123 Eeeeeeee

VISOKA TEHNIKA MAINSKA KOLA STRUKOVNIH
STUDIJA TRSTENIK
PREDMET:
TEHNIKE SAOBRAAJNOG TOKA

PROJEKTNI ZADATAK
STUDENT:
PROFESOR:
ANDRIJA MIHAJLOVI
dipl.in.saobr.
indeksa 376/2009
07.06.2011. godine
SAA BABI
br.
datum:
Sadraj:
1.
...2
Uvod
2.
Proraun
...4
kapaciteta
na
bazi
relevantnih
kriterijuma
2.1.
Proraun
kapaciteta
za
odsek
2.2.
Proraun
kapaciteta
za
odsek
2.3.
Proraun
kapaciteta
za
II
odsek
saobraajnih
tokova
...4
...5
...6
3.
Analiza
...7
4.
...9
dostignutih
Analiza
perspektivnih
brzina
nivoa
usluge
4.1.
Analiza
brzina
nivoa
usluge
za
odsek
4.2.
Analiza
brzina
nivoa
usluge
za
II
odsek
4.3.
Analiza
brzina
nivoa
usluge
za
III
odsek
...9
. . . 10
. . . 11
5.
. . . 12
Predlog
5.1.
Predlog
mera
mera
za
za
poboljanje
poboljanje
I
odseka
. . . 12
5.2.
Predlog
mera
za
poboljanje
II
odseka
5.3.
Predlog
mera
za
poboljanje
III
odseka
. . . 12
. . . 12
6.
. . . 13
Opravdanost
mera
za
poboljanje
6.1.
Opravdanost
mera
za
poboljanje
odseka
6.2.
Opravdanost
mera
za
poboljanje
II
odseka
6.3.
Opravdanost
mera
za
poboljanje
III
odseka
. . . 13
. . . 15
. . . 19
7.
. . . 21
Zakljuak
8.
. . . 22
Literatura
1. Uvod
Tehnika saobraajnog toka prouava uslove kretanja motornih vozila u
saobraajnim tokovima na mreama drumskih saobraajnica. Ova nauna
disciplina se bavi veoma velikim brojem znaajnih pitanja i problema vezanih
za saobraajne tokove ali mi emo navesti samo ona istraivanja koja su
bitna za izradu naeg projektnog rada a njih ine:
-istraivanja i definisanje osnovnih pokazatelja merodavnih za opisivanje
saobraajnih tokova, istraivanjem saobraajnih tokova u idealnim i realnim
uslovima
-vrednovanju postojee mree ili pojedinih njenih delova sa gledita
udovoljenja zahteva dostignutog i oekivanog saobraaja u cilju utvrivanja
realnih potreba za poboljanje postojee mree ili njenih pojedinih delova u
3
dinamici vremena. Na osnovu ovog vrednovanja vri se identifikacija uskih

grla u prostoru (na mrei) i vremenu, zatim identifikacija uzronika uskih
grla, kao i definisanje adekvatnih mera koje treba preduzeti u cilju
eliminisanja uskih grla
-vrednovanju mogunosti projektovane mree ili njenih pojedinih delova tj.
ocena adekvatnosti projektovanih reenja sa gledita funkcionalnih zahteva
dostignutog i oekivanog saobraaja u cilu optimiziranja projektnog reenja
U daljem izlaganju objasniemo pojedine termine koji e se spominjati u
narednim takama ovoga rada.
Deonica je deo mree ili puta sa homogenim tehniko eksplatacionim
osobinama.
Odsek je deo deonice sa najnepovoljnijim
osobinama.
tehniko eksplatacionim
Jedni od osnovnih parametara saobraajnog toka su: protok vozila, gustina

saobraajnog toka i brzina saobraajnog toka:
Protok vozila (q) predstavlja broj vozila koji pree posmatrani presek puta u
jedinici vremena u jednom smeru za jednosmerne saobraajnice ili u oba
smera za dvosmerne saobraajnice.
Gustina saobraajnog toka (g) predestavlja broj vozila na jedinici duine
saobraajnice.
Brzina saobraajnog toka pod ovim pojmom razlikujemo trenutnu brzinu i
prostornu brzinu.
PGDS predstavlja prosean godinji dnevni saobraaj izraava se u [
].
FVS je faktor vrnog saobraaja koji predsavlja neravnomernost protoka u

