SEMINARSKI RAD

TEMA HARDWER PC

Student Miloevi Marina 2D1/0417/10

HARDWER PC

Sadraj:

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.

Hardver1 Matina ploa1 Sekundarna memorija.2 RAM( Random Access Memory)..3 Modem.3 Monitor4 Tastatura 5 Mi6 Literatura8

HARDWER PC
Hardver
Hardver, ureaji raunara ali i druge telekomunikacione opreme. Moda najjednostavnija definicija hardvera je da je - hardver sve to je opipljivo ili dodirljivo (za razliku od softvera). ovek upravlja sa hardverom preko softvera. ine ga (kod Linog raunara): "Matina" ili "osnovna" ploa koja najee objedinjuje bar: o Procesor i o "Primarnu" ili "radnu" memoriju Sekundarna memorija o "Tvrdi" ili "vrsti" disk o CD ita i/ili pisa o DVD ita i/ili pisa Komunikacije i mree: o Modem o Mreni adapter Ulazno-izlazni ureaji: o Video-podsistem i Monitor o tampa o Skener o Zvunik o Mi o Tastatura o Veb kamera o Mikrofon

Matina ploa
Matina ili osnovna ploa je najvanija tampana ploa u raunaru. Na njoj se nalaze mikroprocesor, ROM, kao i vie konektora u koje se ubadaju druge tampane ploe sa odreenim funkcijama

(zvuna, grafika, TV i mrena kartica, modem, RAM, kontroleri diskova isl.) Pored navedenih elemenata, na matinoj ploi se nalaze i juni i, najee, severni most. Matina ploa slui za objedinjavanje i komunikaciju delova raunara, te znatno utie na celokupne performanse. Zbog toga je prilikom izbora sastava raunara veoma vano odmah odabrati dobru matinu plou. Matine ploe su tokom vremena preuzimale na sebe sve vie i vie funkcija ostalih delova raunara. Tako, vrlo brzo su se pojavile ploe koje imaju ugraenu grafiku karticu, zatim ugraenu i zvunu karticu, pa mrenu itd. Ovakve ugraene (ili integrisane) kartice uglavnom vae za manje kvalitetne nego spoljanje, premda se ta razlika tokom vremena smanjuje, to naroito vai za zvune i mrene kartice. Procesor je izvrna jedinica prima i izvrava instrukcije proitane iz odgovarajue memorije. Kada se kae samo procesor najee se misli na centralni procesor ( engl. Centra processing unit CPU, centralna procesorska jedinica), ali postoje i procesori specijalnih namena kao to su procesori signala, razni grafiki procesori, itd. Sam po sebi procesor ne ini raunar, ali je jedan od najvanijih delova svakog raunara. Centralni procesori obino sadre: Upravljaku jedinicu (engl. Control unit), koja upravlja radom ostalih komponenti, konkretno operacione jedinice. U ranim danima raunarstva se funkcionalnost upravljake jedinice mahom realizovala hardverski (oiena realizacija), dok se danas tipino koristi mikroprogramska realizacija, gde se rad procesora, ukljuujui i njegov set instrukcija, implementira kroz mikroprogram. Operacionu jedinicu ( engl. Execution unit), koja tipino sadri:

HARDWER PC
Aritmetiko-logiku jedinicu (engl . ALU Arithmetic logic unit), koja vri aritmetike I logike operacije. o Registre, koji slue za privremeno skladitenje podataka pri izvravanju programa (registri opte namene), kao i za uvanje informacija o trenutnom stanju programa koji se izvrava (programski broja, pokaziva steka, prihvatni registar instrukcije, programska statusna re i dr.) o Podsistem za vezivanje sa memorijom i periferijama Moderniji procesori imaju i jedinice za rad sa brojevima u pokretnom zarezu, brzu internu memoriju itd. Super-skalarni procesori imaju i po vie operacionih jedinica. to im omoguava da izvravaju nekoliko instrukcija istovremeno (kada one nisu meusobno zavisne). Po arhitekturi i skupu instrukcija se dele i na: Procesore sa kompleksnim skupom instrukcija, u kojima se svaka kompleksna instrukcija interno prevodi u niz mikrokod instrukcija (engl. CISC Complex Instruction Set Computer). Ovakav skup instrukcija je obino ugodniji za programiranje, ali generalno rezultuje manjom brzinom izvravanja. Svakako znaajan primer CISC arhitekture je Intelova (i AMD-ova) 80x86 familija, a ovakav dizajn su koristili i CDC 6600, System/360, VAX, PDP-11 i Motorola 68000. Procesore sa redukovanim skupom instrukcija, u kojima se instrukcije ne prevode ve su direktno podrane (engl. Reduced Instruction Set Computer). Ovakav skup instrukcija je obino o

