Lazar Dami CVJEARNIC Kako smo usv A U KUI CVEA ojili i i

veli Alana Ford a

impressu

Naklada Jesenski i Turk, Zagreb Heliks, Smederevo Mio Nejami (Jesenski i Turk) Bojan Stojanovi (Heliks)
UREDNIK ZA IZDAVAE

IZDAVAI

Ognjen Strpi

Aleksandra Dragosavljevi
DIZAJN

LEKTORICA

Boris Kuk

TISAK/TAMPA:

Stega tisak d.o.o., Zagreb www.jesenski-turk.hr www.heliks.rs

2012 Lazar Dami Zahvaljujemo Bernardu Radoviu (Strip-agent) na doputenju za upotrebu materijala iz stripa Alan Ford. Color iz Novog Sada i Nemanja Vujovi su bili ljubazni da nam daju prava za koritenje slika iz stripa za Srbiju i Crnu Goru.

Lazar Dami

Kako smo usvojili i iveli Alana Forda

Naklada Jesenski i Turk / Heliks Zagreb / Smederevo studeni / novembar 2012

SADRAJ
UVOD.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . OD FENOMENA DO SIMBOLA: ALAN FORD KAO ENERGIJA.. . . . . . . . . . . ALAN FORD KAO STARA POZORINA TRADICIJA. . . . . . . . . . . . . . . . NADREALNA FARSA KAO NA NAIN IVOTA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . SATIRINA KRITIKA KAPITALIZMA (I KOMUNIZMA).. . . . . . . . . OPTIMISTIKI DILETANTIZAM KAO STRATEGIJA PREIVLJAVANJA.. . . HRVATSKI PREVOD KAO POJAIVA FARSINOG NABOJA.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . CRTAKI STIL ONOMATOPEJE I VIZUELIZACIJA EMOTIVNIH STANJA .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ALANFORDOVSKI UNIVERZUM .. . . UBRZANA HRONOLOGIJA. . . . . . . . . . . . ZAHVALNOST .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . O AUTORU. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

8 8 18

46

68
84 98 110 128 136 139 141

Dani, Adi i Mari: ivot je gde ste vi. Smederevu, neiscrpnom rudniku nadrealne edukacije i inspiracije. Mojim roditeljima, bratu, babama i dedama, to su mi dopustili da budem ono to jesam.

0.UVOD
OD FENOMENA DO SIMBOLA: ALAN FORD KAO ENERGIJA

S
CV JEARNICA U KUI CVEA

koro niko u svetu, osim bivih Jugoslovena i neto Italijana, ne zna za Alana Forda.

Ozbiljno. Na primer, Sajmon. Sajmon je prijatelj Mike Tasia, moga prijatelja ovde u Londonu. Sajmon je ovek koji se bavi stripovima. Posao mu je da distribuira svetske i britanske stripove po Britaniji. Sajmon zna sve o stripovima. Profesionalac. Ili je bar tako mislio dok ga Mika i ja nismo pitali za Alana Forda. Koga? zaudio se Sajmon. Mika i ja smo mu ispriali o stripu. Nikad uo. Ni izdaleka. Drugi Sajmon Robinson moj je bivi kolega sa posla. Kreativni direktor, oksfordski ak, ovek koji zvanino zna sve na svetu. Zato nikada ne uestvuje u kvizovima u pabu (popularna zabava na poslu u Londonu), nije fer prema drugima. Sajmon je predavao nemaki u Nemakoj i sa mnom voli da razgovara o marksizmu i filozofiji Slavoja ieka. Sajmon je itao sve mogue svetske i evropske stripove vrlo neobina zanimacija za jednog Engleza ali za Alana Forda nikada nije uo.

OD FENOMENA DO SIMBOLA: ALAN FORD KAO ENERGIJA

U redu, ve ujem primedbu italaca koji su upueniji u istoriju Alana Forda, u pitanju je englesko govorno podruje, Iz ugla a strip naeg iskustva i sama ta injenica je zapanjujua (ili ne, zavisi od take gledanja), ali je tana. Nikada. Uprkos injenici da je za lice glavnog junaka kao model posluio irsko-britanski glumac Piter OTul. (Moj lukavi plan je da taj dugonedostajui prevod uradim u bliskoj budunosti, ali to je neka druga pria, sa neizvesnim ishodom). Da u pitanju nije samo svojevrsna anglosaksonska anomalija, govori i sledee: ni u ostatku sveta gde je prevod pokuan, forda nije uspeo da preivi vie od nekoliko izdanja, nedovoljno da se registruje na bilo kom masovnijem drutvenom radaru, ukljuujui i ozbiljne ljubitelje stripa. Ta tuna litanija pokuaja ukratko izgleda ovako:

nikada nije preveden na taj jezik.

