Biografija

ivot Migela Servantesa je do 18. veka bio nepoznanica i postavljao je mnoge nedoumice[3]. Sistematsko istraivanje javni i privatni ar iva po!elo je tek u 18. veku i nastavilo se do danas" !iji je rezultat obimna dokumentacija koju danas posedujemo o ovom velikom #panskom piscu" pesniku i dramaturgu. Me$utim" jo# uvek postoje delovi Servantesovog ivota o kojima se malo ili gotovo ni#ta ne zna[3]" kao npr. period izme$u 1%&'. i 1()*. koji obu vata vreme od njegovog odlaska u zatvor u Sevilji do prelaska u +aljadolid" ili na primer o motivima mnogi presudni odluka koje je doneo u ivotu, odlazak u -taliju" odabir vojni!ke slube" povratak u .paniju koji je bio osuje/en gusarskim napadom" njegovo lutanje po 0ndaluziji izme$u 1%8'. i 1%&'. kao sakuplja! poreza" de1initivan povratak u Madrid 1()8. i povratak pisanju. 2datle i mnoga pogre#na namerna ili nenamerna nadome#tanja mra!ni laguna u Servantesovom ivotnom putu !esto pogre#nim tuma!enjima Servantesovog diskursa u delima koji bi se mogao protuma!iti kao davanje autobiogra1ski podataka[3]. Servantes je retko govorio u svoje ime i vi#e je voleo da daje podatke o sebi preko izmi#ljeni likova kao #to je to bio mavarski pripoveda! Sid 3enandelija iz Don 4i ota" ili u svojim prolozima" posvetama i u 56utu na 6arnas7" gde daje #krte i razbacane opise autora" tj. sebe" koji se ne mogu tuma!iti sa sigurno#/u[3]. 8ako se zna da je kr#ten &. oktobra 1%*'. godine[*] u crkvi Santa Marija del Major 9#p. Santa Mara la Mayor:" ali se ta!an datum ro$enja nije mogao utvrditi. 6retpostavlja se da je to bilo ;&. septembra" na dan sv. Mi ajla[3] 9Migel < Mi ajlo=Mi ailo na #panskom:" ali i po tom pitanju postoje mnoge nedoumice. 8ako$e treba napomenuti da je svoje drugo prezime" Saavedra" verovatno uzeo od nekog daljeg ro$aka nakon povratka iz alirskog zarobljeni#tva[3][%]. >ajraniji dokument na kom se Servantes potpisuje sa ova dva prezimena 9Servantes Saavedra:" datira nekoliko godina nakon #to se vratio u .paniju. 6o!eo je da dodaje drugo prezime" Saavedra" oko 1%8(. ili 1%8'. u zvani!nim dokumentima kao #to je na primer bio dokument u vezi sa njegovim brakom sa 4atalinom de Salazar[(].

Detinjstvo
Servantes se rodio u 0lkali de ?nares kao tre/e od petoro dece 90ndrea i @uisa su bile starije" a Aodrigo i Magdalena mla$i od Migela[']: @eonor de 4ortinas 9#p. Leonor de Cortinas: i Aodriga Servantesa 9#p. Rodrigo de Cervantes: porodi!nog lekara i irurga za koga se smatra da je verovatno bio jevrejskog porekla 9novi ri#/anin:['][8]. 3io je kr#ten u crkvi Santa Marija la Major 9#p. Santa Mara la Mayor:. 2tkri/e njegove kr#tenice iz te crkve u 18. veku" kona!no je razre#ilo misteriju mesta njegovog ro$enja. 6orodica se stalno selila tako da se ne zna mnogo o Servantesovom detinjstvu. Bodine 1%%1. porodica Servantes se de1initivno preselila u +aljadolid u potrazi za boljim ivotom. >akon entuzijazma novog po!etka" Aodrigo Servantes je zapao u dugove zbog koji je vi#e puta dospevao i u zatvor" a cela imovina mu je bila kon1iskovana. >akon nekoliko veoma te#ki godina" godine 1%%3. Aodrigo Servantes se vratio s porodicom u 0lkalu na kratko" da bi potom oti#ao sam u 4ordobu" u pratnji samo svoje majke. 8amo je" za valjuju/i svom ocu 9s kim isprva nije bio u dobrim odnosima:" dobio posao lekara i irurga u zatvoru -nkvizicije. Cbrzo zatim je doveo i svoju porodicu iz 0lkale da mu se pridrue u 4ordobi. C 4ordobi je Migel krenuo da se #koluje na akademiji 0lonsa de +ijerasa 9#p. Alonso de Vieras:. Cbrzo /e pokazati veoma veliko interesovanje za knjievnost. >e#to kasnije nastavio je #kolovanje kod kordopski jezuita. C to doba /e videti prve predstave @opea de Auede 9#p.

