Deponije otpada

Komunalni otpad poznat kao ubre sastoji se od ostataka koje ovek koristi u dnevnim aktivnostima kao to su ostaci pakovanja proizvoda, ostaci od seenja trave, cvea, hrane, nametaja, odee, boca, novina, elektrinih ureaja, boja, baterija i brojnih hemikalija za odravanje kue, instalacija i maina... Kada ove materije budu baene zajedno i natopljene - one stupaju u nepredviene fizike, hemijske i bioloke procese koji istovremeno deluju, stvarajui otrove !trovi sa smetlita se kreu hiljadama kilometara kroz zemlju, vodu i vazduh i ulaze u lance ishrane, na"omilavaju se u biljkama, ivotinjama i ljudima i izazivaju kancer kod ljudi...#ako su problemi sa naim smetlitima, problemi naih suseda u dru"im zemljama i obratno. #enost koja se cedi sa dna deponija sadri izmeu ostalo" sulfate, hloride, teke metale olovo, nikal, bakar i ivu $%b, &i, 'u, (") i $%'*, dioksine, i dr). +,-, dakle najjae izazivae kancera kod ljudi. Kako deponija nebi isputala najopasnije oveku poznate smee otrova na planeti, u zemlju, vodu i vazduh, telo deponije mora imati: .. nepropusnu podlo"u od specijalne plastike (/% folije na svom dnu i obodima, 0. sistem za sakupljanje i filtriranje procednih voda za koje se nauno tvrdi da su najotrovnije poznate nauci ,. sistem za sakupljanje deponijskih "asova jer samozapaljivanje stvara isparavanje ive i %!%1 otrovnih materija sa deponija u vazduh. 2. potrebno je spreiti prodor okolnih voda u deponiju obodnim odvodnim kanalima 3. kao i o"raditi deponiju i zabraniti pristup.

1amo deponija koja ima najmanje ovih 3 osobina zove se 14&5#46&4 /7%!&584. 1ve ostalo pravilno zovemo 197#:5;#7

Kratak istorijat upravljanja otpadom u R. Srbiji

&emaka or"anizacija za tehniku saradnju < =#> < od 0??.. "odine sprovodila je u 1rbiji projekat 9odernizacije komunalnih uslu"a, finansiran od strane &emako" 1avezno" ministarstva za privrednu saradnju. =#> projekat je 0??,. "odine u saradnji sa 1K=! osnovao @ond za finansiranje malih komunalnih projekata kako bi se pruila podrka investicionim projektima iz komunalnih oblasti u malim optinama $do ,?.??? stanovnika) u 1rbiji. 1K=! kao osniva i lanica mree asocijacija lokalnih vlasti pod pokroviteljstvom 1aveta 7vrope dobila je zadatak da bude kljuna taka za ceo re"ion na polju vrsto" otpada. /etaljni izvetaji su na linku... 1tara &acionalna strate"ija upravljanja otpadom, koju je jula 0??,. "odine usvojila Alada 6epublike 1rbije, kao prvi nacionalni strateki dokument, ustanovila je okvir za upravljanje vrstim otpadom, definisala hijerarhiju upravljanja otpadom, predloila pravne, tehnike i ekonomske alate, i takoe, ukljuila pro"ram harmonizacije sa 7B. 1trate"ija promovie ponovno korienje, reciklau, kompostiranje, prevenciju nastanka otpadaCsmanjenje na izvoru, kao vane komponente inte"ralno" pro"rama upravljanja vrstim otpadom. B &acionalnoj strate"iji je promovisana ideja nove or"anizacije upravljanja otpadom bazirana na osnivanju re"iona $skup formiran od vie optina) za upravljanje vrstim otpadom. %redviala

