Iz bogosluzenja pravoslavne crkve

OBJASNjENjE
SVETE BOZANSKE LITURGIJE

Primite, jedite, ovo je Telo moje,

koje se za vas lomi na otpustenje grehova.

Pijte iz case ove svi: ovo je krv moja Novoga zaveta,

koja se za vas i mnoge proliva na otpustenje grehova.

ZAJEDNICKA MOLITVA

Mi se mozemo moliti Bogu svuda i na svakom mestu, onako kako nam je Hristos
rekao, "u duhu i istini,... jer je Bog Duh i koji mu se klanjaju, u duhu i istini treba da se
klanjaju" (Jn.4,23-24). Medjutim, Hristos je narocito istakao znacaj zajednicke molitve:
"Tamo gde su dva i tri sabrana u ime moje, onde sam i ja medju njima" (Mt.18,20).
Takvu molitvu ce Bog i primiti: "Ako se dva od vas... uzmole dace im Otac moj koji je na
nebesima" (Mt.18,19). Pa i Hristos je revnosno isao na zajednicku molitvu: "...i udje po
obicaju svome u dan subotni u sinagogu, i stade da cita" (Lk.4,16).
Na zajednicku molitvu, u odredjeni nedeljni i praznicni dan, obavezuje nas i Cetvrta
Bozja zapovest, koja glasi: Secaj se dana odmora da ga svetkujes, sest dana radi i zavrsi
sve svoje poslove, a sedmi dan posveti (je odmor) Gospodu Bogu tvome.
I Prva crkvena zapovest trazi od vernika da revnosno ucestvuju u zajednickoj
molitvi: Moliti se Bogu i ucestvovati u Sluzbi Bozjoj svake nedelje i praznika. I ne samo
slusati (jer to moze biti i preko radija i televizije), vec aktivno ucestvovati u zajednickoj
molitvi, u crkvi na Sluzbi Bozjoj.
Primer zajednicke molitve dali su nam vec sveti apostoli, koji su, posle vaznesenja
Hristovog, ocekivali u Jerusalimu silazak Duha Svetoga na njih: "Ovi svi bijahu istrajno i
jednodusno na molitvi i moljenju..." (Dap.2,14).

ZAJEDNICKA MOLITVA SE VRSI U HRAMU

Bogosluzenje se ne vrsi u nasim obicnim stanovima, vec u narocito za to uredjenim

prostorima, hramovima ili crkvama.
Hram se svojom spoljasnjoscu razlikuje od svih ostalih gradjevina, a unutrasnjost
mu je udesena prema potrebama javnog bogosluzenja. Zasto je to potrebno? Nas
svakodnevni zivot je cesto daleko od Boga i od misli o Njemu. Zbog toga, da bi Mu se
priblizili, potrebno je da se otrgnemo od obicne svakodnevnosti i da se prenesemo u
neposrednu blizinu Bozju. Hram svojom spoljasnjoscu i unutrasnjim uredjenjem cini kao
neki oklop koji stiti vernike od svih spoljasnjih uticaja i proizvodi u njima osecanje da se
nalaze pred samim Bogom, na pragu neba.
Oblici pravoslavnih hramova su razliciti, obzirom na vreme podizanja, na
gradjevinski stil ili na mogucnosti vernika. Pa ipak, jos izdaleka, u svakom naselju hram
se najcesce istice svojim visokim zvonikom, sa koga se oglasavaju zvona i pozivaju
vernike na bogosluzenja. Zvona se najcesce oglasavaju pre pocetka bogosluzenja, da bi
potsetila vernike da se spreme i na vreme stignu u crkvu. Zvonace zvoniti i u toku
Sluzbe, da bi oni koji nisu mogli doci u crkvu, mogli znati koji je momenat Sluzbe, da se i
oni za trnutak bar u mislima i molitvenim zeljama prenesu u hram, da se prekrste.

DOLAZAK U CRKVU

Prema Prvoj crkvenoj zapovesti, u crkvu treba dolaziti redovno, nedeljama i na

zapovedne praznike (stampane u u kalendaru crvenim slovima). Razume se, od ove
obaveze su oslobodjeni oni koji u te dane moraju da rade, po prirodi svoga posla (javne
sluzbe i poslovi od zajednickih potreba).
U crkvu treba doci na vreme, pre pocetka bogosluzenja, kako se kasnjenjem ne bi
ometao sam tok bogosluzenja i odvlacila paznja vernika koji su se usresredili na molitvu.
Dolazeci u crkvu, na zajednicku molitvu, mi izlazimo pred samoga Gospoda, pa
stoga treba dolaziti pristojno i sto je moguce svecanije obuceni. Ako u ovozemaljske
ustanove i pred znacajne licnosti javnog zivota izlazimo lepo obuceni, to toliko pre treba
obratiti paznju na svoj spoljasnji izgled pri izlasku pred nebeskog Cara.
Hristos nas je upozorio da na molitvu dolazimo izmireni sa svima. "Ako dakle
prineses svoj dar oltaru, i ondje se opomenes da brat tvoj ima nesto protiv tebe, ostavi
ondje dar svoj pred oltarom, i idi te se najprije pomiri sa bratom svojim, pa onda dodji i
prinesi dar svoj" (Mt.5,23-24).
Narocito u pripremi za Sveto pricesce treba biti izmiren sa svima, jer kako cemo
ocekivati da Bog nama oprosti i time nas ucini dostojnim pricesca, ako mi nismo spremni
da oprostimo bliznjima i da sa njima u miru zivimo.
Dosavsi na Liturgiju (Sluzbu Bozju), treba pred Bogom stajati sa otvorenim srcem,
sa cvrstom namerom da sebe predamo Bogu i da sa Njim budemo ceo taj dan, celu
nedelju. Jer, iako je Liturgija bezgranicno dragocena sama po sebi, ipak se njeni plodovi,
koje mi od nje dobijamo, mere nasim unutrasnjim raspolozenjem, nasim aktivnim
ucescem u njoj. I vodu iz okeana je moguce bezgranicno crpeti, ali svako moze zagrabiti
samo onoliko koliko staje u njegove sudove.
Uz to, sto smo sve dobili od Liturgije, postace nam jasno tek sledeceg dana ili
nedelje. Ustvari, Liturgiji se moze prisustvovati svake nedelje, pa opet ne postati bolji.
Bez aktivnog ucesca u Sluzbi Bozjoj (Liturgiji) nema ni prakticne koristi.

ULAZAK U CRKVU

Pri ulasku u crkvu treba na ulazu zastati, pobozno se prekrstiti i poci ka celivajucoj
ikoni (obicno se nalazi na sredini hrama i predstavlja svetog kome je hram posvecen ili je
to ikona praznika koji se tog dana slavi).
Jedan od najznacajnijih spoljasnjih vidova pravoslavne poboznosti je paljenje
sveca. Paljenje sveca je simvolicko ispovedanje, da smo mi hriscani sledbenici religije
svetlosti, a takodje i kao odgovarajuca zrtva Bogu. Zato svi vernici, odmah po ulasku u
hram, uzimaju crkvene svece i odlaze do ciraka (odredjenog mesta za paljenje sveca), da
bi tamo, paleci ih i stavljajuci na uobicajena mesta, otpocinjali sa molitvom Bogu.
 Svece se pale za zdravlje zivih i pokoj dusa umrlih srodnika i prijatelja. Pre paljenja
sveca treba se prekrstiti, poljubiti svecu (time se izrazava ljubav prema onome kome se
sveca namenjuje), molitveno pomenutione kojima svecu "namenjujemo", zapaliti je i
staviti na odredjeno mesto. Iako u hramovima obicno postoje odeljena mesta za paljenje
sveca zivima i upokojenima (za zive gore ili desno, a za upokojene dole ili levo) to nema
nekog veceg znacaja, jer su pred Bogom svi zivi.
Crkvene svece su od pcelinjeg voska ili mesane sa preciscenim parafinom i one se
osvecuju posebnom molitvom, gde se svestenik obraca Bogu "da svi, koji ulaze u hram
Bozje slave kojoj se ne moze pristupiti, vide istinsku slavu Bozje pravde..."
Zato i ne treba posebno naglasavati da svece za molitvenu upotrebu treba uzimati
iskljucivo u crkvi.
Posle ulazne molitve i paljenja sveca, treba otici na svoje mesto. U mnogim
krajevima obicaj da muskarci, zene i deca stoje odvojeno u toku bogosluzenja. Ako nema
posebne "zenske crkve" (unutrasnja priprata), zene stoje levo, muskarci desno (gledajuci
prema oltaru), a deca stoje napred. To, svakako, zavisi od lokalnih obicaja, ali nema
nikakvih prepreka da porodica i u hramu bude na okupu u zajednickoj molitvi.

