Krajem 1860. godine, u Srpskom dnevniku, Jovan orevi poinje da objavljuje svoje poznate lan e u prilog osnivanja !

rps og narodnog pozori"ta u #ovom !adu, tada $entru srps e ulture u %ustro&'gar oj monar(iji. ' to vreme, na teritoriji biv"e Jugoslavije, nije delovalo ni jedno pozori"te na jezi$ima jugoslovens i( naroda. )odinu dana asnije, *8. jula +16. jula po starom alendaru, 1861., na sedni$i Srpske itaonice u #ovom !adu, ojom je predsedavao !vetozar -ileti, osnovan je prvi pro.esionalni teatar pod imenom Srpsko narodno pozorite. /a prvog upravni a !#0&a je postavljen Jovan orevi, a nalazilo se u zgradi oju je tzv. 1pozori"tu 2uners i(3 u dvori"tu sada"njeg (otela 14ojvodina3 u $entru #ovog !ada. 5u se nalazilo do 16*8., ada zgrada strada u po7aru. )odine 1868., !#0 gostuje u 8eograd. Knez -i(ajlo, odu"evljen novosads im glum$ima, poziva Jovana orevia da i u !rbiji osnuje stalno pozori"te. 0ri(vatajui poziv ao ast i izazov, upravni sa sobom odvodi i polovinu novosads og ansambla i sedam godina posle nastan a !#0&a, u 8eogradu se osniva #arodno pozori"te. !rps o narodno pozori"te se odr7alo jer je zaista bilo narodno. #Jegovi glum$i nisu bili samo umetni$i, nego i ulturni misionari oji su samporegorno i postojano, 7ivotnom reju sa pozorni$e bitno uti$ali na svest naroda. ' pozori"tu je, u prvim danima svoga rada, najvei deo vremena provodilo na gostovanjima, izrasla grupa veli ana glumi"ta9 2imitrije :u7i, 2raginja :u7i, ;aza 5ele i, -i"a 2imitrijevi, <lija !tanojevi, 2imitrije !pasi, 2raga !pasi, -il a )rgurova, a meu njima i najvei umetni srps og glumi"ta, arobnja oji je na pozorni$i mogao sve, 0era 2obrinovi, iji se i spomeni , uz spomeni Jovana !terije 0opovia, nalazi ispred nove zgrade !#0&a. 5o je prvi spomeni oji je podignut jednom glum$u u biv"oj Jugoslaviji. #a on "to je 1pozori"te 2uners og3 izgorelo, pozori"te se seli u tada"nji 1-emorijalni 2om ralja %le sandra3, asnije 12om ulture3 i dana"nje 10ozori"te mladi(3 u uli$i <gnjata 0avlasa. ' periodu od nastan a do 2rugog svets og rata, pozori"te je menjalo svoje ime9 1;etee diletants o pozori"te3, 1#ovosads o&osje o pozori"te3, 12uners o pozori"te3, 1#arodno pozori"te 2unavs e banovine3. #a on 2rugog svets og rata, u pozori"te dobija ime 14ojvoans o narodno pozori"te3. ' njemu se osnivaju nove umetni e jedini$e, =pera i 8alet. =d novembra 16>1., vraa mu se prvobitno ime, a od 16>6. se u njemu odigrava i !terijino pozorje, .estival domaeg drams og stvarala"tva, oje je osnovano na ini$ijativu oja je pote la iz !#0&a. < u posleratnom periodu 2rama !rps og narodnog pozori"ta je odr7ala svoju slavu. #ajista nutiji meu glum$ima tog perioda sva a o su bili9 0etar 0et ovi, !tanoje 2u"anovi, 0etar 4rtipra" i, 4itomir ;Jubii, !ini"a :avasi, ;Jubi$a :avasi, !tevan ?alaji, <van @ajtl, -iodrag ;onar, 5i(omir 0les onji, -ira 8anja$, -ili$a :ada ovi, 4elimir Aivoti, :ade Kojadinovi, /aida Krim"am(alov, 2obrila ?o i$a, Jeli$a 8jeli, !tevan )ardinova i, 4ladislav Kaans i... 5o om svoje istorije, na on Jovana orevia, pozori"te su vodili mnogi upravni$i, meu ojima je najznaajniji -ilo" @ad7i, iji se period naziva i 1zlatnim periodom !#0&a3.

)odine 1681., u 1*0. sezoni, pozori"te dobija novu zgradu u oju je u"lo *8. marta i taj dan je ustanovljen ao 12an !#0&a3 ada se sumiraju jednogodi"nji umetni i rezultati i nagrauju najbolja individualna i ole tivna umetni a ostvarenja.

#ova zgrada !#0&a

Nova zgrada, belo mermerno zdanje u centru Novog Sada, na Pozorinom Trgu, se prostire na preko 20 000 kvadratnih metara i ima najveu pozorinu scenu u Srbiji i rnoj !ori" Poseduje tri scene, #eliku scenu $%ovan &or'evi( sa )*0 mesta, +alu scenu $Pera ,obrinovi( sa -.- mesta i /amernu scenu" 0premljena je sa probnim salama za hor i orkestar, baletskom salom i velikim brojem scensko1tehni2kih radionica"

Pozorite
Petar Marjanovi 0ozori"te u !rba ima tradi$iju dugu vi"e od osam stolea ia o teatars i 7ivot na ovim prostorima nije te ao bez pre ida. !rps a pozori"na izvoenja u srednjem ve u imala su u osnovi svetovnu i zabavlja u .un $iju +improviza$ije bez pisanog te sta pri azivane su na javnim mestima, i bila izvan o vira i uti$aja 0ravoslavne $r ve. 0oda$i u umetni oj literaturi 1B. ve a po azuju da su $r vene vlasti zabranjivale verni$ima da odlaze na s upove gde glum$i igraju svoje predstave. 5eodosije +1*6C&1B*8,, aluer u srps om manastiru @ilandaru na !vetoj )ori i pisa$, u delu Pohvale svetom Simeonu i Svetom Savi istie, nasuprot nebes im lepotama $r ve, s omra(ovo mrs o pozori"te oje se prireuje na uli$i, gde bezumno o upljeni svet po sva oja om nevremenu do raja gleda i slu"a "tetne avole pesme i nepristojne, ru7ne rei. 5ragovi vieni( pozori"ni( s$ena i stari( sports i( sveanosti 7iveli su u srps oj sredini i to om 1C. ve a. #a .res$i Ruganje Hristu, sli anoj izmeu 1B1D. i 1B18. godine u manastiru !taro #agoriino, zadu7bini ralja -ilutina, u prvom planu vide se tri osobe s dugim ru avima i ne oli e s neobinim instrumentima a o ismejavaju !pasitelja. 4ladari !rbije, oji su imali dobrosuseds e i diplomats e odnose s 2ubrovni om, slali su, za svet ovine svetog 4la(a +za"titni a 2ubrovni a,, svoje muzi e i zabavlja e dru7ine, a artisti 2ubrovni a gostuju u !rbiji +1C1*, 1C1B. i 1C*6,. 0rograme ine razne muzi e, pantomims e i la rdija" e ve"tine i egzibi$ije. 0oet om 16. ve a, potureni veli a" %li&beg 0avlovi, nesumnjivo srps og pore la, poslao je u 2ubrovni svoju pozori"nu dru7inu ojom je upravljao !rbin :adoje 4u osali +iz propratnog pisma upuenog 2ubrovanima mo7e se za ljuiti da je

