POSLOVNO PRAVO

Meunarodno poslovno pravo

Student: Dragoljub Pei

Mentor: Pro ! Dr! Ljubi"a Ni#oli

$aj %&&'!

1. POJAM I PREDMET MEDJUNARODNOG POSLOVNOG (PRIVREDNOG) PRAVA

Meunarodno poslovno (privredno) pravo predstavlja s#up pravni* pravila #oji$a se reguliu $eunarodni e#ono$s#i odnosi! +o je $lada pravna dis"ipline #oja a ir$a"iju dobija u ,adnje vre$e! Odreeni autori s$atraju da treba da i$a status posebne pravne dis"ipline- a postoje i oni #oji s$atraju da se ne $o.e raditi o posebnoj grani prava! Ra,voje$ $eunarodni* e#ono$s#i* odnosa Meunarodnog poslovnog optenja i,$eu poslovni* (privredni*) subje#ata i, ra,li/iti* dr.ava i uveanog pro$eta robe i usluga na $eunarodni$ rela"ija$a nu.no je eg,istiranje posebne pravne dis"ipline- #ao to je Meunarodno poslovno (privredno) pravo! Pred$et i,u/avanja Meunarodnog poslovnog prava su $eunarodni privredni odnosi- #a#o u s eri pro$eta roba ta#o i usluga i svi $eunarodni privredni ugovori #oji se u ve,i sa ti$ pro$eto$ ,a#lju/uju i,$eu privredni* subje#ata i, ra,li/iti* dr.ava! Pred$et i,u/avanja Meunaordnog poslvonog prava su i $eunarodna plaanja- $eunarodno sudstvo i $eunarodne privredne arbitra.e! Pored toga pred$et $eunarodnog poslovnog prava i njegovog i,u/avanja su i $eunarodne privredne i e#ono$s#e organi,a"ije opteg i regionalnog #ara#tera! Osi$ toga- pred$et i,u/avanja Meunarodnog poslovnog prava su i privredne organi,a"ije jedne dr.ave #oje se #ao subje#ti javljaju u $eunarodni$ poslovni$ odnosi$a! Pred$et i,u/avanja Meunarodnog poslovnog prava bilo bi #ongento i$perativno pravo dr.ave- #oja je posebno ,na/ajna #ao ograni/avajui a#tor $eunarodni* poslovni* optenja! 0 i$perativno pravo pripadali bi svi oni instituti #oji se odnose na spoljnotrgovins#o- devi,no i "arins#o poslovanje i re.i$ ili uslovi i,vo,a i uvo,a- uslovi ,a obavljanje spoljnotrgovins#og pro$eta- privre$eni uvo, i i,vo,- obavljanje poslovni* delatnosti u inostranstvu- strana ulaganja u $eunarodno$ poslovno$ pravu- "arins#a ograni/enja- devi,na ograni/enja i dr! Pored i$perativni* nor$i #oje deluju ne,avisno od volje $eunarodni* poslovni* (privredni*) subje#ata #oje ugovoreni partneri $oraju i$ati u vidu i ispuniti uslove #oje oni ,a*tevaju! Meunarodno poslovno pravo i,u/ava i nor$e i pravila dispo,itivnog #ara#tera! +o su pravila #oja privredni subje#ti svojo$ voljo$ ugovaraju i odnose se na regulisanje nji*ovi* ugovorni* odnosa! Postoji autono$ija volja ugovorni* partnera ali je ona u delu $eunarodnog poslovnog prava dobri$ delo$ i ograni/ena! Ograni/enja slobode ugovaranja i autono$ija volje poslovni* subje#ata u dve ili vie ra,li/iti* dr.ava- vrlo je /esto predviena i di#tirana od strane e#ono$s#i ja/i* subje#ata u $eunarodno$ poslovanju! Meunarodni privredni subje#ti #ao e#ono$s#i ja/i- vrlo /esto su $onopolisti u odreenoj privredno pravnoj oblasti ili privrednoj grani- propisuju /esto uslove pute$ unapred odta$pani* #ada nude drugi$ ugovorni$ strana$a da pristupe ili ne pristupe- da pri*vate ili ne pri*vate- ponueni ugovor- 0 $eunarodni$ privredni$ optenji$a i $eunarodno privredno1e#ono$s#i$ rela"ija$a veli#e privredne organi,a"ije i #orpora"ije- #ao e#ono$s#i ja/e- na$eu svoje uslove poslovanja e#ono$s#i slabiji$ strana$a! 0 $eunarodno privredno1pravni$ odnosi$a vrlo te#o se i postavlja pitanje jedna#osti i ravnopravnosti poslovni* partnera i, dve ra,li/ite dr.ave i odstupanja od opteg pravnog pravila da su svi privredni subje#ti jedna#i i ravnopravni u pravu! %

2. IZVORI MEUNARODNOG POSLOVNOG (PRIVREDNOG) PRAVA

Postoji vie vrsta i,vora $eunarodnog poslovnog prava- #ao to su na pri$er i,vori #oj poti/u i, $eunarodnog javnog prava ($eunarodno i,vori i $eunarodno obi/ajno pravo) i,vori #oji poti/u od $eunarodnog privatnog prava- i,vori #oji poti/u i, auto$nog do$aeg ,a#onodavstva- i,vori i, auto$nog $eunarodnog trgovins#og prava #ao to su tips#i ugovori- obi/aji i u,anse- opti uslovi poslovanja- #odi i#ovana prava! 2) 3,vori #oji poti/u i, $eunarodnog javnog prava: Meunarodni ugovori predstavljaju ,na/ajan i,vor $eunarodnog poslovnog (privrednog) prava! Radi se o dvostrani$ ili viestrani$ ugovori$a #oji se u pravu i na,ivaju se #onven"ija$a! Dvostrane #onven"ije- na,ivaju se bilateralni$ #onve"ija$a i nji* naj/ee ,a#lju/uju i, oblasti $eunarodnog poslovno prava i $eunarodni* e#ono$s#i* odnosaodreeni* dr.ava sa drugo$ dr.avo$ i re#uliui $eusobno e#ono$s#e i privredne odnose! 4a $eunarodno poslovno (privredno) pravo ,na/ajni su $ultilateralni ili viestrani spora,u$i i #onven"ije #oje ,a#lju/uje vie dr.ava $eusobno- #ao to je to bio Opti spora,u$ o "arina$a i trgovini (5A++)- tj! Spora,u$ o Svets#oj trgovins#oj organi,a"iji (S+O)- #ao organi,a"ija #oja je or$irana u$esto 5A++1a! 6onven"ije predstavljaju sna.an i,vor $eunarodnog poslovnog prava i obave,ne su ,a ,e$lje #oje su pristupile i rati i#ovale ta#ve $eusobne #onven"ije! Od trenut#a rati i#a"ije ista #oven"ija predstavlja /a# i sna.niji i,vor prava u odnosu na do$ae ,a#odavstvo i do$ae propise! 0 slu/aju su#oba (#oli,ije)- rati i#ovane #onven"ije i do$a/eg ,a#onaja/u pravnu snagu i$a pravna nor$a i, $eunarodne #onven"ije- nego pravna nor$a i, do$aeg ,a#ona! Meunarodno obi/ajno pravu u $eunarodno$ pro$etu roba i usluga pojavljuje se obi/aji- posebno oni #oji se pri$enjuju dugi ni, godina! Ova#vi obi/aji ,a dugo$ pri$eno$ /esto se #odi i#uju ili prenose u druge i,vore prava- na pri$er$eunarodne #onven"ije opte uslove poslovanja! Mogu se pojavljivati obi/aji i u,anse ,a poslovanje na odreeno$ tr.itu ili u odreenoj oblasti- delatnosti- #ao na pri$erpro$etni obi/aji! Pro$etni obi/aji se /esto u $eunarodni$ trgovins#i$ odnosti$a javljaju #ao ne#odi i#ovani i nastaju sti*ijno u sva#odnevnoj trgovins#oj pra#si!Obi/aji su posebno ,na/ajni #ada se radio o distan"ioni$ prodaja$a- isporu#a$a robe- dostavljanja robe- te*ni/#i$ reenji$a u transportni$ sredstvi$a pri prevo,u robe u $eunarodno$ transportu! Poslovni obi/aji i$aju ,natno iru pri$enu od pro$etni* obi/aja- na pri$erposlovni obi/aji u ve,i sa proje#tovanje$ i i,gradnjo$ obje#ata i dr! Poslovni obi/aji su optiji i odnose se na odreene grane i privredne oblasti- a pro$enti obi/aji na jedno predu,ee! Poslovni obi/aji predstavljaju odreeni optepri*vaen na/in poslovanja pri obavljanju robnog pro$eta i vrenju usluga sa inostranstvo$! 6odi i#ovana pravila $nogi* spoljnotrgovinis#i* predu,ea i drutava nastala su dugo$ upotrebo$ i pri$eno$ odreeni* postupa#a i pravila u $eunarodno$ poslovni$ optenji$a! 6ada se ti obi/aji dugi$ ni,o$ upotrebe pri*vate od veine poslovni* subje#ata- posebno od e#ono$s#i 7ja/i*7 dola,i do nji*ove #odi i#a"ije od strane $eunarodni* privredni* organi,a"ija! Meunarodna trgovins#a #o$ora u Pari,u je i,vrila #odi i#a"iju u $eunarodni$ trgova/#i$ poslovi$a $eunarodne prodaje sa transportni$ #lau,ula$a i preu,i$anja 8

