UNIVERZITET U KRAGUJEVCU EKONOMSKI FAKULTET, KRAGUJEVAC

S E M I NAR S K I RAD

PODELA FINANSIJSKIH TRISTA

Predmet: Fi ! "i#"$i %&"red i'i

Me t&r : Prof. dr. Milena Jaki

St(de t: Milica Miloevi 2010/61

Seminarski rad: Podela finansijskih tr ita

!ra"#jevac$ 20.decem%ar 2012.

Sadraj :

Sadr aj :...........................................................................................................................................2 &vod.................................................................................................................................................' (inansijski sistem.............................................................................................................................) 1.*na+aj i #lo"a finansijskih tr ita.................................................................................................) 2.,rste finansijskih tr ita................................................................................................................'.Podela tr ita .rema .redmet# .oslovanja ................................................................................../ *aklj#+ak........................................................................................................................................1' !oriena literat#ra........................................................................................................................1-

Miloevi Milica 2

Seminarski rad: Podela finansijskih tr ita

U)&d
Fi ! "i#"$! tr*i+t! s# .o.#t krvotoka svetske ekonomije "de se .romene sa jedno" kraja sveta %r0o i %#rno kao talasi$ ire i #ti+# na svak# dr av#$ kom.anij# i .ojedinca sv#da$ .a +ak i na sasvim dr#"om kraj# sveta. 1aj%olji .rimer to"a je svakako velika svetska ekonomska kri0a koja je 0a.o+eta #.ravo na finansijkom tr it# S23$ dakle tamo "de je tr ite najra0vijenije. Slo enost mehani0ama finansijskih tr ita$ veliki %roj #+esnika$ va nost re"#lative i nad0ora$ visoki .rofiti ali i visoki ri0ici$ #+inili s# da je ra0#mevanje finansijskih tr ita danas slo enije ne"o ikad ranije. Fi ! "i#"$& tr*i+te je mesto na kome se s#+eljavaj# .on#da vikova finansijskih sredstava sa tra njom$ i .redstavlja sk#. svih finansijskih transakcija # o%lasti nacionalne ekonomije kojima se #s.ostavljaj# i reali0#j# k#.o4.rodajni odnosi. 5"roman 0na+aj koji finansijsko tr ite ima 0a nacionaln# ekonomij# o"leda se # omo"#avanj# nesmetano" odvijanja .rocesa .roi0vodnje$ .rometa$ o.timi0acije nivoa nov+ane mase$ likvidnosti nacionalne ekonomije$ alokacije novca$ ostvarenja .rofita%ilnosti .a sve do ostvarenja .roirene re.rod#kcije # o%lasti .roi0vodnje i .rometa i si"#rnosti 0a .lasirani ka.ital. 5no .redstavlja naj0na+ajniji deo inte"ralno" tr ita jedne 0emlje ili$ ire .osmatrano$ jedno" re"iona. & osnovi sa+injeno je od kreditno" tr ita i tr ita hartija od vrednosti$ .ri +em# mo"#nost ra0voja i %r0ina rasta .rivrede jedne 0emlje 0avisi$ .re sve"a$ od ra0vijenosti tr ita hartija od vrednosti. & savremenim #slovima naj%r i ra0voj %ele e tr ite d# ni+kih i hi%ridnih hartija od vrednosti$ kao i tr ite i0vedenih hartija$ %e0 ko"a je ne0amislivo .oslovanje jer omo"#ava sni enje ri0ika i maksimi0iranje .rofita ra0li+itih #+esnika. 6ako je finansijsko tr ite od vitalno" 0na+aja 0a ra0voj svake .rivrede$ ono # Sr%iji .oslednjih "odina %ele e vrlo s.or$ ne.ot.#n i vrlo .ri"#en na.redak. 1a.redak je s.or$ 0ato to je i +itava sr.ska tran0icija s.ora. 1e.ot.#n je 0ato to jo #vek nema ni0a instr#menta koji .ostoje na standardnim finansijskim tr itima. 7a0voj je .ri"#en 0ato to instit#cionalno okr# enje$ loa re"#lativa$ visoke cene tr"ovanja$ loe .rakse rada i visoki .ore0i ko+e ra0voj finansijsko" tr ita. & daljem tekst# %ie navedena klasifikacija tr ita kao i i0lo ene osnovne oso%ine tr ita novca$ ka.itala i devi0no" tr ita koji s# osnova najva nije .odele finansijskih tr ita .rema .redmet# tr"ovanja. 3a %ismo mo"li da i0vrimo .odel# tr ita neo.hodno je da se .rvo #.o0namo sa .ojmovima finansijski sistem i finansijsko tr ite.