POLOZAJ VERNIKA NA BOGOSLUZENjU

Dosavsi na svoje mesto, gde ce ostati u toku cele Sluzbe Bozje, vernik stoji
uspravno, okrenut licem prema oltaru, sa rukama prekrstenim na grudima ili ispred
sebe, a moze ih pravo opustiti (nikako ih ne drzati na ledjima).
Priklanjanje (sagibanje) glave je izraz posebne paznje i postovanja u toku Sluzbe
Bozje. Na primer, za vreme "malog vhoda" (kada se prenosi Jevandjelje), dok se cita
jevandjelje ili vrsi "veliki vhod" (prenosenje casnih darova radi osvecenja i pricesca), u
vreme citanja molitve pred sveto pricesce - lako saginjemo glavu, u znak pojacane
paznje prema recima koje se izgovaraju i dogadjajima na koje nas te radnje podsecaju.
Dakle, u crkvi se, na Sluzbi Bozjoj, stoji. To je izraz naseg postovanja prema Bogu.
U izuzetnim slucajevima dozvoljeno je sedenje, narocito za starije i bolesne vernike. No i
oni, u najznacajnijim momentima Svete liturgije, treba da ustanu.
Veliki pokloni (spustanje ruku ili cela do zemlje) i klecanje uobicajeni su u vreme
posta i kajanja i izrazavaju covekovo priznanje svoje gresnosti i krivice pred Bogom.
Obicaj klecanja za vreme citanja jevandjelja nije ispravan, jer nas je svestenik pred
citanje jevandjelja upozorio: "Premudrost, smerno stojmo, cujmo sveto jevandjelje!"
Bez velike potrebe ne treba se pomerati sa svog mesta, okretati se, pozdravljati sa
pridoslim vernicima, razgovarati ili napustati crkvu pre zavrsetka Sluzbe Bozje. Pogled
uvek treba da bude prema oltaru, pazljivo slusati svestenikove reci i pratiti njegove
pokrete. Kada nas svestenik kadi i kad nas posebno pozove na priklanjanje glave, treba
lagano sagnuti glavu. Pri zavrsetku svake molitve i pesme, a pogotovo pri pominjanju
Presvete Trojice (Oca i Sina i Svetoga Duha) treba se pobozno i pravilno prekrstiti (sa tri
prsta desne ruke osenjujemo svoje telo u obliku krsta: na celo, grudi, desno i levo rame).

UCESTVOVANjE U SLUZBI BOZJOJ

U toku cele Sluzbe Bozje treba nastojati da koncentracija na molitvu bude sto jaca i
trajnija. Zato pazljivo treba slusati svestenikove reci, pevati sa pojcima i i horom crkvene
pesme koje su poznate, a narocito i obavezno kratke pesme: "Gospode, pomiluj" i "Amin"
(rec amin znaci neka tako bude, dakle nasa saglasnost sa zajednickom molitvom).
 Da misli ne bi odlutale i paznja oslabila, treba cesce posmatrati ikone na
ikonostasu, udubljivati se u njihov sadrzaj i vracati se zajednickoj molitvi, kroz visekratno
ponavljanje u sebi: Gospode Isuse Hriste, Sine Bozji, smiluj se na mene.
Simvol vere (Vjeruju) i Oce nas... ako ne "uglas", treba onda tiho zajedno
izgovarati, jer kroz Simvol vere ispovedamo veru svoju pred Gospodom, dok je "molitva
Gospodnja" (Oce nas...) najjaci izraz naseg medjusobnog zajednistva i jedinstva sa
Bogom.
Narocito pazljivo treba pratiti citanje "apostola" i "jevandjelja", "mali" i "veliki vhod"
i "kanon evharistije", od Simvola vere do Oce nas... Za to vreme treba izbegavati svako
kretanje, razgovor, izlazenje, pa i paljenje sveca.
Ukratko, zajednicko bogosluzenje nije samo u tome da svi zajedno stojimo u crkvi,
vec da se, sto je moguce vise, svi zajedno i molimo, da aktivno ucestvujemo u Sluzbi
Bozjoj. Treba se, dakle, upoznavati kako sa sadrzajem, tako i sa znacenjem reci, radnji i
sinvola u toku bogosluzenja. Tada nam Sluzba nece biti ni duga ni strana, vec prisna i
razumljiva.

ISPOVEST I PRICESCE

Vernik, koji se postom i molitvom pripremio, a pre Sluzbe nije nista jeo ni pio i koji
zeli da se pricesti, treba da dodje u crkvu ranije, pre pocetka Sluzbe, kako bi mogao da
se ispovedi. Pred svestenikom, koji je posrednikizmedju vernika i Boga, treba otvoriti
dusu, slobodno reci sta je na savesti, projaviti kajanje i zelju za ispravljanjem. Saslusati
svestenikovu ispovednu pouku i zajedno sa njim moliti se Bogu za oprostaj grehova.
Na poziv svestenika da pristupite "sa strahom Bozjim, verom i ljubavlju" - treba
prici oltaru, na soleju, i pazljivo saslusati, ponavljajuci u sebi za svestenikom, molitvu
pred sveto pricesce. Svetoj casi treba pristupiti pobozno, s rukama prekrstenim na
grudima. Ne krstiti se pred casom, da je ne bi slucajno zakacili i, nedaj Boze, prosuli
sveto pricesce. Svesteniku treba reci svoje ime, otvoriti usta, primiti sveto pricesce i
ubrusom obrisati usta. Posle primanja svetog pricesca i celivanja Svete case, vratiti se na
svoje mesto, sacekati da se i ostali priceste i saslusati blagodarstvenu molitvu posle
svetog pricesca.
Poneki vernici, sasvim ispravno, ne samo sto na dan pricesca ostaju do kraja
Sluzbe, vec nastoje da se i posle Sluzbe zadrze odredjeno vreme u crkvi, da ne bi nakon
stupanja u zajednicu sa Hristom, kroz sveto pricesce, suvise brzo se predavali
svakodnevici.
I jedan savet: Pricescivati se treba sto cesce, ne samo u toku visednevnih postova i
ne samo jednom u postu, vec kad god osetimo potrebu za ovom uzvisenom hranom nase
duse i kad se dostojno pripremimo.
Sveto pricesce mora biti jedini izraz zivota sa Crkvom. Onaj ko se ner pricescuje,
ne moze sebe smatrati clanom Crkve. Necrkvenost, pa cak i anticrkvenost savremenog
drustva u mnogome se objasnjava odsustvom pravilnog liturgijskog zivota kod vernika.