toku jednog sata i kree se u granicama od 0 do 1.
Kapacitet saobraajne trake predstavlja maksimalni broj vozila koji moe
proi kroz popreni presek posmatrane saobraajne trake u jedinici vremena
[1h] u jednom smeru pri vladajuim tehniko eksploatacionim,
saobraajnim i ambijentalnim uslovima uz nepostajanje bilo kakvih
regulativnih ogranienja. Vrednost osnovnog kapaciteta saobraajne trake
moe se, na bazi poznavanja odgovarajuiih parametra (o vozilu, o
pneumaticima, o kolovozu, o psihofizikim osobinama vozaa) izraunati
4
pomou poznatih matematikih modela definisanih u teoriji saobraajnog

toka. Vrednost osnovnog kapaciteta saobraajne trake moe se i
eksperimantalno meriti. Kapacitet zavisi od brzine pri praktinom kapacitetu
i gustine pri praktinom kapacitetu i dobija se proizvodom ove dve veliine.
Na brzinu utiu odreeni parametri kao to su irina trake, irina bonih
smetnji, faktor neravnomernosti po smerovima a za specijalne sluajeve I
factor brzine u odnosu na radijusa, uzdunog nagiba I stanja kolovoza. Za
svaku dimenziju irine trake, radijusa, bonih smetnji, neravnomernosti toka
po smerovima, uzdune nagibe I td. postoje jasno definisane veliine. Na
gustinu utie faktor neravnomernosti po smerovima za gustinu, factor uea
komercijalnih vozila u toku a za specijalne sluajeve faktori gustine u odnosu
za uzduni nagib, radijus I stanje kolovoza.
Nivo Usluge je kvalitativna mera uslova saobraaja na mrei. Pojam nivo
usluge predstavlja kvalitativnu meru koja karakterie uslove u saobraajnom
toku. Postoji est nivoa usluge. est nivoa usluge definisani su za svaki tip
puta I funkcionalni deo mree. Nivoi usluge oznaeni su odreenim slovima
od A" do F". Na nivou sluge A" najbolji su uslovi saobraaja a na nivou
usluge F" najloiji.
Na projektni zadatak bie uraen po principu novoklasinim postupkom I
Srpskim upustvima za izradu studija.
2. Proraun kapaciteta na bazi relevantnih

kriterijuma
5
2.1. Proraun kapaciteta za odsek:

Pristupamo analizi brzine i gustine i sa tim podacima emo dobiti i kapacitet
ovog odseka:
(UN) = 71,2 [
(R) = 61,66 [
(SK)
70 [
Vf (R)
Brzina je u finkciji od radijusa krivine I u pitanju je specijalan sluaj.
Proraun brzine pri praktinom kapacitetu:
=
= 0,9633
= 61,66 0,9633 = 59,397 [
Proraun gustine pri praktinom kapacitetu:

=
= 39,45 [
= 0,9265
= 0,936
= 39,45 0,9265 0,936 = 34,2112 [
Proraun praktinog kapaciteta:

C=
C=
= 59,397 34,2112 = 2032 [
2.2. Proraun kapaciteta za I odsek:

ovog odseka:
(UN) = 38 [
(R) = 61,66 [
(SK)
70 [
Vf (UN)
Brzina je u finkciji od uzdunog nagiba I u pitanju je specijalan sluaj.
=
= 0,916
= 38 0,916 = 34,808 [

7
= 39,45 [
= 0,973
= 0,936
= 39,45 0,973 0,936 = 35,928 [

C=
C=
= 34,808 35,928 = 1250 [
2.3. Proraun kapaciteta za II odsek:

ovog odseka:
(UN) = 76 [
(R) = 61,66 [
(SK)
70 [
Vf (R)
Brzina je u finkciji od radijusa krivine I u pitanju je specijalan sluaj.

=
= 0,9633
= 61,66 0,9633 = 59,397 [

=
= 39,45 [
= 0,9265
= 0,936
= 39,45 0,9265 0,936 = 34,2112 [

C=
C=
= 59,397 34,2112 = 2032 [
3. Analiza dostignutih i perspektivnih saobraajnih

tokova:
= 3100 [
r = 3,8 %
= 12,3 %
Obrazac za prognozu saobraajnih tokova:

=
i = 20 ( ciljna godina za prognozu perioda
je 2031 )
Rezultati prognoze saobraajnih tokova:

