Etiki aspekti savremenih tehnologija

Savremena ekonomska i poslovna dinamika trai sve veu otvorenost, slobodu i liberalizam svih ekonomskih subjekata. To podrazumeva visok stepen poverenja ili socijalnog kapitala, odnosno pokree dilemu o odnosu izmeu ekonomije i etike. ovija istraivanja u ovoj oblasti pokazuju da odsustvo etikih normi u poslovanju nanosi veliku !tetu kako pojedinim kompanijama, tako i ukupnoj svetskoj ekonomiji. "bog toga se ovoj temi posveuje sve vi!e panje u istraivanjima i edukaciji. #oslovna etika ima svoje dve osnovne dimenzije ispoljavanja i mani$estovanja, a to su kolektivna, grupna etika i etika pojedinca. %olektivna etika ukljuuje etike postupke u poslovnim odlukama rukovodstva i menadmenta kompanija koje se odnose na spolja!nje subjekte i okruenje, ali i etike odnose unutar samih kompanija. a drugoj strani, pojedinac koji ne poseduje elementarne principe line poslovne etike, i ima de$icit ukupnih moralnih standarda, uvek je spreman da izvr!i prevaru, da stavi svoje line interese iznad kolektivnih, zakonskih, iznad normi obiajnog poslovnog morala i ljudskog odnosa, da naru!i poslovnu klimu i atmos$eru. &snovno pitanje koje se postavlja u analizi poslovne etike i odnosa ekonomije i etike jeste' gde je granica koja odreuje da li je ne!to u poslovanju moralno ili nije( &drediti granicu poslovne etike predstavlja veliki izazov za svakog rukovodioca i menadera, ali i za sve zaposlene ljude. To je pitanje line odluke, vlastitog doivljaja situacije, potreba, interesa i motiva, pitanje vlastitog moralnog integriteta, ali i pitanje kulturnog naslea, oekivanja i pritisaka koji dolaze iz preduzea i okruenja. Kljune rei: poslovna etika, poverenje, socijalni kapital, poslovna klima, kolektivna etika, etika pojedinca, granica poslovne etike. "a realizaciju ovog seminarskog rada, odabrao sam savremeno dru!tveno okruenje )nterneta. To je virtuelna oblast koju poseujem svakodnevno, i smatram se direktnim uesnikom u njenom $unkcionisanju. * pro$ilisanju etikih dilema upotrebe )nterneta, trudio sam se da se drim poslovne s$ere, ali su mnoga moralna naela op!teg karaktera.

Smatram da ovaj seminarski rad ne moe svojim de$inisanim obimom da zadovolji svu !irinu etikih vrednosti i stavova, koji se stalno obnavljaju na )nternetu, jer je i on sam potpuno dinamian sistem, pa sam se usresredio na su!tinske moralne dileme, koje su se same iskristalisale kao kljune karakteristike )nternet prostora.