IZLAZAK IZ CRKVE

Iz crkve ne treba izlaziti pre zavrsetka Sluzbe i pre nego sto svestenik proiznese
"otpust". Propoved, koja je obicno pri kraju Sluzbe, treba pazljivo saslusati i nastojati bar
glavnu poruku zapamtiti.
Pri izlasku iz crkve celivati ikonu i krst u ruci svestenika, primiti svestenikov
blagoslov i naforu na dlan desne ruke. Na samom izlazu iz crkve zastati, okrenuti se
prema oltaru, lako se pokloniti i pobozno prekrstiti.
 Medjutim, ne zavrsava se sve kad svestenik na kraju Liturgije kaze: "U miru
izidjimo!" To ne znaci: idite kuci i u toku cele naredne sedmice skinuti sa sebe oblicje
hriscanina. Naprotiv. One znace: idite i pristupite ispunjavanju vaseg prizvanja. Sad ste vi
duzni da sirite (propovedate) Hrista oko sebe. Svet gleda na vas. Svet treba da upozna
Hrista, gledajuci vasa dela, slusajuci vase reci. Vi ste kvasac koji stavljaju u testo, da bi
se ono citavo podiglo. Obogaceni Hristom - budite kao Hristos, u svom zivotu i u odnosu
prema svojim bliznjima.
Jedan je covek govorio: "Volim da primam na Liturgiji Hrista, da bi On proveo svoj
dan u meni". Pravi hriscanin, koji je proziveo Liturgiju, izazivace medju drugim ljudima u
toku celog dana i cele nedelje duhovni uticaj, pa i preobrazaj. Tajna pravilnog hriscanskog
zivota je u tome, da se pravilno koristimo Svetom Liturgijom.
Zato pazljivo procitavajte, pa i ucite, sledeci tekst: Objasnjenje Svete Liturgije.

SIMVOL VERE

Verujem u jednoga Boga Oca, Svedrzitelja, Tvorca neba i zemlje i svega vidljivog i
nevidljivog.
Verujem i u jednoga Gospoda Isusa Hrista, Sina Bozjeg, jedinorodnog, od Oca
rodjenog pre svih vekova, svetlost od svetlosti, Boga istinitog od Boga istinitog, rozenog,
ne stvorenog, jednobitnog sa Ocem, kroz koga je sve postalo;
Koji je radi nas ljudi i radi naseg spasenja sisao s nebesa i primio telo od Duha
Svetoga i Marije Djeve i postao covek.
Koji je raspet za nas u vreme Pontija Pilata i stradao i pogreben;
I koji je vaskrsao u treci dan po Pismu;
I koji se uzneo na nebesa i sedi s desne strane Oca;
I koji ce opet doci sa slavom, da sudi zivima i mrtvima i njegovom carstvu nece biti
kraja.
Verujem i u Duha Svetoga, Gospoda zivotvornog, koji od Oca ishodi, koji se
zajedno sa Ocem i Sinom postuje i slavi, koji je govorio kroz proroke.
Verujem u jednu svetu, sabornu i apostolsku Crkvu.
Ispovedam jedno krstenje za oprostaj grehova.
Cekam vaskrsenje mrtvih
I zivot buduceg veka. Amin

BOZANSTVENA LITURGIJA

Rec liturgija je grckog porekla i znaci sluzba, ili jos bolje - sluzba Bogu, Sluzba
Bozja. Bogosluzenje se cesto naziva i evharistija, sto znaci blagodarnost. Liturgija je
najvaznije bogosluzenje Hriscanske crkve, zato sto se na njoj, pod vidom hleba i vina,
prinosi Bogu tajanstvena zrtva Tela i Krvi Gospoda Isusa Hrista, a kojom se mi
pricescujemo, radi naseg osvecenja i sjedinjenja sa Hristom.
Liturgija je zrtva, koja se zasniva na golgotskoj zrtvi Hristovoj, a mi je ponavljamo
u njenom beskrvnom obliku, zrtvujuci hleb i vino. Pored toga Liturgija je tajna i zasniva
se na recima Hristovim, upucenim apostolima na Tajnoj veceri: "Uzmite, jedite, ovo je
telo moje, koje se za vas lomi radi oprastanja grehova... Pijte iz nje svi, ovo je krv moja
novoga zaveta, koja se za vas i i za mnoge izliva radi oprostenja grehova... Ovo cinite u
moj spomen". Pricescujuci se na Liturgiji telom i krvlju Hristovom, mi ispunjavamo ovu
znacajnu Hristovu zapovest.
 LITURGIJA PRAVOSLAVNE CRKVE

Razume se da Liturgija u ovom obliku, kako je mi danas sluzimo, nije nastala

odjednom, vec je produkt vekovnog razvoja. No, bez obzira na taj vekovni razvoj, kao i
na postojanje velikog broja liturgija u toku istorije, sustina je ostala ista i neizmenjiva.
Da bi se sacuvala jednoobraznost sluzenja liturgije, u cetvrtom veku su Sveti
Vasilije Veliki i Sveti Jovan Zlatousti zapisali cinove (tekstove) Liturgije, a koji se cinovi i
danas sluze pod njihovim imenom. U sestom veku Sveti Grigorije Dvojeslov je zapisao u
Carigradu tekst jos jedne Liturgije, koja se danas sluzi u toku Vaskrsnjeg posta, pod
imenom Liturgija ranije osvecenih darova.
Liturgija Svetog Vasilija Velikog, koja se od Zlatoustove razlikuje nesto duzim
molitvama, sluzi se devet puta godisnje: u prvi pet nedelja Vaskrsnjeg posta, na Veliki
cetvrtak i Veliku subotu, na Badnji dan i Krstovdan (uoci Bogojavljanja) i na dan Svetog
Vasilija Velikog (
1/14. januara).
Liturgija ranije osvecenih casnih darova sluzi se u dane Vaskrsnjeg posta (sem
subote i nedelje) i prva tri dana Strasne sedmice. Sluzi se zbog toga da bi se vernici
mogli sto cesce pricescivati. Darovi za ovu Liturgiju su osveceni na Liturgiji Svetog Jovana
Zlatousta ili Svetog Vasilija Velikog.
U sve ostale dane u toku godine sluzi se Liturgija Svetog Jovana Zlatousta.
Ima, medjutim, nekoliko dana u godini kada Crkva uskracuje sluzenje Liturgije. To
su: sreda i petak Sirne sedmice, ponedeljak, utorak i cetvrtak Prve nedelje Vaskrsnjeg
posta i na Veliki petak (ako na Veliki petak padnu Blagovesti, tada se sluzi Liturgija
Svetog Jovana Zlatousta i ona se odnosi na praznik Blagovesti).

VREME VRSENjA LITURGIJE

Sto se tice dnevnog casa, kad treba da pocne Liturgija, tu nema nekog odredjenog
pravila. Tu ce vaziti mesni obicaji, odluka nadleznog episkopa ili teren parohije. U
Vojvodini, Slavoniji i Bosni pocinje kasnije (najcesce u 10 casova), dok u Srbiji pocinje
dosta ranije (vec u 8 casova). Najopstije pravilo je da ne pocne pre izlaska sunca, ni
posle podne. Izuzetak je Vaskrs, kad Liturgija pocinje vrlo rano, u nastavku jutrenja, kao
i na Badnjidan, Krstovdan, Veliki cetvrtak i Veliku subotu, kad se Liturgija sluzi posle
podne.

STA JE POTREBNO ZA SLUZENjE LITURGIJE?

Na Liturgiji svestenik oblaci potpuno odjejanije (stihar, epitrahilj, pojas, narukvice

i felon) i za svaki deo odezde cita odredjenu molitvu. U toku Liturgije svesteniku ce biti
potrebni odredjeni sasudi (putir, diskos, zvezdica, koplje, kasicica, pokrovci, kadionica,
sud za toplu vodu, anafornik). Tekst Liturgije stampan je u Sludjbeniku, a svestenik ce
koristiti i Jevandjelje, dok su pojci potrebni: Apostol, Casoslov, Zbornik i drugo.
Na svetom prestolu, zrtveniku i soleji treba da gore svece. Za Liturgiju je potrebno
pet hlebova - prosfora (prosfora znaci prinos), umesanih od cistog psenicnog brasna,
sa kvascem i solju. Svaka prosfora ima na gornjoj strani pecat, koji predstavlja kvadrat
sa krstom u sredini. Medju kracima krsta je natpis: IS -HS; NI - KA, sto na grckom jeziku
znaci: Isus Hristos - pobedjuje. Prosfore se sastoje iz dva dela, sto oznacava dve
prirode u Isusu Hristu, bozansku i covecansku. Pored prosfora potrebno je i cisto prirodno
vino, obavezno crveno, da nas podseca na krv Hristovu. U vino se sipa malo vode.