je 6e"ionalne sanitarne deponije $0D) #ransfer stanice $22) 6eciklani centri$.E) 'entri za kompostiranje$E) 1palionice komunalno" otpada$2). /o 0??F.". postojala je samo jedna iz"raena sanitarna deponija - u Aranju $u =ornjem 9ilanovcu se iz"radnja sanitarne deponije privodila kraju, a u 4ranelovcu je zapoeta iz"radnja, dok je u 1mederevskoj %alanci zapoeta i prekinuta iz"radnja) %oetkom 0??F "odine uspostavljeno je privatno-javno partnerstvo izmeu =#> projekta G9odernizacija komunalnih uslu"aH i privatno" preduzea #rojon I @ischer 7K! u cilju unapreenja upravljanja vrstim otpadom u *ranievskom okru"u. !vo privatno preduzee sa srpsko-nemakim kapitalom ve proteklih par "odina vri uslu"e sakupljanja i odla"anja komunalno" vrsto" otpada u optinama 9alo 'rnie, Ja"ubica, Jabari i 9> 6abrovo optine Kuevo. !d ovo" meseca, preduzee e preuzeti ove poslove i u optini 1mederevska %alanka. &aime, ove lokalne samouprave su poverile komunalne delatnosti sakupljanja i odla"anja komunalno" vrsto" otpada preduzeu #rojon I @ischer 7K! na period od narednih 03 "odina izuzev 1med. %alanke koja je to uradila na period od .3 "odina. Krajem 0??F.". zapoeta je izrada nove &acionalne strate"ije za upravljanje otpadom 0??D0?.K. B periodu od 0??F.". do 0??K.". dolo je do poveanja komunalno" otpada za ,?L. /ato je jedno miljenje koje nije potrepljeno dokazima pa nema vrsto uporite, tj. izneta pretpostavka je da su prethodni podaci korieni za poreenje bili netani. *ilo bi zanimljivo uporediti kupovnu mo, standard...dakle socioekonomske inioce.

/etaljni izvetaj na par stranica $izdvojen iz 5zvetaja o stanju ivotne sredine za 0??K.) o koliinama, vrsti otpada, re"istru lica koja "a proizvode, prerauju i ostalo je dat kao prilo" na dnu stranice. #okom 0??K.". popisane su divlje deponije na teritoriji Aojvodine, njih 3FD.

&edostaju potpuni zvanini podaci o iz"radnji sanitarnih i sanaciji starih deponija do 0?.?.". Kao i detalji o tome kako su izvrene sanacije. #okom 0??D.". komunalni otpad se 5 /4:87 odla"ao, na potpuno neureena dravna 197#:5;#4. !va smetlita su otvoreno" tipa dakle nisu natkrivena, skoro u svim sluajevima nemaju sisteme protiv samozapaljivanja, nisu o"raena, i naj"ore nemaju nepropusnu podlo"u na svom dnu i obodima koja spreava isputanje otrova u zemlju i vodi. =odinje se u 6epublici 1rbiji sakupi oko 0.0??.??? $miliona) tona komunalno" otpada, koji sadri otpad izM domainstava, firmi neopasan industrijski otpad, opasan medicinski otpad, klanini otpad i "raevinski otpad. %ostoji i o"roman broj divljih smetlita usled nesavesno" postupanja stanovnitva i usled injenice da oko 0.3??.??? domainstava nije pokriveno or"anizovanim sakupljanjem otpada. 5vana /uki iz 4"encije za zatitu ivotne sredine navela je da u 1rbiji postoje .F2 deponije javnih komunalnih preduzea, a da postoji vie od 2.2?? divljih deponija. !na je navela da se veliki broj deponija nalazi kraj naselja, kao i u blizini reka, potoka i izvora vodosnabdevanja... 12. novembar 2009

Mape smetlita i deponija Javnih komunalnih preduze a i divlja i stara smetlita

Klikom na 94%B moete otvoriti u pro"ramu Google Earth, mapu lokacija deponija 8avnih komunalnih preduzea i divljih i starih smetlita. &4%!97&4M !vaj pro"ram je koncipiran tako da se tek zumiranjem neke oblasti uoavaju prethodno nevidljive deponije... 4ko elite besplatan pro"ram sa mapama sveta, koji je ujedno i neophodan da bi ste videli ovaj sadraj, Google Earth moete preuzeti klikom ovde. 4utor dodatih lokacija na mapi je dravna a"encija za zatitu ivotne sredine 17%4 %odaci prikupljani putem upitnika radi formiranja nacionalne baze podataka o smetlitima $starim i divljim) na podruju 6epublike 1rbije se nalaze na ovom linku.