4u osali prvi poznati srps i gluma$ & upravni putujue pozori"ne dru7ine,. ' !rba je 4last 5ura a +druga polovina 1>. & poeta 16. ve a, zaustavila razvoj ulture pa se u to doba samo povremeno javljaju predstave svetovnog ara tera. <zuzeta je 4ojvodina, u ojoj deo srps og naroda, naroito od raja 1D. ve a, 7iveo u multietni oj ulturi @absbur" e monar(ije, pa je pozori"na a tivnost bila pod srednjoevrops im uti$ajem. 0rva novovremena srps a predstava bila je tzv. " ols a drama9 u !rems im Karlov$ima, 1DBC. izvedena je Traedokomedija -anuila Kozains og +1666&1D>>,, ojom poinje i novija drams a nji7evnost u !rba. :azdoblje " ols i( predstava traje do 181B, ada poinje amaters o predstavljanje. 0rva predstava izvedena je u 0e"ti rajem avgusta 181B9 bila je to Kre"tali$a Joa ima 4ujia +1DD*&18CD,, sainjena prema delu %ugusta Ko$ebua. )lum$e&a e iz predstava " ols og pozori"ta ovde su zamenili odrasli glum$i, meu ojima je bilo troje pro.esionalni(. 0o"to je do"ao u !rbiju,. 4uji je osnovao Knja7es o& srbs i teatar u Kragujev$u +18B>&18B6,, u ojem je bio dire tor, dramaturg, reditelj, glavni gluma$, prevodila$ i adapter drams i( dela. /bog svoje teatars e a tivnosti, Joa im 4uji zaslu7io je pomalo patetinu titulu Eota$ srps og pozori"taE. 0rva pro.esionalna pozori"na grupa u !rba nastala je 18B8. godine u #ovom !adu. 8ilo je to ;etee diletants o pozori"te, oje je do 18C0. davalo predstave u #ovom !adu, /emunu i 0anevuF zatim od juna 18C0. do pred raj 18C1. u /agrebu +pod imenom 2omorodno teatralno dru"tvo,, da bi se .ebruara 18C*. godine utopilo u 5eatar na umru u u 8eogradu inei ga pro.esionalnim. =vo pozori"te ima najvei( zasluga "to e u sedmoj de$eniji 16. ve a biti stvoreni prvi stalni pro.esionalni ansambli na ju7noslovens om prostoru +#ovi !ad, /agreb, 8eograd,. 4eli i drams i pisa$ u !rba bio je Jovan !terija 0opovi +1806&18>6,. =slobodiv"i se pseudo lasini( s(ema i na$ionalne romanti e, 0opovi postaje prvi srps i pisa$ s izrazitim obele7jima realisti og pristupa nji7evnoj i teatars oj materiji i osnovni oslona$ repertoara srps i( pozori"ta od 18B0. do 18D0. godine. !tvarajui li ove po 7ivim uzorima i ot rivajui omino u nji(ovim naravima i ara terima, dao je lu$idne analize mentaliteta i du(a svoji( sugraana, omoguiv"i ista nutim srps im glum$ima da daju niz uverljivi( umetni i( ostvarenja, od oji( su ne a u"la u legendu. 0opovieve omedije i danas su sauvale s$ens u vitalnost i satirinu a tuelnost. 5o do azuju predstave posle 2rugog svets og rata9 Rodoljupci u re7iji -ate -ilo"evia +16C6,, Pokondirena tikva, enidba i udadba i Rodoljupci u re7iji 2ejana -ijaa +16DB, 16D>, 1686, te La a i parala a i Tvrdica +Kir Janja, u re7iji Ggona !avina +1661, 166*,. 0opovieva dela manje su pri azivana na s$eni to om druge polovine 16. ve a, oja biva u zna u prilagoavanja i srps i( pozori"ta i srps i( drams i( pisa$a potrebama i u usu publi e. % o se ima na umu da su dva stalna srps a pro.esionalna ansambla, !rps o narodno pozori"te +osnovano 1861. u #ovom !adu, na teritoriji pod vla"u %ustrije & asnije %ustro&'gars e, i #arodno pozori"te +osnovano 1868. u 8eogradu, u slobodnoj Kne7evini !rbiji, & imala prete7no rodoljubivu .un $iju i stalne .inansijs e nevolje, bie jasnije nji(ova bezuslovna o renutost du(ovnom vidi u gledala$a toga doba. :epertoarima srps i( pozori"ta zato, sve do raja 16. ve a, ada je re o delima na$ionalne dramaturgije, preovlauju dva osnovna vida drams i( dela9 istorije drame i tragedije poznog romantizma, ojima je podsti$ano

narodnosno oseanje i probuena istorijs a svest !rba te vedri seos i omadi iz narodnog 7ivota Es pevanjemE. ?ezdeseti( i sedamdeseti( godina 16. ve a ;aza Kosti +18C1&1610, i ura Ja "i +18B*& 18D8, dali su srps oj romantiars oj drami i pozori"tu nov pesni i jezi i nov tip drams og juna a, za ojeg je bila ara teristina psi(olo" a podvojenost. 0ozori"ni datumi bila su izvoenja Kostievi( tragedija !aksim "rnojevi# +1866,, u ojoj se u r"taju svet srps e narodne epi e i svet ?e spirove tragedije, i Pera Segedinac +188*,, u ojoj se tragedija iz istorije srps og naroda preplie s goruim problemima Kostieva vremena. <zvoenje Ja "ievi( drama $elisaveta kneginja crnogorska +1868, i Stanoje %lava +18D8, potvrdila su njegovu darovitost i vatren, buntovni temperament, ali i s romna dramatur" a znanja. Krajem 16. ve a prestaje u pozori"tima na srps om teatars om prostoru dominantan uti$aj nema i( uzora. 'ti$aj .ran$us og pozori"ta postaje sve jai jer se vraaju, naroito u 8eograd, novi ljudi " olovani u Hran$us oj. 2o 0rvog svets og rata to nije bio uti$aj novi( pozori"ni( strujanja u Hran$us oj nego uti$aj Hran$us e omedije +Iomedie&Hran$aise, i paris i( bulevars i( pozori"ta9 #oviji stilovi evrops e dramaturgije i pozori"ta +naturalizam, simbolizam, e spresionizam, i ne samo .ran$us i & osetili su se tada i u srps oj dramaturgiji i teatru, do je ve istro"eni 7anr narodni( omada s pevanjem uneo novu oseajnost i poets i ton u realisti om prosedeu 8orisav !tan ovi +18D6&16*D,, s delom &otana +prvo izvoenje 1600,, oje je po popularnosti i danas ultno delo srps i( pozori"ta i publi e. Ieo *0. ve obele7io je, ao suvereni vladala$ repertoara srps i( pozori"ta, 8ranislav #u"i +186C&16B8,. Aivei u pozori"tu ne samo ao pisa$ nego i ao pra tiar +upravni , dramaturg, reditelj, a u mladosti i gluma$,, oslu" ivao je raanje sme(a publi e i ta is ustva prenosio je u svoje omedije, u ojima se nalazi zbir najraznovrsniji( postupa a i naina da se postigne sme(. !auvav"i a tuelnost i s$ens u vitalnost i u na"em vremenu, #u"ieva dela omoguila su ne oli a vr(uns a ostvarenja savremenog srps og pozori"ta +' alo#ena porodica u re7iji -ate -ilo"evia, (arodni poslanik u re7iji 2ejana -ijaa, ili veoma uspele e sperimente s promenom 7anra +Sumnjivo lice u re7iji !oje Jovanovi, !ister )olar u re7iji -iroslava 8elovia, Puina u re7iji 2ejana -ijaa,. <zmeu dva svets a rata pozori"ne ljude u !rbiji oaravala su gostovanja -os ovs og (udo7estvenog teatra +16*0&16*1. i 16*C,, oji postaje uzor. ' pra si se, meutim, javljaju razliita stils a opredeljenja9 od e spresionizma i simbolisti e stiliza$ije do naturalizma i psi(olo" og realizma. 4alja naglasiti da se uporedo s tragovima romantiars e di $ije u glumi + ao re$idiva 16. ve a,, oji su trajali i u prvoj poratnoj de$enij, sve e"e javljaju urbani prirodni govor i savremeni senzibilitet u gluma om izrazu. ' to vreme 8eograd ima gluma i ansambl viso og, srednjoevrops og umetni og ranga. 0osle 2rugog svets og rata dolazi do bujnog razvoja pozori"ta u !rbiji. < pored mnogi( nepovoljni( e.e ata administrativnog upravljanja pozori"tem, u pozori"tima !rbije obli ovan je samosvesniji i ozbiljniji odnos prema stvarala"tvu, a porasle su i umetni e

