sauvamo budue zapise lj udskog roda. Udruenj e za moderne j ezike, u izj avi dat oj 1995. godine, reaf i rmi sal o j e stalnu vanost knj i ge i nj enu prvenstvenu ulogu u naunom 8 r i ist a vanj u. I ako svi i gr amo ul ogu u ouvanj u i nabavci knj i ga, inj eni ca j e da i st r ai vaka bibli oteka sa mili onim a svezaka ima glavnu ul ogu u tom poduhvatu. Uprk os svim pri ama o seobi u elekt r onske izvore, kako se pita " St iven Eni s (Stephen Enni ss), koj a istraivaka biblioteka j e prest ala da " 9 kupuj e i dodaj e knj ige? On navodi pot r ebu naunika i bibliotekara da se bore sa vel iki m pr oblemima koj e predstavlj a j u knj i ge t ampane na ki selom papiru i nemar zasnovan na promeni per cep cij e o vanosti knj i ga. Dalj e,

80

Upravlj anj e

primeuj e vrstu mentalnog dudoa u raspravi o ouv anj u sveukupnih naunih zapi sa koj i se pomera od problema ouvanj a tampe na papiru na problem e ouvanj a el ekt ronskih izvora. Oni su, naravno, drugaij i i post avlj a j u dr ugaij a pi t anj a koj a trae dr ugaij e odgovor e. Obavili smo j ako dobar posao tokom vekova tako to smo ouvali gotovo sve vr edno od tampanih zapisa. Bez zlobe i zl okobnog nemara, nema razloga zato se taj skoro potpun procenat usp eha ne bi nastavio. S druge strane, tek smo poeli da uvam o el ektr onske izvor e. Osmi lj eni su nej asni pl anovi i mnogo j e reeno, ali mal o j e uinj eno. Uspeh u tom naporu na ouvanj u j e, u naj bolj em sluaj u , zai st a j ako dal eko.

S onu stranu ouvanj a lj udskih zap isa

U svom fundament alnom lanku, Li Fink s defi nie upr avlj anj e kao "1 "od ovornost za sudbinu biblioteke kao ustanove. 0 Na l aava da e j g g opstanak bibli oteke i nj enih zbirki klj uan za sudbinu kul ture i dr utva. Ovaj velianstveni zadatak oi to se usredsreuj e na ouvanj e lj udski h zapi sa, ali uklj uuj e i opstanak i r azvoj bibli oteke i bibl iotekarstva. Po mom mi lj enj u, t a druga misij a ima dve vane komponente:

ouvanj e znanj a bibli otekarstva za budue generacij e bibli otekara pom ou bibl i otekog obrazovanj a l im li i r tva kome u o a an ver n a izmeu bib oteke d u s e o e p j j j uz demonstracij u naeg upr avlj anj a i zal aganj a, na koj i se nain oj aava obost ranost interesa bibliotekara i ire za j ednice Dr uga komponenta zavisi od toga da delamo sa odgovornou i etikom e n lini Imam r ut o ni i i r tvu kao ce . o ed c d u u sl ubi svoj oj odreenoj za p j t ar n v. I ak l i im l im to e dob os o o an e veine ud ko a s u o otov , , p j j j p j uopteno dobro oseanj e treba osnai ti ako emo ga praktino kori stiti. Ako elimo i dalj e da zasl uuj emo potovanj e i podrku svoj e zaj ednice, moramo pokazati da j e na zadatak bitan za nj en ivot i za iru kulturu. Nema bolj eg naina da to ui nimo nego da obj asnimo ta j zadatak i da radimo naporno da budemo dobri slubenici k ulture i dobri upravnici nj enih zapi sa.

Upravlj anj e

81

B i bli otek o obr azovanj e

Iskreno ver uj em da biblioteke ugla vnom obavlj aj u dobar posao ti me to uva j u zapi se oveanstva. Takode ver uj em da j e i zvestan nedostatak otresi tosti naa j edina mana u pokazivanj u nai m zaj edni cama da smo dobri upravnici. S kromnost j e divna cr ta, ali preterana skr omnost moe bi t i pol itika greka pr vog r eda. Dobro radimo posao i ne sm emo da se i nansiraj u nae aktivnost i . plaimo da to obznanimo, posebno onima koj i f Bibli oteko obrazovanj e, s dr uge strane, j e pogibelj koj a j e u opasnosti da
postane katastrofa. Ima mnogo t et oina i mnogo neuspeha u tunoj prii o amer i kom bibliotekom obrazovanj u. Prakt i ar i krive nastavni ke. Nast avni ci k rive prakti are. Nast avni ci , studenti , pr akt i ari , A m er iko bi bli ot eko udr uenj e (ALA ) i dr uge str ukovne or ganizacij e, i pi sci k nj i ga i
l an ak a o b i b l i o t ek am a sv i su sau esn i ci u o v o m l an an o m su d ar u . G o t o v o

" " cel okupna debata cent rir a se oko rei na B (zamorni trop zasnovan na " eufemi zmima za psovke) koj a se odnosi na sve vei broj bi bl i oteki h " " " fakulteta to ne koriste re biblioteka u imenu. Ovo poslednj e j e posebno aavo pot o veina preimenov anih fakul t eta proi zvodi dipl omce koj i trae posao u bi bli oteci. (Do sada j e j edini izuzetak nekada uveni fakult et na Univerzitetu Kal ifornij e u Berklij u, koj i j e pod vostvom mikroekonomi ste formalno napustio nastavu bibliotekarstva.) Iako j e takv a semantika di skusij a on oliko j al ova kako i i zgl eda, ona simbol i zuj e " " od rei bi bli oteka kao zastarele, kada j e, zar ne, da neki bibli ot ekar i bee " " kompj ut erai sr eno koriste re raunar za maine k oj e su daleko vi e od di gitrona k oj e im ime i mpli ci ra?" ) Govorei samo u svoj e ime, iveo sam vei deo ivota kao bibli otekar, volim bi bli ot eke i umreu ponosan t o sam " " bi o bi bli otekar, bez elj e da ij ednom promenim re bibli oteka ili bilo koj u nj oj srodnu. " " Tune inj eni ce koj e stoj e iza ratova oko rei na B j esu ove:

duboko zlo, egzistencij alnu kri zu, koj a j e zahvatil a nau struku. (udno

Postoj i ogroman j az izmeu inter esa bibli otekih pedagoga i bi bli otekih prakt i ara. Tri nekadanj e intel ektual ne centrale ameri kog bibli otekar stva

(fakulteti na Kolumbij i, u ikagu i na Berklij u) ili su ugaene ili

tr ansformi sane na gore.

82

Upravlj artj e

Mnogim svrenim studentima bibl i otekarstva nedosta j e osnovno obrazovanj e u centralnim procesima bibli otekar stva. Mnogi fak ultet i za bibliotekarstvo sadre dve uza j amno nepomirlj ive kul tur e - kultur u bibli otekarstva (pod dominacij om ena) i 2 kul turu inf orm ati ke (p od dominacij om muk araca) .1 M nogi praktiar i i poslodavci ne mogu ili ne ele da prihvate svoj u ulogu obuavanj a novih bi bliotekara i ne polazi i m za rukom da razlikuj u
n ast av u i o b u k u .

Akr editacioni proces kod ABU postao j e far sa. Da se vr at imo na osonovno pitanj e. Prosveen poslodavac - potroa proizvoda fakul teta za bibli otekarstvo - eli da angauj e bi bli otek are koj i su obr azovani u f undamentalnim sposobnostima nae st ruk e. Mnogo se potr oil o vremena na odreivanj e ta su te fun dam entalne oblasti. Mi slim da j e to neodriv ar gument . D a l i p ostoj i ij edan poslodavac u bibli oteci bilo kakve vrste kome nedostaj e obr azovanj a u bil o emu od ovoga - bibli ografskoj kontroli , referensnom r adu, razvoj u zbirki , bibl i oteki m sist emima i elektr onski m izvorima? Ranij e sam naveo " " " " da j e ov de klj una re obrazovanj e, a ne obuka. Uloga j e prosveenog l za i i referensnom radu v a a rui buku u na rimer kata o i c osloda c d o , , , p p g j p il i razvoj u zbirki , al i ak ni naj prosveenij i poslodavac ne moe to ui niti u odsustvu osnove razumevanj a koj u da j e dobro obrazovanj e. Prituba koj a se esto uj e danas ti e se tekoe angaovanj a novih katalogi zatora, kada mnoge katedre za bibliotekarstvo ne zahteva j u obavezne predmete za izuavanj e katalogizacij e. Mislim daj e ovo deli problema. Odsustvo novih

katal ogizatora uzrokuj e potekoe, ali nij e ni izdaleka ozbilj an problem kao ogr oman broj novih bibliotekara u bilo koj oj sferi koj i ne razumej u arhi tektur u bibli ografske kontrole i stoga ne mogu da rade pr avilno kao referensni bibli otekari , bibli otek ari za razvoj zbirki ili bilo koj a druga 1 3 kaza tunu rt nehotice e o o vrsta bibl i otekara. US News and World Re j p " istinu kada j e nasl ovio lanak o bibl iotekoj pedagogij i Moderna titula " '4 MLS: katedre za bibliotekarstvo danas izbacuj u Internet administratore. Tano. Koliko Internet admi nist r atora treba j ednoj bibli oteci? Odgovor j e, slutim, izmeu j ednog i nij ednog.

U pravlj anj e

8 3

Inf ormatika i t a j e u inila

Negativan utica j informatik e na katedre za bibliotekar stvo ne moe se porei . Iako j e j edan tuno nezapaen l anak pokazao i dok umentovao " " da stvarno ne postoj i neto kao informatika, ova izmilj ena disciplina 5Mno e redmete ko i u aci dri mnoge nae katedre za bibliotekar stvo.1 g p j bi doprineli obr azovanj u bibliotekara izbacuj u i nformatiki kursevi koj i imaj u m al o ili nemaj u nim al o vanosti za stvarni rad stvarnih bibli otekara u stvarnim bibl i otekama. Razlog za ovo j e to nauni ci (uglavnom mukarci ) slede sopstvene interese, sti pendij e i promocij u il i stalan posao na utrb kor isnog bibliotekog obrazovanj a. Mnogi od nj ih nisu bibliotekari ili se malo zanimaj u za bi blioteke i nj ihovu mi sij u - zai sta, mi sl e da bi bl ioteka nema ni kavu budunost . Ovo j e slobodna zemlj a i svako ima pravo na svoj e mi lj enj e - bez obzi ra na to koliko j e neodmereno. Bilo kako bilo, lj udi sa ovakvi m uverenj ima tr ebal o bi da osnuj u sopstvene fakultete i ne rade na tetu ispor uil aca buduih bibli otekar a. Ako j e st r uka na ova j " nain osl ablj ena i podriven a, naa misij a da sauvamo biblioteku i nj ene " pl odove (rei Lij a Finka) nee uspeti .

Ak reditacij a
Godine 1992. Ameriko bibli ot eko udruenj e izmenil o j e standar de za ak r editacij u fakulteta za bibli ot ekar stvo i , po mom milj enj u, oslabil o 6 Proces ak reditaci e bibli ot ekarsko obrazovanj e i bibliotekarsku struku.1 j u na j kraim crtama odvij a se ovako. Osobe koj e odredi Komitet za akreditacij u ABU pita j u fakultet za bibl i otekarstvo ta on hoe da posti gne i onda ocenj uj u kol iko dobr o obavlj a ta , ako Fakul tet j samozadati rad. Tako " za inform ati ke studij e na Univerzitetu X izj avi da se bavi obrazovanj em " informati kih pr ofesionalaca za novi milenij um, a t a j proces ne uklj uuj e prouavanj e bi bli ogr af ske kontrole ali obuhvata Internet administracij u, ta j fakultet bi e procenj en na osnovu toga koliko dobro proizvodi Internet admi nist r atore. Na ova nain, Amer i ko biblioteko udr uenj e kae, u j " suti ni , Predaj tetagod hoete i opet emo ovlasti ti vaedi plomcedabudu " dostoj ni zaposl enj a u bibl iotekama. Gotovo svi oglasi za nova radna mesta "
u bi bliotekam a sadre ar obn e rei M LS (ili ekvi v alentno) od fak u lteta

" koj i j e akreditovao ABU. Do pr ol e decenij e, mogui poslodavac mogao

84

Upravlj anj e

j e da pr etp ostavi kako kandidat sa diplomom fakulteta akreditovanog kod ABU ima pr oseno opte znanj e. V ie nij e t ako. Poto j e ABU pr etvorio taj proces u neto to se svodi na samoakreditacij u, palj ivi p oslodavac treba da gleda na titulu (nipot o nisu sve magistarske titul e sa fakul teta za " " bibli otekarstvo ekviv alentne M LS-u) , fakultet , i program fakulteta - to j e sve vie r ada nego na ta smo navikl i. Teko j e zami slit i A meri ko udr uenj e medi ci nar a kako ak redituj e medicinski fakultet koj i j e dozvolio svoj im dipl omcima da postanu lekari a da ni su uili hi r urgij u. Jednako j e teko zamislit i A meri ku advokatsku komoru kako sa odobravanj em gleda na pravni fakultet koj i niti j e imao, niti j e nameravao da dri ustavno pravo. Zato se onda niko nij e zbunio kada j e ABU pr ihvat io f ak ultete za bi bli otekarstvo koj i ne zahtevaj u od diplomaca da imaj u vie od na j osnovij eg znanj a o katalogizacij i ? Nedavni Kongres o str unom obrazovanj u koj i j e sazval o ABU (samo sa pozivni com) doao j e do raskra divlj e ant i teti nih naina rada. Vel ik broj prepor uka potekao j e sa ovog kongr esa i sada i h prouava ju

mnogobroj ne radne grupe koj e j e posta vi o ABU, komiteti i sli no. 2el eo
ra Kon resa ravno odbo u bih da se usredsr edim na dve od nj ih. Izveta p g g j
sad r i sl ed e e:

m r m m ar ner ko u o o t s / u ...ABU, u savetovanj u sa odgovara p p g j

g r u p am a , m o r a...

i kovati fundamentalne sposobnosti za (sic) str uku 1.2. i dentif

j asna izj ava o sposobnostima mora bi ti dostupna pedagozima, vnost i ; dok j e izraena zabrinutost za nedost atak praktiarima i j a panj e na poj edine f undamental ne sposobnosti , post oj i izj ava o tandardima za fundamentalni m sposobnostimauvaeim ( 1992) S ak reditacij u, nj ih treba potvrditi i profilisati , ili ponovo razmotriti i
revidirati [kurziv moj ] ...
i

2.1. i straiti mogunost nezavisnog odbora za akreditacij u ...od presudne j e vanost i da se dre rasprave u ci lj u istraivanj a izvodlj ivosti kolaborativnog i nezavisnog odbora koj i obuhvata i

U je p ravlj an

85

1 7 koj i podr ava i r i i u sv v ra i kl i i u uu u ABU. .. p j g , j j Drugi m r eima, ova j komitet planira da se uhvati u kotac sa k ri zom u bibli otekom obrazovanj u tako t o e

(a) i splanirati i revi dirati spi sak i opi s podr uj a prouavanj a koj a " " su na j vanij a za obr azovanj e bibli otekar a ( fundamentalne sposobnosti ),
i

b la i i os b t ABU ovu ve slabanu, tavi e nevi dlj i vu kontrolu nad ( ) onim to se preda j enakatedramazabi bl i otekarstvot ako toenj egove moi akr edi tacij e bi t i pr edate drugom tel u u kome j e ABU samo j edan " i ra." g
" Kakvog smi sl a i ma spisak f undamentalnih sposobnosti ako nema mehanizma koj im se obezbeuj e da se one pr eda j u na fakultetima za bibli otekarstvo i da ih svr eni studenti bibliotekarstva poseduj u po dipl omiranj u? Zato bi vano strukovno udruenj e el elo da prepusti kontrolu (ak i teor ij sku kontrolu) nad obrazovanj em svoj ih lanova " " papazj anij i drugih i graa ? Akr edi tacij aj e u k ri zi na dr uge naine. Fakulteti za bi bli ot ekarstvo su izumrli , i zbledel i ili postali neto drugo. Za dr uge se tvr di da su na rubu da i stupe i z procesa akr editacij e (Indij ana i Sir akuza prezasiene " in rm i " fo at kom vode na veini li sta). Za ovo se obi no pretpostavlj a da j e j ako loe i da j e bibli otek ar sko obrazovanj e na ivi ci smr tnih rana. M ogl o bi zai sta t ako i biti , al i ne zbog vi sokost r unih prebega. Na k raj u kr aj eva, za posl ednj u krizu u bibli otekom obrazovanj u pr etpostavlj al o se daj e fat alna zato to se p etnaest fakult eta za bibliotekar stvo zatvoril o i zm eu 1978. i "

1 993- uklj uuj ui i poznati primer Kolumbij ei ikaga. Oni j ako nedosta j u,
ali ivot i de dalj e i ono to al osti dananj e fakultete za bibliotekarstvo ima malo veze sa odsustvom tih petnaest fak ulteta. J a nagaam da bi vail o i sto i da dr uge zvune katedre krenu po dasci informat ike. Klj uno pi tanj e za nj ih bili bi izgl edi za zapolj avanj e nj ihovih dipl omaca koj i ele da rade u bibli ot ekama. Moda t akvih nee biti i prebezi e, kao Ber k li , pr est at i da budu fakulteti za bibliotekarstvo i stvarno i nomi nal no. S druge strane, " " i skreno se nadam da fakul tet za bi bl iotekarstvo koj i j e uzmakao od akr edit acij e ne bi oekivao da nj egovi dipl omci budu razmatr ani za poslove " zakoj ej eobavezna magist raturaMLS(ili ekvivalentna) safakultetakoj i j e "
ak r ed i t ov ao A BU .

86

U p ravlj anj e

Dr ugi pr oblem sa akreditacij om danas j e shvat anj e da Komit et za akreditacij u (COA ) obavlj a svoj posao nedosledno i u senci. Dve nedavne odbij eni ce akredit acij e (D enver i Ari zona) zbunil e su mnoge. I sto tako, pri meri da fak ul teti budu akr edi tov ani na tri ili et iri godine (umesto va st andardnih sedam) bez zadovolj a j ueg obj anj enj a stvorili su klimu nepoverenj a i manj ak komunikacij e. Akredi t acij aj eu sri strunog identiteta i vezaj eizmeu prakti ara i i obr azovanj a. A ipak j e zanemoala, oslabila i zbunj ena. Malo bi bl i otekara zaista shvata proces akredi tacij e, ali dobro shvata j u nj egove posledice na nove kolege (i nedostatak nov ih kolega). Kada bi se sistem sruio il i bi bi o eksternalizovan il i se samo ugasi o, gde bi smo mi bili? U toj mranoj budunosti , zatekli bismo sebe k ako pokuavamo da odvaemo pogodnost " " osobe pomou MLS -a sa Fakultet a za informat iku ekonomij u Dravnog " univerzi teta u Podanku naspram magistratur e po imenu magi star " informacionog menadmenta sa Fakulteta bibl i otekarskih i medij ski h studij a Koleda Milard Filmor. U svetu u kome nij adan fakul tet nij e akreditovan , svi fakult et i su akreditovani . Zato nae upravlj anj e naom st r uk om mora da oivi bibl iot eko obrazovanj e t ako to e def i nisat i j ezgro nae st ruke i nune prat ee vetine i znanj e;
stvoriti fundamentalni pr ogram ; akr editovati MLS (ili ekvivalent ne) programe - pre nego akr edi tovati fakultete za bi bl i otekarstvo - na osnovu toga koliko dobro preda j u taj fundamentalni program; i

osi gur ati da proces akredit acij ebude vrsto u r ukama ABU i da ga izvodi nasledni k COA na vidan, standardizovan, j asno shvatlj iv i otvoren
n ai n .

K ak o bit i dobar upr avnik

Ako elimo da uspemo, poj edinano i grupno, kao upravnici lj udskim
zapi sima i naom st r ukom , ur adi emo tri stvari :

U pravlj an je

87

1. Osi gur aemo da budue generacij e zna j u ono to znamo i mi pomou planir anj a i primenj ivanj a delotvor nih kolaborativni h shema za ouvanj e zapi sanog znanj a i informacij a, bez obzi ra na format. Naroito emo morati da reimo problem kontrole i ouv anj a v anih elektronskih izvor a. 2. Raditi posao valj ano i zaslui ti pover enj e i potovanj e zaj ednica koj ima sluim o.
3. Oiveti , oj aati i odr ati biblioteko obrazovanj e pomou def i ni sanj a naestruke, obezbeuj ui dafakulteti zabibli otekarstvo koluj u novebibl i otekareuskladu saprihvaenim f undamentalnim programom, i smi lj aj ui delotvoran i poten sistem akreditacij e pod kontr ol om A BU.
N A PO M EN E

1 2 3

4 5

"P "isana re ostaj e H oracij e. Jevanelj e po Luci 16. " " esse H. Shera, Apologia pro Vita Nostra, u nj egovoj knj izi Knowi ng Books and Men: J Knowing Computers Too (Littleton, Colo.: Libraries Unlimited, 1973), 120. Navedeno u Elizabeth Eisenstein, ThePr inti ng Pre ss as an Agent o f Change, vol. 1 (Cambridge: Cambr i dge University Press, 1979) , 115- 116. Adri an J ohns, The Nat ure o f the Book (Chi cago: Chicago University Press, 1998).

6
7

uo sam u ponedelj ak, 1 9. j ula 1 999.

Fr ances Fitzger al d, America Revised: History Schoolbooks in the Twentieth Century
(Boston: Little, Brown, 1979) .

8
9

"MLA S atem n n t " t e t o he Signi f i cance of Primary Records, in Pro f ession 95 (New York:
M LA , 1995) , 27- 28.

" " Stephen Enni s, Coll aborative Values and the Survival of the Print Record , C& RL News
60, no. 6 ( Ju ne 1999) : 459- 460, 464.

10 11 12

13 14

15
16

17

" " Lee W. Finks, Val ues without Shame, American Libraries (April 1989): 352- 356. ' Izraunati : Odrediti raunanj em; proceniti. W ebster s New Colle iate Dictionary ( 1953). g " " Suzanne Hildenbrand, The Information Age versus Gender Equity? Li brary Trends 47, no. 4 (spring 1999) : 669- 681. " " M i chael Gorman, How We S hould Teach Catal oguing and Classif i cation, in AACR, DDC, MARC, and Friends (London: Librar y Associ ati on, 1993). " Mar issa Melton, The Modern MLS Degree: Librar y School s Today A re Turning Out " Webmasters, US News and W orld Re port, March 29, 1999. ht tp:/ / www.usnews.com/ usnews / edu/ be ond/grad/gbmls.htm y " Ll oyd Houser, A Conceptual Analysis of Information Science," Li brary and In f ormati on Science Research 10 ( 1988): 3- 34. American Librar y Association, Committee on Accreditation, Standardsf or Accreditation (Chi cago: ALA , 1992). " Re ort of the Steerin " p g Committee on (sic) the Congress for Professional Education une 1999). www.ala.org/ congre ss / co (J _ re pe por t.html

Usluga

ta znai usl uga?

" Uslu a" e l ena re sa mnogo znaenj a i nij ansi unutar znaenj a. g j so Na primer, Vebsterov trei meunarodni renik sadri dvadeset glavnih " " defi nicij a rei usluga - veinu sa dosta poddef i nicij a.1 Def i ni cij e koj e na va j bolj e izr aa j u moj e tumaenj e usl uge su
obav lj ena i l i obavezn a dunost ;

profesi onalne ili dr uge korisne slube; tr ud potaknut f i lantropskim motivima ili posveen lj udskoj dobr obi ti ili napretku.

Proita j te ovih nekoliko poslednj ih rei palj ivo zato to saima j u etos, motivacij u i cilj eve nae str uke. Pr i tome pretpost avlj aj u da j e str uka zasnovana na usl ugama altr uisti na. Naa elj a j e da slui mo poj edincima
i d ok to r ad im o, sl u i m o d r utvu i h u m an o st i k ao cel i n i .

K ak va j e veza izmeu usl uge i b i bli ot ek a?

Bez namere da budemo poboni , moe se rei da poj am dunosti i usluge koj i inspiri u strune vrednosti i elj a za bolj i tkom lj udskog roda moe biti vodilj a svim bibliotekarima i bibli otekim merama. Isto tako, teko j e zamisliti produkt ivnu i delotvornu bibli oteku koj a nij e proeta idej om usluge ili uvideti srean radni ivot poj edinca u takvoj bibli oteci.
89

90

Usluga

Bi bli otekarstvo j e st ruka def i ni sana uslugom . S vaki vid bibliotekar stva, svak a radnj a koj u preduzmemo kao bibliotekari moe i mora da se meri u kat egor ij ama usl uge. Vano j e odmaknuti se od " " negat iv nih vidova i def i nicij a ove rei (u ovom pogl edu, t etaj e to usl uga " " " " i m a sr odnosti sa poj movima kao to su servil an i sluga ) . Naa usluga moe bi ti obuhvat na do te mere da obuj mi uspenu i ntegr acij u biblioteke pedagogij e sa dodi pl omskim pr ogr amom ili toliko mal a da obuj mi j edan mali in kataloke pomoi kori sniku. Koj a god bila, vrednost usluge moe i mor a da proima na profesi onalni ivot tako da postane ar in koj im emo meri t i sve svoj e planove i proj ekt e i sr edstvo pom ou koga emo ocenj ivat i uspeh ili neusp eh svi h svoj ih program a. Trogodinj i bibli otek i plan koj i j e izmerio bilo kakvu predloenu promenu ili inovacij u naspram nj enog ut i ca j a na uslugu korisnicima te biblioteke bio bi uspean . Bilo kakav plan koj i i gnorie uslugu ne bi uspeo.

Usluga na del u
Jedna od na j vanij ih promena u i roj privredi , i to sa vel ikim implikacij ama za drutvo, bi o j e prelazak sa i ndustr ij ske privrede na uslunu. Gotovo tri etvr tine amerike radne snage radi u usl unom sektoru; gotovo pol ovi na por odinih prihoda tr oi se na usluge; a dobra usluga smatra se bitnim 2 kri terij umom u ocenj ivanj u delotvor nosti svih organizacij a. M noge stvari koj e su se nek ada proizvodil e u razvij enom svetu sada se proizvode za razvij eni svet u manj e razvij enim zemlj ama. Lake j e nai prodavce kola nego mehani are, i za j ednice koj e su snabdevale manufakturnu industrij u snagom sada se suoavaj u sa tekom tranzi cij om, kroz obuku, na snabdevanj e uslunim radnicima. U novoj pr ivredi , potraga za na j bolj om uslugom znaa j an j e element konkur encij e, posebno kada se usl uga bavi opteprisutnim dobrima. Da kaemo pr osto, u r etkim sl ua j evima kada j e preduzee j edini snabdeva artikla iroke potronj e, troak i usluga su od marginalnog znaa j a. Ipak, mnogo ea situacij a, j este konkurencij a izmeu preduzea koj a prodaj u slinu br zu hranu i gazirana pia, sl i nu l i ima i ru f e i t i t tnim m lti ek b o ko sve d e tinu deu s d a u s ove u s s o , p p ge j homogene artikle koj e troi sve homogenij e dr utvo. Na j vea pr ednost e se pronai u dva podr uj a - ceni i usluzi . Vrlo j e pr i metno to su mnoge od naj uspenij ih kompanij a, nacionalno i global no, zapaene po usluzi

Usluga

91

i panj i prema poj edinanom potroau. Nadalj e, ta j nagl asak r aste dok postaj e sve tee nai veli ke r azlike u ceni u gr upama kompanij skih t ipova (j ef tina odea, l anci restorana, prodavnice vi deo medij a, prodavci li nih
r au n ar a i td.) .

Unapreenj a i inovacij e usluge u komer cij alnom svetu posti gl a su dva, nekada suprotna sredstva - tehnologij a i lj udski kontakt. D obro osmi lj ena tehnol ogij a moe da dovede do velik i h poveanj a u usl uzi i potonj im zadovolj stvom potroaa. Uspenij a pr eduzea u elektronskom posl ovanj u (kao Amazon.com) reita su svedoanstva usluge na tehnol oki pogon. S druge strane, tehnol ogij a koj a j e nekada zamenj ivala lj udski kontakt iz razloga smanj enj a trokova (elekt ronsko bankarstvo, naizgled beskr aj ni tel efonski si stemi vi estrukog izbora it d.) u mnogo sluaj eva dovela j e do negat ivne reakcij e pot roaa. U tim slua j ev ima, klij enti su vi del i el iminacij u lj udskog faktor a kao gubitak usl uge i esto su teral i pr eduzea da pr eok r enu st r ategij u. Ogromna veina bibl ioteka funkci oni e u j avnom sek tor u i ak i kada to ne rade, retko se procenj uj u u kategorij i cene. (S ve su podlonij e ocenj ivanj u po i spl ativost i i dobi ti na t roak , ali to j e dr ugaij e od bri ge za poj edinanu cenu usluga.) Od dva naina dolask a do pr ednost i , usl uga j e ona j koj i se primenj uj e na vei nu nas. I mi moramo da odvaemo tehnol ogij u i lj udski fakt or u elj i za postizanj em bolj ih nivoa usluge. Ispit usl uge u bibli otekama ne l ei u nj enoj def i nicij i niti u i lozof skoj osnovi , nego u naim prakt i ni m pr imenama te v rednost i . f D a bismo razumeli te prakt i ne prim ene, mor amo da stvorim o i pri menimo evaluativne post upke. Ima mnogo naina za mer enj e usluge (broj odgovorenih referensnih pi t anj a, broj rever sa za knj i ge ispunj enih za dva meseca it d.) ali nek e di menzij e usluge - posebno one povezane sa lj udskim element om - nisu ni izdaleka merlj ive kao druge. M er enj e koli ine r eferent nih pit anj a na koj a j e odgovoreno neuporedivo j e l ake nego merenj e kvali teta tih odgovora. M erenj e br oj a studenat a do koj ih sti e progr am bibli otekog osposoblj avanj a j e maj i kaalj u poreenj u sa ocenj ivanj em ishoda tog osposoblj avanj a. U bibliotekama kao i u svim 3 vidovima ivota, l ake j e br oj iti artikl e nego ocenj ivati kvalitet . Ovo ne znai da treba da napust imo pokua j ocenj ivanj a u kategorij ama kvaliteta, nego da naglasimo da su meulj udske t ransakcij e po def i nicij i sloene i
v i ed i m en zi o n al n e.

92

Usluga

" se na el em ent usl uge u onome to j evein a biblioteka nekada zv ala j avnim " uslugama - referensnu uslugu, uslugu podrunih biblioteka, posebni i pr edmet ni bibliotek i r ad. N e sm emo da zaboravimo da usluga moe biti neposredna ili posredna, i da j e posredno obavlj ena usluga po vanost i j ednaka neposrednoj meulj udskoj usluzi.

taj e univerzum uslugeu bibliotekama?S uviej elako usredsrediti

Tehni k a usl uga

i kuj e grau koj u t r ae kori sni ci Operacij a tehnike obr ade koj a i dentif bibl i oteke i osi gurava brz i blagovremen pri stup i kat alogizacij u kako bi t a graa bila dostupna za upotrebu isto j e toliko u del atnost i usl uge kao i optereeni referensni pul t. Posredna usluga pomou tehnike obr ade isto j e vezana sa lj udskim vidom upotrebe bibl ioteke kao i neposrednij a j avna usluna j edinica. Osi guravanj e da kor i snici bibli oteke ima j u bl agovremen li l n l e ib oteke. Isto ra i el a na e k m onenta us u e u o b ri tu ko u e v o s p g p pg j j

tako j e vana i konstr ukcij a j ednostavnih sistema bibliografske kontrole ti i r k a im tre a. U rolos ri nicima a l c ra adu o b koj i omoguava u ko s d o u p g j j j i mima o tane cil a na k n r li iblio raf i e i na s ste s e lako bilo da os o o t o b p j g j p j za sebe, bez obr aanj a panj e na kori snike kataloga i mrenih sistema - na koj i j e nain dovedeno do stereotipa katalogi zator a opsednutog pravil ima i bi bli otekog tehniara opsednutog tehnologij om. Si guran sam da, iz mnotvarazl oga, ti stavovi bledei daj ednostvani si stemi posta j u uobia j eni , kao i usluno orij entisani postupci u obradi i sistemima. Usl uga koj u daj u tehni ka obrada i sistemske j edi nice obuhvat a sledee:
izbor odgovar a j ue grade za bibli oteke zbirke rad sa prodavcima grae na odreivanj u planova k ako bi se obezbedil a brza ispor uka potrebnih artikala, i u klasi mater ij al ni h i u klasi poj edinanih porudbi na

potpisivanj e ugovora za pri stup udalj enim el ektronskim izvorima i kacij a grae uz upotrebu naci onalnih i katal ogi zacij a i klasif meunar odnih standarda kako bi se pr i bli ili kori snicima bibli ot eke

Usluga

93

izgradnj a i odravanj e l okalni h katal oga i dopr i nos pomou

kvalitetnih bibliografskih podat aka regionalnim, nacionalnim i dr ugim

zaj edniki m bazama podataka

dopr inos osmi lj anj u i primeni napr ednih i j ednostavnih umreeni h sistema koj i i ntegriu pristup irokoj l epezi izvora

Referensna usluga i susret usluga

U srcu svake usluge j e susret sa usl ugom. S ve i z nj ega usr et usl uga j e dogaa proizlazi . S j u kome klij ent dolazi u dodir sa pr uaocem usluga, nj egovim narodom , nj egovim komunikacij ama i drugom tehnol ogij om, i uslugom koj u " " 4 rua.... N az an e. n v .. tre utak istine. [ ] p j
Kao i u pr eduzeu za komercij alne usl uge, l ake j e v i deti neposredni usl uni el ement nego razabrati mnoge aktivnosti onih u " " stranj im prostorij ama. Lake j e poj miti uslunu dimenzij u referentnih usluga nego skoro bil o koj u dr u gu bi bli oteku akt ivn ost. I ako su se ove " " usluge proirile preko osobe za referensnim pultom, j o ima u tu bitnu j " " komponentu Ij udske interakcij e - taj trenutak i stine - u sreditu usluge. Jedan tekst sadri matricu usluge ij e osovi ne su raspol oenost/ ner aspol oenost za pruanj e usluge i sposobnost/ nesposobnost pruanj a usl uge, to vodi do etiri kategorij e uslunog osoblj a: oni koj i su r aspol oeni i sposobni ; oni koj i su raspol oeni ali nesposobni ; oni koj i su sposobni 5 ali ner aspoloeni ; i oni koj i su ner aspol oeni i nesposobni. Dobra uprava uperena j e na stavlj anj e sveg osoblj a u pr vu k ategorij u i otkrivanj e, kao predusl ov za preobuku i preorij entacij u, zato postoj e negativne k arakteri st ike onih u tri preost ale kategorij e. Kako citat sa poet ka ovog odelj ka pok azuj e, osoba koj a prua uslugu predstavlj a celokupan enti t et (pruaoca uslu ga) , a pr uaoca usluga (u ovom sluaj u, bibli oteku) ocenj uj u po osobinama (pozitivnim i negativnim) te osobe. Kako j epokazano u mnogim robnim kuam a, bankama, putnikim agencij ama i dr ugim komercij alnim koncernima, lj udi koj ima treba pom o el e da osoba koj u trae bude

94

Usluga

p ri stup ana, upuena i r azumlj iva.

" Pristup anost ne obuhvata bezumnu prij aznost vrste dobar dan " i dovi enj a, ali j e ozbilj no ugroava smrk nuto il i ar ogant no ponaanj e. Suti namet aj i raspor ed r efer ensne zone moe ut i cat i na to da l i e t ereot i p namrgoenog i kori sni ci bi bli oteke upotr ebi t i ponuenu usl ugu. S udalj enog referentnog bi bli otekara za vi sokim pultom koj i sa vi si ne gl eda na inter esente j ako j e moan upr avo zato to odgovara ta j ni m st rahovima (i , avaj , u nek i m sl ua j evi ma i i skustvu) kori snika bibl i oteke. Ne smemo nik ada zaboravi ti da postavlj anj e pi tanj a uklj uuj e i veliku r anj ivost - st rah da emo biti procenj eni kao glupi. Drugi inilac u pri stupanosti j e puko l m K liko treba D li v k ima neko a za referensnim u to ? o risustvo. a u e p g p kori snik bibli oteke da eka pre nego to postavi pit anj e? Koliko j e dug red za referentnim pultom? Koliko uposleno izgleda referensni bibli otekar kada mu se prie? Koliko j e i sk reno prij atelj ski odgovor od referensnog bibli otekara?Koliko j e dobar referensni bibliotekar u poslovanj u sa lj udima razli ite dobi , et ni k e pr ipadnost i , nivoa obrazovanj a i tako dalj e sa i st i m nivoom ulj udnosti i dostoj anstva? Teko j e, ali ni poto nij e nemogue, kori st i ti ova i sli na pit anj a kao deo ocenj ivanj a referentne slube u vaoj

bibli oteci . Drugi moan pri stup evaluacij i j eprosto da sebest avite u pol oa j korisnika bibl ioteke i upi tate, koj e karakteristike bih j a vol eo da vidim kao
k o r i sn i k ov e r ef er en sn e sl u b e?

i kacij a za referensnog Biti up uen oito j e minimalna kvalif " " bibliotekar a. (Dobar protivotrov zabri geo konkurencij i bibli otekama od megaknj i ara j e kada pomislimo koliko retko se sree upuenost kod loe plaenog i loeobuenog osoblj a tih radnj i.) Nivo znanj a i podr uj a u koj e je j vanij i. Dobar referentni bibli otekar pozna j e bibl i otekar upuen su na
zbirke (referensne i opte) u bibli oteci ,

i kacij e, mape bibli ografskog univerzuma koj e da j u kat al ozi i klasi f

n ri ni ima r ih i ra ih ko s c r n i i rani n a elek onsk zvo dostu ed ost o e t p p g j
bibl i otek e,

Usluga

95

kak o se vodi referensni intervju, i

prirodu i koli inu informacij a koj e su prikl adne za osobu koj a postavlj a referensno pitanj e.

Postoj e stal ni obrasci u istraivakom i referensnom ponaanj u koj e zna struan referensni bi bl i otekar. S aeo ih j e cenj eni autor i referensni bibli otekar Kongr esne bi bli ot eke Tomas Man (Thom as Mann ) kao:

Obrasce u t ipovima pitanj a koj e lj udi post avlj aj u, i u nainu post avlj anj a Obr asce u obi no nesvesnim pr et post avkama koj e i maj u o tome
t a se m o e u i n i t i

Obr asce u l oi m savet ima koj e im nekada daj u nast avni ci , poslodavci i kolege Obrasce u grekama i propustima koj i smanj uj u ef i kasnost 6 nj ihovog i str aivanj a "

Man u dalj em tekstu pie, Gledani zbirno, ovi obr asci izgledanagovetavaj u " podr uj a u koj ima veini lj udi tr eba naj vi e pomoi ... M ada Tom Man ocrtava ove obrasce u knj i zi ij a j e nam ena da pomogne poj edinani m istraivaima dabudu sopstveni referensni bibli otekar i , obrasci koj eopi suj e i graj u vanu ulogu u referensnom intervj uu i nj egovi m i shodima. Umeni referensni bi bli otekari uzima j u ih u obzir i prua j u naj bolj u usl ugu tako to nadopunj uj u probl eme koj e postavlj a j u i da j u korisnicima bi bli oteke
ta im t r eba, bez ob zi r a na to koliko su dobr o ti kor isnici for m u l isali te

potrebe. Naranij em mestu sam napisao dadobri referensni bi bli otek ari treba da budu razumlj i vi. Ne misl i m samo na nj ihovo baratanj e j ezikom, mada j e i ovde, k ao i u svim vidovima bibli otekarstva, sposobnost k omunikacij e j asnim i dir ektni m j ezikom svakako nuna. Kada se razmatra j u elj ene sposobnosti kod referensnog bibliotek ar a, znanj e na razni m nivoima svakako j e veoma vano, ali j e vano i zapamti ti da se znanj e moe poni ti ti nesposobnou nj egovog prenoenj a. Jedan ve cit iran tekst daj e k raj nj e " talno informi sanj e klij enata j asno obj anj enj e komunikacij a u sl ubi: S " 7 j ezikom koj i mogu da razumej u i sluanj e klij enata. Ovde treba obrat iti panj u na priliku kori enj aj ezika tako da kori snik r eferensn e usl uge moe

96

Usluga

razumeti k ao i na dvosmernu komunikacij u. I sto kao to kol i ina i vr st a informacij a kod referensnog odgovora treba da budu prikladne potr ebama i prir odi upi t ivaa t ak o bi trebal o da izgleda i j ezik pri odgovoru. Refer ensni bibliotekar, pogotovo neki u velikoj optoj biblioteci , sree se sa svakom vrstom i tipom lj udi. Bi bli oteku u koj oj radim dnevno koristi hilj ade studenata, nastavnog osoblj a i l anov a za j edni ce. Mnogi studnet i su st udenti univerziteta prve gener acij e k oj i su maturirali u srednj im kol ama sa na j edinj enim j gori m kol skim bi bli otekama u S 8 Dravama. Ovei broj nj ih govor i prvim j ezikom koj i nij e engleski. Mnogi , verovatno veina, dolaze iz usl ova sm anj eni h privilegij a (to j est , prihoda) .

lanovi za j ednice koj i koriste biblioteku varira j u od profesi onalnih

i straivaa i penzionisanih profesora do srednj okolaca k oj i trae pomo za pisanj e r adova. Osoblj e f akul teta j e izuzet no obrazovano i dol azi iz irokog spektra disci plina. Videete da j e nuno da referensni bibliotekari koj i opsluuj u tak o ar oliku populacij u budu sposobni da komunicira j u na vie r aznih nivoa i prepozna j ui nivo u svakom refer ensnom j u odgovara
su sr et u .

Caj thamlova (Val ar ie A. Zei thaml ) govori o potrebi za sluanj em u uslunom susretu. S vi iskusni refer ensni bibliotek ari znaj u da poetn o j ee se prvo pit anj e pitanj e retko sadr i sve to upi tiva eli da zna. Na umotava u mnogo optij e ter mine nego to osoba stvarno eli . Na primer, " " pit anj e moe bit i Gde mogu da pronaem podatke o popisu? "kada j e namera da se otkrij e broj Indij anaca u Kal i fornij i. Dr ugi primer j e Gde su " i " vam knj i ge o ekonomij i? kada bi nameru bolj e izrazilo P em seminarski " rad o def i citu osamdeset ih godina i treba j u mi neke vane informacij e. Razabir anj e namere iza pitanj a zahteva palj ivo sluanj e i sondi r anj e nk i n . ni i n m ra uvek imati insti t v o vetine koj e ni na u ue e o u p j j j Moj kol ega D e j vanij eg opteg lanka j v Tikoson j e autor na 9 o referencama u ovoj decenij i. U nj emu sagl edava razne alternative "t r adicionalnim" uslu ama refer ensno g g pulta koj e su predloene u e. od n ih neto nedosta h na s dina i tkriva da svako osledn i et e t o o j j j p j p g e ka k ri en e tehnolo i o u eks ertski sistemi o U te al ternat ive spada ( p g j j j " " zamene za lj udski kontakt); interakcij a el ektronskom potom; niveli sana usluga u koj oj razliiti nivoi osoblj a kategorizuj u pitanj a i u skladu s nj ima l zam na ne sredno r n ef ren nih u tova e o u timsko o ema e r e s se ponaa ; ; p g j p j p " " pri st upa referentnim bibliotekarima sistemima zakazivanj a ; i pot puno ukl anj anj e r eferensne usluge. Tikoson secira svako od ovih reenj a i otkriva

Usluga

97

daim neto nedosta edobij aopravdanu kr itiku koj a uklj uuj e, j e, aposl edn j " " " " kako stvari stoj e, bulanj enj eo inenj erima pri stupa, kartogr af i j i znanj a 0 N e ov i nekadanj em referensnom bibli otekaru kao istr aivau tri ta.1 j g zaklj uak j e da j e j edi no pogreno u vezi sa referensnom usl ugom to to se slabo f i nansir a i podrava. Referensni bibliotekari su pod stresom ali taj
stres nij e obavezan za referensni susret. Nj ega uzrokuj e prekomerni rad i obavlj anj e vi e posla sa manj e resursa. Bibl i oteki administratr ori koj i el e da rade u bibliotekama koj e funkci oniu na visokom nivou usluge treba da i nansira f j u i podravaj u ovu na j vidlj ivij u od svih bibliotekih usluga.