ri,i#a- u ve,i sa prevo,o$ i oteenje$ robe u to#u tog prevo,a na jednu od ugovorni* strana (prodav"a i #up"a)- po,nata #ao 3N9O+:RMS! Opti pravni prin"ipi u $eunarodno$ pravu predstavljaju ,na/ajne i,vore $eunarodnog poslovnog prava #oji$a se o$oguava u $nogi$ dr.ava$a ,atita odreeni* prava i interesa! Prin"ip u,aja$nosti (re"ipro"etita) o$oguava jednoobra,no postupanje u odnosu na sva#og pravnog subje#ta u dve ra,li/ite dr.ave- posebno #od pri$ene bilateralni* #onve"ija! Re"ipro"itet predstavlja ,na/ajan prin"ip $eunarodnog poslovnog prava! Po prin"ipu re"ipro"iteta- o$oguava se #on#retno$ subje#tu da ostvari ne#o pravo u odreenoj dr.avi- ali isto ta#o- da i subje#t i, te dr.ave (#oja je ta#vo pravo dala) i$a pravo da u toj dr.avi (/iji subje#t ostvario ne#o pravo)- reali,uje ta#vo ili sli/no pravo! ;ilo bi nepravi/no da jedan privredni subje#t u $eunarodni$ poslovni$ odnosi$a i$a ne#o pravo u odreenoj ,e$lji- ne#u povlasti"u- bene i"iju i dr!- a da drugi subje#t i, te dr.ave- ne $o.e da ostvari isto ta#vo ili sli/no pravo u toj dr.avi (#oja $u je dala pravo)! Prin"ip #oordina"ije tj- snaga u $eunarodno poslovno$ pravu se pre svega $o.e odnosi na subje#te $eunarodnog poslovnog prava- gde isti treba da pri ,a#lju/enju i reali,a"iji $eunrodnog poslovni* poslova- pute$ #oordina"ije svoji* volje ugovoraju $eunarodne privredne poslove! +a #oordina"ija volja /esto se potis#uje u drugi plan od strane e#ono$s#i <ja/i*7 subje#ata #oji na$eu svoju volju- di#tiraju uslove pri ,a#lju/enju ugovora i dr! %) 3,vori #oji poti/u i, $eunarodnog privatnog prava Meunarodno privatno pravo regulie odnose pravni* i i,i/#i* li"a- #ao odnose sa graans#o = pravni$ strani$ ele$ento$- ali i odnose #oji se odnose na $eunarodno poslovno pravo (na pr! Na"ionalnost predu,ea i dr!) 8) 3,vori do$aeg prava! Do$ae pravo #ao i do$ae ,a#onodavstvo stvara odreene opte a#te #oji$a se reguliu odreeni e#ono$s#i odnosi sa inostranstvo$! +u se pre svega radi o ,a#oni$a- #oji$a se regulie spoljnotrgovins#o poslovanje! +o su #ongetni propisi- i$perativne prirode- #oji /ine e#ono$s#i javni poreda# jedne dr.ave! Do$ai privredni subje#ti ne $ogu u svo$ poslovanju sa inostranstvo$,a#onitosti pri ,a#lju/ivanju i reali,a"iji poslovni* odnosa i, oblasti pro$eta robe i usluga- po,itivne ,a#ons#e propise svoje ,e$lje! 3nostrani privredni subje#ti- pored svoji* autono$ni* propisa- $oraju i$ati u vidu do$ae ,a#onodavstvo nae ,e$lje#ada su i$ poslovni partneri nai privredni subje#ti! 0 nae$ po,itivno$ pravu $o.e se ista/i vie ,a#ona- #oji su od posebnog ,na/aja ,a $eunarodno poslovanje nai* privredni* subje#ata ali i strani* privredni* subje#ata: 4a#on o spoljnotrgovins#o$ predu,eu- 4a#on o devi,no$ poslovanju- 4a#on o predu,ei$a- 4a#on o strani$ ulaganji$a- 9arins#i ,a#on i dr! 4a ugovore u $eunardono$ poslovno$ pravuposebno je u nae$ pravu ,na/ajan 4a#on o obliga"ioni$ odnosi$a!Ovaj ,a#on je osnovni i,vor prava ,a ugovore u poslovno$ pravu! >) 3,vori prava #oji regliu $eunarodne poslovne opera"ije! 0 ove i,vore prava $ogu se istai oni i,vori #oji reguliu $eunarodni robni pro$et i usluga! Radi se o graans#i$ i trgova/#i$ ,a#oni"i$a ili drugi$ odgovarajui$ i,vori$a prava #oje donosi odreena dr.ava- na"ionalni$ propisi$a javnog prava i sl! ?) Autono$no $eunarodno trgovins#o pravo! Pravila autono$nog $eunarodnog trgovins#og prava dovode do pravne sigurnosti subje#ata #oje ista pri$enjuju u >

$eunarodni$ poslovni$ odnosi$a i #ao ta#ve predstavljaju vrlo ,na/ajan i,vor $eunarodnog poslovnog prava! @) Drugi i,vori $eunarodnog poslovnog prava spadaju i tips#i ugovori ,a ra,ne poslove robnog pro$eta! 6ao i,vori $eunarodnog poslovnog prava- $ogu da poslu.e i opti uslovi poslovanja ( pediters#i*- s#ladini* i drugi* organi,aa"ija )- #oji su doneti od strane na"ionalni* gradns#i* udru.enja! +a#oe- ,na/ajan i,vor su i poslovni i proi,vodni standardi! A) Arbitra.na pra#sa i pra#sa na"ionalni* sudova predstavlja ,na/ajan i,vor $eunarodnog poslovnog prava! Arbitra.na pra#sa us#lauje odreeni nes#lad #oji postoji i,$eu pravila na"ionalni* ,a#onodavstava!