2
nezgodniji za programiranje ali generalno rezultuje veom brzinom izvravanja. Poveanje veliine radne memorije, kao i razvoj kompajlera su doveli do toga da je danas RISC opteprihvaena filozofija u dizajnu mikroprocesora. ak i moderni Intelovi i AMD-ovi procesori, iako programeru izgledaju kao CISC maine, interno razbijaju CISC instrukcije u nizove internih RISC instrukcija (mikrooperacija) koje se zatim izvravaju na superskalarnom jezgru.

Sekundarna memorija
Sekundarna memorija je memorija koja nije direktno dostupna procesoru raunara preko njegovih glavnih magistrala (adresnih i za podatke). Da bi se dolo do sadraja sekundarne memorije on prvo mora da se (privremeno) prebaci u primarnu (radnu) memoriju, a po zavretku obrade (ukoliko je to potrebno) "vrati", odnosno adekvatno aurira odgovrajui sadraj sekundarne memorije. Za prisup sekundarnoj memoriji potrebni su dodatni sistemi i esto mnotvo procesorskih instrukcija radi kontrole tih dodatnih sistema. Zbog toga je pristup sekundarnoj memoriji i daleko komplikovaniji i sporiji nego primarnoj memoriji. Primeri ureaja koji mogu biti upotrebljeni kao sekundarna memorija: Tvrdi disk CD, CD-ROM, CD-R, CD-RW, DVD, DVD-ROM, DVD-R, DVD+R, DVD-RW, DVD+RW, DVD-RAM Magnetna traka Papirna (buena) traka Buene kartice Iomega Zip ureaji Nasuprot primarnoj memoriji, sekundarna memorija ima sledee osobine: znaajno je sporija

HARDWER PC
vreme pristupa je vrlo promenljivo zavisno od stanja i lokacije (npr. glava tvrdog diska moe biti blizu ili daleko od zahtevanih podataka). esto nije direktno adresabilna (nego zahteva rad u blokovima i/ili sekvencijalni pristup. obino ne gubi sadraj po prestanku napajanja moe da ima daleko vei kapacitet (uz ogranienu cenu i/ili zapreminu), to se koristi za simulaciju virtuelne (primarne) memorije.

RAM (engl. Random Memory)

Access

RAM (memorija sa sluajnim pristupom) ili operativna memorija, oznaava vrstu memorije koja je direktno adresibilna i njenom sadraju se moe pristupiti proizvoljnoj lokaciji, a ne samo redom (sekvencijalno, kao kod traka). Najee se koristi u raunarima kao primarna ili glavna memorija, mada to nije neophodno. Pod terminom RAM se esto smatraju memorije koje gube sadraj po prestanku napajanja ( npr. Nasuprot ROM memorijama ), ali to nije neophodno jer skraenica RAM jedino oznaava slobodu u redosledu pristupa. Na osnovu ostalih osobina RAM memorije se mogu dalje podeliti na: Statike (SRAM) RAM koji ne gubi sadraj po nestanku napajanja (NVRAM - Non-Volatile RAM). Dinamiki (DRAM) Neke RAM memorije imaju vie pristupnih magistrala, za vie nezavisnih korisnika. Po tome se dele na: Dvoportni RAM - RAM sa dva kompletna nezavisna porta, pristupna puta. Video RAM - dvoportni RAM u koje je jedna magistrala nudi samo sekvencijalni pristup.

Jedinica napajanja zasniva se na tehnologili nazvanoj switching mode i ona je takoe poznata kao DC / DC konvertor.Postoje dve osnovne vrste napojnih jedinca: linearna i prekidaa. Optiki ureaji u raunarstvu su ureaji koji itaju neku vrstu optikog medija. Spisak nekih optikih ureaja: Tabela optikih uredjaja CD ita DVD ita Blu-ray ita HD DVD ita Tvrdi ili vrsti disk (engl. hard disk - hard disk) je vrsta sekundarne memorije. Podaci se snimaju magnetnim putem, u koncentrinim krugovima (cilindrima) na povrini tvrdih okruglih ploa (diskova). Postoje eksterni (spoljni) i interni (unutranji). Eksterni hard diskovi su velikog kapaciteta (i do nekoliko TB), ali zato mogu biti veliki kao kuite raunara. Interni hard diskovi znatno su manjih dimenzija, ali zato raspolau i manjim kapacitetima. Postoje magnetski interni hard diskovi (najei 99,99% korisnika) i fle (flash) interni hard diskovi, koji se odlikuju velikom brzinom upisa/ispisa podataka, ali su znatno skuplji. Fle memorija se prvenstveno koristi za male kapacitete, i koristi se za memorijske kartice.