U t eh a u n esr e en i h

Treba promovisati f i lozof i j u usl uge koj a daj e j ednak pristup informacij ama svima u ak ademsk oj za j edni ci bez ikakve diskriminacij e na osnovu r ase, vrednosti , roda, seksual ne or ij entacij e, kult urne ili etike pozadine, i zi ke ili studij ske hendikepiranosti , ekonomskog statusa, f 1 verskih uverenj a ili pogl eda.1

Moda j e na j oi tij a mani festacij a altrui stike uslune etike koj a proima bibli otek ar stvo naa ist orij ska misij a da pomaemo svima, ali posebno siromanima, dr utveno zakinutim a i bespom onima. U svi m vrst ama bi bli oteka, vi deet e koncent r acij u na uslugu onima koj ima na j vi e
t r eb a.

Poznav anj e kori snika bi bli ot ek e

Aksiom j eu poslovnom svetu da, kako bi uspela, f i rmam or a i mat i kl ij entelu i pruati usluge koj e utemelj uj u elj e i pot rebe. Iz tog razloga, veina kompanij a ne samo da vri skupa i str aivanj a grupa koj i ma el e da prodaj u proizvod il i uslugu, nego plaa j u i velike sum e novca da odre infor macij e

u toj bazi podataka kako bi informacij e bile svee. ini se lako def i ni sati
zaj edni cu koj u opsluuj e bil o koj a bibli oteka - optina; univerzi tetska za j edni ca; preduzee; drava; aci u koli ; pacij ent i , sest r e i l ek ari u bolnici i tako dalj e - ali ta l akoa def i nisanj a esto j e il uzorna. Gotovo sve bi bli oteke " " sl ue i lj udima koj i su izvan nj ihove pri rodne struktur e i ta poj ava sve j e

98

Usluga

ea kako bi bli oteke sar auj u i stvara j u vi e i vee saveze. Koliko god bila komplikovana, def i nicij a opsl uivane zaj ednice j e od pr esudne vanost i ako bi blioteka treba da usredsredi usluge tamo gde su traene. Vano j e i def i nisati fundamentalnu zaj ednicu i peri ferne zaj ednice da bi se svakoj odredili budetski i usluni prioriteti.

J av n e b i b l i o t ek e

ti im ranicama nica k l e a na i li teka d i f ni e se li k Za ed o u o s u u v b b o e o p p g j j j j if i nansira se na osnovu usluga onim a koj i ive u tom politikom en ti tetu. Osim u slua j u malih homogeni h gradova i retko naselj enih seoskih okruga, j avna bibli oteka e sluiti irokom spektru lj udi i razliitih gr upa koj e odreuj u dob, prihod, etnika pripadnost , j ezik i tako dalj e. Ovo se dalj e komplikuj e j er, por ed usl uga korisnicima biblioteke koj i ive u opsluenoj za j edni ci , savremene j avne bibl ioteke imaj u i druge korisnike. Gotovo bez izuzetka, gr adovi dananj ice okr ueni su odvoj enim pol i ti kim entitetima (perifernim zaj ednicama) koj esadredostalj udi koj i radeu tim gradovima i kori ste nj i hove j avne biblioteke. Veina j avnih bibli oteka uklj uena j e u i li ih n rih atan e b b otek am o v kooperativne aranmanekoj i pospeuj u uza p j j karti ca iz dr ugih j avnih bibli oteka, meubibli oteku poza j micu i druge naine da kori snici dr ugih bibli oteka dou do nj ihovih usluga i i zvora. i nansi ra j avnu biblioteku, ve gr upe, unutar i van poli ti kog entiteta koj i f S moraj u da budu uzeti u obzir u formuli sanj u uslunog plana, uldj uuj ui i prioritete dodelj ene svakoj grupi. i ir m ni i tari i i i mladi s o a s i k ri nici avnih b bl oteka su Na e o s j j j j n m i an u ed o n m r t Kako e o s o i man e m ne ru e u ae d u vu. raan na o p j j p j j g g od prethodnih pogl avlj a, j avnebibli oteke su stvorene u devetnaestom veku " " r n ni erzitete na d e u v e a razvile u se u o v s za siromane i , u mnogo sl ua j , sredstvo dasi romani pobegnu od okovanematinekroz samoobrazovanj e. Pored kori snika u zgradi biblioteke, j avne bibli oteke su esto posezal e van zi dova da pr ue usluge lj udima vezanim za kuu i zatvorenicima i onima u ih en e i li tek h i li t ka Dovo b b o m okretni b b o e . evima o o u udalj enim kra j p p j usluga bol esnima, usamlj enima i oa j nima j o j e j edna demonstracij a vi ih nivoa usluge. Gotovo sve za j edni ce cene dej u bibli oteku i nj ene

1 2 vna bibli oteka. Vano usluge vie nego sve druge programe koj e nudi j a j e u ovom kontekstu primetiti da deca sa siromanima i starima dele

Usluga

99

karakteristiku manj e pokretnosti nego dr uge grupe (na j manj e pokret nosti i maj u si romana deca i sir omani st arci ) . Ako j e usluga za decu pol i t i ki i moralni pri ori tet, raspravaoko f i nansiranj akoj abesni na mnogi m mesti ma o l okal noj naspram centr alizovane j avne biblioteke mora biti sasvim na strani l okalne usluge.

A k ad em sk e b i b l i o t ek e

Bibli oteke koj e sl ue viem obrazovanj u na svim nivoima - dravni m fakultetima, fakul teti ma sl obodnih urnetnosti , univerzitetima - gotovo uvek mor a i ni sanu za j u da imaj u def j edni cu usl uga na koj u se usredsreuj u. Ta za j ednica moe da bude centralna, ali ne uklj uuj e sve one koj e ove akademske bi bli oteke sl ue. Za poetak, i posebno za j avno podrane " " ustanove, postoj i i populacij a u ir oj zaj ednici ul teti i grad. Fak " univerziteti , posebno velike ustanove u malim gradovima ( gradovi " koleda kao Urbana, Ilinoj ; Blumington, Indij ana i Itaka, Nj uj ork ), vano su kulturno, pol i t i ko i drutveno pri sust vo u svoj i m zaj edni cama. Oni se ne mogu, sve i da ele, drati odvoj eno od zaj ednice, a ne moe ni akademsk a bibli oteka. J avno i privatno f i nansirane ustanov e koj e dre zbirk e obaveznog primerka saveznih i dravnih dokumenata po zak onu su obavezne da omogue dostupnost tim zbirkama bilo kom l anu j avnosti. i nansirane ustanove ne mogu da odbij u pri stup svoj i m obj ekti ma Javno f por eskim obveznicima i lanovim a nj ihovih por odi ca. Mogu da usk r ate ri t i e nim i i l s u zv s b bliotek m u ama s u p p g pozaj mnim privilegij ama, uslugama meubibl ioteke pozaj mice, besplatnom kopiranj u - k oj e nude studen tima i nastavn i cima, ali ne smej u i ne mogu da usk rauj u druge usluge. Na naj svetovnij em, mada vanom nivou, t r eba da zapazi mo da se malo akademskih bibli oteka f i nansira da bi dale, na primer, referensne usl uge ili pristup elektronskim izvori ma preko terminala osobama koj e ni su lanovi akademske za j edni ce. Ti kori snici izvan te za j ednice ne mogu se lako ubediti da nema j u pravo da koriste obj ekte i uslugekoj i se uglavnom pl aa j u od por eza koj i oni plaa j u. Niti bi bil o u politi kom ili mor al nom interesu akademske biblioteke i nj ene ustanove ni da to podrava j u niti da to sprovode. Da uzmemo uobi a j en primer, mnoge gradske akademske bi bli oteke kori ste uglavnom srednj okolci , posebno uv ee i v ikendom. Ima

10 0

Usl uga

mnogo pr imera da referensni bibli otekari tih bibli oteka izvetavaj u da su i ma za pomo od srednj okolaca, nekada na tetu usluge potoplj eni zahtev ' " koj u prua li no tome, mnogi j avni terminali uov im j u svoj im student ima. S bibli otekama kori ste se navee i vi kendom j er sr ednj okol ci pokuavaj u da i nansij a ne zasniva se izbore sa r okovima za predaj u. N i cent bi bli oteki h f se na pr uanj u ref erensnih usluga, ili terminal a za upot rebu, od st rane sr ednj okol aca. Ipak , dravni un iverzitet i i f akultet i koj i p okuavaj u da angauj u studente vi sokog kval i t eta i ma j u poseban interes za podsticanj e onevr stestudenta koj i j e marlj iv ili dovolj no intel ek tualno radoznao da pie zadatak u akademskoj bibl i oteci . S j edne strane, od biblioteke se trai da pr ua usluge za koj e ona ne dobij a sredstva. Sdruge strane, bibli oteka slui obr azovnim cilj evima srednj okolaca i ustanove tako to prua te usluge. Odgovor j e, ver uj em, u matovi tij em pr istupu saradnj i i finansiranj u na obost r anu kori st meu svim obrazov nim nivoima. Ima l i ij edan razl og u ih fina iran i liote k z r avl an in ri anom ri tu u s u b b ri ci u a su tst e te s s n o p j p j g p j p p usluga studentima od obdani t a pr eko postdiplomskih studij a uz pomo dravnih i l okalnih i zvora finansij a? Ima li ij edan r azlog u p rincip u da e ni i n in ri vo e i f nansi i i li za ed c e te u s a n k lske akadem ke b b oteke u v e o s , j j g j j u pot r azi za maksimal i zacij om uk upne bi bliot eke usluge t oj zaj edni ci ? Odgovor na oba pitanj aj e ne, ali to ne obj anj ava ogroman broj prakti nih i birokratski h prepreka takvom pristupu orij ent i sanom na uslugu .
A kadem sk e bi b l i ot eke t r oe veli k e, i to sve vee su m e n ovca n a

bibli oteku pedagogij u - uslugu koj a po definicij u nesrazmerno koristi neprivilegovanim studentima. Razlog za ovo poslednj e j ako j e prost. Postoj e tr i ir oke klase polaznika na dravne univerzitete - maturanti , " " i i a ba na vie urant ko m tre i n vni s udenti. Mat r la ci sa i ih kola o o t e s v j j p p bi bli oteko osposoblj avanj e poti u i z si romani h sredina, zato to metod i nasiranj a j avnog obrazovanj a znai da se bolj e kole nal aze u bogat ij em f kraj u a gore kole u siromanij em - od koj ih potonj i sadri vei broj studenata naci onal nih manj ina. Viskok procenat pol aznika viih kol a j e iz manj e bogate populacij e (zbog dal eko ni ih kolarina koj e napl auj u te " " kola). Ponovni studenti su oni odrasli koj i sevraa j u na fakultet , obi no saneki m cilj em pobolj anj aposlovnih izgledanakon to serazvedu ili budu otputeni ili proive neko drugo ivotno vano iskustvo. One biblioteke n r r in ama a b o r i. tri u e e z v r n e zasta et S ve u e ovat o vetine koj e ima j g p j lj udi koj ima j e stvarno pot rebno biblioteko obrazovanj e da ih osposobi da zarauj u od vi sokog obrazovanj a. Mi lj enj a sam da se ne bi mogao nai

Usluga

10 1

bolj i izraz uslune etike nego to j e to upoznavanj e sa svetom zapisanog znanj a i informacij a oni ma koj ima j e to zai sta potrebno.
Sk o l sk e b i b l i o t ek e

kolski bibliote kari ima u d r ef i ob o d nisanu rimarnu kli n lu decu e te j p j

i ml ade odrasl e Ij ude koj i ue u kol i koj u bibli oteka opsluuj e. Imaj u vanu ul ogu u obr azovanj u, i stoj e u i stom odnosu prema koli u kome stoj i akademska biblioteka prema univerzitetu ili fakul tetu. Nj ihova ul oga j e da prue dr ugu dimenzij u koj a dopunj ava razr ednu nastavu u davanj u pristupa zapi sanom znanj u i informacij ama u svim f ormatima. Imaj u i zapaenu instit ucionu ul ogu - ue ml ade lj ude da koriste biblioteke i , j o vanij e, pomau u nast avi pi smen ost i i st i canj u lj ubavi prema itanj u i uenj u. Ov i teki zadaci zahtevaj u spektar strukovnih v etina zdruenih

sa predanou i empatij om. inj eni ca j e da se one esto praktikuj u u

sredinama k oj ima nedosta j u nuni resursi." " Jedna od tunij ih manifestacij a kri ze u j avnom obrazovanj u upr avo j e opadanj e kolske biblioteke u mnogim dravama. Kada j e dol o do smanj enj a budeta, kolski upravni ci ukinuli su one funkcij e koj e su smatrali manj e vanim. Uz zanesenost Internetom i S vetskom mreom , l ako j e videti da ti upravni ci , hvata j ui se za el ektronske slamke, svr stava ju bi bl ioteke (i prostor koj i zauzima u vaan za uznemi ruj ue velik broj j" " prostorno ogranienih kola) u nepri or itetne uz likovne umetnosti , muziku i druge neopi plj ive bl agodeti koj e su potcenj ene u materij alistiko doba. Dal eko od toga da su neprioritetne, kol ske bibli oteke su vi talno vane za obr azovanj e, nipoto samo zato to mogu bi ti , i j esu, osnova za pismenost i doivotno uenj e. Da li iko sumnj a u t o da j e dananj i sni eni nivo vetine mladi h u i t anj u i pi sanj u povezan sa nedovolj nim " " zadr ale bibli otek e u recesij ama osamdesetih i poetkom devedesetih, " " esto su se ratosilj ale bibli otekara. Bibli oteka bez profesionalne pom oi a e s mo rostori a s kn i ma i r i l a a te m na ima nij e neki velik napredak u j p j jg i on ako nikakvoj bi bli oteci . (Ovo ne znai da potcenj uj emo tr ud mnogih nebibli otekara koj i su se estoko borili da odre u ivotu plamen kolske bi bl ioteke za mranih vr emena.) Ako elimo j ako j avno obrazovanj e neto to ak i nj egovi na j otrij i kritiari podr ava j u (barem nominalno)

i nansiranj em kolskih bibliote f ka i nj ihovih usluga? ak i kada su kole

10 2

Usluga

- i ver uj emo da j e ono stub demokratij e, moram o podravati i podsti cati j ake kol ske bibl ioteke i svoj e kolege koj e u nj ima r ade.

P r ed u z e a i u st an o v e

Ima mnogo, mnogo prof i tnih i nepr of i tnih drutava - od muzej a preko i straivakih laborat orij a, sof t verskih kompanij a, zadubina, pravniki h re tavni ta a r i a t m ila koj a poseduj u bi blioteke. ds v do o zvo a au o ob p p Te biblioteke su raznolike kao i organizacij e koj ima slue, a nj ihove usluge se podeavaj u prema poj edinoj klij enteli. Rel ativno j e j ednostavno i n i u korisnike gr upe i svoj u mi sij u. bibli otekarima tih bi bli oteka da def Isto j e rel ativno l ak o prem eri ti uspeh ili supr ot an ishod usluga koj e nude. i tnim entitetima i poto Pot o su mnogeposebne bi bli oteke smetene u pr of i ni sani , ne i zn enauj e to su specij al ne su nj ihovi kori snici tak o j asno def bibl i oteke ve godi nama vodee u bi bli otekarskim inovacij ama i upotr ebi nove tehnol ogij e. Ovo j e koristilo struci u celini poto su ove inovacij e esto bile prenosive na bibli oteke sa r aznolikij im mi sij ama i kor isni kim
g r u p am a .

Druge vr st e biblioteka
Neki od na j zahval nij ih i naj zahtevnij i h posl ova i prilika za usl uge dostupni
b i bli otekarim a nalaze se u bol n i cam a, domovi m a za n em o n e, starak i m

domovi m a i zatvorim a. Bez biblioteki h vrednosti (p osebno vrednosti koj a se zove usluga), r ad u takvim bibliotekama bio bi teak, ako ne i nemogu, a tekoe korisnik a ti h biblioteka zatr pale bi bibliotekare koj i u nj ima rade.

U nekim sl ua j evima, lokal naj avna biblioteka odgovornaj e za biblioteku usl ugu bolesnima, instituci onalizovani ma i zatvor eni ma. U mnogim

nove. itanj ei drugebibliotekeusluge drugim, bibliotekaj edeo sameusta

mogu bit i uteha i blagoslov za sve nas; koliko su j o vie uteha i blagoslov
onima u ekst r emnim usl ovi ma? Oni koj i su bolesni i li usamlj eni paze na tivo koj e e i h izvesti iz nj ih samih, koj e e pr uiti uvid u nj ihovo stanj e i lj udsko stanj e, i koj e e im omogui ti da provedu vreme. Oni koj i su u zatvoru (vi e od dva miliona dua u S ju j edinj enim Dr av ama danas) ita r k i ni ih razlo a u i iz a t i u tu svrhu, ali ita g da naue zakon i postanu j p j topa nepi smenosti meu zatvorskom populacij om j e dal eko obr azovanij i. S

Usluga

10 3

vi a nego u spolj nom svetu, a sve vea pismenost j e proveren pr otivotrov za vr aanj e prestupu. Zatvorski bibliotekar moe da i zmeni ceo j edan ivot - zastrauj ua odgovornost, ali odgovor nost koj a j e u naj bolj oj tr adicij i
u sl u n e et ik e n ae st r u k e.

U sluga konana r e
Bibli oteke postoj e da bi sl uile za j ednicama i drutvu kao celini. Bibliotekarstvo j e proeto ide j om usl uge. Veoma j e vano da nastavimo da traimo inovacij e u uslugama, iz bil o kog i zvora i z koga moemo. Jednako j e vano da naa usl uga bude i spunj ena hum ani stiki m vrednostima nasupr ot matarij ali sti kim vr ednostima. Posl ovna pr aksa m oe nam dat i i neke dobre idej e i pristupe, ali treba ih kori stiti i prilagoavati sa oprezom . Na p osao j e da sl uim o poj edincu, grupama p oj edinaca, zaj ednicama i dr utvu, deluj ui i deal i stiki u materij ali stikom vr em enu. Ipak , ov i i deal i treba da u obzir uzimaj u strvarnost - nikome ne slue neprakti ni cilj ev i i vizij e rastavlj ene od stvarnost i.
N A PO M EN E

1 2 3
4 5 6

' W ebster s Third New International Dictionary ( 1 976). Bar bara A . Gutek , The Dy namics o ervice (San Francisco: Jossey -Bass, 1995) . fS Sharon L. Baker i F. Wil fr i d Lancaster, The Measurement and Evaluation o f Library Ser vices, 2nd ed. (A rl ington, Va.: Inforr a ation Resources Pr ess, 1991) . ames L. Heskett et al., S er vice Breakthroughs (New York: Fr ee Press, 1990) , 2. J Valar i e A. Zeit haml et al ., Delivering Quali ty Ser vi ce (New Yor k: Free Press, 1990) , 136. Thomas Mann, The Oxf ord Guide to Library Re search (New York: Oxford Universi ty
Pr ess, 1998) , x v ii - x vi ii .

7 8

10 11

Zeithaml, Del i vering Qualily Ser vice, 22. Od Velike pobune protiv poreza iz 1970, kalifornij ske kolske bibl ioteke stalno se nalaze na pedesetom mestu od pedeset drava po svim vanim indeksima (broj aka na '" bibliotekara, star ost grae itd.). V Michael Gorman, I he Domino Effect.or, Why Literacy " Depends on All Libraries, School Li brary Journal (April 1995): 27- 29. " ' " Davi d. A . Tyckoson, What s Ri ght with Reference, A mer ican Libraries 30, no. 5 ( " 1999): 57 63. Ova lanak j e nastavak na l anak Bila Milera, What s Wrong with j " ' Reference, American Librarie s 15, no. 5 ( 1984): 303- 306, 321- 322. " " Campbell , S haki ng the Conceptual Foundations of Reference Re f erence Ser vi ces
Review 20, n o. 4 (w in t er 1992) : 29- 36.

12

" Association of College and Research Librar ies, I ntellectual Freedom Principles of " Academic Librar ies (June 1999). www.ala.org/ acrl/ principles.html Buildings, Books and By te s, izdala Bentonova zadubina (Washington, D.C.: 1996), izvetava da su usluge za decu bil e ubedlj ivo na j vrednovanij a bibli oteka usluga u cilj noj grupi koj u su okupili . V. Library Trends 46, no. 1 (summer 1997): 178- 223.

6
I n t el ek t u al n a sl o b o d a

t a zn a i in tel ek tualn a sl oboda?

" " Sintagma intelektual nasloboda u irokoj j eupotrebi i opi suj estanj e stvari u kome svako Ij udsko bie ima slobodu da misli , govori , pie i propagir a bil o kakvu i dej u ili verovanj e. U S tu sl obodu zakonski j edinj enim Dravama " t it i Prvi amandman Ustavu, koj i delimi ce navodi , Kongres ne donosi nikakve zakonekoj i potuj u osnivanj e reli gij e ili zabr anj uj u nj enu primenu; " niti one koj i smanj uj u slobodu govora, ili tampe. Nema, nar avno, ni ega kao to j e apsolutna sl oboda van stranica proznih i utopi sti kih spisa, i i z tog razl oga, intel ektual nu sl obodu gui zakon u svakoj j uri sdikcij i . Ovde poetni i j ednostavni poj am posta j e klizav j er, nar avno, postoj e pravedni zakoni i nepr avedni zakoni i , da se izrazimo j ednostavno, vremena i mi lj enj a se menj a j u. Tokom vekova, zakoni su zabranj ivali izvesne vr ste pol itikog, drutvenog, seksual nog, knj ievnog i reli gi oznog izraavanj a. Da bi se stv ari dodatno zak ompl ikovale, neki od ti h zakona bivali su na
savezn o m niv ou , n ek i n a dr av n om , a neki na l okaln om , i esto su b iv al i u

zavadi j edan sa dr ugim. Tokom vekova, j edno ili vi e sv etogra, ustanaka

i pogantina bilo j e meta vladinog ogrania vanj a. ini se da j e danas u

S a zakonom zabr anj eno samo seksualno izr aavanj e j edi nj enim Dravam " " koj e se smatra opscenim, a barem teoretski , svako politi ko, knj ievno, dr utveno i ver sko i zr aa vanj e sl obodno j e od vl adinog ograni enj a. " " Ne pomae ni to to opscenost nij e nikada j asno def i ni sana, i stoga se pretpostavlj a da j e stvar l okalnih shvatanj a i vrednost i , pa neto to krui slobodno u Grini Vilidu moe biti zabranj eno u maloj seoskoj za j ednici u Kalifornij i.

10 5

10 6

I n tel ek t ua ln a sloboda

K ak av j e odnos izm eu intel ek tualne

s l o b o d e i b i b l i o t ek a?
Kompleks pri stupa pitanj u intelektual ne sl obode i biblioteka definie se detalj no u j ednom lan ku na ovu temu u Enciklop edij i bibl iotekarst va i in f ormatikeJ Vano j e pri metiti da Ameriko bibli oteko udr uenj e ni kada nij e definisal o intelektualnu sl obodu, posebno kada se ima u vidu postoj anj e Kancelarij e za intelektualnu slobodu ABU (razlog za sebe i po sebi , zato valj a biti lan ABU) i kada se ima u vi du to da j e ABU dalo mnogo i zj ava i zauzel o m nogo stavova na tu temu. Sa take gledita A BU, intelektualna sl oboda poinj e opozi cij om cenzuri knj i ga i dr uge bibli oteke grae - odatle potiu aktivnosti i publikacij e usredsreene na godinj u Nedelj u zabr anj enih knj i ga. Odatl e se tema iri na stav ABU po pitanj u pr ava kor isn ika bibli oteke da dobij u pr i stup svoj bibli otekoj im t i i li te r v m n da v a s av rai k i e e i ovezan a b b o ka o o du ou s o o s b s , p j j p g na raspolaganj e cel okupnu bibliot eku grau. Bibli otekar ne samo da ima dunost i prema k ori snicima bi blioteke, nego i pr ava koj a su nj egova l i na. U ta pr ava spada j u, ali nisu ograni ena samo na ta, sloboda i zraavanj a, demokr atski proces na radnom mestu i pravo da se bavi bilo koj im nainom ivota koj i odabere. Povezan sa svim ovim j e poj am bi bli oteke kao pobornika intelektualne slobode. Ta j poj am nij e bez elemenata protivrenosti, j er otpoinj e sukob izmeu onih koj i veruj u u poborni tvo i onih koj i misle da biblioteka mora da bude neutralna u svim dr utvenim sukobima - uklj uuj ui i one koj i su povezani sa Prvim amandmanom. Moe se brzo primetit i da int el ektualna sloboda poinj e kao

pitanj e osnovnog i , po mnogima, neotuivog lj udskog prava kome se u i en ednakost ver u u drutv u r tavl a samo oni ko i ne u rinci u su ots u j j j p p p j j

i a r ra ve. in en c r i n r t l e as ta t e lat v o os o o mokratiju, ali ubrzo na u o de p p j j p p

n i meu ih ln l e ne vode z o k in elektua e s obod mno e ras ra ve o o t e da se p j g

koj i su za to i onih koj i su protiv. esto sevodeizmeu Ij udi koj i veruj u u

razli i te primene intelek tualne sl obode, dok svi tvrde da su za nj u. Post oj e " " oni koj i su apsoluti sti i ne bi nikome osporili pravo da stvar a, iri , govori ,

r a ali i i m na ir k od av u b i ni k ta o a o o l a ili ita bilo ta. Posto e o o ed , p j j jp j g j uskratili pristup nekim gr upama do neke grae - na pri mer, deci . Postoj e " " i oni koj i koriste zati tu dece kao izgovor za opseni program cenzure. Zato, pri razmatranj u pit anj a intelektualne sl obode, treba uvek da budemo

I n t el ek t ualna slobod a

10 7

svesni da nemamo posla sa dobrom i zlom - i ako i j edno i drugo mogu bi ti znaa n ri u n o s t i nego sa sl oenou pogleda, od koj ih se mnogi j p " " dre isk r eno. Na kraj u kra j eva, r asprava o zati t i dece od Interneta tie se onoga to j e naj bolj e za decu. Neki mogu da veruj u kako j e intelektualna sl oboda koj a dolazi od slobodnog pri stupa svem zapisanom znanj u i informacij ama vredna r izika. Drugi eleda zati te svoj u decu od neprij atne
stv arnosti. A i pak , neki hoe da ogr anie italak e i gledalak e n avike sve dece, uklj uuj ui i onu za koj u nema j u nikakvu direk t nu odgovornost. Bi bli otekari veruj u u i ntelektualnu slobodu zato t o j e nama pr irodna i potrebna kao i v azduh koj i udiemo. Cenzura j e anatema za nas j er smanj uj e nau ulogu u ivotu - da svima besplat no omoguimo uvid u zapisano znanj e i informacij e lj udskog roda, bez obzira na veru ili nj eno pomankanj e, etni ku pripadnost, pol , dob ili bilo koj u drugu

kategorij u koj a nas razdva j aj edne od drugih. vrsto sam uveren da treba
nepokoleblj ivo da se drimo i ntelektualne slobode i obavlj amo zadatke bez upl iv a naih sopstvenih milj enj a ili milj enj a onih koj i ele da ogranie slobodan pri stup znanj u. Treba da pri znam da mi j e, kao akademslcom bi bli otekaru, pol oaj srazmerno bolj i nego pol oaj kolega bibliotekara u dr ugi m branama. Konano, akademski bibli otekari rade u ustanovi koj aj e sasvim posveena ide j i akademske slobode; uglavnom radimo za lj ude koj i dele t u etiku s nama; i obino ni smo profesi onal no i zolovani. Uporedite ta j k ontekst sa usamlj eni m boj evima koj e bij u bibliotekari u malim seoskim j avnim bibliotekama i samotne kol ske bibli otekare koj i se sukoblj avaj u sa zatuplj uj uim kolskim odborima.Ako pogledatenaspi skoveprovokativnih i zabranj enih knj i ga koj e se izdaj u svake godi ne, videete da su ti lj udi u prvim redovima. To j e utoliko j ai razlog da podrimo kancelarij e za int elektualnu sl obodu nai h bibliot eki h udr uenj a u v elikom poslu koj i obavlj a j u za na raun i tite ovu na j vanij u strukovnu vrednost.

I n t e l e k t u a l n a sl o b o d a n a d e l u
Veina bi bli otekih udr uenj a i srodnih str ukovni h tela i ma izj avu o intelektualnoj sl obodi koj a podsti e nj ihove l anove da primene koncept intel ektuaine slobode u svim aktivnostima bibli oteke. Jedna od naj bolj ih meu nj ima j e izj ava Kanadskog bibli otekog udr uenj a (CLA ) od 27. 2 una 1 4. ine iz r 97 god ( menj ena 17. novemb a 1983. i 18. novembra 1985). j

10 8

I n t el ek t u alna slobod a

Delimi no gl asi : Biblioteke imaj u osnovnu odgovornost za razvoj i odravanj e i ntel ektualne slobode. Odgovornost j e bibli oteka da garantuj u i olakavaj u pristup svim izrazima znanj a i int elektualne aktivnost i , uklj uuj ui i one koj e neki el ementi drutva mogu smat rati nek onvenci onalnim, nepopularnim ili nepr ihvatlj ivim. U ovu svr hu, bibli oteke nabavlj aj u i i iri omoguavaj u uvid u na d j apazon grae. j Odgovornost j e biblioteka da gar antuj u pravo slobodnog izr aavanj a tako to e omoguit i uvi d u sve bi bli oteke j avne sadr aj e i usl uge svim poj edincim a i j u. gr upama koj ima treba Biblioteke tr eba da se odupi ru svim naporima za ogr ani enj em primene ovih odgovor nost i dok pri t ome prizna j u pravo kritik e od str ane poj edinaca ili grupa.

Ranij e sam istakao da j e intel ektual na sloboda sloeno pi tanj e sa mnogo di menzij a. U prakti noj primeni u bibl iotekama, ak i upotreba naizgled nevinih upozorenj a KBU moe stvoriti i zaista stvara probleme. Nema probl ema, nar avno, za apsolutistu i za cenzora. Prvi bi dozvolio svakome da ima pri stup svaemu. Dr ugi bi izabr ao ta da se uini dostupnim i kome, zasnovano isklj uivo na poj edinanim preferencama i ubeenj ima. Z a nas ostal e, svet j e beskra j no sl oenij i i za nj ega se t reba izboriti u svetl u i principa i praktinosti. Evo nekih stvarnih sl ua j eva:
k olsk i o d b o r nared io d a se dv a r o m an a o sav rem en o m latin o

ivotu povuku sa spiska lekt ir e j ednog razreda i ograni io nj i hovu dostupnost u kol skoj bibliot eci.

" kolski biblioteki odbor preuzel a organizovana gr upa dr utve" i l trira t ver instal i r a na sve nih konzervativaca, koj a nareuj e da se f j ui sof
bibli oteke j avne terminal e koj i se kori ste da omogue pri stup Internetu i S vetskoj mrei i odr asl ima i deci . Gr upa gradana zahtevala da se knj i evno del o i z devet naestog veka povue iz bibli oteke zbog rasist ike oboj enost i .

I n telek t ualna sl o boda

10 9

Ver ska grupa pokl onila primerke svoj ih izdanj a i onda povik al a na "cenz r " u u kada su stavlj ene van fokusa zbirke i nisu dodate na police. A narhi sti ka gr upa el el a da se j ednom meseno sasta a. li za jeu S j avne skupove u biblioteci i promoviepublikacij ekoj e poziva j u na oruano supr otstavlj anj e vl adi . Onda pretpostavi te da vam radni ivot, posao a ak i karij er a mogu zavi sti od toga kako sesnal azi te sa ovim probl emima. Ovo j e t ak a u koj oj se mogu uvideti sukobi vrednosti. Postoj i vrednost i ntel ektualne slobode u pr vom pr i mer u, ali postoj i i v r ednost slube zaj ednici . Primet i ete da se veina ovih stvar ni h primera odi grala u varoima, kolskim okruzi ma i sistemima j avnih biblioteka. Osoba koj a i skr eno veruj e (i sa dobrim r azlogom) da j e li no vana za zadr avlj ebibli otek ih usluga u maloj za j edni ci moeseoset it i i skl ona da naini mal e ustupke silama koj e j e prit i skaj u kako bi sauvala vanij e dobr o bibl ioteke i nj enih korisnika. Ako ste namerili da ocrnite te male ustupke, molim vas da odvaete sopstvene okolnosti naspram okolnost i bibli otekar a u konkr etnom sl ua j u. M olim vas i da razmotrite vrednost zauzimanj a stava pr otiv vrednosti korisne i produktivne karij ere. Da r azmotrimo i ovo prakti no pi tanj e: Ako bibliotekar u ovim slua j evi ma ost ane veran principima i dobij e otkaz, koga mi slite da e angaovat i lj udi koj i su ga otpustili? M i sli te l i da bi to bio j o j edan apsol utista Prvog amandmana? Neu popust i ti ni pred kim u divlj enj u pr ema onima koj i zauzimaj u vi i mor alni pol oaj i neu nikada br ani t i beski m enj ako pokoravanj e vl asti , ali zaista elim da i stak nem sl edee tem elj ne take.

ivot nij e nikada j ednosta van koliko izgleda sa dalj ine. Male rtve mogu
dobr o, pov r em eno, i ni t i veini k or i sni ka bibli oteke. Ne treba bi ti savren da bi se ivel o po savesti.

B or ba pr ot i v zal a sa M ree
A meriko bi bli oteko udr uenj e mnogo decenij a vodi pr avedni r at protiv cenzure. Kako smo vi deli , zal agalo se za sl obodu pr istupa zapisanom znanj u i informacij ama za sve, bez obzir a na nj ihovu dob, pol , etninost, reli gij u il i bi lo koj u drugu r azlikovnu osobinu. Mnoge od bitaka koj e vode A BU i nj egovi l anovi zasniva j u se na relativno j ednostav nim (i ustavno

1 10

I n tel ek t ua l n a sl obod a

zatieni m) problemima slobode tampe. To j e reeno j asno i glasno u Pr vom amandmanu, i m ada neki mogu i zaista tvr de da treba da bude ograni enj a na ono to moete da tampate i itate, opti probl em vrl o j e j asan veini A merikanaca i , ako i samo na due st aze, pozi t ivci obi no obeuj u. D a su samo Osnivaki oci imali mo pr edvi anj a i uk lj uili p " "
sl ob o d u M r ee !

Kada pomislite na sve bitke voene oko slobode t ampe, zabranj eni h knj iga i cenzure u D obu tampe, t eko j e poverovati da se moemo nost al gi no osvrtat i nato vremezbog zast rauj uih sl oenosti koj e uvode di gitalni izvori svih vrst a. Godine 1998. li ne raunare imal o j e 40 n m i i n r vih ra u ara povezan r nata a erik h d ma n ava. Zamaa b o o oce o st p j n r i v a a. i nice i na In rnet i v t ku mre i ta bro e ezad vo o e v U o e te S e s u s p j j j r r l m n a n i li t a r aunar k mina e a e v e b b o eke s d e s e te j vi e k ao svak odnevnu j stvar. Upot rebu Inter netanadmauj ej edino oduevlj enj e Int ernetom. Stoga uopte ne iznenauj e da oni koj i generalno podr ava ju j u cenzuru dosta zna o Inter netu i S vetskoj mr ei i pr edl au mere za spr eavanj e neograni enog pristupa t im izvor ima, posebno deci i mlaim odraslim lj udima. Tek o j e, kada medij ski vetrovi duva j u tako snano, kor aknuti unazad i naini ti uvi d

u i storij u, ali j e vredno tr uda. Gotovo svako novo sredstvo komunikacij e u no j ekao napad namor al nacij epo sebi, posebno posl ednj ih vek i po doeka " " na moral mladih. (Piem gotovo zato to ne mogu da se setim novinskih i li na h r v l duh. S amo om s te aos ri m kak mik of i lmovi k are m ad a o to e o ) p p i lmovi uradili mladim enama; na uasni danak na moral koj i su nemi f ml adih nevenanih lj udi koj i pl eu uz gr amofonske pl oe; i na moderna " " ni il ila k ma u. Eto b a i lmove koj i tera u ec u ub u zla gangsta repa i f d u , j j zi n de stvo r ivala koro v o n ula n kn i a edesetih ko a e oc n e i ed a o r a j j j p j j p p g j" j " 3 i lmovi nisu nov skr ivenih poruka sadranih u stripovima. Nasilni f izum, al i Internet i S vet ska meraj esu, i bibl i otekari moraj u da se hvataj u u kotac sa ost raeni m napadima na nj ih i na one koj i dozvolj avaj u pri stup " i stima. Deca su uvek tr ail a zabr anj ene knj i ge, asopi se i dr uge medij e, a uvari j avnog morala esto su kr ivi li takve izvore za pogoranj e ponaanj a
"4 o m l ad i n e.

i ltratori S uoi mo se sada sa vanom inj enicom. Kada cenzor i i f " " " " k i le n strani duet se s kul i i moralnom o adan u mis a ovore o tur , p j g nasilj e. I oni su iznij ansirani. Za neke lj ude, bil o koj i opis ili pisanj e o seksu k alnim vari aci ama su l iv . Z dru e samo like i isan e o se su e uvred o a s , j j j g p j j uvredlj ivi. Onda ima i Probl em Dona Vej na - koj i , izraen j ezgrovi to, glasi:

I n telek t ua lna slobod a

111

Ako su nasi l nesliketetne, zat oj enasilj euZelenim beretkama pr ihvatlj ivo? " " Zat o to j e Vej n bi o dobar gl umac u pat ri otskom f i lmu?Naravno, pr imer " " nasi lj a prema drugima u i spravnoj stvari i sto j e tetan kol iko i nasilj e " u video i gri . Ako nij e, onda se ur uava esto isti cani ar gument uzroka i " barem pokazuj e kao nepodnolj iva sloenost kakva j este. posl edice ili se" " S vaku pr etnj u koj u predstavlj a novo sredstvo komunikacij e doekali su pozivi za zakonskim delovanj em kako bi se svet , ap osebn o deca, zatiti li od prim eene opasnosti. Godine 1999. Komit et za i ntel ek tual nu sl obodu A BU j avio j e da j e dolo do mnogo predl oga za pravnom akcij om (neki su usvoj eni ) na savezn om , dravnom i l okaln om nivou da se deca 5 odbr ane od I nterneta i S vetske mree. S vaki od ovih predl oga sadravao j e i ste manj kavost i (po reima i zveta j a) . To su :
" " neusp eh da def i ni u ta znai tet no za m al ol et ni ke,
zah t ev b i b l i o t ek ar i m a da n ad zi r u m al o l et n i k e d ok k o r i st e

I n ter n et ,

neobaziranj e na t o da deca i mal ol etnici imaj u prava iz Prvog

am an dm an a, i

namer a da uskrate ustavom zagarantovanu slobodu govora mal ol et ni cima, k ao i potencij al no uskraivanj e t e sl obode odr aslima. Takode propi suj u upotrebu f i ltera na j avnim t erminalima u j avnim i lozofski bi bli otek am a - ur ea j a onoli ko nedel otvor ni h koli ko su i f uv redlj ivi (v. r aspr avu kasnij e u ovom poglavlj u) . Pr e nego to pr eemo na r aspr avu o f i lterima k ao takv im , da vidimo za ta su osmilj eni da posti gnu. Glavna bri ga onih koj i i skreno ele da zatite decu (naspr am doivotnih cenzora k oj i kori ste Internet kao na j novij e or uj e za post izanj e drutvenih cilj eva) gl asi da deca mogu videt i ili i t at i sli ke i tekstove koj i su mor al no tet ni . Veoma j e lako n ai materij al na Mrei , namerno ili nenamerno, koj i j e estetski odboj an, i manentno prlj av i li koj i zloupot reblj ava lj udsk abi a. N ij edan od nj ih ne stvar a uvredu morala - osim , ako ne veruj ete daj e vaa sopstvena moralnost univerzalna ili bi trebal o da bude. Ovo drugo j e prihvat lj ivo sam o kod onih koj i kor i ste " " i zj ave u stilu Ameri ki narod veruj e..., mi sl ei da su sposobni da odl ue

112

I n t el ek t u a l n a slo bo d a

t a vein a ove ogromne i ar olike nacij e veruj e po svakom pitanj u. Ja ne edem meso. Slike farmi fabrika i mesa kako se sprema meni su odboj ne. j Da li to znai da treba da uinim sve to j e u moj oj moi da zasut avim druge (koj i m odaj edu meso il i ga nej edu) u gl edanj u ovi h slika?To moe i zgl edati apsurdno, ali j e li to it a apsur dnij e nego da traim da zaustavim lj ude u gledanj u lj udi zabavlj enih seksualnim varij acij ama koj e mi se ne svi aj u ? Zat i m dolazi pitanj e pretpostavlj ene sup er iornost i onih koj i bi el eli da v re cenzuru. Zamisao j e da takvi lj udi mogu it ati tek st ove ili " " gledati slike koj e na nj ih nee imati nikakvog dej stva ali e biti tet ne po druge, verovatn o osetlj ivij e lj ude. Neko j e j ednom defini sao cenzora kao nekoga ko ne el i da vi znate ono to on zna. Da l i j e mogue da se efekti tekstova i slik a na poj edinanu psihu j ednost avno ne mogu izraunati - da su nepredvi dlj ivi kao i bil o koj i drugi efekat na ponaanj e poj edi nca? Bil o ko ko j e i skren prema sebi priznae da neke seksualne ili nasilne slike osta j na ta j u u umu godinama i vre ut ica j um. Ovo su slike i tekstovi koj e milioni gledalaca i italaca i gnoriu ili zabor ave za nekoliko minuta ali , i z nekog razloga, vr sto se dre u j ednom umu celog ivota. Teko mi j e da pover uj em da nasilne ili seksualne slike na Inter netu ine mnogo dobra ikome, al i j ednak o j e t eko zamisliti da s druge strane ine mnogo

i l mova Rambo i veta gl edali su uasno nasi lj e f tete. Milioni lj udi irom s a i . d to lua ev b lo j e re to se do odilo u 99 999 o s s Umr i muki , ali na o j g jg
pr otraen o vreme.

Japanska popularna kultura proet aj e estoko nasilni m i sadi st iki seksualnim slikama i tekstovi ma - vi dnim, izmeu ostalog, i na j apansk im Internet st ranicama. Nivo nasilj a u Japanu mnogo klasa j e nii nego nivo nasilj a u S j edinj enim Dravama. Dalj e, uoptenemadokaza da su seksualni

ta nam to vama. standardi u Japanu nii od onih u S j edinj enim Dra

a i i dru tv l ra ako razli t od P v a su a ansko drutvo i ku tu ovori? r o d , j j p g i kulture S j edi nj en ih Drava. Ipak, govor i nam i da izlaganj e nasilni m i seksualnim sl ikama i tekstovima nij e odl uuj ui faktor za pri rodu j ednog dr utva. Danska i Hol andij a dobro su poznate po popustlj ivim stavovi ma i m Ima li iko a ko b alnim isim i slika a. ma izmeu ostalo seksu s a re , , g p g p se ozbilj no zalagao da su Danci i Holanani moralno i nferiorni , u celini , a ri nar du? Pa im oni koj i misle da su seksualni spi si rema ame kom o , p i slik e u principu pogreni . Drugim reima, t a tv rdnj a se okrenula prot iv " " sebe same i mi vi e ne raspravlj amo o teti koj a se navodno i ni , nego o

I n telek t ua ln a sl o b od a

113

namet anj u j edne mor alnosti na one koj i j e moda dele ili ne del e.