GODINA
PGDS [
q[
FVS
2011
3100
381
0,91
419
2012
3218
396
0,91
435
2013
3340
411
0,91
452
2014
3467
426
0,91
468
2015
3599
443
0,91
487
2016
3735
459
0,91
504
2017
3877
477
0,91
524
2018
4025
495
0,91
544
2019
4178
514
0,92
559
2020
4336
533
0,92
579
2021
4501
554
0,92
602
2022
4672
575
0,92
625
2023
4850
597
0,92
649
2024
5034
619
0,92
673
2025
5225
643
0,92
699
2026
5424
667
0,92
725
2027
5630
692
0,92
752
10
2028
5844
719
0,93
773
2029
6066
746
0,93
802
2030
6297
775
0,93
833
2031
6536
804
0,93
865
Proraun prosenog godinjeg dnevnog saobraaja u baznoj 2011 godini I

ciljnoj 2031 godini:
=
= 3100 1,038 = 3.218 [
= 3100
= 6.536 [
Proraun protoka u baznoj 2011 godini I ciljnoj 2031 godini:

q=
12,3 % = 381 [
12,3 % = 804 [
Faktor vrnog saobracaja FVS:

FVS za protok q = 300-400 [
] iznosi 0,91
] iznosi 0,91
] iznosi 0,92
] iznosi 0,92
11
] iznosi 0,93
] iznosi 0,93
Proraun merodavnog protoka vozila
u baznoj 2011 godini I ciljnoj 2031
godini :
2011 =
2031 =
= 419 [
= 865 [
Dijagram porasta PGDS u eksplatacionom periodu u trajanju od 20 godina:

7000
PGDS [VOZILA/DAN]
6000
5000
4000
3000
2000
1000
0
2011
2012
2013
2014
2015
2016
2017
2018
2019
2020
2021
2022
2023
2024
2025
2026
2027
2028
2029
2030
2031
GODINE
4. Analiza brzina i nivoa usluge

4.1. Analiza brzina i nivoa usluge za I odsek:
12
-{[(
)/( C -
)](
)}
= 85 { [ ( 85- 59,397 )/( 2032 415 ) ] ( 419 415 ) }

= 85 [ ( 25,603 / 1617 ) 4 ]
= 84,9377 [
=
] NU B"
-{[(
)/( C -
)](
)}
= 85 { [ ( 85- 59,397 )/( 2032 415 ) ] ( 865 415 ) }

= 85 [ ( 25,603 / 1617 ) 450 ]
= 77,8748 [
] NUD"
Nakon analiza brzina toka dobili smo nivoe usluga za baznu godinu
84,9377 [
] koja ulazi u NU B" I za ciljnu godinu
= 77,8748 [
=
] koja
ulazi NUD".
Vrednost
2011 godina
= 0,206
NU B"
2031 godina
= 0,426
NU D"
Ova analiza nivoa usluge po kriterijumu protoka I kapaciteta odnosi se za 0

zabrane preticanja I u baznoj godini ulazi u NU B" a u ciljnoj u NU D". Na naoj
deonici preglednost za preticanje iznosi
55
to direktno znai da zabrana
13
preticanja na ovoj deonici iznosi 45
. Nivo usluge za 2011 godinu u ovom sluaju
iznosi NU C" a za ciljnu 2031 godinu ulazi u NU D". Iz ovih analiza zakljuujemo da
ne dobivamo veu promenu nivoa usluge ukoliko bi administrativnim merama
dozvolili preticanje na celoj duini odseka jer se u ciljnoj godini ne bi promenio nivo
usluge a u baznoj godini bi se u maloj meri poboljao. Na osnovu analiza I
prorauna u dvadesetogodinjem periodu eksplatacije sa prosenom stopom
porasta od 3,8
saobraajnih tokova zakljuujemo da traeni nivo usluge E" nije
dostignut u toku eksplatacije odseka samim tim I u ciljnoj 2031 godini to nam
govori da imamo rezerve u kapacitetu.
4.2. Analiza brzina i nivoa usluge za II odsek:

=
-{[(
)/( C -
)](
)}
= 85 { [ ( 85- 34,808 )/( 1250 415 ) ] ( 419 415 ) }

= 85 [ ( 50,192 / 835 ) 4 ]
= 84,7596 [
=
-{[(
] NU B"
-
)/( C -
)](
)}
= 85 { [ ( 85- 34,808 )/( 1250 415 ) ] ( 865 415 ) }

