Sadraj

ta je cerebralna paraliza? ............................................................................................. 2 Kako prepoznati cerebralnu paralizu kod dece? ........................................................... 3 Nain ophoenja prema deci oboleloj od cerebralne paralize ..................................... 3 Specifinosti oralne patologije i strategija ouvanja oralnog zdravlja u dece obolele od cerebralne paralize ................................................................................................... 4 Ispitivanja ....................................................................................................................... 8 Zakljuak....................................................................................................................... 11 Literatura...................................................................................................................... 12

ta je cerebralna paraliza?

Cerebralna paraliza (paralysis cerebralis infantium, lat.) je stanje koje nastaje kao posledica veoma ranog, neprogresivnog oteenja delova mozga. Oteenje moe dovesti do velikog broja razliitih smetnji, pa se tako javljaju poremeaji poloaja i stavova tela i poremeaji pokreta ili motorne funkcije koji se ispoljavaju u obliku paralize, slabosti, nekoordinacije ili nekog drugog poremeaja motorne funkcije i zahvataju neke ekstremitete (moe da bude zahvaen samo jedan ekstermitet), drugi delovi tela ili celo telo u zavisnosti od teine datog klinikog sluaja. Mogue posledice oteenja mozga su i niz psihikih, ulnih i govornih smetnji, zatim, epilepsija, ortopedski problemi i poremeaji ponaanja, problemi uenja i problemi vezani za socijalno prilagoavanje. Cerebralna paraliza nije bolest u uobiajenom smislu rei, nije zarazna i nije nasledna. Ona nije izleiva: posledice osteenja mogu se smanjiti, ali ne i potpuno otkloniti ili izleiti. Stanje se ne pogorava, iako se neke posledice mogu produbljivati tokom odrastanja. Oteenje mozga, usled povrede ili oboljenja mozga, nastaje tokom trudnoe, tokom roenja ili posle roenja. Posle roenja oteenje moe nastati do sedme godine vota deteta, u periodu pre nego to je rast i razvoj mozga zavren. Meutim, uzrok cerebralne paralize ostaje i pored detaljnog ispitivanja, nepoznat kod velikog broja dece. Verovatno da do o teenja mozga dolazi u prenatalnom periodu, dok majka ne mora ni primetiti da je imala neku infekciju. Zbog toga su redovne ultrazvune kontrole neophodne.

Kako prepoznati cerebralnu paralizu kod dece?

Kod dece obolele od cerebralne paralize, najee se manifestuje na sledei nain: Dete ne podie glavu, ne okrece se, kada doe vreme za sedenje, dete nije u mogunosti, ne reaguje na majku i oklinu, mlitavost miia, javljaju se neusklaeni i nevoljni pokreti. To je stanje koje traje od rodjenja do smrti. Tanu dijagnozu postavlja neuropedijatar ili fizijatar.

Nain ophoenja prema deci oboleloj od cerebralne paralize

Za svako dete obolelo od cerebralne paralize neophodno je organizovati poseban program osposobljavanja. Svaki program se sprovodi pojedinano i prilagoen je stanju deteta, a moe biti izmenjen u skladu sa dostignutim razvojem, sto procenjuju lanovi tima u toku tretmana. Jedan od osnovnih tretmana namenjen je razvitku dranja tela (sedenje, stajanje, kretanje). Posebna panja se pridaje razvitku miljenja, govora, komunikacije i korigovanju vida. Dete se takoe ui hranjenju, oblaenju, a krajnji cilj je postii najvii stepen samostalnosti (onaj koji je mogu). kolovanje zavisi od stepena dostignutog razvoja deteta.

Specifinosti oralne patologije i strategija ouvanja oralnog zdravlja u dece obolele od cerebralne paralize

Specifinosti koje karakteriu stanje oralne higijene obolelih od cerebralne paralijze: Nizak stepen oralne higijene i rasprostranjenost parodontalnih oboljenja Visok procenat nesaniranog karijesa Ortodontske nepravilnosti Disfagija Bruksizam Balavljenje Nagon na povraanje Traume oralne regije

Oralna higijena predstavlja najvaniji deo opteg ili individualnog preventivnog programa kod osoba obolelih od cerebralne paralize.