nja, onda smrt. Francuska samo 12 izda Makedonija isto. tt. Brazil tri izdanja. Kapu borav. Danska est izdanja. Za a. Kosovo samo pet izdanj
Jedino u svojoj matinoj Italiji je Alan Ford dostigao nivo popularnosti koji bi se mogao nazvati masovnim, ali ni tamo ni na koji nain nije utkan u kulturno tkivo drutva kao to je kod nas. Tamo je bio samo jedan popularan strip, kod nas je postao deo kulturne batine. Ta injenica nije sluajnost: Italija i biva Jugoslavija posebno Srbija, Hrvatska i Bosna (SHB) dele neke mentalitetske karakteristike koje su bile vrlo plodno tlo za vrstu humora i pogleda na svet koji definiu fordovsku poetiku. S time to je kod nas delovao i na potpuno drugim nivoima. to je tema ove knjige.

CV JEARNICA U KUI CVEA

10

OD FENOMENA DO SIMBOLA: ALAN FORD KAO ENERGIJA

Alan Ford je na naim prostorima vie od obinog kulturnog artefakta. Vrlo je mali broj stripova umetnika forma u socijalizmu uglavnom smatrana za infantilnu i za decu koji su ostali u kolektivnom seanju nekoliko generacija, i to ne samo pojedinih kulturnih grupa. itavih generacija. Mirko i Slavko su slian primer, ali danas vie kao uvredljiva i ironina etiketa trapave i diletantske propagande (Mirko, pazi, metak! Hvala, Slavko.) nego to nudi bilo kakav kvalitet dramaturkog ili vizuelnog pristupa. Asteriks i Talini Tom? Zagor, Blek Stena? Korto Malteze? Moda. Moda se njih i seamo, moda smo usvojili jednu ili dve njihove karakteristine fraze, ali da li su na nas ostavili tako dubok utisak prepoznavanja aktuelne realnosti kao Alan Ford? Da li su dotakli neto vrlo duboko u naem represivnom (i represiranom) balkanskom biu? U to sumnjam. Alan Ford se, tom udesnom magijom kojom se kulturne meme prikae za drutveno tkivo, kod nas transformisao od fenomena u neto mnogo vee, mnogo trajnije, mnogo znaajnije: u simbol. Fenomen je mera neoekivane popularnosti; fenomen takoe ima vremensku komponentu: neto moe biti fenomen tokom odreenog perioda, i onda se zaboravi. Pitajte Rika Estlija. Ili klik-klak. Za razliku of fenomena, simbol je oznaiva transcedentalnog, skraenica za neto vee, kompleksnije, to se krije iza njega. Simbol reprezentuje viu, moniju, superiorniju realnost (potencijalnu, jer je retko objektivna). Simbol je jedno veliko obeanje, gigantska metafora. I najee, simbol je atemporalna pojava: uspeni simboli tee da traju dugo. Moni simboli retko lau, makar u smislu da uvek poseduju stvarnu, opipljivu, rezonancu sa odreenim drutvom, ili njegovim delom, u jednom specifinom istorijskom ili kulturnom momentu. Ponekad, oni prirodno isplivaju na povrinu kao fokusirane reprezentacije ideja koje su nam vane iz nekog

kolektivnog razloga; ponekad su vetaki kreirani i ukljukani u naa grla na silu, ali i tada jedino mogu da opstanu ukoliko ljudi veruju u ideje koje simbol reprezentuje. Moni simboli imaju ukus istine. (u sjajnoj frazi Dona Hegartija, legende svetskog oglaavanja). I to je to: Alan Ford je energija koja se spojila i mono zavibrirala sa nekim drugim domaim idejama i energijama u jednom vanom i interesantnom trenutku nae istorije i s vremenom postala jedan od preivelih simbola za ivot u nekoj bivoj dravi koja je za sebe mislila da je kraj istorije i poetak budunosti. Ove godine, 2012, u prilici smo da obeleimo tano 40 godina od prvog pojavljivanja fordaa na naem tritu: Vjesnikovo izdanje iz 1972. Pravi momenat za jednu do sada nenapisanu ozbiljnu analizu Alana Forda kao neega to predstavlja vrlo neobinu i na mnoge naine, znaajnu drutvenu pojavu: alhemijsku transmutaciju stranog kulturnog proizvoda u nacionalnu batinu zemlje primaoca. Mimetiko presaivanje kreativnih energija, kulturni ekvivalent vonog kalemljenja. Alan Ford je sada deo naeg kulturnog tkiva naeg simbolikog genoma na isti nain na koji su to i Tesla, Ivo Andri ili Duko Kovaevi. Taj proces mi je bio previe interesantan da bih ga ignorisao. Ja sam, inae, ovek koji pati od neizdra. Ako me ideja ujede, zarazi, ja jednostavno ne mogu da je se otresem. Ideje su, takoe, i krpelji. Tako je bilo i sa ovom knjigom. Ona je mene pronala, ne ja nju. Godinama sam u sebi nosio, kao i veina drugih italaca Alana Forda za koje znam, samo nejasno oseanje, potmulo zujanje u dui, da je taj strip, negde, mnogo znaajniji od sume fantastinih trenutaka koje mi je pruio kao mladom itaocu. U krajnjoj liniji, svi znamo da je Alan Ford bio uspean. Strip je oduvek, od baby-boomera do Generacije F (F je za Fejsbuk) bio deo nas, sveprisutan koliko i ratovi, krize,