Miloevi Milica '

Seminarski rad: Podela finansijskih tr ita

Fi ! "i#"$i "i"tem
(inansijski sistem je jedan od sistema koji +ini jedn# ekonomij#$ a koji se %avi tednjom i investicijama. (inansijski sistem je sk#. kanala kojima se alociraj# slo%odna sredstva od onih kojima s# viak 8 s#ficitni s#%jekti$ ka onima kojima s# slo%odna sredstva # manjk# i kojima s# neo.hodna 8 deficitni s#%jekti. (inansijski sistem se sastoji od "r#.e instit#cija # .rivredi koje .oma # da tednja jedne oso%e od"ovara investiciji neke dr#"e oso%e. (inansijski sistem #smerava retke .rivredne res#rse od tedia ka 0ajmotra iocima. (inansijski sistem se sastoji i0 tri se"menata : tr ita$ .rivrednih s#%jekata i .ojedinaca. !ao takav finansijski sistem ima osnovni cilj da sna%deva kom.anije 4 .rivredne s#%jekte$ dovoljnom koli+inom novca i %rojnim kreditima. 9i i0vori sredstava omo"#avaj# .rivrednim s#%jektima nesmetan redovan rad$ investiranje # .rivredn# delatnost$ rast i ra0voj .rivredno" s#%jekta1. (inansijski sistem mo0e %iti dvojno" karaktera. Postoje finansijski sistemi %a0irani na %ankama i finansijski sistemi %a0irani na tr ist# hartija od vrednosti. 9r isni sistemi %a0irani na %ankama s# najkarakteristicniji # 1emackoj i Ja.an# "de s# velike i jake %anke jaki #+esnici na finansijskom tr it#. 3ok s# finansijski sistemi %a0irani na tr it# hartija od vrednosti karakteristi+ni 0a an"lo4saksonske .rivrede. (inasijska tr ita imaj# f#nkcij# da o%e0%ede neo.hodna slo%odna sredstva kao sredstva .laanja. 9ako:e finansijski sistem o%e0%e:#je nesmetan i olakan .latni .romet. 5n ima i mo%ili0atorsk# f#nkcij# # cilj# .odsticanja da se slo%odna sredstva .rik#.e od"ovaraj#im mehani0mima # vid# tednje. *atim se ta sredstva alociraj# ka investicionim .rojektima koji s# .rofita%ilni. !aratkeristike finansijskih sistema se mo"# .odeliti na sledee :

,- Fi ! "i#"$! tr*i+t!, .- Fi ! "i#"$e i "tit('i#e, /- Fi ! "i#"$i i "tr(me ti-

,- Z !0!# i (1&2! 3i ! "i#"$i4 tr*i+t!

11

Savic J. i !ve"ic ;.:(inansijska tr0ista 6 %er0anski menad0ment$ ,PS <acak$ =eo"rad$ 200/.

Miloevi Milica )

Seminarski rad: Podela finansijskih tr ita

Finansijsko trite je mesto "de se s#sre# .on#da i tra nja 0a nov+anim sredstvima. (inansijsko tr ite ima 0a 0adatak da #smeri nov+ana sredstva od onih koji ih imaj# kao viak$ ka onima kojima ta sredstva nedostaj# 8 odnosno .ove0#je tednj# i investicije. Preko finansijsko" tr ita .rivredni s#%jekti dola0e do sredstava neo.hodnih 0a finansiranje svo" .oslovanja. Mo e se .osmatrati # # em i # irem smisl# 2. U uem smislu finansijsko tr ite se definie kao or"ani0ovani .rostor sa ta+no definisanim vremenom$ tr inim .ravilima i #slovima k#.o4 .rodaje$ "de se s#+eljavaj# .on#da i tra nja 0a novcem i nov+anim derivatima . U irem smislu finansijsko tr ite .redstavlja svako mesto "de se o%avjaj# finansijske transakcije. 5na .redstavljaj# naj0na+ajniji faktor #k#.no" ekonomsko" i .rivredno" sistema # 0emljama sa ra0vijenom tr inom .rivredom i omo"#avaj# normalno odvijanje .rivrednih odnosa. Preko finansijsko" tr ita se vrsi alokacija ak#m#lacije 8 tednje$ sa ciljem da se ona najefikasnije #.otre%i i investira. &lo"a finansijskih tr ita o"leda se #': 1. Funkciji povezivanja 4 omo"#avaj# .ove0ivanje investicionih s#%jekta 2. Alokativnoj funkciji - finansijska tr ita omo"#avaj# alokacij# slo%odnih finansijskih sredstava$ #smeravanjem tokova finansijskih sredstava od onih s#%jekata koji ras.ola # vikovima sredstva ka onim s#%jektima kojima ta sredstva nedostaj#. '. Funkcija razvoja 4 finansijska tr ita do.rinose .rivrednom ra0voj#. ). Funkcija efikasnosti 4 omo"#ava se efikasno korienje finansijskih sredstava jedne nacionalne ekonomije$ +ime se o%e0%ed#je efikasnije .oslovanje # .rivredi. -. Funkcija odreivanja cene finansijskih sredstava 4 na finansijskim tr itima se odre:#j# cene finansijskih sredstava

.- Vr"te 3i ! "i#"$i4 tr*i+t!