Nizak stepen oralne higijene i rasprostranjenost parodontalnih oboljenja Parodontopatija je uobiajena kod osoba obolelih od cerebralne paralize kao posledica loe oralne higijene kako zbog fokusa na tretman osnovnog oboljenja tako i zbog oteanog odravanja iste usled fizike nemogunosti kao i zbog moguih ortodontskih problema. Dodatni favorizujui faktor je i gingivalna hiperplazija prouzrokovana medikamentima koji se koriste u terapiji osnovnog oboljenja. Potrebno je motivisati pacijente da svakodnevno odravaju oralnu higijenu. Zamolite ih da vam demonstriraju na modelu kako odravaju oralnu higijenu i ukaite im na greke koje prave i dajte im preporuke u vidu odabira etkice, tehnike pranja zuba i korienja konca za zube. Odreeni pacijenti, zavisno od teine oboljenja ne mogu samostalno da odravaju oralnu higijenu kako zbog poremeaja fizike koordinacije tako i zbog kognitivnih sposobnosti. U tom sluaju treba razgovarati sa starateljima o odravanju oralne higijene pacijenata. Ne treba pretpostaviti da svi staratelji znaju
4

osnove pravilnog odravanja oralne higijene. Potrebno je i njima demonstrirati tehnike i dati korisne savete. Potrebno je objasniti prednosti upotrebe antimikrobnih agenasa, kao to je hlorheksidin. Preporuite odgovarajui nain upotrebe zasnovan na sposobnosti pacijenta. Ispiranje, na primer, ne mogu da primene kod pacijenata koji imaju potekoe sa gutanjem ili sa iskaljavanjem. U tim sluajevima je indokovan preparat u vidu spreja koji je podjednako efikasan. Ako upotreba odreenih lekova dovede do gingivalne hiperplazije, potrebno je pratiti nicanje zuba zbog mogueg posledinog kanjenja erupcije zuba zbog potekoa izazvanih gingivalnom hiperplazijom.

Visok procenat nesaniranog karijesa - Karijes preovladava kod osoba obolelih od cerebralne paralize, pre svega zbog neadekvatne oralne higijene. Drugi faktori rizika su: disanje na usta, efekti lekova koji se koriste u terapiji, hipoplazija glei i dugo zadravanje hrane u ustima. Objasnite pacijentima i/ili njihovim starateljima da odreeni lekovi utiu na smanjenje salivacije ili da u svom sastavu sadre eer. Savetujte im da uzimaju esto vodu i da koriste lekove koji ne sadre eernu komponentu ako je mogue i da ispiraju usta vodom nakon konzumiranja lekova. Savetujte staratelje da kada je to mogue favorizuju namirnice koje nisu kariogene. Objasniti starateljima da pacijentima koji zbog disfunkcija koje su posledica oboljenja zadravaju hranu u ustima pregledaju usnu duplju posle svakog obroka ili uzimanja lekova radi uklanjanja zaostale hrane ili lekova. Preporuiti profilaktike mere kao to je upotreba fluorida i zalivaa fisura ako je to mogue. Kod ovih pacijenata indikovana je primena elektrinih etkica, koja je znaajna u mehanikom uklanjanju dentalnog plaka.