= 85 [ ( 50,192 / 835 ) 450 ]
= 57,9504 [
] NUE"
Nakon analiza brzina toka u baznoj 2011 godini I ciljnoj 2031 godini utvrdili
smo sledee nivoe usluga za baznu godinu za brzinu
NU B" I za brzinu u ciljnoj godini
= 57,9504 [
= 84,7596 [
] je
] je NUE".
14
Vrednost
2011 godina
= 0,335
NU B"
2031 godina
= 0,426
NU D"

deonici preglednost za preticanje iznosi
55
. Nivo usluge za 2011 godini u ovom sluaju
iznosi NU B" a za ciljnu 2031 godinu ulazi u NU D". Iz ovih analiza zakljuujemo da
ne dobivamo promenu nivoa usluge ukoliko bi administrativnim merama dozvolili
preticanje na celoj duini odseka jer se u ciljnoj godini ne bi promenio nivo usluge
a I u baznoj godini takoe. Na osnovu analiza I prorauna u dvadesetogodinjem
periodu eksplatacije sa prosenom stopom porasta od 3,8
saobraajnih tokova
zakljuujemo da traeni nivo usluge E" nije dostignut u toku eksplatacije odseka
samim tim I u ciljnoj 2031 godini to nam govori da imamo rezerve u kapacitetu I na
drugom odseku.
4.3. Analiza brzina i nivoa usluge za III odsek:

=
-{[(
)/( C -
)](
)}
= 85 { [ ( 85- 59,397 )/( 2032 415 ) ] ( 419 415 ) }

= 85 [ ( 25,603 / 1617 ) 4 ]
= 84,9377 [
=
-{[(
] NU B"
-
)/( C -
)](
)}
= 85 { [ ( 85- 59,397 )/( 2032 415 ) ] ( 865 415 ) }

15
= 85 [ ( 25,603 / 1617 ) 450 ]
= 77,8748 [
] NUD"
Nakon analiza brzina toka dobili smo nivoe usluga za baznu godinu
84,9377 [
] koja ulazi u NU B" I za ciljnu godinu
= 77,8748 [
=
] koja
ulazi NUD".
Vrednost
2011 godina
= 0,206
NU B"
2031 godina
= 0,426
NU D"

deonici preglednost za preticanje iznosi 55
. Nivo usluge za 2011 godini u ovom sluaju
iznosi NU C" a za ciljnu 2031 godinu ulazi u NU D". Iz ovih analiza zakljuujemo da
ne dobivamo veu promenu nivoa usluge ukoliko bi administrativnim merama
dozvolili preticanje na celoj duini odseka jer se u ciljnoj godini ne bi promenio nivo
usluge a u baznoj godini bi se u maloj meri poboljao. Na osnovu analiza I
prorauna u dvadesetogodinjem periodu eksplatacije sa prosenom stopom
porasta od 3,8
saobraajnih tokova zakljuujemo da traeni nivo usluge E" nije
dostignut u toku eksplatacije odseka samim tim I u ciljnoj 2031 godini to nam
govori da imamo rezerve u kapacitetu.
5. Predlog mera za poboljanje

5.1. Predlog mera za poboljanje I odseka:
16
Iz pokazatelja I analiza u predhodnim takama uoavamo da ne postoji

potreba za proirenjem kapaciteta ali postoji potreba za poboljanjem
saobraajnih uslova ovog odseka naruito brzine. Nakon analiza brzina toka
u baznoj 2011 godini I ciljnoj 2031 godini utvrdili smo da brzina toka I za
baznu I za ciljnu godinu u znatnoj meri vea od brzine pri praktinom
kapacitetu. Na brzinu toka u maloj meri utie protok
tako da trebamo
uzeti u obzir i brzinu pri praktinom kapacitetu. Za brzinu pri praktinom

kapacitetu koja iznosi
= 59,397 [
] utvrujemo NU F" to u znatnoj
meri premauje traeni nivo usluge E". Kao mera poboljanja predlae se
poveanje radijusa krivina sa
= 130 [m] na
= 180 [m]. Potrebno je
izvriti analize predloene ideje.
5.2. Predlog mera za poboljanje II odseka:

tako da trebamo

= 34,808 [
meri premauje traeni nivo usluge E". Poto se radi o odseku sa

specifinim nagibom UN = 6
ija je duina 1230 [m] postoji potreba
odnosno uslovi za izgradnjom trake za spora vozila po ovom kriterijumu,

potrebno je ispitati ostale kriterijume za opravdanost ovog predloga.
5.3. Predlog mera za poboljanje III odseka:

17
tako da trebamo

= 59,397 [
meri premauje traeni nivo usluge E". Kao mera poboljanja predlae se
poveanje radijusa krivina sa
= 130 [m] na
= 180 [m]. Potrebno je
izvriti analize predloene ideje.
6. Opravdanost mera za poboljanje