6 # teoriji i # .raksi .ostoji veliki %roj ra0li+itih kriterij#ma 0a .odel# 6 ra0vrstavanje finansijskih tr ita.
2

htt.://>>>.me"atrend4info.com/for#m/inde?..h.@actionAdlattachBto.icA1101-.0BattachA206'' 3r Milorad S. ;aji$ Mr Mirjana 6. Stevanovi$ Mr 2leksandar M. ;aji 61S97&MC196 PD2915; P75MC92 Smederevska Palanka okto%ar 200E
'

Miloevi Milica -

Seminarski rad: Podela finansijskih tr ita

S! !"%e$t! 3i ! "i#"$i4 t&$&)!$ ra0lik#jemo:

1. Direktna finansijska trita 8 # njih se #%raja i .rimarna i sek#ndarna k#.o.rodaja akcija .red#0ea$ ili o%ve0nica .red#0ea i dr ave$ komercijalnih 0a.isa .red#0ea i sli+noB 2. Intermedijarna finansijska trita 8 # njih se #%raja k#.o.rodaja de.o0ita$ de.o0itnih certifikata i %la"ajni+kih 0a.isa %anaka$ .olisa osi"#ranja$ o%ve0nica i akcija instit#cionalnih investitora.

Prem! %&dr(0#( $&#e %&$ri)!#(, me"t! ! $&me "e tr! "!$'i#e &5!)1#!#( i %&dr(0#! ! $&#e "e &d &"e, .ostoje:
1. Lokalna 8 koja se odnose na odre:eno lokalno .odr#+je$ kao to je re"ion ili deo 0emljeB 2. Nacionalna 8 domaa$ koja se odnose na cel# 0emlj#B '. Meunarodna 8 to s# eksterna finansijska tr ita 4 odnose se na vie 0emalja$ .a se i emitovanje hartija od vrednosti vri istovremeno # vie 0emalja.

S! "t! &)i+t! !'i& !1 e e$& &mi#e, ! +t& "e ti0e 1&$!'i#e tr*i+t!$ ra0lik#jemo:
1. Interno - nacionalno finansijsko trite i koje mo e imati dva dela i to: F14aG domae tr ite je tr ite na kome domai s#%jekti emit#j# ra0li+it finansijske instr#mente kojima se na tom tr it# #"lavnom i tr"#jeB 1a .rimer$ domai re0identi .lasiraj# domae o%ve0nice koje s#. o .ravil# denominovane # domaoj val#ti.) F14%G strano tr ite je deo nacionalno" tr ita na kome se .ojavlj#j# #+esnici i0 inostranstva$ odnosno oni s#%jekti koji nis# re0identi date 0emlje$ koji t# .rodaj# ili tr"#j# ra0li+itim o%licima finansijskih instr#menata. 2. Eksterno meunarodno ili internacionalno trite koje je od .ose%no" 0na+aja 0a finansiranje velikih "lo%alnih .red#0ea$ na kojem se do0voljava tr"ovina hartijama od vrednosti koje imaj# dve karakteristike$ i to: F24aG emitovanje hartija se vri istovremeno # vie 0emaljaB F24%G one se emit#j# i0van j#risdikcije samo jedne jedine 0emlje.

P&1!6e7i &d )r"t! 3i ! "i#"$i4 i "tr(me !t!$ finansijska tr ita se dele na:
1. Trita instrumenata duga 8 tr"#je se instr#mentima d#"a koji .redstavljaj# o%lik hartija
)

3r Milena Jaki$ (inansijsko tr ite$ instr#menti i instit#cije$ &nirve0itet # !ra"#jevc#$ Ckonomski fak#ltet$ !ra"#jevac 2011.