Lope de Rueda: koje /e" kao i kordopska pikareska" ostaviti dubok trag na mladog Servantesa. >akon smrti Migelovi dede i babe" Servantesov otac je odlu!io da krene opet na put < prvo u Branadu a zatim u Sevilju" grad koji je u ono doba bio u punom razvoju i smatrao se najvanijim gradom u .paniji. C Sevilji Migel je nastavio svoje #kolovanje kod seviljski jezuita. >jegov pro1esor je bio otac 0sevedo 9#p. Padre Acevedo: u !ijim su komedijama igrali njegovi studenti. 2tac 0sevedo /e tako$e veoma mnogo uticati na 1ormiranje budu/eg dramaturga Servantesa. C to doba /e Servantes po!eti da pi#e i svoje prve pozori#ne komade realisti!nog karaktera. 6o!etkom 1%((. godine porodica se preselila u Madrid" grad koji je bio u usponu i doivljavao je demagra1sku eksploziju za valjuju/i tome #to se u to doba tamo preselio dvor Dilipa --. C to doba Serantes je napisao svoje prve sti ove < sonet u !ast ro$enja druge k/erke Dilipa -- i njegove druge ene" -zabel de +aloa. Euan @opez de 2jos 9#p. Juan Lpez de Hoyos:" pro1esor u #koli 5?studio de la +ilja7 9#p. Estudio de la Villa:" koju je Servantes po a$ao" objavio je !ak neke Servantesove sti ove 9nuestro caro F amado discGpulo['] < 5na#eg nam dragog i voljenog u!enika7: u svojoj knjizi o bolesti i smrti -zabele de +aloa. 6rema dokumentima na$enim u 0r ivu Simankas 9#p. Arc ivo de Si!ancas:" zbog navodnog u!e#/a u dvoboju u kom je bio ranjen izvesni 0ntonio de Segura[&] 9#p. Antonio de Sigura:" 1%. septembra 1%(&. godine Migel Servantes je osu$en na proterivanje na 1) godina i na odsecanje desne #ake" zbog !ega /e Servantes pobe/i prvo u Sevilju" a odatle u -taliju. Bodine 1()*. Servantes se nastanio sa svojom enom u +aljadolidu" gde se iste godine preselio i dvor Dilipa ---. 8u je na#ao i izdava!a Dransiska de Aoblesa" sina 3laska de Aoblesa koji mu je pre mnogo godina izdao 5Balateju7[1%]. 4rajem decembra 1()*. godine iza#ao je iz #tampe prvi deo 5Don 4i ota7 koji su pret odno najvili @ope de +ega i @opez de Cbeda. +e/ u prvim mesecima slede/e godine prime/ivao se uspe dela, C martu Servantes je dobio pro#irenje dozvole #tampanja na 6ortugal i 0ragon 9pret odno je dobio samo za 4astilju:. 6ojavila su se i dva piratska izdanja u 6ortugalu i drugo izdanje u 4astilji. 6ojavljuju se prve narudbine iz 0merike" a na maskembalima ljidi su po!eli da se preru#avaju u Don 4i ota i San!a 6ansu kao popularne literarne li!nosti[1%]. 6osle izlaska Don 4i ota iz #tampe" Servantes je postao poznat i van granica .panije. -zlaze nova izdanja 54i ota7, u 3riselu 91()': i Madridu 91()8:. 8omas .elton prevodi 5Don 4i ota7 na engleski jezik koji /e se pojaviti 1(1;[1(]. Sezar Cden 1(11. po!inje 1rancuski prevod koji /e zavr#iti !etiri kodine kasnije[1']. Servantes se de1initivno vratio u Madrid 1ebruara 1()8. 6rvo je iveo u ulici Magdalena" a zatim se preselio u ulicu @eon" u" kako se tada zvao" 5kvart muza7" gde su iveli i @ope de +ega i Dransisko de 4evedo i +elez de Bevara. Bodine 1(1;. preselio se u ulicu Certas" da bi kona!no 1(1%. pre#ao u ku/u na uglu ulica @eon i Drankos[18]. Svoje poslednje godine ivota Servantes uglavnom je provodio u Madridu" iz kog je odlazio samo na kratka putovanja u 0lkalu ili ?skivijas. C prole/e 1(1). gro1 od @emosa bio je imenovan vicekraljem >apulja i Servantes 9kao i Bongora: se nadao da /e biti pozvan da mu se pridrui kao dvorski pesnik" ali od toga na kraju ni#ta nije bilo[18].

