Univerzitet u Novom Sadu Prirodno-matematiki fakultet Departman za biologiju i ekologiju

JOVI I! Sne"ana

ZAGAENJE PODZEMNIH VODA

-#eminar#ki rad-

mentor) dr( Petrovi* Olga

Novi Sad$ januar %&&'(

SADRAJ

1. UVOD..........................................................................................................................................3 +(+ Op,te karakteri#tike podzemni- voda((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((. +(% Poreklo podzemni- voda((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((/ +(. Vertikalni ra#pored podzemni- voda(((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((0 2. ZAGAENJE PODZEMNIH VODA......................................................................................6 %(+ 1aktori za,ti*eno#ti podzemni- voda(((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((2 %(% 3aka#ti i difuzni izvori zaga4enja((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((2 %(. Prirodno zaga4enje podzemni- voda(((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((5 %(.(+ 6r#en i podzemne vode(((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((5 %(.(%( Sadr"aj ar#ena u podzemnoj vodi za vodo#nadbevanje u Ju"nom 7anatu((((' %(/ Ve,tako zaga4enje podzemni- voda((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((+& %(0 Stanje podzemni- voda za vodo#nabdevanje u Vojvodini((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((+. %(0(+( 8valitet podzemni- voda na izvori,tima u Suboti9i((((((((((((((((((((((((((((((((((((+0 %(0(%( 8valitet podzemni- voda na izvori,tima u Novom Sadu(((((((((((((((((((((((((((+0 %(: ;onitoring podzemni- voda((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((((+2 3. ZAKLJUAK..........................................................................................................................18 4. LITERATURA.........................................................................................................................19

1. UVOD Podzemne vode ine preko '& < izvora #ve"e vode u #vetu( Oko 0&< popula9ije kori#ti podzemnu vodu kao primarni izvor vode za pi*e( =aga4eno#t podzemni- voda direktno zavi#i od od zaga4eno#ti povr,in#ki- voda u#led i#pu,tanja otpadni- voda iz na#elja i indu#trije$ zaga4eno#ti zemlji,ta zbog odlaganja ,tetnog i opa#nog otpada i od #piranja zaga4enja #a poljoprivredni- povr,ina i #aobra*ajni9a( Podzemne vode #e razlikuju od povr,in#ki- prema relativno #porom kretanju vode$ ,to pove*ava vreme zadr"avanja vode u zemlji,tu i time zadr"avanje polutanata kao i #tepen fiziko--emij#ki- interak9ija vode i okolnog materijala u kome #e nalazi akvifer( 1.1 O !"# $%&%$"#&'("'$# )*+#,-'. /)*% Sve vode koje #e nalaze u =emljinoj kori$ i#pod povr,ine$ pred#tavljaju podzemne vode( ;ogu #e javiti kao #lobodne ili gravita9ione i kao vezane( Slobodne vode #e kre*u po ,upljinama i drugim me4upro#torima$ dok #e vezane ne kre*u >ad-ezionom i drugim #ilama #u vezane za pojedine e#ti9e ,to im onemogu*ava kretanje?( Podzemne vode #e mogu javiti u #va tri agregatna #tanje) uglavnom #e javljaju u tenom$ ali #e tako4e javljaju i u vr#tom i u ga#ovitom #tanju( U prirodnim rezervoarima lito#fere na razliitim dubinama i u razliitim koliinama javljaju #e podzemne vode u tenom agregatnom #tanju$ pri emu donja grani9a do koje u zemlji dopiru nije #a #igurno,*u utvr4ena( Smatra #e da #e mogu na*i i na dubini od +& km$ o emu #vedoe termalne vode$ iji #u rezervoari u zemlji veoma duboki( Podzemne vode u vr#tom #tanju #u poznate i pod nazivom mrzlota$ a javljaju #e u predelima gde #e ni#ke temperature zadr"avaju ve*i deo godine( 3o #u predeli na vi,im geograf#kim ,irinama$ u kojima #e za vreme leta u zemlji otopi #amo povr,in#ki #loj leda$ a duboki #lojevi o#taju zamrznuti( ;rzlota #e mo"e javljati i na vi#okim planinama ali je znatno manja od #tandarne mrzlote ija #e debljina kre*e od pola metra$ a u ek#tremnim #luajevima mo"e izno#iti i do 0&& metara( @to #e tie podzemni- voda u ga#ovitom #tanju$ one #e nalaze na velikim dubinama gde i#tovremeno vladaju vi#oke temperature pod velikim priti#kom( Alavna fizika #voj#tva podzemni- voda #u) +? temperatura- karakteri#tina je ujednaeno#t i #tabilno#t( Dnevna kolebanja temperature zapa"aju #e do dubine od %(0 metara ali #u ona veoma mala$ #koro beznaajna(

%? boja- naje,*e zelenka#ta$ ali mo"e biti mrka od -umu#a ili "uta od organ#ki- materija koje #adr"i( Uop,teno$ boja i #tepen obojeno#ti oznaavaju pri#u#tvo odre4eni- materija i nji-ovu koliinu u podzemnim vodama( .? providno#t- veoma razliita i zavi#i od o#obine #tena kroz koje prolaze podzemne vode( Bemij#ka #voj#tva odre4uje mineralo,ki #a#tav i #tepen ra#tvorljivo#ti #tena( Veoma bitan je uti9aj povr,ina preko koje podzemna voda prolazi$ temperatura vode i brzina toka( @to je #tepen ra#tvorljivo#ti #tena i dodirna povr,ina ve*a$ tok br"i a temperatura vi,a$ voda *e ra#tvoriti vi,e mineralni- materija( =bog toga -emij#ki #a#tav podzemni- voda veoma varira( ;o"e #e re*i da je jedna od o#novni- karakteri#tika podzemni- voda da #adr"e malu koliinu organ#kimaterija( 1.2 P)&#$0) )*+#,-'. /)*% O#im po agregatnom #tanju$ po#toji i podela podzemni- voda prema nji-ovom poreklu na tri o#novne grupe) juvenilne$ vadozne i konatne( Juvenilne vode na#taju #intezom ki#eonika i vodonika( Naravno$ u doba formiranja =emlje #va voda je na#tala na ovaj nain( =bog razliitog na#tanka juvenilne podzemne vode mo"emo #vr#tati u nekoliko podgrupa >vulkan#ke$ magmat#ke i dr(?$ a dana# ovaj tip podzemni- voda na#taje u pro9e#u -la4enja i diferen9iranja "itke magme u zoni kontakta izme4u magme i lito#fere$ ali na primer$ i u #amoj =emljinoj kori i na njenoj povr,ini -la4enjem vulkan#ke lave( Vadozne podzemne vode potiu iz atmo#fere i #a =emljine povr,ine gde #u do#pele padavinama( Javljaju #e u #vim agregatnim #tanjima kao #lobodne i vezane( 6ko #u na#tale od vodene pare prizemni- delova atmo#fere koja je do#pela #trujanjem u pukotine i ,upljine #tena gde #e kondenzovala$ nazivaju #e kondenza9ione$ a nji-ovo #tvaranje #e mo"da najbolje mo"e pratiti u kra,kim pe*inama( Uz jake vazdu,ne #truje$ topao i vla"an vazdu- #e kondezuje$ pa #e voda bukvalno #liva niz zidove( 8ondenza9ione vode na#taju velikim delom i od vodene pare iz dublji- #lojeva( Ove pare #truje prema povr,in#kim delovima$ kondenzuju #e i potom #e$ ili #jedinjavaju #a izdanima$ ili #e vra*aju u dubinu u#led #manjenog priti#ka( Vadozne podzemne vode na#taju i infiltra9ijom kroz pore i pukotine$ pa #e nazivaju i infiltra9ione vode( Infiltra9ijom reni- voda u izdan na#taju ubrizgane vode( Ova pojava #e javlja u ravni9ama kroz koje protiu velike reke #a kolebljivim renim re"imom( Ukoliko #e mak#imum vodo#taja javi u vreme kada #u podzemne vode ni#ke$ dolazi do infiltriranja rene vode pod odre4enim priti#kom koji je u#lovljen vi#in#kom razlikom izme4u nivoa reke i izdani( 8od na# #e ovaj tip podzemni- voda javlja u Panon#koj niziji i dolinama ve*i- pritoka Save i Dunava(