8un 0??D."od. obavljeno je NBtvrivanje sastava otpada i procene koliineN u cilju definisanja strate"ije upravljanja sekundarnim sirovinama u sklopu odrivo" razvoja 6epublike 1rbije. Bradio "a je Bniverzitet u &ovom 1adu-@akultet tehnikih nauka-/epartman za inenjerstvo zatite ivotne sredine. &eki rezultati suM

!i"ledno je da se autori pro"rama nisu bavili udelom !%41&!= otpada iz domainstva, to je nedopustivo

!pravljanje otpadom "R

Bpravljanje otpadom u 7B se bazira na , principa ,6 M 6educe 1manjiti koliinu i toksinost otpada . 6euse %onovna upotreba kontejnera, proizvoda , popravka slomljenih posuda... 6ecOcle 6eciklirati to je vie mo"ue to ukljuuje i kupovinu proizvoda od recikliranih komponenti . - %revencija nastajanja otpada M - to je kljuni faktor u strate"iji upravljanja otpadom. Bkoliko redukujemo koliinu otpada i ukoliko uspemo da smanjimo nje"ove opasne osobine redukujui koliinu opasnih supstanci, tada e i odla"anje biti automatski jednostavnije. %revencija je usko povezana sa poboljanjem metoda proizvodnje i uticajem potroaa sa zahtevima ka PzelenimQ proizvodima i smanjenjem koliine pakovno" materijala. - 6eciklaa i ponovna upotreba M ukoliko ne moe da se sprei nastajanje otpada, potrebno je vratiti to je veu koliinu otpadno" materijala nazad u upotrebu. 7B komisija je definisala specifine tokove na koje se mora obratiti posebna panja, s obzirom na znaajan uticaj koji vri na ivotnu sredinuM elektrina oprema, stari automobili i zbo" to"a je uvedena specijalna re"ulativa koja pokriva oblast sakupljanja otpada, ponovne upotrebe, reciklae i odla"anja, kao i obaveze reciklae .

#ta su to trans$er stani%e u sistemu upravljanja otpadom&

#ransfer stanice ili, kako to moda bolje zvui, pretovarne stanice, jesu prostori, objekti i postrojenja u kojima se otpad iz jedne optine, mikrore"ije ili re"ije, nakon izdvajanja sastojaka koji se mo"u ponovo upotrebiti, reciklirati ili preraditi, balira i priprema za transport do konano" odla"alita, odnosno re"ionalne deponije. 8ednostavnije reeno, ako uzmemo za primer prostor jedne relativno dobro or"anizovane deponije, nakon izvrene sanacije, ona se moe pripremiti i opremiti da i dalje prima otpad iz optine koja se o njoj stara. 6azlika je u tome, to se otpad sada ne odlae kao ranije, ve se na istom prostoru iz nje"a izdvajaju korisni sastojci, npr. staklo, papir, plastika, metali, or"anske materije, a zatim se svaka od tih komponenti zasebno skladiti, pakuje na od"ovarajui nain i transportuje na dalji tretman. %reostali otpad, koji se mora odloiti na deponiju, takoe se privremeno skladiti i, kada se skupe dovoljne koliine, odvozi na re"ionalnu deponiju.

Mo'u li se trans$er stani%e or'anizovati i na ni(em nivou od re'ionalnih&

&aravno da mo"u, samo se u tom sluaju ne zovu isto. >ovu se sortirne stanice ili sabirne stanice, sakupljake, reciklana dvorita, reciklana ostrva.

