Struganje je jedna od najzastupljenijih vrsta obrade rezanjem. Primenjuje se u svim vidovima proizvodnje, od pojedinane pa do visokoserijske proizvodnje.

Glavno kretanje u obradi struganjem je obrtno kretanje i izvodi ga predmet obrade dok pomodno kretanje po jednoj osi ili po odreenoj konturi (kretanje po vie osa) izvodi alat, najede jednoseni alat. Struganje se u osnovi smatra kao kontinualni proces rezanja. U obradi struganjem (slika 1.) zastupljene su sledede operacije: uzduno struganje (spoljanje i unutranje struganje), popreno struganje (eono struganje), obrada konusnih povrina, profilno struganje, ukopavanje i odsecanje

Geometrija alata ima jednu od kljunih uloga u procesu rezanja. Na slici 4. prikazana je geometrija strugarskog noa u tehnolokom koordinatnom sistemu.

Slika ima za cilj da istakne sve uglove strugarskog noa i odnosi se na strugarske noeve starije konstruktivne izvedbe. Meutim, i najsavremeniji rezni alati sa izmenljivim ploicama i specijalno dizajniranim lomaima strugotine (dizajn grudne povrine ploice) u sklopu sa adekvatnim nosaima alata poseduju iste uglove.

Kod savremenih reznih alata u obradi struganjem (alati sa izmenljivim reznim ploicama) geometrija alata je u osnovi definisana na samoj reznoj ploici (slike 5 i 6). Postoje dve vrste ploica i to: ploice sa osnovnom negativnom geometrijom (slika 5), ploice sa osnovnom pozitivnom geometrijom (slika 6).

Negativno

Pozitivno

Rezne ploice sa osnovnom negativnom geometrijom karakterie: jaka rezna ivica; izrauju se kao jednostrane i kao dvostrane; izrauju se sa i bez WIPER geometrije, ove ploice su najbolji izbor za spoljanje struganje.

Rezne ploice sa osnovnom pozitivnom geometrijom karakterie: mala vrednost sila rezanja; izrauju se samo kao jednostrane ploice; dostupne su sa i bez WIPER geometrije; ove ploice su najbolji izbor za unutranje struganje i spoljanje struganje pri obradi tankozidnih komponenti.

Sa prethodnih slika se moe uoiti reljefni oblik grudne povine rezne ploice. Na grudnoj povrini su u obliku sloenog reljefa implementirani lomai strugotine. Lomljenje strugotine nastaje i u sledeim uslovima: 1. Pri obradi krtih materijala. Struktura ovih materijala i naponsko deformaciono stanje koje nastaje u zoni smicanja pogoduju nastanku lomljene strugotine. 2. Pri obradi tvrdih elika i obradi materijala koji u sebi sadre neistoe koje aktivno podstiu lomljenje strugotine. 3. Pri obradi veoma malim ili veoma velikim brzinama rezanja. Naime, u spektru brzna rezanja granine oblasti malih ili velikih brzina rezanja podspeuju lomljenje strugotine. 4. Pri obradi alatom koji ima male vrednosti grudnog ugla ime se smanjuje prijanjanje susednih slojeva pri formiranju strugotine. 5. Pri oskudnom hlaenju i malom udelu ulja u emulziji. 6. Pri obradi na mainama male krutosti, odnosno pri obradi u obradnom sistemu male krutosti. Pri izboru geometrije alata treba razmotriti: 1. materijal predmeta obrade (obradivost materijala, stanje materijala i njegove mehanike i fizike karakteristike), 2. geometriju predmeta obrade (oblik, dimenzije, dodatak za obradu), 3. ogranienja (zahtevana tanost, tekstura i integritet povrine), 4. mainu na kojoj se izvodi obrada (tip maine, snaga maine i stanje maine), 5. stabilnost obradnog sistema: maina - alat - predmet obrade - pribor, od take rezanja do temelja maine, 6. podeavanje (nain stezanja, zamena alata i dr.), 7. programiranje alata (ispravno voenje alata), 8. mogunost nabavke alata (cena, zamena, servis) 9. performanse (parametri reima rezanja i ekonominost alata).

Veliina grudnog ugla, koji predstavlja nagib grudne povrine u odnosu na osnovnu ravan rezanja veoma puno zavisi od obraivanog materijala. Generalno, kod rastegljivih materijala ovaj ugao je pozitivan iz razloga to su naponi pri smicanju ovih materijala znatno nii, pa e otriji rezni klin lake prodirati u obraivani materijal (manji otpori rezanja). Kod manje rastegljivih i krtih materijala ovaj ugao ima tendenciju ka neutralnoj odnosno nultoj vrednosti.