ambi$ije. <stina, prve godine posle rata protiu u zna u sovjets og uti$aja i dogmats i s(vaenog Sistema !tanislavs og. !rps i imitatori pome"ali su esteti u -os ovs og (udo7estvenog teatra & oja je pripadala odreenom, on retnom vremenu, i zato bila osuena na e.emernost & i su"tinu !istema, oji poiva na upitanosti, proveri i pozivu na nadgradnju veiti( za ona gluma e egzisten$ije na s$eni. <zuzeta je bilo jugoslovens o drams o pozori"te, osnovano u 8eogradu 16CD, od ista nuti( gluma$a iz $ele Jugoslavije. =vaj teatar je & za(valjujui svom umetni om voi 8ojanu !tupi$i +1610&16D0, i zajedni om opredeljenju za usavr"avanje pozori"nog znanja i pro.esionalnosti & u prvoj de$eniji rada izrastao u eminentno evrops o pozori"te. 5o potvruje uspe( na 5eatru na$ija u 0arizu s predstavama )undo !aroje -arina 2r7ia 16>C, $egor *uliov -a sima )or og 16>>, ' alo#ena porodica 8ranislava #u"ia i 'tkri#e 2obri$e Josia 166C. 5o ilustruje i .ragment pri aza Aan&Aa a )otjea u listu E;e Higaro9 E#ain na oji je jugoslovens o drams o pozori"te iz 8eograda izvelo $egora *uliova dostojan je najvei( po(vala... 0red nama je jedan ansambl, (omogen... ispunjen du(om $eline oji deluje s viso om sve"u i odi"e dostojanstvom.E ' to vreme Jugoslovens o drams o pozori"te igra domai i strani repertoar i dela savremene dramaturgije ija je vrednost proverena. :ealizam je bio redo srps e umetnosti tog vremena, ali je u predstavama ovog pozori"ta u prvom planu bilo osvajanje 7anra i stila predstave i "irenje realisti og prosedea. ' interpreta$iji se te7ilo istinitosti i ustajalo protiv "ablona, banalnosti i vulgariza$ije, "o je dovelo do viso og artisti og pro.esionalizma ansambla. ' njemu je prizivan idolopo loni i odnos prema zada$ima pozori"ta9 E)luma$ je bio umetni , s$enogra. artist, reditelj, (udo7estveni , proba je bila sveanost, premijera & istorijs i dogaaj.E 0osle 16>1. godine, ada je poelo otvaranje Jugoslavije prema /apadu, nastala je sno"ljivija i umetni i plodotvornija lima u umetni om radu. ' pozori"tima !rbije istie se, s novim repertoars im pro.ilom, 8eograds o drams o pozori"te, oje od 16>1. do 16>6. godine pri azuje dela %rtura -ilera +Smrt trgovakog putnika, Lov na vetice, Pogled s mosta,, 5enesija 4ilijamsa +Staklena mena erija, !aka na usijanom limenom krovu,, 2 ona =zborna +'svrni se u gnevu, i drugi( pisa$a sa /apada. #a temelju te dramaturgije javlja se nov tip glume, oja se ogledala u dea ademiza$iji i privatiza$iji u upotrebi izra7ajni( sredstava. 0osle zabranjene predstave 8e etovog +ekaju#i %odoa +8eograds o drams o pozori"te, 16>C,, poinje novo pozori"no razdoblje u !rbiji. :editelj i glum$i te predstave, sa mladala om uporno"u i sti$ajem sreni( o olnosti, uspeli su da predstavu pri a7u na s$eni novo.ormiranog pozori"ta %teljea *1* u 8eogradu 16>6. 8ila je probijena estets a barijera i vlast je bila prisiljena da se pomiri s odreenom merom umetni e slobode, pod uslovom da se ne prelaze politi e mee +bilo je to prvo 8e etovo drams o delo izvedeno na s$enama <stone Gvrope,. =d 16>6. do 1660. godine %telje *1* pri azuje dela A. 0. !artra +,za zatvorenih vrata,, G. Jones a +Stolice,, %. Kamija +(esporazum,, @. 0intera +(astojnik,, !. -ro7e a +Policajci, i druga dela savremene svets e dramaturgije i sa /apada i sa <sto a. !$ena %teljea *1* oslobaa se te7nji verizmu i postaje pozorni$a & ne rijui od gledala$a nego im po azujui da je to. :eprezentant tog stila glume bio je popularni gluma$ /oran :admilovi +16BB&168>,. 0osle osnivanja 8eograds og interna$ionalnog teatars og .estivala +8<5GH, 166D & iji je spiritus movens bila -ira 5railovi +16*C&1686,, upravni , i Jovan Jirilov +16B1, dramaturg %teljea *1* & ovo pozori"te se o ree na$ionalnom repertoaru +ot rivanju novi( drams i( pisa$a ili

dramatiza$iji proze poznati( domai( pisa$a,, i to je upadljiva osobenost njegove repertoars e politi e do danas. #arodno pozori"te, najstarije u 8eogradu, nastavilo je svoju ulogu teatra na$ionalne ulture & i s tradi$ionalno dobrim gluma im ansamblom tumailo je dela na$ionalne i svets e lasi e, pri azujui povremeno i dela savremenog repertoara +dve re7ije dr @uga Klajna & -uma %. #. =strovs og, 16CD, i Pobuna na &ejnu @. 4ou a 16>6, i !tupiina re7ija Krle7ine drame . agoniji 16>6, reprezentativne su predstave prvi( posleratni( de$enija,. 0osebnu ulogu u pozori"nom 7ivotu !rbije imalo je i !rps o narodno pozori"te iz #ovog !ada. #jegovo Ezlatno dobaE & od 16>B. ada se u njemu o upila grupa mladi( reditelja s 2imitrijem ur oviem +16*>, na elu, do 16DC. godine, ada se Erediteljs i timE de.initivno raspao & zapameno je po traganju za novim putevima s$ens og izraza u o viru srps og pozori"nog prostora. 5o su bili9 ironijs i lirs i teatar, insistiranje na .izi om aspe tu gluma og izraza, repertoars a orijenta$ija upuena senzibilitetu mladog obrazovnog gledao$a, geslo da su gluma$ i prostor igre temeljni zna pozori"nog jezi a, teatar oji te7i ne oj dru"tvenoj interven$iji i pri azivanje tamni( strana na"eg vremena i so$ijalisti og dru"tva. ' poslednjoj de$eniji valja pomenuti rad #arodnog pozori"ta u !uboti$i, gde je .ormirano jezgro vi"ena$ionalnog ansambla oji e, po mi"ljenju njegovog umetni og ru ovodio$a ;jubi"e :istia +16CD, & upravo zbog me"anja razliiti( jezi a, meusobnog preplitanja razni( ulturni( uti$aja i tradi$ija & presudno obezbediti ara ter same pozori"ne produ $ije. ' prvi( pola stolea rada srps i( pro.esionalni( pozori"ta poslove reditelja obavljale su dve osobe9 upravni$i pozori"ta +naje"e nji7evni$i po vo a$iji, birali su dela za repertoar, vr"ili dramatur" u obradu te sta i analizu li ova, odluivali o podeli uloga +po"tujui tada"nje onven$ije pozori"ta Gvrope o podeli ansambla na gluma e .a(ove, i brinuli o istoti jezi a i pravilnom izgovoru na s$eni, do su ista nuti is usni glum$i brinuli o te(ni o&s$ens om aspe tu predstave. ' !rbiji je re7ija ao auto(toni umetni i in poela 1611. godine s anga7ovanjem prvi( pro.esionalni( reditelja %le sandra <vanovia %ndrejeva +18D>&16C0,, oji je u 8eograd do"ao s reputa$ijom ueni a !tanislavs og i negda"njeg lana -@%5&a, i -ilutina Kolia +188*&166C,, oji je bio a nema og reditelja Karla @egemana i -a sa :ajn(arta. 5ri reditelja svim razliiti( poeti a obele7ili su re7iju na srps im s$enama izmeu dva svets a rataF -i(ailo <sailovi +18D0&16B8,, Jurij ;jvovi :a itin +188*&16>*, i to om etvorogodi"njeg gostovanja u 8eogradu 8ran o )avela +188>&166*,. <sailovi je bio nema i a & sledbeni majningenova$a i -a sa :ajn(arta, i njegova pozori"na poeti a zasnivala se na s rupuloznom slu7enju drams om delu, do je :a itin, ao sledbeni rus og avangardnog reditelja 8. G. -ejer(oljda, bio s lon teatraliza$iji i insistiranju na sonom gluma om izraz, E.izi oj radnjiE, lovnijadama i, ad god je bilo prili e za to, 7anrovs i se opredeljivao za grotes u & slu7ei se razliitim i du(ovitim rediteljs im domi"ljanima. )avela je bio prvi reditelj na ju7noslovens om pozori"nom prostoru oji je izgradio vlastitu poeti u, oja je sjedinjavala pozori"nog lasi a i novatora, ult anti e lepote i s lada i moderni nemir .antazije i du(a. Ketiri sezone oje je, u naponu stvarala e snage, proveo u 8eogradu +16*6&16*6, donele su nov du( srps oj re7iji, jer je )avela od proba stvarao prava Ebogoslu7enjaE umetnosti, .as$inantan pozori"ni univerzitet, na ojem