C ovim poslednjim godinama ivota Servantesa su op rvali porodi!ni problemi i tri smrti, njegove sestre 0ndreje u oktobru 1()&" njegove unuke" -zabele Sans #est meseci kasnije i njegove druge sestre" Magdalene" januara 1(1)[18]. 6ozne godine su Servantesu tako$e donele ose/aj bliskosti s 3ogom, aprila 1()&. godine postao je !lan 54ongregacije slugu svetog sakramenta7 9#p. Congregacin de los Esclavos del Santsi!o Sacra!ento:" iako se ni#ta ne zna o tome da li se striktno pridravao nji ovi pravila 9postovi i apstinencija odre$eni dana" svakodnevno prisustvovanje misama" spiritualne vebe i posete bolnicama:. C julu 1(13. postao je isku#enik" a zaredio se ;. aprila 1(1(" nekoliko meseci pre smrti[18]. C me$uvremenu" Servantes je zavr#io i svoje 5Czorne novele7[1']. >eke su najverovatnije nastale u doba njegovi pute#estvija po 0ndaluziji" kao Ainkonete i 4ortadiljo ili @jubomorni ?kstremadurac" druge su pak nastale u periodu njegovog boravka u +aljadolidu" a druge su" opet" ne#to kasnije napisane" kao Aazgovor pasa" ili Higan!ica i u kojima se jasno vide aluzije na rastu/u netrpeljivost prema moriskosima koji su 1()&. bili proterani kraljevskim dekretom. Ielo izlazi iz #tampe u izdanju Euana de la 4ueste 1(1;. godine" sa posvetom gro1u od @emosa sa kojim je Servantes mislio da /e i/i u -taliju[1']. 2dma su doivele uspe , za deset meseci u .paniji su #tampana !etiri izdanja" posle koji /e do/i jo# ;3 izdanja do kraja veka" a Aose dJ2digije 91r. Rosset y "#Audiguier: i prevodi na 1rancuski 1(1%. godine. Drancuski prevod je doiveo osam izdanja tokom 1'. veka[1']. Bodine 1(13. po!eo je da pi#e i 56ut na 6arnas7 po ugledu na istoimeno delo Kezarea 4aporalija 9ital. Cesare Caporali:[1']. Ielo /e iza/i iz #tampe 1(1*. godine. >akon kratke pauze kada su se sva pozori#ta zatvorila zbog smrti Dilipa --" #panski teatar doivljava pravi procvat. Stvorila se atmosvera koje je bila inspiracija za mnoge pesnike i dramaturge" a plodni i ma#toviti 5monstrum prirode7[1&]" @ope de +ega" okruen grupom pristalica i u!enika" pretvorio se u idola obi!nog priprostog naroda[1']. Bodine 1()&. @ope objavljuje svoju !uvenu 5>ovu umetnost pravljenja komedija7 9#p. Arte nuevo de acer co!edias: u kojoj izlae svoju poetiku" podvla!e/i njegova 1ormula o uga$anju prostom narodu daje vi#e nego dobre rezultate. 4roz usta lika sve#tenika u 5Don 4i otu7" Servantes nevoljko priznaje genijalnost @opeu" ali izraava i svoje negodovanje zbog uga$anja ukusima prostog naroda[1']. +erovatno da je to bio i razlog bojkota koji je doiveo kad se vratio u Madrid < naime" nije mogao da na$e ni jednog vlasnika pozori#ta 9koji su u velikoj ve/ini ujedno bili i pisci novi komedija: koji bi uvrstio na repertoar njegova dela. Svoje razo!arenje izrazio je u prologu 52sam komedija i osam entremesa7,