8onatne podzemne vode javljaju #e u #edimentnim #tenama #a kojima #u i#tovremeno na#tale$ pa otuda naziv konatne >conatusC zajedno ro4en?( Sedimenti mor#kog i jezer#kog dna #adr"e mnogo vode( Ukoliko do4e do povlaenja mora ili i,ezavanja jezera$ podzemna voda *e o#tati$ pri emu koliina ove vode zavi#i od geolo,kog #a#tava dna$ ali i #trukture zemlji,ta( 8od na#$ konatne podzemne vode ima u panon#kom bazenu$ a do nje #e mo"e do*i bu,enjem ili kopanjem bunara( 1.3 V#&"'$%0-' &%( )&#* )*+#,-'. /)*% Povr,in#ke vode #e upijaju i poniru u zemlji,te pod dej#tvom zemljine te"e i prolaze kroz kapilarne pore i pukotine #ve do vodonepropu#nog #loja( Iznad ovog #loja obrazuje #e vodena ma#a- izdan( Izdan #e javlja na razliitim dubinama( U Panon#koj niziji izdan #e javlja nepo#redno i#pod povr,ine$ a ponekad izbija i na povr,inu( 3o je karakteri#tino za ni#ke i ,iroke aluvijalne ravni kao ,to je Panon#ka nizija( @to #e tie vodonepropu#nog #loja$ on #e mo"e na*i na nekoliko #totina metara dubine( U tom #luaju #u podzemne vode duboke i#pod povr,ine$ i mogu da grade akumula9ije ili da #e$ u zavi#no#ti od nagiba zemlji,ta$ polagano kre*u( Podzemne vode #e javljaju u razliitim #redinama od koji- i zavi#e nji-ove fizike i -emij#ke o#obine( Dazliit mineralo,ki #a#tav #tena$ naroito oni- koje #e ra#tvaraju u vodi$ utie na nji-ov #a#tav i kvalitet(

2. ZAGAENJE PODZEMNIH VODA Polutant podzemni- voda je #vaka #up#tan9a koja$ kada do#pe u akvifer$ menja kvalitet vode i ini je nepogodnom za upotrebu u odre4ene #vr-e( Ponekad je to neko -emij#ko jedinjenje$ ali i#to tako e#to dolazi i do mikrobiolo,ke kontamina9ije( Naravno$ kontamina9ija mo"e biti i deo prirodnog pro9e#a( Na primer$ podzemne vode mogu #adr"ati radon$ radioaktivni produkt ra#pada uranijuma koji je pri#utan u =emljinoj kori$ pa u #luaju da takve podzemne vode prolaze kroz mre"u vodovoda mo"e #e de#iti i#pu,tanje ovog ga#a( ;nogo godina #u ljudi verovali da zemlji,te i #lojevi #edimenata iznad akvifera pred#tavljaju prirodne filtere koji zadr"avaju polutante #a povr,ine od infiltra9ije do podzemni- voda( ;e4utim 2&-i- godina %&( veka po#talo je ja#no da ovi zemlji,ni #lojevi e#to ni#u adekvatno za,titili akvifere( Uprko# tome$ i dalje po#toji trend zaga4ivanja podzemni- voda( Da bi #e mogao razmotriti i pro9eniti kvalitet podzemni- voda potrebno je upoznati karakteri#tike akvifera) grani9e pro#tiranja$ trodimenzionalnu geometriju$ vr#te materijala koji tvori akvifer i identifika9iju #i#tema tokova( Spe9ifino#t zaga4ivanja podzemni- voda je u tome ,to ovaj pro9e# nije izolovan i lokalan ve* je u znaajnom #tepenu u#lovljen zaga4enjem drugi- elemenata "ivotne #redine- atmo#fere$ povr,in#ki- voda i zemlji,ta$ koji #e javljaju kao #ekundarni izvori zaga4ivanja( O#novni znaaj u pro9e#u zaga4ivanja podzemni- voda pripada tenim materijama koje putem filtra9ije do#pevaju u vodono#ne -orizonte( vr#ti otpa9i i materije deluju na podzemne vode$ ra#tvaraju*i #e i delimino prelaze*i u tenu fazu atmo#fer#kim padavinama i pod uti9ajem povr,in#ki- tokova( Va"an znaaj u zaga4ivanju podzemnog dela -idro#fere pripada ga#ovitim materijama$ koje #e$ za razliku od teni-$ a po#ebno vr#ti-$ ra#pro#tiru po velikoj zapremnini i deluju na podzemne vode na regionalnom nivou$ mada #a znatno manjim #tepenom intenziteta( Aa#ovite materije do#pevaju u podzemne vode iz pra,ine koja #e talo"i na povr,ini$ #a zaga4enim tenim padavinama i iz #ne"nog pokrivaa( Uop,teno$ zaga4ivanje podzemni- voda zavi#i$ #a jedne #trane od optere*enja "ivotne #redine zaga4uju*im materijama antropogenog porekla$ a #a druge- od prirodno geolo,ko--idrolo,ki- u#lova koji opredeljuju za,ti*eno#t podzemni- voda( @to je za,ti*eno#t podzemni- voda ve*a$ to je manja mogu*no#t zaga4ivanja