Miloevi Milica 6

Seminarski rad: Podela finansijskih tr ita

od vrednosti kojima se #o%li+avaj# d# ni+ko4.overila+ki odnosi$ odnosno kreditni odnosi. 9# s.adaj# ra0li+ite hartije od vrednosti$ kao to s# o%ve0nice$ 0a.isi$ certifikati i sli+no$ kojima se vri kreditiranje .oslovanja emitenata. Cmisijom ovih hartija emitent .rik#.lja sredstva 0a svoje finansiranje. 6nstr#menti d#"a .redstavljaj# o%lik hartija od vrednosti kojima se #o%li+avaj# d# ni+ko4.overila+ki$ tj. kreditni odnosi. Cmisija hartija od vrednosti instr#menata d#"a .redstavlja o%lik indirektno" finansiranja$ "de se d# nik o%raa %anci sa 0ahtevon da m# .omo"ne oko emisije odre:enih d# ni+kih hartija. Cmisijom hartija d# nik .ostaje njihov emitent i time .rik#.lja sredstva 0a finansiranje svoje .oslovne aktivnosti. !#.ci takvih akcija .ostaj# stvarni kreditori$ tj. .overioci. Po rok# dos.ea akcije mo"# %iti kratkoro+ne Fto s# instr#menti tr ita novcaG i d#"oro+ne Fto s# instr#menti tr ita ka.italaGB 2. Trita lasni!ki" instrumenata ili instrumenata akcijskog ka#itala 8 tr"#je se akcijama i deonicama. !#.ci ovih hartija od vrednosti ne .ostaj# kreditori$ kao kod k#.ovine instr#menata d#"a$ ve .ostaj# vlasnici dela aktive i %#d#ih .rihoda emitenta. 9o je tr ite akcija i deonica$ njihovi k#.ci FinvestitoriG # sl#+aj# k#.ovine sti+# deo vlasnitva$ odnosno .ostaj# s#vlasnici emitenata. 6nstr#menti akcijsko" ka.itala daj# vlasnitvo nad aktivom i %#d#im do%itkom firme emitenta. 9a .rava s# .ro.orcionalna #+e# # vlasnitv#$ odnosno %roj# ili .rocent# akcija i nemaj# rok dos.eaB

Prem! )reme ( %1!7! #! i i"%&r($e ra0lik#jemo:

1. $rom#tna trita 8 t# se 0aklj#+eni .oslovi i transakcije HodmahI reali0#j#$ to 0na+i da se is.or#ka finansijskih instr#menata i .laanje vri # relativno kratkom rok# od 0aklj#+enja .osla F24- danaGB 2. Terminska trita 8 t# se 0aklj#+#j# ro+ni .oslovi$ koji .odra0#mevaj# .osti0anje sa"lasnosti volja ra0li+itih #+esnika 0a reali0acij# odre:enih finansijskih transakcija # %#d#nosti. 9akva s# derivativna tr ita$ tr ita i0vedenih hartija od vrednosti. 1a njem# se danas 0aklj#+#je .osao o k#.o.odaji odre:ene hartije od vrednosti$ a njena is.or#ka i .laanje e se o%aviti odre:eno" dana # %#d#nosti.-

S! !"%e$t! %rir&de tr! "!$'i#e$ finansijsko tr ite se mo e .odeliti na:

1. Trite no ca 8 na kome se tr"#je kratkoro+nim finansijskim instr#mentima$ instr#mentima tr ita novcaB 2. Trite ka#itala 8 na kome se tr"#je d#"oro+nim instr#mentima$ .re sve"a o%ve0nicama i akcijamaB
-

3r Milena Jaki$ (inansijsko tr ite$ instr#menti i instit#cije$ &nirve0itet # !ra"#jevc#$ Ckonomski fak#ltet$ !ra"#jevac 2011.

Miloevi Milica J

Seminarski rad: Podela finansijskih tr ita

'. De i%no trite 8 na kome se tr"#je devi0amaB ). &i#otekarno trite 8 na kome se tr"#je hi.otekarnim kreditima i hartijama od vrednosti na %a0i hi.otekeB -. Trite finansijski" deri ata 8 na kome se tr"#je ra0li+itim finansijskim derivatima$ .re sve"a fj#+ersima i o.cijama.

S! !"%e$t! emi"i#e 4!rti#! &d )red &"ti, "! !"%e$t! %rir&de tr! "!$'i#e
ra0lik#jemo: 1. $rimarna trita 8 s# ona tr ita na kojima se vri .rimarna emisija i .rodaja .ojedinih hartija od vrednosti. 5na se ve0#j# 0a #vo:enje novih hartija na tr ite$ odnosno na njima se o%avlja .rva transakcija sa tim hartijama. 5va tr ita s# .ose%no 0na+ajna 0a emitente$ jer oni na njima .rik#.ljaj# neo.hodna sredstva i ka.italB 2. 'ekundarna trita 8 s# tr ita na kojima se tr"#je emitovanim hartijama od vrednosti. 1a njima se vri .re.rodaja$ dr#"a i sve naredne transakcije sa ve emitovanim hartijama. 5va tr ita o%e0%e:#j# likvidnost finansijskim instr#mentima. 1a.osletk#$ "! !"%e$t! &r2! i6&)! &"ti me"t! ! $&#im! "e %r&met &5!)1#!$ .ostoje: 1. (er%anska trita 8 0na+i da s# svi .oslovi i transakcije ve0ani 0a tr"ovanje finansijskim instr#mentima$ koji se o%avljaj# na s.ecifi+nom mest#$ .ose%no odre:enom i or"ani0ovanom 0a te svrhe. 9akva mesta se na0ivaj# %er0a. 1a %er0ama se vre k#.ovine i .rodaje ra0li+itih o%lika %er0anske ro%e ili finansijskih instr#menata$ .o #na.red .reci0no #tvr:enim .ravilima i .ost#.k#$ .reko 0a to ovlaenih s#%jekata 8 %er0anskih .osrednika F%rokera i dileraGB 2. )an*er%anska trita 8 0na+i da se k#.o.rodajne transakcije mo"# o%avljati i na dr#"im mestima van %er0e. 9a mesta se mo"# nala0iti .ri %er0i$ # or"ani0aciji i .osredstvom %anaka i dr#"ih finansijskih instit#cija$ mo"# %iti kreirana # o%lik# elektronskih mre a$ .omo# informacionih i kom.j#terskih sistema i dr#"o.