3. NAELA MEUNARODNOG POSLOVNOG PRAVA

Na/elo slobodne trgovina = pola,i od toga da je slobodna trgovine u prin"ipu be, i#a#vi* ograni/enja i ,abrana! Slobodna trgovina o,na/ava i slobodno or$iranje "ena- be, uplitanja sa strane- ograni/enja od strane dr.ave i sl! 0 ve,i sa ovi$ na/elo$ postavljaju se ustanove #oje i$aju ,a "ilj da se unapredi slobodnu trgovinu ili istu ote.a! +rebalo bi istai $onopolon je #ao ustanova- suprotan prin"ipu sobodne trgovine! Subje#ti #oji i$aju $onopol u s eri proi,vodnje- pro$eta- u dobroj $eri ograni/avaju slobodnu trgovinu drugi$ privredni$ subje#ti$a! Monopol je ograni/enje- a /esto i is#lju/enje prin"ipa slobodne trgovine ,a ne#e subje#te- a ,a druge neograni/enu slobodu! Prepeben"ijalni institut- o$oguava povreni polo.aj privredni* subje#ata dr.ava- #ada je ,ainteresovana ,a uveanu $eunarodnu privrednu saradnju- ra,$enu sa odreeno$ dr.avo$ daje do$ai$ subje#ti$a ni, prepeben"ijala (povlaene "arins#e stope- povoljnijeg re.i$a uvo,a) #a#o di unapredila robnu ra,$enu sa odreeni$ privredni$ subje#ti$a i, #on#uretne dr.ave! Na/elo slobodnog saobraaja i trgovine = i$a ,a "ilj da se sloboda transporta i plovidbe na $eunarodni$ rela"ija$a odvija slobodno! Meuti$- #ada se radi o slobodi plovidbe teritorijalni$ i unutranji$ voda$a va.e druga/ija pravila- po osnovu $eunrodni$ pravili$a! 6onven"ije o teritorijalno$ $oru i spoljno$ $ors#o$ pojasu- isto$ #onven"ijo$ se utvruje da dr.ave prostiru svoj suverenitet i i,van svog #opnenog prostora i na unutranje vode i $os#i pojas pored obale #oji se na,iva teritorijalno $ore! Sloboda suvo,e$ni$ i va,duni$ #o$uni#a"ija$a = na $eunarodno$ planu predru.ena je i sloboda suvo,e$ni$ (dru$s#i- .ele,ni/#i prevo,) #ao i slobodna va,du.na plovidba! Na/elo slobode trans era nov"a- nov/ani* vrednosti i dobiti = sloboda trans era nov"a odnosno dobiti i nov/ani* vrednosti praati slobodnu trgovinu! Prin"ip = na/elo najpovlaenije na"ije = ovi$ na/elo$ se podra,u$eva unoenje u $eunarodni ugovor odredbi da e sva#a strana ugovora pri,nati drugoj strani ugovorni$ u,ansa$a prava- povlasti"e i ola#i"e- #oje ona je dala ili e dati treoj dr.avi!

Vrste i tipovi #lau,ula najveeg polvaenja 1 1 jednostrane i dvostrane #lau,ule najveeg povlaenja = jednostrane bi bile i,u,eta# ob,iro$ da se odnose i,$eu dr.ava ,asnivaju se na re"ipro"itetu! Dvostrane #lau,ule su pravilo u BBBBBBBBBB odnosi$a jer se ,asnivaju na prin"ipu u,aja$nosti! ;e,uslovne i uslovne #lau,ue = #od be,uslovni* #lau,ula sve pogodnosti- bene i"ije i povlaenja #oja jedna ugovorna strana je dala $a #ojoj treoj dr.avi- i $oraju se be,uslovno pri,nati drugoj ugovornoj strani! 0slovne #lau,ule postoji #ada strana ugovorni"a daje odreene povlasti"e treoj ,e$lji- pod uslovo$ da ona ispuni uslovnu #lau,ulu- bi ona dola u isti polo.aj sa ,e$ljo$ #oja je dobila odreenu povlasti"u! Ograni/eni i,u,et"i od #lau,ule naveeg povlaenja = ugovorne strane dejstvo ugovorni* povlasti"a se $ogu ograni/iti ili predupeti #on#retne i,u,et#e! +a#o se ispoljavaju- #ao obli# ograni/enja teritorijalna stvarno vre$ens#i institu"ionali,ovana ograni/enja! +eritorijalno ograni/enje ove #lau,ule se pri$enjuje sa$o na odreene ,e$lje- ina/e #lau,ula bi trebalo da i$a dejstvo pre$a svi$ ,e$lja$a ugovorni"a$ata#o to povlasti"e #oje su date dr.avi ugovorni"i $oraju pri$ereno da sve druge dr.ave ugovorni"e! Stvarno ograni/enje u pri$eni ove #lau,ule najveeg povlaenja = is#lju/uju odreene prednosti na odreena proi,vode- a ograni/enja $ogu biti po listi proi,voda- osloboenja pri$ene "arins#i* bene i"ija! Vre$ens#a ograni/enja ogledaju se u to$e to se #lau,ula najpovlaenije na"ije ograni/ava u ugovoru na odreeno vre$e! Po institu"ionalni$ ograni/enji$a pora,u$eva se odreeno is#lju/enje od pri$ene #lau,ule najpovlaenije na"ije na $aloprodajne odnose #oji se stvaraju unutar e#ono$s#i* ograni/enja dr.ave! 3,u,et"i od #lau,ule najpovlaenije na"ije navodi se pograni/ni pro$et i to: $alograni/ni pro$et- "arnis#a unija!!

Na/elo re"ipro"iteta = tj! 0,aja$nosti je na/elo ,a $aloprodajne odnose! O$oguava u,aja$no ponaanje dr.ava ugovorni"a- ta#o to jedna ugovorna strana daje odreene pogodnosti- povlasti"e- da bi druga ugovorna strana dobila odgovorajuu polasti"u ili pogodnost! 0 pra#si se /esto pri$enjuje #od $eunarodni* trgovins#i* ugovora- posebno #ad se ti/e ola#i"a pri uvo,u i i,vo,u roba- osloboenja od plaanja "arina na proi,vodeC Mini$alni siste$ = $ini$alna pravila su s#up pravila tj! Nji*ov $ini$u$ #oji odreena dr.ava $ora da obe,bedi #ao savre$ena $eunarodna dr.ava stvarni$ privredni$ subje#ti$a! Na/elo na"ionalnog tret$ana 1 podra,u$eva i,jedna/avanje strani* subje#ata sa do$ai$ privredni$ subje#ti$a! Pute$ ovog na/ela- strani subje#t ne $o.e i$ati loiji pravni tret$an od do$aeg privrednog subje#ta! Do$aa dr.ava obe,beuje strani$ li"i$a ista prava #oja i$aju i do$aa li"a! Prepeben"ijalni tret$an (#lau,ula povlaenja polo.aja) = ovi$ tret$ano$ se stvaraju bene i"ije- pogodnosti- sni.enja stopa- oslobaa se plaanje "arine C Siste$ pravi/nog tret$ana = ili siste$s#e nedis#ri$ina"ije tj! Dedna#og i pravi/nog postup#a ,a sve ,e$lje i nji*ove subje#te! Ovi$ siste$o$ bi trebalo dovesti sve privredne subje#te u jedna#e ili pribli.no jedna#e uslove obavljanja ne#i* delatnosti u odreeni$ dr.ava$a!