+. #oslovna etika
Etika je grana $ilozo$ije koja se bavi pitanjima moralnog pona!anja. #rouavanje etike moe ponuditi sredstva za dono!enje te!kih moralnih odluka, linih i pro$esionalnih. ,ilj nije da se donose etike odluke s kojima e se svi sloiti, ve da se ojaa na!a sposobnost da na racionalnoj osnovi branimo kritike sudove. Etike dileme su svuda oko nas i kao sastavni deo svakodnevnog ivota predstavljaju konstantan izazov na!em oseaju za etiku. -eina nas bi na isto pitanje odgovorila na osnovu ranije zauzetih stavova. .li, da li onda moemo i da odbranimo odluke zasnovane na nekim uspostavljenim etikim principima( To je su!tina prouavanja etike / da nauimo kako javno da opravdamo na! etiki izbor na osnovu vrstih etikih premisa. .li, !ta je zapravo etika i u emu se razlikuje od morala( 0e moral izvedena je od latinske rei mos, moris, !to znai 1izmeu ostalog2 3nain ivota3 ili 3postupanje3. &na se esto povezuje sa religijskim verovanjem i linim pona!anjem. 0e etika, s druge strane, izvedena je iz grke rei ethos, !to znai 3obiaj3, 3upotreba3 ili 3karakter3. & etici se esto misli kao o racionalnom procesu primene postojeih principa prilikom sudara dva moralna ogranienja. ajtee etike dileme nastaju kada doe do sukoba dva 3ispravna3 moralna ogranienja. "ato etika esto podrazumeva ravnoteu suprotstavljenih ispravnih odgovora, tamo gde nema onih 3tanih3. #rimer moe biti radnik na poslu, koji obea da e utati kada mu se kolega poveri da je potkradao $irmu. .ko !e$ poku!a da od prvog radnika izvue potvrdu priznanja drugog, prvi radnik mora da odmeri lojalnost kolegi 1kao moralne vrednosti2 prema posveenosti istini 1kao drugoj moralnoj vrednosti2. Etika odraava shvatanja dru!tva o tome !ta jeste a !ta nije ispravno u nekom inu, kao i razlike izmeu dobra i zla. .ko nekoga optuite da je lenj ili nestruan, to ne znai da ste ga optuili za nemoralno pona!anje. S druge strane, laganje i kraa podrazumevaju kr!enje etikih normi. "ato se etika esto opisuje kao skup principa ili kao kodeks moralnog pona!anja. Spremnost na eventualne dileme vaan je cilj etikog obrazovanja i procesa moralnog rasuivanja. aravno, pojedina etika ogranienja podlona su promenama. Standardi pro$esionalnog pona!anja konstantno se menjaju kako zaposleni pode!avaju svoje moralne kompase u skladu s okolnostima koje se menjaju. a primer, nekada su zaposleni, nedovoljno plaeni za svoj rad,

rutinski prihvatali poklone i sline izraze zahvalnosti od svojih saradnika, odnosno korisnika, pacijenata i sl. 4anas se na takvu praksu gleda sa prezirom, mada jo! ne postoji jedinstven stav o tome gde povui crtu.

5. 4e$inisanje morala i etike

4e$inisane moralne vrednosti i stavovi predstavljaju komponente etikog pona!anja. 6oralna vrednost je, dakle, ne!to !to je 3cenjeno, vredno, o emu se ima visoko mi!ljenje, ili ne!to podjednako dobro3. .utonomija, pravda i dostojanstvo ljudskog ivota primeri su vrednosti koje su vane najveem delu dru!tva. &bjektivnost i po!tenje esto se navode kao snovne vrednosti novinarskog rada. Slino tome, poverenje, integritet i iskrenost poeljne su vrednosti svakoga ko se bavi odnosima s javno!u. -rednosti su sastavne komponente stavova / dakle, 3nauene emotivne, intelektualne i bihejvioristike reakcije na linosti, stvari i dogaaje3. a primer, stavovi protivnika eutanazije moda se zasnivaju na $undamentalnim moralnim vrednostima kao !to je svetost ivota. asuprot tome, stavovi onih koji veruju u 3pravo na dostojanstvenu smrt3 zasnivaju se na osnovnim vrednostima kao !to su autonomija pojedinca i pravo na kvalitet ivota. Stoga je lako videti za!to etiki sporovi i debate proizvode tako emotivnu retoriku. 7etiri znaajna izvora direktno utiu na na!e $ormiranje vrednosti i stavova '

porodica pripadnost grupi uzori dru!tvene institucije

Sticanje vrednosti i $ormiranje stavova jeste sloen proces i nije lako podloan naunoj proveri. )pak, za veinu nas vane sile koje oblikuju na! moralni razvoj su porodica, pripadnost grupi, uzori i dru!tvene institucije. 0oditelji su na! prvi susret s disciplinom, ali kako se razvijamo u autonomne osobe, pripadnost grupama, uzori i institucionalne sile igraju sve znaajniju ulogu u oblikovanju na!e moralne sudbine. *z toliko razliitih sila koje nas bombarduju etikim signalima, neminovna je pojava sukoba meu suprotstavljenim vrednostima. #rouavanje etike i moralno rasuivanje ne mogu nam automatski re!iti takve sukobe, ali mogu pruiti sredstva koja e nam olak!ati suoavanje s te!kim etikim izborima. * kojoj meri e svaki od ovih izvora uticati na na!e moralno postupanje zavisie od jedinstvenih okolnosti svakog pojedinca.