Modem
Modem je skraenica od modulacija i demodulacija. Modem je elektronski ureaj koji omoguava konverziju digitalnih signala, koje alje raunar, u signale prilagoene karakteristikama telefonskih linija i obratno. Pored toga, modem obezbeuje sve neophodne upravljake funkcije koje reguliu tok podataka pri prenosu izmeu raunara. Analogni modem je ureaj koji vri konverziju digitalnih binarnih signala u modulisane signale govornih frekvencija, prilagoene karakteristikama telefonskih

HARDWER PC
linija i obratno. U mrei za prenos podataka modem se prikljuuje izmeu raunara (koji alje ili prima digitalne signale) i ureaja za analogni prenos signala (koji alje ili prima analogne signale). Nadzor i upravljanje (biranje, programiranje) funkcijama modema moe se ostvariti posebnim modulom koji je ugraen u modem. Po izvedbi modem moe biti spoljanji (poseban ureaj) ili unutranji (kartica u raunaru) S obzirom da analogni modemi konvertuju digitalne signale radi prenosa po telefonskim linijama, propusni opseg linija ograniava brzinu prenosa. Prvi modemi koji su proizvedeni 60-tih i 70-tih godina zadovoljavali su Bel standarde i omoguavali su asinhroni i dupleksni prenos podataka preko dvoinih linija brzinama do 300 b/s. Dananji analogni modemi imaju maksimalnu brzinu 56 kb/s.

Monitor
Monitor je elektrini izlazni ureaj koji slui za prikazivanje slike poslate sa drugog ureaja, obino grafike karte u sklopu raunara. Monitori sa katodnom cevi (engl. CRT monitor, Cathode Ray Tube monitor) su danas najzastupljeniji i bazirani na TV tehnologiji. Povrina ekrana (prednji deo katodne cevi) je pokrivena osnovnim elementima, tj. fosfornim takama ili trakama. Na zadnjem kraju katodne cevi se nalazi elektronski top (tanije tri topa crvene, plave i zelene boje) koji alje snop elektrona u pravcu pojedinih taaka i, u zavisnosti od intenziteta zraka, dobija se svetlija ili tamnija taka date boje na ekranu. Kombinovanjem intenziteta crvene, plave i zelene boje se dobija bilo koja eljena boja. Danas su u upotrebi tri vrste CRT-a:

TFT monitori (engl. Thin Film Transistor) spadaju u LCD (engl. Liquid Crystal Display) vrstu monitora. Ne sadre katodnu cev, ve tene kristale izmeu dve staklene ploe, dva polarizaciona filtera, filtera boje i dva sloja za poravnavanje. Iza ovih slojeva se nalazi pozadinsko osvetljenje koje se obino sastoji od vie fluorescentnih lampi. Dovoenjem napona na sloj za poravnavanje se stvara elektrino polje koje poravnava tene kristale, to onemoguava svetlosti da proe kroz njih, dok se ukidanjemnapona omoguava prolaz. Postoje jo etiri vrste TFT monitora. Prva se deli na ekran sa odnosom 16:10 i 5:4, sada je u modi 16:10 poto se filmovi za DVD i bioskop prave u odnosu 16:9 a razlog zato je uzet odnos 16:10 je taj, to je to kompromis izmeu monitora za uivanje i rad, poznatiji su kao vajd skrin monitori. Druga vrsta je pivot model, tj. monitor koji se okree oko vertikalne ose, pogodan je za dizajnere, jer okretanjem monitora u vertikalu, dizajner, npr. novina, dobija prostor koji omoguava da vidi celu stranicu a4 formata bez dodatnog skrolovanja, to je jo jedna prednost ovih monitora. Naravno, ova funkcija takoe kota, ali onaj kome to koristi, njemu se i isplati. Trea vrsta TFT monitora su sa ugraenim TV Tjunerom, tako da monitor moe da slui i kao TV, ti monitori su obino skuplji od televizora, ali gledajui da samim tim tedite na tome da umesto dva ureaja kupujete jedan, to je

HARDWER PC
takoe prednost, kako za kuni budet, tako i za prostor. etvrta vrsta su monitori sa DVI ulazom iliti digitalnim. To su monitori kao i svaki drugi TFT, samo to koriste napredniju vezu sa raunarom.