SVETA LITURGIJA SE SASTOJI

IZ TRI OSNOVNA DELA

1. PROSKOMIDIJA
2. LITURGIJA OGLASENIH
3. LITURGIJA VERNIH

PROSKOMIDIJA

Svestenik koji je spreman za sluzenje Liturgije ulazi u hram, cita pred oltarom
odredjene ulazne molitve, celiva ikone i ulazi u oltar. Tu celiva Jevandjelje i sveti presto,
oblaci svestene odezde, pere ruke i staje pred zrtvenik, da bi otpoceo rsenje
proskomidije (rec proskomidija znaci prinosenje, prinosenje na zrtvu hleba i vina).
Stojeci pred zrtvenikom, svestenik uzima prvu prosforu, cini kopljem na njoj znak
krsta i, citajuci molitve i reci iz Isaijinog prorostva o Hristu, vadi kockasti deo, koji se od
tog momenta naziva AGNEC (Jagnje) i predstavlja Hristakoji se zrtvuje za ljude.
Svestenik stavlja Agnec na sredinu diskosa, raseca ga sa donje strane unakrsno, a sa
gornje strane probada kopljem, kao sto je rimski vojnik probo rebra Hristova. Posto je
tada iz Hrista istekla krv i voda, uliva svestenik vino i vodu u putir.
Iz druge prosfore vadi se trouglasta cestica u cast Presvete Bogorodice i stavlja
se desno od Agneca. Iz trece prosforevadi se devet cestica, u spomen cinova svetih:
proroka, apostola, svetih otaca, mucenika, prepodobnih, besrebrenika i drugih, a
stavljaju se levo od Agneca, u tri reda po tri cestice. Iz cetvrte prosfore vade se cestice
za zive, a iz pete za upokojene clanove Crkve i te se cestice redjaju ispod Agneca.
Agnec ce se u toku Liturgije pretvoriti u telo Hristovo i njime ce se pricestiti
svestenici i vernici. Ostale cestice ce se, posle pricesca, sipati u putir, gde se nalazi krv
Hristova, da bi krv Hristova ocistila grehe svih onih cija imena je svestenik pomenuo,
vadeci cestice, i da bi se sjedinili sa Hristom. Ostatke prosfora, iz kojih je izvadjen Agnec
i druge cestice, razdaje svestenik posle Liturgije svima prisutnim vernicima.
Posle zavrsetka vadjenja cestica, svestenik blagosilja kadionicu i, okadivsi zvezdicu,
stavlja je na diskos. Zatim okadivsi pokrovce, stavlja ih na diskos i putir, a sve pokriva
najvecim pokrivacem (vozduhom). Uz to govori molitve u kojima moli Boga da primi ove
darove i da se seti svih koji su prineli ove darove i i radi koga su prineseni.
Proskomidija nas podseca na rodjenje Hristovo, a takodje i na stradanje Njegovo.
Rodjenje je bilo u tisini, ljudi Ga cak nisu ni primetili. Samo su andjeli pevali na nebesima
i pastiri su se poklonili novorodjenom Spasitelju. Zbog toga se proskomidija i vrsi u tisini.
Svestenik sve molitve izgovara poluglasno. Cesto se proskomidija vrsi u toku jutrenja ili
casova. Po zavrsetku proskomidije svestenik kadi oltar i hram.

LITURGIJA OGLASENIH
 Oglaseni su bili ljudi koji su se pripremali za krstenje, za prelazak u hriscansku
veru. Crkva ih je pre krstenja poucavala u nauci Hristovoj, pa je dopustala oglasenima
ili katihumenima (katihizirati - znaci poucavati u veri) i pokajnicima, kao i Jevrejima i
mnogobozcima, da prisustvuju ovom delu Liturgije, da bi upoznali veru Hristovu. Tako se
po njima, ovaj deo Liturgije nazvao - Liturgija oglasenih. Oglaseni nisu stajali zajedno
sa vernima, nego na narocitom mestu u crkvi, u priprati. Na djakonov poziv: "Vi koji ste
oglaseni, izidjite!" - morali su izaci iz hrama, da bi mogao poceti treci deo Liturgije -
Liturgija vernih.
Liturgija oglasenih, u Crkvi prvih vekova, sastojala se iz pevanja psalma, citanja
Svetog pisma, propovedi i molitava za oglasene i pokajnike. Ovo i danas, sa malim
izmenama, sacinjava Liturgiju oglasenih.
Po zavrsetku proskomidije, zvonjenjem svih zvona, objavljuje se pocetak Liturgije,
koju svestenik pocinje slavljenjem Boga, troicnog u licima:
"Blagosloveno carstvo Oca i Sina i Svetoga Duha, sada i uvek i u vekove
vekova - na sta narod, kao iz jednog grla, odgovara - Amin, neka tako bude.
Stojeci u oltaru, pred svetim prestolom, svestenik proiznosi veliku jekteniju (ako
sluzi djakon on sve jektenije proiznosi ispred oltara, sa soleje). Jektenija je, ustvari,
revnosna, usrdna molitva, niz kratkih molbi, kojima se narod pobudjuje na molitvu, a iza
svake molbe, narod odgovara: Gospode pomiluj, to jest Gospode, smiluj se na nas.
Svestenik se moli za mir u svetu, za narod, za arhijereja i svestenstvo, za pogodno
vreme i izobilje zemaljskih plodova, zaone koji plove, putuju, stradaju, boluju, kao i za
izbavljenje od svih opasnosti i nevolja.
Na kraju jektanije cita svestenik molitvu, a narod peva prvi antifon. Antifon je
naizmenicno pevanje ili citanje stihova iz psalama u desnoj i levoj pevnici. Stihovima
Starog zaveta dodaju se pesme Novog zaveta. Ovim sjedinjavanjem oba zaveta prikazuje
se jedinstvo ljudi, koji zajednickom hvalom slave i velicaju moc i dobrotu Bozju.
U nasoj bogoslovskoj praksi ima tri vrste antifona na Liturgiji. To su: antifoni
svakidasnji, antifoni izobraziteljni i atifoni praznicni. Svakidasnji antifoni se pevaju
u radne ili tezatne dane; izobraziteljni u subote i nedelje, na praznike Bogorodicine i
svetiteljske; praznicni - na velike Gospodnje praznike.
Kao sto se vidi, najcesce se upotrebljavaju izobraziteljni antifoni. Naziv su dobili
otuda sto se pevaju na izobraziteljnoj, koja ponekad zamenjuje, izobrazava Liturgiju.
Prvi antifon je ustvari 102. psalm "Blagosiljaj duso moja Gospoda...", ili kako se
popularno kaze - prva slava. Drugi se antifon sastoji od 145. psalma i pesme
"Jedinorodni Sine...", koja govori o ovaplocenju Hristovom - to je druga slava. Treci
antifon cine stihovi blazenstava i pesama koje su pozajmljene sa jutrenja, iz takozvanih
kanona. Izmedju antifona govori svestenik malu jekteniju i cita molitve antifona.
Ove molitve, kao i (ostale koje cita svestenik) u toku Liturgije, svestenik cita tiho u
oltaru, da Liturgija ne bi bila isuvise duga.