8. ain $ormiranja vrednosti

&ekivano, roditelji ine prvi i verovatno najvaniji model pona!anja za decu. 0oditelji imaju primarni uticaj u usaivanju svesti i oseaja za dobro i lo!e. eke vrednosti i stavove dete ui disciplinom i instrukcijama, dok neke stie opona!anjem roditelja. a primer, roditelji koji se uporno meusobno optuuju za probleme i te!koe usauju deci pogre!no uverenje da nismo odgovorni za svoje postupke. )sto tako, majka koja nastavniku napi!e lano pismo da 3#erici jue nije bilo dobro3 !alje svom #erici poruku da je laganje dozvoljeno. )ronino je to !to takav roditelj nikada ne bi detetu poku!ao da usadi uverenje da je laganje pozitivna vrednost, ali svojim pona!anjem !alje poruku da je varanje dru!tveno prihvatljivo u pojedinim situacijama. #ripadnost grupi je drugi vaan $aktor uticaja u moralnom razvoju, posebno meu adolescentima. ajvanije grupe su one sa kojima se sreemo u kom!iluku, !koli, crkvi, klubovima i, kada odrastemo, na poslu. Takve grupe mogu izvr!iti ogroman, nekad neizdriv pritisak na prilagoavanje. * okviru njih moralne vrednosti neke osobe prolaze kroz najtee izazove, a zbog dru!tvene uloge koja se zahteva od lanova grupe ovde moe doi do etikih kompromisa. aravno, u pojedinim sluajevima kao !to je pripadnost verskoj organizaciji, lanstvo u grupi moe ojaati sistem vrednosti pojedinca. *zori su one osobe koje cenimo, po!tujemo i elimo da opona!amo. &ni mogu da nas naue dobrom ili lo!em 1na primer, mladima moe biti privlaan raskala!ni ivot preprodavaca droge2, ali i imaju ogroman uticaj na imitativno pona!anje drugih. 4eca i adolescenti ulaze u psiholo!ke veze sa svojim uzorima i preuzimaju njihove ideje, stavove i postupke. #orodice, grupe i uzori imaju snaan i oigledan uticaj na na! oseaj za etiku. .li ne treba zanemariti ni dru!tvene institucije kao vaan $aktor uticaja na moralni ivot pojedinca. 4a li takve institucije menjaju na!e etike standarde ili ih samo odraavaju( To je sloeno pitanje, mada ne treba posebno nagla!avati da dru!tvene institucije odraavaju preovlaujue norme i istovremeno imaju kljuni znaaj u menjanju stavova u vezi sa standardima pona!anja. a primer, 3seksualna revolucija3 je uveliko bila u toku kada se u nju ukljuila televizija, ali je najverovatnije da je kod javnosti upravo televizija imala vanu ulogu u prihvatanju veih seksualnih sloboda, mada se ovo ne moe nauno dokazati. )nstitucije imaju jak uticaj na svoje lanove i odreuju etiki ton njihovog postupanja. * svakoj organizaciji postoji moralna kultura koja se odraava kako u pisanim pravilnicima tako i u primerima vodeih rukovodilaca. ) jedno i drugo inspiri!e etiko pona!anje lanova institucije.