K)M*)S+,R-.J/ .- D/*).,J,
B saradnji sa &emakom firmom (7:14#7'( uraen je pilot projekat na deponiji P9eterisQ koji je trajao F $est) nedelja. #o je sistem za tretiranje komunalno" otpada, sa prekrivaem na bazi aktivno" u"lja. %roces tretmana je sledeiM R prvo se obezbedi slobodan prostor na deponiji R postave se cevi za uduvavanje vazduha i ventilator, na povrinu terena

R dovozimo otpad i preznimo$kipujemo) kamion smear R doveeno i rasplanirano smee se prska *5!:!;K5 4K#5A&59 1B%1#64#!9 R prekriva se prekrivaem na bazi aktivno" u"lja R kroz ventilator se uduvava topao vazduh, jer se proces raz"radnje odvija na konstantnoj temperaturi. &akon zavretka tretmana komunalno" otpada, or"anski otpad vie ne postoji. !vakav sistem tedi skupocen prostor na deponiji izmeu ,? < 2?L.

D/*).,JSK, 0-S
=as koji nastaje u telu deponije, poznat kao deponijski "as, predstavalja smeu 3?L metana i 2?L u"ljen dioksida, 3L - .?L azota, kiseonika i dru"ih elemenata, ali u tra"ovima. /eponijski "as, smea metana i u"ljen dioksida predstavlja G"reennhouseH "asove $=(=), odnosno "asove koji utiu na pojaanje efekta Gstaklene bateH i njihova nekontrolisana emisija doprinosi "lobalnom atmosferskom za"revanju. 9etan "enerisan iz vrsto" otpada i otpadne vode putem anerobne dekompozicije predstavlja 0? L ukupnih antropo"enih emisija metana. B isto vreme je metan 0. put reaktivniji od u"ljen dioksida, to znai da je uticaj jedne tone metana u atmosferi na proces ubrzavanja "lobalno" za"revanja jednak uticaju 0. tone u"ljen dioksida. !nda je jasno i koliko su znaajni uspostavljeni procesi sakupljanja i korienja deponijsko" "asa. %oznato je koliko je deponijski "as eksplozivan, koliko je teko ispratiti nje"ovu mi"raciju u telu deponije i perifernim delovima deponije, tako da bi se sakupljanjem isto" rizik od mo"ue eksplozije znaajno smanjio. 7kstrakcij. B isto vreme, deponijski "as poseduje ener"etsku vrednost, to "a ini potencijalnim "orivom za po"on "asnih motora i dobijanja elektrine i toplotne ener"ije tim putem, odnosno stvaranja mo"ue zamene za fosilna "oriva./eponijski "as, tanije nje"ova metanska komponenta, poseduje ener"etsku vrednost reda veliine ,K 98C m,, to "a ini zadovoljavajuim "orivom za po"on "asnih motora specijalno razdvojenih za tu upotrebu, odnosno za dobijanje elektrine struje. !vo je prisutna praksa na preko E,? lokacija u 7vropi. 5nstalisani kapaciteti se kreu izmedju ,3? kS do .,0 9S. B isto vreme na oko .K? lokacija u svetu iz"raena su i ko"enerativna postrojenja, kod kojih se iskoriava i otpadna toplotna ener"ija od hlaenja "asnih motora. Kada se napomene da je stepen korisno" dejstava jedno" ko"enerativno" postrojenja reda KE L a da je stepen korisno" dejstva "asno" motora koji proizvodi elektrinu ener"iju reda ,E L, jasna je prednost sistema za ko"eneraciju. /eponijski "as se moe koristiti za dobijanje toplotne ener"ije putem nje"ovo" sa"orevanja u raznim tehnikim sistemima ili sistemima daljinsko" "rejanja. #akvih sistema u svetu ima oko 0E?./eponijski "as se moe koristiti i kao "orivo za preiavanje deponijskih procednih voda u procesu evaporacije. %omenuta primena deponijsko" "asa prisutna je na .E lokacija u svetu. &a ., lokacija u svetu, dodatnim preiavanjem deponijsko" "asa i nje"ovim poboljanjem, omo"uena je isporuka isto" u postojee mree za distribuciju prirodno" "asa. #reba napomenuti da instalacija postrojenja za dodatno preiavanje deponijsko" "asa iziskuje inicijalno visoka investiciona stredstva. %rimera radi, u (olandiji, u funkciji su etiri postrojenja to"a tipa.>akljuno, podaci o prisutnoj evropskoj praksi ukazuju da je najzastupljenija upotreba deponijsko" "asa za pokretanje "asnih motora odnosno za dobijanje elektrine ener"ije. 5nstalisano je oko .0?? 9S i "odinje se na taj nain sa"ori oko ,.. miliona m, deponijsko" "asa. 7vropska iskustva pokazuju da deponije sa minimum 0?? tona odloeno" komunalno" otpada dnevno, sa prijemnim kapacitetom od 3?? ??? m, otpada, sa vremenom odla"anja otpada blizu .? "odina i visinom odloeno" otpada od minimum .? m, uz prisutnu trinu cenu isporuene elektrine ener"iji reda ?.?3 eura za kSh mo"u biti osnov za investiciono ula"anje u sistem za sakupljanje deponijsko" "asa i proizvodnju elektrine ener"ije.