MALI VHOD

Pri kraju pevanja stihova blazenstava vrsi se mali vhod. U staro vremeJevandjelje
se nije nalazilo na svetom prestolu, vec u narocitom spremistu. U toku bogosluzenja
iznosilo se i stavljalo na sveti presto. Tada se prvi put pred ocima vernika pojavljivalo
Hristovo jevandjelje i zato mali vhod prestavlja izlazak Hrista na propoved.
Svestenik, noseci Jevandjelje na grudima, izlazi kroz severne dveri i ide preko
soleja prema carskim dverima, govoreci tiho molitvu vhoda, koja govori o tome da
andjeli Bozji sluze zajedno sa svestenikom Liturgiju. Na sredini soleje svestenik blagosilja
vhod (ulazak), celiva Jevandjelje i onda, podigavsi ga visoko iznad glave, govori na
carskim dverima: Premudrost, stojmo smerno! Ovim recima poziva svestenik vernike
na paznju, jer ce uskoro nastupiti citanje Svetog pisma. Vernici, videci Hrista medju
sobom (Jevandjelje predstavlja Hrista), klanjaju Mu se i mole Ga da ih spase.
 TROPARI I KONDACI NA LITURGIJI

Posle vhoda sa pevaju se tropari i kondaci, kratke pesme, u kojima se slavi

praznik ili sveti, da bi se oznacilo da se Hristovo ucenje ostvarilo u zivotu Bozjih svetaca i
da bi se svetima, kao izvrsiteljima Hristovog ucenja, ukazala cast koja im pripada.
Pevanje tropara i kondakazavrsava se obicno pesmom u cast Presvete Bogorodice. Dok
se pevaju tropari, svestenik tiho cita molitvu, u kojoj moli oprostaj grehova za sebe i sve
koji stoje u hramu, koji od Boga mole snagu da bi Mu mogli pravedno sluziti. Molitva
zavrsava vozglasom: Jer si svet Boze nas, i Tebi slavu uznosimo, Ocu i Sinu i
Svetome Duhu, sada i uvek i u vekove vekova - Amin.

CITANjE APOSTOLA I JEVANDjELjA

Pesma Sveti Boze, sveti Krepki, sveti Besmrtni, pomiluj nas uvedena je u
bogosluzenje jos u petom veku, posle jednog cudesnog dogadjaja u Carigradu, kada je
grad bio spasen od zemljotresa, a cula se pesma andjeoska, ovakve sadrzine. Na neke
Gospodljnje praznike, umesto ove pesme, peva se: Vi koji se u Hrista krstite, u Hrista
se obukoste, Aliluja. Na Krstovdan (14/27. septembra) i Nedelje krstopoklone peva se:
Krstu Tvome klanjamo se Gospode i sveto vaskrsenje Tvoje slavimo.
Djak, koji ce citati apostol, prima od svestenika blagoslov i odlazi na sredinu
hrama, dok pojci pevaju prokimen, odredjeni stih iz Svetog pisma Starog zaveta. U
apostolu se citaju odlomci iz Dela (svetih apostola) i poslanicasvetih apostola. Za vreme
citanja apostola narod stoji, a svestenik kadi oltar i ceo hram sa soleje - da bi time
oznacio kako se citanjem Svetog pisma rasirio dar Duha Svetog, kako se izlio na sve
krajeve sveta i u duse vernika miomiris Hristovog ucenja.
Slusajuci citanje apostola, mi se secamo poziva Hristovog, upucenog ucenicima,
kada su oni sve ostavili i posli za Njim i pocetka propovedi apostola, na koju ih je Hristos
poslao. Svestenik zatim tiho cita molitvu pred svetim jevandjeljem, u kojoj moli Boga da
nas obasja svojom svetloscu, kako bi mogli razumeti jevandjelje koje ce nam se citati.
Posle citanja apostola, koje se zavrsava pesmom aleluja (jevrejska rec, a znaci -
hvalite Gospoda), svestenik priprema vernike za slusanje svetog jevandjelja. Za citanje
jevandjelja pale se svece, da bi oznacile svetlost jevandjelske istine, koja je prodrla kroz
tamu neverovanja, a u kojoj su se nalazili narodi pre Hristovog dolaska. Ovom svetloscu
se i danas prosvecuje um svih onih koji u Hrista veruju i Njegovu nauku slusaju.
Svestenik uzima Jevandjelje sa svetog prestola i iznosi ga na carske dveri,
pokazujuci time da su i apostoli, radi propovedanja jevandjelja izasli iz Jerusalima. Tu se
Jevandjelje stavlja na specijalan stalak - nalonj - a ako sluzi djakon, nalonj ce se staviti
na amvon (okruglo uzvisenje na soleji).
Jevandjelje nam izlaze svedocanstva o zivotu Gospoda Isusa Hrista, govori o
Njegovom ucenju, delima i cudima, pa zato svi vernici treba pazljivo i pribrana duha da
slusaju, pravo stojeci, a preklonjene glave, pokazujuci na taj nacin, da su spremni da
izvrsuju ucenje Hristovo, objavljeno u Jevandjelju.

ZAVRSETAK LITURGIJE OGLASENIH

Ubrzo posle citanja jevandjelja zavrsava se Liturgija oglasenih, jer su citanje

Svetog pisma i propoved za oglasene bili najvazniji. Svestenik zatvara carske dveri i
govori sugubu jekteniju (sto ce reci - udvostrucenu), koja je dobila ime po tome, sto se
u pocetku ove jektenije, u dva maha, udvojeno, obracamo milosrdju Bozjem, a narod na
molbe odgovara sa tri puta Gospode pomiluj. Molbe su upucene za zdravlje i napredak
naroda i arhijereja, za one koji su podizali hramove i pomagali ih, kao i za sve
pravoslavne hriscane. U nastavku ove jektenije moze se, po potrebi proiznositi i
jektenija za upokojene, u kojoj se molimo za oprostenje grehova umrlih hriscana. Ovaj
deo Liturgije zavrsava se jektenijem za oglasene, a za to vreme svestenik na svetom
prestolu razvija antimins.
Zasto se danas, kada u Crkvi zvanicno nema katihumena, kad niko ne napusta
hram na poziv: oglaseni izidjite..., ipak na Liturgiji citaju jektenije za oglasene?
Zato sto i medju hriscanima ima mnogo takvih, koji bi se mogli ubrojati medju
oglasene jer, iako su krsteni, ipak svojim zivotom pokazuju da nisu dostojni da ucestvuju
u Liturgiji. Svi oni koji se ne kaju za ucinjeni greh, koji svesno krse zapovesti Bozje i
zapovesti crkvene, koji u svojoj dusi gaje mrznju i zlo prema svojim bliznjima, trebalo bi,
na svestenikov poziv, da izidju iz hrama, kao sto su nekada izlazili pokajnici i katihumeni
stare Crkve.
Oglaseni su, takodje, i svi oni maloletni i punoletni potomci pravoslavnih predaka u
bivsim komunistickim zemljama, a koji do sada jos nisu krsteni.
U staro vreme, zajedno sa oglasenima, izlazili su i oni hriscani koji su zgresili, koje
je Crkva na izvesno vreme odlucivala od ucesca u vrsenju svete tajne Evharistije. Poziv
oglasenima da izadju iz hrama, napominje nam da, ako bi nam Crkva sudila onako kako
je sudila u staro vreme, mnogi bi od nas zasluzili da izadju iz hrama, pre najvaznijeg dela
Liturgije, Evharistije.