ideje, a ideje su energija

Moni simboli su

11

Jugosloveni usvojili Alana Forda?

CV JEARNICA U KUI CVEA

12

OD FENOMENA DO SIMBOLA: ALAN FORD KAO ENERGIJA

fudbal, mamino kuvanje i kafana. Tek nedavno, sa distance od jedne decenije i hiljadu i neto kilometara koji dele London od naih prostora, to zujanje se odjednom, kao na starom Kosmaj radiju, izotrilo u jasan glas: odgovor na pitanje Zato je doao i ostao i postao deo nas. Kada saberem sve to sam do sada nauio, kada poream jedan pored drugog sav moj kulturni arsenal: onaj koji sam doneo sa Balkana i onaj koji sam stekao putujui po svetu i ivei u Engleskoj, kada otvorim obe nacionalno-semiotike bisage i izloim analitikom suncu njihov sadraj, mislim da postoji est glavnih razloga zato smo mi, posebno mi, toliko zavoleli Alana Forda. Prvi razlog je interesantan jer je vezan za jednu starinsku, ali i dalje vitalnu, umetniku formu koja je Maksu Bunkeru idejnom ocu stripa i scenaristi posebno omiljena i direktno je inspirisala strip i njegove karaktere. Ta forma, kojoj je Alan Ford samo jedan od brojnih modernih primera, i dalje je iva i zdrava na naim prostorima. Drugi je neodvojiv od realizacije da je nadrealna farsa, preovlaujua atmosfera Alana Forda, kod nas nain ivota. Ponavljam, nain ivota, ne umetniki pravac. Razlika je drastina, sutinska, istorijska i svakodnevna i sedi u srcu naeg identifikovanja sa poetikom stripa i uokviravanja nae naklonosti. Trei je satirina kritika kapitalizma, ali i bilo kog drugog korumpiranog i nekompetentnog reima. Smejui se Debelom efu, inspektoru Broku ili krmastim gradskim ocima, mi smo se smejali svim nekompetentnim efovima, policajcima i politiarima. Posebno naima. etvrti razlog je povezan sa inspiracijom i nadom koju je strip pruao kroz karaktere svojih glavnih protagonista, grupe TNT. Nepopravljivi diletanti, zakljuani u svojevrsni ekvivalent nae, uglavnom disfunkcionalne, porodice i drave, heroji Ala-

Zato su

na Forda su bili slini nama. Nisu znali ta rade, ali su nekako isplivavali. Njihovi hepiendovi su bili naa moralna potpora. Peti razlog lei u univerzalno hvaljenom Brixyjevom hrvatskom prevodu sa italijanskog i asocijativnim interpretacijama hrvatskog jezika u ostalim, posebno junobalkanskim, republikama (dravama). Konano, deo genija stripa je i nain na koji je crtan i na koji su prikazana razna emotivna stanja protagonista. Meka i elastina Magnusova linija je inovativno balansirala u potpuno novoj zemlji izmeu realizma i karikature, sa do tada nevienim (barem piscu ovih redova, a kako se ini i ostatku italatva) nainima da se vizuelno prikae stid, zbunjenost, bes, arogancija, glupost i druga emotivna stanja, ukljuujui i farsinu enciklopediju fizikih karakteristika. Ukratko, strip je pronaao vrlo kratak put do naih srca zbog svoje autentine inovativnosti, jedinstvenog glasa i interesantnog sinhroniciteta sa politikim, kulturnim i istorijskim miljeom bive Jugoslavije. Namera mi je da svaki od tih razloga u ovoj knjizi oljutim onoliko koliko mi dozvoljavaju sopstvene intelektualne sposobnosti. U krajnjoj liniji, pisati o humoru je samo za mrvicu bolje nego pisati o seksu i jedno i drugo, kada se o tome pria umesto da se radi, je kao sluanje Betovena preko telefona: ta izae sa druge strane samo je siromana aproksimacija prave stvari. Knjiga koju itate zapoeta je kao serija eseja na beogradskom blogu Bata Balkana (www.bastabalkana.rs) u junu 2011, zahvaljujui otvorenom umu urednika Zlatka epanovia. Moju ideju je prihvatio sa misionarskom posveenou. Ve nakon uvodnog teksta, reakcije italaca su pokazale da nita tako dobro ne stimulie raspravu na Balkanu kao razgovor o nama samima i neslaganja oko naih mitova. Broj italaca i komentara je rastao iz dana u dan, inei ideju o knjizi sve vie
13