2.1 1%$")&' +%!"'2#-)("' )*+#,-'. /)*% =a,ti*eno#t podzemni- voda zavi#i od mnogo faktora koji #e mogu #vr#tati u tri grupe) prirodne$ te-nogene i fiziko-emij#ke( U o#novne prirodne faktore #padaju pri#u#tvo #labopropu#tljivi- minerala$ dubina #loja podzemni- voda$ kapa9itet$ litologija i filtra9ione o#obine minerala iznad vodono#nog -orizonta kao i #orp9ione o#obine minerala( U te-nogene faktore ubrajaju #e u#lovi nala"enja zaga4uju*i- #up#tan9i na povr,ini zemlje$ a u fiziko-emij#ke faktore ubrajaju #e nji-ove #pe9ifine o#obine$ migra9iona #po#obno#t$ vreme ra#pada ili -emij#ka #tabilno#t u podzemnim vodama( 2.2 T%3$%("' ' *'45+-' '+/)&' +%6%7#-8% 8ontaminanti podzemni- voda #vr#tavaju #e u dve grupe) taka#ti izvori i difuzni odno#no netaka#ti izvori( Primeri taka#ti- izvora #u deponije$ #eptike jame$ i#ti9anje nafte iz rezervoara$ a ra#pr,eniinfiltra9ija pe#ti9ida #a poljoprivredni- povr,ina Najva"niji taka#ti izvori #u deponije komunalnog i indu#trij#kog otpada( 8ada #e one na4u u blizini pe,ani- ili ,ljunkoviti- akvifera$ tada je opa#no#t od kontamina9ije najve*a( O#tali taka#ti izvori #u pojedinano gledaju*i manje znaajni$ ali po#toje u ogromnom broju( Pravi primer #u #eptike jame koje #u dizajnirane u vidu rezervoara u koji #e #me,ta otpad a koji #e vremenom ap#orbuje od #trane okolnog pe#ka i zdrav9a >#loj zemlje i#pod povr,in#kog #loja?( 8ontaminanti koji mogu da u4u u #i#tem podzemni- voda iz #eptiki- #i#tema ukljuuju razliite bakterije$ viru#e$ -emij#ke #up#tan9e i to mo"e prouzrokovati ozbiljne probleme( Uprko# injeni9i da #u #eptike jame poznati izvori kontaminanata$ monitoring ovog izvora zaga4enja podzemni- voda nije na zadovoljavaju*em nivou( Bemij#ke #up#tan9e koje #e kori#te u agrikulturi >npr( pe#ti9idi? #u primeri difuznog primera zaga4enja iz razloga ,to #u ra#pr,eni na velike obla#ti( >Slika +?( Slino$ #piranje #a #aobra*ajni9a je tako4e netaka#ti izvor zaga4enja(

Slika +( Da#pr,ivanje pe#ti9ida >EEE(groundEater(org?

=apravo$ o#novni taka#ti izvori polutanata podzemni- voda #u) #eptike jame nezaptiveni rezervoari nafte i naftni- produkata i#9urenja indu#trij#ki- -emikalija na proizvodnim po#trojenjima deponije indu#trij#kog otpada komunalne deponije nezaptiveni kanaliza9ioni #i#temi rafinerije otpadne indu#trij#ke i komunalne vode

Najva"niji difuzni izvori #u) #piranje pe#ti9ida i mineralni- 4ubriva #a poljoprivredni- povr,ina #piranje #oli i dr( -emij#ki- #up#tan9i #a #aobra*ajni9a kontaminirane atmo#fer#ke padavine >ki#ele ki,e?

S obzirom na to da #e polutanti difuzni- izvora kori#te na ve*im obla#tima$ obino imaju ve*i uti9aj na kvalitet podzemni- voda od polutanata taka#ti- izvora( Ipak ukoliko neki taka#ti izvor ima uti9aj na dovoljno veliku obla#t$ e#to #e tretira kao ra#pr,en izvor zaga4enja( Jednom kada je akvifer kontaminiran$ mo"e o#tati neupotrebljiv nekoliko de9enija( =apravo$ nauni9i #u utvrdili da vreme oporavka mo"e da izno#i od dve nedelje pa #ve do +&(&&& godina( Dalje$ efekti kontamina9ije podzemni- voda #e ne zavr,avaju #a pogor,anjem kvaliteta #ami- podzemni- voda$ ve* je vi,e #tudija pokazalo da po#toji migra9ija kontaminanata od izvora zaga4enja do obli"nji- reka i jezera$ # obzirom na to da #u podzemne vode deo -idrolo,kog 9iklu#a 2.3 P&'&)*-) +%6%7#-8# )*+#,-'. /)*% 8ao ,to je ve* pomenuto$ kontamina9ija podzemni- voda mo"e biti po#ledi9a antropogenog delovanja$ ali i deo prirodnog pro9e#a( Pravi primer prirodnog zaga4enja je pri#u#tvo tok#inog ar#ena u podzemnim vodama u vrlo vi#okim kon9entra9ijama$ a kao po#ledi9a prirodne pri#utno#ti u #edimentima( 2.3.1 A&(#- ' )*+#,-# /)*# I#tra"ivanje iz %&&2( godine je pokazalo da preko +.2 miliona ljudi iz vi,e od 2& dr"ava je izlo"eno trovanju ar#enom iz pija*e vode( 8ontamina9ija podzemni- voda ar#enom #e de,ava ,irom #veta$ ukljuuju*i i pro#tore na,e dr"ave(