4. SUBJEKTI MEUNARODNOG POSLOVNOG (PRIVREDNOG) PRAVA

6ao subje#ti $eunarodnog (privrednog) prava pojavljuju se: $eunarodna ,ajedni"adr.ava #ao i predu,ea i drutva #oja obavljaju odreene delatnosti! Meunarodna ,ajedni"a nije subje#t prava- sa$i$ ti$ i nije subje#t $eunarodnog poslovnog prava- ali vrlo /esto indire#tno postaje ,na/ajni a#tor $eunarodnog poslovnog (privrednog) prava! Meunarodna ,ajedni"a i$a veli#e ingeren"ije i ovlaenja u odnosu na $eunarodni poslovni (privredni) pro$et- pute$ e#ono$s#i* blo#ada- ,abrana barijera- ote.avanja pro$eta roba i usluga i dr! Dr.ava je subje#t $eunarodnog prava- sa$i$ ti$ i $eunarodnog poslovnog (privrednog) prava- Ona stupa sa drugi$ dr.ava$a u $noge e#ono$s#e i poslovne odnose,a#lju/uje u ve,i sa ti$ ugovore- dr.avne spora,u$e- u ve,i sa e#ono$s#o$ ra,$eno$ robe i usluga! Na ba,i ovi* ugovora- predu,ea drutva #on#reti,uju ni,o$ ugovora generalne ugovore- tj! opte ugovore i,$eu dve ili vie dr.ava! 0 poslednje vre$e naa dr.ava je ,a#lju/ila ni, $eunardoni* poslovni*- privredni* i e#ono$s#i* ugovora sa 6ino$- Rusijo$Ma#edonijo$ i dr! na osnovu #oji* ugovora pojedini privredni subje#ti i, nai* i ti* dr.ava ,a#lju/uju posebne ugovore o reali,a"iji opti* ugovora i,$eu dr.ava! Sva#a dr.ava i$a svoju e#ono$s#u teritoriju- #oja se naj/ee po#lapa sa dr.avno$ teritorijo$ jedne dr.ave! :#ono$s#a teritorija predstavlja teritoriju na #ojoj va.i i e#ono$s#a vlast tj! e#ono$s#i suverenitet odreene dr.ave! Pod e#ono$s#i$ suvereniteto$ se podra,u$eva pravo sva#e dr.ave da do,voli ili ,abrani- potpunu ili deli$i/no sva#u trgovinu sa inostrastvo$ ili privrednu ili trgova/#u delatnost strani* li"a na svojoj e#ono$s#oj teritoriji dr.ave ureuje i pitanje sredstava plaanja- nov"a i dr! :#ono$s#a teritorija se ne po#lapa uve# sa dr.avno$ teritorijo$! +i i,u,e"i se ogledaju pute$ instituta "arins#i* unija i slobodni* "arins#i* ,ona! 6od "arins#i* unija dola,i do spajanja dve ili vie e#ono$s#i* teritorija u jednu teritoriju i sa ,ajeni/#o$ vlauodnosno ,ajedni/#o$ "arins#o$ tari o$! 6od nepotpuni* "arins#i* unija ne $ora doi do ujedinjavanja "arins#i* teritorija tj! e#ono$s#i* teritorija- ali se o$oguava uveanje robne ra,$ene stvaranje$ ,ajedni/#e "arins#e tari e i ni,o$ drugi* "arins#i* pogodnosti! 6od slobodni* "arins#i* ,ona ne $ora doi do podudarnosti teritorije ,one i e#ono$#e teritorije odreene dr.ave- ve to $ogu biti i instituti "arins#i* is#lju/a#a i "arins#i* pri#lju/a#a odreenoj teritoriji! +a#o je slu/aj bio i sa slobodno$ ,ono$ u Solunu#oja je postala spora,u$o$ i,$eu ranije nae dr.ave 6raljevine SES i 5r/#e- o stvaranju lo#alne ,one u Solunu! Slobodna ,ona u Solunu je ustupljena na period od ?& godina naFoj ,e$lji i spora,u$ ,a#lju/en 2G%8 godine gde je dr.avna teritorija 5r/#e (Solun)- predstavljala u e#ono$s#o$ s$islu re/i teritoriju nae dr.ave i gde su se pri$enjivala e#ono$s#a i "arins#a vlast- odnosno suverenitet nae dr.ave! Meuti$ u slobodnoj ,oni u Solunu pri$enjivala se gr/#a vlast tj! poli"ijs#a- suds#a i upravna vlast dr.ave 5r/#e- to se ti/e dananji* savre$eni* slobodni* ,ona sa aspe#ta e#ono$s#e teritorije i e#ono$s#e vlasti u $eunarodno$ poslovno$ pravu i$aju dvoja# #ara#ter! Dedan deo ,e$alja osnivanje$ A

slobodni* ,ona daju #ara#ter e#ono$s#e e#steritorije odnosno "arins#og is#lju/#a- pa se u nji$a tj! slobodni$ ,ona$a i ne pri$enjuje e#ono$s#a vlast terotirije dr.ave gde se ,ona nala,i! Da je dr.ava u svetu i$ala tret$an slobodni* ,oni- #ao sastavnog dela "arins#o$ podru/ju dr.ave na #oje$ se nala,e i na #oji$a se pri$enjuje "arins#i suverenitet te dr.ave! 0 ,ona$a #oje se s$atraju "arins#i$ is#lju/ivo pri$enjuju se dr.avni propisi postoji dosta ola#i"a u ve,i sa proi,vodnjo$- uvo,o$ i dr!