opravdanom. Nekoliko poglavlja, skoro polovina knjige, nisu objavljena na blogu nego su sauvana ekskluzivno za tampano izdanje. itav tekst je takoe prilagoen papiru: argument je proiren, obogaen i malo vie promiljen, makar i zbog toga to je blog mnogo bra, ali i mnogo efemernija, forma objavljivanja; knjiga je takoe obogaena ilustracijama kojih nije bilo na blogu. Konano, imao sam vremena da se odmaknem od vozila na nekoliko meseci, koliko je trebalo da od prve verzije tekstova dopuzim do ove, i da rukopis pogledam oima stranca. To je uvek bolno iskustvo...

Zato knjiga, uopte? Zato nisam ostavio sve na blo-

CV JEARNICA U KUI CVEA

14

OD FENOMENA DO SIMBOLA: ALAN FORD KAO ENERGIJA

gu? Zato to sam, za nekoga ko se profesionalno bavi digitalnim biznisom i marketingom, i dalje veliki ljubitelj knjiga. Bio sam, a i dalje sam, ubeen da je tampani objekat analogni artefakt u svoj svojoj linearnoj velianstvenosti, lien svake hipertekstualnosti iz nekog razloga najbolji medijum za ove eseje. Web strana, ukljuujui i popularan blog, je stvar koja vetri, koja ima odreeni, kratak, vek trajanja; i dalje je na serveru, to je tano, i dalje se moe nai na pretraivaima, ali je u pitanju bestelesna, neatomska stvar (Nikolas Negroponte nam mae iz pozadine, ako ste primetili...). Web strana, uprkos Google-u, lako bude zatrpana lavinom novih, i mentalno i bukvalno. Fizikalnost knjige poseduje odreenu konanost, telesnost koju digitalna strana nema. Jeste starinska, jeste skupa, jeste nefleksibilna, ali u isto vreme nam prua odmor od izbora: nije funkcioidna, ne moe se koristiti na sto razliitih naina, ne grana se u hiljadu konektovanih linkova koji itanje pretvaraju u povrno skeniranje sadraja (verujte Makluanu: mediji zaista menjaju na mozak, i neke od promena koje donosi internet slute pomalo na problem). Knjiga ne daje izbor: poinje sa jedne strane, ide samo u jednom pravcu i zavrava se samo

na jednom mestu. Ne zavisi od toga da li italac ima vezu sa internetom ili pokrivanje mobilne mree. Ne zavisi od pune baterije. Nosi se u depu, tekstilnom serveru, ne na hard disku. Knjiga je poslednji masovni pre-post-moderni objekat, jedna stvar koja radi samo jednu stvar. I zato mi se svia. Nemam nikakve sumnje da ete vi, itaoci, knjigu tretirati samo kao bazinu grau za mnogo dublju konverzaciju o mestu i ulozi druga Forda u nacionalnoj istoriji. Verujem da je kolektivna paleta miljenja o razlozima za uspeh stripa kod nas mnogo ira od moje. Tekstovi koji slede su samo lina i sentimentalna interpretacija jednog interesantnog dela nae prolosti i sadanjosti i kao takvi, otvoreno priznajem tu mogunost i primedbu, i svojevrsni poasni pozdrav mojoj mladosti. Lazar Dami London, jun 2011. januar 2012.

P.S.

onoje u jeziku ek an v o er v o k o b naMoje du mesto punog u zi ji n k u a d elo ili pridev miju me je nav F, ili forda, A im st ri o k enicu za ziva Alan Ford oju drugu skra k o il b i il i na pamet fordovsk u pisanja pala tk u en tr u je ja. i strip koja m anja ponavljan av eg b iz i ra o st e. radi utede pro na tetu jasno o il b e ij n to a Nadam se d

15