Ortodontske nepravilnosti kod obolelih od cerebralne paralize obino su vie od samo neuskljaenog poloaja zuba to je takoe miino skeletni problem. Otvoren zagriaj sa protruzijom prednjih zuba je uobiajen nalaz i obino je povezan sa tiskanjem jezika napred. Nekompetentne usne zbog otvorenog zagriaja doprinose da pacijent preterano balavi. Naalost, korekcija ortodontskih nepravilnosti je skoro nemogua kod pacijenata sa umerenom ili teom formom cerebralne paralize. Sposobnost obolele osobe i staratelja da odravaju oralnu higijenu je kritina za izvodljivost i uspeh ortodontske terapije. Potrebno je starateljima objasniti redosled postupaka u sluaju traume protrudiranih prednjih zuba jer su oni zbog poloaja izloeni veem riziku i mogunosti nastanka traume. Disfagija, oteano gutanje je est problem obolelih od cerebralne paralize. Hrana ostaje due u ustima nego to je uobiajeno to poveava rizik za nastanak karijesa. Pored toga, hrana u kaastom obliku pripremljena za osobe obolele od cerebralne paralize ima tendenciju da adherira na povrinu zuba. Potrebno je obezbediti prohodne disajne puteve tokom intervencije tako to emo pacijenta postaviti u blago uspravnom poloaju sa galvom okrenutom na jednu stranu. Aspiraciju sisaljkom koristite to vie zavisno od toga koliko stanje pacijenta to dozvoljava. Poeljno je koristiti koferdam ako je mogue ali pacijenta morate detaljno upoznati sa postupkom. Upozorite staratelja da posle jela pregleda usnu duplju obolele osobe i ukloni mogue ostatke hrane. Bruksizam je est kod osoba sa cerebralnom paralizom, naroito kod onih sa teim oblicima poremeaja. Bruksizam u tim sluajevima moe biti intenzivan i prouzrokovati veliki gubitak zubnog tkiva. Pre izrade titnika ili splintova mora se razmotriti postojanje disfagije ili nagona na povraanje to bi moglo ugroziti korienje tih pomagala. Balavljenje utie na odravanje oralne higijene kao i na socijalnu interakciju. Hipotonija muskulature doprinosi balavljenju kao i otvoren zagriaj zbog koga pacijentne moe lepo da zatvori usta.
6

Povean tonus mastikatornih miia i nagon na povraanje ako postoji se moe izbei laganim unoenjem instrumenata u usta. Korisno je u tim sluajevima koristiti odreene vrste ekartera u vidu potpore koji e spreiti zatvaranje usta. Pacijente sa nagonom za povraanje je uputno zakazivati ujutru pre obroka. Traume oralne regije su este kod osoba sa cerebralnom paralizom usled padova ili nezgoda. Potrebno je ako je mogue koristiti titnike za zube i staratelje uputiti i pripremiti za postupke pri nastanku trauma oralne regije.

Ispitivanja
Razlika izmeu dece sa CP-om i zdrave dece s obzirom na zdravstveno stanje zuba i funkcionalnosti vanih jedinica.

Kod dece sa CP-om, naruena je funkcija vakanja, a sa tim je smanjena i funkcija samoienja. Zbog oteanog vakanja ta deca dugotrajno jedu kaastu hranu, to pogoduje pojavi karijesa. Broj funkcionalnih vanih jedinica pokazuje broj zdravih zuba i zuba sa karijesom koji su u kontaktu sa antagonistima koje dete moe da koristi za vakanje. Uporeivanjem KEP/kp indeksa, pokazalo se da u oboljevanju zuba izmeu dece sa CP -om i zdrave dece, statistiki nema bitne razlike. Dok zdrava deca imaju statistiki veliki broj ispunima saniranih zuba, kod dece sa CP -om zastupljeniji je veliki broj ekstrakcija. Kod dece sa CP-om uestalost karijesa se razlikuje od istraivanja do istraivanja, budui da ima podataka o tome da deca sa CP-om imaju manju prevalenciju karijesa, jednaku ili veu od zdrave dece. Sa druge strane od teine hendikepa deteta zavisi mogunost stomatologa da svojim delovanjem postigne optimum oralnog zdravlja. Priblino 14% dece sa CP-om moe da sarauje sa stomatologom jednako kao i zdrava deca, u 53% dece potrebno je posebno prilagoavanje deteta, pa se najverovatnije ne mogu obaviti svi stomatoloki zahvati i u 33% dece nemogue je izvesti stomatoloku obradu bez primene opte anestezije. Cilj istraivanja bio je da li postoji razlika dece sa CP-om i zdrave dece s obzirom na zdravstveno stanje zuba i funkcionalnosti vanih jedinica. U istraivanju je bilo ukljueno 50-oro dece obolele od CP, smetene u ustanovama koje brinu o deci sa posebnim potrebama. To su Centar za odgoj i obrazovanje Rijeka, Osnovna kola Gornja Veica , Centar za rehabilitaciju Fortica-Kraljevica i Dom za djecu i mlade KraljevicaOtro. Tokom istraivanja iskljueno je sedmoro dece, tako da je istraivanje zavreno sa 43 deteta. Kontrolnu grupu su inila deca koja dolaze na sistematske preglede i sanaciju zuba u Stomatoloku Polikliniku Medicinskog Fakulteta u Rijeci.
8