5. MEUNARODNE ORGANIZA IJE KAO SUBJEKTI MEUNARODNOG POSLOVNOG PRAVA

Mogu se pojaviti dva vida $eunarodni* organi,a"ija #ao subje#ata Meunarodnog poslovnog (privrednog) prava i to: organi,a"ije #oje su opteg i #oje su regionalnog #ara#tera! 1) M!"#$%&'#! &%($#)*$+),! &-./!( 0$%$0/!%)*$+),! Organi,a"ije 0jedinjeni* na"ija (O0N) = predstavni"i ?& dr.ava je pri*vatilo Povelju O0N: Statut Meunarodnog suda pravde na #on eren"iji u San Hran"is#u 2G>? god- ista Povelja je stupila na snagu te godine O0N i$a @ glavni* organa i genralnu s#uptinu- Savet be,bednosti- :#ono$s#i i so"ijalni savet- Starateljs#i savet- Meunarodni sud pravde i Se#retarijat e#ono$s#i i so"ijalni savet je vrlo ,na/ajan poslovno (privredne) i e#ono$s#e odnose i,$eu dr.ava /lanova #ao i ,a $eunarodnu privrednu saradnju u svetu! Opti spora,u$ o "arins#oj trgovini (5A++) = ovoj spora,u$ predstavlja ,na/ajan obli# $eunarodne trgovins#e i "arins#e saradnje #oja se pretvara u optu $ultilateralnu organi,a"iju! 5A++ je potpisan 8&!2&!2G>A! #ada je potpisan i ,avrni a#t- a posle toga je usvojeno i ni, a$ad$ana! 5A++ predstavlja ni, proto#ola- #ao Fto su: Anesijs#i proto#olProto#ol o uslovi$a pristupanja 5A++1u- +o#ojs#i proto#ol (2G?2 god)- .enevs#i (2GAG)! 5A++ i$a 8 dela! 6lau,ula najveeg povlaenja- #oja se ina/e nala,i u prvo$ delu predvia da se sve privilegije i pogodnosti #oje su date od strane jedne ugovorene /lani"e 5A++1a ,a bilo #oju robu- be,uslovno i auto$ats#i pra#ti#uje i na sve druge /lani"e 5A++1a! Ova #lau,ula se odnosi na sve /lani"e 5A++1a- #a#o pri uvo,u roba ta#o i pri i,vo,u! +a#oe se odnosi na pri$enu ta#si- du.ni#a- "arine - $eunarodnog trans era pri plaanju i dr! 0 drugo$ delu su ista#nuti prin"ipi trgovins#e politi#e- a trei deo 5A++1a se odnosi na pro"eduru u to#u pregovora u ve,i sa teritorijalno$ pri$eno$ pri pro$etu roba- "arins#i$ pregovori$a i dr! Dodat je /etvrti deo 2G@?! god! #oji govori o trgovini i ra,voju sa naglas#o$ na potrebe ra,voja i,vo,a ,e$alja u ra,voju! Dugoslavija je prva i$ala statut pos$atra/a u 5A++1u (2G?&12G?G) a od 2G?G pridru.enog /lana! +ada je i usvojena De#lara"ija u odnosi$a i,$eu strane ugovorni"e! 5A++1a i HNRD #ojo$ su predvieni ra,ni obli"i saradnje! Dugoslavija je 2G@A potpisala De#lara"iju o privre$eno$ pristupanju 5A++1u a od 2G@@ je postala stalni /lan 5A++1aI Dugoslavija je stupanje$ u stalno /lanstvo 5A++1a obe,bedila ni, e#ono$s#i* i "arins#i* pojedinosti i veu $eunarodnu robnu ra,$enu! Svets#a trgovins#a organi,a"ija se pojavljuje #ao nasledni"a 5A++1a od 2GG? godine #ada je stupio na snagu Spora,u$ o osnivanju '

Svets#e trgovins#e organi,a"ije #ao $ultilateralne opte trgovins#e organi,a"ije! S+O1u su pristupile sve ranije ,e$lje /lani"e 5A++1a S+O ,a ra,li#u od 5A++1a se ne odnosi sa$o na robu- ve i na usluge i trgovins#e aspe#te prava intele#tualne svojine! Spora,u$ o stvaranju S+O1a nastaje i, 0rugvajs#e runde i sadr.i vie spora,u$a! M!"#$%&'#) 1&#!/$%#) 2&#' = osnovan je 2G>? godine #ada je stupio na snagu Statut MMH1a #oji je or$alno usvojen 2G>> god! u ;reton Vudsu (SAD)! /lanstvo u MMH1u je uslovljeno /lanstvo$ u Svets#oj ban"i!

3. SVETSKA TRGOVINSKA ORGANIZA IJA ( STO )

Svets#a trgovins#a organi,a"ija pojavljuje se #ao JJ nasledni"a JJ = sledbeni"a 5A++1a! Od 2! januara 2GG?! godine- stupio je na snagu Spora,u$ o osnivanju Svets#e trgovins#e organi,a"ije #ojoj su pristupile sve ranije /lani"e 5A++1a! Osnovne un#"ije S+O1a su: nad,or i sprovoenje $ultilateralni* i plurateralni* trgovins#i* spora,u$a #oji svi s#upa predstavljaju S+O! Spora,u$ o stvaranju S+O nastao je i, 0rugvajs#e runde pregovora i sadr.i vie spora,u$a- #ao sastavni* delova nove organi,a"ije! Radi se o sledei$ spora,u$i$a: Hinalno$ a#tu 0rugvajs#e runde #oji sadr.i a#te $ultilateralni* trgovins#i* pregovora- Spora,u$ i, Mara#ea o osnivanju S+O- Opte$ spora,u$u inalnog a#ta 0rugvajs#e runde o trgovini i usluga$a i, 2GG>!god! 0, spora,u$ o osnivanju S+O dodati su u posebni$ ane#si$a i Spora,u$ o trgovini usluga$a- Spora,u$ o trgovins#i$ aspe#ti$a prava intele#tualne svojine- #ao i Opti spora,u$ o "arina$a i trgovini! S+O nije prosto proirenje 5A++1a! 3,$eu 5A++1a i S+O postoje i odreene ra,li#e: 2) 5A++ je predstavljao $eunarodni $ultilateralni spora,u$- do# je S+O pravno li"e1organi,a"ija sa svoji$ se#retarijato$K %) 5A++ se pri$enjivao na privre$enoj osnovi- a obave,e S+O su stalne i potpuneK 8) pravila 5A++1a su se pri$enjivala na trgovinu robo$- do# se pravila S+O =a pri$enjuju ne sa$o na robu ve i na usluge i trgovins#e aspe#te prava intele#tualne svojineK >) siste$ reavanja sporova u S+O je $nogo br.i i $anje podesan ,a blo#iranje u odnosu na 5A++1ov raniji siste$K ?) 5A++je i$ao i spora,u$e $ultilateralnog i plurateralnog #ara#tera do# S+O i$a s#oro sve spora,u$e $ultilateralnog #ara#tera i predstavljaju obave,u ,a sve ,e$lje /lani"e! Osnovni organ S+O je Ministars#a #on eren"ija #oju sa/injavaju su predstavni"i ,e$alja /lani"a S+O! 3sta #on eren"ija sastaje se naj$anje sva#e druge godine gde se donose odlu#e o svi$ pitanji$a! +reba istai da 5eneralni savet /ine sve ,e$lje /lani"e S+O1a! On ispoljava svoje un#"ije pute$ organa nadle.nog ,a reavanje sporova na na/in to prati pri$enu pro"edure ,a reavanje sporova i #ro, telo nadle.no ,a revi,iju trgovins#i* politi#a1#oje sprovodi #oristan nad,or nad politi#a$a ,e$alja /lani"a! Ministars#a #on eren"ija S+O1a je osnovala jo tri tela #oja su odgovorna 5eneralno$ savetu S+O1a i to: 6o$itet ,a trgovinu i ra,voj- 6o$itet ,a platno1bilansna ogrni/enja- 6o$itet ,a bud.et- inansije i ad$inistra"iju! S+O pored $eunarodne trgovinepod svoj re.i$ u#lju/uje i poljoprivredu- te#stil- usluge- dire#tne investi"ije #oje uti/u na trgovinu i intele#tualnu1industrijs#u svojinu! S+O se ru#ovodi odreeni$ prin"ipi$a i na/eli$a #oji$a bi i u budunosti ova#va $eunarodna trgovins#a organi,a"ija ,asnivala svoj rad! Radi se o sledei$ prin"ipi$a: status najpovlaanije na"ije- na"ionalno$ tret$anu odnosno trgovini be, dis#ri$ina"ija- podsti"aju ra,voja i e#ono$s#i* re or$i- #on"esija$a u $eunarodnoj trgovini! 6lau,ula najpovlaenije na"ije podra,u$eva da sva prava- prednostiG