D ec a

A BU j epostalo nepopularno kod otvorenij emanj inekadaj eiskazal o ustavnu inj enicu - deca i adol escenti ima j u ista prava Prvog aman dman a kao i oni

starij i od osamnaest godina. (ovek bi pomisli o dabi ovo mogl o biti oito u dravama u koj imase lj udi mogu venati saesnaest godina ili mlai .) ak
ako i ver uj ete da gl edanj e i itanj e moe da nak odi mlai ma od osamnaest te da se pomirite sa nunou smanj enj a t ih prava godina, j o uvek mora " " kako bi ste spreili tu tetu. Poto j e situacij a takva, ini mi se da j e vano i ni sati tu tetu i izmeriti nj eno polj e. Obj avlj eno j e na hilj ade studij a def o delovanj u gledanj a tel evi zij e na decu. (Gledanj e televizij e i surfovanj e po Inter netu veoma su sline akt ivnost i , m ada ovo dr ugo i zgl eda razliit o zbog nj egovog potencij al a za interaktivost - uprkos inj enici da j e vei na " " surfovanj a pasivna kao i gl edanj e televizij e i zato to j e to novij i , vrelij i medij .) M noge studij e insi stira na it m u o o da pr ovoenj e mnogo asova j dnevno gl eda j ui emi sij e sa ni skim intelektualnim sadraj em i drutvenom vrednou nij e dobr o za um i tel o dece. Neki el e da pokau da gl edanj e emisij a sa seksualnim ili nasilnim sadr aj em moe da nakodi psiholoki. Dokazi za ovo dr ugo su daleko neuhvatlj ivij i . M nogi i st raivai veruj u da nema neposr edne i j ake korelacij e i zmedu inova nasilj a i gl edanj a i nova nasilj a na televi zij i i da su televizij ske emi sij e neznatan deo mrenih ili drutv enih inilaca koj i vode ant i socij alnom ponaanj u kod neke dece. " Kada se ar umenti o va ini e er tn d u, s v ova o da bil o kakva veza koj a g moe post oj ati i zmeu gl edanj a televizij skog nasilj a i vr enj a stvarnog nasi lj a verovatno sloena, i mor a se uzeti u obzir mnogo faktor a k oj i tome " 6 doprinose. Ukoliko j e teko r azabr at i vezu izmeu nasilj a na tel evizij i i I nter netu i nasilj a u ivotu, k oliko j e tee def i ni sat i vezu i zmeu seksa na televi zij i i ...ega?Veina decej e i ntenzivno zainteresovana za seks i izgleda da i ma prirodnu sposobnost da se hvata u kotac sa nivoom ist ine o seksu koj i j e pri kladan za nj ihov uzrast. Mnogo seksualnih spisa koj i postoj e na Internetu i mnogo seksualnih slika i situacij a vi enih na tel evizij i i Internetu j e ili lj oki avo i l i neur edno. Ne, primedba na to to deca i ma ju pri stup seksualnoj grai pr eko moderni h medij a i sta j e kao decenij ama

1 14

I n tel ek t ualn a slo bo da

star a pr imedba na saksualni sadr aj u knj i gama, f i lmovima i drugoj grai. " " Ukorenj ena j e u moralnost i ideologij u koj a eli da zatit i nevinost dece " " od kvarenj a seksa. D unost j e i obaveza rodi telj a da vode i savetuj u decu po pi t anj u i tal ak ih i gl edalaki h navi ka, i oni , i samo oni , treba da nadzir u t e navike u svetl u sopstvene moralnost i i ubeenj a. Dal eko bih vi e voleo da ml adi lj udi ita j u Radost seksa nego da gledaj u kr vave horore il i i gr aj u nasilne video i gre, ali to j e m oj a moralnost i ne bih zahtevao da zabranim j edno ili drugo na nj enom osnovu.

Gr oznica fi ltriranj a
l ih rim nih i t arnih za a Na e e redla an lek za zatitu mlad od e e s v p p g j " " i ltriranj e. Filtrira u naum da zakl one I nterneta zove se f ui progr ami ima j j " tr n "ne oel ne i ltriranj asu oni koj i hoedaovenepoelj ne s a ice. Pobornici f p j stranice budu nedostupne. Supr otstavlj a j u im se oni koj i tv rde da j e i lt r iranj e neust avno krenj e slobode poj edinca. Uza sve dun o potovanj e, f v n a t un ne aan. s r revni sukob oko novo ita o o dri m da j e ova ta od p j p p g j i ltri r aj ui si stemi ne rade i nikada nee ni raditi! Ne r ade zato Istina j e da f to su zasnovani na i stoj pretrazi po klj unoj rei koj akori sti nekontroli sani " " vokabular koj i vam da jj ednostavnij oj j e 48 332 rel evantna pogotka na na Internet pr etrazi. Bil o koj i bibliotekar sa znanj em bibliogr afske kontr ole t kacij aj e t m nain da se f zna da su kontroli sani vokabul ar i det alj na klasif l i ka u ogledalu j e da bi j edini nain obezbede preciznost i p otpun odziv. S i lterski h si stema koj i rade bio da se potpuno katal ogizuj e i postoj anj a f vetske mree! ABU j e poznato zato to se pr otiv i klasif i kuj e svaka stranica S i ltriranj u (prvensteveno zbog Prvogamandmanavienego zbog prakti nih f " osnova) i stoga j e navukl o gnev nabeenih kibercenzora: zal aui se za otvoren pri stup har d-kor ubretu...(ABU) j e stvoril o zatienu l uku da se "
7 k v ar e n aa n ev i n aca.

" " r r d Lo e udni slua j

" " lesinger [Laura S chlessinger]), j edne od Dobrodoli u svet dr Lore (
vodeih f i gura u pokretu drutvenog atavizma. Za razliku od mnogih " " " " iz klase veleasnih i dokt ora koj i vrve u tom pokr etu, ona zaista i ma 8 uvaenu, makar i marginalno bit nu, akademsku pozadinu. Ona j e zvezda

I ntelek t u a ln a sloboda

115

visokokotirane (od j ul a 1999, samo j eRa Limbou [Rush Limbaugh] ispred nj e) desni ar ske radio emi sij e i uspean autor knj i ga i novi nskih lanaka. " " Nj en cilj u ivotu j e potpuno popravlj anj e dr utva. 9 U r evnosnom ispunj enj u tog cilj a, bacilaj esavonarolij ansko oko na Ameri ko bi bli oteko udr uenj e u prolee 1999. godine. Nj en casus bel l i bi o j e link sa Internet str ani ce ABU -ovog Odelj enj a za adolescente ka drugoj I nternet str ani ci i , Univerzit et po imenu Pita j Eli s a vode j e oni dobro znani pornograf Kolumbij a. Pit aj Eli s daj e direktne savete o drutvenom , seksualnom, " " duhovnom i emoci onal nom zdravlj u. Naravno, dr Lora se zainteresovala
za seksualni element. I spada da, ako zai sta potrait e, moete nai savet e o " " raznim seksualnim varij acij ama na Pita j Elis. Ko zna da li dr Lora veruj e da tine j deri ne treba da se zanima j u za sek s i nj egove sloenosti ili moda veruj e da t e seksual ne sloenosti ne t reba da postoj e, ili j e moda bila u potrazi za dodat nim vrui m mater ij alom da nahr ani nezaj alj ivu r adij sku i novinsku publiku? Kak o god bil o, stupila j e u boj sa A BU i nj egovim " " r n od ava em ri a har k r r stu d o ub etu to j est , nj enim odbij anj em p p j p i ltersk og sof f t vera. I spost avil o se da link u pi t anj u poinj e odelj kom "Z ravl i m i i " d je ed c na j edne Internet strani ce zvane Teen Hoopl a koj u j e osmi slila i pr epor uil a Sekcij a za ml ade ABU (YALSA ) . To j e, dakl e, bi o " "
el ek t r o n sk i ek v i v al e n t o d r ed n i ce u b r o u r i v o d i a z a i t a o ce i z st ar i h

dana. Z am ka l ei , n ar av no, u tome da im uete na M r eu pr eko link a bil o koj e vrste, zablenete se u beskra n k l id k ko o l d lo lun o a e os o s e a a parka. j p g

Uprkos ogromnoj veli ini Mree - sada i ma pr eko 800 mili ona str ani ca - dovolj no st rani ca sadri viestruk e hiperlink ove koj e j e mogue dobiti bil o gde na Mrei pr el askom preko svega nekoliko l i nkova, k ako navodi t0 j edan rad u dananj em i zdanj u asopi sa Ne j er. Da se izrazimo u nj egovim na j ogolj enij im kategorij ama, ako grupa posveenih profesi onal aca koj i pokuava j u da slue ir u j avnost (u svoj e vr eme i o svom troku, valj a zapamtiti ) ne moe prepor ui t i st r anicu koj u su stv oril i dr ugi pr ofesi onalci na Univerzitetu Kol umbij a, bibli otekari ne mogu praviti bilo kakve linkove na svoj im Internet stranicama. Kada bi " " dr Lora ostvarila naum, mi bismo doveli svoj e akumulirano iskustvo do samog rubaelekt r onskih izvor a, ali ni kor ak adalj e. A BU j epreteranu panj u " " posvetil o reakcij i na kri tike od dr Lore i sada r evi dira poli t iku link ova na

1 16

l n t elek t u al na sl obo da

Mrei. Moemo se plaiti da ovo znai da A BU moe pobiti sudove svoj ih l anov a i tako izazvati nevi enu pr epir ku oko vrednosti. Naj tunij eod svega j e to bi bilo kakva akcij a te vr ste bil a besmislena, j er, ako bude zamilj ena " " da odvrati gnev lj udi sli ni h dr Lori , nikada nee funkcionisati. Retko se slaem sa novinarom i stalnim predsednikim kandidat om Patrikom D. Bj ukenenom (Patrick. J. Buchanan), ali u pravu j e kada kae da postoj i " rat kult ra" direkta r od u ( n p ev rei Kulturkampf , ter mina iz nacist i k e er e) koj i se vodi u ovoj zemlj i. N apadi na i st omi lj enike Pi t a j Eli s su takti ki manevri u tom ratu (ij a j e vana bitka rasprava o f i ltriranj u) a blii uzrok " " tog rata j e samo simbol. Mini kriza sa dr Lorom (ona se snishodi prema sa veom p eriodu budne panj e svoj e publ i ke tako to pr onalazi n ove mete " " uestal ou i brzo se manula ABU -ovog beznaaj nog ubr et a ) u stvari se t emelj i na nj enoj elj i , i elj i odnih koj i se sa nj om slau, da cenzurie, a mi sij a ABU i bibliotekara uopte j e da daj u naj vi e pri stupa naj veem broj u Ij udi.

i l trir anj a Borba sa groznicom f

Zaista ver uj em da j e ABU bilo manj e nego del otvorno u suprotstavlj anj u i lterima, ali nij e lako bori ti se sa onim to j e u sutini iracionalan predl og. f i lozofskim i moral nim osnovima - iz koj e Umesto da bij u ovu bitku na f emo uvek i zai kao t eoretski pobednici i stvarni gubi tni ci - ver uj e da bibli otekari treba da imaj u dvokraku strat egij u. Prvo, od sutinske j e i ltera. S i gur no nij e teko pokazati da bl okada vanosti i stai beskori snost f m z me a e i nik vet ke ree ra u d ni m ne ra i Veina kor a S s o kl u m rei a d . s j p j a u re i sa hil adam ni r ima nedel tvorna redovni s s t r tra a kl u m e o e o j p p j g " " mar ginalno relevantni h (u na j u) pogodaka uz pomo j bolj em slua a in da l li r l udi. Treb ed o l n n ave dovo no e k b o retraivaa d vo o du o v o j j j j p j g gj a l tre a retr e ce o tak i a a i de ava u o b k em razl zato se v do u o a o o ( p p g j g p g j g teksta uz klj une r ei ) a onda napr avimo vezu sa i stovetnom tehnikom i lterima. Dr ugo, mor amo da odaalj emo pozitivnij u koj a se pr imenj uj e u f r za i n erneta ot ebu ni n im t ke mree I t tre i i ra e a S ve s r ku o u o b o o u , p p j p g roditelj skim ueem u upot rebi biblioteka kod mal oletnika, i o potrebi da mal oletnici itaj u vi e knj iga. Posl ednj e to treba da uradimo j e da st raimo akumulirani kapital m ina ri iz radili toko od i i ke i biblioteka u l a ko i su b bl ote ovol no ed g g p j g g j

I n tel ek t ua ln a slobod a

117

- posebno ne u borbi u koj oj se bibliotekari mogu osl ikati kao neprij atelj i mor alnosti i kao puri sti iz tornj a od slonovae r adi da rtvuj u decu i porodice (a da i ne pominj em nae kolege u mnogim mal i m bi bli otekama) na ol tar Prvog amandmana. Protivnici intelektualne sl obode uspeli su da demonizuj u Amer i ku unij u za graanske sl obode sedamdesetih i osamdesetih, del i mi no tako to su pogreno predst avlj ali uverenj a i aktivnosti te odl ine or ganizacij e. Da l i iko veruj e da se isto ne bi mogl o dogoditi ABU ako i dalj e nastavimo da se preputamo pogrenom
predstavlj anj u? Ovo nij e rat senki bez posledica, niti j e rat izmeu dobra (ABU ) i zla (f i ltrai ) . ABU zai sta deluj e iz dobrih namera i na pravoj j e strani i lozofski , moralno i i ntel ektualno. Oboavaoce f f i ltera mogu moda voditi demagozi i sil edij e, ali medu nj ih spada j u mnogi lj udi koj i imaj u iskr ena ver ska ubeenj a i ozbilj no su zabrinuti za kult uru i budunost svoj e dece. Tim lj udima se moe pri i i t r eba da budu mete naih tvrdnj i o zabludi f i ltriranj a, o pot r ebi da roditelj i uestvuj u u korienj u biblioteka, i upotr ebama i v rednost i pismenosti . Treba i da imamo dost a saoseanj a i lt er ski ratovi. sa kolegama u onim vr st ama za j ednica u k oj ima se vode f Mnogi od nj ih j ednostavno ne r azumej u zato se ini da oni meu nam a u drugaij i m usl ovi m a n e znaj u o pritiscima koj i se primenj uj u. Na prim er, gradsko vee u N ampi , Aj daho, glasalo j e da se zadri 50 000 dolara akvizicionih sredstava i z budetaj avnebibli otekeza nabavku grae (od 120 " a 0 dolar osim ako bibli teka ne ra i l er n n t 00 o ug d f i t e a I ternet erminale. ) Bibli otekarka j avne bibl ioteke u Nampi bila j e j o u toku razmatranj a i ltera i j asno su j e pr it i sli ovi m napadom na knj iki budet. Ona problema f se pridr uuj e velikom broj u naih kolega koj i ni su samo u opasnosti da izgube posao, nego i da vide k ako biblioteke koj e su tako marlj ivo gradili budu opustoene. Bizarna i deoloka pomet nj a koj a okruuj e f i l triranj e ni gde se bolj e ne ilustruj e nego u slua j u Nampe. Kako navodi Lj digital , ova radnj a j e na j novij a u nizu napada na bibli ot eku k oj i j e poeo albama zato t o bibli otek a poseduj e knj i ge Heder ima dve mamice i Tati n ci mer i

1 2 to odbij a da ih premesti u odelj enj e za odrasle. inj e nicaj e da su ovi i

drugi f i lterski argumenti j asno na j novij i front u cenzor ski m ratovima koj i se vode decenij ama. Uprkos ovome, ne smemo nik ada da zaboravi mo da i ltriranj e mono simboliko predstavlj anj e stvarnih strahova mnogih je f lj udi koj i ni su pr eter ano ideoloki nastroj eni. U nj ihovo ime i u i me kolega zahvaenih unakr snom vatrom f i ltriranj a, mi kao profesij a moramo osmisliti delotvornu i uspenu str ategij u da bismo parirali f i ltriranj u.

1 18

I n tel ek t u a l n a slobod a

Ta st rategij a ur adi e sl edee:

N aglasi e pozit ivne dopr inose koj e bibliotekari i bibli ot eke ine
d r u tv u .

Nai ni e razum ne ustupk e zabrinut im r odi telj ima.

Pokazae nedelotvornost f i lt riranj a.

N agl asi e vanost itanj a. Naglasi e ust avne osnove pr ava dece i odraslih vezane za Prvi
am an d m an .

Naglasi e r oditelj ske dunost i da vode, savetuj u i nadgl edaj u ital ake i gl edalake n avik e dece. Isk ori st i e sve dostupne tehnik e odnosa sa j avnou i marketinga da prenese ove poruke na j iroj publi ci .

Treba da koristimo ogl aavanj e i sva druga sredstva masovne komunikacij e da izgradimo optepovolj an stav koj i j avnost ima o bibl i otekama i bibli ot ekar ima. I mamo dobru pr iu dai spri amo i zavredil i smo potov anj e i uvaavanj e j avnost i . Tom potovanj u i uvaavanj u samo emo dobr o uiniti ako uspemo da ubedimo veinu rodit elj a da smo r azumni t akvim radnj ama koj e zahteva j u pi smenu dozvolu da deca kor i ste j avne terminal e pri klj uene na I nternet i stavimo te termi nal e koj e kori ste deca u vidno i ltriranj a i ovde bih dodao da polj e. Raspravlj ao sam o nedel otvornosti f r a a a im ak il i i m . T eb d st v o av i razim to e s ov t e o ue t reba da t a st z o j j j j g nagl asak na vanost stalnog i tanj a za intel ektualni razvoj i da se borimo protiv zal uenosti Internetom. Dete koj e it a dobru knj igu j e pozi tivan i lt riranj e i V-i povi negativni odgovori . odgovor na strahove na koj e su f Nikada ne treba da popust imo u verovanj u da i deca ima j u prava, i da u ta prava spada i pravo na sl obodni upit. Si gurno bismo mogli da naemo za j edni ki j ezik sa veinom zabr inutih roditelj a u naglaavanj u n l r i l a i a i a a a a Ni a od ovo a ee rv n v ne u o e od te a k o vod s vetod v c . t e st e g p g j " " ubediti dr Loru i nj ene istomi lj enike, ali doi e do r azumne mase lj udi

I n tel ek t u aln a sl obod a

119

kao pr otivtea nj ihovoj propagandi. Ako j e to propagandni r at , onda da ga vodimo kao takav. Na primer, profesionalno proi zveden video spot iz ABU koj i i sti e sve t ake navedene ovde bi o bi velika pomo j avnim i kol skim bibli otekari ma u r aspravama sa svima osim sa naj zatucanij i m kol skim i
b i b l i o t ek i m o d b o r i m a.

Bibli otek e i cenzori postoj e vekovima. Osnovi se menj a j u, uzroci se menj a j u, sredstva k omunikacij e se menj a j u, al i i de j a sl obode mi sli i izraavanj a j e ista kao to j e bil a u vrem e Toma Pej na.
N A PO M EN E

Ency clopedia o cience, ed. All en Kent (N ew York : Dekker , f Library and In f or mati on S
1974 ) .

2
3 4
5 6

The ALA World Encyclopedia o er vices, ed. Robert Wedgeworth f Library and In f ormation S
(Chicago: ALA , 1980) , 442.

Vertham, The Seduction o Frederic V the Innocent (New York: Rinehart, 1954). f " " George Dessart , Barring Rambo from the Potemkin Vil l age: Reflections on the.V Chip,
Television Quart erly 28, no. 3 (summer 1996): 37- 41. " A F " AL I C Report to Council , Tuesday, J une 30 ( 1999) , Intellectual Freedom Acti on News (June/ July/ August 1999) ; 6- 10. " " ' Ki rstin J. Hough i Philip K. Er win, Childrens Attitudes toward V iol ence pn Television,

7 8 9
10

P o o n . 4 l 199 41 416. s ch l 131 o u 7 : 1 , f ournal o ( ) J f y gy y Laura Si lessinger, pi smo izvrnom direktoru ABU, Vili jamu Gordonu, 5. ma j 1999. Poseduj e doktor at iz f i ziologij e sa Univerziteta Kolumbij a. Pisanj e Patricij e D ilukio u elektronskom asopisu Salon.com. " "
Vi ncent Kiernan , As Goes Kevin Bacon, So Goes the Internet , Resear cher s Repor t ,
990 90 90 1t.h t m

Chronicle so f Higher Education (September 9, 1999), http :// chronicle.com/f ree/ 99/ 09/
11 1 2 Lj digital (A pril 30, 1999), www.bookwire.com/ lj di gi tal / ledanews.article$29049 Ove dve knj i ge napadnute su zato to opisuj u decu u domai nstvima koj a vode l ezbij ke i
h o m o sek su alci .

7
R ac i o n al i zam

ta zn ai r ac i onal iz am ?
Raci onali zam j e lako obj asniti . To j e pr aksa voenj a neij ih milj enj a i radnj i po onome to se smat ra razumnim. Filozofsko verovanj e da j e razum izvor znanj a po sebi - nezavi san od oseanj a, vere i ul a - osnova j e racionalnog pristupa. Poput vei ne vrednosti , ni ova nij e apsolutna. Par adoksalno, potpuno osl anj anj e na razum sasvim j e nerazumno, i uvek se treba uvati onih Gredgra j nda koj i uzdiu razum i znad svega i u tom 1Bil o kako bilo, u r akt inim svetovnim stvar ima, r ocesu ube l d k u s ost. p g j p uvek j e poelj nij e nagi nj anj e ka razumu a ne emocij i.

Raci onalizam pod napadom ?

Izgleda da danas svet plavi vel ika plima fundamentalizma, praznoverj a i proste ludosti. Od isceli telj a verom do mi li tanat a svih inova, svet j e pun lj udi koj i su ubeeni da zna edini Pravi Put i agresivno su netolerantni ju J prema onima koj i ne dele, ili j o gore, koj i i smeva j u nj ihov iracionalizam. Nekadaseini da klasini sukobi veeg deladvadesetog veka - l evi ca proti v desnice, Sever protiv J uga, kapitalizam protiv komunizma, belci protiv nebelaca - blede u magli istorij e. Zamenj uj e ih iroki j edinstveni sukob izmeu sil a internacionalizma i sekularnog raci onali zma i onoga to j edan " " autor opi suj e kao atavi sti ki drutveni pokreti koj i se suprotstavlj aj u oboma.2 Ovo ne propagira ide demokratskog j u koj a kae da pobeda " " 3 kapitali zma nad komunizmom znai da smo doli do kra j a istorij e. Radij e bih da sta vim razne oblike iracionalizma u globalni kontekst. Ne
12 1

12 2

Ra ci o n a l i za m

bih da daj em sud, naj pr e zato to u to ne veruj em, da su inter nacionalizam " " i posebno nj egova manifestacij a poznata kao gl obaliza j a povolj nij i od nj ihovih alt er nat iva u svim sl uaj evi ma. Po tome to umanj uj u mnoga zla koj asu naci onalizam i f undam ent alizam (svih vrsta) naneli svetu i nj egovim st anovni cima, si gurno m oemo tvrditi da su pokreti koj i spaj aj u lj ude povolj nij i od pokret a koj i stavlj a j u j edan tip osobenasuprot drugima. Pored toga, si gurno moemo tvrditi da su se racionalna, logika i humanist ika uver enj a dokazal a kao korisnij a nego i raci onalna i antihumanistika " " uverenj a. Ovde bih eleo da naglasim da ne korist im pridev racionalan " " " " 4 kao ant onim duhovnom , nego kao suprotnost iraci onal nom . Savr eno j e mogue da osoba bude i r aci onalna i duhovna, a razum i raci onalnost nisu neprij atelj i vere.

kedecadobaprosveenosti i racionalizma. ini mi sedasu bibliote

One pre svega podravaj u ide j u da se lj udsk a bia pobolj avaj u sticanj em znanj a i informacij a i da se ispred nj ih ne sme stavlj at i nik akva pr epreka. Mi podravamo poj edi nano lj udsko bie koj e ide po bi lo koj i m ulicama znatielj e koj e mu se dopadnu. Takoe podravamo racional izam kao osnov svih naih mera i post upaka u bibliotekama. Bibli ografska kontrola, razvoj zbirki , r eferentni rad, obuka korisnik a i tome sli no odreda su zasnovani na raci onal ni m pristupima i naunom metodu. Bi bliotekarstvo j e izuzetno racional na str uk a i t reba da se odupir e sil am a iraci onalizma i
i zv a n a i i z n u t r a .

K akv a j e veza izmeu

r ac i o n a l i zm a i b i b l i ot ek a?
to se biblioteka tie, raci onali zam j e vaan na dva razliita naina.
Prvo, svi prakti ni vidovi r aci onali zma - ono to su starij i autori zval i " - ima u kori sti od r im ene r azuma. "ekonomi a bi bli oteko osl ovan a p gp j j j Katalogi zacij a, referensni rad, bibl i oteko obrazovanj e, razvoj zbirki , obrada grae - odreda mora j u da se r ukovode polit ikama koj e su vrsto zasnovane na racionalnom metodu. Drugo, ne postoj i bolj i pr otivotrov za sil e bezumlj a nego dobro snabdevena i dobro organizovana bi bli oteka - prirodni dom nekoga ko trai obj ektivnei nformacij e i utemelj eno znanj e i ko ima volj u da razabere izmeu nj ih i loe zasnovanog i nerazumnog.

R acional iza m

123

e lim da ispitam tri vidabibliotekog rada u sve tlu racionalizma. Izabrao

sam ih zato to da j u primer racionalizma na nain na koj i dr ugi vidovi bibliotekar stva pod pr eteni m utica j em li ne i nter akcij e (referensni rad i t d.) ne mogu. Ta tri vida su:
nai ni na koj e or gani zuj emo bibli otek e biblioteko obr azovanj e kao racionalni proces primar no usmer en na i renj e raci onalnog pristupa

bibli ografska kontrola kao kr a j nj i izraz raci onalnog

pr istup a

Organizacij a bi bli otek a

Bitna primena racionalizma i ver ovanj a u razum kod bibli otek a j e, ili bi trebal o da bude, nain na koj i organizuj emo bibli oteke kako bi smo obavili svoj zadatak. Pr eesto su or ganizacione strukture rasle nagomilavanj em kao koralni grebeni - u komeseprvobitna, davno zaboravlj ena organizacij a oblikovala i dodavala i z r azli iti h r azl oga u razli it o vreme. Zat o j edna bibl i oteka ima t ri odelj enj a tehnike sl ube kada dr uga bibl i otek a sli ne

ve liine i zadatka ima j ednu? anse su deset na pre ma j edan da su ta tri

odelj enj a stvorena oko davno zaboravlj enih problema sa osoblj em ili da bi odgovorili na davno reene probleme i pitanj a. Dr ugi problem sa odavno ust anovlj enim organizacionim obr asma j a Sindrom st arih cipel a. Vein i lj udi vie odgovara da ostanu u okvi ri ma poznatog nego da rade sa novi m lj udima u novim radnim obrasci ma. Ako osoba ima vlast i odluna j e da primeni raci onalni metod, zar takve slua j ne or gani zacij e ne bi svakako trebal o ukl oniti i zameniti ef i kasnij im strukturama? Iznenauj ue esto, odgovor na to pitanj e glasi ne. Raci onali zam zahteva j asno priznanj e prakt i ni h efekata svak e politi ke i postupka i moe se desiti da se organizacij a koj aj e narasl a neplani r ano, pri i spi tivanj u, pok ae da radi sasvi m dobro. Prihvatanj e produkt ivne organizacij e koj a se moe i nit i nelogi nom veoma j e r aci onal no delo. S druge strane, ne smemo da prihvatamo nedel otvorne or ganizacione strukture zato to su poznate i komotne. Razumne promene povremeno su mogle imati lo uinak na moral krat kor ono, ali da j u bolj i moral na due staze, j er delotvorne or ganizacij e od lj udi i zvl ae veu produktivnost, a veina lj udi j e srenij a

12 4

Ra ci o n a li z a m

kada se bave pr oduktivnim radom nego kada oseaj u da j e nj ihov rad nedel otvoran ili ak uzaludan. Verovatno j e naj bolj e oruj e koj e r acionalni v r a brit a: r cionalni a iz eka Ok mova reor ganizator ima upravo ona na a , j j 5 Entitete ne treba umnoavat i bez pot rebe. D rugim rei ma, bibli oteka bi trebal o da ima naj manj i broj odelj enj a i dr ugih organizacionih j edinica, naj manj i broj koraka u hij erarhij i , i na j manj i broj zaposlenih u svakoj i kasnou. j edinici koj i j e u skladu sa ef Da pokuamo navesti neke princi pe or ganizacij e izvedene iz racionalne analize rada u bibliotekama i funkcij a koj e su j edi ni ce unutar bi bli ot eka zamilj ene da obavlj a j u. Pr edloi o bih sl edee:

" " Idealna organizacij a treba da bude to j e mogue ravnij a. To j est, l n rhi i i a as ou sa n i r raka u hi era ko e u s ma b o ko t reba da ima na j j g j j j j j
zad at k om b i b l i ot ek e .

Niko ne sme da ima nepraktian broj lj udi koj i mu se obraa j u.

Pokoj ni Hj u Atkinson (Hugh Atkinson) pozivao se na minj an (deset lj udi za kvorum) kao na model za broj lj udi koj i se direktno obraa ju 6 admini str ator u, mada mi se ak i ta j broj ini previsok. " " Organizacij a rada t reba da sledi moj u teorij u prenosa nanie u organizacij i biblioteke, koj a aforistino gl asi da nij edan bibliotekar ne treba
da radi ono to moe ur aditi bibliotekarski tehniar, nij edan bibli otek arski tehniar ne treba da radi ono to moe uradit i l an inovnikog kadra ili student pomonik, i nij edno lj udsko bi e ne treba da r adi ono to
7 m o e u r ad i t i m ai n a.

li itn z k i eks c o u asan adata Jedini ce bibli ot eke treba da ima p j j def i ni sane i zacrtane odgovornosti.

vaku j edinicu treba popunj avati dovolj nim broj em lj udi i ne vie S od toga na odgovara j uim nivoima. Nij ednu organi zacionu j edinicu ne treba zasnivat i bilo na
li nostima bilo na privremenim pot r ebam a.

l eksibilna da Organizaciona strukt ura treba da bude dovolj no f omogui formacij u privremenih grupacij a (radnih grupa itd.) kako bi se
bavile posebnim proj ekt i ma i privremenim izazovima.

Jedini ce zaduene za opte funkci oni sanj e biblioteke t reba

organizovat i oko tih optih funkcij a (razvoj zbirki , reference, katalogizacij a

R ac i onalizam

125

itd.) a ne oko vr sta grae. Izuzetak od ovog pravila j e sl ua j grae koj oj i li t reba j u mai ne da bi bil a kor isna (mik r oobli ci , zvuni zapisi itd.) ili posebno rukovanj e, skl adi tenj e i konzervacij a (rukopi si , ar hivi itd.). S ve organizacij e t reba da dozvolj ava j u i podsti u unakrsnu obuku koj a vodi u fl eksibilan razvoj kadrova.
Or ganizacij e treba da dozvolj avaj u i podstiu napredak poj ed i n ac a.

asno se ubrzo vidi da se u praksi neke od ovih pr epor uk a mogu sukobit i . J " " Na pri mer, teko j e stvorit i i odrat i ravnu organi zacij u i organizacij u u koj oj niko nema mnogo lj udi koj i mu/j oj se obraa j u. Na kr a j u kr a j ev a, na j r avn ij a or ganizacij a j e ona u koj oj se svako obr aa j ednoj osobi. Ovo j e vidlj ivo u centr alnom probl emu organizacij e, koj i glasi da se teorij a i r k a sa mo u sukobiti i obi no tako biva. Dr uga p oj ava tog pr obl em a p g j e to veina admini st rator a mora da se bavi postoj eim str ukturafna i radnim obrascima i retko ima l uksuz da temelj ito menj a, ili na j vei l uksuz, priliku da izgr adi novu or ganizacij u od pabir ak a. To pr ak tino ostvar enj e ne znai da admi nist r ator i moraj u da napuste racionalni pristup ita vie nego to r acion alni pristup znai da sve biblioteke, htele- ne htele, mora ju da se uteraj u u neprakti ne, na teorij i zasnovane str ukture. Kao i sa tolikim filozofij ama i vrednost ima, r acional i zam j e pri stup, a ne propis, i uspean admini st r ator j e onaj koj i post ie ravnoteu i zmeu teorij e i prakse, izmeu p ragmat izm a i i deala.

Poduavanj e raci onalnom pri stupu

I nf orm acij a naspram poduavanj a
Jedan od kontroverznij ih dunost i bibliotekar a j e dunost da poduava. 8 Melvil Dj ui naglaavao j e nastavnu ul ogu bibl i otekara. Drugi su tu 9 ul ogu nazivali izmi lj otinom. Od na j ranij ih dana j avnih biblioteka, u koj ima j e ul ogu bibliotekara kao usa vritelj a kulturnog nivoa zaj ednice

12 6

R a c i o n a l i za m

veina uzi mala zdravo za gotovo, do naj modernij e elektronski um r eene bibl ioteke dananj ice, esto se raspravlj a i debatuj e o tome da li j e dolino da bibli otekari sebe vide kao nastavnike. Javni bibl i ot ek ar i ugl avnom su napustili tu idej u, ali kol ski bibl i otekari u vei ni dr ava su nastavni ci i nominalno i faktiki. Istorij a bibli ot ek ar a koj i pr edaj u u akademskim bibliotekama relat ivno j e kr atka, ali sl oena i teka za obj anj avanj e. Vrti se oko centralnog pit anj a da l i j e bolj e ispor uivati zapi sano znanj e i inf orm acij e koj e kor i snik eli i t r ai ili podui ti tog kor isnika da lino

nae ono to mu tre ba. esto se pominj ao pseudoorij entalni klie o tome
da j e via delatnost nauit i lj ude pecanj u nego dati im ribu. Ova nai zgl ed mudr a napom ena naravno ne uzima u obzir osobu koj a samo eli ribu da zadovolj i neposrednu i privr emenu glad i shodno tome mrzi da gubi vreme na proces uenj a kako da peca. Teko j e zami sl i ti pri st up manj e orij entisan na uslugu nego to j e t o odbij anj e prostog zahteva za pomo u cilj u obr azovanj a t r aioca u vetini koj a mu moda ni kada vi e nee
t r eb at i .

Z at o se r a z v i l a o b u k a k o r i sn i k a

Poduavanj e o bi bl i otekama nekada se u akademskim bibli otekama zval o "obuka korisnika" biblio r a hi c instruction BI . BI ima du u i zaniml ivu , ) ( g j g p i storij u koj a velikim delom pot i e i z dvepoj ave od pretri deset do et rdeset
godina:

1.pokret akoj i j eustanovi o dodiplomskebibl i otekenaveim univerzitetskim 0 1 kampusima pedesetih i ezdesetih godina XX veka 2. mnogostrukih manj kavosti bibli ografske kontr ole u doba mamutskih kartini h katal oga i natal oenih sl oj eva nezadovolj ava j uih katal okih pravi l a Prva poj ava odelila j e korisnike dodiplomskih bibli oteka na " " " " i ziki od gl avne i l i postdipl omske bibli oteke. (Ova oznaeni m mestima f potonj a nij e nipoto bila nenamerna posledica na starij e nast avno osoblj e koj e j e podstakl o pokret dodiplomski h bibli oteka.) Takoe j e stvoril a subspecij alnost u okvi ru akademskog bibliotekarstva koj a se sastoj i od

R ac i onaliza m

12 7

bibl iotekara posveenih posebnim pot rebama studenata osnovnih studij a. Ovo se suprotstavlj a manj im univerzitetskim bi bliotekama i fakult etskim bibl iotekama, u koj ima su referensna sluba, razvoj zbirki i bibl iografska kontrola usmer ene ka punom opsegu kori snika bibli oteke od brucoa do
meunarodno priznatih naunika. Karti ni kat alozi posta j u gotovo neupotreblj ivi u j o neotk r ivenoj veliini (nikada nee biti j asno da li su svi ovi mastodonti mrtv i ili na

umoru). M nogi mil ioni svezaka ureeni po ldasif i kacij i Kongresne biblioteke ili Dj uij evoj deci malnoj klasif i kacij i , blago reeno, teki su za

snalaenj e. tampani indeksi za periodiku u na j bolj em slua j u su spori

i zam or ni za upotrebu i to j e j o gor e, mesecima ak o ne i godinama u zaost atku. Ovi negativni inioci def i ni sali su okr uenj e u k ome j e student trebalo da istrauj e u bibli oteci u istr aivaki m bibliotek am a pre dolaska, o hvala nebesima, el ektronskog kataloga i elektronskog indeksa. Nimalo stoga ne iznenauj e to se r elativ no n ov a sp ecij alnost - dodipl omsk o bibliotek arstvo - usredsreuj e na program e koj i su posveeni pomaganj u dodipl omaca u snalaenj u kr oz zapanj uj ue neprij atelj sk i l avi r int koj i se prost irao van lako pr et r aivih grani ca dodiplomske bibliot eke. Obuka korisnik a, ukratk o, imala j e za cilj da nadoknadi m noge i oi gl edne neadekvatnosti bibli ogr af sk e kont role u velikim alcademskim bi bli otekama sve do ranih i srednj ih osamdeset ih. BI se zaista razvila iz tog j ednostavnog cilj a. Imala j e nameru da postane nova grana bibliotekarstva za sebe. Nj ene vatrenij e pristalice izgl edal e su got ovo radosne odbij a j ui lako dostupnu pomo potrebitom korisniku bibliotek e zarad nagonj enj a tog korisnika da skae kroz neke BI obr ue. Optuivane su da vide BI kao predmet po sebi a ne kao al at za pomo korisnicima biblioteke i da i gnoriu stv arne potrebe kor i sni k a bibliot ek e. BI j e ak opt uivana da j e prikriveni pokuaj da p obolj a sliku i st atus ak ademski h bibl iotek ara j ednaei ih sa n ast avni cim a. (Set i te se da " " j e ovo bil o vr eme u komesu svaeoko fakult et skog stat usa zabibliotekare
besnele bez zadrk e.)

Zat o j e BI tr ansf ormisana

Vr eme moda nij e sve zal eil o u ovom primeru, ali j e si gurno bilo j ak preobrazitelj . Kako su elektronski katalozi i indeksi periodikei usluge izrade

12 8

R a ci on a l iz a m

" apstrakata postaj al e savr enij e i lake za upotrebu, pot reba za obukom " k ori snik a sve se v ie smanj ival a. Uvoenj e r aci onalnost i u bibli ogr afske standarde (MARC, I SBD, AACR2 itd.), nj ihovo iroko prihvatanj e, i samim tim vi sok nivo el ektronskih kataloga druge gener acij e i central nih baza podataka umanj il o j e znaa oduavanj a koj e j e bil o specifi no p j " li r " bib og afsko za korisnike bi bli oteke. Rezul tat j e bi o ta da se BI ponovo j " " r odila kao bi bli oteko poduavanj e (libr ar y i nstr uction, LI ) - pr ogrami posveeni uenj u lj udi dakori stebibli ot eku i nau ono to im t r eba. D r ugim reima, naglasak se prebaci o sa negativnog (nadoknada za nedostatk e tr ulih sistema) na pozitivni (kako na j bolj e i skori stiti bibli oteku i nj ene usluge) . Ovi LI pr ogrami su posl e t r ansformi sani zahvalj uj ui rair enoj dostupnosti elektronskih i zvora u bibliotekama, bil o preko Interneta i vetske mree ili pr eko baza podataka k oj e bibli oteka odrava ili j e na nj ih S odlj ive moi elekt r onsk ih i zvor a i lakou sa koj om neko pr et plaena. Uz zav " " moe nai neto na Internetu , teko j e tvr dit i da kori sni cima bi bli ot eke ne t r eba nekakvog poduav anj a sa ci lj em da shvate vr ednosti i ozbilj na ogr ani enj a el ektr onskih izvora. U stvari , u akademski m bibli otekama, ta e t ako izraena i univerzalna da j e, barem za sada, ublaila star u pot reba j " in rma i na ram " debatu fo c j e sp poduavanj a. D ananj em studentu trebaj u i pomo i poduk a, i to oboj e u velik im koli inama.

" Biblioteko oduav an e" i avne biblioteke p j j

Pre nego to preem na raspravu o pr i meni r aci onali zma na poduavanj e " u bibli otekama, hteo bih da se dotaknem pitanj a bibli otekog

" kole i ustanove poduavanj a i nedostatka istog u j avnim bibliotekama.

li ku. vi sokog obrazovanj a ima j u, u razli itom stepenu, zatvorenu pub " Vodei univerzi tetski bibliotekar Hj u A tkinson j ednom j e rekao, Gr am " pomoi vredi kao tona p oduke. Teko j e tvrdi ti da j e praktino uskratiti korisnicimabi bli otekegram pomoi k adaj ednostavno ni su nar aspol aganj u da dobij u tonu uputstava. Zvanini programi bi bl i otekog poduavanj a su nepodesni u skoro svim bibliotekim okruenj ima, pa di skusij a tei da se vr ti oko kori enj a referentnog rada ne samo u cilj u odgovora na trenutna pit anj a nego i da trasiraj u na j bolj i put ka pronalaenj u elj enih informacij a ubudue. I straivanj e Rome Harisa (Roma Harris) pokazal o j e da (barem u Kanadi pre deset godin a) postoj i vrl o vi sok nivo slaganj a meu j avnim

Ra c io nal izam

129

bibli otekar ima da referensni r ad t reba da obuhvata i el ement poduk e, ak i kada to kori snik ne zahteva." Bi lo bi razumno oekivat i da j e ogr omni dotok elektronskih izvor a u j avne biblioteke devedesetih godina, ako ita, vako od saveznevladedo Bila Ge ovori da svaka potkrepio tu tvrdnj u. S j tsa g " j avna"bibli oteka tr eba da bude pri klj uena u mr eu zbog informati kog doba, poevi , u Gej tsovom sluaj u, od na j sir omanij i h podr uj a zemlj e. Sir omana podruj a nesrazmerno nast anj uj u oni sa manj e obrazovanj a od veine. Uz te okolnosti , gotovo j e nemogue mi slit i da lj ude ne bi t r ebal o uit i kako na j bolj e da kori ste neumereno skupe izvore koj e j e stvorilo " umr eavanj e j avni h bibli oteka u zemlj i . Kako god ga zvali , bibli ot eko " poduavanj e vi e nij e samo za fakultete.