9. Savremene tehnologije

)nternet, kao virtuelna institucija, se posljednjih nekoliko godina vrlo brzo razvija i postaje dominantan medij za komunikacije i poslovanje. 6eutim, postoji malo zakona i pravila koja se bave )nternetom. "bog daljeg razvoja )nterneta i njegove sve vee vanosti on postaje meta raznim vladama i institucijama vlasti koje ga ele regulisati i kontrolisati, a jednako tako i pojedincima koji ele naru!avati tuu privatnost. 4ono!enje pravila i zakona o )nternetu nije nimalo lak zadatak. Sama priroda )nterneta / milioni povezanih raunara na svim stranama sveta, ine regulisanje )nterneta te!kim, ako ne i nemoguim. edostatak pravila znai da svako ko koristi )nternet, koji je veinom javna mrea, moe biti meta svakome ko ima tehniko znanje i volju za napad na tuu privatnost. eki etiari ispravno uoavaju etike izazove neregulisanog )nterneta. 6eutim, postoji i tendencija ka histeriji svaki put kada se javi nova tehnologija, !to ostavlja pogre!an utisak da su etika pitanja koja ona postavlja jedinstvena. 4igitalna manipulacija $otogra$ija, na primer, ne menja injenicu da se primenjuje obmana, a obmana je jedno od trajnih pitanja novinarske prakse. )sto tako, nema sumnje da pitanja kao !to su naru!avanje privatnosti, piraterija intelektualne svojine i !irenje lanih in$ormacija dobijaju veu dimenziju na )nternetu. .li tehnologija nije izmenila osnovna etika pitanja. a primer, kraa intelektualne svojine je sama po sebi lo!a, bez obzira na to da li se javlja u sajberspejsu ili pomou nekih tehnolo!ki jednostavnijih sredstava. Zato su vrednosti o kojima govori etika vanvremenske i ne menjaju se uvoenjem novih tehnologija. aprotiv, nove tehnologije se ipak na kraju prilagoavaju etikim kodeksima.:judska psiha )nternet prihvata i tretira kao i svaki drugi javni medijum. )pak, )nternet je po mnogo emu razliit od ostalih medija za komunikaciju sa kojima se savremeni ovek sree. &d razvoja radija, T-/a i savremenih oblika satelitske televizije, sa desetinama, stotinama pa i vi!e hiljada kanala, sadrajima prilagodjenim raznim ciljnim grupama, ovek je izloen uticajima raznih kultura, obiaja, in$ormacijama u obliku slike, zvuka, ideja. )pak, svi ti mediji nemaju ono !to odlikuje )nternet / svi su oni jednosmerni, dakle in$ormacije teku samo ka korisniku. "a razliku od novina, radija i T-, gde bi smo svi mi priznali to ili ne eleli da se pojavimo, ali je to te!ko izvodljivo, )nternet je medij koji nam upravo to i omoguava. )nternet uvodi novinu / korisnik interneta moe svoje mi!ljenje, ideje i proizvode podeliti sa milionima korisnika u svetu, moe direktno uticati na druge korisnike i moe potpuno nesputan istraivati nebrojeno stranica napisanih od drugih korisnika. .li sva sloboda koju )nternet nudi, povlai i odgovornost / sami smo odgovorni za sve !to izjavimo ili uinimo na njemu. %ako to deluje na ljude( 6ogunost da ono !to radite vidi ogroman auditorijum razliito deluje na svakog oveka. eko se zbuni ili upla!i, neko se malo uozbilji, neko tremu razbija !alom, neko to prihvata normalno, kao i

razgovaranje tele$onom. &no !to neko smatra normalnim pona!anjem nekom drugom se moda ne dopada. )mamo samo jedan )nternet i moramo da nauimo da ga zajedno i koristimo. To znai da moramo biti spremni na maksimalnu meusobnu toleranciju i obzire, ali i odgovornost za ono !to radimo. *pravo zbog toga postoje odreene norme koje treba svi da po!tujemo. "ato je )nternet konzorcijum 1koji je odgovoran za razvoj standarda pomou kojih )nternet $unkcioni!e2 de$inisao neke predloge pravila pona!anja kroz 0;, <=99. *op!teno, za sve oblike aktivnosti na )nternetu vai da ne smete raditi ni!ta !to je protivzakonito ili se kosi sa osnovnim moralnim normama. &stala pravila zavise od pojedinih internet servisa. &ve norme pona!anja na )nternetu se mogu svesti na nekoliko osnovnih'

#okaite po!tovanje i razumevanje prema drugima e koristite internet za !irenje rasnih i verskih predrasuda emojte koristiti raunar da bi naneli drugima !tetu emojte ometati druge u kori!enju mree ili raunara emojte nju!kati po tuim dokumentima emojte krasti podatke ili prisvajati tue ideje emojte koristiti tue resurse bez odobrenja 0azmislite o dru!tvenim posledicama programa kojeg pu!tate u promet

aravno, po!to svaki vid komunikacije ima drugaije osobine, stoga proistie da se pravila pona!anja donekle razlikuju u zavisnosti od njenog oblika, i to kao '

komunikacija dva korisnika 1elektronska po!ta2 komunikaciju sa vi!e korisnika 1$orumi, mailing liste2 postavljene sadraje 1>eb stranice i druge oblike servera2