LITURGIJA VERNIH

VELIKI VHOD

Kad su, na poziv svestenika, oglaseni izasli iz hrama, pocinje treci deo Liturgije,
kome mogu prisustvovati samo verni, zbog cega se i nazova Liturgija vernih. Glavni
delovi Liturgije vernih su: veliki vhod, priprema za osvecenje casnih darova,
osvecenje darova, priprema za pricesce, pricesce svestenika i vernika,
blagodarenje Bogu sto nas je pripustio svojoj bozanskoj tajni i, na kraju,
zavrsetak Liturgije.
Posle dve kratke jektenije i dve molitve za vernike, narod pocinje da peva
heruvimsku pesmu, takozvanu "heruviku", u kojoj se kaze da mi tajanstveno
predstavljamo heruvime, koji nevidljivo nose Cara slave. Zato sada treba odbaciti svaku
zivotnu brigu, to jest da ne mislimo nista o imanju, slavi, uzivanju, nego da
dostojanstveno primimo Cara svih zemaljskih i nebeskih stvorenja, sa onom cascu i
slavom, kojom Ga slave angelske cete na nebu, klicuci - aliluja.
Dok narod peva prvi deo heruvike, svestenik najpre cita molitvu, u kojoj se govori
o potrebi duhovne cistote za one koji sluze pred svetim prestolom, a zatim, podivavsi
ruke, govori tri puta heruvimsku pesmu i na kraju kadi oltar i hram sa soleje. Odlazi
zatim zrtveniku, uzima levom rukom diskos a desnom putir i, kad narod prestane sa
pevanjem, izlazi kroz severne dveri, iduci prema sredini soleje, pominje blagocestivi
narod, ktitore i priloznike hrama, episkopa i sve pravoslavne hriscane. Svestenik ulazi u
oltar i stavlja svete darove na razvijen antimins na svetom prestolu, a narod nastavlja da
peva drugi deo heruvike.
Veliki vhod, to jest prenosenje casnih darova sa zrtvenika na sveti presto, radi
osvecenja i pretvaranja u telo i krv Hristovu, sto je i glavna svrha Liturgije vernih, kao i
pevanje heruvimske pesme, simvolicki predstavlja dolazak Isusa Hrista iz Vitanije u
Jerusalim, da pretrpi mucenja, stradanje i smrt. Zato, za vreme velikog vhoda,
gledajuci prenosenje casnih darova, sa najvecom poboznoscu i postovanjem priklanjamo
glave, kao da mimo nas prolazi sam Gospod nas Isus Hristos, iduci na muke i stradanja,
radi nas i nasih grehova i zato treba u sebi da ponavljamo: Seti me se Gospode u
carstvu Tvome (Lk.23,42).
Postavljanje casnih darovana sveti presto predstavlja raspece Hristovo, zatim
skidanje tela sa krsta i polaganje u grob. Zatvaranje carskih dveri i navlacenje zavese,
simvolicki predstavlja pecacenje groba Hristovog i postavljanje straze oko njega.

PRIPREMA ZA OSVECENjE CASNIH DAROVA

Posle tog velicanstvenog prenosenja casnih darova na sveti presto, pocinjemo da se

pripremamo za vrsenje svete tajne Evharistije. Svestenik najpre proiznosi prozbenu
jekteniju, u kojoj svaka molba zavrsava recima: od Gospoda molimo (prosimo). Posle
svake molbe narod odgovara: Podaj Gospode! Jektenije zavrsava podeljivanjem mira i
pozivom svestenika na medjusobnu ljubav: Ljubimo jedni druge, da bismo
jednodusno ispovedali a narod prihvata: Oca i Sina i Svetoga Duha, Trojicu
jedinosusnu i nerazdeljivu. Na ove reci verni su duzni da ispune svoje duse ljubavlju
prema svojim bliznjima, da od srca oproste sve uvrede i da svi u sebi gaje medjusobnu
cistu i bratsku ljubav u Isusu Hristu. Bez takvog raspolozenja duse, prisustvovanje na
Liturgiji ne moze biti Bogu ugodno, a ni nama korisno (Mk.11,25-26;Mt.6,15).
Da bi dostojno i sa verom mogli pristupiti svetoj tajni, poziva nas svestenik recima:
Dveri, dveri, premudroscu pazimo! U staro vreme taj vozglas se odnosio na
specijalne vratare, da paze kako niko ne bi ulazio, ni izlazio iz hrama. Sada nas ovaj
vozglas podseca da zatvorimo vrata srca svoga za sve sto nije dobro. Samo u ljubavi i
jednomisliju, to jest u istoj veri i nadi moze se vrsiti veliko i strasno bogosluzenje tajne
Tela i Krvi Hristove. Zato, pristupajuci mu, mi citamo Simvol vere, u kome su ukratko
izlozene osnovne istine hriscanske vere.
Za vreme citanja Simvola vere, svestenik mase vozduhom iznad svetih darova.
Time on izrazava snagu molitve o silasku Duha Svetog na darove i njihovom osvecenju.
Otkrivanje darova i otvaranje zavese na dverima, oznacava da mi svoju veru ispovedamo
pred licem samoga Gospoda. I sledeci vozglas: Stojmo smerno, stojmo sa strahom,
pazimo da sveti prinos u miru uznesemo, upucuje nas kako treba da stojimo pred
Gospodom i da budemo postojani u veri. Narod prihvata ove reci i dopunjava ih: Milost
mira - zrtvu hvale, jer je Bogu najugodnija zrtva - nasa ljubav prema dusevnom miru i
dusa cista pred Gospodom. Posle upucenog blagoslova, svestenik nas poziva da
uzdignemo svoja srca ka Gospodu. U najuzvisenijem casu Liturgije, hriscani treba da
uzdignu osecanja i misli od zemaljskog ka nebeskom, da odbace sve zivotne brige i da
uprave srca ka Bogu covekoljubcu.

"LjUBIMO JEDNI DRUGE, DA BISMO JEDNODUSNO ISPOVEDALI:

OCA I SINA I SVETOGA DUHA, TROJICU JEDNOSUSTNU I NERAZDELjIVU"!

KANON EVHARISTIJE

Podsecajuci na Spasitelja, Koji je na Tajnoj veceri blagodario, svestenik, klanjajuci

se pred svetim prestolom, govori: Zablagodarimo Gospodu! Od tog momenta pocinje
KANON EVHARISTIJE to jest strogo, po pravilu ustanovljeni poredak samog osvecenja
darova, najvazniji deo Liturgije. Narod peva: Dostojno je i pravedno klanjati se Ocu i
Sinu i Svetome Duhu..., a za to vreme svestenik cita evharistijsku molitvu, uzima
zvezdicu, dodiruje njenim krakovima diskos, govoreci glasno zavrsetak molitve:
Pobednicku pesmu pojeci, klicuci, uzvikujuci i govoreci, a narod punim glasom
nastavlja: Svet, svet, svet, Gospod Savaot. (Savaot - Gospod nad vojskama) Puno je
nebo i zemlja slave Tvoje; Osana (osana, jevrejska rec - Gospode spasi) na
visinama, blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje; Osana na visinama.
Svestenik za to vreme nastavlja da cita evharistijsku (blagodarstvenu) molitvu, koja se
zavrsava recima: "uzevsi hleb u svoje svete i preciste i neporocne ruke, blagodariv i
blagosloviv, osvetiv, prelomiv, dade svojim svetim ucenicima i apostolima, rekavsi: (tada
pokazuje rukom na diskos i Agnec na njemu i nastavlja glasno da govori) Primite,
jedite, ovo je telo moje, koje se za vas lomi na otpustenje grehova". Pokazujuci
na casu govori: Pijte iz nje svi, ovo je krv moja novoga zaveta, koja se za vas i za
mnoge proliva na otpustenje grehova. Na oba ova poziva narod odgovara sa Amin.
U kratkoj molitvi, koju svestenik cita tiho, spominje se krst, grob, tridnevno vaskrsenje,
uznosenje na nebo, sedenje sa desne strane Oca i drugi slavni dolazak, a glasno
izgovara: Tvoje (darove) od Tvojih (mnogobrojnih darova, koje si sam izabrao na Tajnoj
veceri) Tebi prinosimo za sve (sto je pomenuto u predhodnoj molitvi - krst, grob,
vaskrsenje, i drugo) i svega radi (radi naseg spasenja), a narod prihvata: Tebi (zato)
pevamo, Tebe blagosiljamo, Tebi blagodarimo, Gospode, i molimo Ti se, Boze
nas.