6r#en je vr#t$ krut nemetal koji kao trovalentan blokira enzime i mnogo je tok#iniji od petovalentnog ar#ena$ ba, kao ,to #u i neorgan#ka jedinjenja ar#ena tok#inija od organ#ki-( =apravo #va jedinjenja ar#ena #u tok#ina( U zemljinoj kori je za#tupljen u obliku #voji- minerala$ od koj- je najza#tupljeniji ar#enopirit( 6r#en do#peva do podzemni- i povr,in#ki- voda prirodnim pro9e#ima ra#tvaranja minerala$ u#led biolo,ke aktivno#ti$ erozionim pro9e#ima i #l( U Fvropi najve*i problem #a vi#okim kon9entra9ijama ar#ena u podzemnim vodama je u ;a4ar#koj$ Srbiji >Vojvodina? i Brvat#koj( Veliki deo Vojvodine #adr"i nepri-vatljivo vi#oku kon9entra9iju ar#ena u vodi za pi*e >;D8 +& Gg6#Hl prema Pravilniku o -igijen#koj i#pravno#ti vode za pi*e$ Sl( li#t SDJ$ /%H'5?( 8an9erogen je i #matra #e jednim od prouzrokovaa tumora ko"e$ plu*a$ mokra*ne be,ike$ kao i kardiova#kularni- bole#ti( Odre4ena i#tra"ivanja #u pokazala da i pri ni"im kon9entra9ijama po#toji rizik od kontamina9ije #a ozbiljnim po#ledi9ama po zdravlje( 6r#en #e akumulira u jetri$ bubrezima$ plu*ima$ #lezini$ a po#ebno u ko#i i noktima$ ,to #e kori#ti u dijagno#tike #vr-e( 6kutno trovanje ar#enom ima #iptome kao ,to #u munina$ povra*anje$ o#e*aj vreline u u#tima$ jaka "e4$ bolovi u predelu abdomena$ a #mrt mo"e da na#tupi za par #ati( 8od -ronini- trovanja javljaju #e karakteri#tine promene na ko"i$ opadanje ko#e$ glavobolja$ grevi$ #iva boja li9a i malak#alo#t( Pojava ar#ena u podzemnim vodama zavi#i od -idrogeolo,ki- i -emij#ki- faktora >#taro#t akvifera$ brzine protoka vode u akviferu$ pB vredno#ti i redok# poten9ijala #i#tema?( 3ako4e$ pri#u#tvo ar#ena u prirodnim vodama mo"e biti i po#ledi9a antropogenog uti9aja( Jedinjenja ar#ena #e upotrebljavaju u medi9ini$ pri preradi ko"e i krzna$ u proizvodnji #takla$ por9elana$ kao pigment u proizvodnji vatrometa i farbi i #l( Najznaajnija obla#t njegove primene je u poljoprivredi$ gde razni derivati ar#ena ulaze u #a#tav pe#ti9ida$ a pored toga #e jo, kori#ti i u farma9eut#koj$ drvnoj i rudar#koj indu#triji( =bog #voje izrazite tok#ino#ti na okolinu i ljude mnogi pe#ti9idi #u dana# zabranjeni( 2.3.2. S%*&9%8 %&(#-% 5 )*+#,-)8 /)*' $)8% (059' +% /)*)(-%*:#/%-8# 5 J59-), ;%-%"5 Dezultati analize vode na #adr"aj ar#ena iz bunara koji #lu"e za vodo#nabdevanje u Ju"nom 7anatu pokazuju da$ od ukupno %%5 i#pitani- bunara$ 0. bunara imaju kon9entra9ije ar#ena iznad mak#imalne dozvoljene kon9entra9ije$ odno#no %.$%< ukupnog broja i#pitavani- bunara( 8ontrola #adr"aja ar#ena u vodi za pi*e je od po#ebnog znaaja$ jer na ovaj nain mo"e do*i do -roninog izlaganja ovom polutantu( Preporuena vredno#t Svet#ke zdrav#tvene organiza9ije od +& GgHl za#novana je na #intezi do#tupni- -emij#ki-$ tok#ikolo,ki-$ medi9in#ki-$ epidemiolo,ki- i drugi- informa9ija vezani- za ljud#ko zdravlje i pred#tavlja kon9entra9iju ar#ena u vodi za pi*e pri kojoj #e ne*e i#poljiti negativni efekti na zdravlje pri #vakodnevnom konzumiranju takve vode za pro#eni "ivotni vek(

'

2.4 V#!"%3$) +%6%7#-8# )*+#,-'. /)*% =aga4uju*e #up#tan9e podzemni- voda i agen#i iz antropogeni- izvora #u rezultat razliiti- oblika ljud#ke aktivno#ti u indu#triji$ te-nologiji$ #aobra*aju$ proizvodnji elektrine energije i zadovoljavanja drugipotreba #avremenog urbanog dru,tva( 8ao rezultat privredne delatno#ti$ na povr,inu zemlji,ta pri#ti"u i tu #e gomilaju ogromne koliine razliiti- materija$ uglavnom antropogenog porekla( =aga4uju*e materije infiltriraju #e zajedno #a otpadnim vodama$ atmo#fer#kim padavinama i delom povr,in#kog toka u podzemne vode$ menjaju*i im kvalitet- fiziko-emij#ki #a#tav i organoleptike o#obine( Pitanje kla#ifika9ije zaga4ivaa uop,te$ a po#ebno zaga4enja podzemni- voda$ je vrlo #lo"eno( Uop,te uzev,i i imaju*i u vidu nji-ovo poreklo$ pored podele na prirodno i vetako zagaenje$ i #amo ve,tako zaga4enje #e mo"e kategori#ati kao) komunalno$ indu#trij#ko$ poljoprivredno i individualno( >3abela +? 3abela +( Izvori ve,takog zaga4enja podzemni- voda >EEE(groundEater(org? Poten9ijalni izvori kontamina9ije podzemni- voda ;e#to porekla 8omunalni deponije komunalnog otpada po#ipanje #aobra*ajni9a #olju Indu#trij#ki rezervoari >i#9urenja? --emij#ke #up#tan9e za proizvodni pro9e# -goriva kanaliza9ioni #i#temi zakopavanje otpada 9evovodi podzemni rezervoari bunari) napu,teni ili nepravilne kon#truk9ije #eptike jame bunari) napu,teni ili nepravilne kon#truk9ije Poljoprivredni pe#ti9idi mineralna 4ubriva Individualni -emij#ke #up#tan9e >deterd"enti$ motorna ulja$ boje$ pe#ti9idi?

U blizini zemljine povr,ine

I#pod zemljine povr,ine

Po#toje zai#ta razliiti antropogeni izvori zaga4enja podzemni- voda od koji- *e #amo neki biti #pomenuti( D# )-'8# Izuzetno va"an pro9e# koji #e odvija u #vakoj deponiji je degrada9ija otpadni- #up#tan9i u pri#u#tvu vode i vazdu-a ime #e #tvaraju nove organ#ke ili neorgan#ke #up#tan9e koje #e e#to