Tabela 1. Vrednosti KEP i kp indeksa

U tabeli 1. prikazana je razlika vrednosti KEP/kp indeksa (KEP-za stalne zube, kp-za mlene zube) za stalne zube (Z=741,5 P=0,275) i za mlene zube (Z=806 P=0,327). Nije ustanovljena bitna razlika.

Tabela 2. Rezultati testiranja vanosti razlika KEP i kp komponenata

izmeu grupe dece sa CP-om i zdrave dece 9

U tabeli 2. podaci pokazuju statistiki bitnu razliku u uestalosti ekstrakcija zuba (Z=744,00 P=0,010) i statistiki bitnu razliku u uestalosti ispunima saniranih zuba (Z=455,50 P<0,001) i izmeu dece obolele od CP i izmeu zdrave dece.

Tabela 3. Razlika u prisutnosti nefunkcionalnih vanih jedinica izmeu dve grupe U tabeli 3. pokazano je da nema statistiki bitne razlike vezane za nefunkcionalne (Z=704,00 P=0,147) vane jedinice izmeu ovih grupa. Podaci u literaturi vrlo su razliiti. Primeri, L.A. Nilsen navodi da deca s CP-om imaju manju prevalenciju karijesa, L. Matsson i D. Bakari navode jednaku zastupljenost, a R. M. T. do s Santos, R. O. Guare i M. T. B. R. dos Santos navode veu prevalenciju karijesa kod dece sa CP-om nego kod zdrave dece. Ovim ispitivanjem dobili smo podatke koji nam govore da nema velike razlike izmeu grupa, dece obolele od CP i zdrave dece. Najverovatnije se radi o injenici da deca u ustanovama imaju veu panju od dece o kojoj brinu roditelji. Deca obuhvaena ovim istraivanjem ive u sklopu ustanove ili u njoj borave vei deo dana. Budui da su pod stalnom kontrolom, kod njih je najee bolje zdravstveno stanje zuba nego kod dece koju uvaju roditelji, jer su roditelji najee slabo edukovani i motivisani.

10

Zakljuak
Na osnovu ovih rezultata, moe se zakljuiti da je rana i dobro organizovana pedijatrijsko-stomatoloka preventiva kod dece obolele od cerebralne paralize imperativ za smanjenje kako oboljenja zuba tako i celog stomatognatnog sistema, kao i za odravanje njegovog zdravlja koje se ionako svrstava u rizinu grupu.

11

Literatura:

http://www.bioline.org.br/pdf?me07013 http://www.nidcr.nih.gov/ http://simptomi.rs/index.php/odojce/1167-cerebralna-paraliza http://hr.wikipedia.org/wiki/Cerebralna_paraliza http://www.stetoskop.info/Cerebralna-paraliza-315-c5-content.htm http://www.cerebralnaparaliza.rs/informacije/cerebralna_paraliza/ce rebralna_paraliza_-_pojam_i_uzroci.html Nilsen LA. Caries among children with cerebral palsy: relation to CP-diagnosis, mental and motor handicap. ASDC J Dent Child 1990;57:267-73. Bakari D. Zdravstveno stanje usta i zubi u djece s potekoama u razvoju magistarski rad. Rijeka: Medicinski Fakultet Rijeka 2002:81. dos Santos RMT, Masiero D, Novo NF, i sur. Oral conditions in children with cerebral palsy. J Dent Child (Chic) 2003;70:40-6. Guare RO, Ciamponi AL. Dental caries prevalence in the primary dentition of cerebral-palsied children. J Clin Pediatr Dent 2003;27:287-92.

12