Ledjni ugao Ako je leni ugao veliki on e znatno oslabiti reznu ivicu. Mala vrednost lenog ugla pojaava trenje lene povrine alata i predmeta obrade i negativno utie na izlazne efekte obradnog procesa (uveane vibracije, pojaano habanje, loiji kvalitet obraene povrine). RADIJUS VRHA REZNE PLOICE Veina jednosenih alata i izmenljivih ploica izrauju se sa radijusom vrha koji je inkorporiran (pripojen) izmeu glavne i pomone rezne ivice. Veliina radijusa veoma bitno utie na stabilnost alata-rezne ploice. Kod nekih reznih ploica radijus je izraen u obliku brisaa - wiper geometrije u cilju poboljanja kvaliteta obraene povrine. Treba naglasiti da grudni ugao i radijus vrha rezne ploice imaju dominantan uticaj na formiranje strugotine, posebno u operacijama profilnog struganja. Tekstura obraene povrine generie se u velikoj meri u zavisnosti od odnosa radijusa vrha rezne ploice i veliine koraka (slika 8.). Tekstura obraene povrine u manjoj meri zavisi od brzine rezanja i habanja alata.

Nain ostvarivanja kontakta izmeu jednosenog alata i predmeta obrade definisan je napadnim uglovima alata (uglovima postavljanja alata). Ovi uglovi definisani su na slici 9 Oni imaju veliki uticaj na duinu rezne ivice koja je u zahvatu i emu raspodele otpora rezanja, odnosno sila koje optereuju predmet obrade.

Napadni ugao noa se najee bira od 45-90. 1. Napadni ugao od 45 prouzrokuje priblino podjednake vrednosti otpora prodiranja i otpora pomonog kretanja. 2. U drugom sluaju (r=75) poveava se otpor pomonog kretanja a smanjuje se otpor prodiranja. 3. U treem sluaju (r=90) dolazi do velikog poveanja otpora pomonog kretanja i velikog smanjenja otpora prodiranja. 4. U etvrtom sluaju r=105 dolazi do poveanja otpora pomonog kretanja, smanjenja otpora prodiranja i promene smera otpora prodiranja.

Uticaj napadnog ugla na formiranje strugotine prikazan je na slici 10 U osnovi, veliki napadni ugao karakteriu manje tendencije ka vibracijama, visoke vrednosti sile rezanja, posebno pri izlazu alata iz zahvata i habanje rezne ploice u vidu zareza pri obradi tvrdih materijala.

Oblik rezne ploice (slika 14.) treba, u osnovi, birati u vezi sa pristupanou predmetu obrade odnosno u vezi zahteva proizvodne operacije (zahtevani ugao pri krajnjem poloaju alata koji je definisan konstruktivnim crteom obraivanog elementa).

Definisanje oblika ploice je jedan od najvanijih koraka izbora alata Varijacija uslova proizvodne operacije (materijal predmeta obrade, stabilnost obradnog sistema i sl.) uslovljava razliite zahteve koji se odnose na oblik i uopte geometriju rezne ploice. Na primer, obrada tvrdih materijala se principski razlikuje od obrade mekih materijala. U principu, bira se geometrija ploice u zavisnosti od oblasti koraka, dubine rezanja i drugih karakteristika proizvodne operacije.

Slika 14 ilustrativno pokazuje da se fleksibilnost i pristupanost rezne ploice poveava kod otrijih uglova vrha reznih ploica (graf 1-desno) dok istovremeno ploice sa veim uglovima vrha imaju veu dinamiku vrstou (graf 1-levo). Takoe, (graf 2-desno) ploice otrijeg vrha zahtevaju manje angaovane snage maine i imaju manju sklonost ka vibracijama dok ploice sa veim uglom vrha (graf 2-levo) zahtevaju veu angaovanu snagu maine i imaju veu tendenciju ka vibracijama. Izbor radijusa vrha rezne ploice Radijus vrha rezne ploice je kljuni faktor u operacijama obrade struganjem. Njegova veliina bira se u zavisnosti od dubine rezanja i veliine koraka kao i od faktora vezanih za kvalitet obraene povrine, lomljenje strugotine i stabilnost rezne ploice.