+&

o#loba4aju iz deponija u obliku filtrata >deponij#ke pro9edne vode?$ koje #u u nepo#rednoj komunika9iji #a povr,in#kim i podzemnim vodama( P)08) &'/&#*-% &)'+/)*-8% @iroko pri#utnom -emiza9ijom$ pre #vega upotrebom pe#ti9ida i mineralni4ubriva$ kao i podizanjem veliki- "ivotinj#ki- farmi znatno je pora#tao i uti9aj poljoprivrede na podzemne vode( O#novni uti9aj razliiti- privredni- delatno#ti na podzemne vode odra"ava #e promenama -idrodinamiki- i -idro-emij#ki- u#lova vodono#ni- #lojeva( Praktino je #a ovim promenama vezano i i#9rpljivanje rezervi podzemni- voda #a jedne$ i nji-ovo zaga4ivanje #a druge #trane( O#novni naini zaga4ivanja obu-vataju primenu mineralni- 4ubriva$ pe#ti9ida$ nakupljanje #oli i minerala zbog navodnjavanja$ odlaganje #taj#kog 4ubriva i otpadni- voda >otpadne vode #a farme #adr"e 9ink i bakar? kao i pove*anje poljoprivredni- povr,ina ,to izaziva pove*anu eroziju zemlji,ta( 8od mineralni4ubriva o#novni problem je #piranje fo#fora$ a ako je apatit koji #e kori#ti kao #irovina u proizvodnji fo#ilni- 4ubriva bio lo,eg kvaliteta u zemlji,tu u vodi #e mo"e pojaviti i uran$ kadmijum i niz drugielemenata( S# "'3$# 8%,# Septiki #i#temi mogu biti ozbiljan izvor kontamina9ije podzemni- voda( Nepravilno dizajnirana$ lo9irana$ kon#truktovana ili odr"avana #eptika jama mo"e dove#ti do prodiranja mikroorganizama i -emij#ki- #up#tan9i do podzemni- voda uzrokuju*i ozbiljne probleme( V%7#-8# ' ):&%*% ,'-#&%0-'. ('&)/'-% Va4enje i obrada mineralni- #irovina obu-vataju po#tupke i metode rudar#ki- za-vata do pripreme mineralni- #irovina za te-nolo,ku preradu u topioni9ama( U na,oj zemlji #e aktivno ek#ploati,u metali) bakar$ olovo$ 9ink i antimon( Svako od znaajni- le"i,ta metala i nemetala ujedno pred#tavlja i rudnik koji degradira okolinu$ pored o#talog zaga4uju*i povr,in#ke i podzemne vode( 3okom povr,in#ke i podzemne ek#ploata9ije le"i,ta$ dolazi do emi#ije ,tetni- materija i do nji-ovog ra#tvaranja >minerali$ metali ili nemetali? u vodama rudnika i do razvijanja ve*i- ili manjikoliina pra,ine E-#&6#"'$% <T#&,)#0#$"&%-#= (%6)&#/%-8# 5608%> Izvor zaga4enja #u uglavnom o9edne vode iz pepeli,ta( Poznato je da faktor kon9entri#anja ,tetni- #up#tan9i tokom #agorevanja uglja izno#i oko /-0$ jer #e od jedne tone uglja dobija od &(+%-&(%0 tona pepela( @tetni elementi koji o#taju u pepelu i dimnom talogu #u "iva$ ar#en$ kadmijum i dr( Veliki problem pred#tavlja i uran( Sagorevanjem +&&(&&& tona uglja dobija #e oko %%&-0.& kg ra#tvorljivog urana( On #e ra#tvara u pri#u#tvu vode i zato #e nalazi u malim koliinama na pepeli,tima( Npr($ #adr"aj urana u podzemnoj vodi u blizini termoelektrane u Obrenov9u je oko &(+IgH dm.$ a i#pranom pepelu radioaktivno#t je tri puta ve*a u odno#u na ugalj( S '&%-8# ()0' (% (%):&%2%8-'?% @iroka upotreba #oli i drugi- -emij#ki- #up#tan9i je jo, jedan izvor poten9ijalne kontamina9ije podzemni- voda( U zim#kim me#e9ima vr,i #e po#ipanje #aobra*ajni9a #olju

++

kako bi #e led otopio i #preilo #e klizanje automobila >Slika %?( 8ako #e led topi$ #o i druge -emij#ke #up#tan9e koje #e kori#te u ovu #vr-u$ #piraju #e #a #aobra*ajni9a i po#toji opa#no#t da na kraju do#peju i do #i#tema podzemni- voda(

Slika %( Po#ipanje #oli po putevima >EEE(bli9(r#? Pored ovog negativnog uti9aja$ #aobra*aj mo"e pred#tavljati jo, jedan va"an izvor zaga4enja podzemnivoda( Naime$ razna i#tra"ivanja pokazuju da po#toji pove*an #adr"aj olova u blizini veliki- #aobra*ajni9a( Na primer$ i#tra"ivanja kvaliteta podzemni- voda u okolini Podgori9e pokazuju da je #adr"aj olova u pojedinim uzor9ima do#tigao vredno#t od &(&+2: mgHl$ ime je detektovan pove*an #adr"aj olova u odno#u na mak#imalnu vredno#t koju propi#uje Pravilnik o -igijen#koj i#pravno#ti vode za pi*e >&$&+ mgHl?( Olovo ima izra"ene kumulativne o#obine i o,te*uje #koro #va tkiva( Smatra #e da olovo poti#kuje druge metale iz razni- metaloenzima i na taj nain indirektno dovodi do nji-ove in-ibi9ije( Popula9ione grupe koje #u najo#etljivije #u de9a do ,e#t godina( Dobijeni rezultati za #adr"aj olova u vodi iz tri i#pitivana bunara upozoravaju na #talne kontrole -igijen#ke i#pravno#ti bunar#ke vode u ovom podruju$ a ovaj pove*an #adr"aj olova je verovatno po#ledi9a blizine magi#tralnog puta i pruge koji #e pru"aju kroz na#elja gde #u #me,teni kontaminirani bunari P)*+#,-' &#+#&/)%&' 6)&'/% @iroko #u za#tupljeni i kori#te i- benzin#ke pumpe$ rafinerije i mnoga indu#trij#ka po#trojenja koja kori#te benzin$ naftu i druge #up#tan9e( Ukoliko do4e do i#9urenja ti#up#tan9i$ podzemne vode mogu biti ozbiljno zaga4ene( Na"alo#t$ po#toji primer negativnog uti9aja nafte i naftni- derivata na podzemne vode u Srbiji$ a #ve kao po#ledi9a N63O agre#ije na Dafineriju nafte JNovi SadJ( >Slika .?( Dazaranje Dafinerije nafte pred#tavlja jedin#tven #luaj u #vetu uni,tenja -emij#ke indu#trije #a velikim rizikom akutne i trajne ekolo,ke

+%

kata#trofe( Izlivanjem nafte i naftni- derivata >vi,e od 0/& dm . #e izlilo u Dunav? znaajno je ugro"en kvalitet zemlji,ta$ podzemni- i povr,in#ki- voda( Po#eban znaaj ima ugro"eno#t izvori,ta vode za pi*e JDatno o#trvoJ u ijem #e zale4u nalazi Dafinerija( 6naliza podzemne vode je pokazala priru#tvo velikog broja prirodni- jedinjenja$ kao i oni- na#talirazgradnjom pri#utni- organ#ki- materija$ a identifikovani #u i ugljovodoni9i poreklom iz nafte( Identifikovana jedinjenja kao ,to #u metilovani derivati benzena i n-alkani #a %&-/& ugljenikovi- atoma u nizu nedvo#mi#leno ukazuju na pri#u#tvo naftnog zaga4enja( Po#ebno je znaajno pri#u#tvo +$%di-loretana kao #pe9ifinog zaga4enja koje potie iz Dafinerije$ ija je kon9entra9ija u vodi za pi*e ograniena na #vega . IgHl( S obzirom na injeni9u da #e ova komponenta javila u kon9entra9iji i do 0 IgHl$ ja#no je da je po#tojala direktna ugro"eno#t izvori,ta vode za pi*e JDatno o#trvoJ(