R aci onali zam i nastava o bibliot ekama i nj enim

r e su r s i m a

" " bibl i oteke i nj enih i zvor a (to u i dalj e zvati bi bli otekim poduavanj em u nedostatk u bolj eg, obuhvatnij eg termina), mora da formulie i shvati postavke takvog progr ama. Uz inj enicu da su dostupni lj udski resursi ver ovatno ogr ani en i (naj ver ovatnij e neki od ve preoptereenih referensnih bibliotekara), vr l o j e bitno da se program usredsredi na naj hi tnij e potr ebe. U veini bibli oteka, naj oitij a j e potreba za podukom i pomoi u upotrebi I nter neta i dr ugih elektr onskih izvora. I pak, ver ovatno e j edan pr obl em u upotrebi I nterneta biti ta j to zasleplj uj e neupuene za druge izvore znanj a i informacij a koj i su dostupni u bibli oteci . Primar na vetina koj a vapi za podukom j e izbor najprikladnij ih i naj del otvornij ih i zvora (t ampanih , el ekronskih itd.) koj i bi odgovarali poj edninanim pitanj ima i pobl emi ma. M nogi lj udi treba da se naue da nij edan tip izvora ne moe dati odgovor na sve. U doba komercij al i zma i zan esenj atva Mreom i Int ernetom , to nij e lako dokazati. Smi lj anj e okvira za program i ni sanj a vetina koj e su naj vanij e poduavanj a zavi si pr venstveno od def
k o r i sn i ci m a b i b l i o tek e.

im bibliotekabilo kakvog tipa prihvati potre bu zapodukom u korienj u

" Bi li t " b o e ko poduavanj e j e danas malo star omodan ter min. " " Lj udi kori ste informati ku pi smenost kao da j e zamena ili razvoj bibli otekog poduavanj a, ali pri dublj em i spi ti vanj u, ispada da nij e tako. S vi progr ami informati ke pismenosti koj e sam vi deo potpuno i l i

13 0

Ra ci o n a l iz a m

vei nski su koncentrisani na elekt r onske izvore i pot r agu za di gitalni m informacij ama. Oni se stoga zasnivaj u na idej i da j e virtuelna biblioteka stv ar nost u nastaj anj u i da zapisano znanj e onevrste k oj a se nalazi u tampi vi e nij e vano za polj e zanimanj a kori snika biblioteke. Daleko od toga da vidi m informati ku pismenost kao napredak od bibli oteke poduke, ovo dvoj e posmatram kao komplementar ne i zaist a, u potr ebi za poveanj em. Postao sam ubeen da e nast av a koj a se odvij a u bibl i otekama morat i da obuhvat i osnovn e r aunar ske vet ine, bar em kratkorono. Mislim da j e sasvi m mogue da e, kako raunari posta j u sve dostupnij i , post ati i laki za upotrebu. Zasad, ipak , mnogim lj udim a, a posebno siromani ma i na druge nai ne neprivil egovanima, t reba j u pomo i poduk a u onom to se sada smat ra osnovnom al atkom. Uz te inj enice, ver uj em da r aci onalno milj enj e o poduci u bibl iotekama vodi neizbeno programi ma koj i kombinuj u raunarsku pismenost, informati ku pismenost i bibli oteko poduavanj e. Pr ogram poduke budunosti , bil o da se i zvodi zvaninim

sredstvima nast ave ili se integrie sa referentnom slubom, treba da i ma tri

komponente stepenovanog znaaj a:
1. o sn o v n e b i b l i o t ek e i r a u n ar sk e v et i n e

2. k ako da pr epoznaj u , nau i koriste odgovaraj ue izvore 3. k ri ti ko mi lj enj e

" " S vaka od ovet ri komponentebavi seupot rebom t r adi ci onalne bi bli oteke grae i elektronskih i zvora. Molim da se obrat i panj a na to da govorim i o

zvaninim programima poduke koj i su tipi ni za akademske i fakultetske bibl i oteke i indirektnim programima poduke koj i su planirani del ovi
referensne slube u j avnim bi bli otekama. Na pr vom nivou, st udent i e ui t i o bibl iotek ama - ta su one i ta sadre. Ovo se moe i ni t i oito, ali osobi nenavi k nut oj na upot r ebu

k l kom r m d dirom sa o s r nim n name ni o li ke i amo sa ov e avne bib ote s , p j bibli otekom koj a nij e imal a nikakvog bibli otekar a daj esavetuj e i poduava, elementarne inj eni ce o bi bliotekama mogu doi kao otkr ovenj e. Ova j
nivo poduavanj a takoe bi sadravao uvodne i nj eni ce o raunarima i osposoblj avao tehnoloki neobrazovane da se priviknu na upotrebu raunar a i uz nj egovu pomo obr azuj u da koriste el ektronske izvore u

vne biblioteke svoj u prednost. Ovo poslednj e moe biti j edina prilika daj a ln r davan a. nika na forma a e v l k ro svo ih koris rivuku e i b j p j p j

Ra ci on a l iza m

13 1

Na dr ugom nivou, kor isnici bibli ot eke post ae svesni bibliogr afske st r uktur e bi bli oteke i naina na koj i or ganizuj emo zapi sano znanj e i informacij e za pri stup. U ovom stadij umu od vrhovne j e vanosti da se poduavanj e r azvij e na tr i koncentri na kr uga organi zacij e: 1. visokoorgani zovano i strukturirano okruenj e bibli oteke, sa glavni m karakteristikama kao to su kont rola autori teta, kontrol i sani vokabulari , bibli ogr afsk i standar di , vetaki j ezik i kacij e i tako dalj e kl asif 2. manj e organizovano okruenj e indeksa asopisa, usl uge i zrade apstrakata i nj i ma sli ne, sa glavnim karakteristikama kao to j e nedostat ak st andardi zacij e i zmeu r azli it ih ent i teta i ndeksi ranj a osi m vokabularske i imenske kontrole u okvir u poj edine slube 3. neor ganizovano ok r uenj e Interneta i S vetske mree, u kome se kori snik mora oslanj ati na nasuminu akumulacij u st rani ca (k ao to su one na str ani ci Yahoo! i dr ugim popul arnim servi si ma) i pr et r aivaa zasnovanih na t raenj u po klj unoj r ei

Na svakom nivou, degradiraj u se i vanost (pokl apanj e izmeu pretr aivakih ter mi na i pronadenih dokumenat a) i odziv (procenat pronadenih r el evantnih dokumenata). D rugim r ei ma,j ednaod na j vanij ih lekcij a koj e se mor aj u predavati j e da e ista pret raga sa i st im ter minima dati veoma razli ite r ezul tate u dr ugaij im ok r uenj im a. Ovo znai dosta j er e pret raga koj a j e dala nekolicinu j ako vanih dokumenata u katal ogu ili i ndeksu, sasvim sigurno, dati velik br oj uglavnom nevanih dokumenata na I nter netu. U dr ugom sl ua j u, i skuenj e za neupuene j e da uzmu t a god se nae a da ak i ne zna j u da postoj e dal ek o vanij i dokument i meu velik im broj em k oj i j e pronaen. Poduka bi se ovde mogl a usmeri t i na obezbeenj e da kori snici bi bli oteke ne mogu samo da nau neto nego i da locir aj u i prepozna j u gr au koj a j e na j vanij a za nj ihove pot rebe. Ta graa nekada e bi t i knj i ge, nekada lanci i z asopi sa, nekada dr ugi medij i , a nekada el ektronski dokumenti. S trategij e koj e se mor a j u primeniti posveene su razabir anj u prednost i i nedostatak a svakog medij a i raznih puteva zahvalj uj ui koj ima se na j rel evant nij i od nj ih mogu Iocirati . Trei nivoj ekrit i ko mi lj enj e. Sposobnost razlikovanj ai st initogod l anog, vanog od nevanog, mudrog od zavodlj ivog, i pl itkog od dubokog uvek j e bila deo prosveenog obrazovanj a. Verovat no j e poteno rei da

13 2

Racio na l izam

su, do poj ave Interneta, bibli otekari sa radou pr eput ali t akvu poduku kolskim i univerzi tetski m nastavnicima. Na kraj u kraj eva, svi smo znal i koj i su izdavai ugl edni , k oj enovinei novinari ima j u autoritet , i koj i asopi si se kotira j u na j vi e u svom polj u. Bibli ot ekar j e oi to uradi o svoj posao dobr o kada j e dao uputstvo za bi blioteki katal og i li slubu i ndeksir anj a koj a j e odvela kor isnika do knj i ge koj u j e obj avio Oxford University Press ili Rendom Haus, do l anka u Nj uj ork Taj msu ili US News and World i l Re r il anka u Journal o o t do , p f the Amer i can Medical Association ili Ne j eru. D anas nij edna opkl ada vi e ne vai. Samo r ei nek ome da pot rai neto n a Int er netu teko se m oe smat r at i dobr o ur aenim posl om. Razne medicinske stranice koj e se um noava j u na Inter netu mogu, a ne mor aj u sadr avat i relevantne i t ane i nfor macij e. Pr et r aga na A lt a Vi sti koj a da j e 4 932 pogotka vapi za alter nativom (drugom pretragom ili drugi m i zvorom) . Jasno da j e nemogue da bibli otek ar bude pri sut an da pomogne svakom korisniku bi blioteke izgublj enom u pustari u k oj oj su, na primer, Vaington Post i Dr udge Re port naj ednakom nivou. Poto j e to stanj e takvo, bibliotekari mor aj u dati sve od sebe da obezbede da k orisnikov boj sa vetskom m reom ne bude potpuno nej ednaka borba. Znak Internetom i S n i r i e ritik mil en e sposobnost da se procenj uj u i ed akost u to bo b k o j j j j j prosuuj u dokumenti u svi m obli cima i i z svih izvora. Racionalan pri stup bi bli otekarstvu zahteva da organizuj emo

n ri ni i li teka da se os ae n i n na in im ko s ke b b o od ava e a ta os osob o u p p j j znanj em i relevantnim i nfor macij ama.

Bi bli ograf ska kont r ol a

n i z irke tri r te red ost b a i li teke ima v s i zi kog smeta b b o u Pored f , p j j ktur u bibliografske kontrole. (materij alne i nematerij alne), osoblj e i arhite Dobre zgrade, zbirke i osoblj e bez bibliografske kontrole u stvar i su nahvalj ene megaknj iare. Zbirka sa bibl i ografskom kontrol om bez osoblj a u stvari j e nahvalj eno skl adi te. Na j bolj e osoblj e i naj bolj a organizacij a na ednaruskazagonetka svetu nebi mogli nadoknadi ti neodgovaraj uezbi rke. J " " i n t n la ava meuzav s os i n a n tr n c i tako a a e na v n a o a o o u? ita Ko a , g j g p j j j tri stuba dobre biblioteke. Razvoj zbirki i angaovanj e i br iga o osoblj u sastoj e se vie od umetnosti nego od nauke, al i bibl i ografska kontrola j e " " utelovlj enj e raci onal i zma i naunog pri stupa u bibli otekarstvu.

Raciona liza m

133

St an d a r d i

Moderno doba bibliotekarstva poelo j e kasnih ezdeset ih i kulminiralo oko deset godina kasnij e. U neki m vidovima, to zl at no doba dal o nam j e temelj e za bibli oteke sledeeg veka. Prel omni dogaa j i koj i su obeleili ta j period bili su irenj e biblioteke automacij e i sinhr ono i povezano irenj e del otvor ni h i prihvaenih bibliografskih standarda. M A RC - globalno ihv r aen standard z el k k i l r a e trons e b b io afske za ise roden j e u doba p g p k ar ti nog kataloga i danasj epri sutan k ao suti nski element naj naprednij eg bibli otekog sistema zasnovanog na S vetskoj mrei . A ngl o-amerika p ravi la katalogizacij e, dr ugo izdanj e (AACR2) omoguila su nacionalnu i i nter nacionalnu standardi zacij u sadraj a MA RC zapi sa i uin il a i h dostupnim, a u nekoj meri i zato to j e on prihvat i o gl obalne standarde za meunarodni st andardni bibliograf ski opi s (In ter nati onal Standard Bibli ographic Description, I SBD ). AACR2 j e sada de iure ili de facto standard u svim zemlj ama engleskog govornog p odr uj a a i u mn ogi ma koj e su van nj ega. On j e ust o i osnov za mnoge kodove koj i se piu na drugim j ezicima. Imamo nacionalne standarde za kl asifikacij u (Dj uij ev decimalni i si stem Kongresne bibli oteke) i predmet ne nazive (S p isak red e v K n r n i li m tnih naslo a o es e b b oteke LCSH ), ali oni ni su tol iko p g iroko prihv aeni m eu narodno. v rha ove skoro gl obalne bibli ografske st andardizacij e nij e u tome S da se kat alogizacij a pobolj al a (premda gotovo si gurno j este), nego da j e uinila ostvarivim neke davnanj e snove. Bibli otekari grade cent r al ne k atal oge i tee univerzalnom cent r al nom kat al ogu od sredi ne devetnaestog vek a. D ve stvari su inile te cilj eve nepraktinim do pre trideset godina - tehnologij a tog vremena i manj ak standardizacij e. N emogue j e stv arat i i odravat i tekui central ni kartini katalog, knj i ki katalog ili k atalog mikrooblika. Do 1979. godine, ak ni Bri t anij a i Severna Am erik a nisu delile isti katalogizacioni kod, a ostatak sveta j o manj e. Raunarska tehnol ogij a i standardi zacij a omoguile su ogr omne tekue centralne k atal oge, a ak su napr avi l e ostvarivim i san o Univerzal noj bibliografskoj 1 2 n r li iv r l Bi l r ko t o (Un e sa b iog aphic Cont rol , UBC). U BC j e program koj i u sutini gl asi da t reba da kori stimo tehnologij u i standarde da obezbedimo da se svaki dokument katal ogizuj e j ednom u zemlj i porekl a i da se nainj eni zapis uini dostupnim bibli otek am a i i st raivai ma irom sveta. Posmatran e i z ovog ugl a, razne meunarodne i dravne koop erat ivne

134

Ra ci o nal iza m

sheme kat alogi zacij e Kongresne biblioteke i gi gantski svetski centr al ni kat al og koj i j e stvori o O CLC pr edstavlj aj u har monian spoj r aci onalnosti i snov a. Dol i smo do take na koj oj e r aci onalni pri stup oli en u k at al ogi zacij i , standardi zacij i , M ARC-u i saradnj i omogui t i stvaranj e naizgled fantast i nog sna - S vetskog kataloga!

ta sa elektr onskim dok ument im a?

Bi l a bi v el ik a ir onij a k ada bi smo, nadomak dost izanj a S vet skog kataloga, taj katal og koristili samo za pri st up materij alnim dokumentima (knj igama, mapama, asopi sima itd.) . S uti nski j e vano da obezbedim o da u ovaj univer zalni bibli ogr afski izvor budu uklj ueni zapi si o i veze sa korisnim

elektronskim izvorima. vor lei u tih nekoliko poslednj ih rei . Sta j e

kori sno? Koj i elektronski izvori? Pisao sam o vr ednosti upravlj anj a i i l l 4 ve kn i e n ili ne u o av u o o posl edici odl uivanj a ta j e znaa o , j p g j g j sada bih eleo da primenim taj kriter ij um na el ektr onske izvore i nj ihove posebne probleme. Da poj ednostavi mo stvari , postoj e dva osnovna problema sa elektronski m i zvor i ma to se bi bli ografske kontrole ti e. Prvi j e t o veina takvih elektronskih dokumenata ili skupova podataka nema nikakvu vr ednost , im am alu vredn ost , vrlo lokalnu vrednost ili privremenu vrednost. Drugi j e taj da su elektronski dokumenti po sebi nestabilni i promenlj ivog oblika. Ova dva j ednost avna argumenta pokl apa j u se sa ogromnom sl oenou koj a i spr va moe i zgledati kao da odbacuj e r acionalnu analizu

i kasno asno j e da niti j e raci onalno niti ef i raci onal an skup odgovora. J katalogizovat i gomil u elektronskih dokumenata koj i su bezvredni ili i kasno katal ogizovati neto to moe ogr aniene vr ednosti . Oito nij e ef i iti rir no n ti M lo b b od u budu os . o imati potpuno razli i t oblik i sadra p g j li a mo ara t i na mir ve k v a e e k liko se os av u avati i nadati se d s u o oa , , j elektronskih zapisa nekako sr edi ti . M islim da bi takvo del ovanj e povr edilo dve vane vrednosti upr avlj anj a i raci onalizma i ver uj em da postoj i drugi ,
dal ek o tei i skuplj i pl an za budunost. Jedan deo togapl anabilo bi dastopimo tradicionalnu katal ogizacij u " " i arhivsku katal ogizacij u. Pod drugom mi slim na katalogizacij u skupova i dokumenata pr e nego na same dokumente. Neki el ektr onski dokumenti bie od dovolj ne vanost i da se odvoj eno katalogi zuj u; dr uge (uklj uuj ui

Raci o n a l izam

135

Internet sa j tove, al i ne samo nj ih) treba katalogizovat i u grupama sa nj ihovi m poj edinim komponentama ukr atko popisanim, ako i toliko. " " Dr ugo esto raspravlj ano pi tanj e j e pi tanj e metapodataka " " pompeznare koj aznai podaci o podaci ma, koj a, kadamal o bolj eo t ome razmislite,vai zabilokoj i oblik katalogizacij e.Na opul arnij amanifestacij a jp " " metapodatakaj e Dablinska ini cij ativa o osnovnom skupu metapodat aka, l oe def i ni san podskup for mata MARC koj i se bavi str uktu rom (pr ilino skel etnom strukturom) bibliografskog zapisa a teko uopte nj egovim 1 3 sadraj em. Na neki nain, metapodaci su pani an odgovor na primeenu " " gol emost problema i reenj e iz kol e mi sl i bolj e ita nego nita. Radi se o tome da nam, prilikom r azmatranj a katal ogizacij e (po bilo kom imenu) el ektronskih izvor a, ne t rebaj u nove strukture i novi standardi (a si gurno ne oni tako l oe ar tikuli sani kao Dabl inska i nicij ativa). M ogue j e k at alogi zovati bilo ko j i dokument u bilo kom formatu k ori stei AACR2, neku vanu kl asi f i kacij u, spisak predmetnih naslova Kongresne bibli oteke 1 4 i MA RC. Pitanj e nij e kako katalogizovati elektronske dokumente, nego ko j e el ektr onske dokumente katal ogizovati. Moj predlog j e da se osmisli sistem u kome bi se elektronski dokumenti ocenj ival i u kategorij ama nj ihove vrednosti i da li j e ta vrednost opta i stalna (naspram lokalne i privremene) i preko nj ega razvr staval i u sl edee kategorij e:
1. oni za pot punu katal ogizacij u, uza sve bibliografske standarde 2. oni za katal ogizacij u uz prihvaenu, obogaenu verzij u Dablinske
inicij at iv e

3. oni za katalogizacij u uz skel etnu Dabl insku inicij ativu 4. oni k oj e t reba ostaviti na milost pr etraivaa i pret raivanj a po klj unoj r ei Ove kategorij e idu po smanj enom redu stalnosti i vrednosti. Idu po poveanom r edu broj a dokumenata u svakoj kategorij i . Prva kategor ij a ne bi obuhvatal a vie od 2 odsto el ekt ronski h i zvora (mada ak i to izgl eda kao vi soka procena udela stalno vrednih j edi nica). Druga i trea kategorij a mogl e bi zahvatit i novih 10 odsto, a sa svim ostalim postupalo bi se kao i danas. Ovi procenti su i sta nagaanj a, al i ak ako su i zdal eka t ani , na j avlj uj u ogroman i stal an kooperativni katalogizacioni r ad tokom mnogo godina.

136

Ra ci ona liza m

Kadabi senasva politika, strat ekai f i nansij skapitanj a odgovorilo i ova j veliki plan primenio, bibliotek e bi se j o uvek suoavale sa k rhkom prirodom el ektronskih dokumenata i potrebom da uvaj u one koj i su katalogizovani. Takve sheme el ektronskog ouvanj a koj e su pr edl oene nema j u dovolj no uverlj ivost i. Oni koj i uopte mare za ouvanj e (k ao to bi svi bibliotekari trebalo da m ar e) il i su fat al ist i ni i li optimi sti ni da e

se poj a viti neko j o nevieno tehnoloko reenj e. ak ako se i poj avi , ta

sa dok umentima dananj ice, koj i mogu biti lako izgublj eni dok se Veliko

reenj e ne poj a vi ? inj enica j e da ima samo j edan siguran nain da se

ouvaj u el ekt ronski tekstovi i slike i da se obezbedi nj ihov pr enos budui m generacij ama. To j e da budu tampani na neki sel om papiru, u mnogo pr imer aka i da se pri merci odaalj u u vei broj bibl i oteka. Kada odbacite neprihvatlj ivo, ta god da ost ane, koliko god bilo niske tehnologij e, mor a se uzeti ozbilj no !
N A PO M EN E
Charles D icken s, Hard Tim es ( 1854) .

2 3 4

5 6

Vilij am od Okegema ( 1 285- 1349) na tij i j e po Okamovoj britvi, koj a glasi , Entia jpozna "
non sunt multiplicanda sine necessi tate. "

"W " Meredith , orld Cul ture War, The Nation ( 17, 1999) : 24. Francis Fukuyama, The End o History and the Last Man (New York: Free Press, 1992). f "Ni e u skl adu s raz mom n razumn " u Webster 's New Colle iate Dictionar 1960 a u o, , e ( ), y j g " " pod rej u irrational . "

"Kvorum ili bro nuan za obavl an e evre sko a v o o luen a 15 po pravil u no b s j j j j j g j g g j " ' Mi ne, ne manj i od 10..., Webster s Third International Dictionary o f the English
" Language ( 1976) , pod rej u minyan. " " Michael Gorman, A Good Hear t and an Organi zed Mind, in Library Leadership: Visualizing the Future, ed. Donald E. Riggs (Phoenix : , 1982) , 73- 83. " " Dolo e vreme da biblioteka bude kola a bibliotekar u na viem smi sl u nastavnik. j j '" " Melvil Dewey, Ihe Profession, American Library Journal 1, no. 1 (September 30,
1876) : 5- 6 .

7 8

9 10

" " Paul ine Wilson, Librarians as Teachers: An Organizational Fi ction, Library Quarterly 49
( 1979 ) : 146 - 152.

11 1 2 13
14

Prvu dodi pl omsku biblioteku osnovali su na Har vardskom univerzitetu 1949. godine. www.fas.harvard.edu/ ~lamont/ hi story.shtml " Roma M. Harri s, Bi bli ographi c Instruct ion in Publi c Li braries: A Questi on of " Phil osophy, RQ (fall 1 989): 92- 98. " " CO Library Bulletin 25 Franz Georg Kaltwasser, Uni versal Bibliographic Cont rol , UNES (September 1971): 252- 259. " " : A Fal se Choice, Journal o V. Micheal Gorman, Metadata or Cataloguing? f lnternet Cataloguing 2, no. 1 ( 1999) : 5- 22. LCSH esto i s pravom kritikuj u zbog nj egovog sadra j a (stvarnih rei koj e se koriste da oznae predmete), ali ne zbog strukture. Drugim reima, predmetni nasl ovi mogu da se promene i novi dodaj u toj struk turi.

Pi smenost i uenj e
Ovih dana, kada vie nas tri nego t o ita, i kada ono t o znamo premauj e ono to shvatamo, dozvolite da se zaloim za povratak knj izi. Knj i ga osta j e ona j mali pogodni instr ument koj i zovemo klj uem. M oemo j e svi nosi ti i nj ome otklj uati veinu vr ata ka nezami sli vim lepotam a koj e l ee negde s onu stranu televi zora, i ston o od f i lmova, i zapadno od meseinekoj a sei zliva sa mnogih

sredstavakomunikacij e. toj ena j bolj eod svega,knj iganij e

prolazni ef. Ona j e stalna. Osta j e spremna za reference, za ohr abrenj e i paradoksalno, za utehu prij atelj stva kao i 1 l uksuz samoe. Ja j e podr avam .

ta znae pismenost i uenj e?

itati: perf. Upij ati smisao ega, kao j ezika, tumaei slovne znakove
koj im j e izr aeno... Uiti ili biti obaveten preitavanj em

Iitavati: perf. i tati palj ivo ili kritiki ...

Pismen: adj . Upuen u slova; sposoban da it a i pie... 2 Pismenj ak: m. Ona k m j o oe da ita ili pie...

Ovo su sumnj ivo j ednostavne def i nicij e. Oito j e daj e deifr ovanj e deij eg bukvar a j ako razliita aktivnost od itanj a na v i sokom nivou, a " " opet ih obe zovemo itanj e. Moe biti od znaa j a to dr ugi renik dodaj e
13 7

138

Pismenost i uenj e

" " opi s arhaian uz r e i i t avati , kao da j e i t anj e palj ivo i k rit i k i tako r et ka akt ivnost da r e koj a j e opi suj e vi e nij e potr ebna. Stvar i t anj a j e i kompli kovana i kri t i no vana za budui ivot uma, a ne moemo razumet i bibl i ot eke i li lj udsko uenj e ako ne st avimo pi smenost u kontekst i detalj no j oj i st raim o znaenj e.

U enj e pismenosti
U uobiaj enom toku lj udskog razvoj a, dete e nauiti da govori , a onda nauiti da vi di vi e od ispr eturanih vij uga kada mu se predstave sl ova il i znaci . Tada e nauiti da se ta sl ova ili znaci mogu povezati u rei , sintagme, reeni ce, par agrafe, poglavlj a i na kra j proces, j u, potpune tekstove. Ova koj i obi no pr ate pobolj anj a i pr oirenj a govora i vokabulara, moe se " " opi sati kao uenj e dekodi ranj a. On j e potreban prethodni k r azumevanj a (mada, n ar avno, pr askozorj e razumevanj a esto prati proces uenj a dekodiranj a). Ako mi slite o procesu uenj a str anog j ezika posle detinj stva, vi deete da, prilikom uenj a, na pr imer, francuskog ili panskog, i mate

k ako i rei sasta vlj ene od znanj e veine slova, i vrlo malo ieg drugog. a
tih slova izgl eda j u izdaleka poznate, verovatno imate malo poj ma kako da ih i zgovorite ili ta zai sta znae. Tako j e procesuenj a str anog j ezik a proces nastavlj anj a od osnovni h znakova kroz dekodiranj e do shvatanj a, na isti nain kao i sti canj e sposobnosti itanj a maternj eg j ezika. Dug j e put od
N av r h b r d a v r b a m r d a

Tamo gde se senka smatr a tako pri sno povezana sa ivotom oveka da nj en gubitak povlai slabost il i smrt, prirodno j e oekivati da se nj eno smanj enj e posmatra sa zabrinutou i strepnj om, kao da oznaava odgovara j ue smanj enj e ivotne energij e vlasnika. Ovar eenicaizZlatnegraneser De j msaFre j zer anedasamo sadri neker ei koj e se obino ne nalaze u svakodnevnom govoru, nego i izraava sl oenu misao koj a zahteva analizu i razumevanj e. Pored toga, to j e samo j edna reeni ca u mamut skom dvanaestotomnom obj anj enj u kompli kovanog

Pismenost i uenj e

13 9

i viedimenzionalnog predmeta. Osobi treba vie od sposobnosti itanj a kako bi itala tu knj i gu sa inte l ektualnom koriu. Treba j oj osnovna
vet ina dekodir anj a, ali i znad toga, i sposobnost da tumai , mi sli kritiki ,
sh v at a i u i .

Po Dej vi du Vudu (Davi d Wood), pr omena u uenj u obi no se deava i zmeu j edanaeste i trinaeste godine.3 U to vreme, izgl eda da uenici poinj u da ue vie i upij a j u vi e od pi sane rei nego od govora i posmat r anj a(ovaj efekat j eistinit bez obzir ananivo i talaki h sposobnosti ). Ovo posmatranj e podr ava centralnu vanost sposobnosti st alnog i t anj a i upot rebe te sposobnost i radi uenj a. Zanimlj ivo j e primeti ti u ovom kontekstu davelika veina Ij udi ui vie i zadrava vi e znanj a sadranog u predavanj ima ako hvata j u beleke. Drugim reima, vano j e znati itati ak i skraenu ver zij u govorne komunikacij e kako bi se poj aal o to i skustvo od ust a preko uha do mozga uz dodatno iskustvo od oka do mozga! U i stom pasusu, Vud takoe nagl aava vanost naprednog i tanj a za govor i sposobnost sti canj a i st inske pi smenost i (nj egove rei vae za kol sku decu ali si gur no imaj u ut i caj i na sve nas bil o koj e dobi ):
Det e koj e ima dovolj no sree da dostigne ten e nivoe pi smenosti na r aspolaganj u ima ceo novi dij ap azon r ei , j ezi kih str ukt ura, i vetina u pl anir anj u koj e mu omoguava j u da stvar a zani mlj ive, inform at ivne, dr amati ne i koherentne (kur ziv nj egov) pri e...vlada gamom knj ievnih postupaka i struktura koj e se mogu i skori avat i u govor u kako bi se od onoga to k ae napr avil o neto dramati no, fl eksibil no, promenlj ivo i ,
4 ak o to eli , br zo i d el ot v or n o.

Tako pi smenost nij e samo pi tanj e itanj a i pi sanj a, ak i na naj vi em nivou, nego i sposobnost potpunog izraavanj a. Neki vide ove tr i sposobnosti (itanj e, pi sanj e i govor) kao neraski divo povezane. Mi sli m da j e i tanj e centralni deo ovog kompleksa po tome to bi osoba mogla da ivi umni ivot u izol acij i sa tampani m tekstovi ma - to nij e naj povolj nij i nain ivot a, ali svakako mogu - dok, to se moe rei , dobro pi sanj e nij e mogue za nekoga ko ne it a, a izraavanj e putem govora moe biti ivo, al i e mu nedosta i at j dubina i graa osim ako ga ne prat i stal no itanj e. (Neki bi mogli da ospor e ove tvr dnj e refer encama na pretpismena i nepi smena

14 0

Pismenost i uen je

dr utv a i usmenu tradi cij u. Iako vidim silinu nj ihove tvrdnj e, parirao bih im ovi m inj enicama. Ono to znamo, na prim er, o Odise j i il i Beovulf u dol azi iz pi sanog i zvora. Uza sve dobro ili loe, ivimo u vremenu i drutvu u koj i ma usmena tradi cij a nij e ni na j edan nain od cent ralnog znaaj a za kulturu i ivot veine lj udi , osim u bastar dizovanom i tet nom obliku zabavne televizij e.) Uopteno govorei , lj udska bi a ue na tri naina:
U e i z i sk u st v a.

Ue od drugih (nastavnika, gurua, vodi a) koj i su obavetenij i i uenij i od nj ih u bar em j ednoj obl ast i lj udskog znanj a. Ue u inter akcij i sa zapi sima oveanstva pronaeni m u knj i gam a i dr ugi m materij alnim i nematerij alnim dokumenti ma koj e se stvorila druga lj udska bia.

Od samog osvi ta lj udsk e vrste, uimo iz iskustva. Lj udi i nj ihovi preci uili su ta j e dobro za j elo a ta loe iz iskustva, i na i st i nain su uili da tumae vr em enske znake, gde da potrae skl onite i sve dr uge nune vetine preivlj avanj a. Bil o j e ui telj a i pr e i zu ma alatki , stvaranj a sl ika i pi sanj a - u ta davna vremena, starij i lj udi (rodi telj i i porodica) uil i su ml ae o ivotu i preivlj avanj u. Tr ei nain uenj a - prouavanj em zapi sa lj udskog r oda - postao j e mogu tek kada su i zmi lj eni pisanj e i cr tanj e. Te inovacij e elimini sal e su prostor i vreme, od koj ih oboj e ozbilj no ogr ani ava j u uenj e i z i skustva i uenj e iz inter akcij e sa ui telj em. Zapi si lj udskog roda (bil o da su urezani u kamenu, odtampani u knj izi ili sadrani u elektronskom dokument u) sastoj e se od r ei , slik a i simbola. Da bi i mao korist i od ovih zapi sa, ovek t reba dabudevet u razumevanj u rei i simbol a i u tumaenj u slika. Kada se i zvet imo, biem o sposobni da stupim o u interak cij u sa na d na redno i novo udo u o umom dav no umrlih lj udi i , doda u p g j pr en osa lj udskog znanj a, stvori emo novo znanj e i zapisat i to znanj e za j o ner oene. i t reba da se neguj e i podst i e. Govorimo o uenj u i pi smenost i k ao da su odvoj eni poj movi , ali su nerazdr uivo povezani. Pismenost j e vie od naina uenj a - i ako j e j edan od na j vanij ih naina. U stvarnom smi slu, pismenost j e uenj e a stalno i tanj e sloenih tekstova j e potr ebno

itanj e, aktivnost koj aj e za veinu nas rut ina, u stvari j e udesna " " " "

Pismenost i uenj e

14 1

razvij enom umu kao to su vazduh, voda i hrana zdravom telu. itanj e na
nivou iznad prakti nog j e nain razvij anj a uma, a tumaenj e tekstova j e zahvalna aktivnost po sebi .

K oliko smo pi smeni?

Postoj i opta i dej a da stopa pi smenosti r aste tokom decenij a i vekova i da tvo danas pismenij e nego bilo koj i nj egov prethodnik. Ovo se j e nae dru " " uklapa u napredni i uspravni pogl ed na lj udsku istorij u koj i , u suti ni , j ednai napredak u t ehnol ogij i sa napretkom u kul turi i zdr avlj u dr utva. Takoej e pretpostavka daj evi e od stolea masovn og obrazovanj a mor alo proizvest i pismeno dr utvo. Prover a u katal ogu bil o koj a vee bibli oteke otkri e gomilu nasl ova tokom mnogo decenij a po pitanj u pi smenosti i drutva koj i oda j u nel agodnost oko toga gde smo i kuda idem o. M oemo uvi deti nedostatak zadovolj stva stanj em pi smenosti i uenj a od poznate knj i ge koj a j e rodila strepnj u Zato Doni ne zna da ita,5 preko knj i ge " " Nila Post mana (Neil Post man ) iz 1985. o zabavi do smrti , 6 do bilo koj e knj i ge iz kasnih devedesetih o pismenosti u di gitalno doba. Zat o j e ovo ovak o? Jednostavan odgovor lei u onome to neko podrazumeva pod " i me " p s nou. Ako t a re znai sposobnost itanj a na n ekom nivou, onda imamo masovnu pi smenost (ak ako j e i oko 5 miliona odraslih Amerikanaca u stv ari nepi smeno a 18 miliona odraslih Amerikanaca ima 7 sposobnost itanj a niu od devetogodi nj aka). Ako pak bi ti pi smen znai sposobnost itanj a i tumaenj a sloenih tekstova (stalno it anj e) i naviku da se to obavlj a r edovno, onda se S j edinj ene Drave sastoj e od dve nacij e (ne podelj enepo klasi , rasi ili ekonomij i u ovom sl ua j u) . Pr va nacij a sadri veinu lj udi koj i m ogu itati dovolj no da budu u stanj u da f unkci oni u u dr utvu i na posl u, al i retko ita j u osim ti va za neinst r uktivnu rekreacij u ili i z nude. Druga nacij a sadri manj inu koj a ita da bi uila i podi gla svest . " " Alan Pervs (Al an Purves) zove ove dr uge pi sar ima - lj udima koj i ne samo da mogu da kodiraj u i dekodira j u tekst, nego ima j u i bogatu referentnu 8 bazu koj a im omoguava da shvate i stvara u sl oene tekstove. Po nj egovoj j " proceni , odnos i tal aca i neitalaca verovatno " j e na j ni i u amer ikoj istorij i od vremena Kol onij e Masausetskog zali va. (Ova j poslednj i navod dokazuj ej ednu od nj egovih tvr dnj i - da bi bi o zaista pi smen, ovek treba ne samo da zna i tati i razumeti rei u tekstu nego i da uestvuj e u pi sarskom

14 2

Pismenost i ui enj e

voritu znanj a koj e omoguava it aocu da shvat i znaenj e i za dekodir anih r ei - u ovom sl uaj u, znanj e da j e Kol onij a postoj al a u XVII veku i da j e bil a sainj ena od lj udi koj i su beali pr ed verskom di sk riminacij om, i da su di senteri tog vr emena bili strast veni itaoci Bi blij e i ver skih tek stova.) " D r ugom anali zom pr onaene su tri grupe: dobro obavetena italaka " elit a ; velik a i sve vea gr upa lj udi koj i zn aj u da itaj u ali se uglavnom oslanj aj u na televizij u i druge medij e u cilj u informisanj a i zabave; i nia 9 ldasa nepismenih i neinformisanih. Postavlj a j u se velika pi t anj a ako pover uj emo da ivimo u drutvu koj e j e sastavlj eno od dve (ili tri) nacij e - polupismenih/ nepi smenih i i sitinski pi smenih. To su:
D a li se it a pr omenil o?

Kakve su posledice po drutvo i po poj edi nce? Primamlj ivo j e vi det i nau sadanj u situacij u samo kao savr emenu ver zij u dr utava prol osti . Oduvek postoj e el i te i mase, ueni i neuki , obrazovani i neobr azovani . Civil izacij a stare Gr ke, i z koj e dolazi gotovo sve to j e dobro u modernoj civlilizacij i (demokratij a, vladavina prava, i j a i tako u nedogled), zasnivala se na malom udelu i lozof obrazovanj e, f obrazovani h, uspenih lj udi koj e slui velik broj neobrazovanih robova i kmetova. Pre vie od sto godina, Oskar Va j ld (Oscar Wilde) j e pisao da e tehnol ogij a dvadesetog veka omogui t i Ut opij u - ponovno stvaranj e kl asi ne Grke u koj oj e maine zamenit i helote a svi graani e moi 1 0 da uivaj u plodove sveta i zadovolj stva intelekta. Va j ld j e bi o u pravu za tehnol ogij u (samo pogl eda j a nevi enu j t emodernu polj oprivredu, koj a spa produktivnost sa mali m broj em Ij udi na farmi ), ali oito j e pogreio po v razvi enom s etu v v ka koro s vako u r v . Na kra u d adeseto e s itan u d ut a , j j g p j imao j e nevi en nivo mater ij alnog bl agostanj a i slobode od dirindenj a, ali da li zai st a moemo rei da se opti nivo kulture povi si o? Sil e koj e vladaj u drutvom - televi zij a, masovni marketing, ogl aavanj e, komercij alnozabavni kompl eks - i zgl eda ju j u monij eod nagona zauenj em i predst avlj a um ni ivot veine lj udi. Dakle, j e l i nam gore nego pre pedeset , sto, dvesta godina? Je li nam bolj e? Moda nij e posredi ni j edno ni dr ugo a menj aj u se samo detalj i drutva. Optimi sti bi istakli velik broj knj i ga i asopi sa koj i se svake

Pismenost i uenj e

143

godina izda j u. Pesimisti bi vas pozvali da pogledateli stu bestseleraNj u j ork

Ta j msa, koj om nar avn o dominir a j u prir uni ci za samopomo, r omani za kupovinu i lj ubi i, opskurne biograf i j e televizij skih nikogovi a i sportista, i entuzij astino bal avlj enj e vezano za f i lmske poslove. Optimi sti bi istakli "obean a In rn " te eta. Pesi mi sti bi predl oili da pogledate sadraj Interneta j " " - por nograf i j a i nasi lj e, paranoina divlj anj a, t raer sko novinarstvo, zapanj uj ue li ne trivij alnosti ogromna uveanj a prol aznih i l okal nih informacij a, i poneki zlatni grumen koj i preesto sakr iva planina smea. Optimisti bi istakli visok pr ocenat lj udi koj i zna j u da itaj u i pi u. Pesimi sti bi istakli relativno nizak procenat onih koj i zaista i ta j u i pi u na bilo kom nivou iznad funkcionalnog. Takva rasprava j e gotovo beskraj na, kao i inj eni ce koj ese mogu izvui dabi sepodralabilo j ednabil o druga st r ana. Ono to ne izgl eda daj e u pitanj u j e da shvat anj ei mo nad neij i m ivotom koj i dolaze iz pi smenosti i nj enog upranj avanj a imaj u veliku kor ist za poj edinca, i mat er ij alno i psihi ki . Oni koj i se bave svet om pomou i tanj a i pisanj a da bi shvatal i ima j u prednost u skoro svi m pogledima u odnosu na one koj i to ne ine.

K akve su posledi ce toga to dve nacij e stoj e sa obe st r ane j aza pi smenosti?
Ovo j e veoma vano pi tanj e za sve nasj er zdr avlj e dr utva zavisi od toga da postoj i ravnotea interesa i zmeu elita i mase lj udi. Ove pr ve mogu zai sta biti pokretaka snaga dr utva, osnaene znanj em pomou koga diktira ju ili barem j ako uti u na ivot drugih i na naine na koj e se drutvo razvij a i menj a. Ipak , po r ei ma Dona Ok senham a (John Oxenh am ) ,

Oni ma koj i dre do demokratski h vrednosti vano j e i da veinalj udi im aodgovara j ueshvatanj eonoga to manj ine (elite) smera j u i da budu u stanj u da i zvre nekakvu inteli gentnu i obavetenu kontrol u nad nj ima. Ve se moe tvrditi da ak ni veoma pi smeni lj udi u relativno demokr atski m drutvima vie ne mogu da odrava ju zadovolj ava j ue poi manj e naina na koj i nj ihovo drutvo
" f u n k ci o n i e.

14 4

Pismenost i uenj e

Treba zapazi t i da se eli te moi preklapaj u sa elit ama pi sm enost i ali ni su istovetne. D r ugi m reima, ima dost a ist i nski pismenih graana koj i i ma ju malo kont rol e nad poli t ikom i ekonomij om drutva. Kako emo obezbedi ti da svako u dr utvu ima bar em priliku da bude uen i obaveten k ao oni na vl asti? Pi smenost i sposobnost snalaenj a sa buj icama informacij a svakak o su osnov ni preduslovi.

K akva j e v eza izmeu pi sm enosti i uenj a i bi bliotek a?

Upr kos def i nicij ama na poetku ovog pogl avlj a, vi deli sm o da pismenost nij e j ednostavno pitanj e sposobnosti i tanj a i l i nesposobnosti itanj a. r a l i i ne k an ne kao ce omou ko Pi smenost se na bo e v d ao st e o o s , p p g j j j g kada se osposobi da i ta, poj edinac posta j e sve pi smenij i tokom ivota; sv e sposobnij i da se bavi sl oenim tekstovi ma i tim e sti e znanj e i razumevanj e. N a klj uni element u poduhvatu - uenj e - usmerene su sve biblioteke. Umest o da prihvatimo svet k ao stalno podelj en na nepismene, polupi smene i pismene, treba da vidimo pi smenost kao korisnu tehnologij u da se takvo st anj e stvari okona. V i ena na ovaj nain, pi smenost postaj e otvor en dij apazon mogun osti u okvi ru koj ih bibliotek ari , pedagozi i uenici r ade zaj edno da ue i postanu uenij i koristei stalno itanj e tekstova kao centralni deo umnog ivota. Po ovom pitanj u, razli ke izmeu vr sta i li ar n i i li e r ili k l ki b b otek neva e de b b ot ka o s bibli otekara posta u je j j vaan za rane stadij ume pi smenosti i uenj a koliko i j avni bibli otekar ili vi smo uklj ueni u i sti pr oces - pruanj a akademski bi bli ot ekar za kasnij e. S j u poj edincima i dr utvi ma grae, poduke i pomoi koj e omoguava asvim slua da rastu i napr eduj u intel ektualno. S j no, to nij e pitanj e od n rim im i li t arima de e ovo o marginalnog znaa a akademsk b b o ek . Ov ( g j i t alak i m sposobnostim a ili volj i za itanj e kod prosenog maturanta - to j e druga stvar, iako manifestacij a smer a u kome dr utvo i de.) Da li l ih i m n u ni e naci a de en s e o u o bibliotekar prihvata postoj anj e dve p j p j j j

d bio nica j e da j e v god va pogl e klj uno za ovu raspra vu. inj e , kaka
na stanj e pi smenost i danas, pismenost vana za poj edinanu dobrobit i dr utvena post i gnua i da j e cilj kome sve biblioteke tr eba da tee.