/! D,R/K+,1/
/irektiva 7B br. D.CFKDC7' o opasnom otpadu izmenjena /irektivom br. D2C,.C7'T /irektiva 7B br. 0???CEFC7' o spaljivanju otpadaT /irektiva 7B DDC,.C7' o deponiji za otpadT %ropis 7B br. 03DCD,C77' o nadzoru i kontroli isporuka otpada unutar 7vropske zajednice, kao i pri ulasku i izlasku iz njeT *azelska Konvencija o kontroli preko-"ranino" kretanja opasno" otpada i nje"ovo" deponovanjaT

R /irektiva 1aveta E3C220C77' o otpadu $!kvirna direktiva) ustanovljava okvir za upravljanje otpadom u 7B i hijerarhiju otpada $prevenciju ili smanjenje proizvodnje otpada i nje"ove tetnosti, iskorienje otpada, ukljuujui reciklau, ponovno korienje ili korienje otpada kao "oriva). !snova za ovu /irektivu je 1trate"ija 7B o otpadu. !kvirnom direktivom otpad je podeljen naM Kontrolisani otpad koji obuhvata otpad iz domainstva, komercijalni i industrijski otpad, ukljuujui i medicinski otpad $ovi otpadi mo"u biti interni, neopasni ili opasni). !tpad iz domainstva $kuni otpad) koji nije opasan i on se oznaava kao komunalni otpad, odnosno otpad koji se sakuplja sa odreene teritorijalne celine, najee lokalne zajednice. &ekontrolisani otpad, koji obuhvata poljoprivredni otpad i otpad iz rudarstva i kamenoloma. R /irektiva DFCF.C77' o inte"ralnoj prevenciji i kontroli za"aivanja /irektiva DFCF.C77' o inte"ralnoj prevenciji i kontroli za"aivanja $5nte"rated %ollution %revention and 'ontrol - 5%%') primenjuje se na industrijska i dru"a postrojenja i aktivnosti koje su klasifikovane prema nivou za"aivanja i riziku koji te aktivnosti mo"u imati po zdravlje ljudi i ivotnu sredinu. R /irektiva 1aveta D.C.3EC77' o baterijama i akumulatorima koji sadre opasne supstance 1vrha /irektive je rezultat napora 7B da smanji za"aenja tekim metalima koji se koriste u proizvodnji baterija i akumulatora. /irektiva nalae iskorienje i kontrolisano odla"anje utroenih baterija i akumulatora koji sadre odreene koliine ive, kadmijuma i olova, aM R propisuje da se uvedu mere za kontrolu odla"anja potroenih baterija i akumulatora koji sadre opasne supstanceT R propisuje da se uvedu zabrane plasiranja na trite odreenih vrsta baterija i akumulatora. /irektiva se odnosi na baterije i akumulatore koji sadreM vie od 03 m" ive po eliji, osim alkalnih ma"nezijumskih baterija $ovo se odnosi na baterije sa oksidima ive za slune aparate, pejsmejkere i foto"rafsku opremu), vie od ?,?03L kadmijuma po masi, kao to su baterije za viekratno punjenje $nikl kadmijumske), vie od ?,2L olova po masi $u"lavnom automobilski olovni akumulatori) alkalne ma"nezijumske baterije koje sadre vie od ?,?03L ive po masi $baterije za optu upotrebu kao to su du"otrajne /uracell, *4#4 itd). R /irektiva 1aveta E3C2,DC77' o odla"anju otpadnih ulja %ostupanje sa otpadnim uljima je definisano /irektivom E3C2,DC77' koja je i doneena da bi se na jedinstven nain re"ulisalo postupanje sa otpadnim uljem. !vom direktivomM R zabranjuje se postupanje sa upotrebljenim uljima koje izaziva za"aivanje atmosfere iznad "ranice utvrene propisimaT R zahteva se obezbeivanje si"urno" i efikasno" sistema prikupljanja, tretmana, skladitenja i odla"anja otpadno" uljaT R najvii prioritet se daje re"eneraciji otpadnih ulja $"de tehniki, ekonomski, i or"anizacioni uslovi doputaju), zatim spaljivanju uz iskorienje ener"ije, a najmanji