* ovom trenutku ne treba posebno nagla!avati da je konvergencija komunikacionih vidova, primenom )nternet tehnologija, revolucionarno promenila svet u kojem ivimo. 0enik na!eg dru!tva sada je prepun modernih izraza kao !to su internet, sajberspejs, digitalizacija, elektronska po!ta i in$ormacioni superautoput. #osledice ovog zadivljujueg kulturnog preobraaja istovremeno su velianstvene i zastra!ujue i predstavljaju izazove politiarima, sociolozima i $ilozo$ima. Konvergencija je najnoviji pojam u tehnolo!kom reniku. &n ima vi!e znaenja ali nema potrebe nagla!avati da revolucionarno menja nain na koji komuniciramo. 6obilni tele$oni, na primer, mogu da rade i kao internet terminali, raunar moe da slui i kao televizor, beina tehnologija postaje omiljeni nain tele$oniranja, a pristup )nternetu danas omoguavaju i lokalne kompanije za kablovsku televiziju. Spisak je podui.

?. Etika i moralne norme novih tehnologija

ema sumnje da nove tehnologije uvode nove pristupe neetikom pona!anju, ali to je ve poznata stvar. aravno, jedna od najveih briga jeste lakoa kojom se line in$ormacije mogu prikupljati i deliti preko interneta. &snovna vrednost jo! uvek je privatnost. *potreba >eba u pirateriji muzike ili $ilmova, umesto klasinih metoda presnimavanja, ne menja injenicu da neetiko postupanje obuhvata krau intelektualne svojine. %ao !to upotreba digitalne tehnologije za menjanje $otogra$ije i dalje obuhvata pitanje iskrenosti i istine. #rikljuivanjem raunara na )nternet, odnosno na raunarsku mreu realizovanu )nternet tehnologijama, postoji realna opasnost da neko ko se takoe nalazi u mrei kao uljez pristupi resursima na!eg raunara, na primer podacima na disku koji predstavljaju poslovnu prepisku. 4a li je, onda, na!a kompanija sigurna ( @edna od posledica naru!avanja neije privatnosti moe da bude i tzv. kraa identiteta. Snabdeveni individualnim personalnim in$ormacijama, kradljivci identiteta mogu da otvore raune u bankama, obavljaju kupovinu, a u zemljama u kojima su automatizovane servisne usluge za graane, mogu da dobiju serti$ikate o roenju, paso!, kredit i sl., a sve to u ime osobe o ijim podacima se radi. :anim identitetom kriminalac moe da dobije pozajmicu u banci, kupi auto, stan, ode na putovanje i sl., i na taj nain rtvu moe da optereti $inansijski, a u nekim sluajevima da joj napravi i kriminalni dosije. 4vosmerni mediji, elektronska po!ta, pristup raunarskim bazama podataka i kupovina od kue / sve su to mehanizmi koji omoguavaju prikupljanje in$ormacija o pojedincima. #o!to se smatra da je in$ormacija / roba koja ima ekonomsku vrednost, ona se esto obrauje i prodaje marketin!kim $irmama. Tema dostupnosti privatnih podataka postala je mnogo !ira od pitanja njihove puke komercijalne upotrebe nakon !to je posle 11. septembra ameriki Kongres usvojio takozvani Patriotski Akt. &vaj zakon dravnim organima daje !iroka ovla!tenja da prislu!kuju, prate i snimaju bilo koga osumnjienog za ilegalne, ne samo teroristike, aktivnosti u S.4/u. Tehnologije nadzora i prikupljanja in$ormacija nisu vezana samo za navodne teroristike aktivnosti, nego u rukama velikih kapitalistikih kompanija i drava nalaze svoju primjenu i u sankcioniranju onih koji ine alternativu autorskim pravima 1copAright2 za!tienim podacima. "akon koji sankcioni!e slobodno deljenje podataka, a samim tim i anonimnost na )nternetu, poznat je kao 4igitalni milenijumski akt za autorska prava, a potpisala ga je demokratska administracija Billa ,lintona <==C. godine. &vaj zakon slui, recimo, .merikoj asocijaciji za za!titu muziara 1>>>.riaa.com2 da bez dokaza optuuje korisnike )nterneta za nepropisnu razmjenu podataka. Dto znai da ovaj akt dopu!ta agencijama kao 0).. da prisile lokalne )nternet provajdere 1)nternet Service #roviders, )S#2 da