Slika .( 7ombardovanje Dafinerije nafte JNovi SadJ >EEE(bli9(r#? 2.@ S"%-8# )*+#,-'. /)*% +% /)*)(-%:*#/%-8# 5 V)8/)*'-' Spe9ifine -idrogeolo,ke prilike Vojvodine u#lovljene geolo,kom gra4om i morfolo,kim #klopom terena onemogu*ile #u #tvaranje prirodni- izvora vode na ,irem pro#toru( Izuzetak #u u izve#noj meri 1ru,ka gora$ Vr,ake planine i obodni delovi le#ni- i pe,ani- platoa$ gde #u prirodni izvori relativno e#ti( =bog toga #u #e ljudi u ravniar#kom delu Vojvodine kroz vekove dovijali na razne naine kako bi do,li do zdrave pitke vode( Naj#tariji tragovi o kopanju bunara za vodu u Vojvodini potiu iz mla4eg kamenog doba od pre /(&&& godina( 6r-eolo,kim i#kopavanjima +'.%( godine kod #ela Stareva blizu Paneva otkriveni #u tragovi kopanog bunara( Drugi dokaz o kopanju bunara za vodu na teritoriji Vojvodine potie iz III veka na,e ere( Prilikom kopanja 9iglar#ke zemlje u 6di +':/( godine otkriven je bunar oblo"en dobro ouvanom -ra#tovom gra4om( Na dnu bunara prona4ena je dobro ouvana keramika na o#novu koje je utvr4eno da #u bunar #agradila #kit#ka plemena Sarmati$ po kojima je nazvan K#armat#ki bunar(L

+.

Sredinom MIM veka poelo #e #a bu,enjem arte#ki- bunara$ koji #u doneli velike predno#ti nad kopanim bunarima) dobijena je kvalitetnija voda za pi*e i mek,a za pranje( Smanjen je rizik od poten9ijalnipovr,in#ki- zaga4enja$ a time i opa#no#t od mogu*i- bole#ti i epidemija( U narodu je va"ilo pravilo da je #vaki novi arte#ki bunar znaio Knovi "ivotL( Prvi arte#ki bunari izbu,eni #u u 7anatu) u Pavli,u kod Vr,9a i Dobrin9i >+5/5( godine?$ 7anat#kom 8arlov9u >+50&?$ 6libunaru >+50%?$ 8ikindi i 7oki >+52&?$ a ne,to ka#nije u Sremu i 7akoj) u In4iji >+520?$ Novom Sadu >+55&?$ Somboru i Suboti9i >+55%?( Javno #nabdevanje #tanovni,tva Vojvodine vodom orijenti#ano je i#kljuivo na upotrebu podzemnivoda iz razliiti- vodono#ni- #redinaN vodono#ne #redine mla4eg kvartara - JprvaJ izdan$ o#novnog vodono#nog komplek#a - o#novna izdan i vodono#ni- #redina plio9ena - #ubarte#ka i arte#ka izdan( Vodo#nabdevanje u Vojvodini$ po#ebno po#lednji- petnae#t godina$ ote"ano je zbog lo,eg odr"avanja$ nedo#tataka odgovaraju*e opreme i delova$ kao i nedovoljni- ulaganja u vodovodne mre"e i po#trojenja$ a #ve pri#utniji je problem lo,eg kvaliteta vode za pi*e( Prema poda9ima Pokrajin#kog #ekretarijata za za,titu "ivotne #redine i odr"ivi razvoj$ u ak .5 od ukupno /0 vojvo4an#ki- op,tina voda ne odgovara propi#anim normama$ zbog od#tupanja bar jednog parametra defini#anog Pravilnikom o -igijen#koj i#pravno#ti vode za pi*e( Aeneralno gledano$ najlo,iji kvalitet vode ima 7anat$ gde #e$ po#ebno u #rednjem i #evernom delu$ pojavljuje O"uta vodaK iz dublji- #lojeva( U ovom delu Vojvodine #vega %0< #tanovni,ta pije i#pravnu vodu( Neznatno bolja #itua9ija je u 7akoj$ gde #e pro9enjuje da oko .&< #tanovni,tva pije kvalitetnu i i#pravnu vodu( U pojedinim vodovodima i bunarima ove regije regi#trovana je pove*ana kon9entra9ija gvo"4a$ mangana$ amonijaka$ ali i veoma opa#nog ar#ena( I#pitivanja #u dokazala da voda na podruju Srema$ o#im 7eoina$ ima znatno bolji kvalitet nego u o#talim delovima Vojvodine( 6nalize pokazuju da je voda u izdanima aluvijalni- na#laga ve*i- reka$ kao prve izdani$ pogodna za pripremu vode za pi*e( Od ukupno za-va*ene podzemne vode na teritoriji Vojvodine oko tre*ine #e podvrgava tretmanu na po#trojenjima za pripremu vode za pi*e$ odno#no u fabrikama vode$ koji- u Pokrajini ima +/( ;e4utim$ po#toje*a po#trojenja ni#u garan9ija da *e #e po#ti*i zakonom propi#ani kvalitet vode za pi*e( Ure4aji #u uglavnom projektovani za preradu #irove vode u 9ilju #manjivanja #adr"aja gvo"4a$ mangana i amonijaka( U Suboti9i #e$ o#im pomenuti- elemenata$ radi i na #ni"avanju kon9entra9ije ar#ena$ koji je pri#utan u #irovoj vodi kao rezultat prirodni- o#obina vodono#nog #loja tla( Snabdevanje vodom za pi*e u Vojvodini #e obezbe4uje za-vatanjem podzemni- voda iz #viizdani$ od +% do %.& metara$ a pro9enjuje #e da u /0 op,tina ima oko +(20& bunara( Na najve*em broju izvori,ta podzemni- voda kori#te #e duboki vodono#ni #lojevi$ koji #u praktino za,ti*eni od zaga4enja # povr,ine terena i pred#tavljaju neobnovljive re#ur#e( =aga4enja # povr,ine na#taju tamo gde #e podzemne vode za-vataju iz vodono#ni- #redina$ a koje #u u -idraulikoj vezi$ odno#no direktnom kontaktu # povr,inom terena( De9imo$ e#ta je pojava da nakon prikljuenja na vodovodnu mre"u$ doma*in#tva$