6.1. Opravdanost mera za poboljanje I odseka:
Nakon poveavanja radijusa krivine sa
= 130 [m] na
= 180 [m]
pristupamo proraunima za brzinu i gustinu pri praktinom kapacitetu. Nakon

tih dobijenih vrednosti dobiemo novi kapacitet.
(UN) = 71,2 [
(R) = 70 [
(SK)
70 [
Vf (KPP)
Brzina je u finkciji od karakteristika poprenog profila puta I u pitanju je
standardan sluaj.
=
= 77,5 [
]
18
= 0,62
= 1,00
= 1,069
= 77,5 0,62 1,00 1,069 = 51,365 [

=
= 33,56 [
= 0,850
= 0,936
= 33,56 0,850 0,936 = 26,7 [

C=
C=
= 51,365 26,7 = 1371 [
Na I odseku poveanjem radijusa krivine sa
= 130 [m] na
= 180
[m] stvorili smo jo loije stanje saobraajnog toka kako kapaciteta tako i
brzine jer su nam karakteristike poprenog profila puta loe pogotovu irine
trake. U naem sluaju popreni profil puta iznosi 8,4 [m] zadraemo
postojei profil ali emo poveati irinu trake na 3,5 [m] a bone smetnje
smanjiti na irinu od 0,7 [m]. Pristupamo proraunima za brzinu i gustinu pri
19
praktinom kapacitetu. Nakon tih dobijenih vrednosti dobiemo novi

kapacitet.
(UN) = 71,2 [
(R) = 70 [
(SK)
70 [
Vf (KPP)
standardan sluaj.
=
= 77,5 [
= 1,00
= 0,916
= 1,069
= 77,5 1,00 0,916 1,069 = 75,888 [

=
= 33,56 [
]
20
= 0,850
= 0,936
= 33,56 0,850 0,936 = 26,7 [

C=
C=
Vrednost
= 75,888 26,7 = 2026 [
za novo predloeno reenje:
2011 godina
= 0,206
NU B"
2031 godina
= 0,427
NU D"
Analizom predloenog reenja smanjili smo kapacitet u maloj meri ali poto
imamo velikih rezervi u kapacitetu to smanjenje ne menja nivo usluge po
kriterijumu
jer I u baznoj I u ciljnoj godini ostaju NU B" odnosno NU D", ali
smo u znatnoj meri poveali brzinu. Dobili smo brzinu pri praktinom kapacitetu
koja iznosi
= 75,888 [
] koja je vea od prvobitno dobijene samim tim
predlog mera koji smo predloili ima opravdanost. Optimalna godina

rekonstrukcije odseka predlae se bazna 2011 godina posto brzina pri
baznom kapacitetu jo u baznoj godini se nalazi u nedozvoljenom nivou
usluge F".
6.3. Opravdanost mera za poboljanje II odseka:
21
Prema upustvima za izradu studija izvodljivosti definisana su etiri

relevantna kriterijuma kao to su kriterijum potrebe za dodatnim
kapacitetom, kriterijum prosene brzine merodavnog vrnog asovnog toka,
kriterijum prihvatljivog relativnog smanjenja brzine merodavnog teretnog
vozila u odnosu na prosenu slobodnu brzinu svih vozila u slobodnom toku i
kriterijum najmanje brzine merodavnog teretnog vozila na usponu u
zajednikoj saobracajnoj traci. O ovim kriterijumima opirnije emo govoriti u
sledeem izlaganju.
Kriterijum 1. Kriterijum potrebe za dodatnim

kapacitetom
Ovaj kriterijum direktno proizilazi iz analize nivoa usluge odnosa protoka I

kapaciteta u eksplatacionom periodu odseka puta. Analizom kapaciteta za
baznu I ciljnu godinu dobijeni su sledei nivoi usluga:
2011 godina
= 0,335
NU B"
2031 godina
= 0,692
NU D"
Zakljuujemo da zahtevani NU E" nije dostignut ni u baznoj ni u ciljnoj godini,

protok je relativno mali u odnosu na kapacitet to znai da imamo rezerve u
kapacitetu I nema potrebe za poveanjem kapaciteta. Po ovom kriterijumu nije
potrebno graditi traku za spora vozila.
Kriterijum 2. Kriterijum prosene brzine

merodavnog vrnog asovnog toka
Ovaj kriterijum direktno proizilazi iz analize nivoa usluge za brzinu u