daju sve podatke o svojim korisnicima, ako 0).. to od njih zatrai, a bez predoavanja dokaza o aktivnosti subjekta iji se podaci trae. #oslednji sluaj je zahtev 0)../e bostonskom *niverzitetu da otkrije identitet studenta koji je bez dokaza optuen za razmenu muzikih $ajlova, a u iju je odbranu stala .merika unija za civilne slobode. #rojekat "Internet pod nadzorom", koji prati stanje slobode na )nternetu u vi!e od ?E zemalja, otkrio je da su prava korisnika interneta i online novinara znatno ograniena nakon =. Septembra. 34emokratske zemlje postepeno oduzimaju slobode od svojih graana3 u ime vee nacionalne sigurnosti, uvoenjem zakona koji daju vladama pro!irena ovla!enja da !pijuniraju korisnike interneta i privode osumnjiene za terorizam. Sjedinjene 4rave i ;rancuska vode u dono!enju antiteroristikih zakona. 6eutim, autoritarni reimi sa svoje strane provode sopstvene mere, pri emu im nacionalna sigurnost slui kao izgovor za nove represalije protiv politikih disidenata i nezavisnih novinara i pisaca. @ednom diktatoru je upravo to i potrebno F dok se hvali borbom protiv terorizma, oi meunarodne zajednice nee videti da on u stvari hapsi cAber/disidente i cenzori!e >eb strane. * meuvremenu, sve je vei broj vlada koje koriste so$isticiranu tehnologiju da bi uskratile svojim graanima pristup in$ormacijama na internetu. %ina je instalirala specijalne $iltere za internet koji ne dozvoljavaju korisnicima pretraivaa Google da dou do in$ormacija o kontraverznim temama, kao !to su ljudska prava. * *zbekistanu vlasti koriste 3modi$ikovana ogledala3 F lanu verziju kontroverznih >eb/strana koje izgledaju kao da su original, ali u stvari sadre izmenjene in$ormacije. 6eu svim zemljama koje su u izve!taju praene, %ina je i dalje na prvom mjestu po hap!enjima korisnika interneta. Trenutno ih je !ezdeset troje u zatvoru. -ijetnam je na drugom mjestu sa sedmoro zatvorenih cAber/disidenata, a za njim slede 6aldivi sa troje. #ojedinani pristup )nternetu stvorio je i zabrinutost, pravnu i etiku, u vezi s upotrebom sajberspejsa za neregulisano !irenje pornogra$ije i nekontrolisano !irenje krae intelektualne svojine. &pasnost od neregulisanog >eb/a moda se najbolje ilustruje velikim izdavakim kuama, koje obino pozelene od besa kad im neko spomene skraenicu 6#5. #o!to se oko prodaje kompakt diskova vrte milioni dolara, muzika industrija se podigla traei godinama nekoga koga bi tuili zbog zloupotrebe. #rona!li su rtvu u autorima programa za razmenu datoteka apster. #rvi put primeniv!i na )nternetu revolucionaran distribuirani sistem deljenja datoteka, apster je za manje od godinu dana stekao preko +E.EEE.EEE vernih korisnika. #oznata amerika grupa 6etallica prva je podnela tubu protiv autora ovog programa zbog kr!enja autorskih prava, a zatim je usledila i tuba amerikog *druenja autora u muzikoj industriji 10)..2, pro!log decembra. Sudija 6erilin #atel nedavno je, do daljeg, zabranila upotrebu programa apster, uz obja!njenje da sudskim procesom samo stie jo! veu popularnost i da bi do kraja suenja dodatno