su se, na najbolji nain, " olovali mnogi srps i glum$i. 0osle 2rugog svets og rata istiu se -ata -ilo"evi +1601,, -iroslav 8elovi +16*D, i 2ejan -ija +16BC,, a posebno valja upozoriti na rad reditelja 8ojana !tupi$e u pozori"tima 8eograda. -ilo"evieve predstave ara teri"u studiozan prilaz delu, usmeren na istra7ivanje istine o 7ivotu i ove u, odmerenost, ra$ionalnost i bogata i pre.injena s$ens a ma"ta & lu$idna i novators a. !trpljiv i is usan u radu s glum$ima, on je jedan od tvora$a prirodne i istinite glume i te7nje da se ostvari s upna igra viso og artisti og nivoa +za ne e od njegovi( najbolji( predstava ara teristian je pristup oji se mo7e nazvati stilizovanim realizmom. #jegove najbolje predstave su9 $egor *uliov -. )or og, &ralj Lir 4. ?e spira, ' alo#ena porodica 8. #u"ia i (a rubu pameti -. Krle7e. -iroslav 8elovi je svoj prepoznatljiv rediteljs i pro.il izgradio na temeljnom obrazovanju i presti7nim pozori"nim " olama +;enjingrad, !trat.ord na Gjvonu, 8eograd,. 4i"estru o darovit +drams i pisa$, pesni , esejist, gluma$, pedagog,, on je drams a dela tumaio trudei se da glum$a stavi u prvi plan svoji( predstava. #ajmar antnija osobenost njegovi( predstava jeste poets i realizam +Plug i zvezde ?. =LKejsija, Talac 8. 8iena, (ikad se ne zna 27. 8. ?oa, )undo !aroje -. 2r7ia i %ospoda %lembajevi -. Krle7e u 5eatru 4a(tangov u -os vi,. 8elovieva je zasluga "to je spasao od zaborava niz zapostavljeni( dela jugoslovens e dramaturgije. #ov pristup na$ionalnoj drams oj ba"tini +naroito u tumaenju dela Jovana !terije 0opovia i 8ranislava #u"ia, ara teristian je i za 2ejana -ijaa, danas vodeeg reditelja !rbije. :aznovrsnost izvora ojima se slu7i u pripremnoj .azi predstave i studioznost ojom i( oristi obezbeuju mu autoritet u gluma om ansamblu oji znala i bira i sastavlja +i vi"e od toga9 upr os nejedna im stvarala im moima pojedina$a, ume dovesti glum$e do svesti o $elini predstave i ostvariti sjajne pojedinane domete i viso umetni i nivo $elog ansambla,. <ma izra7en smisao za ritam predstave, dinami u i aden$u govora gluma$a u gradiranju su oba na s$eni & esto i u dinami$i mizans$ena. ' globalnom de"i.rovanju njegova rediteljs og ru opisa valja poi od s(vatanja teatra po ojem je polazna ta a autor, a zavr"na gluma & pred gledali"tem. #jegove najbolje predstave ostvarene su na delima na$ionalne dramaturgije +La ni car -#epan !ali 0. 0etrovia #jego"a, Pokondirena tikva J. !t. 0opovia, Puina 8. #u"ia, !re#enje "arana %. 0opovia, Putuju#e pozorite -opalovi# ;j. !imovia,, do od predstava ostvareni( na svets om repertoaru valja pomenuti Troila i &residu 4. ?e spira, /asu eljeznovu -. )or og, )om *ernarde 0lbe ). ;or e, &ola mudrosti dvoja ludosti %. #. =strovs og i %arderobera :. @arvuda. 8ojan !tupi$a bio je ne samo tvora$ znaajni( i uzbudljivi( predstava nego i umetni oji je te7io da stvori svoje pozori"te. 5o je ostvario u Jugoslovens om drams om pozori"tu u 8eogradu, u ojem je od 16CD. do 16>>. godine re7irao znaajne predstave & Ribarske sva1e K. )oldonija, Talente i obo avaoce %. #. =strovs og, 2uenteovehunju ;. 2e 4ege, Ledu -. Krle7e i najblistavije ostvarenje srps og teatra )undo !aroje -arina 2r7ia +1>08&1>6D,, oju je videla publi a u 0arizu, -os vi, ;enjingradu, 8eu, 8udimpe"ti, 4ar"avi, 4ene$iji i drugim evrops im gradovima. !tupi$a je bio reditelj bujne s$ens e uobrazilje, temperamentan i ma"tovit, pa je sva o delo oje je postavio na s$enu imalo umetni i otisa njegove linosti9 i igra gluma$a, i de or, i osvetljenje, i s$ens a muzi a.