...pensando Lue aMn duraban los siglos donde corrGan mis alabanzas" volvG a componer algunas comediasN pero no allO pPjaros en los nidos de antaQoN Luiero decir Lue no allO autor Lue me las pidiese" puesto Lue sabGan Lue las tenGa" F asG las arrinconO en un co1re F las consagrO F condenO al perpetuo silencio... $$$!isle%i da &o' uve( tra&e ono vre!e (ad su !e valili) opet sastavi ne(e (o!edi&e) ali ne na*o pti%e u gnezdi!a rani&i vre!ena+ o%u da (a,e!) ne na*o ni(og (o -i !i i tra,io) &er su znali da i i!a!) ta(o da i po rani u (ov.eg) posveti i i osudi na ve.itu ti'inu$$$[3]

C 5Iodatku na 6arnas7" Servantes obja#njava kako je odlu!io da svoje komedije 5publici predstavi u knjizi" kad ve/ ne moe u pozori#tima7 i tako se septembra 1(1%. godine pojavila zbirka 52sam komedija i osam novi me$uigri7 u izdanju Euana de +iljaroela 9#p. Juan de

Villarroel:[1']. 2ve komedije su sastavljene u razli!ito doba i ne moe se utvrditi nji ov ronolo#ki sled" ali jedno je sigurno < nji ovo objavljivanje i je spaslo od zaborava.7 -ako je jo# u prvom delu 5Don 4i ota7 obe/avao nastavak dogodov#tina veleumnog plemi/a i njegovog konju#ara" San!a" Servantes je ispunio obe/anje tek nakon 1) godina i to tek nakon izlaska apokri1nog drugog dela !iji je autor bio izvesni 0lonso Dernandez de 0veljaneda 9#p. Alonso /ern0ndez de Avellaneda:" rodom iz 8ordesiljasa[;)]. 0pokri1ni drugi deo 5Don 4i ota7 iza#ao je u 8aragoni" u izdanju izvesnog Delipea Aoberta 9#p. /elipe Ro-erto:. 2vo delo je bilo totalni 1alsi1ikat" po!ev od odobrenja knjige" preko dozvole za #tampanje do imena #tampa!a i mesta izdanja. Kak je i ime samog autora bilo lano. Martin Aiker 9#p. Martn de Ri1uer: je relativno skoro uspeo da na osnovu analize teksta iznese pretpostavke da se radi o izvesnom Eeronimu de 6asamonteu 9#p. Jerni!o de Pasa!onte:" vojniku i piscu koji je mogao biti inspiracija za lik galija#a Einesa de 6asamontea koji se pojavljuje u 3;. poglavlju prvog 5Don 4i ota7. 6rolog apokri1nog 5Don 4i ota7" koji se pripisuje @opeu de +egi" veoma je povredio Servantesa" u kome mu se preporu!uje da 5spusti nos i da bude skromniji7" i gde se ismevaju njegove godine uz optube da ima 5vi#e jezika nego ruku7[;)]" aludiraju/i na Servantesovu sakatost. Servantes mu je odgovorio s merom u 6rologu drugog dela 5Don 4i ota7" rekav#i kako je svoje rane zaradio u 5najuzvi#enijoj prilici #to su je videla pro#la stole/a i sada#nja" i #to /e je budu/i vekovi videti7. Ratim je na elegantan na!in dao i svoju ocenu o samom apokri1nom delu < u samoj knjizi dok Don Kihot prelistava 0veljanedinu knjigu" tu se zadese dva !itaoca koji razo!arano komentari#u 5budala#tine koje su upravo pro!itali7" a potom Servantes ubacuje u radnju i jedan lik iz apokri1nog dela i daje mu priliku da upozna pravog 5Don 4i ota7 i da uvidi da je 0veljanedin lik jedan obi!an prevarant[;)]. C novembru 1(1%. godine" posve/en gro1u od @emosa" iza#ao je drugi deo 5+eleumnog plemi/a" Don 4i ota od Man!e7" u kome Servantes opisuje nastavak dogodov#tina plemenitog idalga i njegovog konju#ara" ali ovaj put ga vodi do kraja" do same samrtni!ke postelje i time uklanja svaku dalju mogu/nost pojave novi apokri1ni nastavaka[;)]. >ekoliko meseci pred smrt" Servantes poslednjim snagama uspeva da zavr#i svoje poslednje delo" 56ustolovine 6ersilesa i Si ismunde7[;1]" koje je verovatno po!eo jo# 1()&. i najavljivao ga je vi#e puta u svojim ranijim delima[;;]. 6o tematici" 56ersiles7 pripada podvrsti pustolovnog romana koji ima elemente vite#kog i ljubavnog romana" veoma popularnog u 1(. i 1'. veku[;;]. Servantes je bio sa ranjen ;3. aprila 1(1(. godine. 6aro ija San Sebastijan je zabeleila samo datum sa rane" prema tada#njim obi!ajima" i taj datum je do danas ostao zabeleen kao dan smrti Servantesa" na koji se u .paniji i celom svetu slavi Ian knjige[;1].