Pismenost i uenj e

14 5

ta nam valj a initi?

vi bi bli otekari mogu i treba da budu uklj ueni u promovi sanj e pi smenosti S u j ednoj ili dr ugoj meri. Na j vanij e to svi moemo da uinimo j e da izgr auj emo i odravamo zbirke knj i ga i dr ugih tekstova koj i su to j e moguezahvalnij i , uz svest o zadatku bi bli otekei dostupnim i zvorim a.Tr eba i da podstiemo itanj e i lj ubav za samousavr avanj em i zadovolj stvom koj e itanj ezna da donese. U svim osim u na j uespecij ali zovanim bibl iotekama, neto (moda velik deo) sadanj ih i potencij alnih kori sni ka biblioteke nee biti zainteresovano za itanj e i nee im trebati podstrek da podi gnu nivo pismenosti. Ovo znai da vi e nij e dovolj no izgr aivati zbirke i nadati se da e i taoci doi . Trae se aktivne mer e voenj a kori snika prilikom itanj a, i to vie metoda (veli ki h i malih) bibl ioteka koristi , to bolj e. Jednost avne stvari kao izlobe i l i ste novih knj i ga poslate korisnicima bibliot eke elektronskom potom il i dostupne na Internet stranici mogu da povise svest ak i naj obrazovanij ih korisnika. Predavanj a, dr ugi j avni dogaa ji i publik acij e m ogu se tak oe korsititi za prom ocij u itanj a. Nek e vr ste bi bli oteka mogu stvorit i for malne pr ogr ame opi smenj avanj a uz pomo nastav nika, str unih savetn ika i konsul tanata. Druge moda budu u stanj u da k or iste neposr ednij a sredstva. Treba naglasiti dvoj e, bez obzira na vr stu bi bli ot eke. Pr vo, programi opismenj avanj a, formalni i neformalni , ne treba da se ograni ava j u na poduavanj e mehani ke pi smenost i nego i da cilj a ju na usaivanj e doivotne navike itanj a. Drugo, sve bibli oteke su u i gri za pi smenost i treba da rade za j edno, formalno i neformalno, da unaprede borbu, svaka na svoj nain.
v

Skolske i dej e biblioteke

Poeo bi h ovaj odelj ak nedvosmi slenom izj avom daj e deci bolj e dok i t a ju knj i ge i dr uge tek stove nego dok gl eda j u tel evizij u ili surfuj u po Internetu. Takoe veruj em da bi bliotekari koj i se bave decom ne mogu ui ni ti ni ta bolj e nego da promoviu itanj e i lj ubav prema itanj u. Deci moe kori st it i

elektronska tehnologij a samo kada sevrsto ukorene kao itaoci. kolski i

j avni dej i bibli otekar i mogu da budu formalno uklj ueni u asove itanj a ili pi sanj a za decu. Mogu i da stvore okr uenj e koj e podstie itanj e.van uionice (za kolski rad ili zadovolj stvo) . Izl obe, razgovor i , vr eme za

14 6

Pismenost i ui enj e

priu i takmienj a sve su odreda provereni i del otvorni naini uvoenj a dece u pi smenost. Pr ivlanost zbi rke od sredinj e j e vanosti za uspeh ovih bibli otek a, zato to j e t eko nagovori ti dete da napusti sve razonode modernogivotazarad starei neprivlaneit alakegrae. Narodnamudrost a da budu priklj uene u mreu kako gl asi da kolske i dej e bi blioteke treb" " bi omoguile deci da dou u dodir sa informatikim dobom . Veruj em da j e ovo tragino pogrena politika koj a ever ovat no smanj iti a ne unaprediti pi smenost. Ima onih koj i bi rekli , pa ta? (v. kr a j ovog poglavlj a) ali t o su lj udi koj i ne cene itanj e. Osim ako nij e strogo kontrolisana, zanosna " " mo sl ika i surfovanj a po Internetu (za koj e se nedavno pokazalo da j e zavisnost i da pogaa mili one A merik anaca) odvui e mlade umove od relativno tekog ali zahvalnog zadatk a it anj a k nj i ga u ispraznost traenj a
k u r so r o m i k l i k o v a.

Ja v n e b i b l i o t e k e

Javni bibl iotekari m ogu da igr a j u direktnu ul ogu u programima opi smenj avanj a odrasl ih uz pomo svoj ih biblioteka kao centar a poduke aj mona u svoj stvu dela progr ama koj i j e uveo amandman senator a Pola S (Paul Simon) iz 1984. Z ak onu o bibli otekim uslugama i struktur i (LSCA ) . Ovde treba da primetimo da j e senator Sa j mon imao posebne razl oge za oznaavanj e bi blioteka kao nastavnih centara. Smatrao j e dabibli otekari ne da su samo ij udi koj i cene obogauj ue moi itanj a i pi sanj a vi enego bil o koj a druga grupa, nego i da su biblioteke mesta u koj a odrasli nepismeni lj udi mogu ui bez st i da i sr ama. Jedan autor veruj e daj e centralna osobi na uspenih programa opismenj avanj a odraslih u j avnim bi bli otekama " tih ro rama - n ihova ot una inte raci a u " institucionalizaci a p p g j p g j j 1 2 l misij u, cilj eve i programe bib ioteke. Ta integracij a naravno ima velike i nansir anj e i planiranj e bibli otek ih aktivnost i i za nain implikacij e za f na koj i se bibli oteka predstavlj a za j ednici. Drugim reima, j avna bi blioteka mora postati nesamo pogodan dom zaprogrameopismenj avanj a odraslih, i i Re l at an e n a to n . zu t r ram kao rirod d o o o nego i prihvati ti ta o p g j p g ti m n an a ezbedi da se an r ram o is e av ob e raz me e t da e us e o u s o , , p p p j j g j uveabroj lj udi koj i mogu potpuno i skori stiti bibl iotekeprogramei zbirke. Pored toga, prilikom podizanj a nivoa pismenosti u zaj ednici , bibliotekaj e, i posmatra se kao, vredno sredstvo zaj edni ce. Tako j e integrisani program

Pismenost i uenj e

14 7

opi smenj avanj aodrasl ih dobrapolitika i po ieal isti nm i po pr agmati ni m

o sn o v i m a .

F a k u l t et i i u n i v er z i t e t i

Akademski bi bl i otekari mogu da podstaknu itanj e i pi sanj e kr oz uee u pr ogramu Vel i kih knj i ga i nekim manj e formahi im . Mogu da uestvuj u " " i u al osno v eli kom broj u dopunskih asova pri sutnom u svim osim u na j elitnij im, naj probranij im ust anovama. Tunoj edasumnogi student i koj i danas budu primlj eni na vi soko obrazovanj e proizvod drutva i kolskog si stema koj i j e smanj i o nagl asak na osnovnim vetinama, ukl j uuj ui i naj osn ovnij e vet in e od svih - itanj e i pi sanj e. Ovde ne iznosim politiku i zj avu i ust ar sam pobornik j avnog obrazovanj a i poveanih finansij a za j av no obrazovanj e. Ipak , veruj em i da bi obrazovanj e K - 12 bil o transformisan o nabolj e da se zasniva na progr amu koj i tei , od naj ranij e dobi, da daj e intenzivnu p oduk u u pismen ost i i mat emat i ci zasnovanu na kol skoj nastavi , nadopunj enu italakim i pi smenim zadacima i i skustvim a. N agl asak na tehnol ogij i vie nego na itanj u i kreativnosti vi e nego na osnovnim pi smenim veti nama, a da i ne pomi nj em umnoavanj e novih i sporednih predmeta, proizveo j e generacij u neital aca i l oi h pisaca sastava. U mnogim dr avama, posebno u Kalif or nij i pogoenoj Pr edl ogom 13, kol ske bi bli oteke su osl abile do take propasti . Da li j e ikakvo udo t o j e ov a v etij a or ba za i shod im ala potr ebu za dopunskom nastavom na fakult et ima ij i j e cilj da dovede st udente do nivoa komp et en cij e na koj ima se mogu baviti predmetima univerzitet ske teine?Veruj em da struktur a u " " razvoj ukoj a ini bibl i oteko poduavanj e (v. poglavlj e7) nesamo dam or a obuhvatiti osnovne raunar ske vetine, nego i da treba da se koor dinira sa dopunskom nastavom engleskog da bi podigla nivo pi smenosti meu nadolazeim studentima. Ovo j e znatno razli i ta ide j a ul oge ak ademskog bibliotekar a, i to ul oga na koj u se mnogi mogu namr titi , ali izmenj ene okolnosti t r ae nova reenj a i radnj e.

Specij alne biblioteke

Pre dve godine, drav a Kalif ornij a, prvi put u i storij i , pot r oil a j e v i e na zatvaranj e nego na k ol ov anj e lj udi . Ovde nema ni vr emena ni pot rebe da

14 8

Pismenost i uenj e

se raspravlj a o r azlozima za ovu uznemirava j uu inj enicu ili o inj eni ci da S j edinj ene Drave zatvar a j u vi e svoj ih graana po gl avi st anovnika nego bilo koj a dr uga drava na svetu. Dovolj no j e r ei da postoj i ogromna i sv e vea populacij a u zatvoru - populacij a koj a j e nesrazm erno nepismena i polupismena. Ovo nij e j edini negativan pokazatelj o zatvoreni ma, ali j e meu naj r eitij ima. Bi nepi smenost i j e kr aj nj a n emo lj udi li enih slobode i anti t ezaj e sl obode i moi obrazovane i pism ene eli te. Ak o j e r ehabilitacij a j o uvek j edan od cilj eva zatoeni tva, opi sm enj avanj ej e j edan od klj unih el emenat a. Divim se veini svoj ih kol ega bibli otekara, ali kao klasi, na j vi e se divim zatvorskim bibliot ekarima. Z atvorski bibliotekari mogu neposredno da deluj u da napadnu nepismenost i podstaknu one u zatvoru ne samo da se pobolj a j ni ih j u, nego i da u itanj u nau prot ivot rov za oa sloj eva dr utv a. Zatv orski bibli ot ekar i mogu da koriste dij apazon metoda da se bore sa nepi smenou, od nabavke it al ake grae do stvarni h asova i poduav anj a i t anj u i pisanj u. Ovo j e opet dr uga manifest acij a kombinacij e i dealizma i pragmatizma u naj bolj oj tradi cij i bibli otekarstva. Ne da j e sam o dobro za otvaranj e mentalnih vrat a onima sa malo pomoi , nego j e i j ako praktino - kakve anse i ma nepismeni bivi osuenik da po ot putanj u i z zatvora nae posao? M nogi specij alni bibli ot ekari samo su na na j opt ij i nain uklj ueni u pitanj e pi smenosti i ima j u mal o prilike da posebno unaprede i t anj e i pi sanj e. Ipak, kako smo videl i u slua j u zatvorskih bibli otekar a, to nij e uvek sl ua j . Na pr i mer, bibli otekari u bolni cama, posebno u psihij at rij skim klini kama, mogu i zai sta unapreuj u itanj ek ao izvor zadovolj stva i zabave i, dosta esto, kao el ement u procesu l eenj a i rehabi lit acij e.

I ma li pi smenost alternat i vu?

Napoetku vadeset pr vog veka, pitanj ei tanj a i pi sanj a tekstovaj ouvek j e centralno za kul tur u i komunikacij u. Ima onih koj i ver uj u da e tehnol ogij a obezbediti (i ve obezbeuj e) barem mogunost alternativa itanj u i pisanj u tekstova koj e e osposobi ti lj ude da se obrazuj u i i spune u postpismenom drutv u. Bil o kome ko odlazi na sastanke na univerzitetski m kampusima " " bi e poznata avrlj anj a o smeni paradigmi u uenj u i vanosti drugi h " i m n i " - "vizuel ne ismenosti " "raunarske i smenosti" i tako dal e. , p j p p s e ost ve dvema stvarima. Sav taj govor j e pokua j da se zaba

Pismenost i uenj e

14 9

Veina studenata pi e na nivou koj i j e ni i od nivoa nj ihovih parnj aka pre dve ili tri decenij e i , ni po kakvoj slua j nosti , ita j u manj e i manj e dobro nego t i parnj aci. Kada se r auni svedu, svi obr azovani lj udi mora j u da se bave tekstovima, bilo u obl iku otiska na papir u ili sa raunara (u preko 95 odsto slua j eva, takoe tampanim na papiru), i ako ne mogu da ita j u knj i ge i kasno, bie nesposobni da i ta ef j u tekstove koj i potiu iz raunara. Ovo su tvr doglave i protivrene stvarne stvari. Postoj e samo dva pr ava odgovora - vr aanj e studenata na st al no i tanj e (protiv glavne struj e nj ihovog preduniverzitetskog obrazovanj a) ili izbegavanj e. Primera ovog i kih potonj eg ima u izobilj u i obino se usredsreuj u ili na uvoenj e gr af " " " " i l i vizuel nih informacij a umesto teksta ili na raanj e novih svetova i "novih naina razmil an a " zasnovanih na kiber prostor u il i v irtuelnoj j j 3 Proza ko a obuhvata takv e redl o e tako e stvarnosti ili na oboma.1 j p g j neprozirna da j e skoro neitlj iva. Naravno, teko j e oekivati j asan, saet i dekl ar ativan j ezik od autora koj i pokuava j u da u pi sanim reima izraze alternativu pisanim reima kao nain uenj a i odrastanj a. U j ednom r adu koj i , mislim, podrava idej u da e raunari omoguiti nove vizuelne naine skladitenj a i distribucij e znanj a koj i su superiorni naspram tek sta, Pamela Mekor dak (Pamela M cCorduck ) pie: [Tekstu] ...e se pridr uiti dr uge epistemologij e ili naini saznanj a i vi soko meu nj ima bie povratak vizuel nom znanj u. Ali , sumnj am, j er da bi ta j nain saznanj a bi o ef i kasan k ao tekst , znanj e semora enkodirati na nain k oj i '4 e zahtevat i isti nivo panj e koj i sada zahteva tekst.
Pa, ba tak o. Proitao sam nj en rad sa odgovaraj ui m nivoom panj e i ne nalazim nik akav predlog koj i se hvata u kotac sa problemom vizuelnog enkodiranj a znanj a na n ain intenzivnij i nego to imam o za sve vekove crtanj a, slikanj a, fotograf i sanj a, f i lmovanj a i stvar anj a raunar skih sli ka. Primat t eksta, za koj i Mekordakovaveruj e daseblii kr a j u, nij e ni sl ua j nost ni rezultat ropske potinj enosti tradicij i. Mora se obratiti panj a na tekst zbog dubine i bogatstva nj egovog sadra j a. Nikakva koliina spekulacij e o virtuelnoj stvarnosti ne moe da pobegne od stvarnosti (koj u nestano

15 0

Pismenost i uenj e

" " Mekordakova zove S tvarnost sa velikim S ) koj u rei mogu da skladi te i pokau dubi ne znaenj a i nij anse nenadoknadive pomou nepok retnih ili pokr et nih sl i k a il i l anog iskustva vir tuel ne stvarnosti . Koliko j o uimo iz i skustv a, vi rtuelna stvarnost j e zamena za stvaran ivot , a ne za tekst ove. Osnovna stvar koj u t r eba zapamti t i u vezi sa pism enou j e da j e, " hnologij a u r azvoj u po Ok senhamovim r eima, vana osposoblj avaj ua te " 1 5 razuma, l ogike, si stem at i nog mi lj enj a i istraivanj a. Nita zasnovano na zvuku, sli k ama ili simbolima, ili bil o kakvoj nj ihovoj permutacij i , ne moe uopte da pr oizvede t ehnol ogij u j ednaku pi sanoj rei u one gl avne i l ozofske izj ave. M oderno svrhe umnog ivot a. Ovo j e dal eko od isto f obrazovanj e na svim nivoima suoava se sa pr obl emi m a ogr omnog br oj a polaznik a, povi enog nivoa polupi smenosti i tr okovima gradnj e novih i nansiranj a i duboko pogrene kola i kampusa usr ed neodgovara j ueg f " j av ne polit ike. Po r eima Piter a Dik l ea (Piter D eekl e) : Fakultetsk a nast ava 1 6 n v znan a. j pol upi smene populacij e dodi plomaca i stalno proirive os o e Nij e stoga iznenauj ue to edukaci onali sti , polit i ari i admi ni stratori " " na svi m nivoima ober uke prihv ata j u uenj e na dalj inu (to j est , uenj e bez biblioteke) i raunar u svakoj uionici kao panacej u i smanj uj u znaaj itanj a i pi sanj a. Bibliotekari ne bi trebal o da budu sauesni ci u ovim intelektualno lenj im r adnj ama, nego bi trebalo da rade sa prirodnim saveznicima - nastavni cim a, pr ofesorima i rodi telj i ma - da ueni cima naglase vanost pi smenosti i stalnog i t anj a.
sve vi e kori sti raun arsku tehnol ogij u da pr emost i sve vei j az izmeu "

k o n a n a r e P i sm en o st
Civilizacij a koj a se teturala, sa mnogi m usponima i padovima, od klasinih vremena do danas zavi sna j e od pismenost i i irenj u pismenosti meu manj e privi legovanim klasama. Mogue j e da su irenj e televizij e i i am i u d nost s o men ti da e bu u zbil an izazov is os ri tu a Internetu o s j p p p e e veka . i l a do dvad s to i ni ka to e b o s u ri ile vani biti sme o v o ) ( g j j p p g Biblioteke i bibli otekari moraj u da da j u da ne j u sve od sebe da osi gura nazaduj emo to se tie pismenosti . To moramo ui niti naglaava j ui da a t rim elom i z o to o t a a n a e na dob d b t ln itan e teks ov v o z sv s e s a o g g j j naa civilizacij a moe od nj ega da zavisi.

Pismenost i ui enj e

15 1

N A PO M EN E

1
2
3
4

Walt Keliey, Po sf or Pogophile s (Richf i eld, Minn.: S go File pr ing Holl ow Books, 1992), 217.
' i ni j e su iz Webster s New Colle Sve def giate Dictionary ( 1960) .
D av i d W ood , H ow Chil dren Think and Learn , 2nd ed. ( Oxford: Black w ell , 1998 ), 2102 1 1.

Ibid .

6
7

' Rudolf Flesch, Why Johnny Can t Read - and What We Should Do about It (New York: Har per, 1955) . Neil Postman, Amusing Ourselves to Death (New York: V iking, 1985) .
W ood , How Children Think , 2 12.

8 9

10 11 12 13
14

Alan C. Pur ves, The Scribal S ociety, (New Yor k: Longman, 1990) . " " Lawrence Stedman et al Li teracy as a Consumer Activi ty, in Literacy in the United States, ed. Carl F. Kaestle et al . (New Haven : Yale University Press, 1991), 150- 151. Oscar Wilde, The Soul o f Man under Social ism ( 1891). ohn Oxenham, Literac J y: Reading, Writing, and Social Organization (London: Routledge and Keegan Paul, 1980), 121- 122. " " ohnson, Libraries and Literacy: A Tradi tion Greets a New Century, Debra Wilcox J A merican Lihrar ies 28 ( 1997) : 49- 51. V. nekoliko radova u C. Tuman, ed., Literac y Onl ine (Pittsburgh: University of Pittsbur gh Press, 1992) . " "
Pam ela M cCorduck , H ow W e Kn ew, H ow We Know , H ow We W il l Know, in Tu m an ,

15 16

Liter acy Online, 245- 259. Oxenham, Literacy , 13 1- 132. " " Peter V Deekle, Books, Reading and Undergraduate Education, Li brary Trends 44, no. 2
( fall 1995) : 264- 269.

Pravi nost pri stupa zapi san om znanj u i informacij ama

va drutva treba da dozvole opti pristup bi bliotekama, S 1 b o da i p mogla graani ma da se obrazu j u.
Moramo poeti sa osnovnom premi som da svako ima pravo na pri stup bi bli otekim i zvori ma i sl ubama, bez obzir a na to ko j e ili gde i pod koj im uslovima ivi. Taj koncept j e poznat kao pr avi nost pri stupa. Pravinost (equity) ne znai ravnopr avnost (equal i ty), ali znai pr avednost. To j e klj uni element u poj mu drutvene pravde - i de j i da svakoj osobi u drutvu pripada pravedan tretman. U svetu u kome nadvladava drutvena pravda, ne bi bilo prepreka elementarnim pravima koj a su svi ma zagarantovana. U takvom drutvu svi bi imali j ednak pristup bibl iotekim izvorima i slubama kao i univer zalna prava na pravdu, zdr avstvenu negu, posao, obrazovanj e, smetaj , sl obodu govora i sl obodu koj u svi lj udi ima j u bez obzira na nj ihov status i ivotne usl ove. Ovo ipak nij e idealan svet , i stvari koj e nas razlikuj u j edne od drugih deluj u i na nau upot rebu bibli oteka k ao i na svaku drugu uslugu koj a nam treba ih j e el i mo. I deal an svet j ednakosti pristupa j e van domet a, ali svet u kome su bibl iotekari i korisnici bibli oteka dosti gli dal eko vee stanj e pr avinosti nego to postoj i danas nipoto nij e nemogue ostvariti. " " Pr avinost pr istupa esto se opi suj e kao pri stup bez ogranienj a. "O raniiti " znai suzi ti il i uzbiti - metaf riki r i zikog s o g p oduetak poj maf okivanj a ili stavlj anj a lj udskog bia u okove. Ta metafora se nastavlj a u " " sintagmi pri stup bez ogr ani enj a (unfettered access) - to j est , pri stup bibli otekama i nj ihovim slubama koj i j e sl obodan i nema stega. Biblioteka

15 3

15 4

Pravinost p rist upa zap isanom znanj u i in f ormacij ama

" p ovelj a sloboda A meri kog bibli otekog udr uenj a navodi , Pravo osobe da koristi bibli oteku ne sme se uskr aivati ili ograniavati po osnovu " 2 kl i l ore a dob okruen a i i stavova. ABU ova izj ava moe izgledati kao , , p j " nepotrebno sl oena, ali moe se razumeti zato su tu rei por ek lo, dob, " okr uenj e ili stavovi - zato to, u nj ihovom odsustvu, nik o ne bi mogao da odbij e pri stup u bibli ot eku gol oj osobi ili nekome u kandama ubilake manij e. Kada se uklone t akve pretnj e ivotu, bezbednosti , pr istoj nost i , zgradama i zbirkama, nikomene moebit i uskraen pri stup zbog dobi , pola, ekonomskog st atusa, etni kog por ekl a ili bil o koj edr ugekategori zacij ekoj a ne ograniava nj egova zakonska, ustavna i mor alna pr ava. U modernom m nan i r ri ra i n ri a l k r n k m a i ano z u kra u sta e e v ost stu e e t o s o z s , p p p p p j j " informacij ama podrazumeva da korisnici bibl ioteke...ima j u pravo na informacij e, obuk u i pomo potrebnu da rukuj u hardverom i softverom "3 koj e nudi biblioteka. Ovo potonj e nij e zanemariva stvar, poto impl ici ra da bibli otek ar i i osoblj e u velikim i malim bibli otekama mor a j u posedovati aurirano t ehnik o znanj e (znanj e kome t reba st alno obnavlj anj e) zato to, kako se tehnol ogij e ustanovlj uj u i kako su sve prisutnij e, uvek posta j u l ake za upotrebu.

K ak va j e veza izmeu prav i nost i m zn n i ri z i no a u stu a a sa j p p p inf ormacij ama i bi bli ot ek a?

Bibl ioteke se bave zapisanim znanj em i informacij ama, ali ni su j edine ustanovekoj e to ine. I deal j epravednost u pristupu svim oblicima, ali tr eba da se pri setimo da j e mnogo tog pri stupa van biblioteka a ne u delokr ugu i lmova, korienj e Internet bibli otekara. Kupov ina k nj iga, i zna j mlj ivanj e f kafea ili poseta um etnikoj galerij i sve su manif est acij e pri stupa zapi sanom voj u ulogu, ali istovremeno znanj u i informacij ama. Vano j e da i gramo s treba da se usredsredimo na vi dove ove vrednosti nad koj ima moemo imati neku kontr ol u - pristup bibliotekim zbirkam a, i zvorima i slubama. Treba da radimo i sa dr ugim faktorima da bismo promovi sali sve vidove n ri tu a k i an r an t trai un di a azo s o t a at t brazov o a s vo ris u z o o o p p p p j p g j p nude biblioteke i druge kulturne i komercij alne ustanove.

Pravinost p r istupa zapisanom znan j u i in f ormacij ama

155

Pr avi nost pr i stupa obuhvata uklanj anj e ili mini mizovanj e pr evelikog broj a prepreka za kori enj e bibli ot ekih izvora i progr ama za sve kori snike bibli oteke. Kao i sa mnogim dr ugim savremenim pitanj ima " " u bibli otekarstvu (odmah se pri seamo informati ke kompetencij e ), mnogi bibliotekar i , pedagozi i drugi usredotoili su se na r aspravu o,
i sam o o , t ehn o l ok i m v i dov i m a b i b l i o t ek e sl u b e. P r edsed n ik K l i nt o n

(Bi l l Cl inton) ima s j aj nu istorij u po obrazovnim pitanj ima, ali avaj , i on j e upao u i stu zamku kao i mnogi drugi. U nedelj nom radij skom obraanj u 8. februara 1997. rekao j e:
Da bi smo dali deci na j bolj e obrazovanj e, mor amo im pomoi da obuzda j u mone sil e tehnol ogij e. Zato smo izazvali A m eri ku da pr ik lj ui svaku ui oni cu i bibl ioteku na I nternet do godine 2000. Pr vi put u istorij i , deca u na j izol ovanij im r uralnim varoi cama, u naj udobnij i m predgr aima i na j siromanij im kolama u cent r u gradova 4 imae isti pr istup istom univerzumu znan j a [kurziv moj ] . S i guran sam da su pr edsednik a zaveli savetnici kao to su i ir oku j avnost zaveli oni koj i vi de el ektronsku tehnologij u kao panacej u za sva naa zla. Isto tako sam si guran da e letimi no preispitivanj e problema ot kriti da uenici u siromanim r ur alni m ili centralnim gr adski m zonama saloom ili nikakvom bibli otekom slubom apsolutno nee imati pravinost pri stupa " istom univerzumu znan a" ak ako e n ihova ioni ca i r ikl na na u j , j j p ju e Internet. S tvarne bibli oteke slube i zbirk e pot rebne su svoj deci k ao i dobri nastavni ci . Ovo vai za sve razrede, od dece u vrt i u koj ima treba pristup dobrim knj i gama za nj ihov uzrast, asovima za pri anj e, panj i vetih bibli otekar a i svim drugim stvarima koj e usauj u r anu Ij ubav za itanj e i uenj e do srednj okol aca koj i el e da i ta j u i i strauj u nove teme. Pravinost pri stupa, dakl e, zn ai da svako zasl uuj e i t reba da dobij e zapisano znanj e i informacij e koj e tr ai , bez obzi ra ko j e i bez obzira u kom format u to znanj e i i nformacij e bili sadrani. To znai da osoba treba da i ma prist up (bilo bibli otekoj zgr adi il i sa udalj enog mesta), da bibli oteke slube t r eba da pomau u opt imalnoj upot r ebi bi bli otekih
i zv o r a, i da t i i zvor i t reb a da budu rel ev ant n i i v redn i tr u da.

Ve sam pi sao o vanost i intel ektualnesl obodezabiblioteke. Pit anj e pr istupabibli ot ekoj grai i bi bli oteki m usl ugamastim j epovezano. Vano

156

Pravinost p ristupa zap isanom znanj u i in f or macij ama

j e nainiti sve dostupni m svakom e bez straha ili naklonost i, ali j e j ednako no mogu, a ne parcij al no vano obezbediti da takav pri stup bude prakti nastr oj en ka imun ij ima il i m onij i m a. Takav pravi an pristup u pitanj e dovode neki vidovi tehnologij e. Na prim er, u S j edinj enim Dravama gl edamo sve j ai skandal u rasprost i ranj u vladi nih dokumenata. Dobro j e poznato da infor m acij e i zapisano znanj e koj e stvara vlada nisu dostupni svim graanima kao to su dostupni nekim poslovnim interesima, i sj a j ni sistem bibli oteka obaveznog primerka trpi izazove od nekih elemenata sadanj eg Kongresa u ar u da nastave do elektronskog di stribuiranj a 5 vladinih dokumenata. (Nikada se ne smemo um oriti od isticanj a da sm o, kao poreski obvezni ci , ve platil i ove informacij e i znanj e i da im amo pravo na sl obodan i blagovremen pristup istima.) Uoptenij e gledano, ide j a o naplaivanj u pristupa bibliotekoj a z a d to i razlik a a ularni a. I led a os r i i slubama d nas e mno o o , p p j j g g j " g p " kod nekih lj udi , izmeu besplatnih tampanih i drugih mater ij ala i "

" l iv r k va. to e zanim o k zv rima a ovratom t o o ri u a ele tronskim i o s st , j j p p p

mnoge bibli otekej o uvek plaa j u elektronske izvore izvan svog budeta za a n to vidi k o a na lau u o o se a u l vi n ihovu vol u d rau i to mo e d s o , p j j j g "dodaci " ak i u k ate ori ama budeta. U svetu de e ristu o rani en g j p " p g g j " s tini e ir elne iblioteke u u n u ela ide a v tu b la nom s osob o c te , j p j p elitisti ki konstrukt koj i otpisuj e del ove drutva kao da su osueni da budu "
" inform at ika sirotin a. j

Ne kaem daj e neizbeno da e bibli oteke koj e i ntenzivno koriste tehnol ogij u kao pobolj anj e svoj ih slubi i zdati vrednost pravi nosti nom i re no t u drutve man ntna rot v s a I ak i e da osto i i e ristu . o to , p p j p j p p i e i u u otrebi tehnolo r stu j e da tehnologij a ini p p p g j pukotina izmeu ide vie informacij a dostupnim veem broj u Ij udi i nemogunosti mnogih (zbog onoga ko su i nj ihovog ekonomskog statusa) da iskori ste prednost te dostupnosti. Ta protivrenost trebalo bi da nas naini veoma osetlj ivim za idej u odr avanj a biblioteka koj e su besplatno na raspolaganj u svima, l k i I ealna bib iote a m k okolnost . d i ekono s e bez obzira na dr utveni pol oa j budunosti bie ona u koj oj e pri stup svoj grai i slubama (uklj uuj ui el ektronsku grau i slube) bi ti bespl atno na raspol aganj u, bez prepreka koj e postavlj a j u manj ak novca ili manj ak tehnolokevetine. Ovavrednost posebno j e vana za one biblioteke (kao to j e ona u koj oj radim) koj e opsluuj u populacij u koj a sadri veinu ekonomski neprivilegovanih
st u d e n at a .

Pravinost pr istupa zapisanom znanj u i in f ormacij ama

15 7

Pr avinost pri stup a na del u

Ima mnogo razl oga zato j edan poj edinac ne mora i mat i pravi an pr istup zapi sanom znanj u i informacij ama koj e mu treba j u. Ni su svi bibli otek i izvori i slube dostupne svi ma bez r azlike, a ini oci koj i usporavaj u pri stup

menj a i zi ki j u seod osobe do osobei od mesta do mesta. ak i neko ko j ef

u biblioteci moe imati prepreke u korienj u koj e ni su pri sutne za druge u i stoj zgradi . Ne ukl anj a sve ove nepr avinost i tehnol ogij om; u stvari , j u se " " kalco smo videli u raspravi o di gitalnom j azu (v. pogl avlj e 3), tehnologij a sam a po sebi moe uvesti nove nepravinosti . Prepr eke pr avi nosti pri stupa mogu se iroko gr upisati u tri kategorij e - line, inst i tucione i dr utvene. Tabel a 1 navodi vr ste prepr ek a u svak oj k at egor ij i.
TABELA 1 Pr epr eke pravinosti pr i stupa

L in e

I n st i t u ci on e

D r u t ven e

si r o m at v o

l okacij a bibli oteka izvoenj e biblioteki h zgr ada

vr sta, k ol i i na i

obrazovanj e
pol i t ika nej ednako fi nasiranj e

i zik a onesposoblj enost f pokr etlj ivost

niv o znanj a ni vo p i smenosti

j avnih slubi

dostupnost opreme predusret lj ivost i broj zaposlenih

znanj e engleskog j ezika

n ivo raunarsk ih sposobnosti

Ak o j edan ili vi e opisa i st anj a ivot a n a sledeem spi sku vai i za vas, vrl o verovatno ete imati manj i ili ak nikakav pri stup zapi sanom

zannj u i informacij amakoj evam treba j u i slubamakoj evam omoguava ju

d a i h k o r i st i t e.

15 8

Pravinost p ristupa zap isanom znanj u i in f ormacij ama

si r o m at v o

bolelj iv
hendikepiran
v r l o m l ad
st a r

lan samohr an e porodice

ivot u ruralnom podruj u iv ot u cent r u gr ada lan etni ke manj ine

ogranienog znanj a engl eskog
z atv o r en

nedovolj no obrazovan

bez prist up a elektronsk im

i zv o r i m a

bez poznavanj a r aunara bez ili sa ogranienim privat ni m

i j av nim pr ev ozom

Kada osmotr imo broj i viedimenzionalnost prepreka pr i stupu, moe se odmah videti da j e stvar anj e pravednost i pri stupa bibliotekama za
sve sl o en i v an r ed n o teak zad at ak .

Da pogl edamo neke stvari koj e bi poveal e pr avinost pristupa. l edea li sta nipoto nij e i scr pna; sadri mere koj e bibliotekari mogu i koj e S vre il i na koj e uti u kao i mere koj e ne moemo vri ti , a sastoj i se od j avne ni re u r r e i. isak e o d li ih k raka k t e a eduz t S li ik i i ib otek o o e b o t e sto b p p p j j p prioriteta i li vanost i. " " Poveat i broj kol skih bibli oteka i pri znatih bibli otekara koj i u nj i ma rade.

Dat i pravinij asredstv a zaokruge, kolske di strikte i drugevladine j edinice unutar drava.
U bibli otekama ponuditi nastavu
pismenosti

engleskog j ezika infor mati ke komp etencij e

r a u n a r sk i h v et i n a

Drat i podr une j avne biblioteke otvor enim u ruralnim zonama i centr i ma gr adova.

Pravinost p ristupa zapisanom znanj u i in f or macij ama

15 9

Osi gur ati da el ektronski opremlj ene bi bli oteke i ui oni ce prat i osoblj e obueno u raunar skim vetinama i sa infor mat i kom str unou.
I i i zn a d m i n i m al n i h zah t ev a Z ak o n a o A m e r i k an c i m a s a

hendikepom u izgr adnj i i adaptacij i bi bli oteka, posebno uz savetovanj e sa kor isni ci ma bibl i oteka sa hendikepom. Radi ti na otkl anj anj u ograni enj a bibli otekih prava zatvorenika.
Dovodi t i bibli ot eke slube lj udima uz mer e k ao t o su pokretne bibli oteke " " podrune i bibli oteke sl ube u nek onvenci onalnim okr uenj ima, kao to su trni centri , studentski domovi , negovali t a i staraki domovi , bolni ce i prihvat ili ta.

Osi gur ati da mreni si stemi budu aurirani , pri stupani i laki za korienj e.

Pet kor ak a do pr avinosti

Ako treba da radi mo koordinirano da smanj imo nepr avi nosti pri stupa na svim polj ima, moramo prihvatiti da i poj edinci ima j u da igraj u svoj u

l u da i ra u svo u u ogu, vne ustanove ima ulogu, da biblioteke i dr uge j a g j j j vne pol itike ima i da zakonodavci i drugi zainteresovani za pitanj a j a j u da i graj u svoj u ul ogu. Izraavanj e svih ovih i nteresa i utica j a zaht evae veliku i stalnu kamp anj u u cel okupnoj struci koj u moe vodi ti samo Ameriko bibl i oteko udr uenj e. Takva kampanj a zasnivae se na j ednost avnoj i de ji daj e drutvena nepr avda da sepristup bi bl i otekim i zvorima i pr ogramima uslovlj ava bilo koj im od irokog dij apazona ivotnih stanj a. Potencij al za nepr avinost j e vel ik, a ini oci koj i utiu na ta j potencij al su br oj ni . Kako vlj amo si tuacij u? Kako poj edinani uopte moemo i poeti da popra bibl i otekar ili grupa bibl i otekara mogu ut i cati na svet oko nas i pobolj ati r e e na na ut ka i l ih ko aka dov s r ne ri ile an ma? S ede et i tu v ov s p p p p p g
uk i danj u nepravin osti pr i stupa.

16 0

Pravinost p ristupa zap isanom znanj u i i n f ormacij ama

1. Pr est aemo da uzi mamo nepravinost i zdravo za gotovo. 2. Shv at i emo m ogunost i i ogranienj a tehnologij e tako da m oemo kori stiti prve i naui t i da se borimo sa dr ugima. 3. Shvat i emo i an ali zi rati pr epr eke pri stupu i staviti ih u naredne kategorij e: one nad koj ima imamo kontrolu one u ij em otk l anj anj u moemo i gr at i ul ogu one koj e su van nae kontrole, ali koj e moemo smanj iti on e oko koj ih nam j e vrl o teko uini t i i t a one koj e su nesavladive 4. Or gani zovaem o se u svoj im ust anovama i st runim udruenj ima na si stematskom radu na smanj enj u nepravinost i . 5. Nastaviemo sa r adom nakon to se j edna po j edna pr epr ek a smanj i il i ukloni tako da pravi nost pri stupa bude klj uni princip svih inov acij a i pr ograma.

Pr est anak prihvatanj a nepravinost i

Prvi korak u ovom petostepenom pr ogramu j e stvar p rinci pa i prioritet a - i korak koj i j e tei , ir onino, onima od nas koj i rade u bibli otekama gdej e pravinost pri stupaod manj eneposrednosti.Zaonebibli ot ekareu rovovima, koj i se svakodnevno suoava j u sa nepravinostima, princip pravinosti

j e nei zbean deo svakog radnog dana. Dej i bibliotekar u siromanom ruralnom podruj u Kalifornij e suoava se stalno sa nepravi nou kada se bavi decom koj a ne zna j u da ita j u, koj a rade u polj u sa rodi telj ima, koj a moda ima j u manj kavo znanj e engleskog, ili koj a smatraj u obavezni i li teke na i ni erzitetske b b o i li teke ne no . I ak ak u v ut do b b o u od u , , p p g j ednicama daleko pr vi pogled kul e od sl onovae, esto su smetene u za od imunih i opsl uuj u i lanove ire za j ednice pored akademske. Teko mi j e zami sli ti bibliotekara koj i bi mogao dobro funkcionisati u bilo koj oj
bi bli oteci a da ostane nezabrinut o nepr avi nosti pri stupa. Ne treba biti revolucionarni buntovnik da bi se zastupal o ukl anj anj e svih prepreka ef i kasnoj upot rebi bibli otek a.

Pravinost p r ist upa zap isanom znan j u i in f ormacij ama

16 1

Shv atanj e uloge tehnol ogij e

M islim da su u r ani m danima mnogi lj udi , ak i mnogi bibliotekari , mi slili da e tehnol ogij a bit i velika uravnilovka, da e nam omoguiti da pr ui mo pr avi nu bibl ioteku uslugu ak i na j udalj enij em korisniku, i da e to nekako nadokn adi ti nedostatke u f i nansiranj u bibliotekih usluga neprivilegovanima. Nema sumnj e da tehnologij a moe pomoi ako se mogu ispunit i ovi predusl ovi :
Post oj i opt i pri stup Inter netu i S vet skoj mrei.
Sv ak o i m a o sn o v n e r au n ar sk e v et i n e.

Bibli oteka koj a j e osposoblj ena za Int ernet j e dostupna. S vako j e obuen za informatiko snalaenj e i kritiko mi lj enj e. Bibli ot eke se mogu organizovat i da pr ue usl uge udalj enim
k o r i sn i ci m a.

Upotr ebu tehnologij e nadopunj uj u drugi bibl ioteki izvor i i

sl u b e.

Cilj p ostavlj anj a ter minal a u svaku bibl ioteku i uioni cu prihvatili su ober uk e 1 Gor (1Gor e) i Bi l Gej ts i h ilj ade manj ih smrtnika. K ada se do nj ega sti gne, da li e pr uanj e usluge tih terminala biti podrano kvalifikovanom str unom pomoi koj a j e dostupna besplatno? D a li e uionica opremlj ena m oderni m r aunar i ma sa br zim pr istupom I nternetu " " nadomestit i bibli oteku koj asesastoj i od knj i ga starih dvadeset pet godina i koj a nema bibl iotekara?Ako ste dete ili starij i i manj e pokretlj iv kori sni k j avne bibli ot eke, od kakve vam j e kori sti terminal u svakoj bibli oteci ako

j e vaa podruna biblioteka zartvorena pre dve godine?ak ako i postoj i

l ak pristup obavetenim korisni cima, ta sa svim zapi sanim znanj em i i nfor macij ama koj i ni su dostupni na Int ernetu? Nij e lako odgovori t i ni na j edno od t ih pitanj a, a nj ihove implikacij e su zl osl utne. Savr eno j e mogue da e oni koj i utiu naj avnu politiku napr osto ugraditi raunar e i oti i - progl asivi pobedu i vrativi se kui . Kako emo nai obj anj enj e za

16 2

Pravinost p ristupa zapisanom znanj u i in f ormacij ama

savreno mogu svet budun ost i u kome, uprkos got ovo opt em pristupu Internetu i Svetskoj mr ei , nivo pismenost i i dalj e bude nezadrivo opadao? M oda bi takvo stanj e stv ari i nastal o zbog opteg pristupa I nternetu, a ne uprkos nj emu. Postoj i prirodna lj udska tenj a da budu zadovolj ni onim to ima j u, a teko moemo krivi t i udalj enog uenika ili nastavnika u seoskoj kol i zato to su se zadovolj i l i bi lo ime to postoj i na Internet u u odsustvu k nj iga i dr u gih t radi ci onalnih bibli otek ih i zvor a. Por ed toga, prim euj e se oita zavodlj ivost priti ska na dugm e i blj et avila I nt ernet a i sposobnosti snimanj a ot krivenih sadra j a i stog trenutk a. Ovo j e j o pr i metnij e kada se uporedi sa napornij im zadat kom st alnog i tanj a i mi saonog procesa koj i tara rugalica sa obrazovanj em - pr enosom inf ormacij a i z ono pobuuj e. S udbenika u svesk e bez pr olaska kroz lj udski um - svak i dan se preobl i ava " u snimanj e tekstova i slika sa Interneta u semi narske radove bez prolaska " kroz lj udski um. Naglasio sam vanost davanj a pomoi kori sni cima bi bl i oteke koj i upot r eblj avaj u elektronske izvore. Takva pomo posebno j e vana kao sredstvo pr evazilaenj a pasiv nog prihvatanj a bilo ega to j e dostupno na Internetu, dobr im del om i zbog nedostatka mogunosti da se zna ta j e dostupno samo u knj i gama i drugim mater ij alnim bibli otekim izvorima. Poredpomaganj akorisnicimaubi bli oteci i ui oni ci .trebadaseuvamoonoga " "

6 r nik . to j ej edan autor nazvao virtuelnog ko is a Halof (Robert Hulshof ) i ar m r nala ka m al nim k ri n cima b e od o s i sti e da ve da emo o o ud e o s p p j j tel efona (i li od r anij e, ako r aunamo potansku r eferensnu slubu) . Ipak, zapaa neke posebne i teke karakteri stike korisnika el ektronske pote oekuj u da odgovor bude brz i l ak kao i zahtev, postavlj a j u sl oena pitanj a koj a traebroj ne el ekt ronske interakcij e (f rustrira j ui proces), i esto t rae tehni ku podr ku i savete koj e bi bli oteka i l i poj edinani bibli otekar ne mora biti u stanj u da prui. Ovo potonj e ne mora bi ti j ednost avna stvar pr uanj a samo odgovora povezanih za bibli oteku. Kako Hal of i sti e, ako pri stup bi bli otekim i zvorima zahteva poseban pratei softver, biblioteka bi r i t ftvera. ra n i i u ot eb o so sav t o u d trebal o da bude spremna da da e e e p g g j j

koj ebiblioteko osoblj espremno daodgovaranabilo kakvapitanj ao ak a

sof t ver u i si stemima, kori sni kov nivo tehni kog znanj a moebi ti tako nizak dakomuni kacij u otea ili onemogui . Ondaj e tu i veito pi tanj e novani h i lj udskih resursa. Kako se poveava dalj inski pristup bi bl i otekim i zvorima
i sl u bam a, t ak o e i zahtevi vi r t u elni h kori sni k a. Vei na bi b li otek a nee

imati novog novca za novo osoblj e da ispuni te zahteve i v r atie se i st oj

Pravinost p rist upa zap isanom znan f ormacij ama j u i in

16 3

" " staroj preraspodeli resur sa - j o j edan primer tehnol oki h promena koj e " " skreu vreme osoblj a sa tradi ci onalnih slubi koj e ne moraj u biti ni ta
manj e vane od nove slube.