5ano je zapa7eno da je teatralizam za njega bio mani.esta$ija 7ivotni( prin$ipa, a ne apstra tnog umetni og za ona. ?ezdeseti( i sedamdeseti( godina 16. ve a +uz neop(odnu podr" u "tampe i elite srps e inteligen$ije, oja se o o !rps og narodnog pozori"ta u #ovom !adu o upila, glum$i se nameu dru"tvu ao znaajni nosio$i na$ionalni( ideja i va7an ulturni inila$. ' romantiars oj epo(i srps e glume istiu se 5o"a Jovanovi +18C>&188B,, gluma$ lepe mu7evne pojave i zvon og glasa, tuma veli og lasinog repertoaraF -il a )rgurova +18C0&16*C,, najbolja srps a glumi$a traginog stil i, ao poslednji izdana romantiars e glume, 2obri$a -ilutinovi +1880&16>6,, najomiljeniji gluma$ u istoriji srps og pozori"ta, umetni izrazite individualnosti, mar antne i lepe pojave, s glasom zanosne lepote i temperamentom ojem po silini ali i lirs oj emo$ionalnosti nije bilo prem$a. #ajvi"e umetni e domete ostvario je u li ovima 4. ?e spira +:omeo, -ar o %ntonije, =telo, ?ajlo , Kralj ;ir,, 0. Korneja +!id,, J. H. ?ilera +2on Karlos,, H. 2ostojevs og +:as oljni ov,, ;. 5olstoja +Hea 0rotasov,, i, u na$ionalnom repertoaru, 8. !tan ovia +-it e, i <. 4ojnovia +=rsat 4eli i,. :ealisti u .azu u srps oj glumi poinje %le sa 8avans i +18B*&1881,, a mar antno je nastavlja plejada veli i( gluma$a narodnog pozori"ta u 8eogradu9 -ilorad )avrilovi +1861&16B1,, !ava 5odorovi +186*&16B>,, <lija !tanojevi Kia +18>6&16B0, i 2imitrije )ini +18DB&16BC,. #ajznaajniji gluma$ ove epo(e i gluma$ najveeg umetni og dometa u istoriji srps e glume bio je 0era 2obrinovi +18>B&16*B,. 2obrinovi je bio gluma$ ras o"nog talenta, ia o nije imao prirodni( predispozi$ija za uloge s$ens i( (eroja9 bio je mali rastom, debeo, s .izionomijom u ojoj se malo "ta moglo nazreti od talenta osim u 7ivim oima, a glas mu nisu odli ovali ni preveli volumen ni zavodljiva boja. %li, za(valjujui prirodnoj inteligen$iji, intui$iji, neis$rpnoj uobrazilji i izuzetnoj marljivosti, uspeo je da u to u duge, i stalno blistave, gluma e arijere ostvari u omi om, ara ternom i drams om .a(u ne oli o stotina razliiti( i, u osnovnim $rtama izvrsno pogoeni( li ova te da i u beznaajnim i osrednjim delima ostvari uloge oje se pamte i podi7u vrednost dela i predstave. % u svim ulogama davao je & a o je tano zapazio -ilan )rol & ono "to je najvee u gluma oj ve"tini & dubo u, oveans u sadr7inu. 5umaio je uloge u delima 4. ?e spira +:iard <<<, Jago, ;uda u &ralju Liru,, A. 8. 0. -olijera +=rgon, Aeront,, 0. Kalderona, J. 4. )etea, J. H. ?ilera, 4. <goa, #. 4. )ogolja +)radonaelni u Revizoru,, %. 0. Ke(ova, =. -iraboa +<sidor ;e" & Posao je posao,, :. 8ra a +naslovna uloga & 2on 0ietro Karuzo,, u delima pisa$a na$ionalne dramaturgije J. !t. 0opovia, K. 5ri. ovia, ;. Kostia, 8. #u"ia i u mnogim delima Enarodni( omada s pevanjemE i operetama. 2obrinovi je prvi srps i gluma$ ojem je podignut javni spomeni +u #ovom !adu, 168*,. <zmeu dva svets a rata dolazi do onane domina$ije realisti og izraza u srps oj glumi. 0ored plejade stare gluma e genera$ije, oja je bila a tivna i u prvoj de$eniji meuratnog razdoblja, istiu se, veli om i op"tom popularno"u od publi e, najvedrija srps a glumi$a Aan a !to i +188D&16CD, i veli i gluma$ modernog senzibiliteta :a"a 0laovi +1866& 16DD,. ' svoju glumu Aan a !to i unosila je obilje 7ivotno autentini( detalja. ;i ovi njeni( juna inja bili su ompletna ljuds a bia i uve su imali i izraz njene umetni e

individualnosti +njeni najvei gluma i uspesi bili su uloge u omedijama 8. #u"ia, pre svega nezaboravna Aiv a iz %ospo1e ministarke,. 0rvi ora u osavremenjivanju srps e glume na njenom putu modernom evrops om izrazu uinie :. 0laovi, sa dva najvea ostvarenja ovog razdoblja srps e glume +@amlet u istoimenoj ?e spirovoj tragediji i ;eone )lembaj u Krle7inoj drami %ospoda %lembajevi,. <nteligentan, obrazovan, proni$ljiv, emo$ionalan, stalno je te7io da u glumu unese vi"e stvarala og du(a i nerva, ne odriui se 7ivotni( sadr7aja. -agistralnu liniju srps e glume, oju ine 5o"a Jovanovi & -il a )rgurova & 2obri$a -ilutinovi & 0era 2obrinovi & -ilorad )avrilovi & Aan a !to i & :a"a 0laovi, posle 2rugog svets og rata nastavljaju -ilivoje Aivanovi & -ira !tupi$a & 8ran o 0le"a. -ilivoje Aivanovi +1600&16D6, bio je jedan od poslednji( predstavni a plejade gluma$a barda, gluma$a (eroja i misionara. <mao je izrazit i silan gluma i temperament, oji su dopunjavali mar antna pojava i sugestivan glas. 5umaei li ove u svim 7anrovima, stvarao i( je iz jednog blo a, u gromadi, s veli im nada(nuem i elementarnom silom u zama(u +naslovne uloge u $egoru *uliovu -. )or og i &ralju Liru 4. ?e spira, )ela( u 3atoenicima iz 0ltone A. 0. !artra, %gaton u ' alo#enoj porodici 8. #u"ia,. 0re retni i gluma$ posleratnog srps og pozori"ta bio je 8ran o 0le"a +16*6,, oji je glumu na ovim prostorima uveo u moderne to ove evrops og s$ens og izraza. ;epa pojava, bespre orna di $ija & oja je podsta la njegov br7i i moderniji ritam govora, dotad nevien na srps im s$enama & temeljno obrazovanje, oje mu je omoguilo da se suvereno ree roz dela lasi a i najmoderniji( pisa$a na"e epo(e, uinili su ga jedinstvenim glum$em savremenog srps og pozori"ta +<van u *ra#i &aramazovima H. -. 2ostojevs og, -ar iz od 0oze u )on &arlosu J. H. ?ilera, li ovi 4. ?e spira Gdgar i -agda., antologijs a uloga negativ$a u (a kraju puta -arijana -at ovia i niz omini( i salons i( li ova u delima svets og repertoara,. 0o mnogim osobenostima glume i vrednostima umetni i( dostignua, odma( uz Aivanovia i 0le"u, trebalo bi istai ;jubi"u Jovanovia +1608&16D1, i ;jubu 5adia +16*6,. Jovanovi je imao veli u mo trans.orma$ije, mar antnu mu7evnu pojavu i spe$i.ini senzibilitet oji mu je omoguio da se od svi( gluma$a meuratne genera$ije najprirodnije prilagodi modernom svets om repertoaru i novim teatars im tenden$ijama +Halsta. u Henriku ,/ 4. ?e spira, #esre ovi u -umi %. #. =strovs og, 2anton u )antonovoj smrti ). 8i(nera, 2 e 8ojl u $unoni i pauni ?. =LKejsija,. )lumu 5adia odli uje sna7ni temperament, sugestivnost i on$entra$ija u veli im protagonisti im ulogama. #jegovo ostvarenje =derera u Prljavim rukama A. 0. !artra +u izvrsnoj re7iji 8ore 2ra" ovia, u samoj je vr(u najbolji( ostvarenja srps e glume. ' prve dve posleratne de$enije najmar antnija glumi$a u !rbiji bila je -arija Irnobori +1616,, traget inja lasinog repertoara +!o.o lova %ntigona, :asinova Hedra, )eteova <.igenija,, do je $elo razdoblje posle 2rugog svets og rata obele7ila -ira !tupi$a +16*B,, glumi$a veli og talenta i "iro og reativnog dijapazona. :aspola7ui obiljem prirodni( darovitosti, ona je is renom emo$ionalno"u pro7ela sva svoja ostvarenja na s$eni +0etrunjela u )undu !aroju -. 2r7ia, !a"a #jegina u Talentima i obo7avao$ima %. #. =strovs og, 2ani$a u Ljubavi -ilana o ovia, )ru"a 4a(andze u &avkaskom krugu kredom 8. 8re(ta,. <zmeu dva svets a rata poinje u 8eogradu .ormiranje ruga pozori"ni( s$enogra.a i ostimogra.a oji se oslobaaju uti$aja evrops e iluzionisti e s$enogra.ije. -eu njima