o!tetio muziku industriju. eke od najproblematinijih etikih dilema rezultat su integracije raunara i digitalne tehnologije. 4igitalizacija je proces elektronskog konvertovanja slika, zvuka i teksta i njihovog uvanja u obliku ci$ara koje se kasnije mogu dekodirati i vratiti u prvobitni proizvod ili neki njegov izmenjeni oblik. #o!to je 3rekonstruisani3 proizvod savr!ena kopija originala, bilo koju trans$ormaciju originalnog sadraja nemogue je otkriti. @edan program je raspr!io snove o najsigurnijem digitalnom $ormatu dana!njice. Grupa skandinavskih hakera je pre vi!e od godinu dana 3probila3 za!titu digitalnog video diska 14-42 i objavila na )nternetu besplatan program 4e,SS koji je reprodukovao takve diskove pod :inuHom. 6noge )nternet lokacije ukljuile su ovaj program u svoje sadraje / i ubrzo se na!le na sudu. 6ada su u njihovu odbranu stale brojne organizacije poput E;; 1Electronic ;rontier ;oundation2, suenje je nedavno zavr!eno, i to znatno nepovoljnije po slobodu govora na )nternetu nego !to je iko oekivao. e samo da je zabranjena upotreba programa 4e,SS, ve su i lokacije koje su ga prenosile kanjene. 6nogi pravnici vide u ovoj odluci iste probleme kao i sa zloglasnim zakonom o pristojnosti u komunikacijama 1,omunicatons 4ecencA .ct2. Taj zakon je <==?. progla!en neustavnim u S.4, a zagovornici slobode govora na )nternetu nadaju se da e na slian nain preobratiti sudsko re!enje i u ovom sluaju. .dvokati $ilmske industrije najavili su ak i tube protiv Ieb lokacija koje su hipervezama usmeravale posetioce ka piratskim sadrajima. Evropski telekomunikacioni gigant British Telecom, oti!ao je korak dalje / zatraio je plaanje autorskih prava na sve hiperveze.

J. #osrnue morala sa novim tehnologijama

Eutanazija u udarnom T- terminu, pornogra$ija u sajber prostoru, uasavajue $otogra$ije u lokalnim novinama, homoseksualna konverzacija na radio programu / to su samo neki od primera kontroverznih tema koje odraavaju osetljivost ljudi na ono !to bi se moglo opisati kao moralno uvredljiv sadraj. Svaki materijal koji vrea moralne standarde odreenih segmenata dru!tva treba da spada u tu kategoriju, a ta pitanja su esto isprepletana s onima koja su u vezi s antisocijalnim pona!anjem. 7etiri milijarde dolara koliko .merikanci potro!e na video/pornogra$iju vi!e je od godi!njeg prihoda koje zaradi bilo koja bejzbol, ko!arka!ka ili $udbalska liga. .merikanci godi!nje plaaju vi!e za pornogra$iju nego za bioskopske ulaznice i sve scenske umetnosti zajedno. )nternet pornogra$ija verovatno je jedina koja uspeva da se razvije, dok su kompanije u kolapsu. Takvim izuzetnim tri!nim prisustvom oito je da $ascinacija pornogra$ijom nije samo deo ivota dru!tveno neprilagoenih osoba. &na je sveprisutna i prkosi

demogra$skom pro$ilisanju. . ipak, navodne !tetne posledice pornogra$ije po moralnu in$rastrukturu dru!tva i dalje zauzimaju znaajno mesto u raspravama nacije. #rotivnici pornogra$ije predviaju moralni .rmagedon ukoliko se ta pojava ne izbaci iz na!eg kulturnog menija, dok njihovi protivnici odgovaraju optubama za cenzuru. ajnovija, i moglo bi se pokazati najkrvavija, bitka s pornogra$ijom i nepristojno!u jeste u sajber prostoru. %ao najvei i najpristupaniji onlajn servis, internet praktino predstavlja beskonano tri!te ideja, najistiji oblik demokratije. &n takoe nudi beskrajan meni najperverznijeg seksualno eksplicitnog materijala. ajveu opasnost predstavlja mogunost da deca lako pristupe sajber pornogra$iji, a mnoga od njih su raunarski pismenija od svojih roditelja, ali nisu emocionalno pripremljena za ono !to e videti. )z tih razloga, neki zabrinuti roditelji podravaju dravnu regulaciju. )z etike perspektive, re!enje, ukoliko ono uop!te postoji, ne razlikuje se primetno od onog preporuenog za borbu sa opasnim uticajem seksa i nasilja na televiziji' kontrola i nadzor samih roditelja. *vredljiv sadraj ne ukljuuje uvek nepristojan ili opscen materijal. eke $otogra$ije i prilozi u )nternet vestima tako su plastini da pogaaju oseanja prosenog posetioca sajta. #retpostavimo, na primer, dravnog zvaninika upravo osuenog za te!ko krivino delo koji saziva kon$erenciju za novinare da bi objavio svoju ostavku. .li, umesto oekivanog objavljivanja ostavke, on vadi pu!ku i dok kamere snimaju, stavlja cev u usta i povlai obara. 4a li treba objaviti ovaj snimak( ;otogra$ije ljudskih rtava u ratovima uvek su uznemirujue i esto jezive. %oga ne bi odbila slika mrtvog irakog vojnika neposredno izvan %uvajta koji sedi u dipu s ugljenisanom glavom, koju je uslikao $otogra$ na zadatku( )li, patetina $otogra$ija %enijaca koji poku!avaju da identi$ikuju roake i prijatelje u mrtvanici u ajrobiju nakon bombardovanja amerike ambasade <==C. godine. . onda, tu su i vizuelni dokazi o genocidu u Bosni i Kercegovini, !okantno zave!tanje mrane strane ljudskog iskustva. aravno, etike posledice takvih munih odluka esto prevazilaze izraze moralnog ogorenja. .merikanci su, na primer, bili uasnuti snimcima razdraganih Somalijaca koji vuku telo mrtvog amerikog vojnika kroz ulice 6ogadi!a. akon toga, hiljade .merikanaca pozvalo je vladu traei da se amerike trupe povuku iz ove zlosrene operacije. 7lanovi %ongresa pozivali su se na ove $otogra$ije traei od predsednika %lintona da odmah povue trupe. Slike i reakcija javnosti podstakli su nacionalnu debatu o etikim implikacijama $otogra$ija i uticaju )nterneta na spoljnu politiku. &vakvi prepadi za koje neki smatraju da prevazilaze granice pristojnosti obino dovode do optubi novinara koje idu od prekoraenja dobrog ukusa do voajerizma. %ontroverza oko moralno uvredljivog sadraja, verovatno vi!e od bilo kog