Postavlj anj e pr ior i teta

Klj uni faktori u treem kor aku ka ukidanj u nepr avinosti pristupa j esu

bibli oteke. argon palj iv pregled i analiza, poevi od vae sopstvene " " menadmenta i laniran a sadri i korisnu sinta mu skeniran e okoline.

p j g j Ta j koncep t j e vrl o upotreblj iv za bibli otekara koj i ozbilj no mi sli da povea pr avi nost pri stupa. Pr obl emi su ve u poodm akl oj fazi ocr tavanj a kada ponete sa razgl edanj em bibli oteke i rami lj anj em o iniocima koj i su doveli do nepravi nosti pristupa. Tr ui zam j e izj ava da j e def i ni sanj e problema pol a reenog problema, al i osobina truizama j e da su i stini ti. Vano j e i zami sliti pr oces ocrtavanj a kao ni z koncentri nih kr ugova koj i poinj e sa pitanj ima koj a poti u od velikih drutvenih sila i nad koj ima
b ib l i o t ek a i m a m al u i l i n i k ak v u k on t r ol u .

U N U TA R BIBLIO T EK E

Da ponem o u bibl ioteci i pogledamo neke od nemat erij alni h prepreka pri stupu za one koj i su u stvari tu. Ranij e u ovoj knj i zi pisao sam o vanosti si stema bibl i ografske kontrole za upot rebu bibli oteke. Kao to j e aurir an, j ednostavan, interno koherent an , standar di zovan i pr i stupaan bi bli ograf ski si stem od neprocenj ivepomoi kori snicim abibli oteke, sistem kome nedostaj e j edna ili vi e tih osobina moe predstavlj ati nepr emostive i k asnu upotrebu biblioteke. Biblioteka ima potpunu kontrolu pr epreke za ef nad svoj im el ek tr onskim bibliografskim sistemom i stoga moe da uklanj a ili smanj uj e prepreke u sistemu i za nj ega. Umreeni si stem dananj ice tak oej epor tal za dosta dr ugih izvor a, od relativno sreenog svetaindeksa, apstrakata i indeksirani h baza podataka kompletnih tekstova do zbrkanog

sveta Interneta i komercij alnih pretraivaa. Oito bibli oteci nedosta je kontrole nad ovim izvori ma koj u ima nad sopstvenoom bazom podataka, ali moe da smanj i prepreke upotrebi ovih drugi h resursa pomou osmilj anj a ili r aspor eivanj a lako upotr eblj ivih i nter fe j sa i kapaciteta za
_ _ /

p om o c.

164

Pravinost p ristupa zapisanom znanj u i i n f ormacij ama

Pit anj e pri stupa bibli otekom mrenom si stemu takoe, naravno, a a ima ibli t ka? fizi ko v ta. Kolik avnih terminal treba d b o e t r pi ut i ca s e o j j g Jedan odgovor gl asi: dovolj n o da svako moe imat i t renutan pristup ter minal u u bil o k oj e vreme. Malo biblioteka bi l o koj e veliine dolazi i do delia t e zamisli , i veina univerzitetskih i vel iki h j avnih bibliotek a dui niz a a ka a o m i a kan a na terminal . S d d tovo dina bavi se roblemo l st e e o p g j g vetskoj mrei , upotr eba term i nal a se naglo sve bibli oteke nude pri stup S t n i alnih ra da e re sa vie o e c ava a ak i male biblioteke mo u s bo ove , p j p j korisnika nego to u picu ima terminala. U moguoj budunosti bibl ioteka sa beinim m r eam a, korisni ci e biti u st anj u da koriste prenosn e co budu imali prenosni raunar. M oda raunare negde u bibli oteci...af e laptopi i nj ima sl ini postati tako dostupni da e svi imati po j edan i i tih vrsta laptopa biti u st anj u da koristi bei nu moda e mnogo razl i mreu. M oda, ali u meuvr emenu biblioteke e morat i da imaj u dovolj no termin ala u umreenim bibli otekama i da pozaj me naim k ori sni cima laptope k ada se bei no umreimo. Koliko j e lako korisnicima biblioteke da dobij u pristup vaem el ektronskom sistemu od kue ili drugdevan biblioteke?Ovo moe biti van kontrole biblioteke ali mal o j e verovatno da e neko ko ima potekoa to l t ke. Zato ru osim bib io e rivit iko a d o lne iblioteke k i e k risnik virtue b o g gg j nam pristoj i da radimo to bolj e moemo da napravimo dalj inski pri stup naim si stemima i izvorima to j e lakim i pouzdanij im. Ovo povlai vano i esto previano pi t anj e o aspektu odnosa sa j avnou unutar pravi nosti i o l akoi pri stupa. Kao to bi blioteka koj a j e zatvorena kada se oekuj e da bude otvorena pr edstavlj a PR katastrofu, tako moe biti i iznevereno oekivanj epristupa i l akoe dalj inske upotrebe bibliotekih sistema.
L o el ek t ronski m r en i si stem i dob ar el ek t ro n sk i m r en i sistem

na koj i j e pristup teak ili nemogu nematerij alne su prepreke pristupu. Biblioteka zgrada moe sadrati i materij alne prepreke, a dobar pregled i k izn nau u e dati ne e e ri nika mo e i ta svih ko s e a ake led rae vin s t j g g Bra eve i lioteke m derne b b ra teri tike o . Mno e ka k s vl ve rezultate ispra j i j g
tablice na liftovima, t er minal i sa velikim t ek stom, r ampe za koli ca i radne stani ce dostupne i u kolici ma - spada j u u oi glednij a pobolj anj a

a a a a n a lik n met a ve liin i ob i ih re rek a i rita en ri t a. Im s u j p p p p j j p uslunim takama, znaci koj i koriste bibli oteki argon koj i ogromna veina kori snika bibli oteke ne razume, zbunj uj ui raspored grae, j eziki a raza eru mo u d b a v tvari esto dru e. T k e s i i mno e s loe izraeni interfe g g g j

Pravit nost p r istupa zapisanom znan j u i in f ormacij ama

16 5

samo oni koj i mogu da se stave na mest o svih kori snika bibli oteke i vide bi bl i oteku sa svih nj ihovi h r azliitih t aaka gledi t a. To poslednj e - posmatranj e bibl ioteke nanovo - moe biti na j tei pri stup uklanj anj u prepreka pri stupu unutar bibli oteke, al i j e bez sumnj e na jproduktivnij i . N a ta zaista akademska bibli oteka l ii studentu prve generacij e ij i prvi j ezik j e panski? Da l i nebi bli otekari znaj u ta da " " ine kada im se ponudi izbor izmeu pret raivanj a u br auzer skom il i " kl u n m" modusu? (Setite se da ogr om na veina korisn ik a biblioteke j o upotreblj ava nae sisteme a da nikada i ne zatr ae pomo - ak i kada znaj u da im pomo treba.)

IZVA N BIBLIO T EK E

ve biblioteke ive u speci f S i nim okruenj ima - ustanovi ili zaj edni ci koj u

opsluuj u. ive one i u irem svetu - drutvu grada, regij e, dra ve i zemlj e
u koj oj su smetene. U doba gl obalizacij e, u ta drutva spadaj u konti nenti i zaista ceo svet. Ima sila u naim lokalni m zaj edni cama, zemlj ama i svetu kao celini koj e utiu na na rad i na lj ude koj e opsluuj emo. Neke od ovih - n a pri mer, pismenost , obrazovanj e, nauna kom unikacij a i inf orm ati k a - j esu podr uj a u koj ima moemo izvriti nekakav ut ica j , posebno ak o deluj emo zdrueno. Dr uge - na primer, velika elek tr onska tehnologij a t , Inter net 2 i td.) , infozabavna industrij a i savezna obrazovna (M aj kr osof lit k o i a van su nae domaa a. A o neke dru e p g j j g na primer, autor ska r i ava i ntelektualna vo in u elektronsko doba niko ne moe reiti. Ako s a p j el i mo da radimo ozbilj no i delotvorno na poveanj u pravinosti p ri stupa, mor amo imati mudrost da razaberemo izmeu ovih vr st a spolj nih sila i da se usr edsr edimo na one koj e moemo izmeniti i na koj e moemo uticati.

Za j edni ki rad
Uveren sam da j e j edini odgovor na pitanj e pravi nosti pr i st upa, kada se i nie i analizira kako j e napred opisano, udr ueni dugogodi nj i tr ud def
u k o m e e u est v o v at i sv e b i b l i o t ek e i b i b l i o t ek ar i . A m er i k o b i b l i o t e k o

udruenj e j e u procesu formulacij e plana da nai ni pravinost pri stupa glavnim cilj em u pl anir anj u za budunost. Ta j podstrek ka poveanj u

16 6

Pravinost p ristupa zap isanom znanj u i in j ormacij ama

pr avinosti vodi e A BU ali e i zvr avat i poj edinani bi bli otek ari u sar adnj i sa velikim broj em drugih zainteresovanih strana. Ta kampanj a t rebalo bi da se bavi svim dimenzij ama pristupa (tehnolokim i drugim), trebalo bi da bude polit iki promi lj ena i delotvorna, da koristi sva savremena sredstva ubeivanj a (uk lj uuj ui oglaavanj e i PR), i da i de kr oz st alne cikluse pr edl oga, rada, dost i gnua, anal ize i ocenj ivanj a. Tr ebal o bi da za cilj i m a uklj uenj e bibli otekar a i z svih vr sta bi bli oteka, ust anove i zaj edni ce koj e opsluuj u, i pol iti are i dr uge strunj ake za j avnu polit iku na svi m
n iv o im a - l o k al n o m , d r av n om i savezn o m .

Evo kako j a vi dim da k ampanj a poput ove funkcionie. ABU bi t rebalo da pone sa progl asom o pravinost i koj a j e nj egov glav ni spolj ni pri ori tet. (Koristim ova j drugi termin pot o posta j e j asno da ABU mor a bi ti del otvorno na dva f r onta istovr emeno - opsl uiv anj a svog lanstva i obj anj avanj a uloge biblioteka u drutvu.) Tr ebal o bi posl e te deklaracij e i nisala sazvat i i rokost r unu Konvencij u o pravi nost i pristupak akobi sedef pit anj a i pri oriteti a onda izradi o radni plan kroz vie bi bli otekarskih i nebibl iotekarskih radnih grupa i komisij a. Ove druge bile bi zaduene za poj edina podr uj a nepravi nosti (na primer, vetine pi smenosti i j ezika; tehnol ogij a i nedost at ak tehnoloke sposobnosti ; seoska bibli oteka sluba; kor elacij e i zmeu siromatva, obr azovanj a i upotrebe bibli oteka; bibl i otek ih usluga za st are i za mlade; pit anj a r azli i tosti ) . Nj i hov radni proizvod tr ebal o bi da budu detalj ni izvetaj i koj i ocrtavaj u svako pitanj e i prepor uuj u pri orit ete za delovanj e. Oni bi bili nairoko razdelj eni i raspravlj ani u ni zu foruma (gr adske skupti ne posveene posebnim vi dovi ma problema, preko S vetske mree, telekonferencij e i tako dalj e). Te rasprave vodile bi do for mul acij e velikog pl ana del ovanj a koj i bi ozakonila druga Konvencij a o pravinost i pri stupa (koj a bi se, kao i prva, sastoj al a i od bibli otekara i drugih zainter esovanih strana). Na kraj u onoga to bi verovatno bi o dvogodinj i proces, ABU bi imalo viedi menzionalni

a to rocesa ik ol a. Zavret k i rimen ivao na nekol o lavni lan ko bi se p p j g j p j p g

n r n na a ta a e a a n me e a s o v r r l i am n a n sima s v ou us ati a b k a u od o o p j p j p p j neprol azne vrednosti bi bli oteka za dr utvo. Ta PR kampanj a prvo bi istakl a v rednost bi bli oteke, a onda se nadogradila i poj aala por uku izveta j ima o radu kampanj e za pravinost pri stupa i nainima na koj e bibliotekari rade za j edno na mnogim pitanj ima da svi ma podare bl agodeti bibli ot eke
sl u b e.

Pravinost p r istupa zapisanom znanj u i in f ormacij ama

16 7

K orak po kor ak
Ova pr edl oena nacionalna kampanj a sast oj al a bi se prvenstveno od izraavanj a mnogo lokalnih napora u mnogim podr uj ima. Ne treba preesto nagl aavat i da e, kao i mnogi dr ugi dr utveni pokreti , pravinost pr istupa bibliotekim izvorima i slubama biti unapreena korak po korak p omou poj edinih bibliotekara i biblioteka dok se pr eprek e prep oznaj u i ukl anj a j u ili smanj uj u, nekada irom zemlj e, nekada kao r ezultat l okalnog delov anj a koj e uklj uuj e veoma malo lj udi. ABU i poj edinani bibliotekari mogu da sl ue kao r ukovodstvo, a dobro voena kampanj a m oe da pr ui ibli t kom ok i nspiracij u, ali borba e biti na del t orni a u biblioteci za b o e d o v j j radimo zdrueno i poj edinano da bi smo doli do sna o svetu u kome su biblioteki i zvori i usluge bespl atno dostupni svima. Ta j san trebalo bi da vodi sve nae radnj e, a ne samo one koj e su deo nacionalne kampanj e, ve sve to r adimo kao bibliotekari i svako pobolj anj e bibl iotek oj slubi koj e
o st v a r i m o .

N A PO M EN E

1 2
3

" " tacks, New Scientist (March 20, 1999): 47. ohn S tonehouse, S J pirit of the S i kacij aj anuara 1 996, www.aia.org/ work/ Usvoj eno j una 1 948, naj novij a ponovna ratif
f r eed o m / lb r .h t m l

"2 " Ibid., Acces to Electronic Informati on, Ser vi ces, and Networks, .

4 5

63. eekly Comp ilation o Pre sidential Documents 33, no. 7 (Februar y 17, 1997): 1 W f " " our Right to Know: Librarians Nancy Kranich, Whose Right to Know I s It Anyway? in Y Make It Happen: Con f erence wi thin a Con f erence Background Papers (Chicago: ALA, June
1992) , 12- 18.

" " Robert Hul shof, Providing Services to Virtual Pat rons, In f omation Outlook 3, no. 1 ( 1999) : 20- 23.

10
P r i v at n o st

ta znai privatnost?
" Re privatan se def i nie kao koj i pripada ili se tie poj edinca; l i an; " 1 neij i ... Privatne stvari, stoga, pripada o edi u ncu one su nj egovo l ino j p j vl asni tvo. U sl obodnom drutvu, stvari koj e vam pri padaj u zakonski su neotuive i ne mogu se uklonit i il i di rati bez vae dozvole. S vima nam t reba privatnost (re koj a se retko sree pr e esnaestog veka) u prostornom i u informacionom smi sl u. Naa prostorna pr ivatnost daj e nam pravo da budemo sami , da se dr uimo samo sa onima sa koj i ma odaberemo da se dr uimo, i da budemo sl obodni od nadziranj a. Naa i nfor maciona vo dakont roli emo linei nformacij e i da zadrimo pristup privatnost j epr a i upotrebu informacij a i zapi sanog znanj a za sebe, i da takva upotreba ne bude pod nadgledanj em drugih . Imamo i privat nost k oj a j e utel ovlj ena " " u terminu privatno vlasnitvo - stvari koj e poseduj emo, uklj uuj ui i nemater ij alno, intelektualno privat no vl asni tvo. Pr ava na pr ivatnost koj a nam izgledaj u tako oi gledno u svakodnevnom ivotu ni su uvek zakonom zagar antovana ili praktino ostvariva, posebno u dananj em tehnol okom
k o n t ek st u .

Sta j e ur adila tehnol ogij a?

Tehnologij a nij e po sebi ni dobr a ni loa. Tehnol ok i napredak moe doprineti drutvenom napretku ili moe biti tetan po drutvo ili oboj e (samo pomislite na pomake u medi cini fertili tet a u svetu koj i sadri 6 mi l ij ardi lj udi ) il i moe biti neutralan. Prirodna j e lj udska tenj a da i nim pr imenama tehnologij e. personalizuj u tehnol ogij u u optim i speci f
16 9

170

P r i v a t n ost

" Na pri mer, k oli ko ste put a ul i da nek o kae, M r zim mobilne tel efone ? Ti gotovo sveprisut ni ur eaj i ij a l oa upot r eba uzr okuj e bes u ameri k im restor ani ma i bi oskopima postali su sr ea u Kambodi i Ruandi - mest i ma na koj ima j e opasno polagati t elefonske linij e zato to j e zemlj ite nakr cano " " nagaznim mi nama. Istina j e da velik broj A meri kan aca ne mr zi mobilne tel efone; ne sv i a i m se kada ih napadno loeupot reblj ava u sirovi , dosadni j " " i egoi st i ni lj udi. Kambodani i Ruanani ne vol e mobilne tel efone, ali im se zai st a svi a nain na koj i omoguava j u komunikacij u bez opasnost i . Lj udska upotreba i pogrena upot r eba tehnologij e pobuuj e oseanj a, i lj udsku upotrebu i pogrenu upot rebu tehnol ogij e treba da posmatramo, pr ouavamo i pokuamo popr aviti .

"

esto se ini da svaki napredak u tehnologij i donosi ravnotenu

cenu ili tet u. Ne p ost oj i ni ta k ao to j e besplatan tehnoloki napr edak . Mogue j e da j e naj oit ij a cena koj u svi plaamo stvarna i potencij alna er ozij a privat nosti koj u uzr okuj e nagomilavanj e i lak pristup velikim i sloenim bazama podataka to proizl azi iz komer cij alnih , vladinih i nepr of i t nih t ransakcij a.Nar avno, u ovepot onj espada j u i transakcij ei zmeu i r a na i li kama. Ov re t eba d s bibl i oteka i kori snik a koj e se deava u u b b ote e j " vaki prit isak na dugme moe se nadgl edat i . A raunari nikada upozore: S " 2 l ne zaborav j a j u. Ist i l anak navodi Marka Rotenberga (M arc Rotenberg), dir ektora Informatikog cent ra za elekt ronsku privat nost:

Sa novim el ekt ronskim uslugama, svi smo uzbueni da e i lmove, u pot roake usluge, ovo bit i na prozor u svet , u f za pri u sa prij atelj ima. S tvarnost j e da bi ovo mogao bi t i prozor za gledanj e unutra.

S utina glasi da nij e tehnol ogij a neprij atelj ica privatnosti nego j e to naa r azdragana upotreba tehnol ogij e. Odaj eni o neto o sebi svaki put kada se upustimo u el ektronske tr ansakcij e. Vei na lj udi se brine o si gurnosti svog broj a krcditne karti ce, a ugledni pr uaoci usluga preduzima j u korake da uvrste tu bezbednost. M nogo lj udi se brine o potencij alnom vl adinom i komercij alnom zl oupotreblj avanuj u informacij a za koj e smo zakonom obavezani da predamo ili u potrazi za komercij alnom transakcij om. Iako su ovo stvarne bri ge, postoj i i ir a slika koj a ide s onu stranu ekonomskog i o el ektronski i akumul acij e podat aka i vladinog. S ve vie i vota provodirr o nama rastu sve vi e dok postoj i svs vea mogunost brzog pr i stupa i

P r i va t n ost

17 1

manipulacij e t im podacima. Polako uvidamo da j e istor ij a drutv a ci k lina i da ki ber prostor ne lii ni na t a vi e nego to lii na sr ednj ovekovno sel o - mesto u kome se za privatnost nij e znal o.

El ektronska tehnologij a proima vlast , privredu i mnoge oblike drutvene interakcij e. U pra vu smo to smo zabr inuti za integritet svoj ih li nih podataka i treba da podr i mo napore vlada i drugih da osmi sl e odr edbe i kodekse koj i ogr ani a va j u (ali nikada ne eliminiu) upade u te podatke. Jo godine 1973.j eM ini starstvo zdravlj a, obrazovanj a i drutvene
bri ge i zdal o kodeks o si st emima li nih p odataka zasnovan na sl edeim (par afrazi r anim ) prin cipima:

N e sme bi ti ta j nih si st ema za uvanj e dosij ea. Poj edinci treba da i maj u pristup sopstvenim dosij ei ma. Poj edinci treba da budu u stanj u da spree da se podaci prikuplj eni u j ednu sv rhu kor iste u drugu. Poj edinci treba da budu u stanj u da i spravlj a j u ili dopunj avaj u sop stvene dosij ee. Or ganizacij e koj e sakuplj a j u li ne podatke mora j u obezbediti nj ihovu pouzdanost i spreit i pogr enu upotrebu.3

Ci ni mi se da seti dvadeset sedam godina star i principi j o uvek vrsto dr e

u znatno izmenj enom raunarskom s vetu. ak ih j e danas tee primeniti

nego onda, ali zaista prua j u osnov za humano i odgovorno skuplj anj e
l inih podataka.

I storij a pri vatnost i

Privatnost se j avil a kao dr utveno pitanj e u osamnaestom veku. Pre toga su lj udi , ak i bogati lj udi , ivel i otvorenim ivotom zbog prirode drutva i graevina u koj ima ive. Veina Ij udi j e ivela, j ela, spavala, i grala se i slino u za o vanij e u pogledu privatnosti , bilo j e mal o ili uopte j ednici . J

nij ebi lo razlikeizmeu domaeg i radnog ivota. itanj ei prepisivanj e, na

pr i mer, bi l i su za j ednike aktivnosti u srednj em veku. Koncept privatnosti i usamlj eniki umni ivot stupi o j e na scenu kada su zaj ednice i proir ene porodi ceustupil emesto uim por odicam asakuamaod vr st ih zi dova koj e sadre odvoj ene sobe i smetene su na privatnoj zemlj i. U osamnaestom

172

P r i v a t n ost

i veim delom devetnaestog veka, takve kue pripadale su bogatima. ak i tada su za ve do j ednice i stra j avale u suivotu porodica i nj ihovi h slugu. S dvadesetog veka nij ebil o dostupneprilike za privatnou manj eimunima u Evropi i Severnoj Americi. Vane promene u nainima na koj e lj udi ive i " " r ade posebno f i zi kom i psiholokom odva j anj u r ada i privat nog ivot a
- stvori l e su glad za pr ivat nou koj a se proirila i potv rdi la u dost a k orak a tokom decenij a. J edan vrl o vaan korak bil o j e obj avlj ivanj e rada budueg sudij e Vrhovnog suda Luisa Brandesa (Louis Brandei s) i nj egovog kolege " " koj i su zastupali pravo lj udi da budu ostavlj eni na mi r u. 4 Ovaj uticaj ni rad (pre vie od st o godi na) bio j e potaknut strahovima od i ntruzivnih mogunosti tada novih tehnol ogij a - kamer a, tabloidnih novina, telefona i sli ni h. Kasnij e, kada j e bi o u Vrhovnom sudu, Br andes j e tvr di o da j e 5 ozvuavanj e tel efona ravno otvaranj u zapeaenih pisama. U S j edinj eni m Dravama, pravna def i nicij a privatnosti j e pol ako evolui r al a u godinama od Br andesovog apela za privatnou. Vaan slua rh V ovnog suda Grisvold j protiv draveKonektikata (koj i j e tvrdio da pravo na privatnost impl icitno, ali ne ekspli ci t no, sadr ano u Ust avu SAD, sl ui kao osnov prava venanih 6 ar p ova da koriste kontrolu raanj a) reen j e t ekl 965. godine. Ima onih koj i kau daj e sl ua Rou rotiv V d naj poznatij i sluaj reen na osnovu e a j p j inherentnog ustavnog pr ava na privatnost - ustavno manj kav iz ba tog razloga. Drugi m reima, veruj u da Ust a v ti t i samo ono to ekspli ci t no nabr aj a. Posl edice po ameri ko drutvo bile bi stvarno dalek osen e ako bi se ta j pogl ed prihvatio i primeni o. Ima dost a esto i j ako milj enj e meu konst itucionalist ima i i l ozof f i madaj eUst av S AD skl oplj en naosnovu prirodnog pravai prirodnih 7 r ava k a inh r n n o su e e t a u r en m r v s e o d ut u. Ako j e tako, nij e teko p j uvi deti da j e Ustav sposoban za tumaenj e koj e ide s onu stranu t anih rei tog dokumenta kako bi sm estilo prirodna prava u moderni kontekst. Privat nost j e, naravno, j edno od prirodnih pr ava u koj e j e prihvaeno kraj em osamnaestog veka. Privatnost j e stvar od vel i ke teine za poj edinca i dr utvo u celini ve vie od dvest a godina, ali pr avo na privat nost nij e ni i zdaleka uaneno u pr avnom i ustavnom promi lj anj u kao to veina lj udi veruj e da j este. Pr ivat nost j e ost al a vr ue pol it iko, pravni ko i dr utveno pi tanj e u celom dvadesetom veku i u j ednom ili drugom obl iku j o uvek se o nj oj raspravlj a. S vi drutveni pokreti , izmeu ostalih, t r peli su invazij e vi protagonisti enskog pok reta, borbe za rasnu j ednak ost, privatnosti. S

P r i v at n ost

17 3

pol emike oko sl obodnog knj ievnog i umetni kog i zraavanj a, i drugih sli nih pokreta bili su podvrgnuti nadzoru i upadima D. Edgara Huvera . Edgar Hoover) i drugi h kompilatora dosij ea o privatnom ivotu. Bilo (J bi naivno poverovati da takvi ispadi vi e ne postoj e, ali bi lo bi eini no i gn orisati pom ak e u privatnosti sadr ane u zakonu. K ada to znamo, osim ako ne podj armi mo efekte tehnologij e, tim mukom steenim l egalni m pravima prete da naude sile koj e se ne mogu kont r olisati zakonom.

Sadanj ost i budunost privatnost i

Tehnol ogij a, u obliku divovski h elektronskih zapisa mrenih transakcij a svih vr sta i mogunost pr etraivanj a i pri stupanj a li nim podacima iz tih baza podataka, moralno j e neutr alna. Kako j e zapaeno u prethodnom tekstu, lj udi mogu kori stiti ovu tehnol ogij u na dobro ili na loe, u svoj u korist ili u sl ubu lj udskom rodu. Naa privatnost napada se svakim danom - zadatak j e da se obezbedi da ti upadi budu kontrolisani i da ima ju povolj an i shod. Imamo j asne povolj nosti i opasnosti i treba da poradimo n a tome da iskori stimo povolj nosti i sm anj i m o op asnosti. Godine 1992. pr ofesor Univer ziteta Kolumbij a Alan Vestin (Alan Westin) obj av io j e spi sak deset vanih trendova u zatiti privatnosti.8Ti trendovi , k oj i se dr e dosta dobro u br zo i zmenlj ivom svetu, obuhvata j u sledee:
Line inf ormacij e posedovae zdr ueno poj edinci i ustanove.

Ustanove mogu da kori ste line podatke samo uz saglasnost poj edinaca.
S kuplj ai linih podatak a i zdavae kodekse o privatnosti .
S kladitenj e i kori enj e li ni h podataka bie regulisano. K raa i p ogrena upotreba linih podatak a bi e p odl oni zakonskom gonj enj u. Bi e osnovana savezna agencij a posveena zati ti privatnosti .

174

P r i v a t n ost

M noga od pr edvi anj a prof esora Vest ina pokazuj u se kao tana. Jedno od nj ih nij e. Teko j e vi det i osnivanj e savezne agencij e vrst e koj u on predvi a, dobrim del om i zbog ameri kog protivlj enj a nadgledanj u li nih stvari od str ane centralne vlasti. Ono to se desil o j e osnivanj e nai zgl ed stalno izmenlj ive meavi ne zakonodavstva, vladi ne regul acij e i samoregulacij e. Dobri rimeri ovo osle n r d e su azne ABU ove mere i izj ave o ( p g p j g privatnosti .) Dosta ameri kih saveznih agencij a aktivno uestvuj e u pi t anj ima privatnosti. U nj i h spada j u Minist ar stvo privr ede, M i nistarstvo zdravstva i j avne zatit e, i M i nistarstvo rada; Savezna komisij a za komunikacij e i Savezna komisij a za telekomuni kacij e - od koj ih se svaka delom bavi medi cinskim, f i nansij skim, tel ekomunikacionim, internetskim i drugim pitanj ima privat nost i. M nogo saveznih zakona nepovolj no ut i e na privatnost . Godine 1999. Berza privatnosti (koj u odrava Centar za dr utvena i pr avna istr aivanj a [US A] , ogr anizacij aposveenatom pi t anj u) nabroj il a j e sl edee: Zakon o tel egrafskoj komunikacij i ( 1984)
Zakon o dej oj p r iv atnosti na Internet u ( 1998)

Izmenj eni zak on o izvet avanj u o pot roakim kredi t i ma ( 1996)

Zakon o zat i t i privatnosti vozaa (dopunj en 1997)

Zakon o privatnosti el ekt ronske komun ikacij e (dopunj en 1997)

Zakon o transferu elektronskih sredstava (dopunj en 1996) Zakon o pravinom izvet avanj u o kr editima (dopunj en 1997) Zak on o pravima i privatnost i por odi nog obrazovanj a ( 1974)

Zakon o slobodi informacij a (dopunj en 1996)

Zak on o privat nosti iz 1974.

P r i va t n ost

175

Zakon o pravu na f i nansij sku privatnost ( 1978)

Zakon o t elekomunik acij ama ( 1996)

Zakon o pr oneverama tel emar ket inga i pot r oaa ( 1994) 9 Zakon o zatiti video privatnosti ( 1988)

S veovedopunj avagomil auredbi , sudskih odl uka, dravnih zak ona,l okalnih dekr eta i regulat ive pred usvaj anj em. Van kr uga vl adinog delovanj a na svim nivoima, ima mnogo dobrovolj nih dogovora izmeu i unutar ent i teta i z j avnog sek tora (uklj uuj ui ABU i druge bibl i oteke or gani zacij e) . Oi to e a e ov vi estruk r blem koj i nas pogaa sve u veoj ili manj oj d o o j p j meri - i posveuj e mu se mnogo politi kih i dr ugih agencij a u odsustvu sveobuhvatnog pr i stupa j avnoj pol itici. Sloen ost ameri kog pri stupaj eu izrazit om kont r astu sa pri stupom Evropske Unij e, koj aj e izdala Direktivu o zatiti podataka (stupila na snagu 25. oktobra 1998. godi ne) koj a obavezuj e sve lanove EU. Ova r azli ka u pri stupu znai da ne postoj i nij edna posebna ameri ka agencij a i nij edan vil a koj i su povezivi sa pravni m zaht evom EU poseban skup zakonskih pr a da se lini podaci o gr aanima ti h zemalj a mogu prebaciti samo u zemlj e " " van Unij e koj e nude odgovaraj uu zat i tu privatnosti tih podataka. Usaglaavanj e sa direktivom EU bilo bi naravno daleko lake kada bi postoj ao samo j edan savezni zakon i samo j edna agencij a savezne vlade na koj u bismo se pozivali. U nj enom nedostatku, Ministarstvo pr ivrede sainilo j e izj avu princi pa koj i ponavlj a j u neke od odredbi profesor a 1 Vestina iz 1992. godi ne. 0Saeto, princi pi M ini starstva privrede su:

Obavetenj e: Organizacij a koj a skuplj a li ne podatke mora obavesti ti poj edince uklj uene u proces o tome ta r ade i kakva su im
p r av a.

Izbor: Poj edi nci moraj u biti u stanj u da odbij u da nj i hovi podaci
budu predati tr eoj strani .

Progresivna transmisij a: Lini podaci mogu se predati treoj strani koj a se sl oi sa zat i tom pr ivatnost i .

176

P r i va t n ost

Sigurnost: Or ganizacij e koj e skuplj aj u li ne podatke mor aj u ih uvati na si gurnom od pogrene upot r ebe, otk rivanj a, uni tenj a i t ome sli nog. Inte gritet p odataka: Li ni podaci smej u se kor ist it i samo u svrhe u koj e su i skuplj eni. Pr istup : Poj edinci m oraj u i mati p ristoj an pristup podacim a k oj i su o nj ima skuplj eni . Pr imena: M or aj u postoj ati m ehanizmi (vl adini ili privatni ) da obezbede sl aganj e sa princi pima privatnosti. U te mehanizme mor aj u spadat i postupci za poj edince ij i su podaci pogreno upotreblj eni , n akn adne pr ocedur e da obezbede primenu pr avn og l eka, i m ere protiv or ganizacij a koj e povreuj u prava na linu pr ivatnost.

Uz poveanj e broj a el ektronskih tr ansakcij a svih vr st a, velik u pri v r ednu v r ed nost banak a li nih podataka i poveanj e mogunosti el ektr onsk e tehnol ogij e, nei zbeno j e da e privat nost i dalj e bit i bit no iv k dek ima i i n e i dvr a a vladino re ulat i i o s tan e to o o ko se sve v e o v p j g p j j g i ugovor i ma privatnog sektora.

K ak va j e veza izmeu r n i i i li ka? ivat ost b b ote p

Ima vel ika razl ik a i zmeu pasivne akumulacij elinih podatak a za mnotvo zakonitih svrhai namerne, aktivneinvazij eprivatnost i . Prvaimapotencij al a za zloupot r ebu, a dr uga j e zl oupotreba. Po mom mi lj enj u, na j vei skandal u kompl ek su skandala (stvarnih i izmilj enih) koj i pogaa poli t i ku kulturu danas j e irok i ugl avnom uspean napad na pravo na pr ivatnost. Pism a se it a j u, zamke se postavlj a j u, el ek tr onska pota se rekonstr uie, zapisi u k nj i arama su povolj na l ovi ta za i spi tivae, na jprivatnij i vi dovi ivota ogolj ava j u se pred mrnj om i podsmehom, a pr avo na sopstvene misli , sopstvene odnose i sopstvena uverenj a gaze zagr ieni ci i tvrdoglavci. Ovo j e svet romana 1984, svet kontrol e uma, svet mentalnog totalitarizma. Poverlj ivost bibli otekih zapisa i poverlj ivost upotrebe bibli otekih i zvor a ni su na j senzacionalnij a or uj a u bor bi za pr ivatnost (i ako me iznenauj e

P r i v a t n ost

17 7

t o ni sam proi t ao da se ist rai l ac Nezavi snog saveta raspi t ivao o neij im pozaj mi cama i z j avne bibl ioteke) , ali su vane, i na praktinom i na
m or al n o m o sn ov u .

U prakt i nim kategorij ama, mnogo od odnosa i zmeu bibli oteke i nj enih kori snika zasniva se na poverenj u i , u sl obodnom drutvu, kori snik bibli oteke bi t r ebal o da bude si guran to nam ver uj e da nee bi t i otk riveno i to neemo uzrokovati da bude otkriveno to t o se ita i ko ga i ta. Na moralnom osnovu, moramo poet i sa pr emi som da j e svakome zagar ant ovana sl oboda pristupa, sloboda itanj a tekstova i gl edanj a sl ika, i sl oboda mi lj enj a i i zraavanj a. Nij edna od ovih sl oboda ne moe da preivi u at mosferi u koj oj se upot reba bibli ot eke nadzi r e, a poj edi nano itanj e i obrasci upot r ebe bibl i oteka se obznanj uj u bil o kom e bez dozvole. Veomaj e vano da sve biblioteke sl ede polit iku koj a obezbeuj e privat nost i da preduzim aj u k orake da obr azuj u svakoga u bibli oteci po pitanj u te polit ike. U ovom kontek stu, uvek t r eba da se seamo da veina lj udi u veini bibl i ot ek a stupa u interakcij u sa osoblj em bibli otek e i st udent imal i ov i i oteka u o b b , pomagaima dal eko vi e nego sa bibli otekar ima. Z na j sa poli t ik om pr ivatnost i koj a se ne obj avi svakome ko u biblioteci radi j ednako j e l oa kao i biblioteka bez ikakve politike. Ima tune ir onij e u tome t o su predautomatizovani sistemi bili dal eko bolj i u uvanj u privat nosti zapi sa o pozaj m i ci i kor i enj u nego to su nj ihovi automatizovani nasl edni ci . St arij i i t aoci moda se sea ju si st ema u k oj ima su se knj i ka i kori sni k a kar t i ca pokl apal e za vreme i samo za vreme dok j e knj i ga pozaj mlj ena. Kada se vrat i , obe k artice su se razdva j al e, i ak ni Eli ot Nes ne bi mogao nai da j e ij edan t r ag t ransakcij e ikada ost avlj en. Sada e el ekt ronski si stem poza j mi ce sauvat i sve zapi se o pozaj mi ci i kori enj u osim ako mu se n e kae da t o ne ui ni . Vei na bibli otek ih si stema podeena j e da izbri e informacij e o pozaj mlj ivanj u nakon t o se graa vrati , ali koliko bi teko bil o vetoj osobi da povrati " " ove izbr i san e zapi se? Nek ada se ini da su raunar ski zapi si veni , ako osoba im a vetine, elj e i vremena da ih povrat i . Pored toga, mnogi si stemi bir a j u da dr e zapi s o posl ednj em poza j mlj ivau (radi lakoe ako se otkrij e da j e pr edat a graa oteena ili unit ena) - m al o ali znaa j no uplitanj e u pr ivatnost. Bibliotek e sl ue za j edni cama, a za j edni ce pospeuj u t r aeve, zabadanj e nosa i lj ubopi tlj ivost. Oni koj i uiva j u u takvim stvarima mogu l ako da pronadu ko u nj ihovom susedstvu i t a o razvodu, ubistvima, bolestima, ishrani , disleksij i i seksualnim var ij acij ama. Da li j e takvo

178

P r i va t n ost

potencij alno uplitanj e u pri vatnost vredno mogunosti da se ue u tr ag

b i b l i o t e k i m v an d a l i m a ?

Samoprovera
Jedna tehn olok a inovacij a koj a u stvari potpomae pravu na privatnost " " j za samopozaj mlj ivanj e. Ova maina omoguava kor isniku da j e ur ea samostalno poza j mi knj i ge i dr ugu grau. Ne znam ni za kakve studij e o obr ascima poza j mi ce k ori snik a koj i bi r a j u samopozaj mlj ivanj e naspram oni h koj i grau n ose na pozaj mni pult (i nude j e tu kao dobr u istraivaku temu za st udenta M LS) . Ipak , inil o bi mi se razumno pret postaviti da korisni k biblioteke sa pr i stupom otvorenim poli cama moe biti slobodnij i " " da poza j mi kont r over znu grau ako bude uveren da niko nee videt i ta pozaj mlj uj e. Ako j e ovo tano, takva graa bi i la daleko od oigledno i i k al e i pr oiril a bi se na grau o sumnj ivi h - sek sualni sadra ta o d j j " mlj uj u knj i ge Danij el eSt il , sreno bolestima, profesoreengleskog koj i poza j " venane lj ude koj i pozaj mlj uj u knj i ge o razvodu, i muzike snobove koj i

l hi oza m u u j mlj ivanj e, izmilj ena da p j j j p hop snimke. Maina zasamopoza ubrza poza j mni proces, mogl a bi lako biti znaaj an doprinos bibli otekom
pravu na p rivatn ost .

P r i v at n o st i el ek t r o n sk i i z v o r i

Ranij e sam napomenuo da postoj i ozbilj an pr obl em nesr azmere pri stupa elektronsk im izvori ma. Po reima Elizabet Ver bi (Eli sabeth Wer by) :
[N ] isu svi A merikanci povlaeni zbog tehnol oker evolucij e. " U stvari , I nternet j e j edan od pol arizovanij ih vidova "

dananj eg ivota u Ameri ci. [www.zd.com/ marketresearch/ ...Meu InternetTrak98Q2IT2Q_ ExecSummary.ht m ] " na man e ovezanim" Amer ikancima su seoska sirot in a j , j j p j kom i porodi ce sa j edni m roditelj em ili sa samohranom ma
" m l ad a d o m a i n st v a.

" " r ali n i raivan a do d u o Broj ke o di git alnom j azu varira u od ed o st , g g j j g j niko nespori postoj anj etogj aza. J avnabibli otekaj eu pol oa j u danadomesti

P r i v a t n os t

179

taj j az (kao i akademske biblioteke, posebno dravno potpomognute ustanove u zaj ednicama koj e sadre znatan broj neprivilegovanih) tako to e omoguavati sl obodan pr i stup i uputstva u korienj u tog pr istupa. Ovo znai daj epitanj e privatnosti i poverlj ivosti nei zbeno i vano za biblioteke - svi alo se to nam a il i ne. Mi daj emo pristup Internetu zato to ver uj emo u davanj e pristupa svoj grai , ali ova j j e tako vaan zato j poseban slua to da j emo pr i stup veoma vanom delu modernog ivota. Ako tr eba da se a nar k e tine e e na rau u r u s e v a r m u kome e ako c n i omirimo s d utvo s j g j p i ako treba da damo pr i stup modernim komunikacij ama oni ma koj i bi inae bili izopteni , moraemo da se pozabavi mo sa mnotvom posl edi ca te usluge. Prava privat nosti , prava intelektual ne sl obode, roditelj ska prava i druga pi t anj a vezana za pristup Internetu postoj e i treba se sa nj i ma
su o i t i .

Ima mnogo st arih probl ema u vezi sa bibliotekom privatnou,

ali elektronsk i izvori i raunarski sistemi uveli su nove di menzij e u borbu

za poverlj ivost. Bilo ko to ko eli moe da nadgledakorienj e elektronskih " " vi kol ai e asopisa, sazna ko pristupa koj i m Int ernet stranicama, posta koj i stvara j u skrivenu memorij u o poseenim saj tovima i konsultovanim izvorim a, i da radi j o mnotvo dr ugih stvari. Ovo j e vest iz asopisa USA Today (od 25. avgusta 1999. godi ne):

zbog nove zabavne mogunosti na str ani ci Amazon. com (prodavac knj iga preko Interneta) koj a dozvolj ava bilo kome na Int ernetu da pronae kakve vrste knj i ga, vi deo zapi sa i CD-ova kupuj u zaposl eni u amerikim kor por acij am a.

tnosti su zabrinuti P al o Al t o, Kalifornij a. uvari priva " "

Ne treba da budete paranoini da se mal o zapitate, kada drugi put budete unosili ime, adresu i druge detalj e pri porudbini knj ige ili video snimka, za svrhe u koj e se ti podaci mogu upotrebiti . Mogunost na Amazon.com zvui bezazleno (da ne kaemo dosadno), ali i nj enica j e da takvi servisi a a e rod u a ku ava i d os e o r mn k liinu odatak o u akumulira u o u o p p p j p p j j g (na primer, redovno dobij am od nj ih poruke u koj ima mi pr edlau nove naslove sli ne onima koj e sam ranij e kupio) . Iz toga proizl azi da j e masa podataka otvor ena ozbilj nom krenj u poj edinane pr ivatnosti.

18 0

P r i v a t n os t

Upli tanj e u pr ivatnost esto se vr si sa dobr i m namerama, ali svako zna koj i j e put nj i ma popl oan. U el ekt ronskoj areni , kori sni ci i bibli ot ekari m oraj u da dej stvuj u k ako bi smanj ili uplitanj e u privatnost i uvek bi l i na opr ezu zbog mogunosti nj ukanj a i zlokobnij e upot rebe il er podataka o li nom kori enj u el ekt ronskih izvora. Vil ij am M " osi stemsa rekao Ve (Wi l l i am M ill er ) navodi da j e pr edsedni k San Ma j kr " imate nul tu privat nost - prihvat ite to ve j ednom, zapanj uj ue isk r eno priznanj e implikacij a diskursa 1984 u kome postoj i prodor na tehnologij a, 2 1 i zast r auj ui pokazatelj stavova ovih modernih plj akaki h barona. Ako j e predsednik u pr avu, onda nam si gurno prili i da radi mo j o napornij e na ouvanj u poverlj ivost i barem u podr uj u u kome radimo. Bibl i otekari nikada ne sme j u da prist anu na gubitak privatnosti i tr eba da rade naporno na ouvanj u privat nost i poj edinca tako to e obznani t i principe, stvarat i mere i sprovoditi ih. Tr eba da razvij emo detalj nij e kodekse privatnosti

koj i su dovolj no fl eksibil ni da pokrij u sve vrste upotrebe biblioteke u brzo i zmenj ivom tehnolok om okruenj u.