OSVECENjE DAROVA

Svestenik sada cita molitvu, u kojoj se direktno obraca Duhu Svetome, da sidje i
osveti darove, da ih pretvori u telo i krv Hristovu. Tek posle ove molitve usudjuje se
pravoslavni svestenik da blagoslovi darove poslednjim, zavrsnim blagoslovom. Nastaje
najsvecaniji trenutak Liturgije. Vrsi se tajna koja je nedostupna i andjelima. Pripremljen
blagodacu Duha Svetog, svestenik blagosilja Sveti Agnec i tiho govori: I ucini ovaj hleb
casnim telom Hrista Tvoga. U tom trenutku zvoni prvi put zvonce u oltaru (obicaj
prihvacen u severnim eparhijama), a narod tiho i pobozno peva: I molimo Ti se, Boze
nas.
Svestenik sada blagosilja putir i tiho govori: A sta je u casi ovoj (ucini) casnom
krvlju Hrista Tvoga. Po drugi put zvoni zvonce, a narod ponavlja: I molimo Ti se,
Boze nas. Svestenik krsnim znakom blagosilja putir i diskos zajedno i govori:
Pretvorivsi ih Duhom Tvojim Svetim. I treci put zvoni zvonce, a narod gromkim
glasom i otegnuto peva: I molimo Ti se, Boze nas. Od tog trenutka, silom Duha
Svetog, casni darovi su osveceni i pretvoreni. Pretvoren je hleb u istinito telo Hristovo, a
vino (sa vodom) u istinitu krv Njegovu, iako pred nasim ocima ostaju u svom prirodnom
obliku. Svestenik pada nicice pred svetim prestolom i zahvaljuje Bogu sto ga je udostojio
ovog najuzvisenijeg svestenodejstva.
Trenutak osvecenja darova i njihovog pretvaranja u telo i krv Hristovu je, prema
tome, najsvetiji i najuzviseniji trenutak. Stoga se zvonjenjem velikog zvona sa zvonika
opominju ne samo prisutni u hramu na poboznije molenje, nego se time objavljuje i
svima koji nisu u hramu, dokle god dopire zvuk zvona, da ostave za casak svoje poslove i
razgovore, da sjedine svoje molitve sa molitvama koje se prinose u hramu.
Kao sto je zrtva Hristova na krstu bila prinesena za ceo svet, isto tako se
evharistijska zrtva prinosi za ceo svet, sto se narocito izrazava u molitvama posle
osvecenja darova, kad se svestenik pojavljuje kao posrednik izmedju Boga i cele
vaseljene.
Svestenik se moli za one koji su spremni da se priceste svetim darovima, zatim za
umrle i najzad za zive. Za pricesnike svestenik se moli, da im sveti darovi budu na
budnost duha, za oprastanje grehova, za zajednicu Duha Svetog, a ne na sud i osudu.
Svestenik se moli da Bog, zbog molitava svetaca, pogleda i na nas.
Uzvisenim glasom spominje svestenik Vladicicu nasu Bogorodicu, precistu Djevu
Mariju, da bi time pokazao duboko postovanje, koje pripada Majci Bozjoj i carici svih
svetih, najmocnijoj nasoj posrednici pred prestolom Bozjim, a pominjemo i sve ostale,
zbog kojih je izvrseno ovo zrtvoprinosenje. Bogorodica je takodje covek i zato je njeno
spasenje, kao i svih ostalih ljudi, bilo izvrseno od strane Hrista. Zive i upokojene clanove
Crkve svestenik pominje tiho, sapatom, a samo arhijereja pominje glasno.
Pomenuvsi crkvenu vlast, svestenik moli od Gospoda jednodusnost i mir za celu
Crkvu i posreduje za sve ljude sveta. Pomeni Gospode grad ovaj u kome boravimo,
svaki grad i zemlju i one koji verom borave u njima. Pomeni Gospode one koji
plove, putnike, bolesnike, patnike, zarobljenike i spasenje njihovo... I nastavlja
glasno: I daj nam da jednim ustima i jednim srcem slavimo precasno i
velicanstveno ime Tvoje, Oca i Sina i Svetoga Duha...
Blagosiljajuci prisutne, svestenik zavrsava KANON EVHARISTIJE. Pocinjuci
pripremanje vernika za primanje svete tajne, to jest pricesce. Svestenik proiznosi po
drugi put prozbenu jekteniju, u kojoj se moli za oprostenje nasih grehova i za
dobijanje mirnog, svetog i bezgresnog zivota. Ova jektenija se zavrsava svecanim
citanjem molitve Gospodnje (Oce nas...).

PRIPREMA ZA PRICESCE

Stojeci pred svetim prestolom, svestenik govori uzvisenim glasom: Pazimo!

Svetinja svetima! Pazljivo uzima prstima obe ruke Agnec i podize ga uvis, sto oznacava
uznosenje Spasitelja na krst i raspece, a reci nas podsecaju da se svetinja, to jest tajna
pricesca, daje samo svetima. Narod na to smerno odgovara: Jedan je svet, jedan je
Gospod Isus Hristos... to jest, niko od ljudi nije svet sam po sebi, vec da svetost dobija
od jednog svetog Isusa Hrista i svaki treba da se trudi, da po meri svoje duhovne moci
dobije osvecenje.
Da bi pokazao Spasiteljeve muke na krstu, razlama svestenik Agnec na cetiri dela i
te delove unakrsno razmesta na diskosu. Zatim uzima jedan deo, na kome pise Isus,
spusta ga u putiri potom uliva toplu vodu, toplotu. Sjedinjenje tela Hristovog (Agneca)
sa bozanskom krvlju, oznacava vaskrsenje Hristovo, a topla voda se sipa u putir da bi se
mi pricestili toplom krvlju Hristovom, jer je u zivom telu topla krv.
Svestenik se pricescuje u oltaru, a narod za to vreme peva pesmu, koja se zove
pricasten. To je neki stih iz Svetog Pisma ili odgovarajuca pesma. Pricesce svestenika u
oltaru podseca nas na vaskrsenje Hristovo unutar zapecacenog groba. Oni se pricescuju
odvojeno telom (od cestica na kojoj pise Hristos) i krvlju iz putira, kako su se u starini
pricescivali svi vernici. Sada svestenik priprema svete darove za pricesce vernika, drobi
cestice NI - KA na sitne delove, prema broju pricasnika, citajuci pri tom reci pashalnih
(vaskrsnjih) pesama i sipa ih u putir. Ako nema pricasnika medju vernicima, onda ce sada
u putir sipati sve cestice sa diskosa.