njihovoj destrukciji ili kontrolisanom skladitenju, koje se mo"u primeniti samo u ekstremnim sluajevima. 6e"enerisana ulja ne smeju da sadre vie od 3? ppm %'*C%'#. R zabranjuje se bacanje upotrebljenih ulja u sve povrinske i podzemne vode i kanalizaciju, sisteme za drenauT R zabranjuje se odla"anjeCiCili bacanje upotrebljenih ulja ije je dejstvo tetno za zemljite, i svako nekontrolisano bacanje otpada $talo"a) koji nastaje u postupku obrade upotrebljenih ulja $za ponovno korienje, re"eneraciju, spaljivanje)T R uspostavlja se sistem dozvola za postrojenja koja vre tretman i odla"anje otpadnih ulja koje izdaju nadleni nacionalni or"ani u >emljama lanicama. R /irektiva 1aveta 0???C3,C7' o starim vozilima R /irektiva 0???C3,C7' odreuje nain postupanja sa starim i isluenim vozilima i definie "ornje starosne "ranice vozila. R B skladu sa ovom /irektivom, zahteva se da seM o uspostavi sistem voenja podataka o nabavkama novih vozila i broju, vrsti postojeih vozila o uspostavi sistem sakupljanja vozila koja su predviena za otpis, kao i delova vozila koja se zamenjuju, a prema vrsti materijala od kojih su ti delovi izraeni, o obezbedi sistem za raz"radnju vozila u cilju sakupljanja reciklabilnih materijala, ili ako to nije mo"ue, da se obezbedi sistem za odnoenje i pravilno uklanjanje ove vrste otpada, o da po uspostavljanju trita sekundarnih sirovina obezbedi slubu koja bi vrila njihovu prodaju, o da obezbedi da rukovanje delovima vozila koji spadaju u "rupu opasno" otpada bude u skladu sa domaim i inostranim propisima vezanim za upravljanje opasnim otpadom, o da podatke o sakupljenim vozilima, reciklabilnim materijalima i opasnom otpadu iz tih vozila redovno dostavlja nadlenim institucijama, o da razvije pro"ram edukacije zaposlenih kao korisnika vozila. R /irektiva 0??0CDF o otpadu od elektrine i elektronske opreme 'ilj /irektive $0???CDFC7') koja tretira elektronsku i elektrinu opremu je da promovie ponovno korienje, reciklau i dru"e forme povraaja elektronsko" i elektrino" otpada u cilju redukovanja koliine ovo" otpada i poboljanja performansi ivotne sredine. !vom direktivom se zahteva da seM R Btvrdi nain sakupljanja i tretmana elektronske i elektrine opreme R Btvrdi alternativan tretman za velike koliine reciklabilno" materijala iz tretmana ove opreme R 7dukuje radno osoblje za postupanje sa otpadnim materijama R 1ve ovo u ekonomskom interesu s obzirom na postojanje principa Nza"aiva plaaN R /irektiva se odnosi na sledee kate"orije elektrinih i elektronskih ureajaM o Kuni ureaji, elektronska i telekomunikaciona oprema, potroaka oprema o !prema za osvetljenje, fluorescentne lampe o 7lektrini i elektronski alat o 5"rake o 9edicinska oprema o 5strumenti za monitorin" i kontroluT o 4utomatski rasprivai. /irektivom se zahteva da se moraju uspostaviti sistemi za sakupljanje odnosno da distributeri i imaoci elektrine i elektronske opreme treba da preuzmu ovakvu opremu od domainstava bez traenja naknade. #akoe ovom direktivom se definiu uslovi za postupanje sa fluorescentnim lampama koje sadre ivu i metodolo"ija za postupanje sa njima, s obzirom da se one tretiraju kao opasan otpad. R /irektiva DFC3DC7' o odla"anju %'*C%'# /irektiva 1aveta DFC3DC7' ima za cilj da definie nain postupanja i eliminacije polihlorovanih bifenila $%'*) i polihlorovanih terfenila $%'#) i dekontaminaciju opreme u kojoj su se nalazili kao i nain odla"anja opreme koja je za"aena sa %'* a nije izvrena njena dekontaminacija. %od %'* se podrazumevajuM polihlorovani bifenili, polihlorovani terfenili, monometil-