pogodnosti- privilegije i i$uniteti #oje jedna strana ugovorni"a odobri jedno$ proi,vodu pore#lo$ i, odreene ,e$lje bie od$a* i be,uslovno proirene na sli/an proi,vod #oji je pore#lo$ i, te ,e$lje ili je na$enjen teritoriji sva#e druge strane ugovorni"e! Na"ionalni tret$an podra,u$eva da se ta#se i ostale unutranje dad.bine #ao i ,a#oni- propisi #oji se odnose na prodaju- transport- #upovinu- stavljanje u prodaju- nee pri$enjivati na uvo,ne ili do$ae proi,vode #a#o bi se na taj na/in vrila ,atita na"ionalne proi,vodnje! S+O pola,i od posebne va.nosti liberali,a"ije trgovine- #oja je nu.na ,a rast i ra,voj na"ionalni* privreda! 6vote u $eunarodnoj trgovini su gledano generalno- nepo.eljne i ,abranjene! S+O posebno vodi ra/una o podsti"anju ra,voja i e#ono$s#i* re or$i- posebno #od ,e$alja u ra,voju- a ,e$lja$a u ra,voju daje odreeni ro# ,a prilagoavanje- s ti$ to i$ daje i odreenu te*ni/#u po$o! Vei deo /lani"a S+O su bile /lani"e 5A++1a!- ne#oli#o ,e$alja pristupilo je #asnije #ada su ,avrile pregovore sa ovo$ organi,a"ijo$ i potpisale Hinalni a#t 0rugvajs#e runde! Pro"edura pristupa novi* ,e$alja bi se ogledala u sledee$: u prvoj a,i Vlada dr.ave podnosi ,a*tev- $ora dostaviti S+O1u $e$orandu$ #oji bi obu*vatio sve aspe#te na"ionalne trgovins#e i e#ono$s#e politi#e- to se odnosi na S+O spora,u$e! Vlada stupa u pregovore sa ,ainteresovani$ ,e$lja$a /lani"a$a S+O1a u "ilju davanja #on"esija u s eri roba i usluga! Prili#o$ ponovnog stupanja nae ,e$lje u $eunarodne organi,a"ije posebno u S+O- nu.no je prilagoavanje nae ,e$lje ,a*tevi$a S+O1a- to se pre svega ogleda u prilagoavanju spoljnotrgovins#og re.i$a nae ,e$lje ,a*tevi$a S+O1a- ra,rade legalni* $era ,atite"arins#i* i van"arins#i* instru$enata!

4. MEUNARODNI MONETARNI 5OND 6 MM5

MMH osnovan je 2G>?! god! 6ada je i stupio na snagu Statut $eunarodnog $onetarnog onda usvojen or$alno 2G>>! god! 0 ;retonVudsu (SAD)! Statu MMH1a je od tada $enjan u dva navrata 2G@G i 2GA'!godine! /lanstvo u Hondu je uslovljeno /lanstvo$ u Svets#oj ban"i ( Meunarodnoj ban"i ,a obnovu i ra,voj )- pa postoji vrlo blis#a ve,a i,$eu ove dve organi,a"ije! Na /elu MMH1a je Savet guvernera sa i,vrni$ odboro$! MMH1o$ ru#ovodi generalni dire#tor #oji #ao organ predstavlja ond o #ojeg bira 3,vrni odbor MMH1a! 5uverner e$isione ban#e ,e$lje /lani"e MMH1a je i /lan Saveta guvernera Honda! Pet ,e$alja ( SAD- Veli#e ;ritanije- Ne$a/#e- Hran"us#e i Dapan) i$aju najvei broj glasova i #od nji* SAD i$aju najvie glasova u Hondu! Osnovni "iljevi MMH1a se ra,vijanje $eunarodne $onetarne saradnje- ola#avanje irenja i ra,vijanja $eunarodne trgovineodr.avanje ra,voja proi,vodni* snaga- ,aposlenosti i realnog do*ot#a- devi,ne stabilnostiuvoenje $ultilateralnog siste$a plaanja i,$eu dr.ava /lani"a ,a te#ue transa#"ije sa "ilje$ da se eli$iniu s$anjivanje stepena pre,adu.enosti dr.ava i s$anjivanje neravnote.enosti platni* bilansa ,e$alja /lani"a! 0loga Honda je i garantovanje ,e$lja$a /lani"a$a $ogunosti pod jedna#i$ uslovi$a- povre$eno #orienje sredstava Honda- #a#o bi one popravile svoje platne bilanse! 6ao prioritetno pitanje MMH1a je utvrivanje pariteta valuta ,e$alja /lani"a #ao neop*odnog uslova ,a ra,voj $eunarodne trgovine i ra,$ene uopte! +o#o$ 2G>G!godine je utraeno ,na/ajno prilagoavanje pariteta i sprovoene su $noge $ere devalva"ije u ,e$lja$a /lani"a$a! Ne#e ,e$lje su utvrdile paritete svoji* valuta u saglasnosti sa MMH1o$- a ne#e su i$ale <plivajue7 #urseve svoji* valuta! MMH je bio 2&