se naroito istiu sli ar Jovan 8ijeli +188C&166C,, oji je u srps oj s$enogra.iji izvr"io transmisiju izmeu umetnosti sli arstva i umetnosti s$enogra.ije, i 4ladimir <vanovi Aedrins i +1866&16DC,, oji je uspe"no povezao realizam rus e s$enogra.s e " ole s modernim te7njama stiliza$iji. 0osle 2rugog svets og rata s$enogra.ija i ostimogra.ija pratile us sve promene roz oje je pozori"te u !rbiji prolazilo. ' prvoj de$eniji istiu se s$enogra. realisti e orijenta$ije -ilen o ?erban +160D&16D6, i ostimogra. -ili$a 8abi& Jovanovi +1606&1668,, ije radove odli uje istanano oseanje stila, mera u ori"enju oloristi i( e.e ata i autentini( .ol lorni( elemenata i ornamenata. #ovije tenden$ije javljaju se u s$enogra.ijama 4ladimira -arenia +16*1,, oje odli uju monumentalna ali .un $ionalna re"enja "to sugestivno o7ivljavaju ambijent ao i u radovima ostimogra.a -ire )li"i +1618&166>,, oje rase bogati olorit i lu$idna inven$ija. 2anas je najznaajniji s$enogra. -iodrag 5aba i +16CD,, oji polazi od rediteljs i( zamisli, ali im daje svoj podte st i svoju osnovnu ideju. 0rva dama savremene srps e ostimogra.ije, 8o7ana Jovanovi +16B*,, manje je obuzeta pre$izno"u roja ili detalja ostima, ali njeni sli ars i valeri traju i trepere zajedno sa s$ens im govorom i ostvaruju u gledali"tu estets i proi"enu ali i anizantnu s$ens u atmos.eru. #ajznaajnija pozori"na institu$ija u !rbiji jeste !terijino pozorje +osnovano 16>6, u #ovom !adu,, u o viru ojeg se sva e godine odr7avaju Jugoslovens e pozori"ne igre & .estival predstava ostvareni( na delima na$ionalne dramaturgije. ! oro etiri de$enije predstave izvedene na ovom .estivalu daju drago$en doprinos a.irma$iji srps i( i ju7noslovens i( pisa$a. 5a o je predstava (ebeski odred +16>6, dvoji$e debitanata, %le sandra =brenovia +16*8, i ora ;ebovia +16*8,, bila pre retni o delo u posleratnoj srps oj dramaturgiji. :e je o potresnoj prii o sedmori$i zatvoreni a na$isti og logora =svjenim +%u"vi$,, oji pristaju da ubijaju svoje sapatni e da bi 7ivot produ7ili za tri mese$a. 2elo je negiralo so$ijalisti i realizam, revitalizovalo realizam i (rabro otvorilo raspravu o etinosti i prirodi ljuds oj. ' sledeoj de$eniji pozori"ta sve vi"e postavljaju dela na$ionalne dramaturgije, a li ovi i situa$ije u njima postaju psi(olo" i slo7eniji i bli7i problemima savremenog dru"tva. Koriste se istorijs e analogije i ezopovs i jezi da bi se obja"njavali savremena dru"tvena situa$ija i a tuelni istorijs i pro$esi. /naajni datumi ove de$enije bile su predstave ostvarene prema dramama 8orislava -i(ailovia +*anovi# Strahinja,, 4elimira ;u ia +)ugi ivot kralja 'svalda, i Jovana @ristia +Savonarola i njegovi prijatelji,. #ovu pre retni$u donosi u treoj poratnoj de$eniji niz predstava ostvareni( prema delima %le sandra 0opovia +16*6,, oji je radi alno doveo u pitanje osnovne normativne pretpostav e aristotelovs e dramaturgije +on u prvi plan stavlja jezi e valere oji nametljivo preuzimaju gotovo sve drams e izra7aje pod svoju ontrolu,. ' najuspelijim ranim ins$ena$ijama 0opovievi( dela +Ljubinko i )esanka, +arapa od sto petlji, &rme#i kas, reditelji su sledili taj pi"ev stav, a jo" uspelija teatars a rediteljs a ostvarenja 8ran a 0le"e i 2ejana -ijaa realizovana su u 0opovievim delima u ojima se javlja riti i sav prema dru"tvenoj stvarnosti +Razvojni put *ore -najdera, !re#enje arana, &us petli#4 *ela ka5a,. #ajugledniji savremeni srps i drams i pis$i, uz 0opovia, danas su ;jubomir !imovi +16B>, i 2u"an Kovaevi +16CD,. 0redstave najuspeliji( !imovievi( dela +Hasanaginica, +udo u -arganu, Putuju#e pozorite -opalovi#, ot rile su njegovu moralnu senzibilnost, melodioznost i bogatstvo jezi a i izuzetnu darovitost za (umornu imagina$iju. #asledni 8ranislava #u"ia u

popularnosti od publi e je 2u"an Kovaevi, ia o je re o pis$u oji podrazumeva sve vrline svog naroda, ali njegove nedostat e, zablude, nit ovlu e i gluposti izla7e nepo"tednom sme(u +!aratonci tre poasni krug, Sabirni centar, *alkanski pijun, Sveti %eorgije ubija a dahu,. % tivnost !terijinog pozorja doprinela je a.irma$iji srps i( drams i( pisa$a u svetu. 4eli i broj #u"ievi( dela izveden je u pozori"tima !ovjets og !aveza +najvei uspe( imala je %ospo1a ministarka, izvedena u pozori"tima *D gradova,, Ke" e, 0oljs e, -aars e, 8ugars e i drugi( zemalja. !imovieva drama Putuju#e pozorite -opalovi# postavljena je u Hran$us oj +0ariz,, 0oljs oj, Ke" oj i !lova oj. Komedije 2u"ana Kovaevia postavljene su u pozori"tima u #ema oj +8erlin, #irnberg, 0otsdam,, 0oljs oj +4ar"ava, Kra ov,, -aars oj +8udimpe"ta,, 4eli oj 8ritaniji +;ondon,, !%2 +!an Hran$is u,, ' rajini +Kijev,, Ke" oj +0rag, i !lova oj +8ratislava,. 0osebno valja pomenuti i <nterna$ionalni jesenji teatars i .estival 8<5GH, za(valjujui ojem je 8eograd, a o je vi"e puta isti$ano, upisan u pozori"nu mapu Gvrope i sveta, a gledao$ima ovi( prostora omogueno je da se neposredno obave"tavaju o mnogim znaajnim svets im pozori"nim dostignuima. #e bi trebalo preutati da su prvi( godina pojedine predstave 8<5GH&a zapanjivale gledao$e golotinjom, preobiljem erots i( s$ena i agresivnim pona"anjem gluma$a, ali je bila privilegija videti na beograds im s$enama stvarao$e oji su obele7ili noviju istoriju svets og pozori"ta +0itera 5adeu"a Kantora, 0etera ?tajna, ;u u :on onija, 2 ulijana 8e a, Judit -alinu, :oberta 4ilsona, Guenija 8arbu, 0inu 8au" i druge,. 5o om sledei( godina 8<5GH postaje va7an podsti$aj za stvaranje svets e intele tualne i pozori"ne lime na na"em prostoru, a ista nuti pozori"ni stvarao$i !rbije pri(vataju is ustva 8<5GH&a. 0redstave iz !rbije e"e se javljaju na programu ovog .estivala i ne e od nji( do azuju evrops i i svets i nivo. +0redstava Jugoslovens og drams og pozori"ta /eseli dani ili Tarelkinova smrt !u(ovo&Koblina u re7iji 8ran a 0le"e podelila je glavnu nagradu 8<5GH&a 16DC. s predstavama 8ergmana i G.rosa, a 1660. predstava istog pozori"ta Pozorine iluzije Korneja u re7iji !lobodana 'n ovs og podelila je glavnu nagradu s predstavom pozori"ta 'ltima 4ez iz 8risela,. ' !rbiji danas radi B> pro.esionalni( pozori"ta, tri viso e " ole za pozori"no obrazovanje +Ha ultet drams i( umetnosti u 8eogradu, % ademija umetnosti u #ovom !adu i Ha ultet umetnosti u 0ri"tini,, dva pozori"na muzeja +-uzej pozori"ne umetnosti !rbije u 8eogradu i 0ozori"ni muzej 4ojvodine u #ovom !adu,, a nji(ov rad prati pet struni( pozori"ni( publi a$ija +asopis evrops og ugleda E!$enaE, E0ozori"teE i /borni -ati$e srps e za s$ens e umetnosti i muzi u u #ovom !adu, E5eatronE i E;udusE u 8eogradu,. =granieni prostorom, ovog puta izostavljamo analizu rada pozori"ta za de$u, lut ars og pozori"ta, muzi og i igra og pozori"ta, ao i analizu a tivnosti ompozitora s$ens e muzi e, pozori"ni( ritiara i teatrologa. !vi su oni doprinosili, sva o na svoj nain, razuenosti i vrednosti pozori"nog 7ivota !rbije. MN OPMQRPSTMP UVTWNXOP, UYZRYSOP T OPY[OP TOQRTRY\TMP QS]QU^_ OPS^`P, ^QO^XPOP Y aNbRT Cc16. dNeSYPSP 18*6. _^`TON. a^RSNeP OP\T^OPZON f^g^_NOThP\TMN, ]S^QXNiTXPVP, UP^ T Th`PXPVP QS]QUTf UVT_P, eTZT QY ^QO^XOT SPhZ^hT hP d^SgTSPVN