P r i v at n o st n a d e l u
" " Ameriko bibl ioteko udr uenj e izdalo j e tumaenj e svoj e Bi blioteke ri ama i ru a v ir kim kate o v r i e robleme u rlo o ovel e ra a ko a t et ra ov p g j p j p j p neto toj eu sutini vi epregled pitanj ai etiki okvir bibli otekih meranego 1 3 speci f i ni praktini kor aci koj e treba preduzeti . Na primer, u tumaenj u " "

rivatnost rl iv t i ra vo na ra na ove os u i vo stoj i da kori snici ima p p p p j j

ali kae i da korisnike bibli otek a t reba savetovati da se ta pr ava mogu

ugroziti tehnikim potekoama obezbeivanj a sigurnosti elektronskih informacij a u upotrebi. Stoga bibliotekakoj a formulie politiku privatnosti ne Ireba da od ovog dokumenta oekuj e detalj e za takvu meru. Kada se to
a m ne sn ve z t i ledee o ov o o ar oe ak s e dob zna, dokument zaista da p j p j
st v aranj e mere.

vaka biblioteka t reba da povee svoj e mere sa pot rebama S sopstvene za j ednice i okruenj a u koj i ma deluj e.

i a nost. verl ivost i r v t u ravo na o Korisnici biblioteke ima j p p p j

Ta prava vae i za mal oletne i za punoletne.

P r i va t n ost

18 1

Ova poslednj a taka od sredi nj e j e vanosti za ABU-ov stav o f i ltriranj u " " n l n u ee e i l ktr n i ri e e o ski zvo om u r ram o o a (pokuaj u dasebl okira j j p p g v. pogl avlj e 6) po tome, poto su maloletnima zagarantovana i sta prava kao i punoletni ma, nema izgovor a za uskraivanj e informacij a odr asli ma koj e " " se smatra j u tetnima po maloletnike. Nekej avne bibli oteke (na pri mer, u Pl anu, Teksas) trail e su da se i zrauna kvadratura ovog kr uga uz pomo " " i ltera na veini j avnih terminal a i stavlj anj a nef f i l tri ranih terminala na 1 4 ri n ko e j e odraslima i mal ol etni ci ma sa rodi telj skom dozvol om. Ovo j e ozbilj no upli tanj e u privatnost zato to niko ne bi trebalo da bude prisilj en da lino ident if i kuj e i !i kori sti oznaene terminale kako bi dobio pri stup
el e k t r o n sk i m i zv o r i m a .

Prvi korak u formul acij i pol itik e privatnosti za bibli oteke u svetlu A BU -ovi h pri nci pa j este da def i niu mnogobroj na pitanj a koj a se usredsreuj u na privatnost. U sutini , bi blioteka mora da odgovor i na sledea pi t anj a: Da li su zapi si o bibli otekoj pozaj mi ci i drugi dosij ei uvek poverlj ivi ? D a l i j e pravo na privatnost razliito za razli ite medij e?
Da li dob ili status korisnika bibli otek e ut iu na privatnost?

Da li svi kor i sni ci bibli oteke im a j u pr avo na pri stup svim obl i ci ma informacij a i zapi sanog znanj a bez nadzor a? Pod koj im ok olnost i ma privat nost moe da se ograni i ? Kol iko daleko mora biblioteka da i de da bi obezbedi l a pr ivatnost? D a pr eoblikuj em svako od ovih pitanj a u konkretne (i stvar ne) primere i pokuam da dam neke odgovore. P: D a l i or gani zakona imaj u prist up zapi sima o pozaj mi ci? O: Ti zapi si trebalo bi da budu dostupni sam o uz poziv pod pretnj om kazne.

P: Da li se pravo na privat nost o navikama pozaj mice knj i ga protee i na navik u upot rebe Interneta?

18 2

P r i va t n o st

O: Da, i bil o k akvo automatsko praenj e upot r ebe treba da se izbri e ili akumulira t ako da se izgube detalj i o poj edi nanoj upotrebi . Prihvat lj ivo j e, t avie i pr eporulj ivo, da se podaci o korienj u bibli otek e akumulir aj u tako da se moe zadrati i analizir ati stat i st ika o kori enj u bi bl i oteke, ak ako se i obrasci poj edinaca izbri u. P: Da li r oditelj ima pr avo da zna ta nj egovo dete it a ili gl eda? Da li j e univerzitetskom profesoru dozvolj eno da zna koj i studenti su podi gli grau koj u j e on rezervi sao? O: Prvo pitanj e j e pipavo, al i roditelj koj i ima pravo da zna ta nj egovo dete i t a nema pravo da pri stupi bibl iotekim zapi sima da doe do tog znanj a. Bibl ioteka nij e detetov star atelj ili nadzornik , a roditelj i treba da dou do znanj a o italak im navikama svoe dece od same dece u atmosfer i obostranog potovanj a. Drugo pitanj e j e j ednostavno. Ne.

P: Da li ij edan korisnik biblioteke moe da kori sti bil o koj u bi bli oteku gr au i izvore (uklj uuj ui i zdvoj enezbirkei l nter net terminal e) u p rivatnosti i bez nadzora? O: Bi bli otek e esto dr e zbirke kont roverzne grae na nadziranim mestimai zbezbednosnih razloga(nikadanebi trebal oiz moralni h razl oga). Pristup t i m zbirkama treba da bude to sl obodnij i za sve kori snike. Jedini razl og za nadgl edanj e upotrebe Interneta j e u slua j evima kada se namee vremensko ogr ani enj e j er t ranj a za terminalima prevazil azi ponudu. P: Ako dej a ili kol sk a bibli oteka odrava tak mi enj e u itanj u, da li moe da obj avi spi sak knj i ga koj e su pobednici proitali ? O: Da, ali samo uz dozvolu pobedni ka li no. Ovo il ust r uj e pr emi su da j e obostrani pristanak nuan predusl ov bilo kakvog kr enj a ugovora o poverlj ivosti izmeu bi bli ot eke i nj enih kori snika, ak i iz dobr onamernih r azl oga.

P: Da li bibl i oteka tr eba da ugradi bar ij ere, zavese i sl ino ili i ra d am l i na an r ak da os u a s o ni name a ak ako to ov a z t t o seb t o ) ( p g p j
k o r i sn i k I n ter n et a v i d i o n o to i t a n a b i b l i ot ek o m t er m i n al u ?

O: Da. Kao to i kori snik bibl iot eke moe da it a bilo koj u k nj i gu bibli otek e a da drugi ne zna j u ta i t a, tom kor isni ku bibli oteke treba dat i i r azuman komfor da se obezbedi privatnost upotrebe Interneta.

P r i v a t n o st

18 3

Planovi o privatnosti bibli oteke tr eba da se gr ade na kombinacij i rin i rir n r n ri n i a c a od o ava a vat ost i skustv studij ama sl ua p p p p gp ja koj e il ust r uj u i daj u prim er princi pa pod i zm enlj ivim i drugaij im okolnost ima. Prim er pri stupa organa zakona bibliotekoj evi dencij i savren j e primer uravnoteenog principa i iskustva. Princip glasi da j e bi blioteka evidencij a poverlj iva. Iskustvo i vi e dob ro dr utva govor e nam da se poverlj ivost moe pr ekr iti ako i samo ak o se pozove i primeni zvani an pravni in st rument , kao to j e poziv pod pr et nj om k azne. Pre nekoliko godina, agent i FBI i spi tivali su dosta akademsk ih bibliotekara o i tal akim navi kama st r anih naunik a koj i rade u ovoj zemlj i . Sasvim pri rodno, bi bl i otekare nij e zastr ailo mahanj e znakom i u gotovo svim sluaj evima odbili su da odgovore na takva pitanj a u odsustvu prikladnog
i n st r u m en t a v l ast i .

Kao to vi dit e iz prethodnih pitanj a i odgovora, pi t anj a privatnosti i poverlj ivost i danas su sloenij a. Okruenj e u kome ivimo j e sastavlj eno od mnogo zakona, uredbi , regul aci onih tela i privatnih mera. To j e samim tim dodat ni niz razloga zato bi biblioteke i bilo ko ko u nj i ma r adi tr ebal o da budu oprezne oko prava na privatnost i mere koj e osi guravaj u da se to pr avo potv r uj e. Pre nego to j e elektronska tehnol ogij a izvrila snaan uti ca j na bi blioteke koj i vi di mo danas, privatnost i pover lj ivost bibli oteke evidencij e i l i nih podat aka o korisni ci ma bi bli oteke bil e su r el ativno e su mnoga pitanj a povezana proste stvar i. Danas ivimo u svetu u kom " " sa pri klj uivanj em na elektronsku mreu gorua i t rpe uti caj politiki h i verski h pogl eda. Nai kodeksi privatnosti treba da se aurir aj u tako da se moemo bavi ti moderni m okolnostima a da nikada ne ugrozimo fundament alnu obavezu prema pr ivatnosti kao vaan deo veze poverenj a izmeu bibli oteka i kori snikabibl ioteka. Taveza poverenj aj eveomavredna i t r eba da se na sv e naine t r udimo da j e ouvamo. Suoeni sa nal etom

tehnologij e, vanij e j e nego ikad ouvati lj udske vrednosti i lj udsko rani korisnika iznad sve a na st m kaz ti kako smo overen e da moe o o a g p p j bibl ioteke i prava tog kor isnika da ivi privatan ivot.
N A PO M EN E

1 2

" " ' iate Dictionary ( 1 960). pod rej u private. W ebster s New Colle g " ' "' Peter McGrath, Inf o S nooper Highway, Newswee k 125, no. 9 (February 27, 1995): 606 1.

18 4

Pri vatnost

4 5
6

Mi nistar stvo zdravlj a, obrazovanj a i drutvene bri ge, Sekretarski savetoavni komi t et o automati zovanim sistemima l inih podataka, Records, Computers, and the Rights o j Citi zens (Washington, D.C.: GPO, 1973) . " "

Loui s Brandes i S amuel Warren, The Ri ght to Privacy, Harvard Law Review ( 1890). " Navedeno u Frank M . Tuerkheimer, The Underpinnings of Privacy Protection," h Communications o t e ACM 36 no. 8 Au ust 1 3 : 6 73. 99 9 , ( ) f g
Gr isw old v s. Connecticut , 381 U.S. 479 ( 1965) .

7 8

9 10
11

12 13
14

" Philip A. Hambur ger, Natural Ri ghts, Natural Law, and American Constitutions," Y ale Law Journal 102, no. 4 ( 1993): 907- 960. " " American Demo ra hics 14 Apstrahovano kod Deborah Schroeder, A Private Future, , g p no. 8 (A ugust 1992) : 19. "National Sector Laws" www. rivac exchan e.or le l nat sec at ecto . t / ga / / t/ n s r h ml , p y g g " Internati onal Safe Harbour Privac Princi le " n c t y p s, a r (Apri l 19, 1999), www.ita.doc.gov/ ecom/ shprin.html " Elisabeth Werby, The Cyber Librar y : Legal and Policy Issues facing Public Libraries " in the Hi gh Tech Age (National Coalition against Censorshi p), www.ncac.org/ cyberlibrar y.html Library I ssues: Brie ngsf or Faculty and Administrators 19, no. 5 ( 1999) : (4) . i f " cc s " o t o A e s to Electronic Inf rma ion, Services and Netw rks (American Libr ar y Association, 1999), ww.ala.org/ alaorg/ oif/ electacc.html Dallas Morning News (August 24, 1999) .

11

Demokrat ij a

ta j e demokrat ij a?
Demokr atij a j e, u sut ini , koncept drutvenej ednakosti . Sam a r e p oti e iz " " " " dve kl asine grke r ei koj e znae narod i vladati . D emokr at ij aj e toliko poznata re da o nj oj retko mi sli mo anal i tiki . To j e i de j a tako duboko ukorenj ena u um gotovo svakoga na svetu da j e skor o j eres dovodit i u pit anj e nj enu univerzal nu pr i menlj ivost . Idej a da narod vl ada toliko j e momental no privlana da ak i nedemokr atski rei mi esto pr isvaj aj u tu " " re. Ne zovu se tiranij e uzal ud Narodna Dem okratska Republika X i tako l g agolj aj u o i dej i nar oda koj i vlada nad sobom.

im se pri hvati ide j a demokr atij e, pitanj a su sledea: Ko j e narod

koj i vlada?i Kako nar od vlada?Odgovor na prvo pitanj e nipoto nij e pr ost " " kako se ini. Treba da se prisetim o da j e tek u vrlo skora vr emena narod koj i vlada u demokr atij i def i nisan kao narod, a ne samo grupa koj u izdvaj a ij a i tako dalj e. Gr ci su i zm i sl ili re i idej u pol , etniko poreklo, reli g " " demokr atij e, ali nj ihov narod (demos) bio j e siuna manj ina mukaraca
v l a sn i k a i m o v i n e.

to se ti e naina na koj i narod vlada, u politikom kontekstu ta

vl adavina moebi t i neposredna (apsolutna demokratij a, u koj oj svi glasaj u o svakom itan avne oli i e i lozofski anarhizam) u t k to proizvede f p p j j p ili posredna (reprezentativna, u koj oj nar od vlada preko izabr anih predstav nika) . Posredna demokr atij a j e mnogo prakt i nij a u sloenom svetu nego neposredn a demokratij a, ali zahteva stalan pr otok informacij a ka graanima i informi sanost toga graanastva o dr utvenim i politi k im pitanj i ma. Pored politike, demokr atij a izraava dij apazon vrednost i povezanih sa dr utvenom pr avdom, dostoj anstvom i vrednou svakog lj udskog bi a, egalitari zmom i potovanj em r aznomilj enika. Za biblioteke,
18 5

18 6

Demokratij a

demokratij a j e i kontekst i kamen temelj ac grupe vrednosti koj e tr eba da proi m aj u nae akt ivnosti i programe. Bi bli oteke slue dem okratij i , dobri m delom kada su one ivi primeri demokratij e na del u.

A merika idej a
U ni tar istik i svetenik i i staknu ti ab olici oni sta Teodor Par ker (T heodore

" " 1 Parker ) nazvao j e demokratij u amerikom i de j om. Ima onih koj i bi rekli da nij e u r au nao tenj u Fr ancuza i Britanaca, od koj ih su pr vi poli r evoluci onarnim , a dr ugi evol uci onarnim putem. Mogue j e i tvrditi da neke dr uge zemlj e im a j edinj ene Drave j u razvij enij u dem okratij u nego S u prvim godinama dvadeset prvog veka. Kako god bilo, ak e i nj ihov i r n m rat k m izazov kritiari prihv atiti da S edin ene D ave rade a de ok s o u j j due nego veina dr ugih, i da se suoava j u sa ekst remnim t ekoama koj e same j asno govore u pril og izdrlj ivost i dem okratskih i deal a.

Prot ivr enost i demokrat ij e

i znaj u da j e demokr atij a i deal - i deal koj i sadr i unut r anj e Fil ozof 2 meti i uzeti u obzi r ako r i r no i p ot v e st". Te protivrenosti moraj u se r azu" izj ave poput biblioteke su klj u za demokr at ij u treba da imaj u i kakvo znaenj e. Ideal se ne moe postii bez promi lj enog i kritikog shvatanj a nj egovih temelj nih premisa. J edna protivrenost unut ar demokratij e, koj u su zapazili matematiari i ekonomisti , l ei u tome da kolektivne preference mogu ili ne moraj u biti zbir poj edinanih preferenci. Drugim reima, veina u bilo koj oj gr upi moe imati j ednu preferencu, ali gr upa kao celina 3 im ti ru mo e a d gu. Druga protivrenost j e to lini interesi poj edinaca mogu poj edince nainiti nesposobnima da ele vee dobro drutvu ili ak da shvate ta to dobr o moe biti. Uprkos ovim problemima, ak i na j str oa analiza idej e demokr atij e ostavlj a nas sa ovom (esto pogreno citiranom) opaskom :
Niko se ne pr etvara da j e demok r at ij a savr ena ili svemudra. Zaista, reeno j edaj e demokr atij a na j gori oblik vl adavine osim svi h onih dr ugih obl ika k oj i su i spr obavani
4 n n v r m s v r em e a a e e.

Demokratij a

18 7

Samo p ogledaj te alternative - totali tar izam , autokr atij a, plutok r at ij a, apsolutna monarhij a i vladavi na el ite. Vei na e se opr edel iti za nesavr eno dosti gnut i deal - demokratij u - pre nego bil o koj i od ovih obl ika vl asti manj ine nad veinom. N a drugom kra j u spektra lee anarhij a i nihilizam , od koj ih ni j edno ni drugo ni su podesni modeli za moder no drutvo.

K ak va j e veza izm eu dem okr at ij e i b i b li oteka?

Ne moe se osporiti da j e r azvij ena demokratij a, u bilo koj oj zemlj i , idej a koj a zavi si od i nformacij a, znanj ai obr azovanj a. Idealno savr emeno dr utvo j e ono u kome se masovna pismenost i masovno obrazovanj e udruuj u sa i r i li ir k e e nim i rim inf rmaci a i znan a da b o zve o o u ri tu a zvo a o s p p p j j u svim odlukama o j avnoj politici. S j edinj ene Drave i sve druge razvij ene zemlj e poseduj u mehanizme takvog demokratskog i deala - visoku stopu pismenosti , raznovrsne informacione kanal e i iroko obrazovanj e. Oito su ovi mehanizmi proizveli rezultat daleko od ideal nog. Tuna j e ironij a da nakon to j e amerika demokr at ij a dost i gla teoret ski i deal - pr avo glasa svih punoletnih, bez obzira na pol i rasu - ona j e sada u opasnosti bog sve gor e obavetenog, lako zavodlj ivog i apati nog glasakog tel a. Kul tur a bombastinih deklamacij a, politi ko neznanj ei nepromi lj eni prezir prema vlasti umanj uj e pr ava za koj a su se u r azli ito vr eme borili revoluci onari , ene i etni ke manj ine. Bi bli oteke su deo r eenj a ovog modernog zla. Kao sastavni deo obrazovnog procesa i kao skl adite zapi sa lj udskog roda, bi bli oteka znai sredstvo postizanj a bolj e demokratij e. Naj bolj i protivotrov za televizij ske prevare j e dobro osmilj ena knj i ga, lanak ili dr ugi tekst. ve vrednosti i i de S j e koj e vlada j u bibli otekim di skur som i praksom su demokr atske vrednosti i i dej e - i ntelektualna sloboda, opte dobro, sluba za sve, pr enos lj udskih zapi sa buduim generacij ama, slobodan pri stup znanj u i informacij ama, nedi skriminacij a i td. Bibli otekar koj i nij e pobornik demok ratij e gotovo j e nezamisliv. Biblioteke su narasle i procvetale na tlu demokr atij e, a naa sudbina j e ner askidivo vezana za sudbinu demokr at ij e.

18 8

Demokratij a

D em o k r at sk a b i b l i o t ek a

Nesamo daj e demokrat ij a okruenj ekoj e nam treba dabismo uspeli, nego trebai da sepos vetimo demokrat ij i unutar biblioteke. Toj est, svebibl ioteke treba da se organizuj u i vodena demokratski nai n i sapotovanj em prema " " vima i dostoj anstvu svih koj i tu rade. Literatura o menadmentu j e pra onol iko obimna koliko j e suvoparna a teorij e menadmenta su onol i ko broj ne koliko su neuhvatlj ive. I meni j e stvarno muka koliko i bil o kome dr ugom od godi nj eg menader skog efa od koga su amer iki univer ziteti i zgl eda prolazno zavisni. Ono to upada u oi u vezi sa svom alfabetskom supom menaderskih bubica (MBO, TQM itd.), osim nj ihovog varvarskog menaderskog govora i sutinske meusobne slinosti , j este to to svi utel ovlj uj u vr enosti i ide j e koj e su uobi a j ene u mnogim bibli otekama ve decenij ama. Uvek j e uno kada se seti te da argon ovogodinj e
menaderske l udorij e moe biti drugaij i , ali u stvari propoveda istu star u sar adnj u, tolerancij u, uee, uza j amno potovanj e, podsticanj e inovacij a

i razliitosti i tako dalj e. esto senadovezuj u naono to j ej edan od moj ih

" " nekadanj ih kol ega zvao primenj eni femi nizam - vrline koj e su oi te u
dem okratskoj prirodi dobr o voeni h biblioteka.

D em ok ratij a na del u
Bi blioteka kao sastavni deo demokr atij e
Zbirno gledano, bibli otek e i ne pamenj e oveanstv a. Kao to lj udsko bie bez pamenj a nij e sposobno da se bori sa ivotom, drutvo bez pamenj a ne moe funkci oni sati . Ako j e, kako su mnogi kazal i , obaveteno i obrazovano graanstvo od sute vanosti za demokratij u, oi gl edno j e da j e kolektivno pamenj e koj e pr ua j u biblioteke od sutinske vanosti za demokr atij u kao i nastava u uioni ci , konsul tacij e i bi lo koj a druga od

komponenti delotvornog obrazovanj a. ta vie, poto su biblioteke vaan

deo si stema doivotnog uenj a, igra j u obr azovnu ul ogu za gr aane celog ivota a ne samo za one u zvanini m obrazovnim programima. Postoj i razlog zato antidemokratski poj edinci i grupeeledacenzuri u publikacij e i da kontroliu ono t o se u bibl i otekama dri ili ne dri. Ta j razlog zove

Demokratij a

189

se mo ide edinstvena nit povl ai se od romana 1984 pre ko Farenha j a. J j ta 451 do dananj ih knj i ga i f i lmova o totalitarni m verzij ama budunosti - a cenzura j e vaan deo kontrole uma. S l ua j dananj e Rusij e ilustrativan j e loboda tampe i sl oboda izraavanj a karakteristike su po ovom pitanj u. S tet uravih koraka moderne Rusij e ka demokratij i , posle vekova represij e
careva i komesara. One spadaj u meu nekol iko svet lih taaka mrane sli ke, al i su svetl a koj a e nast avi ti da sij a j u dok se ogromni ekonomski i drutveni probl emi Rusij e r eavaj u u buduim decenij ama. Ako ne budu, onda budi te uvereni da e demokr atij a posustati ili potpuno propasti. Pismenost j e vana, ali ona j e alatka koj a se moe kori sno upotreblj avati samo u okruenj u sl obodnog izraavanj a i opteg irenj a, dostupnosti i ouvanj a tog slobodnog i zraavanj a. Rusij a ima vi sok nivo pismenosti i obrazovanj a mnogo decenij a, ali tek j e u protekloj decenij i vi dela kra j cenzure i sl obodno obznanj ivanj e ide j a svih vr sta. Ima mnogo razloga zato j e kor ienj e bi bli oteka znatno porasl o u Rusij i devedesetih.5 Ipak , ne tr eba ni sumnj ati da j e pomak ka demokr atij i i pri stupu svim vrstama mi lj enj a vaan faktor u toj poj aanoj upotrebi. Obaveteni graani

Pr i r oda modernepoli ti ke i politikih sporova otealaj egraanstvu dol azak do obavetenih i znal akih zaklj uaka. Polit i ko ogl aavanj e i kampanj e, koj i u vei ni slua j eva znae t elevizij sko ogl aavanj e i kampanj e, anti teza j e nepr istrasnog i neposrednog informi sanj a. U stvari , kampanj e za izbore i

zapitanj aj a vnepolitikeizgraenenaslikama i naduva vanj ima eksplicitno

su i namerno v arlj ive. Nj ima j e cilj da pr edstave stvari i lj ude kakvi oni nisu i na mesto r azuma dovedu emocij e, a na mesto misl i oseanj e. Lako j e krivit i ovaj stil kampanj e i predstavlj anj a pitanj a kao j edini ili naj vanij i j ad savr emene ameri ke demokratij e. Lako j e, ali j e pogreno. Bil o koj i iskren kampanj ski savetnik ili oglaava rei e vam da mora biti neto to j e stvarno u sr i onoga to proda j e. I sto t ako e v am rei da ni na j ee pr opagirana osoba ili pitanj e ne moe da uspe ako nema nekog stepena saglasnosti izmeu slike i stvarn ost i . Prava opasnost l ei u kon tekstu u kome se upij aj u emi tovane slike i idej e. Te slike i i dej e domi ni r aj u zato to tolik i lj udi ive okr ueni neznanj em. Graani koj ima nedosta je razumevanj a poli ti kih pi tanj a ili koj i ne mogu da poveu ta pitanj a sa irim drutvenim razumevanj em lak su pl en tel evizij skom oglaavanj u kolik o i komercij alnom.

19 0

Demokratij a

Biblioteke kao neprij at elj i neznanj a

Bi bli oteke nude dobr e informacij e i autentino zapisano znanj e kao i pomo u traenj u i ocenj ivanj u tih inf or macij a i zapi san og zn anj a svima od naj ranij ih dana det inj stva do kasnij i h dana ivota. Reeno j ednost avni m j ezikom , n ema razloga da bi l o koj i gr aanin S j edinj enih Drav a ostan e neupuen u bilo kakva pitanj a j avne pol i tike dok god i ma pri stup bi bli oteci i nj enim uslugama. Probl em se j avlj a kada se bibli oteke malo kori ste i l i se ne kor i ste uopte. Takoe se j avlj a kada traioci znanj a i i stine na mesto up otrebe it avog dij apazona biblioteke gr ae stave upot r ebu Interneta. Inter net moe dat i oni m gr aanima koj i i maj u lak pristup ( 50 odsto stanovnitv a u naj bolj em sl ua j u) mogunost da pregl edaj u mnotvo novina i asopi sa i na taj nai n itaj u o pi tanj ima j avne politike iz vi e perspek t iva. Poto su tenovi nei veinaasopi sa elektronskeverzij enj ihovih tamp anih publik acij a, autentin ost nj ihovog sadra j a obino ne dolazi u pitanj e. (To se ne moe rei za l ak ou koj om se mogu itati , osim ako

vi ostrvo italac neeli dapotroi bogatstvo natampanj e.) im italac osta

novi na i asopisa zar ad ostatka movare na Internetu, slik a se menj a. Kada bi se ovek potpuno oslanj ao na sposobnost nal aenj a kvalitet nih izvora sa Interneta osim novi na i asopisa, nj egovo shvatanj e bilo bi j edva malo bolj e od shvatanj a nekoga ko gleda samo tel evizij ske r eklame.

Promovisanj e demokr atij e

Ako bibl ioteke tr eba da suzbij a j u neznanj e, mor a j u osi gurati da graani koriste biblioteke i vi de ih kao skl adi t a demok ratskih i dej a i kao glavne za funkcionisanj e demokratij e. Moda j e dolo vreme da se vie biblioteka i li ici ne u smisl u pol itikog n iz a ivn sti do intervenc e u o t omak e s o p j p p opredelj ivanj a, nego u pr uanj u informacij a i zapi sanog znanj a koj i e tene ras rave i a inf rmisane i obav raanima treba u i u odst c n u o p p j j " g " o j avnoj politici. Biblioteka koj a j e j edino dobro mesto u gradu (v. pogl avlj e 3) moe biti for um ide j a razmenj eni h u usmenom i pismenom obli ku. Takva aktivnost moe imati mnogo oblika. Forumi za nacionalna pitanj a (Nat i onal Issues Forums, NIF) su veoma dobar primer j edne vrste 6 graanskog angaman a. NIF j e vanstranaki pr ogram koj i or ganizuj e r aspr ave o j avnoj politici sa i zr azit im cilj em da podstie poli tiko uee.

Demokratij a

19 1

Sastank eNIF sponzori evelik broj tela, k ao to su crkve, univerzitet i , k ole i graanske or gani zacij e. U sponzor e spada vi e od stot inu"bibli oteka raznih " vr sta j avnih, dravnih i akademskih. Rasprave u stilu gradske veni ce pokriv aj u dost a tema, uk lj uuj ui m alol et ni ku delinkvencij u, okoli nu i rasne odnose. S vaki for um nudi uesni cima priliku nezvaninog glasanj a, ij i se r ezultati sakuplj aj u i obj avlj uj u kod NIF. Rasprave se zasniva j u na itanj u br ou r a i dr ugih materij ala koj e na raspolaganj e st avlj a bibli oteka. Po rei maoglasazafor um odran 1999. godineu Javnoj bibli oteci Jezer skog okruga (Ilinoj ):
Pod vostvom moderatora, ovi for umi dozvolj avaj u uesni ci ma da obznane milj enj e o tekuim probl emima koj i bri nu nau nacij u. Po prij avlj ivanj u uesni ci dobij aj u brouru koj u j e razvio Institut NIF i koj a daj e kr atak opis tekuih mi lj enj a koj a postoj e o t im pi t anj ima. Br our e sadr e i li sti e za glasanj e pre i posl e i tanj a koj e uesni ci popunj ava j u i alj u For umima za nacional na pi tanj a za n l i n i nalnim voama... a din izveta e kaln m i ac o o e o j j g r ravl a in l i ak meseca as se ova na va as e se ut ! S v o p j g j g
n a n ov u t em u .

Na ovaj nain bi bli oteka ne samo da moe ustupi t i prostor gr aanima da se okuplj aj u, nego i zapisano znanj e i informacij e potr ebne da se odrava r aspr ava. Kao varij acij a na temu, neke bi bli oteke su sponzorisal e grupe koj e li iku. Kasteli k r kn i vno kluba za avnu o t se redovno sasta u ne u v stu e p j g j j " navodi da j e j edan direktor bibli oteke rekao, Na j bolj e u vezi sa NIF j e to i li e i lioteka neto l v l i u i li k i to su oni uv de da b b e dove a ie ud b b ote u j j j " vie od samih knj i ga. Ta bibl i oteka (Javna biblioteka Tonkava, Oklahoma) ne samo da j e radil a dobar posao u polj u j avne pol i tike, nego j e i podizala i l bibli oteke i biblioteku svest graanstva. Dobar primer di skusij e prof " NIF i graanske sar adnj e bi o j e forum pod nazivom Narod i polit ika: ko " i nansiranj em kampanj a, uvodenj em bi t rebal o da vlada, koj a se bavila f u pol i ti ku aktivnost, glasanj em, politi ki m vostvom i dr ugim srodni m stvarima. Forum su sponzorisal i Javna bibliot eka okruga Ka j ahoga (Ohaj o) 7 i n . din . iJ avni radi o Klivl end, a odrana j e u bibliotec j u a 1993 go e Bibli oteke svih vrsta mogu da podstak nu demok ratij u k ori stei mnoge raznovrsne pristupe - izl obe, predavanj a, telekonferencij e,

19 2

Demokratij a

spi skove l ekt ire, Internet saj t ove i svaki dr ugi nain na koj i moemo pomoi lj udima da post anu svesnij i i informi sanij i. Kongresna bibli oteka uvek j e vi del a sebe kao j ednog od predvodnika u promocij i obrazovanj a u 8 demokratski m vrednostima. Bi bli oteka Hari S. Tr uman u Indipendensu, M isuri , prolazi kroz veliku obnovu i pl ani ranj e kak o bi se ponovo otvoril a " sa, i zmeu ostal og, i novativnim programom za ml ade lj ude i z te zone koj i " 9 prouava j u kako funkci oni e demokr at ij a. Oni od nas u manj e luksuzni m ili manj e specij alizovanim bibli otekama uprkos svemu mogu igrati ulogu u davanj u pri stupa i irenj u znanj a i inf ormacij a o j avnim pi tanj ima koj i j avnosti t r ebaj u.

Inf orm aciona politika

" " Ima zahteva za inf ormaci on om pol it ikom j o otkak o su el ektr onski izvori poel i da i graj u vanu ul ogu u modernom i votu. I dej a j e da vlada, kako bi osi gurala tra j nost demokratskih vrednosti , treba da izloi mere koj e upravlj a j u protokom i upotrebom informacij a, posebno u el ektronskom obliku. Fi ksiranost i autent inost tampanih publi kacij a omoguile su nam ne sam o da ivim o bez i kakve sli ne polit ik e, nego i da uasnuti b eimo od same idej evladinog meanj a u, i kontrol u protoka i upotr ebe zapi sanog znanj a i i nformacij a. Pokoj ni Hj u Atkinson est o j e zapaao, opor o, da su " " i v l e Zakon S edin ene Drave nekada imale informacionu olit ku z a a s p j j 0 On e cil ao na to da bilo ko i mehani zam ko i dozvol ava o pobuni!1 j j j j j vl asti da kontr oli e ono t o j e zapi sano i distribuirano u dobre svrhe moe isto tako lako biti iskori en o u l oe anti demokr atske svrh e, uklj u uj ui i cenzuru. Uprkos ovoj j asnoj i pri sut noj opasnost i , lj udi dobre volj e i dalj e zahtevaj u nacionalne mere koj e garantuj u takve dobre stvari kao t o su privatnost, opti pristup, sigurnost i prava na intelektualnu svoj inu. Ovo su dobre stv ari (kao to j e zapaano i na drugim mest ima u ovom tekstu) a " informati ko doba " nesumn ivo e izmenil o okolinu ali da li zai sta el imo , j j da vl ada stvori i sprovede pravila koj a kontrol i u ono to pi emo i itamo (u elektr onsk om ili bilo kom drugom obl i ku)? Jedna kola milj enj a dri da e se takve mere i onako osmislit i , pa j e od koristi bibli otekarima da se " uklj ue u nj ihovu formulacij u. Druga dri da treba da postoj e pravila, ali ta pravila treba da poteknu od samih kori snika Interneta, bez ikakve vl adi ne ul oge u nj i hovoj formulacij i . A tr ea op et dri da su Internet i

Demokratij a

19 3

vet ska mr ea anarhi ni i van kontrole i da j e bi l o kakav pokua S j pi sanj a i primene pravila za nj ih kao hvatanj e munj e u bocu. Jedna osveava j ua napomena - zemlj a koj a ima naj delotvornij u informaci onu politiku u dananj em svetu j e Narodna Republ ika Kina, poto j e imala vel ik uspeh u suzbij anj u pri stupa Internetu zaveinu svoj ih graana i u ef ikasnoj kontroli veine spolj ne r adi odi fuzij e pr ema dravi . N aj ver ov atnij i i sh od svih pr omenakoj eoseamo j eda em o nal etet i na l epezu r eenj a i prim eni t i zdr av razum , konsenzus, postoj ee zakone i ustavn e prin cip e na poj edinane sl uaj eve u el ekt r onskom ok r uenj u sa vi e ili manj e uspeha. A onda, u dal ekoj budunost i , vi deemo daj e iznikao ni z mera b ez velikog plana ili cent ralizovan e kont r ole. Lino ver uj em da j e demok rat ij a dovolj no j ak a da preivi pr omene koj e donosi poveanj e obima elekt ronske komunikacij e i da upij e te promene u osnovu i potku tra j nog demokratskog drutva.

D emokr at ij a i Internet
U ranim danima Interneta i znoene su fantastine tv r dnj e po pitanj u nj egovog potencij al a kao sil e dobr a u svetu. Posebno su mnogi ver ovali da e I nt ernet osnai ti poj edinca u korpor ativno doba, osl obodi ti nemon e koj i ive u nedemokr atsk im dr utvi ma i stvori ti pr ocvat poj edinanog i zraavanj a koj i e zaseni ti sve to smo ik ada v i deli . Nema sumnj e da j e Internet , zaj edno sa drugim vidovima moderne tehnologij e, represivnim rei mim a oteao dr anj e gr aana u mraku. Nem a sumnj e da su oni sa pri stupom Internet u u st anj u da se izr aze pred pot encij alno planetarnom publikom. Politika ak tivnost na I nternetu se brzim tempom poveava, i bil o koj i glasa il i potencij alni glasa sa pri stupom Internetu kod kue ili u bibli oteci m oe pr onai inf ormacij eo k adi datima sa velikom lakoom . Oni koj i mi sle daj e Internet demokr atizuj ua snaga mora j u se uhvat i ti u kot ac sa ti m da politike informacij e na Internetu ni su ni bolj e ni gore od onih sa pol iti kih oglasa na televizij i ili bilo koj im drugim medij i ma. Naal ost,

to se ti e mogunosti propagandaj epropagandabez obziragdese nalazi.

svakoga da postavlj a sopstvene misli i i dej e na Internet, to se svom snagom " " uplie sa problemom smoga podataka - toli ko i ma informacij a u kiber prostoru daj e do bil o kog el ektronskog dokumenta vrl o teko i li nemogue i lt ri ranog Internet izdavatva j e The doi. Logian i neizbean rezul tat nef

19 4

Demokratij a

Drudge Re por t, el ektronski bilt en traarenj a, nagovet aj a i nepotvreni h pri a koj i j e otvoreno napustio sv e pr eost al e novi nar ske st andar de. Bibli otek e moraj u radit i uz pr ednost i i nedostatke I nterneta pomaui naim kori snicima da se okori ste nj egovi m valj anim komponentama dok su pri tome u stanj u da razaber u koj i im izvor infomacij a treba. Demokratij i pogoduj e i nformi sano gr aanstvo; dezi nformi sano graanstvo j e podriva. Treba da se posvetimo shvatanj u brzog razvoj a el ek t ronske komunikacij e i saoptavanj u tog shv atanj a kori sni cima naih bi bli oteka uz pom o svih raspoloivih sredstava.

U n u t ar b i b l i o t ek e
stvar principa, bi bliot ekam a t reba upravlj at i po demokr atskim, konsul tativnim linij ama. Kao stanj e stvari , sve bi bli oteke bilo koj e vel ii ne r ni i ibli tekari i ma u i rarhi sku trukturu unutar ko e rade u av c b o h e s , , p j j j j osoblj e i drugi r adnici bibli oteke. Puna demokratij a i hij er arhij a su prirodni neprij atelj i. Pitanj e j e onda kako moemo uravnoteiti elj u za demokr atski m v rednost ima i neravnoteu moi i uticaj a izmeu sastavnih grupa bi bli oteke radne snage? Iako se teko posti e, tu ravnoteu uvek treba traiti i treba da bude stavka u svim odlukama o posl ovnoj politici. Bi blioteka, ukoliko senj omedobro upravlj a, posluj enakombinacij i i deali zma i elj e za ef i kasnou. Za razliku od privat nog preduzetnitva, koj e se moe koncentr i sati na zaradi (dobro) i gubitku (l oe) i koj e moe usmer iti sve napore ka maksimi ziranj u pr vog i eliminacij i mogunosti i nekada drugog, bibli otekei dr ugapr eduzeaj avnog sektorai ma j u sloenij e"

i ti nol k m rezimira ovako: o o ti re ne cil e e el ena ravnotea oe se ro v v . p j j

demokratskog uea kol iko j e dosl edno sa pr uanj em bi bli oteke usl uge " toga demokr atij a kao bibli oteka i ouvanj a svih naih dr ugi h vrednosti . S vrednost m oe biti praktina alatka u, i zmeu ostal og,
odl ukama da se konsul tuj e to j e ire mogue

stvaranj u organizacione strukture koj a j e to j ednostavnij a doputanj u da se donoenj e odl uka nae na na j nioj taki u organi zaci onoj st r ukturi koj a ima smi sla

Demokratij a

19 5

opu nomoivanj u r adni k a bibli oteke daj ui im onol iku kontrol u nad r adni m ivotom koli ka j e dosl edna sa dobrom bibli ot ekom uslugom
brizi da komunikacij a ide u svim smerovima u bibli otek oj or ganizacij i - gore, dole i po strani stvaranj u i odr avanj u mnogo r azl iiti h puteva komunikacij e

napornom radu na komplikovanim razgr ani enj ima izmeu konsultovanj a, i nformacij a i uea fl eksi bilnosti u pril agoavanj u planova, mera i postupaka kako ju promene zahteva eliminacij i planiranj a radi samog pl aniranj a i u j ednostavnim ml ivim i kazanim i lako razu lanovima kratko s , j p S ve ovo se ukl apa u biblioteku verzij u uesnikog upravlj anj a terminakoj i seobino kor isti u spisimao menadmentu i klj unog sastoj ka teorij e modernog menadmenta. Luis Kaplan (Louis Kaplan) primet io 1 2 i liotekama. U v ide a u b b r l ivno no a ni k u ravl an e e at e da e ues o j j j p j j stvari , tipian direktor biblioteke nauniko-bibl iotekog kova iz perioda vetovao sa veinom svog osoblj a, a j o ih do ezdesetih godina retko se sa

l izmeni o bre u teorij i v li teke. To se d l m ra e bib o manj e smatrao e o up ' ' "

nego u praksi, ali kako zapaa Kaplan, ak j e i pseudo uee koj e se u "

nekim bibli otekama dananj i ce upranj ava korak u pravom smeru. Uesniko upravlj anj e razvil o se u poslovnom i indust rij skom svetu kao deo pokreta ka drutvenoj odgovornosti i elj e r adnika da budu tretirani sadostoj anstvom i potovanj em. Predanost ueuj eizrazmoralne korporativne kult ure preduzea ili ust anove i moralne autonomij e nj enih 1 3 i ka nost o oveati ef i s ne sam a e uee a e d radnika. Centralna ide p j j di i nike i o v n e ove rad o n iti s e i ta ne o i da e s a uktivnost ent te rod , p j g g p nivo zadovolj stva radom. Dabi seprimenilo uesni ko upravlj anj eu bilo koj oj kor porativnoj organizacij i (uklj uuj ui i biblioteku), mora se prevazii mnogo prepreka, od koj ih j enezanemarivatadaj enj egovo puno ostvarenj eskoro nemogue.

va uri, Anarhistine komune asovni ara u J j carska, u devetnaestom i rutvu r dn m mestu d kr tskom a o blie totalno demo a veku moda su na j H koj e moemo da dostignemo u ovoj dolini suza. To nij e model kome se

19 6

Demokratij a

moemo ak i pribli i t i u modernom dr utvu i modernim ust anovam a bilo koj e vrste. Da vidimo t a obuhvata uesni ko upr avlj anj e:

kolegij alno savetovanj e o irokom dij apazonu tema, uklj uuj ui

sv e v ane odredbe poslovne pol itike

ir oko razumevanj e posl ovnih mera i pitanj a sa strane uprave i dr ugih radnik a

dobr e komunik acione kanale i ar olika sredstva izr aavanj a

volj u da se uestvuj e k od svi h

volj u da se autoritet i kontrol a puste iz ruku volj u za pouzdanou i prihvatanj em odgovornosti

pl aniranj e

Nij edno od ovoga nij e lako post i i i prepone kont rol e i samodovolj nosti

teko se preskau. ak j e i vea pre ka to to s vi radimo u hij erarhij i pre

moi i plate, n emoi i manj e plate. S vima su nam poznate rasprave koj e ne vode niku da, komunikacioni kanali koj i prenose uplj e pri e, i obost r ano nerazumevanj e uzmeu uprave i radnika. Postoj e dve stvari koj i ma se bi bl ioteke mogu poslui t i da dosti gnu uesni ku demokr atij u koj u el e. Pr va j e ir oka ist orij a uesni kog upravlj anj a u posl ovnom svetu. Moemo da uim o na grekama u toj istorij i i moemo da uimo o ograni enj ima koj a na demokratske i de j e st avlj a j u hij er arhij ske strukture. Drugo, moemo da korist imo mnogobroj ne pozi tivnevr linebibliotekara kao klase - tol erancij u, obr azovanj e, otvorenost za idej e - kao al atke u uesni kom
p r o c esu .

ta mogu biblioteke da naue iz iskustva poslovanj a? Rasprava iz

1998. godine o opunomoivanj u radnik a u poslovnim or gani zacij ama kae da j e dolo do slabog porasta opunomoivanj a (krit ino vane osobine 1 5 uesni kog upravlj anj a) u proteklih tri deset godina.
Up ravn i ci vol e opunomoivanj e u teorij i , al i naj vi e veruj u i na j u model komande i kont rol e. Sa j bolj e pozna nj ihove strane, zaposl eni su esto ambiv al ent ni pr ema

Demokratij a

19 7

opu nom oivanj u - sj aj no j e dok god se oni ne smat r aj u li no odgovornim .