eksplatacionom periodu odseka puta. Poto je brzina toka u naem sluaju I
brzina pri praktinom kapacitetu
= 34,808 [
] utvrujemo NU
F" to u znatnoj meri premauje traeni nivo usluge E", ovaj nivo usluge je
merodavan I za baznu I za ciljnu godinu. Po ovom kriterijumu potrebna je
dodatna traka za spora vozila.
22
Kriterijum 3. Kriterijum prihvatljivog relativnog

smanjenja brzine merodavnog teretnog vozila u
odnosu na prosenu slobodnu brzinu svih vozila u
slobodnom toku
= 3.218 [
= 20 - 25 [
= 6.536 [
= 20 - 25 [
Iz odgovarajuih dijagrama oitavamo da smanjenje brzine vece od 32 [

to je znatno iznad
= 20 - 25 [
] pa sledi zakljuak da I po ovom
kriterijumu potrebna traka za spora vozila.
Kriterijum 4. Kriterijum najmanje brzine

merodavnog teretnog vozila na usponu u
zajednikoj saobraajnoj traci
Iz tablica i grafika dobijamo sledee podatke o ovom kriterijumu:

Za raunsku brzinu
= 90 [
] iz tablica dobijamo brzinu
= 42,5 [
23
Za uzduni nagib UN = 6
uspona iznosi
ija je duina 1230 [m] minimalna brzina na kraju
= 38 [
Poreenjem ove dve brzine zakljuujemo da dolazi do pada brzine ispod

granine vrednosti minimalne brzine. I po ovom kriterijumu potrebno je
graditi traku za spora vozila.
Iz kriterijuma 2, 3 I 4 zakljuujemo da je potrebno graditi traku za spora
vozila. Iz kriterijuma dva vidimo da jos u baznoj 2011 godini nivo usluge za
brzinu NUF" koji premauje zahtevani NU E" shodno tome kao optimalnu
godinu izgradnje dodatne trake predlaemo baznu 2011 godinu.
Dimenzionisanje dodatne trake za spora vozila:

=
+2
je ukupna duina dodatne trake za spora vozila

je duina uzdunog nagiba koja iznosi 1230 [m]
predstavlja rastojanje od poetka uzdunog nagiba do poetka dodatne
trake. Poto se radi o drugom odseku duina e se traiti za UN = 6
Duina je uzeta iz dijagrama i iznosi 430 [m]

predstavlja rastojanje od kraja specifinog nagiba do kraja dodatne trake.
Poto je re o trecem odseku podaci u dijagramu e se traiti za uzduni
nagib od 3
. Rastojanje uzeto iz dijagrama iznosi 700 [m]. Poto treci odsek
ima duinu 400 [m] dodatna traka e ii duinom celog treeg odseka. Poto
nemamo podataka o sledeoj deonici predpostaviemo da se radi o deonici
sa uzdunim nagibom od 0
I za taj nagib emo nai potrebnu duinu za
postizanje granine brzine. Iz dijagrama oitavamo duinu od 77 [m]. I

konana duina iznosi:
24
= 400 [m] + 77 [m] = 477 [m]

predstavlja graninu najmanju brzinu kojom sme da se kree merodavno
teretno vozilo u zajednikoj traci sa ostalim tokom vozila. Ova brzina zavisi
od raunske brzine pa e za rausku brzinu u naem sluaju koja iznosi
90 [
] granina brzina iznosi
= 52,5 [
t = 4 [s] predstavlja preporueno vreme potrebno za iskljuivanje iz

zajednike trake odnosno ukljuivalje u zajedniku traku
=
+2
= 1230 430 + 477 + 2 52,5
= 1.393,66
[m] poto u graevinskom smislu veoma teko uraditi sa tanou ovu

duinu, za duinu trake usvajamo 1.394 [m]
Poetak trake za spora vozila poinje na duini koja se rauna
430 - 58,5=371,5 [m] od poetka drugog odseka a kraj trake na rastojanju

od
= 477 + 58,5 = 535,5 [m] od poetka treeg odseka.
Mogua raenja poprenog profila puta su:

2 3,5 + 1 3,5 + 2 0,7 [m]
2 3,5 + 1 3,25 + 2 0,7 [m]
2 3,5 + 1 3,75 + 2 0,7 [m]
Dodatnom trakom za spora vozila kretae se uglavnom vozila sa loijim
vuno dinamikim karakteristikama i teretna vozila. Zbog osovinskog
rastojanja teretnih vozila predloene su irine trake od 3,5 , 3,25 i 3,75 [m].
Od ponuenih irina kao najbolje reenje uoavamo irinu od
3,5 [m] jer
nee postojati negativan uticaj na vozaa jer e sa postojece irine
zajednike trake od 3,5 [m] vozilo ulaskom na traku za spora vozila ui na
traku iste irine od 3,5 [m] I nee postojati nikakav negativan uticaj na
vozaevo psiholoko stanje.
25
I deonica
II deonica
II odsek
371,5 [m]
135,5 [m]
III odsek
858,5 [m]
400 [m]
1394 [m]
6.3. Opravdanost mera za poboljanje III odseka:

Nakon poveavanja radijusa krivine sa
= 130 [m] na
= 180 [m]
pristupamo proraunima za brzinu i gustinu pri praktinom kapacitetu. Nakon

tih dobijenih vrednosti dobiemo novi kapacitet.
(UN) = 76 [
(R) = 70 [
(SK)
70 [
Vf (KPP)
standardan sluaj.
=
26
= 77,5 [
= 0,62
= 1,00
= 1,069
= 77,5 0,62 1,00 1,069 = 51,365 [

=
= 33,56 [
= 0,850
= 0,936
= 33,56 0,850 0,936 = 26,7 [

C=
C=
= 51,365 26,7 = 1371 [
Na III odseku poveanjem radijusa krivine sa
= 130 [m] na
= 180
[m] stvorili smo jo loije stanje saobraajnog toka kako kapaciteta tako i
27
brzine jer su nam karakteristike poprenog profila puta loe naruito irine
trake. U naem sluaju popreni profil puta iznosi 8,4 [m] zadraemo
postojei profil ali emo poveati irinu trake na 3,5 [m] a bone smetnje
smanjiti na irinu od 0,7 [m]. Ove mere poboljanja tj. proirenja trake odnosi
se na celu deonicu.
(UN) = 76 [
(R) = 70 [
(SK)
70 [
Vf (KPP)
standardan sluaj.
=
= 77,5 [
= 1,00
= 0,916
= 1,069
= 77,5 1,00 0,916 1,069 = 75,888 [

=
28
= 33,56 [
= 0,850
= 0,936
= 33,56 0,850 0,936 = 26,7 [

C=
C=
Vrednost
= 75,888 26,7 = 2026 [
za novo predloeno reenje:
2011 godina
= 0,206
NU B"
2031 godina
= 0,427
NU D"
Analizom predloenog reenja smanjili smo kapacitet u maloj meri ali poto
imamo velikih rezervi u kapacitetu to smanjenje ne menja nivo usluge po
kriterijumu
jer I u baznoj I u ciljnoj godini ostaju NU B" odnosno NU D", ali
smo u znatnoj meri poveali brzinu. Dobili smo brzinu pri praktinom kapacitetu
koja iznosi
= 75,888 [
] koja je vea od prvobitno dobijene samim tim
predlog mera koji smo predloili ima opravdanost. Optimalna godina

rekonstrukcije odseka predlaze se bazna 2011 godina posto brzina pri
29
baznom kapacitetu jo u baznoj godini se nalazi u nedozvoljenom nivou

usluge F".
7. Zakljuak
Na datoj deonici dvotranog puta za dvosmerni saobraaj koji se sastoji od tri
odseka od kojih je jedan specifian i to drugi sa uzdunim nagibom od 6
koji se prostire duinom od 1230 [m] iz analiza i prorauna dolazimo do
konanog zakljuka o merama poboljanja datih odseka. Zbog veoma slinih
karakteristika podunog profila odnosno istih karakteristika poprenog profila
puta prvog i treeg odseka i dobijenih nivoa usluga sledee mere poboljanja
onosie se i na prvi i na trei odsek. Potrebno je poveati radijus krivina na
180 [m] i potrebno je proiriti irinu saobraajnu trake na 3,5 [m] a bone
smetnje smanjiti na irinu od 0,7 [m]. Poto nivo usluge za brzinu u baznoj
2011 godini premauje zahtevani nivo uslige E" poetak radova treba poeti
u baznoj 2011godini. to se tie drugog odseka potrebno je proiriti
saobraajnu traku na 3,5 [m]. Takoe iz merodavnih kriterijuma zakljueno je
da je potrebna dodatna traka za spora vozila i poto po kriterijumu 2 u
baznoj godini premaen zahtevani nivo usluge E" izgradnju treba poeti u
baznoj 2011 godini. Ove date mere poboljanja saobraajnih uslova
ispunjavaju zahtevani nivo usluge E". Proirenje trake na 3,5 [m] i
smanjenje bonih smetnji na 0,7 [m] odnosi se i na drugi odsek.
8. Literatura
Za izradu ovog projektnog zadatka koriena je sledea literatura:
[1] Rado Pantic, Saa Babi Tehnike saobraajnog toka", Trstenik 2011
30