+/

pogotovo u manjim me#tima$ #voje bunare pretvaraju u #eptike jame$ ime #e trajno zaga4uje podzemna voda( 6naliza -emij#ki- karakteri#tika podzemni- voda u Vojvodini$ koja je ura4ena po rejonima >7aka$ 7anat i Srem? i tipovima izdani$ pokazala je da #e od#tupanja javljaju me#timino$ i to u pove*anom #adr"aju gvo"4a$ mangana$ amonijaka$ -umin#ki- materija$ u odno#u na propi#ani kvalitet vode za pi*e( Od ukupno za-va*ene podzemne vode$ u Vojvodini #e tre*ina podvrgava tretmanu u po#trojenjima za preradu vode za pi*e u +/ fabrika vode >Novi Sad$ Suboti9a$ 6patin # 7ezdanom i Sontom$ 7aka Palanka$ 7eej$ 3itel$ Sombor$ Panevo$ 8ovin$ Srem#ka ;itrovi9a$ Duma i 7eoin?( 3reba nagla#iti da od /:. na#elja u Vojvodini$ #amo // imaju #i#teme za odvo4enje otpadni- voda( Oko .&< doma*in#tava je prikljueno na kanaliza9ionu mre"u$ a po#trojenja za prei,*avanje otpadni- voda po#toje u #amo +/ op,tina i na#elja$ od koji- mali broj funk9ioni,e dobro i kvalitetno( 2.@.1. K/%0'"#" )*+#,-'. /)*% 5 S5:)"'?' Vodo#nabdevanje u Suboti9i #e u potpuno#ti bazira na vodama iz podzemni- re#ur#a( Op,ta karakteri#tika je pove*ana kon9entra9ija gvo"4a$ amonijaka i ar#ena$ a ije je pri#u#tvo po#ledi9a geo-emij#kikarakteri#tika #edimenta u okviru vodono#ni- #redina( 8on9entra9ije ovi- elemenata$ odno#no nji-ovijedinjenja #u iznad mak#imalno dozvoljeni- kon9entra9ija >;D8?$ ,to ukazuje na potrebu obrade ovivoda( 8on9entra9ija gvo"4a #e kre*e od &(/'/ mgHl do +(+/& mgHl$ a ;D8 je &(. mgHl( Vi#oka kon9entra9ija gvo"4a >geolo,kog je #a#tava? ne pred#tavlja opa#no#t po zdravlje potro,aa$ ali npr( dovodi do ote"anog 9rpljenja vode iz bunara po,to #e na #itima na zidu bunara na-vataju #lojevi gvo"4a ote"avaju dotok vode( =bog toga je potrebno povremeno me-aniko i -emij#ko tretiranje bunara da bi #e #lojevi gvo"4a od#tranili( 6monijak je jedno od jedinjenja koje je u ve*oj kon9entra9iji na izvori,tima od ;D8 >&(+ mgHl?( Aeolo,kog je porekla i pokazuje ujednaenu vredno#t u izvori,tima koja #e kre*e oko &(:0 mgHl( 8on9entra9ija ar#ena #e kre*e od &(&.:: mgHl do &(+22. mgHl$ ,to znai da je #adr"aj ar#ena u podzemnim vodama ve*i od ;D8 >&(&+ mgHl?( S obzirom na to da je ar#en poznat po #vojoj tok#ino#ti$ uklanja #e >zajedno #a gvo"4em i amonijakom? u pro9e#u kondi9ioniranja na najve*em izvori,tu u Suboti9i(

2.@.2. K/%0'"#" )*+#,-'. /)*% 5 N)/), S%*5 Novo#ad#ki vodovod ima u funk9iji tri izvori,ta) trand i Ratno ostrvo na 7akoj #trani i Petrovaradinsku adu na Srem#koj #trani(

+0

Na prvom izvori,tu lo9irano je po#trojenje za preradu vode$ pored izvori,ta Datno o#trvo nalazi #e Dafinerija nafte JNovi SadJ$ toplovodi$ tranzitni 9evovodi kanaliza9ije$ na#elje @angaj kao i poljoprivredno obradivo zemlji,te$ dok je Petrovaradin#ka ada poten9ijalno ugro"ena divljom deponijom$ na#eljem uz #amo izvori,te i #idri,tem brodova( @trand je naj#tarije izvori,te #a realnim ek#ploata9ionim kapa9itetom od oko .&&-/&& lH#e9$ zavi#no od trenutni- -idrolo,ki- karakteri#tika( Petrovaradin#ka ada je jedino izvori,te na de#noj obali Dunava$ tj( #rem#koj #trani #i#tema$ a realni ek#p( kapa9itet ovog izvori,ta izno#i :&&-2&& lH#e9( Najmo*nije i najznaajnije izvori,te vodovodnog #i#tema grada je Datno o#trvo$ #a ek#ploata9ionim kapa9itetom od 2&&-5&& lH#e9( Stanje kvaliteta vode na izvoritu Ratno ostrvo >-emij#ka analiza$ avgu#t %&&5-jul %&&'( god(? U toku monitoringa najvi,e vredno#ti za ukupne ugljovodonike regi#trovane #u u bunarima barijere$ kao i u pijezometrima u Dafineriji$ ,to ukazuje na mogu*i prava9 prodora zaga4enja >odgovara prav9u kretanja podzemni- voda od Dafinerije ka izvori,tu?( Sadr"aj mineralni- ulja u periodu avgu#t- de9embar %&&5( godine kre*e #e u op#egu od ++ IgHl do .0 IgHl$ dok je u o#talom periodu ni"i od ;D8 >+& IgHl?( Sadr"aj vinil--lorida >izuzetno kan9erogeno jedinjenje? je tokom zim#ki- me#e9i je bio ne,to vi,i od ;D8 >&(0 IgHl?$ i kretao #e u op#egu &(0 IgHl do &(5 IgHl( Stanje kvaliteta vode na izvoritu Petrovaradinska ada >-emij#ka analiza$ avgu#t %&&5-jul %&&'( god(? Sadr"aj mineralni- ulja u zbirnoj #irovoj vodi iz bunara #a izvori,ta u je#enjem i zim#kom periodu obino prelazi granine vredno#ti dozvoljene u vodi za pi*e +(0-. puta$ a tako4e u vodi je detektovana vi#oka kon9entra9ija vinil--lorida >po#toji #umnja da je izvor zaga4enja u zoni preduze*a JPobedaJ?( Stanje kvaliteta vode na izvoritu trand >-emij#ka analiza$ avgu#t %&&5-jul %&&'( god(? U avgu#tu %&&5( godine u pojedinim pijezometrima detektovano je pri#u#tvo ugljovodoninog zaga4enja jer je kon9entra9ija ukupni- ugljovodonika izno#ila 0&& IgHl$ a kon9entra9ija mineralni- ulja %.. IgHl( Najni"e vredno#ti ovi- #up#tan9i #u detektovane u prole*e( Ura4en je i organ#ki profil jednog pijezometra koji je pokazao pri#u#tvo velikog broja organ#ki- jedinjenja$ uglavnom alifatini- ugljovodonika dugog lan9a$ alde-ida i ketona( S obzirom na to da #e radilo o pojedinanim objektima u gu#to na#eljenoj zoni$ pretpo#tavka je da dolazi do 9urenja otpadni- voda iz #ekundarne kanaliza9ione mre"e u zoni izvori,ta( @to #e tie kvaliteta vode #a eko-mikrobiolo,kog a#pekta$ i#tra"ivanja tokom %&&:( godine #u pokazala da podzemne vode tri aktuelna novo#ad#ka izvori,ta imaju uglavnom zadovoljavaju*i kvalitet( Prema za#tupljeno#ti organotrofa voda je prema kategoriza9iji 8o-la$ #a nekim izuze9ima$ uglavnom pripadala I kla#i$ ali #u o#etljivije enzim#ke metode ukazivala na #va tri lokaliteta na lo,iji kvalitet vode( Ipak$ vi#oke enzim#ke aktivno#ti i vi#oke brojno#ti bakterija pojedini- uzoraka i#pitivani- podzemni- voda izvori,ta