protiv ovi* plivajui* #urseva i s$atrao je da su te $ere privre$enog #ara#tera! 6asnije je MMH insistirao da po,aj$i"e i, onda budu #rat#oro/ne i utvrdio je posebnu #a$atnu s#alu #oja je i$ala ,a "ilj da #otira! 4e$lje /lani"e da po,aj$ljena sredstva ovog onda vraaju to pre! Sva#a ,e$lja /lani"a onda i$a %?& glasova i jo po jedan glas ,a sva#i 2&&!&&& SAD L svoje #vote! Siste$ #vota je najva.nija #ara#teristi#a delovanje MMH1a i na osnovu #vote se odreuje broj glasova- ,e$lje /lani"e doprinosi i poveanja ti* doprinosa! 6vota odr.ava snagu privrede odreene dr.ave- sva#a dr.ava /lani"a Honda plaa /lanarinu Hondu i ona je sra,$erna #voti #oja je je od MMH1a odreena! +o daje veli#u prednost u upravljanju ondo$ i ,e$lja$a /lani"a$a /ije su #vote veli#e! +o je bio i u,ro# stvaranje posebnog #luba ra,vijeni* ,e$alja- na ba,i opteg aran.$ana ,a ,adu.ivanje! Savet guvernera onda odreuje visinu /lanarine i da li e biti ista u vidu spe"ijalni* prava vu/enja ili u valuti ,e$lje /lani"e! Ova spe"ijalna prava vu/enja e$ituje ond i raspodeljuje i* pre$a ,e$lja$a /lani"a$a da bi poveao postojee re,erve! Nastala su 2G@G! god! Spe"ijalna prava vu/enja MMH daje odobravanje odgovarajui* i,nosa na ra/uni$a dr.ava /lani"a! Od &2! januara 2G'2!god! siste$ spe"ijalni* prava vu/enja je $odi i#ovan na pet svets#i* valuta ( SAD L- engles#a unta- ne$a/#a $ar#a- ran"us#i rana# i japans#i jen)! Sva#oj /lani"i dr.avi MMH1a se na osnovu u/esa u nov/ano$ poten"ijalu MMH1a odreuje #reditna trana #oje ,e$lja /lani"a $o.e da #oristi radi popravljanja svog platnog bilansa! Ovo #orienje sredstava onda se vri pute$ stand1bM aran.$ana ili dire#tni$ vu/enje$ od onda MMH odobrava ,e$lji /lani"i #redit #oji ona $o.e da #oristi! 0obi/ajeni vre$ens#i period stand1bM aran.$ana je jedna godina- ali se na ,a*tev ,e$lje /lani"e $o.e produ.iti ali taj ro# ne $o.e biti du.i od tri godine! Prvobitna un#"ija stand1bM aran.$ana i$ala je #reditnu ulogu i "ilj i$ je bio da ,e$lja$a /lani"a$a o$ogue #upovinu strani* sredstava ,a plaanje! 6asnije su se u MMH1u odobravali #rediti i #ada su #vote ,e$lje /lani"e ni.e od potreba-s ti$ to je ,e$lja$a trebalo da o$ogui da u grani"a$a svoji* #vota #upuju valute! Oni su i$ali i un#"iju da poveaju #reditnu sposobnost ,e$lje /lani"e! Sredstva onda su se s#oro auto$ats#i odobravala ovi$ ,e$lja$a /lani"a$a #oje su tra.ile inansijs#a sredstava do i,nosa %?N svoje #vote u "ilju reavanja svoji* platno1bilansni* pote#oa! 6ada su sredstva tra.ena do visine 2&&N #vote ,e$lje /lani"e MMH1a- tada se ond trebao uveriti da /lani"a vodi odgovarajui e#ono$s#i i $onetarnu politi#u u s#ladu sa "iljevi$a onda! 6ada se MMH uveri o potrebi odobravanje inansijs#i* sredstava ,e$lji /lani"i- tada i* odobrava u grani"a$a stand1bM aran.$ana! Dugoslavija je bila /lani"a MMH1a- ali je sa uvoenje$ e#ono$s#i* san#"ija 0N suspendovana i, tog onda!

7. MEUNARODNE ZNA8AJA

EKONOMSKE

ORGANIZA IJE

REGIONALNOG

2) R!()&#$9#! !0&#&1:0! 0&1):),! UN;$ posle osnivanja 0N1a i posle odreOeni* is#ustava i, rada :#ono$s#og i so"ijalnog saveta bilo je neop*odno stvoriti #o$isije #oje bi obu*vatile pojedina podru/ja i ta#o su nastale /etiri regionalne e#ono$s#e #o$isije: ,a :vropu (2G>A god) ,a A,iju i Dale#i 3sto# (2G>') i ,a Latins#u A$eri#u i ,a A ri#u! 9ilj ovi* 22

#o$isija je bio da se ola#a e#ono$s#a obnova :vrope i drugi* ,e$alja da se sa/ine i podr.e studije e#ono$s#i* i te*nolo#i* proble$a i proble$a ra,voja! :vrops#a #o$isija (:9:) predstavlja evrops#u univer,alnu organi,a"iju #oja pre#o svoji* #o$iteta ( ,a poljoprivreduu$arstvo- /eli# i dr) i pod#o$iteta reava proble$e ra,voja odreeni* poslovni* (privredni*) oblasti i grane - uspostavlja veu privrednu saradnju i,$eu $nogo dr.ava i dr! Sastoji se i, #o$isije- te*nolo#i* #o$iteta i se#retarijata! :9: je uradila ni, tips#i* ugovora #ao to su ,a .itari"e- ,a i,vo, i uvo, $e#e re,ane grae- ,a $euprivrednu prodaju ju.nog voa- uvo, i i,vo, /vrsti* goriva i dr! %) O%($#)*$+),$ *$ !0&#&1:0" :$%$'#," = osnovana je u Pari,u 2G>' godine i njoj su pristupile sve ,e$lje #oje su bile #orisni"e Maralovog plana (odnosno saradnju SAD i 6anade su i$ale statut pridru.eni* /lanova u trenut#u osnivanja i ra,log pristupanja je bio e#ono$s#i jer su i$ale polo.aj #reditora ,e$lja$a /lani"a$a O:PS! 2G@& god! SAD i 6anada su postale punopravni /lanovi i tada je i,$enjen na,iv = Organi,a"ija ,a e#ono$s#u saradnju i ra,voj (O:9D)! Organi ove organi,a"ije su: Savet i Izvrni komitet. Osnovni ,adata# ove organi,a"ije je na e#ono$s#o$ planu- us#laivanje u,aja$ni* delatnosti ,e$alja /lani"a! 8) E<%&-:0$ *$,!'#)+$ (E<%&-:0$ "#),$) = tri organi,a"ije su ranije s$atrale se evrops#o$ ,ajedni"o$: :vrops#a ,ajedni"a ,a ugalj i /eli#- :vrops#a e#ono$s#a ,ajedni"a (:vrops#a unija) i :vrops#a ,ajedni"a ,a ato$s#u energiju! 2G@' godine obra,uju se ,ajedni/#i organi i donose ,ajedni/#e odlu#e u s#ladu sa ugovoro$ i osnivaju odgovarajue ,ajedni"e i ugovor o osnivanju :vrops#e ,ajedni"e ,a ugalj i /eli# u Pari,u 2G?2- Ri$s#i ugovor o osnivanju ::4 2G?A god i Ri$s#i ugovor o osnivanju :vrops#e ,ajedni"e ,a ato$s#u energiju 2G?A godine! >) E<%&-:0$ *$,!'#)+$ *$ "($9, ) !9)0 ( E A) = osnovana je 2G?2 godine u Pari,uu "ilju stvaranja e#ono$s#i sna.ne grupa"ije ,a odreena #lju/na privredna podru/ja i u "ilju ra,voja privrede ,e$alja /lani"a i podi,anja .ivotnog standarda stanovnitva! Organi :vrops#e ,ajedni"e ,a ugalj i /eli# su Viso#a vlast- S#uptina ,ajedni"e- Spe"ijalni savetSavetodavni #o$itet i Sud pravde! Osnivanje$ 9:9A stvoreno je ,ajedni/#o evrops#o tr.ite ,a ugalj- /eli# i rude gvo.a! ?)E<%&-:0$ !0&#&1:0$ *$,!'#)+$ (:vrops#a unija) je bila po,nata pod na,ivo$ 4ajedni/#o evrops#o tr.ite (::4)! ::4 je stvoren Ri$s#i$ ugovoro$ 2G?A god!! Stupio je na snagu 2!2!2G?' godine #oji su ,a#lju/ili: SR Ne$a/#a- Hran"us#a- 3talija- Eolandija;elgija- Lu#se$burg! 9ilj ::4 je stvaranje ,ajedni/#og tr.ita- "arins#e unije i u,aja$na privredna saradnja! 2G?? godine su u#inute $eusobne "arine i,$eu dr.ava /lanova :vrops#e unije i stvoreno je jedinstveno tr.ite- u perspe#tivi je bila jedinstvena valuta! Organi :vrops#e unije su: S#uptina- Savet #o$isije i Sud pravde! @) :vrops#o udru.enje slobodne trgovine (::+A) osnovano je 2G?G godine u Sto#*ol$u!