123 Eeeeeeee

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

123 Eeeeeeee

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

VISOKA TEHNIKA MAINSKA KOLA STRUKOVNIH

TEHNIKE SAOBRAAJNOG TOKA

dinamici vremena. Na osnovu ovog vrednovanja vri se identifikacija uskih

Jedni od osnovnih parametara saobraajnog toka su: protok vozila, gustina

FVS je faktor vrnog saobraaja koji predsavlja neravnomernost protoka u

pomou poznatih matematikih modela definisanih u teoriji saobraajnog

2. Proraun kapaciteta na bazi relevantnih

2.1. Proraun kapaciteta za odsek:

= 61,66 0,9633 = 59,397 [

Proraun gustine pri praktinom kapacitetu:

= 39,45 0,9265 0,936 = 34,2112 [

Proraun praktinog kapaciteta:

= 59,397 34,2112 = 2032 [

2.2. Proraun kapaciteta za I odsek:

Proraun gustine pri praktinom kapacitetu:

= 39,45 0,973 0,936 = 35,928 [

Proraun praktinog kapaciteta:

= 34,808 35,928 = 1250 [

2.3. Proraun kapaciteta za II odsek:

Brzina je u finkciji od radijusa krivine I u pitanju je specijalan sluaj.

= 61,66 0,9633 = 59,397 [

Proraun gustine pri praktinom kapacitetu:

= 39,45 0,9265 0,936 = 34,2112 [

Proraun praktinog kapaciteta:

= 59,397 34,2112 = 2032 [

3. Analiza dostignutih i perspektivnih saobraajnih

Obrazac za prognozu saobraajnih tokova:

i = 20 ( ciljna godina za prognozu perioda

Rezultati prognoze saobraajnih tokova:

Proraun prosenog godinjeg dnevnog saobraaja u baznoj 2011 godini I

= 3100 1,038 = 3.218 [

Proraun protoka u baznoj 2011 godini I ciljnoj 2031 godini:

Faktor vrnog saobracaja FVS:

FVS za protok q = 400-500 [

FVS za protok q = 500-600 [

FVS za protok q = 600-700 [

FVS za protok q = 700-800 [

FVS za protok q = 800-900 [

Proraun merodavnog protoka vozila

u baznoj 2011 godini I ciljnoj 2031

Dijagram porasta PGDS u eksplatacionom periodu u trajanju od 20 godina:

4. Analiza brzina i nivoa usluge

= 85 { [ ( 85- 59,397 )/( 2032 415 ) ] ( 419 415 ) }

= 85 { [ ( 85- 59,397 )/( 2032 415 ) ] ( 865 415 ) }

] koja ulazi u NU B" I za ciljnu godinu

Ova analiza nivoa usluge po kriterijumu protoka I kapaciteta odnosi se za 0

to direktno znai da zabrana

preticanja na ovoj deonici iznosi 45

. Nivo usluge za 2011 godinu u ovom sluaju

saobraajnih tokova zakljuujemo da traeni nivo usluge E" nije

4.2. Analiza brzina i nivoa usluge za II odsek:

= 85 { [ ( 85- 34,808 )/( 1250 415 ) ] ( 419 415 ) }

= 85 { [ ( 85- 34,808 )/( 1250 415 ) ] ( 865 415 ) }

Ova analiza nivoa usluge po kriterijumu protoka I kapaciteta odnosi se za 0

to direktno znai da zabrana

. Nivo usluge za 2011 godini u ovom sluaju

4.3. Analiza brzina i nivoa usluge za III odsek:

= 85 { [ ( 85- 59,397 )/( 2032 415 ) ] ( 419 415 ) }

= 85 { [ ( 85- 59,397 )/( 2032 415 ) ] ( 865 415 ) }

= 85 [ ( 25,603 / 1617 ) 450 ]

] koja ulazi u NU B" I za ciljnu godinu

Ova analiza nivoa usluge po kriterijumu protoka I kapaciteta odnosi se za 0

to direktno znai da zabrana