/- P&de1! tr*i+t! %rem! %redmet( %&"1&)! #!

Svakako kao najva nija .odela finansijskih tr ita i0dvaja se .odela .rema .redmet# .oslovanja$ i ona tr ite deli na:

Miloevi Milica /

Seminarski rad: Podela finansijskih tr ita

+, No !ano trite -, Trite ka#itala ., De i%no trite

Slika 1.(inansijsko tr ite6 & nastavk# %ie re+i o svakom od ovih tr ita .ojedina+no. /-, P&#!m tr*i+t! &)'!

7estriktivno "ledano tr ite novca o%#hvata tr"ovanjem novca i kratkoro+nim hartijama od vrednosti$ 0atim kratkoro+ne kredite$ kao i instit#cije i or"ani0acije koje osi"#ravaj# ta sredstva a to s# komercijalne %anke$ de.o0itne %anke$ %er0e 0a ov# vrst# hartija od vrednosti$ eskontne i diskontne or"ani0acije$ akce.tno4kreditne instit#cije. & tr ite novca s.adaj# i instr#menti tr ita novca$ a eksten0ivno "ledano i tr ite devi0a i val#ta mo e +initi deo tr ita novca.
6

dr *oran ;r#%ii OSNOVI FINANSIJSKIH TRI8TA$ & 1 6 , C 7 * 6 9 C 9 =raa !ari$ H(ak#ltet 0a tr"ovin# i %ankarstvo Janiije i 3anica !ariH = C 5 ; 7 2 3 200/

Miloevi Milica E

Seminarski rad: Podela finansijskih tr ita

&lo"a tr ite novca danas "ledano ima irok# i 0na+ajn# #lo"# # vo:enj# .oslovne .olitike %anaka$ .oslovnih i finansijskih or"ani0acija.9r ite novca omo"#ava centralnoj %anci s.rovo:enje monetarno4kreditne .olitike$ re"#lisanje .on#de i tra nje novca$ %r i o.ticaj finasijskih sredstava$ ostvarivanje ciljeve devi0ne .olitike$ .olitike %anaka$ f#nkcionisanje kredtiranje dr ave$ javno" d#"a$ odr avanje o.timalne likvidnosti s#%jekata na tr it# kao i %anaka$ odvijanje dr#tvene re.rod#kcije sa to manje 0astoja$ .rivredni rast # celini. 9r ite novca je instr#ment # r#kama .re sve"a centralne %anke tj. .oslovnih %anaka na kojem se ostvar#j# neki od va nih .arametara f#nkcionisanja finasijsko" tr ita +ime se osi"#rava$ .o%oljava$ ra0vija ekonomski rast$ cena novca tj. kamata re"#lisanje ra0voja #.litanje # nje"ove tokove$ tokove investiranja i sli+no. F!$t&ri $&#i (ti0( ! tr*i+te &)'! t#- ! #e2&) r!6)&# i 3( $'i& !1 &"t "(: Nivo drutvenog razvoja Razvoj finansijskog sistema Razvoj i kvalitet ankarskog sektora Uloge i samostalnosti centralne anke Razvijenost institucija i instrumenata tr!ita novca "na#aj i uloga kamatne stope Finansijske i ekonomske otvorenosti nacionalne privrede $ta ilnost privrede i nacionalne nov#ane jedinice $tepen restriktivnost monetarne politike Razvoj i vrsta kratkoro#nih hartija od vrednosti %ravne dr!ave i potovanja zakonitosti <entralna %anka fi"#rira kao faktor koji mo e #ticati na tokove tr ita$ ona tako:e svojim mehani0mima kreditno4monetarne .olitike #ti+e na nov+ane tokove tj. na .on#d# i tra nj# novca ili kratkoro+nih hartija od vrednosti$ ali time i na likvidnost %ankarsko" sistema i .reko to"a na .rivred# # celini. !#.ovinom o%ve0nica centralna %anka vri .oveanje de.o0ita tj. nov+ane mase a njihovom .rodajom ti fondovi se smanj#j#.