drugog etikog pitanja, dotie vrstu dru!tva kakvo elimo da ono bude. a!e liberalno naslee podstie nas u pravcu slobode. .li ak i u otvorenom dru!tvu postoje granice, a najvei deo etike debate $okusira se upravo na njih. S jedne strane, sistem etike zasnovan na moralnoj ednosti doveo bi do asketskog sadraja u medijima koji bi verovatno odbila veina publike. S druge strane, apsolutna sloboda vodi moralnom haosu i destrukciji kulturnog kontinuiteta. #raktino govorei, nijedan ekstrem nije izvodljiv. 4akle, u kulturno diverzi$ikovanom dru!tvu, strategija treba da bude iznalaenje nekog srednjeg re!enja, kompromis izmeu prekomerne moralne ednosti i moralnog haosa. Zakljuak Suoeni smo sa novim etikim izazovima koje je porodila eksplozija in$ormacija i novih tehnologija koje se slue in$ormacionim superautoputevima. -eliki broj kompjuterskih baza podataka, mogunost digitalizacije in$ormacija i njihovog pohranjivanja i neverovatan potencijal sajberspejsa, kako u dobrom tako i u lo!em smislu, predstavljaju veliki moralni izazov. &no !to treba upamtiti jeste da su $undamentalne vrednosti, koje su nam dobro sluile u moralnom rezonovanju kada su u pitanju bili konvencionalniji etiki problemi / istina, po!tenje, po!tovanje linosti, pravinost i tako dalje F bezvremene i treba da nam poslue i u suoavanju s izazovima in$ormatikog doba. )storija nam pokazuje da e posle perioda haosa neka vrsta regulative biti nametnuta )nternetu, verovatno na insistiranje onih koji ele da maksimiziraju komercijalne mogunosti koje pruaju nove tehnologije. "apravo, svaka tehnologija koja je revolucionisala proces komunikacije / od otkria !tamparske prese, preko ere geogra$skih istraivanja do otkria telegra$a i radija / donosila je haos koji je na kraju regulisan ili od drave ili od pojedinaca. )nteresantno je da oni koji mogu najvi!e da pro$itiraju od novih tehnologija istovremeno su i oni koji se najvi!e zalau za dravnu intervenciju. * ovom trenutku nejasno je kako izvr!iti regulaciju sajberspejsa, meutim to spada u prirodan tok stvari da subverzivne tendencije novih tehnologija budu potinjene nekom obliku regulative. aravno, etiko pona!anje onih koji jezde )netrnetom jednim delom odredie koliko e takva regulativa biti stroga.

:)TE0.T*0.

>>>.>ikipedia.org >>>.ekonomist.co.Au >>>.netnovinar.org >>>.pretraga.com >>>.e/trgovina.co.Au