+:

ni#u zabrinjavaju*e jer #vakako treba imati u vidu da #ve vode prvo idu na po#trojenje za pripremu vode za pi*e( 2.6 M)-'")&'-6 )*+#,-'. /)*% Spreavanje zaga4enja podzemni- voda je od izuzetnog znaaja$ pre #vega iz razloga ,to$ kada #e jednom podzemna voda zagadi$ po#ledi9e du"e traju nego kod zaga4ivanja povr,in#ki- voda( @tavi,e$ obino nije praktino ili je vrlo #kupo prei#titi podzemnu vodu nakon toga( 3ako4e$ nije praktino i #trategij#ki je lo,e primeniti #veobu-vatni tretman za uklanjanje odre4eni- polutanata kao ,to #u pe#ti9idi i druge organ#ke #up#tan9e u tragovima( =ato je bolje #preiti ili #manjiti rizik zaga4enja nego #e #uoavati #a po#ledi9ama$ a kljunu ulogu u tome ima monitoring podzemni- voda( ;onitoring podzemni- voda mora obezbediti #akupljanje informa9ija o aktivno#tima koje mogu imati uti9aj na #tanje podzemni- voda( Poda9i dobijeni nadzornim i operativnim monitoringom kori#te #e za odre4ivanje dugoroni- antropogeni- zaga4enja podzemni- voda( Defini#anje #trategije monitoringa prema po#ebnim 9iljevima monitoringa kod podzemni- voda foku#ira #e na etiri karakteri#tina elementa) +? monitoring ambijenta koji treba da obu-vati dugoronu #trategiju koja mo"e odrediti mogu*e udare na kvalitet( %? rano upozorenje i i#pitivanje omogu*ava pribavljanje informa9ije da li i gde mo"e do*i do in9identa koji *e ugroziti zali-e podzemne vode i odrediti #tvarne izvore degrada9ije kvaliteta .? monitoring vezan za kori,*enje odno#i #e na regulativu$ zakone$ odluke u vezi #a upotrebom podzemni- voda /? monitoring za #pe9ifine namene ukljuuje u#po#tavljanje po#ebni- za,titni- zona$ pobolj,anje i obnavljanje kvaliteta voda u podruju i po#ebne vr#te i#pitivanja i monitoringa

+2

3. ZAKLJUAK Podzemne vode #u va"an re#ur#$ ne #amo za upotrebu u indu#triji$ poljoprivredi ili kao voda za pi*e$ ve* one obezbe4uju o#novni protok za #i#teme povr,in#ki- voda koje #e mnoge kori#te za rekrea9iju i vodo#nadbevanje( 3o znai da pogor,enje kvaliteta podzemni- voda mo"e direktno da utie na druge akvatine i kopnene eko#i#teme( =aga4eno#t podzemni- voda zavi#i i od prirodni- pro9e#a$ ali primarnu ulogu #vakako ima antropogeni uti9aj( Izvori ve,takog zaga4enja #u mnogobrojni$ a dele #e na taka#te i difuzne( Deponije$ indu#trij#ka po#trojenja$ #eptike jame$ #piranje #a #aobra*ajni9a i poljoprivredni- povr,ina$ (( #u #amo neki od primera izvora zaga4enja podzemni- voda( =bog prirodno #porog na#tajanja i obnavljanja podzemni- voda$ neop-odno je preduzimanje rani- ak9ija i #talno dugotrajno pra*enje kvaliteta ovi- voda$ kao i planiranje za,titni- mera(

+5

4. LITERATURA

A6:%:%A J.A D%0,%?'8%A ;.A I/%-3#/=T5,:%(A I.A 5&#-*'2A M.A ;#3#0'2A M.A R)-3#/'2A S.A ;)&'!#/A V.A ;&#-#(#0A D( >%&&+?) Pro9ena zaga4enja podzemni- voda u podruju izvori,ta JDatno o#trvoJ kao po#ledi9a razaranja Dafinerije nafte JNovi SadJ$ .&( 8onferen9ija o aktuelnim problemima za,tite voda$ Jugo#loven#ko dru,tvo za za,titu voda$ =a,tita voda %&&+$ knjiga radova$ %20-%5+ D%0,%?'8%A ;.A R)-3#/'2A S.A I/%-)/'2A D.A P#!'2A V.A M%0#"'2A S.A T5:'2A A.A M)0-%&A J. >%&&'?)Bemij#ki kvalitet podzemni- voda na novo#ad#kim izvori,tima tokom %&&5H%&&'( godine$ .&( #truno-nauni #kup #a me4unarodnim ue,*em Vodovod i kanaliza9ija$ zbornik radova$ Savez in"enjera i te-niara Srbije$ 02-:% 5&)/'2A D.A D#0#/'2A V.A '9'2A . >%&&:?) Sadr"aj olova$ aluminijuma i -roma u bunar#kim vodama za pi*e u okolini 86P-a .0( 8onferen9ija o aktuelnim problemima za,tite voda$ Jugo#loven#ko dru,tvo za za,titu voda$ =a,tita voda %&&:$ knjiga radova$ %:'-%20 G&6'-3#/'2A M.A P58'-A V. >+''5?) Bidrobiologija) prirunik za #tudente i po#lediplom9e$ Fkolo,ki pokret grada Novog Sada$ Novi Sad$ %/-%' J%:0%-)/'2A M.A J%$!'2A P.A K)(%-)/'2A K. >%&&.?) Uvod u ekotok#ikologiju$ P;1$ Univerzitet u Pri,tini$ 8o#ov#ka ;itrovi9a$ /%:-/.' P#"&)/'2A O.A D%0,%?'8%A ;.AS',#5-)/'2A J.A R%*-)/'2A D.A M%"%/508A M.A G%8'-A S >%&&+? ) Uti9aj ratni- razaranja na mikrobiolo,ki kvalitet podzemni- voda izvori,ta JDatno o#trvoJ$ .&( 8onferen9ija o aktuelnim problemima za,tite voda$ Jugo#loven#ko dru,tvo za za,titu voda$ =a,tita voda %&&+$ knjiga radova$ %5+-%50 P#"&)/'2A O.A S',#5-)/'2A J.A K-#9#/'2A P.A R)-3#/'2A S.A M%&$)/'2A J. >%&&:?) ;ikrobiolo,ki kvalitet podzemni- voda izvori,ta @trand i Petrovaradin#ka ada$ .0( 8onferen9ija o aktuelnim problemima za,tite voda$ Jugo#loven#ko dru,tvo za za,titu voda$ =a,tita voda %&&:$ knjiga radova$ %0+-%02 Internet literatura) BBB.6&)5-*B%"#&.)&6 BBB.# %.6)/ BBB.,C"'-4).)&6 BBB.0#--"#?..?), BBB. &'-?#")-=6&)5-*B%"#&.?),

+'