^XPUX^_ jSYbRXP. kN]^QSN`OT ]^X^` hP ^QOTXPVN lPRT\N QS]QUN ]SN`QRPXmPZP MN ]^RSNeP hP ]SNYhTgPVNg nNSeQUN ZNR^]TQT +UPQOTMN_ oNR^]TQP lPRT\N QS]QUN,, RP`P MN`TO^_ QS]QU^_ _ZPQTZP, U^gN MN ]SNRTZ^ _PbNVN.

1 pQOTXP[T * qQR^STMP
o

*.1 aSN`QN`OT\T lPRT\N nS]QUN

B rNdNSNO\N C oTRNSPRYSP > sT`T M^b 6 n]^mPbVN XNhN

pQOTXP[T lPRT\N QS]QUN eTZT QY ]NbRPOQUT nSeT tPXSTZ^ u^hTR^XP\, v^XPO jNgNRS^XTi, v^QTd lTZ^XYU, aNRPS rPMTi, wO`STMP r^hgTS^XTi, tN^S_TMN nRPOU^XTi T v^XPO xPyTi. aSXT ]SN`QN`OTU lPRT\N QS]QUN eT^ MN ]SPXOTU T UVTWNXOTU v^XPO xPyTi, P ]SXT d^SgPZO^ ThPeSPOT QNUSNRPS ]SPXOTU T O^XTOPS zN^`^S aPXZ^XTi.

!"
lPRT\P QS]QUP ^` ^QOTXPVP ]SN`QRPXmP YQRPO^XY QXNQS]QU^_, QPe^SO^_ UPSPURNSP. a^ Yh^SY OP VY, Y`SYWTXPiN QN UPQOTMN T `SY_T QZ^XNOQUT OPS^`T Y QX^MN lPRT\N, ]SNYhTgPMYiT ^` VN TgN, P Y XNZTU^M gNST T ]S^_SPg +lPRT\P [NbUP&18B1F lPRT\P TZTSQUP&18C*F lPRT\P ZYWT[U^QS]QUP&18CD, TR`.,. lPRT\P QS]QUP TgP hOP[PMOY YZ^_Y T Y ^QOTXPVY ONUTf `SY_Tf YQRPO^XP QS]QUN UYZRYSN, UP^ bR^ MN OP ]STgNS ]SXT OP\T^OPZOT ]S^dNQT^OPZOT QRPZOT RNPRPS { nS]QU^ OPS^`O^ ]^h^STbRN. nX^MY `NZPRO^QR SPhXTMPZP MN gPf^g hPfXPmYMYiT `^eS^RX^STgP, gN|Y U^MTgP MN OPMhOP[PMOTMT nPXP zNUNZTMP +1D61&18C*,, U^MT MN QXY QX^MY Tg^XTOY RNQRPgNOR^g hPXNbRP^ QX^M^M hP`YWeTOT zNUNZTMPOYgY T lPRT\T QS]QU^M. nN`TbRN lPRT\N QS]QUN QN OPZPhTZ^ Y aNbRT `^ 186C. _^`TON, UP`P MN ]SNQNmNOP Y k^XT nP`. } `POPbVNg QN`TbRY, hP`YWeTOT lPSTMN zSPO`PdTZ Th 161*. _^`TON, Y }ZT\T lPRT\N QS]QUN 1 Y k^X^g nP`Y, lPRT\P QS]QUP QN OPZPhT ^` 16*D. _^`TON. kPU^O ]SNQNmNVP Th aNbRN Y k^XT nP`, ThSPhTR^ QN SPh_SPOPXP lPRT[TOP ]S^QXNRTRNmQUP T Th`PXP[UP `NZPRO^QR, bRPg]P QN hOP[PMOP QNSTMP ~VT_N hP OPS^`, gO^WN QN

QRT]NO`TMQUN hP`YWeTON T ZN_PRT, SPQ]TQYMY UVTWNXOT U^OUYSQT, SPh_SPOPXP Th`PXP[UP `NZPRO^QR, P QXN MP[N ]^QRPMN T ]S^WTgPVN QP UYZRYS^g Y QZ^e^`O^M nSeTMT. qPU^ MN aSXT QXNRQUT SPR hOP[PMO^ ^QTS^gPbT^ lPRT\Y QS]QUY, Y gN|YSPRO^g ]NST^`Y ^OP `^eTMP OP OPY[O^M QOPhT QX^MTf QPSP`OTUP. } lPRT\T QS]QU^M RP`P ^eMPXmYMY v^XPO XTMTi, lTfPTZ^ aY]TO, lTZYRTO lTZPOU^XTi, wZNUQP qXTi, v^XPO S`NmPO^XTi T `S. } R^UY jSY_^_ QXNRQU^_ SPRP, lPRT\P QS]QUP QN OTMN MPXO^ ^_ZPbPXPZP, P OPU^O SPRP M^M MN ^`YhNRP _^R^X^ QXP Tg^XTOP. } ]^QZNSPRO^g ]NST^`Y ^OP OPQRPXmP `P QN SPhXTMP ]SNXPQf^`O^ Y hOP[PMOY OPY[OY YQRPO^XY, `P eT `POPQ TgPZP

]SNU^ B000 QPSP`OTUP, QR^RTVPU OPY[OTf ]S^MNUPRP, 6 OPY[OTf [PQ^]TQP T D OPY[OTf ^`NmNVP
o o o o o o o

+p`NmNVN hP UVTWNXO^QR T MNhTU, p`NmNVN hP `SYbRXNON OPYUN, p`NmNVN hP ]STS^`ON OPYUN, p`NmNVN hP ZTU^XON YgNRO^QRT, p`NmNVN hP Q\NOQUN YgNRO^QRT T gYhTUY, oNUQTU^_SPdQU^ T rYU^]TQO^ ^`NmNVN,.

rP`^g OP UP]TRPZOTg OP\T^OPZOTg ]S^MNURTgP, UPUXT QY

nS]QUT eT^_SPdQUT SN[OTU, nS]QUP NO\TUZ^]N`TMP, oNUQTU^O ]TQP\P vY_^QZPXTMN, TR`.