Sve te o.eracije se o%avljaj# na tr ita novca a njihova #s.enost 0avisi od ra0nih faktora: $tepena razvijenosti tr!ita novca i kratkoro#nih hartija od vrednosti $tepena monetarnog suvereniteta centralne anke $tepen saradnje centralne i poslovnih anaka &isina zavisnosti poslovnih anaka od sredstava centralne anke 9r ite novca tr"#je dnevnim' terminskim novcem i kratkoro#nim hartijama od vrednosti$ Miloevi Milica 10

Seminarski rad: Podela finansijskih tr ita

( 6!)i" &"ti &d !0i ! i ("1&)! %&"1&)! #! ra0lik#jemo .rimarno i sek#ndarno tr ite novca. N! %rim!r &m tr*i+t( &)'! .osl#j# centralne$ .oslovne %anke ali i or"ani0acije s.ecijali0ovane tr"ovin# ovim vrednostima. 1a .rimarnom tr it# se vri .rva emisija i .rodaja kratkoro+nih vrednosti. Javno4.ravni karakter imaj# dr avne o%ve0nice$ %la"ajni+ki 0a.isi$o%ve0nice .oslovnih %anaka i sli+no. !od direktne k#.o.rodaje hartija od vrednosti$ #s.ostavlja se odnos i0me:# centralne i .oslovne %anke$ kao odnos .rodavca i k#.ca . *a ra0lik# od indirektne "de .ostoje .osrednici$ direkta tr"ovina hartijama od vrednosti jeste jeftinija i %r a 0ato kao to smo ve naveli isklj#+#je .osrednike # tr"ovini. Me:#tim centralna %anka ima na ras.ola"anj# i a#kcij# i licitacij# kao metode .oslovanja na tr it# novca. N! "e$( d!r &m tr*i+t( &)'! mo"# se # svakom tren#tk# .rodavati hatrije od vrednosti i .re isteka roka dos.ea $i .retvoriti # "otov novac.

/-.

P&#!m tr*i+t! $!%it!1!

9r ite ka.itala 4 je sk#. instit#cija$ finansijskih instr#menata i mehani0ama .omo# kojih se d#"oro+na slo%odna sredstva tednje .renose od s#ficitarnih ka deficitarnim s#%jektima koji #la # # fiksne fondove i o.rem#. &+esnicima na ovom tr ist# se .r# a mo"#nost da %r0o menjaj# str#kt#r# i smer svojih investicionih .lasmana$ da %r0o .rela0e i0 #lo"e tednje # #lo"# 0ajmotra ioca$ a da .ri tom slo%odna sredstva %#d# #smerena # najrenta%ilnije investicione .rojekte$ to o.et ima 0na+aj sa makro as.ekta. (ipotekarno tr!ite je .odvrsta tr ita ka.itala ali i nje"ov najva niji .ojedina+ni o%lik # ra0vijenim 0emljama. Ki.otekarni kredit je .ose%na vrsta d#"oro+no" kredita. =anke i s.ecijali0ovane or"ani0acije odo%ravaj# ih "rananima i .red#0eima na osnov# .okria # nekretninama.,e0ano 0a hi.otekarne kredite i0ra0it je trend sekj#riti0acije$ +ime %anke na sek#ndarnom tr it# %r e dola0e do .ovraaja sredstava od odo%renih stam%enih kredita. 1a ra0vijenom me:#narodnom finansijskom tr it# sekj#riti0acija omo"#ava %r0o .renoenje talasa o.timi0ma ili .esimi0ma na tr it# nekretnina sa re"iona na re"ion. 1aj%olji .rimer 0a to je kri0a hi.otekarnih kredita # S23 koja se %r0o .renela na 0a.adn# Cvro.# i Ja.an. 6ako kri0a nastane # jednoj 0emlji vrlo %r0o se iri i .o 0emljama i0 okr# enja$ a i dalje. 6ako s# dva ra0li+ita tr ita s .ose%nim oso%inama i f#nkcijama$ tr*i+te $!%it!1! i &)0! & tr*i+te %&)e6! i "( ! "1ede7e !0i e

L *avisno od investicione .olitike i .rinosa$ investitori mo"# ras.olo iva nov+ana sredstva #smeravati na o%a tr ita$ Miloevi Milica 11

Seminarski rad: Podela finansijskih tr ita

L !orisnici se mo"# .ojavljivati na o%a tr ita i kom%inovati ra0li+ite instr#mente .ri%avljanja sredstava$ L 1ov+ana sredstva stalno cirk#li# i0men# ta dva tr ita L 1eki #+esnici #0imaj# aktivno #+ee na o%a tr ita L Svi d#"oro+ni instr#menti .red dos.ee .ostaj# kratkoro+ni i mo"# %iti .redmet k#.o.rodaje na nov+anom tr it#$ L Prinosi na o%a tr ita s# # men#so%noj ve0i i #+esnici vode o tome ra+#na M.omi+#iI se sa tr ita na tr ite.