PRICESCE VERNIKA

Kad je svestenik pripremio pricesce za vernike, otvara carske dveri i iznosi Svetu
casu, pozivajuci vernike recima: Sa strahom Bozjim, verom i ljubavlju pristupite!
Pokazivanje putira na dverima predstavlja javljanje vaskrslog Hrista apostolima, a ucenici
koji su videli Vaskrslog, poklonili su Mu se. Vernici sa poboznoscu i prekrstenim rukama
na grudima dolaze na soleju, gde za svestenikom ponavljaju molitvu pred Sveto pricesce.
U njoj ispovedamo nasu veru u Svetu tajnu pricesca i molimo Gospoda naseg Isusa
Hrista, da nam oprosti nase grehe, koje smo ucinili hotimicno i nehotimicno, recju ili
delom, da bi se mogli neosudjeno pricestiti. Molimo Gospoda da nas pripusti Svetoj tajnoj
veceri, ne zato da bi dali izdajnicki poljubac kao Juda, vec da bi rekli kao onaj razbojnik,
koji je bio raspet sa Hristom: Seti me se Gospode u carstvu Tvome!
Prilazeci Svetoj casi svaki treba da kaze svoje ime. Svestenik pricescuje vernike
kasicicom, zahvativsi telo i krv i govoreci: Pricescuje se cedo Bozje (ime) casnim i
presvetim telom i krvlju Gospoda i Boga i Spasa nasega Isusa Hrista na
otpustanje grehova i na zivot vecni. Pricesceni vernik brise usta ubrusom, celiva
podnozje putira, uzima parce prosfore, klanja se i odlazi ustranu, da pazljivo saceka kraj
Liturgije i blagodarstvenu molitvu, koju ce svestenik procitati posle pricesca. Za vreme
pricesca narod peva: Telo Hristovo primite, izvor besmrtnosti okusite!
Kad su se svi pripremljeni vernici pricestili, unosi svestenik putir u oltar i sipa u
njega sve cestice sa diskosa, koje su izvadjene na proskomidiji. Zatim rukom blagosilja
vernike, a narod izjavljuje kroz pesmu: Videsmo svetlost istinsku, primismo Duha
nebeskog, nadjosmo istinitu veru, klanjamo se nerazdeljivoj Trojici, jer nas je
ona spasla. I poslednji put iznosi svestenik na dveri Svetu casu, osenjujuci njome sve
prisutne, uz reci: Svagda, sada i uvek i u vekove vekova. Oni koji se nisu pricestili,
klanjaju se Svetoj casi, secajuci se vaznesenja Hristovog na nebo. Dobivsi veliku radost u
pricescu Svetim tajnama, mi blagodarimo Bogu u molitvi, koju narod slozno peva: Da se
ispune usta nasa hvale Tvoje, Gospode, jer si nas udostojio da se pricestimo
svetim Tvojim... tajnama... Blagodarenje se nastavlja i u poslednjoj jekteniji, koju
izgovara svestenik, zatvarajuci antimins na svetom prestolu.

ZAVRSETAK LITURGIJE

Svestenik objavljuje zavrsetak Svete liturgije i, pripremajuci vernike za dostojan

izlazak iz hrama, kaze: U miru izidjimo! No pojci, u ime svih vernika, izjavljuju zelju, da
ne izlaze iz hrama drugacije nego u ime Gospodnje, da dobiju blagoslov imenom
Gospodnjim. Tada svestenikstaje iza amvona i cita molitvu, u kojoj ukratko ponavlja
molbe cele Liturgije: on moli da Gospod spasi svoj narod, da blagoslovi one koji Njemu
pripadaju, da sacuva punocu svoje Crkve i da osveti one koji vole lepotu doma Bozjeg, da
ne napusti one koji se u Njega nadaju, jer je svaki dar savrsen koji dolazi odozgo, od Oca
svetlosti, kome treba neprekidno da uznosimo hvalu i slavu, na sta narod tri puta peva:
Neka je blagosloveno ime Gospodnje od sada i do veka!
Zavrsavajuci Liturgiju, svestenik proiznosi otpust, prizivajuci svete Bozje ugodnike,
da posreduju za ljude. Vernici prilaze svesteniku da celivaju casni krst, a on im razdaje
antidor, naforu, to jest ostatke prosfora iz kojih je izvadjen Agnec i ostale cestice.
Nafora se daje onima koji se nisu pricestili na Liturgiji (jer svi vernici nisu uvek spremni i
dostojni da prime Sveto pricesce). Otuda se nafora i naziva antidor - sto znaci: umesto
dara Svete evharistije. Na taj se nacin postize jedinstvo onih koji su se pricestili sa onima
koji se nisu pricestili. Ovim se unekoliko ispunjavaju reci Svetog apostola Pavla: Jer je
jedan hleb, jedno smo tijelo mnogi, posto se svi od jednog hleba pricescujemo
(1.Kor.10.17).
Davanje nafore cini se spomen na agape (veceri ljubavi), zajednicke trpeze
hriscanske zajednice iz prvih vremena Crkve. Od ostatka prinesenih darova, a u svrhu
pomaganja siromasnih, odrzavale su se agape - zajednicko bratsko obedovanje, kao
vidljiv znak medjusobne ljubavi i hriscanskog jedinstva.
Na mesto ovih agapa crkva je uobicajila da, posle Liturgije, podeli vernima ostatke
blagoslovenog hleba, u znak njihove zajednice sa Crkvom. U znak te zajednice nafora se
salje kuci onima, koji zbog bolesti ili kakvog drugog opravdanog razloga, nisu mogli da
dodju u crkvu na Sluzbu Bozju.
Nafora se obicno jede pre svakog drugog jela toga dana.
 MOLITVA PRE PRICESCA

Verujem Gospode i ispovedam da si Ti vaistinu Hristos, Sin Boga zivoga, Koji si

dosao u svet da gresnike spases, od kojih sam prvi ja. Jos verujem da je ovo samo
precist Telo tvoje i ovo sama casna Krv tvoja. Stoga Ti se molim: pomiluj me i oprosti mi
sagresenja moja, hotimicna i nehotimicna, ucinjena recju i delom, svesno i nesvesno i
udostoj me da se neosudjeno pricestim precistim Tajnama tvojim na otpustenje grehova i
na zivot vecni.
Primi me danas Sine Bozji, za pricasnika Tajne Vecere tvoje, jer necu kazati tajnu
neprijateljima tvojim, niti cu Ti dati celiv kao Juda, vec kao razbojnik na krstu ispovedam
Te: pomeni me, Gospode, u Carstvu tvome. Neka mi pricescivanje svetim tajnama
tvojim, Gospode, ne bude na sud i na osudu, vec na isceljenje duse i tela. Amin.

MOLITVA POSLE PRICESCA

Blagodarimo Ti covekoljubivi Vladiko, dobrotvore dusa nasih, sto si nas i u danasnji

dan udostojio tvojih nebeskih i besmrtnih tajni. Ispravi put nas, utvrdi sve nas u strahu
tvome, sacuvaj zivot nas, ucvrsti korake nase, molitvama i moljenjima slavne Bogorodice
i Prisnodjeve Marije i svih svetih tvojih. Amin.

IZ POSREDNICKE MOLITVE NA LITURGIJI

SVETOG VASILIJA VELIKOG

...Pomeni Gospode tvoju svetusabornu i apostolsku Crkvu od kraja do kraja

vaseljene i daruj mir njoj koju si stekao casnom Krvlju Hrista tvoga i ovaj sveti hram
utvrdio do svrsetka veka...
Pomeni Gospode blagoverni narod nas, naoruzaj ga oruzjem istine i daruj mu
pobedu nad vidljivim i nevidljivim neprijateljima...Dobre sacuvaj u dobroti tvojoj, rdjave
dobrotom tvojom obrati u dobre... po obilju milosti tvoje pomiluj nas: domove nase
napuni svakim dobrom, brakove sacuvaj u miru i slozi, decu odgaji, omladinu vaspitaj,
starce ukrepi, malodusne utesi, rasejane saberi, zabludele obrati i prisajedini tvojoj
svetoj Crkvi; plovi sa onima sto plove; putuj sa onima sto putuju; udovice stiti; sirocad
zastiti, suznje oslobodi; bolesnike isceljuj.
Pomeni Boze one pod sudskim isledjenjem i one po rudnicima... i sve one sto su u
bilo kakvoj nevolji i nuzdi i opasnosti.
Pomeni Gospode i sve one kojima je potrebno tvoje veliko milosrdje i one koji nas
vole i one koji nas mrze... Pomeni i sav narod tvoj i izlij na sve bogatu milost tvoju i daruj
svima ono sto mole za spasenje... Jer si Ti Gospode pomoc bespomocnicima, nada
beznadeznima, lekar bolesnima...