U dalj em tekstu, lanak r aspravlj a o dvema vr stama osnaivanj a koj e " osl eni . Autor tipino stanj e stvari naziva ekst er nim pokazuj u zap " angamanom , u kome uslove rada, zacrt ane cilj eve i pri or i tet e zaposlenih i ni u drugi. Nj egova suprot nost - unutranj i angaman - primenj uj e def se na one koj i odr euj u sopstvene zadat k e, radnu r ut inu i p ri oritete, i koj i t akoe odr euj u sebi cilj eve u dogovor u sa upravom. On i st i e da su neizbene nedoslednosti izmeu uea i linij a vlast i proizvele protivrene r ograme koj i su mnoge zaposlene r azoar ali j er su im u sut ini r ekli , p " " radi svoj posao kako ti mi kaemo. Kra j nj i cilj bilo koj e or ganizacij e su delotvornost i performanse, a ne radni moral , zadovolj stvo radom ili angaman. Kako A r giri s napominj e, k ada t i li ni cilj evi pr euzmu primat , " zata kava mno e d robl ema ko e or ani zaci a mor a revazii u o p p ju g " j g j dvadeset pr vom vek u. Naj bolj e to moemo da nauimo j e da t r eba da se bavimo uravnoteenj em suprotnosti , upravlj anj em u grani cama mogunosti i mirenj em grupnih i li nih cilj eva.Ukratko, trebadapri emo demokrat i zacij i bibli otekog radnog mest a sa zdravi m r azumom i zrel ou. Prvi korak

vi te tu strukturu da vne strukture. ak i kada napra j e prihvatanj e upra

j ednostavnij a ne moe biti, uz prirodu bi bli oteke i ogranienj a moi uprave za reorgani zacij om, j o uvek e postoj at i hij er arhij a i j o uvek e postoj ati grupe u bibli oteci (uprava, bibl i otekari , osoblj e) sa razlii tim odgovornostima i nagradama. Ako vaa biblioteka eli da dosti gne r ra l a i n im e m rati da se as v i m ra i tim a a o u i n vo de ok t e o t odgovara , p j p j j j i, kada j e to mogue, bi e reena. Postoj e ograni enj a uea i vano j e da se j asno razume j u i ocrtaj u. Drugi korak j e osi gurati da uprava bude angaovana na savetovanj u i komunikacij i i da bibli otekari i drugi radnici mimo uprave budu angaovani na ueu i na kol ektivnoj i poj edinanoj pouzdanosti . Trei korak j e da se insti tuci onalizuj u uee i komunikacij a tako da postanu okruenj eu komebibli oteka funkci oni epre nego dodatak u posebnim okolnostima. Posl ednj e(i na j vanij e), svako ko radi u biblioteci treba da potuj e i vrednuj e talente i sposobnosti svi h sa koj ima radi , i da tv . T e i i ualnost i dosto ans o o ih v humanost ndiv d i vr dnu e n o u otu e e , j j j j j p l r t o. r i i dobro bib ioteka s v n rae demok at a na ma e to t j j j

19 8

Demokrat ij a

D emokrat ij a unut ra i spolj a

Bi bli otekari su uvek, svesno il i na drugi nain, bili demokrate u dui . Ide ja demokratij e toliko j e isprepl etena sa svim naim verovanj ima da mnogi od nas j edva da i mi sl e o nj oj i o posl edi cama demokratske i de j e. Bil o kako bilo, nae bibl ioteke su basti oni demokratij e u drutvu, a demokratij a j e vana vrednost unutar naih bibl i oteka. Demokratij i treba j u obaveteni graani , a bibl i oteke su pr vi pokr etai pr uanj a znanj a i i nformacij a graanstvu. I nstinktivno seobraamo demokr atski m ide j amakadavodimo bibli oteke i kooperativne bibli oteke programe, i te i dej e omoguava ju naim bibliotekama da opstanu i napreduj u. Mogli bismo da ur adimo i

daleko gore nego da posta vimo pitanj e, ta j e demokratski uraditi ? kad

god se suoimo sa dilem om u voenj u bi blioteka ili pruanj u bibliotek ih usl uga.
N A PO M EN E

1 2

Govor na j ednom antiropskom skupu, Boston, 1850. "Democrac " u Ox ord Com anion to Philoso y, f p phy , ed. Ted Honderich (Oxf ord; New York: Oxfor Universi ty Press, 1995) . Na pr i mer, vei na moe glasati za smanj enj e poreza a onda aliti za gubitkom tih usluga koj e j e smanj enj e uzr okovalo.

4
5
6

Vinston eril, govor u Donj em domu, 11 . novembar 1947.

A mer i can Libraries 24, no. 6 (Jun e 1993) : 568- 570.

" " Evgeny Kuzmin, From Totali tar iani sm to Democracy: Russian Libr ari es in Transi tion,
" " Jim Castelli , The National Issues Forums: Promoting Democracy i n Libr aries, Amer ican
Libraries 23, n o. 6 (June 1992) : 510- 512.

7 8
9 10

"Nour ishin Democrac " American Libraries 24 no. 8 e tember 1993 : 690. , (S p ) g" y, " ohn Y. Cole, Books, Reading, and the Li brar y of Congress i n a Changing America, J
Libraries and Culture 33, issue 1 (v vi nter 1998) : 34- 40.

11

1 2 13
14 15

" " Burnes, Innovative Changes Ahead at the Truman Li brar y, Kansas City Star , September 16, 1999, p. 11. Upuuj em na Zakon o strancima i Z akon o pobun i koj e j e Kongres usvoj io 1798. godine, koj i su, izmeu ostalog, bih kori eni da suzbij aj u spi se i novi ne koj e su bile neprij atelj ski nastroj ene prema predsedniku Adamsu i nj egovoj adm i ni str acij i . " V. na pr i mer, Lou Goodyear and Diana Ramir ez, The Information Policv " vinter 1995): 155- 156. Challenge, RQ 35, no. 2 (v " " Louis Kaplan, A Step i n the Ri ght Direction, J 6, issue ournal o f Academic Librarianship 1 2 ( 1990) : 102. " Denis Collins, Hov v and Why Partici pator y Management I mproves a s Social " Performance, Business and Society 35, issue 2 (June 1996): 176- 210. Geor ge Woodcock, Anarchism (New York: World Publi shi ng, 1962) . " " ' Chris Ar gyris, Empowerment: The Emperor s New Clothes, Harvard Business Review 76, no. 3 (- June 1998) : 98- 105.

12

I st r aj avanj e
Govorei lino i privatno, drago mi j e da sam p red kra j em karij ere. Ono to znam i volim u ve zi sa bibliotekama bi in . umn am da h verovatno nee posto ati za 20 od a S j g j postala bibliotekar u svet u ko j i nadolazi.
Ove rei napisala mi j e j edna od na j promilj enij i h i naj int eli gentnij ih rukovodi telj ki bi blioteke koj e sam ikada sreo. Da li j e mogue da j e nj ena vizij a i spravna?Da e ono to j e ist i nito i vredno u bi bli otekama prestati da i i i na m da e ta zj ava t van e i ma u u u i d odine 2020? Uza sve o o osto o , j j p p j j g data odmah posl e posebno fr ustriraj ueg sastanka, rekao bi h ne. N adalj e, r ekao bih da se ta tmurna vi zij a da e bi bli oteke pr estati da postoj e i l i da e izgubiti sve to ih ini vrednim moe ostvariti samo ako mi bibl iotekari to dopusti mo. Moemo iskoristiti pozitivne vidove tehnol ogij e dok se odupiremo negativnim vi dovima nekih pr i mena tehnologij e. Moemo se vrsto drati svoj ih vrednost i i proglasiti sopstvenu vrednost. Moemo razumeti sloenost i r aznolik ost bibli oteka i naina na koj e se razvij aj u dok Kak e na isao dni o e o slu u u. o e ce k ih obl ikuj u nj ihovi korisnici i za p p j j j j
V o l t K r of o r d :

" " inimo sebi medveu uslugu kada priamo o biblioteci . " " Ne postoj i nita kao bibli oteka - postoj e desetinehilj ada l e ih aka o u uu ih i li te a d ko sv s edinan b b o k o o , p j p j j m ina i om inst en m ko b c n z ednicu sa ed v o edinstve u a j j j j
edna od prednosti biblioteka j e zbirki , izvor a i sl ubi. J nj ihova puk a r aznovr snost , posebno kako biblioteke rade 1 zaj edno na zadovolj enj u buduih potreba.

edna od glavnih svrha preispit ivanj a fundamental nih vrednost i J lcoj e j e ova knj i ga pokual a da izvr i j este da nam pomogne, poj edinano i zbirno, da se usredsredimo na atribute i cilj eve bibli oteka koj e ih i ne
19 9

200

Ist raj avanj e

j edinstvenim i vrednim. Uveren sam da takvo preispitivanj e naih vrednosti i cilj eva ukazuj e na j ednan neizbean zaklj uak - da e bibli oteke nastavi ti da post oj e do dalj nj eg sa u suti ni neizmenj enim

funkcij ama. ta vie, uveren sam da, ako nae drutvo e li da napreduj e
duhovno, intel ektualno i materij alno, biblioteke mora j u nastaviti da stiu i pr ua j u pri stup, rasporeuj u, ine dostupni m i uva j u zapi sano znanj e i informacij e u svi m formatima, i da j u pomo i uputstva za upot rebu.
Bi bliotekarstvo se uglavnom vidi kao st al oena i konzervativna struka. " Uprkos tome, peri odi no nas hvata u bubi ce i manij e (seate se medij a j " " " centara i r evolucij e mikrofilma?) od koj ih j e opsednutost el ektr onskom tehnologij om samo na j novij a i naj ogolj enij a. U takvim vremeni ma, vanij e j e nego ikada i straj ati na putu naih prethodnika i naslednika. Ovo nipoto nij e lak zadat ak u atmosferi euforij e i fantazij e, al i ponos naim dost i gnuima i vrednou i j asna procena gde se nal azimo i kuda i demo odnee pobedu. Verovanj a ukorenj ena u stvarnosti i razumevanj u uvek odnose pobedu nad pl itkoumnou i antiintel ektuali zmom . Ako zaista shvatimo svoj a uverenj a i vrednosti , str uka za koj u moj a poznanica veruj e da j e f atalno oslablj ena j o e vie oj aat i . Na napr edak moe biti spor, ali ako budemo odvano t ragali za i st inom, sve t rube svir ae nama u ast.

N aa j edinstvena v r ednost
Usluga j e klj un a vredn ost bibli otekar stv a, ali to j e vrednost koj u delimo sa mnogim drugim ent i tetima. Pravi nost pristupa zapi sanom znanj u i informacij ama j e dr utveni cilj u ij em posti zanj u moramo da budemo vodei , ali bibli otekar i ni su j edi ni lj udi koj i t raga z tim c l em. Privatn st u a i o j j j e opta br i ga, koj u tehnol oki napredak samo i ni hitnij om. D emokratij a u upr avlj anj u bibli otek am a i bor ba za demokratij u u ir em svetu veoma su nam vane, ali ceo svet veruj e, ili se pretvara da ver uj e, u demokratij u, pa ni poto nismo sami. Po mom milj enj u, bibliotekarstv o j e izuzetno
r aci o n al na str uka, al i sv e st r uke tee racionalizmu. Bibl iotekar i vode b orbu

za intelektualnu slobodu, al i u tom boj u imamo mnogo saveznika (kao i mnogo nepr ij at elj a). Pismenost j e vr ednost svih u veini dr utava, ali ima posebno znaenj e za nas, j er j e to klj u za onu vrednost k oj aj ej edinstvena bibliotekar stvu. Tavrednost j e up ravlj an j e.

Istra j avanj e

201

U pr avlj anj e
sam pi sao u poglavlj u 4, naa uloga uvara i prenosilaca lj uskih zapi sa j e j edinstvena vrednost od osam o koj ima sam raspr avlj ao. Ovo ne znai da j e od nj ih osam na j vanij a. Zai sta, rekao bih da j e svaka od vrednosti razmatranih u ovoj knj izi j ednako vana - nij edna pl oha dragulj a nij e vanij a od dr ugih. Teko j e zami sliti ef i kasnu bibli oteku ili produktivnu karij eru u bibliotekarstvu koj oj znaa j no nedosta j e bilo koj a od osam vrednosti . Bi l o kako bil o, upravlj anj e zapi sima oveanstva j e j edini zadatak koj i imamo a da ga ne moemo del it i sa ostalima. Pi sani , vi zuel ni i auditivni zapisi civilizacij edolaze iz svi h razdoblj a od praskozorj a i storij e; sa svih kontinenata, zemalj a i za j edni ca; i u svim formatima - od srednj ovekovnih r ukopisa do knj i ga, f i lmova i elektronskih resursa. I mamo dunost da sauvamo i prenesemo sve ove zapise - dunost koj a oito mor a zavi siti od sabranog r ada i lokalnih , regi onal ni h, nacionalnih i medunarodnih napor a svake vrste. S vi ovi vi dovi saradnj e zasniva ju se na mnotvu poj edinanih napora i angamana i poj edinane volj e za doprinosom tako vel i kom i stalnom zadatku. Kra n i l raz og za ouvanj e j j svih ovih tekstova, slika i zapi sanih zvukova j e obezbeivanj e pri like buduim generacij ama da ih i ta j u, gl eda j u i slua j u, i na ta j nai n, steknu znanj e tako da mogu da stvore novo znanj e. To novo znanj e e se onda sadrati u zapi sima koj i se sastoj e od tekstova, slika i zvukova koj i sami uveava j u zapise uveanstva. Tako se nastavlj a beskr a j ni k r ug sticanj a,
stv ar anj a, zapi siv anj a, ouvanj a i pr enoenj a znanj a i p obolj ava drutvo

i unapreuj e civi l izacij a. Ni ta od ovoga ne bi bi l o mogue bez posla koj i radimo. Nij edno del o tvoracaznanj ai uvara zapi sanog znanj ai infor macij a ne bi bi l o n izata kada budue gener acij e ne bi mogle dekodirati tekstove, slike i zvukove koj i pr enose znanj e. Ima poruka iz pr ol osti (kao to su Azil ski kamenii) koj e osta u ne znatl i e s o v znakova koj e ne moemo p j j itati , slika koj e ne moemo protumaiti - ali one su mal obroj ne, i gotovo sve poruke iz prolosti koj e j o poseduj emo mogu se dekodirati. Ako nae upravlj anj e tr eba da bude del otvorno, sposobnost buduih lj ui da ita j u i razume j u tekstove i slik e dananj ice i j uer anj i ce od presudne j e vanosti. Ovo j e razlog zato su istinska pismenost i sposobnost stal nog i tanj a od centr alnog znaa j a za na zadatak. Tekstualni zapisi su po vr sti dr ugaij i od slika i zapi sanog zvuka. Ne treba nikava vet i na za gledanj e u sliku (iako treba veli ka vetina da se poj mi sva sadrina ili umetnika

202

I st ra j avanj e

v r ednost slike) . Zvuni zapi si su r azumlj ivi - ako slualac razum e j ezik i li muzi ke konvencij e - bil o kome ko ima pri stup mainama koj e puta ju t aj zapi s (ovo poslednj e j e prepr eka za budue gener acij e) . Staln o i t anj e, s druge st r ane, zahteva dij apazon sloenih i ne ba l ako steeni h vet ina i kulturni i obr azovni r efer ent ni okvi r koj i ne mora j u biti na dohvat r uke u budui m godinama. Pi t anj e ouvanj a i progr esivnog prenosa zapi sa oveanstva (naj vanij i vid upravlj anj a) zavi si od nae sposobnosti da budemo dobri upravnici , ali zavisi i od vet ina lj udi i z budunost i i maina lcoj e kor i ste. Na j vanij e, zavi si od sposobnosti i t anj a, dekodiranj a tekstova i razumevanj a zapisanog znanj a prol osti.

itanj e vitalna vet ina

Znaa j i tanj a za lini razvoj , obr azovanj e i drutvo ne moe se preceniti. Pored udnih fanatika poput Re j la ([Raymond Kurzweil ] j monda Kurcva koj i sada kako se ini , ver uj e da e znanj e ubr zo biti unoeno u mozak 2 bez obaveze da se kori ste oi k ao posrednici ), veina lj udi pr i hvata da danima re r t en razv a. U i n aan e I dsk i d u v o o e talno ta e v d o u o s p j g j j g j televizij e i drugih manifestacij a masovne kulture, na stot ine hilj ada lj udi j e italo knj ige tada popularnih autora koj e su sve kl ase vol ele (od koj ih ale na mile k e su ek a li v znai da su o o i Dikens . D o o e eau ideal b o b ) g j j dokovi ma Nj uj orka za i sporuku Stareprodavnice retkosti i onda plakale na l nim l nt ma v e ile ekviva e o so n i i na ta k na rosto b ov s va uli cama itaj ui na j p j j mili onimakoj i gleda uper Boul ili na juS j novij u epizodu budalastekomedij e larne i i i me o u niml iv lini z u amen vlai za u kl K o situacij e? Ma p p j p j j
m aso v n e k u l t u r e :

matram popularnu kul tur u - ne uvek ali esto S uesnikom i interaktivnom, dok j e masovna kult ura.... 3 i i k lt re. esto uvodila pasivnost i privat zac j u u u

i gura Dikens j e (velik pi sac po svim standardima) bio provorazredna f i traile su n vo e v kn i e na stom veku ali n o e kul re u devet e o ularne tu , j g j g p p k la a za nekoli o k s n sti ko i e kulture i an aova o n i znan a o te isme ost , j j g j p p
vii od mi nim alnih vetina i angaovanosti koj e trai dananj a masovna

kultura. i tanj e nij e pasivna aktivnost. Ono zahteva ulaganj e i taoevog znanj a i razumevanj a da bi bilo produktivno. italac stupa u interakcij u

Istra j avanj e

203

sa sl oeni m t ekstom na nain koj i j e kvalitat ivno dr ugaij i od, na pr imer, masovnog gl edanj a t elevizij e ili sl uanj a top li st e 40 na radij u. Z ato su itanj e i entuzij azam za itanj em meu na j vanij i m darov ima koj e moemo ledei navod j eizj ednog intervj ua engl eske hum ori st i arke pok l oni t i deci . S vnsend) sa Lin Barber (Lynn Barber ): Su Taunsend (Sue Tov " Rekla sam neto o nj enom nepr ivil egovanom detinj stvu, ali j e ona rekl a ne, u j ednom klj unom vidu ono nij e " bil o neprivilegovano: Moj i rodi telj i su bili autobuski "

kondukteri , ali su itali knj ige, i to j e razlika. itanj e vam

" 4 nim la zbog k se. daj e izbor, ne oseate se sputa

tom vetom budunosti kvantitativno e, kao i sve itanj e vam da j e izbor. S

dananj ice, dominirati masovna kultura, ali al ternative, koj e predstavlj aj u li ivn . r i r i minira kva tat o larna i vi ka kultu a st a ae do e o u so , p p j
Biblioteke i maj u budunost
D ragi itaoe,

Biblioteke i bibliotekar i e nastaviti da obavlj a j u istorij ski zadatak iz znaaj nog razloga to to trae drutvo i i a a n e debate r . Imaem korist od s d o edinci d utvu o u j pj o budunosti biblioteka i znaenj u bibliotekarstva zato to peri od introspekcij e, ako j e o granienog vremena i pozitivnog stava, donosi snagu. Nadam se da e ova t i no tima do rine i ras rav im undamentaln m vred s a o na p p f e l no r e o a en u na od u sti tom samois itivan u i k a n m sn j j j j p i vrednosti. Takode se nadam da emo radi ti za j edno na o rim delom i v t o do a biblioteka d b stvaran u no o zla n b , j g g zato to emo shvati ti i ostvar iti za j ednitvo cilj a usred
ra z n o vrsn osti na ih zad a t a k a .

Istraj te!

Ma j kl Gorman Fresno, Kalif ornij a

204

Istraj avanj e

N A PO M EN E

Bi emo u stanj u da poalj emo skenere u unutranj ost mozga, mal ene skenere koj i su veliine krvnih elij a, koj i e putovat i kroz mozak, kroz kapilare, i u stvari e moi da skenira j u lj udski mozak iznutra i izgrade bazu podataka koj a opisuj e sve to se odvij a " u lj udskom mozgu. A ta hrer j scenari o bie ostvar iv u roku od 25 godina, intervj u, Le
News Hour , September 13, 1999.

Walt Crav vford, Bei ng A nalog (Chicago: ALA , 1999), 90. "

3
4

Michael Kammen, American Culture s: Social Change and the 20th , American Taste Century (Nev v York : Knopf, 1999), 22. " "
Double Vi sion , The Observer (October 10, 1999) : 25- 28.

205

IN D EK S

Broj evi stranica iza koj ih sledi slov o n ( na primer, 14n) upuuj u na napomene j edinicama na toj stranici. N apomene za sv ak o pogl av lj e j av lj aj u se na kra j u poglav lj a.

A A C R 2 , 12 8 , 133 , 135

administracij a (uprava), bibliotek a, 21, 35

ak ad em sk e b i b l i o t ek e

bi bliotek a obuka u , 60 i itanj e, 137 iskorienj e prostora, 67

kao mesto , 55- 6 6 sastav, 194

akredit acij a f akultet a za bi bli ot ekarstv o, 82, 83- 87 aksi o log ij a 15

A m azon.com , 9 1, 179

A mer ika unij a za gr aansk e sl obode, 117 A mer i ko bi b li oteko udr uenj e Bi bl i oteka p ovelj a sloboda, 154 Eti ki kodeks za bibl iotekar e, 32 i dej a pr av a, 106, 107, 111, 113, 118, 180, 181
i intel ektu alna slobod a, 33, 34 , 39 , 105- 119 , 155, 179 , 187, 200

Internet stranica Udruenj a za bibl ioteke usluge ml adima, 115 kampanj a za pravinost pristupa, 159, 166- 167 K ancelarij a za intelektualnu sl obodu, 106
K om i tet za ak redit acij u , 83, 86
K om i t et za intelektualnu sl obodu , 111

K ongres o profesionalnom obrazovanj u , 84 n l , 11 n l , 84

206

anar hizam , 109 , 185, 187

An gl o- amer ika p r avi la katalogizacij e, dr ugo izdart j e, 133

ant ii ntelektualizam , 38, 200

apsoluti kao vredn ost i , 18 A rgir is, K r is, 197 n 15

arhivi , 23, 24 , 57, 69 , 125 A ristotel i tome sl ino, 2 7

artifakti i umet ni k a del a, uvanj e, 77

A tkinson, Hj u, 124 , 128, 192

B akland, M aj kl , 44 n2
B at l er, Pirs, 27, 29
b estse ler i , 14 3

beine mree, 60, 62 , 63 , 164

bib l iografska kontrola i filtr iranj e, 114

kao del o b ibli otekar a, 35, 52

kao utel ovlj enj e racionalizma, 132 obrazov anj e za, 82 bi b li ograf ski standardi
i racional izam , 128, 13 1, 133 u obu ci kori snik a, 92

biblioteka automacij a, 12, 43, 133

bibl i oteka nast av a ( obuka k or isnika) , 23, 82, 130 , 158

biblioteka organizacij a. V . organizacij a bibliot eka

bibl iot eke zgrade bi bliotek e dvoj ne namene, 62

i v irt uelna b i b l iot eka, 46- 49 , 55

izg led, 65- 66 nova p it anj a ok o, 62- 64 poveanj e br oj a, 42 bibli ot eko obrazovanj e (obuk a k ori sn ika) i nansiranj e, 158 f
i elektronski izvori , 2 3, 2 5 i prav inost pristu pa, 62, 106 k ao r ad bibliotekara, 97, 122 , 126 pr ostor za, 57, 63

u elektronski umreenoj bibli oteci , 130

b i b l i o t ek a

i ni cij a, 19- 20 def i demokratij a, 185- 198 i pr i v at nost , 169- 183 i st orij a, 42- 4 3 kao elektronsk i umreena bibl ioteka, 59- 6 1 naspram virtuelne biblioteke, 7, 43 49
obu ka u , 2 5, 82

odnosi sa j avnou , 53, 118, 164, 166

sl ika, 4 3 , 4 5, 53 v rednost , 4 1- 54

bibli oteka dv oj ne namene okruga Brovard i Jugoistonog univerziteta Nova, 64 b i bl iotek a dvoj ne namene u San H ozeu, 63, 64 biblioteka dvoj ne namene u Seminolu, Fl orida, 64
B i b liotek a H ari S T r u m an , 19 2

bibliotek a k ao m esto , 55- 70

Bibli oteka okruga K er ol i Centar za star e 64

b i b l i o t e k ar i

def i nicij a, 22- 24

i virt uelna bibliot ek a, 44 , 4 5, 4 9, 52 karakter ist ine vrednost i , 22 , 24 , 25, 29

208

b i b l i ot ek ar st v o

uv anj e, 59, 136, 20 1 def i ni cij a, 20- 23

kao racionalna profesij a, 122 bi b l ioteke dvoj ne namene, 63- 64

bi blioteke u centru grada, 59, 65, 155 b i bl ioteke u preduzeima, 4 1, 43, 57, 102
birokratij a, 38, 64, 100
Bj ukenen, Patrik D ., 116
b o ln i k e b i b l i ot ek e

i i tanj e, 102 i etika usl uga, 14 8, 159

B randes, L uis, 172 Br itanska bib li oteka, 69

B uildings, Books, and By tes (Zgr ade, kn j ige i ba j tovi ) .

V / zv etaj Bentonove zadub ine

Caj t ahml , Valeri A ., 96

CD-ovi kao medij um ouv anj a, 19, 21, 23, 76

Centralna bibli oteka okruga M altnoma, 61

centralni k atal ozi , 2 1, 22, 133, 134
cen z u r a. V i In t el ek t u a l n a sl o b od a

i intelekt ualna sloboda, 106, 109, 110 i znaaj grae, 78

kao kontr o la um a, 112

mot iv acij e za, 188- 189

eril, Vinston, 186 n4

i tanj e if i lt rir anj e, 114 i tehno l ogij a, 7, 12, 13, 34 , 38, 70, 1 47 i upravlj anj e, 71, 72 kao razvoj na vetina, 118, 138, 150
kod Finksa, 38

pospeivanj e, 68 Rottaj n o, 33 u v i rt uelnoj bi bl ioteci , 4 5^ 47

c u v anj e

el ekt ronsk ih izvora, 2 1, 4 3 k ao rad bibliotekara, 2 5, 54 , 80 k ao upr av lj anj e, 7 1- 73

sv rha, 29 , 4 5, 64 , 66- 67 , 176

tampanih knj iga, 19, 22, 56, 66, 75 zap isa oveanstv a, 39, 72
D

Dablinska inicij ativ a, 135

D an ska, 112
d ec a

i i ntelektualna sloboda, 110, 111, 113, 118 i Internet , 118, 155 i obuka kori snik a, 34 , 4 1, 6 8

dej e biblioteke. V .i kolske biblioteke

i itanj e, 78
k ao m esto , 68 sastav , 98- 99 , 14 5- 146

dej i bi bliotekari , 68, 78, 144 , 145, 160 dekodiranj e naspram pismenosti , 14 1 u uenj u it anj a, 138 delj ene bibliot eke zgrade. V Biblioteke dv oj ne

2 10

demok r at ij a def i ni cij a, 185- 186

i bibl iotek e, 16, 3 1, 4 0, 102

i inf ormaciona polit ika, 169, 187, 192- 193

i intelektualna sl obod a, 106 , 186 i pismenost , 157, 187, 189 i Ranganatanovi zakoni , 3 1 kao vr ednost , 16
k o d Fink sa, 36

rotivre n ti os u 186 187 , p Desart , Dord , 110 n4

di g i talna bi b li oteka, V . i V irtuelna bibliotek a

di gitalne inf ormacij e

kao zamena za bibl ioteku kao mest o, 43- 4 7, 52 , 59 nedostaci , 47, 59

dig it al n i izv ori. V . / Elektronski izv or i uvanj e, 46, 47, 55 prostorni zahtevi , 46, 68
d ig i talni j az , 59 , 150 , 157, 178

Dikens, ar ls, 1 21 nl ,
D i k l , Piter, 150

Dilukij o, Patr i cij a, 115 n9 Direkt i va o zatiti podat aka (Ev ropska U nij a), 175
direktor i b i b li otek a, b i bl iotek ar i k ao, 195

Dj u i , Don, 17, 28 Dj ui , M elv il , 27, 125, 127, 133

dobro drutv a, 32 , 183, 186

dod i p lom sk o bibl iotek ar stv o, 90, 126, 127

dopunsko obrazov anj e i bi bli oteka pi smenost , 147

doivot no uenj e, 39, 4 1, 68, 10 1, 145, 188 Dr udg e Rep or t , 132, 194
D ef er son , Tom as, 66 , 73

De j ms, Vilij am, 28 Dons, A drij an, 74

D o nson, D ebra V i lk ok s, 146 n l 2
E

Ej zenta j n, Elizabet , 73 ek onom ij a bi b liotek og poslovanj a, 122 elektronska k omuni k acij a, 7, 47, 48, 50, 134, 14 5 i poverenj e izmeu itaoca i izdavaa, posledi ce, elektronske knj i ge, 44, 49, 52 , 20 1 el ektronski asopi si , V i Di gitalni izvori elektronski i zvori . V . i Di gitalni izv ori
i obuka korisnika, 25

i privatnost , 170 katal ogizacij a, 28, 92

elektr onski k atalozi . V . i sistemi bibliografske kontrole

i obuka kor isn i ka, 12 8

i pravinost pri st upa, 154

el ektr onski umreena bibliotek a, 59, 60, 62, 126
e lit izam , 34

Enis, St iv en, 79

49 epistemologij a, 31, 32, 1

e st et i k a

k ao v rednost , 38

u b ibli ot ekim zgradama, 65

2 12

fakultet ski status za bibliot ekar e, 127

F i cder al d , Fr ances, 79

i lmov i , ouvanj e, 23, 76 f i lozof f i j a bibliotekih vrednost i , 5, 20, 25, 27, 29, 30- 39

i l triranj e, 13, 114 , 115- 118 f

i nansir anj e biblioteka, 99- 10 1, 136, 146, 147, 150, 16 1 f
Finks, L i , 29 , 30, 36- 38, 80 i zika bibliotek a, V i b ibl i ot ek a k ao mesto f

l eksibilnost u b ibli otekoj organizacij i , 124, 195 f

Forum za naci onalna p itanj a (N IF) , 190, 19 1 Frej zer, Dej m s, 138 fundamentalne sposobnosti , 16, 38, 82
f undamentalne vredn ost i , 40

Gal ah er , H .M ., 2 8

Gedon, an-Klod, 45, 46

Gej ts, Bil , 5 1, 129, 16 1
g l obal izacij a, 12, 122 gr aanstvo i bi bli oteke, 154, 188, 189

Gr isvol d proti v drave Konektikata, slua j , 172

Hal of , R ober t , 162

hardver, ouvanj e, 60, 154

H aris, Rom a, 12 8

Heder ima dve mami ce, 117

Hol andij a, 112

Horacij e, 7 1
human i stike vrednosti , 37 Huver, D. Edgar, 173 hv atanj e bel eaka, 139

ideal i zam , 29 , 30, 37, 38, 148, 194

informaci ona politika, 192 informatika sposobnost , V . i Biblioteka nastava

inform at ik a i fakultet i za b i b liotek ar stvo, 82 85

int el ektualna sl oboda, 33, 34, 39, 105- 107

internacional izam , 122 I nt ernet adm in i str at or , b ibli otek ar k ao, 83 Int ernet . V i Sv etsk a mr ea, 19 , 33, 4 5, 56, 59, 108, 110- 115

I SBD (M eunar odni st andardni b i bl i ografsk i op is), 128, 133 n 203 istr a ava e 199 j j , izbor grae, 164, 182, 190

2 14

izj ava o intelektualnoj slobodi K anadskog bibliotekog udruenj a,

izlobe i liste novih knj iga, 145

j apanska popul arna ku ltura, 112 j av ne bibliotek e, 64 , 65, 69, 98, 102, 129,

j az p ismenost i u ameri k om dr utvu, 143

K alif ornij a, 4 7, 48, 53, 103 Kamen, M a j k l , 202 Kaplan, A br aham , 28

K ap lan , L ui s, 195

K arnegi , Endru, 42 , 58

katalog izacij a, 24 , 28, 40, 84, 92, 134 katal ozi sa j av nim pri stupom. V El ektr onski k atal ozi , 4 1, 60 kl asif i k acij a u bibliotek oj nastavi , 114
K l inton, B il , 155

knj ige, t ampane, 19, 22, 46, 73, 76, 136

K olonij a M asausetskog zaliv a, 14 1

kompaktne poli ce, 69
komunik aci one vetine, 47, 73, 96
K ongresna bibl ioteka, 19 , 64 , 6 7, 127, 133 kontr o l a aut or iteta, 13 1, 196

k ontr ov er zna graa, 178, 182

k onzer v ativ i zam k od bibliotekara, 38

korisn i ci sa hendikepom , 62, 66, 159

krit i k o mi lj enj e, 23, 60, 130, 139
K rof or d, Vo l t , 55, 199

k ul tura tam pe, 72- 74 Kurcvaj l , Re j mond, 202

L

LCSH (S p isak p redmetnih naslova Kongresne bi bl i oteke) , 133, 136

lj udsk i k ontakt , 47, 57

magacini, otv oreni , 66

M an , Tom as, 9 5

mape, uvanj e, 67, 76

M A R C , 128, 133 , 134

masovna kultura i popularna kultura, 202

med ij a centri , 200 M eunar odn i standar dn i bi bli ogr af sk i op i s ( I SBD ) , 128, 133
M ek l i, A ribald , 29, 32

metapodaci , 135
metodi komunikacij e, 122, 123, 145
m ikr oob l ici , 19 , 22 , 67 , 13 3

2 16

M i ni star stvo privrede SA D , 59

M ini starstvo zdravlj a, obrazovanj a i dravne brige, 171, 184

M rea. V / nternet ; Sv etsk a mrea

muzike partiture, uvanj e, 76

nabav ka, 22 , 34 , 79

napredak , 130, 14 1 N ar odn a Republi ka K ina, 193

narodni uni verzitet , V i neprivilegov ani kor isnici ;

U n i verz i tet i za si romane, 60

nasilj e, 110- 113

nauni asopisi. V . i Elektronski asopi si , 42, 49, 50, 5 1, 56, 67, 75

N auk a, 20 , 32 , 52

neprav i nost pristupa, okonavanj e, 159, 160 nepr ivilegovani korisnici. V . / Narodni uni verzitet ;
U niverzitet za sir omane, 59, 100, 156 , 159, 16 1 N et . V . Internet ; Sv et sk a mrea

nevidlj ivi f akultet , 5 1

nihi lizam , 38

obuk a korisnik a, . V . i Bibli oteka nastava/ obrazovanj e

OC L C , 4 4 , 134

odnosi sa j avnou za b i b l ioteke, 53, 118, 164 odrav anj e bibl ioteke,

odziv i r el ev ant nost , 114 , 13 1

Ok amova britva i organizacij a b ibl i oteke, 124 , 136

opscenost , 105

opunomoivanj e, 195, 196 otv or en pri stup bi b li ot ek oj grai , 66, 68, 69

O zborn , Endru , 2 8

Panici , A ntonio , 2 7 , Parker , Teodor, 186 Per v s, A l an , 14 1, n 8 P et zakona bibl ioteke n auke, 30

Pir s, N i l , 27 , 29 , 58

p ismenost i uenj e, 32,39, 137

Pi taj Eli s ( Internet stranica) , 115, 117

po li ce, 69, 109 popu l arna ku ltura, 112

Postman , N i l , 14 1

pov erenj e 87, 183

poverlj iv ost bibliot eke evidencij e, 183

pragmatizam , 29, 30, 3 1, 37

preprek e pr i stupu , 160, 164 183 rivatnost 39 169 170 , , , p

2 18

r acionalizam , 39, 12 1, 122 , 123, 125, 129

raunarska poduk a,
raunski centr i i b i bl ioteke,

radne stanice, 59, 63, 164

Rang anatan , S.R ., 20 , 2 8, 30

razv oj zbirki , 2 1, 52, 82, 122, 124, 126

ref erensna sluba kori snika, 95 r eferensni intervj u, 95 Reli gij a 11, 185 Rotenberg, M ark , 170

Rot taj n, Semj uel , 30, 32 , 34 , 35, 36 Rou p r oti v V e j da, sluaj 172
Rouk i, M ilt on , 25 , n 5

rukop i si 73, 75, 125

Rusij a, 189

seks i nasilj e, 110

seksualne slik e, 112

sistemi b i b liograf ske kontrole, sken iranj e okoline, 163

V . i Elektr onski katal ozi

Sle j t (elektronski asopi s) 51

slike, tumaenj e, sloboda izraavanj a, bi bli ot ekarovo prav o na, 106, 189
sposobnost i. V . fundament alne sposobnosti 33, 35, 36, 37, 52

stal no obrazovanj e. V . Doivotno obrazovanj e 25

Stoun , K aren , 62

stri pov i , 110

student i , V . i A k adem ske biblioteke 130, 137 , 14 7

surf ovanj e po Internet u, 113

S v e t sk a m r e a . V. i I n t er n et 19 3

era, Desi , 20, 28, 29, 31

. i dej e biblioteke 50, 67, 10 1, 102, 103, 14 7 kol ske biblioteke. V
T

Tat in ci mer , 117

Taunsend , Su , 203

t ehnolog ij a 7, 13, 19, 20, 47, 52

telef on sk i imenici , 79

Tik oson, Dej v, 9, 96

tota li tarizam , 187

Tuman, M a j ron, 151, nl 3

. Doi v ot no uenj e 7, 32, 36, 39, 4 1, 4 5, 4 8, 50 uenj e, doiv ot no . V Udruenj e za moderne j ezi ke (M L A ) , 79

220

udbenici , 79
u m ni iv ot , 34 , 139 , 142 , 17 1

Uni verzitet K alif ornij e, Berk l i , 222 Univerzitet K ol umbij a, 115 usmena t radicij a, 140
Ustav SAD , privatnost u, 172
V

Vaj l d, Oskar, 143

V er b i , El iz abet , 178

verovanj a i vrednosti , 11, 16

Vest in , A lan , 173 , 174 , 175

virtuelna bibl iotek a 7, 44 , 45, 46, 47, 59, 130

vr st a grae, k ao b i blioteka organizacij a, 125

V ud, D e j v id, 139, n7
W

Z akon o A merikancima sa hendikepom, 62

Zato Doni rte zna da i ta , 14 1

znanj e kod ref er ensnog bibli otekara, 79

znanj e, prenos, 120 zv uni zap i si 46, 76, 125, 202
argon , 11, 25, 16 3, 188

221

A U TO RU

Maj kl Gorman j e ef Odseka za biblioteke usluge u Bibl ioteci Henri Meden, Dravni univerzitet Kalifornij e u Fresnu. Ranij e j e bio rukovodil ac katalogizacij e za Britansku nacionalnu bi bl iogra i j u, lan f Britanskog sekret ar ij ata za biblioteko planiranj e i ef Kancelarij e bi bliografski h standarda u Britanskoj bibl i oteci. Predavao j e na fakultetima za bibli otekarstvo u rodnoj Britanij i i u S j edinj eni m Dravama. Prvi j e urednik Angl o-amerikih pravila za katal ogizacij u, drugo izdanj e (CLA, LA, ALA , 1978) i revi zij e tog dela ( 1988). Autor j e Saetog AACR2 (CLA , LA, ALA, 1999); i urednik i autor delova knj ige Tehnike usluge danas i sutra, drugo izdanj e (Li brar ies Unlimitad, 1998). Delo Budue biblioteke: snovi, ludilo i stvarnost, napisano sa Vol tom Krofordom, ovenano j e N aunom nagradom kompanij e Blekvel za 1997. godinu. Nj egova naj novij a knj iga, koj u j e izdala ALA 1997, nosi naslov Nae j edinstvenep rednosti: razmilj anj a za bi bl iotekare. Gorman j e autor preko sto lanaka u nauni m i str unim asopi sima. Odrao j e broj na pr edavanj a na meunar odnim , nacionalni m i dravnim konferencij ama. Ma j kl Gorman j e lan Bri t anskog bibliotekog udruenj a, dobitnik Pohvale Mar garet Man za 1979. i dobit nik M edalj e Melvila Dj uij a za
19 9 2 .

Preveo sa engleskog Sergej M acu r a

223

K N J IZ I

Knj i ga M aj kl a Gormana Nae ne p rolazne vrednosti : bibliotekarstvo u 21. veku namenj ena j e knj i golj upcima, knj i gozna!cima i knj i gotecima, onima koj i j o vladaj u svoj im znanj em uz pomo rta, reza i r aboa, kao i drugima koj i su se uput il i autost radama informacij a. Zat o to biblioteke artikuliu i pokuavaj u da uestvuj u u reavanj u pr oblema kreacij e i di st ribucij e znanj a; zato to se demokrati zacij a i globalizacij a drutva, interdisci plinarnost poj ava i multitalentovanost korisnik a m ogu uznositi na l eim a biblioteka, odgovornost bibliotekara da prue znanj e o znanj u, ne samo na odgovaraj uem intelektualnom, ve i tehnol okom nivou, sve j e vea. Biser pisaa maina, ili ibm kompj uter ; ukasti iskrzani katal oki li sti ili po vi e parametara pr et r aiva baza podataka samo su sredstva, ij a svr sihodnost zavi si od sposobnosti , vet ine i znanj a nas samih , bilo da svoj im znanj em i vrednoom obdanj uj emo reima u mal im bi bl i otekama, ili da razmaglj uj emo propise i r azbra j amo materij alnu i duhov nu pr avdu za opstanak knj ige i itanj a, st alno pokuavamo da zadovolj i mo odreene standarde, odnosno dosti gnemo neprolazne
v r ed n o st i .

U svoj im poznim godinama Miodrag Popovi, ugledni profesor Fil olokog fakult eta, zapisao j e da su prolazei kroz profesorsku i t aonicu, u koj oj j e svoj evremeno pedesetih godina radi o, svi prosvetni i nauni radnici ostavlj ali u nj emu t r agove kretnj i , gestova, izr aza li ca, rei , mi sl i . U knj izi Maj kla Gormana svi smo oli eni kroz tenj u da nai m ustanovama, i taoci ma i udr uenj ima i skreno podari mo sve naj bolj e. U kratkom vr emenskom rasponu poj avile su se na stranom i domaem t r itu dve knj i ge koj e razumej u, obj anj ava j u i slave itanj e, bi blioteke i bibl iotekare - Istor ij a itan j a Alberta Mangela (Alfred A. Knopf, vetov i , 2005) i Nae ne 1996; S prolazne vrednosti Maj kla Gormana (ALA , 2000) . I obe su s pravom nagraivane. Zahvalj uj ui saradnj i Fil olokog fakulteta, nj egove Katedre za bibliotekarstvo i i nfor matiku (osnovane 1963. k odo ren e Ameri og m ri k amba ade rilici smo da uz b odine i A e e s u , , , ) j p g udruenj a bibliotekara, obj avi mo prevod Gormanove knj i ge na srpski ad s alno i na l ozivaemo se od s a t zik. Po ut Gormanovih nae a e , p p j Gormanove neprolazne vrednosti , zahvalj uj ui koj ima ooveuj emo bibli oteke, omoguuj emo i m svr sishodnost i traj nost kao uvari ma i i a o dinca i k lt roloko ro er tet e r m rima istori sko nauno u u s o ote , p p p j j g g g p
i d r u t v a .
A . V r a n e

N ae nep r ol azne vr ednosti

B i bl i ot ek a rst vo u X X I vek u

A u to r :

M aj kl Gorman
G l a v n i u r ed n i k :

prof. dr A leksandra Vrane

P r ev o d :

Sergej Macura
I z d a v a : F i l o l o k i f ak u l t et

Univerziteta u Beogradu
Pr ip rema i tamp a:

Belpak , Beogr ad
T i r a:

500 primeraka
I SB N 9 7 8 - 8 6 - 8 6 4 19 - 3 4 - 7