/-/

P&#!m de)i6 &2 tr*i+t!

3evi0no tr ite .redstavlja s.ecijali0ovani deo finansijskih tr ita na kome se k#.#j# i .rodaj# strana sredstva .laanja$ #skla:#j# .on#da i tra nja$ #tv:#je devi0ni k#rs i #.ravlja devi0nim nacionalnim re0ervama. <ilj ovo" tr ita je odr avanje o.timalno" nivoa likvidnosti s#%jekata nacionalne ekonomije # njihovim .oslovnim transakcijama sa inostranstvomJ 5snov# 0a .ostojanje savremeno" devi0no" tr ita .redstavlja me:#narodni .latni .romet. (#nkcija #+esnika na devi0nom tr it# je da od on nosilaca devi0nih sredstava k#.e ras.olo0iva sredstva i da ih .rodaj# 0ainteresovanim k#.cima radi .laanja njihovih o%ave0a # inostranstv#. (#nkcionisanje devi0no" tr ita do.rinosi$ # instit#cionalnom smisl#$ me:#so%noj .ove0anosti nacionalnih finansijskih tr ita. 5va .ove0anost i0ra0 je realnih ekonomski tokova: me:#narodne tr"ovine$ me:#nardnih #sl#"a 6 kretanja stanovnitva koji dovode do ekonomske aktivnosti ve0ane 0a inostranstvo$ odnosno aktivnosti i0ra ene # novc# ra0li+itom od domae"$ kao i kretanje ka.itala i0me:# ra0li+itih 0emalja. 3evi0no tra enje je mehani0am koji i0ra ava .on#d# i tra nj# 0a inostranim nov+anim jedinicama$ neo.hodnim 0a o%avljanje .oslovanja ekonomskih s#%jekata sa inostranstvom i o%e0%e:#je .retvaranje nacionalne val#te # val#t# stranih 0emalja. 5va f#nkcija devi0no" tr ita .roisti+e i0 samo" .rinci.a f#nkcionisanja svetsko" novca # #slovima .ostojanja ra0li+itih nacionalnih val#ta. 3evi0no tr ite$ .ored .ove0ivanja nacionalnih finanisjkih tr ita i0ra ava i njihov# me:#so%n# #slovljenost. 9endencija "lo%ali0acije finansijksih tr ita daje f#nkcionisanj# devi0no" tr ita nov# f#ndamentaln# #lo"#$ kro0 koj# se #0ajamno .re.li# nacionalni i "lo%alni
J

Prof. dr !#li Mirko$ (inansijski menad ment$ Me"atrend #niver0itet .rimenjenih na#ka$ =eo"rad$ 200'$ str.1)J Miloevi Milica 12

Seminarski rad: Podela finansijskih tr ita

faktori ekonomsko" ra0voja. & ve0i s tim .rocesom$ savremeno devi0no tr ite konstit#ie .ose%ne i nove str#kt#irane o%like. Pored to"a$ vri se inte"racija devi0no" i dr#"ih se"menata finansijskih tr ita$ .od #ticajem .romene novih tehnolo"ija i kom#nikacija$ kao i 0%o" dere"#lacija. ;lo%alno devi0no tr ite$ kao sk#. nacionalnih tr ita$ .o o%im# transakcija .redstavlja najra0vijeniji se"ment finansijskih tr ita.

S%e'i3i0 &"ti de)i6 i4 tr*i+t! sastoje se # sledeem:

finansijski instr#menti kojima se tr"#je na ovom tr it# 8 devi0e 8 same s# .o se%i s.ecifi+ne. 7adi se o novc# koji .redstavlja sredstvo .laanja # nekoj dr#"oj 0emljiB na delatnost ovo" tr ita vri #ticaj 0natan %roj makroekonomskih faktora$ kao to s#: mere eknomske .olitike Fnaro+ito monetarno 8 kreditne .olitikeG$ devi0na .olitika$ s.oljnotr"ovinsko .olitika$ nivo .rivredne aktivnosti$ stanje .latno" %ilansa$ i sl.B devi0no tr ite je osetljivo na .oliti+ke #ticaje i .oremeajeB na ovom tr it# vladaj# stro"a .ravila .oslovanja$ ovo tr ite .redstavlja ve0# i0me:# finansijskih tr ita ra0li+itih 0emalja. 1a devi0nom tr it# o%avljaj# se sledei .oslovi: k#.ovina i .rodaja devi0a$ koja se vri radi o%avljanja me:#narodnih .laanja$ radi odr avanja likvidnosti$ ostvarivanja 0arada i sl. 5vi .oslovi mo"# %iti .rom.tni i terminskiB davanje i #0imanje me:#%ankarskih devi0nih de.o0ita. 7e+ je o .oslovima .ola"anja devi0nih de.o0ita kod dr#"ih %anaka$ sa ra0li+itim rokom i ra0li+itom kamatom$ i .oslovi smanjenja devi0no" ri0ika. 7e+ je o finansijskim inovacijama na svetskim finansijkim tr itima kao to s#: svo. aran mani$ devi0ne o.cije$ forvord i fj#+ers #"ovori.