tetrahlor-difenil-metan, metan.

monometil-dihlor-difenil-metan,

monometil-dibrom-difenil-

2,J/ S! D/*).,J/&
Karakteristika sistema imovinsko-pravnih odnosa u 1rbiji je da 8K% < kao i optine < nisu vlasnici imovine. /rava je vlasnik. 1istem imovinsko-pravnih odnosa pretrpeo je u skorijoj istoriji znaajne promeneM /o .DD3. imovina kojom je raspola"alo 8K% bila je u Gdrutvenom vlasnitvuH, to je zakonska forma specifina za bivu 8u"oslaviju. 5zmeu .DD3. i 0??F. sva imovina u javnom vlasnitvu bila je oznaena kao dravna imovina &ovi Bstav 6epublike 1rbije iz 0??F. vraa optinama pravo nad imovinom. 9eutim, ova ustavna odredba e stupiti na sna"u tek kada bude usvojen >akon o javnoj imovinii, koji je poslednje dve "odine u procesu izrade. 1to"a, do dana dananje", imovina 8K% predstavlja de jure $u skladu sa zakonom) dravnu imovinu. $&acrt >akona o javnom vlasnitvu je poslednje dve "odine u pripremiT nje"ovo usvajanje se jo oekuje u toku 0??K. "odine.) /e facto situacija se ipak razlikuje de iure situacije, s obzirom da u mno"im sluajevima optine upranjavaju vlasnika prava nad 8K%. !ptine su GosnivaiH 8K% i sto"a postavljaju upravni odbor i direktore 8K%. &a taj nain, imaju potpunu vlast u po"ledu rukovodstvenih odluka. ;to se tie buduih alternativnih reima u vezi sa vlasnitvom, pod pretpostavkom da je imovina kojom upravlja 8K% vraena u vlasnitvo optine, opcije su da se ili ova imovina dalje prenese u vlasnitvo 8K%, ili da ostane u vlasnitvu optine. Kada "ovorimo o vodovodima i kanalizaciji, preovlaujua praksa je da infrastruktura ostane u vlasnitvu optine, dok u isto vreme, 8K% poseduje imovinu i opremu neophodnu za upravljanje sistemom. Kod upravljanja otpadom preovlaujua praksa je, da se kao vlasnitvo 8K%, zadre transportna vozila i kontejneri, kao i sva operativna imovina. 9eutim zemljite na kom je deponija obino ostaje u optinskom vlasnitvu. &jom rukovodi $ uzevi je u najam ili u skladu sa u"ovorom o koncesijama) prualac uslu"a, ali se nakon zatvaranja vraa optini. $!vo pokree esto nereeno pitanje ko je zaduen za naknadnu bri"u o deponijiM onaj koji je njome rukovodio ili optina U Vesta pojava je da korporacije eksplolatiu deponiju kratkotrajno dok ostvaruju profit na lak nain, a zatim je naputaju