lPRT\P QS]QUP MN ]^QRPZP T QSN`TbRN QS]QUN ZNUQTU^_SPdTMN. a^SN` R^_P, Th lPRT\N QY QN SPhXTZN T RST hOP[PMON YQRPO^XN {

uTeZT^RNUP lPRT\N QS]QUN, tPZNSTMP lPRT\N QS]QUN +^QO^XPOP 18CD1, T qh`PXP[UT \NORPS lPRT\N QS]QUN.

nRPRYQ ^XN TOQRTRY\TMN, SN_YZTQPO MN ]^QNeOTg PU^O^g ^ lPRT\T QS]QU^M.

aSN`QN`OTbRX^ lPRT\N QS]QUN ThPeSPO^ OP nUY]bRTOT 1>. gPMP *00C. QP gPO`PR^g ^` [NRTST _^`TON [TOTZT QY ]SN`QN`OTU ]S^d. `S u^WT`PS ^XP[NU, ]^R]SN`QN`OT\T lTS^ sYUQPO^XTi, PUP`NgTU jTgTRSTMN nRNdPO^XTi T ]S^d. `S jSP_^QZPX xNS\N_, T QNUSNRPS aPXZN nRPO^MNXTi. aSN`QN`OTbRX^ ThPeSPO^ *008. _^`TON [TON ]SN`QN`OTU PUP`NgTU N`^gTS a^]^X, ]^R]SN`QN`OT\T ]S^d `S nZPXU^ t^S`Ti, PUP`NgTU jTgTRSTMN nRNdPO^XTi T ]S^d. `S nZ^e^`PO YS[Ti, _NONSPZOT QNUSNRPS MN ]S^d `S jYbPO kTU^ZTi.

#$" MN UVTWNXO^QR ]TQPOP OP QS]QU^g MNhTUY. kPMQRPSTMT SYU^]TQ T Q]^gNOTU QRPSN QS]QUN UVTWNXO^QRT ]TQPO OP QS]QU^g MNhTUY MN lTS^QZPXmNX^ MNXPO|NmN, ZTRYS_TMQUP UVT_P ^` B6* QRSPOT\N ]TQPOP Y ]SNZPhO^M d^SgT ThgN|Y QRPS^QZ^XNOQU^_ T QS]QU^&QZ^XNOQU^_ MNhTUP6789: ;< :=>?7 ?@ ABC DAABC U^MP MN OP]TQPOP ^QPg`NQNRTf _^`TOP 1* XTMNUP. TZ^Z^bUTg POPZThPgP MN YRXS|NO^ `P QY OP RNUQRY SP`TZP `XP ]TQPSP ^` U^MTf QN ]^R]TQP^ QPg^ MN`PO Y [NRTST USPRUP hP]TQP T R^ UP^ tZT_^STMN, tZT_^S T tST_^STMN. a^QR^MN gTbmNVP `P MN hP]TQ sNSQPgNZN^O PYRS^X ]^R]TQ. jPOPQ QN R^ gTbmNVN ON hPQRY]P. aTQPO^ MN hP fYgQU^_ UONhP lTS^QZPXP, QTOP PXT`TO^_, eSPRP nRNdPOP kNgPVN. sMNS^XPRO^ MN OPQRPZ^ Y gPOPQRTQSY nX. aNRSP T aPXZP Y uTMNZ^g a^mY. a^QR^MT T RN^STMP `P MN OPQRPZ^ Y gPOPQRSY xTZPO`PSY. }SP|NO^ MN d^R^RT]QU^ Th`PVN Y vYWO^PdST[U^M rN]YeZT\T. *001. _^`TON }knp _P MN YXSQRT^ Y QX^MY eYeZT^RNUY ~aPgiNVN QXTMNRP nXN `^ D0&Tf _^`TOP 4<<< XNUP ]S^QXNRP T UVTWNXO^QR hP`SWPZN QY ]SNRNWO^ `^gTOPORPO YRT\PM \SUXN. U^ZN QN ^QOTXPMY Yh \SUXN TZT PSfTMNSNMQUN QR^ZT\N. } VTgP ]SN`PMY Y_ZPXO^g QXNbRNOT\T, P OPQRPXP TPU^ ^eYfXPRP T QXMNR^XON ]SN`gNRN, TgP ]SNRNWO^ `Yf^XOT QP`SWPM. VTWNXO^QR MN \SUXNOP, MNhTU RPU^|N9 T MN`O^ T `SY_^ OPZPhN QN ]^` SYQUTg \SUXNOTg T UYZRYSOTg YRT\PMNg.

%#$" "&'&
]^fP QS]QU^_ S^gPORThgP QR^MT Y hOPUY sYUP PSPyTiP T VN_^XN e^SeN hP PdTSgP\TMY OPS^`O^_ MNhTUP. aSPURT[O^ QXT XNZTUT QS]QUT S^gPORT[PST eTZT QY ]STQRPZT\N sYU^XTf T`NMP, T TOQ]TSTQPZT QY QN OPS^`O^g ]^NhTM^g, hP [TMN QTQRNgPRQU^ QPUY]mPVN sYU TgP OPMXNiN hPQZY_N. pUSNOYR^QR OPS^`O^M, LOPTXO^ML UVTWNXO^QRT MN`OP MN ^` S^gPORT[PSQUTf \SRP U^MP XY[N ]^SNUZ^ ^` rYQ^^XTf T`NMP ^ ]SX^eTRO^g, ONTQUXPSNO^g [^XNUY. ^` nSeP, UP^ T U^` gO^_Tf `SY_Tf NXS^]QUTf OPS^`P U^MT QY QN Y R^ `^eP OPZPhTZT ]^` ]^ZTRT[U^g T UYZRYSO^g fN_Ng^OTM^g QRSPOTf hNgPmP, ^X^ `^eP ]^UZP]P QN QP `^e^g OP\T^OPZO^_ eY|NVP T UYZRYSO^_ ]SN]^S^`P. sYU^X SP` RPU^|N MN OPTbP^ OP ^`YbNXmNVN gO^_Tf X^`NiTf NXS^]QUTf S^gPORT[PSP, UP^ bR^ MN tNRN, P ^XP ]^hTRTXOP SN\N]\TMP `^`PRO^ MN ]^MP[PZP OP\T^OPZOY QPg^QXNQR. VTWNXO^ QRXPSPZPbRX^ nSeP Y ^X^g SPh`^emY MN Y_ZPXO^g ]MNQOT[U^. qQRT[N QN ]ZNMP`P ]NQOTUP, ]^[NX ^` uSPOUP rP`T[NXTiP, ]SNU^ YSN vPUbTiP, v^XPOP v^XPO^XTiP gPMP, `^ oPhN ^QRTiP.

%#$" $('&
} N]^fT QS]QU^_ SNPZThgP `^gTOTSPMY ]S^hOT WPOS^XT & S^gPO T, OPS^[TR^, ]ST]^XNRUP. kPMhOP[PMOTMT ]SN`QRPXOT\T QY9 nXNR^hPS lPSU^XTi +RN^SNRT[PS,, vPU^X q_VPR^XTi, lTZ^XPO tZTbTi, oPhP oPhPSNXTi, vPOU^ sNQNZTO^XTi, qZTMP sYUTiNXTi, nTg^ lPRPXYm, nRNXPO nSNgP\, rP`^MN j^gPO^XTi, s^MTQZPX qZTi +]NQOTU,, uSPOTQZPX kYbTi +U^MT QN OPMXTbN ^QRXPST^ Y `SPgQU^M UVTWNXO^QRT, T U^MT MN OPQRPXT^ `P ]TbN T Y OPSN`OTg ]NST^`TgP & g^`NSO^M T gN|YSPRO^M UVTWNXO^QRT,.