Z!$1#(0!$

7a0vijen i do%ro or"ani0ovani finansijski sektor mo e # velikoj meri #%r0ati ra0voj .rivrede i #na.rediti efikasnost .rivre:ivanja. 5vaj #ticaj ostvar#je se tako to ja+anje .osredni+ke #lo"e finansijsko" sektora sa jedne strane$ .odsti+e tednj# sa dr#"e strane$ .oveava ras.olo ivost sredstava 0a #la"anje .ri +em# je .ose%no va an #ticaj na .oveanje efikasnosti investiranja. Ja+anje .osredni+ke #lo"e finansijsko" sektora ima 0a .osledic# .oveanje tednje i .on#de sredstava$ sni enja kamatne sto.e i .oveanje tra nje 0a sredstvima Miloevi Milica 1'

Seminarski rad: Podela finansijskih tr ita

koja do%rim delom od.ada na .rivred#. 5sim na kvantativni rast investicija$ finansijski sektor #ti+e na .oveanje efikasnosti investiranja # .rivredi. 6nvesticione mo"#nosti koje .ostoje na finansijskom tr it# sl# e kao klj#+ni element kod i0ra+#navanja is.lativosti #la"anja # neki .rojekat. 6nvestitor naime$ mora da sa"leda investicione mo"#nosti koje .ostoje na finansijskom tr it# i da i0dvoji one koje nose isti ili sli+an ri0ik onom koji ima #la"anja # .rojekat.. 7a0vijeno finansijsko tr ite namee firmama kod odl#+ivanja o #la"anj# # .rojekte$ realno ra0"rani+enje oli+eno # veoma irokom s.ektr# mo"#nosti 0a #la"anje$ sa najra0novrsnijim kom%inacijama .rinos 8 ri0ik$ dost#.nih svim 0ainteresovanim holderima sredstava. & ra0vijenim tr inim ekonomijama oceni kvaliteta .rojekata .rist#.a se sa velikom o0%iljno#. 7a0vijeno finansijsko tr ite #na.re:#je efikasnost investiranja i tako to del#je kao .osrednik i0me:# onih koji imaj# viak sredstava i onih kojima s# sredstva .otre%na 0a finansiranje .rojekata. *ahvaj#j#+i .osredni+koj #lo0i$ finansijkse instit#cije imaj# #vid # velik %roj .rojekata i osim to"a os.oso%ljene s# da ih sa velikom .o#0dano# vredn#j#. 9o omo"#ava da se sredstva koja se javljaj# kao viak .lasiraj# "de e se najefikasnije #.otre%iti$ +ime se .oveava dr#tveni .roi0vod. 9ako:e .odra0#meva jo i da se veliki deo #la"anja nje"ovim .osredstvom$ i samim tim$ .odvr"ava nje"ovim 0ahtevima # .o"led# efikasnosti. Pored to"a$ iroko i .rod#%ljeno finansijsko tr ite .rimorava .red#0ea da i kod samofinansiranja .rojekata # najveoj meri #va avaj# ove kriterij#me.

Miloevi Milica 1)

Seminarski rad: Podela finansijskih tr ita

Koriena literatura

Savic J. i !ve"ic ;.:(inansijska tr0ista i %er0anski menad0ment$ ,PS <acak$ =eo"rad$ 200/. 3r Milorad S. ;aji$ Mr Mirjana 6. Stevanovi$ Mr 2leksandar M. ;aji$ 61S97&MC196 PD2915; P75MC92$ Smederevska Palanka$ okto%ar 200E. htt.://>>>.me"atrend4info.com/for#m/inde?..h.@actionAdlattachBto.icA1101-.0BattachA 206'' 3r Milena Jaki$ (inansijsko tr ite$ instr#menti i instit#cije$ &nirve0itet # !ra"#jevc#$ Ckonomski fak#ltet$ !ra"#jevac 2011. dr *oran ;r#%ii 5S15,6 (6121S6JS!6K 97N6O92 &niver0itet =raa !ari$ H(ak#ltet 0a tr"ovin# i %ankarstvoJaniije i 3anica !ariH =eo"rad$ 200/. Prof. dr !#li Mirko$ (inansijski menad ment$ Me"atrend #niver0itet .rimenjenih na#ka$ =eo"rad$ 200'.

Miloevi Milica 1-