2%

=. EVROPSKA UNIJA ( EU )

:vrops#a e#ono$s#a ,ajedni"a je u po/et#u svoga rada bila po,nata i pod na,ivo$ 4ajedni/#o evrops#o tr.ite (::4) i a#o to nije bio ,vani/an na,iv- jer ,vani/an na,iv je bio :vrops#a e#onos$#a ,ajedni"a- #oja je stvorena Ri$s#i$ ugovoro$ 2G?A!god!0govor je stupi na snagu 2!2!2G?'!godi #oji su ,a#lju/ili: 3talija- Hran"us#a-Save,na Republi#a Ne$a/#a- Eolandija- ;elgija i Lu#se$burg! Njen "ilj je bio stvaranje ,ajedni/#og tr.itastvaranje "arins#e unije i u,aja$na privredna saradnja! 4adnji* godina je taj "ilj i ostvaren i stvorena je :vrops#a unija gde su od 2GG?!god! u#inute $eusobne "arine i,$eu dr.ava /lani"a :0! Stvoreno je jedinstveno tr.ite sa perspe#tivo$ jedinstvene valute! 0jedinjenje :vrope u e#ono$s#o$ s$islu re/i se javlja #ao nu.na potreba i, ra,loga to je bila pritisnuta i,$eu SAD1a i SSSR1a i i$ala je i,bor da se ujedini ili da se pri#lju/i ne#oj od postojei* e#ono$s#i* sila! Organi :0 su: s#uptina- savet- #o$isija i sud pravde! S#uptina :0 se sastoji od predstavni#a dr.ava #oji donose odlu#e s*odno ugovoru o osnivanju ::4! 0govoro$ je predvieno da pojedine dr.ave i$aju sledei broj poslani#a- a ti$e i glasove: Hran"us#a 8@- SR Ne$a/#a 8@- 3talija 8@- Eolandija 2>- ;elgija 2> Lu#se$burg @! 4aseda po pravilu jedno$ godinje! Savet :0 je organ #oji donosi odlu#e bilo #onsen,uso$#vali i#ovano$ ili obi/no$ veino$! On je nadle.an da u#lauje optu politi#u dr.ava /lani"a i donosi odlu#e #oje i$aju ,a "ilj da se us#ladi nji*ova privredna politi#a! 6o$isije #ao i,vrni organ i$a G /lanova sa $andato$ od > godine! 4adata# #o$isije je da brine o pri$eni ugovora i propisa #oje donosu nadle.ni organi :0! Sud pravde #o pravosudni organi$a du.nost da obe,bedi pravnu pri$enu Ri$s#og spora,u$a! Sastoji se od A sudija! Osi$ ve navedeni* "iljeva :0- ,ajedni"a i$a "ilj i da se ostvari e#ono$s#a e#span,ija i podigne .ivotni standard u dr.ava$a /lani"a$a! +o se $o.e postii u#lanjanje$ "arins#i* i #valitativni* ograni/enja- stvaranje$ ,ajedni/#e tari e pre$a trei$ ,e$lja$a- u#lanjanje barijere ,a slobodnu "ir#ula"iju robe- radne snage- usluga i #apitala- stvaranje$ ,ajedni/#e e#ono$s#e politi#e u oblasti agrara i saobraaja- i,jedna/avanje$ ,a#onodavstva u ,e$lja$a /lani"a$a i dr! Svi navedeni ,ada"i :0 planirani su da se ostvare u tri etape u trajanju od po /etiri godine! 6rajnji "ilj ,ajedni"e je da se postigne ne sa$o jedinstveno tr.ite nego i potpune $onetarne i "arins#e unije! 4ajedni"a podra,u$eva $eusobno u#idanje "arine i,$eu dr.ava /lani"a i uvoenje ,ajedni/#e "arins#e tari e pre$a trei$ ,e$lja$a! Dedinstveni$ evrops#i$ a#to$ i, 2G'@!god! uveden je i novi organ :vrops#o vee #oje sa/injavaju e ovi dr.ava i vlada /lani"a- #ao i predsedni#a 6o$isije :vrops#e ,ajedni"e! Plano$ ' Dedinstvenog evrops#og a#ta i, 2G'@!god! se predvia da sva#a evrops#a dr.ava $o.e ,a*tevati da postane /lani"a i ,a*tev podnosi Savetu :0- #oji o to$e se i,janjava jedoglasno$ odlu#o$! Da bi jedna dr.ava $ogla da pristupi :0 potrebno je da ispuni odreene uslove: 2) geogravs#i uslov ( da se dr.ava nala,i u :vropi)- %) e#ono$s#i uslovi ( da u toj dr.avi postoji sobodna tr.ina privreda sa odreeno$ stopo$ ra,voja )- 8) politi/#i uslovi ( da se radi o dr.avi u #ojoj postoji de$o#rats#i siste$ i viepartijs#i parla$entarni siste$)! SHRD je i$ala odreene spora,u$e o saradnji sa :0! +o je bio trgovins#i spora,u$ SHRD i ::4 ,a#lju/en 2GA&!god!- #ada je naa ,e$lja dobila tret$an najpolaenije na"ije#a#o u pogledu "arina i da.bina #oje se preu,i$aju prili#o$ uvo,a robe i ta#o i pri i,vo,u i drugi$ pogodnosti$a #oa na pri$er- prili#o$ obavljanja "arins#i* or$alnosti i "arinjenja! Naa ,e$lja je u trgovins#oj ra,$eni sa ::4 i$ala bogatu ra,$enu roba- #ao i veli#i i,vo, nai* proi,voda- $esa i $esni* preraevina i dr! Posle u#idanja e#ono$s#i* san#"ija od 0N o/e#uje se dalja e#ono$s#a saradnja i,$eu nae ,e$lje i :0!

28

L)/!%$/"%$> Qurovi- Meunarodno privredno pravo- ;eograd- 2G'@! Dan#ove"- Privredno pravo, Beograd- 2G'G! Veli$irovi- Bankarski poslovi i hartije od vredosti- ;eograd- 2GG@! Privredno1pravni priru/ni# 3nternet

2>

S$'%?$,>

1. POJAM I PREDMET MEDJUNARODNOG POSLOVNOG (PRIVREDNOG) PRAVA@@ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @1 2. IZVORI MEUNARODNOG POSLOVNOG (PRIVREDNOG) PRAVA@ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @2 3. NAELA MEUNARODNOG POSLOVNOG PRAVA @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @4 4. SUBJEKTI MEUNARODNOG POSLOVNOG (PRIVREDNOG) PRAVA@ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @3 5. MEUNARODNE ORGANIZA IJE KAO SUBJEKTI MEUNARODNOG POSLOVNOG PRAVA@ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @4 3. SVETSKA TRGOVINSKA ORGANIZA IJA ( STO ) B B B B B B B B B B B B B B B B B B B B B B B B B B B B B B B B B B B B B B B B B B 7 4. MEUNARODNI MONETARNI 5OND 6 MM5@ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @= 7. MEUNARODNE EKONOMSKE ORGANIZA IJE REGIONALNOG ZNA8AJA@ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ 1A =. EVROPSKA UNIJA ( EU ) @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ @ 12

2?