Dela [uredi]
Servantes pripada" kako svojim ivotom" tako i svojim delom" koliko renesansi" toliko i baroku. iveo je u jednom prelomnom vremenu" kako politi!kom" tako i na polju knjievnosti" koje je nastojao da razume i objasni. Aenesansni ideali i na!in razmi#ljanja" kao i knjievne 1orme polako ali sigurno se menjaju ili nestaju. >a temeljima evropske renesanse 1ormira se tipi!no #panski barok" sa samo sebi svojstvenim i nigde u svetu ponovljivim karakteristikama. Servantes je stvarao u svim knjievnim rodovima < bio je pesnik" dramaturg i iznad svega" prozni pisac[;3].

Migel Servantes
>ajve/i predstavnik #panske renesanse i tvorac novog romana. 2d pojave Migela Servantesa po!inje da postoji novi svetovni roman. Io njega romani su vezani za vitezove i nji ove podvige. C ovom romanu SIon 4i otS" Migel Servantes ismeva vite#ke romane i ljude koji su se zanosili vite#tvom. AomanSIon 4i otS izlazi 1()%. 3oravio je u -taliji gde se upoznao sa tekovinama italijanskog umanizma. ivotni put mu je bio pun avantura" posle !uvene bitke na @epantu 1%'1." pisac ostaje oduzet u levu ruku" zatim zarobljen od gusara i zatvoren u tamnicu u 0liru. C tamnici dolazi na ideju da napi#e SIon 4i otaS. Cz veliki otpust vra/a se u .paniju i umire u Madridu. -smevaju/i viteza don 4i ota od Man!e" pisac je eleo da ismeje vite#tvo koje u novom vremenu vi#e nije moglo da opstane. Lik don Kihota Samom svojom pojavom izaziva podsme jer je sve samo ne vitez, star" mr#av" visok" ima lo#eg konja" a za gospodaricu svog srca izabrao je jednu seljanku i nazvao je Iul!ineja od 8oboza" #to je ime jedne princeze iz vite#kog romana. Ion 4i ot ima razli!ita privi$enja pa od kr!me kraj puta misli da je zamak" akr!mari gro1ovi" napada vetrenja!e" stada ovaca" a u Madridu eli da oslobodi kriminalce misle/i da su jadni" potla!eni narod. Lik Sana Panse Dizi!ki i psi olo#ki su#ta suprotnost svom gospodaru, mali" debeo" sa krivim nogama" a na glavi veliki #e#ir. 2n je seljak koji je krenuo sa gospodarom iz saaljenja i po lepe za blagom jer ima porodicu" njega vite#tvo ne interesuje" vano mu je da je sit i da ne mora ni#ta da radi. 2n ule/e u boj samo kada treba spa#avati gospodara ili da se brani. Aealno gleda na ivot" nije zanesen idejama vite#tva a na kraju je ipak zavoleo gospodara iz saaljenja. Ra roman SIon 4i otS je vano ista/i da je o#tra satira na savremene prilike u .paniji. Morao je dobro da pazi na koji na!in .paniju izlae podsme u. 6reko jednog plemi/a" jednog sve#tenika i seljaka" ismejao je tri vode/e klase, plemstvo" sve#tenstvo i narod. C ovo vreme .panija dri kolonije i eli da pokori ?nglesku" #to je pisac kritikovao preko lika San!a 6anse koji kae da Snaduvana aba pukneS. Ion 4i ot je idealista i tei ka dobrom i plemenitom" a San!o 6ansa je sebi!an 9jede" pije i spava:. C po!etku je razlika izme$u nji velika" ali se na kraju romana se oni zbliuju jer je San!o primio neke pozitivne osobine od gospodara.