Tastatura
Tastatura je periferni ureaj raunarskog sistema napravljen po ugledu na pisau mainu. Slui kako za unos teksta, brojeva i znakova tako i za kontrolu operacija koje raunar izvrava. Fiziki, tastatura je skup tastera sa ugraviranim ili odtampanim slovima, brojevima, znakovima ili funkcijama. U veini sluajeva pritisak na taster prouzrokuje ispisivanje jednog simbola. Ipak, da bi se dobili neki simboli potrebno je pritisnuti i drati vie tastera istovremeno ili u odreenom redosledu. Pritiskom na neke od tastera ne dobija se nikakav simbol ve se oni koriste za odreene operacije na samoj tastaturi. Postoji puno razliitih standarda za raspored simbola po tasterima. Potreba za tim postoji prvenstveno zbog toga to razliiti ljudi piu na razliitim jezicima, ali postoji i potreba za specijalizovanim tastaturama sa tasterima za izvrenje razliitih matematikih, statistikih ili programerskih funkcija. Broj tastera na tastaturi PC raunara varira od 83 (IBM PC, XT), 101 (od sredine 1980-ih godina) za standardne tastature do 104 za Windows tatstature pa sve do 130 i vie za tastature sa specijalnim tasterima. Takoe, postoje i varijante sa manje od 90 tastera kakve se esto koriste kod notebook raunara. QWERTY - standardni raspored slova na srpskoj tastaturi - irilica Najei standard za tastature u zapadnim zemljama je tzv. QWERTY standard ili njemu slini francuski AZERTY i nemaki QWERTZ. I ostali standardi u zemljama sa razliitim azbukama po rasporedu tastera slini su ovima.

Internet tastature sadre dodatne tastere sa razliitim dodatnim funkcijama. Npr. za otvaranje brauzera ili klijenta elektronske pote. U kasnim devedesetim u SAD su prodavane i tastature sa ugraenim tasterima koji bi, pritisnuti, odveli korisnika direktno na odreeni internet sajt. Postoji nekoliko razliitih vrsta konektora za prikljuenje tastature na raunar i oni su pretrpeli puno izmena od poetka razvoja raunarstva pa do danas. Meu njima je npr. standardni AT ((DIN-5) konektor korien na matinim ploama projektovanim za procesore starije od i80486, danas zamenjen standardnim PS/2 ili USB konektorom. U najveem broju sluajeva tastatura se koristi za unos teksta u razliitim tipovima tekst editora. U savremenim raunarima interpretacija pritisaka na tastere uglavnom se preputa softveru. Savremene tastature prepoznaju pritisak svakog tastera i informaciju o tome prosleuju programu koji je za to zaduen.
Numerike tastature

Dekadna tastatura

Alfanumerika tastatura

Specijalistike tastature:

Brajleova tastatura

RS tastature

Vrsta tastera

Mikro prekidai

Membrana

HARDWER PC
Mi
Mi je spoljanji ureaj za unos podataka raunara, jedan od sastavnih delova dananjeg stonog raunara i funkcija mu je da se pomou njega pomera kursor na ekranu monitora. Firma Epl je 1984. godine predstavila mia u sklopu svog raunara. Tadanji mi je imao samo jedan taster i vezao se preko, za to posebno napravljenog, serijskog porta. Mehanizam koji je omoguavao rad je bio elektromehaniki. Do 2000. godine je ovaj mehanizam u potpunosti i bez izmena zadran. Ve 2000. godine se pojavljuje nov tip mehanizma koji se zasnivao na optici. Ti mievi se jo nazivaju i optikim mievima. Broj tastera je evoluirao od jednog do 5, pa i vie. Broj tastera se poveavao u skladu sa zahtevima i mogunostima operativnog sistema koji je korien. Tako u Majkrosoftovom DOSu se mogao koristiti samo jedan taster; sa pojavom Windowsa 95 se mogao koristiti i drugi taster, Windows 98 pa nadalje koriste i trei taster (ili toki, koji ga zamenjuje). 4 i vie tastera je napravljeno prvenstveno zbog komfornosti u igrama. Jedna od najpoznatijih marki raunarskih mieva je "GENIUS". Najosnovnija tehnologija za izradu mehanizma koji omoguuje miu da prepozna pomicanje je zasnovana na elektromehanici. Elektronski deo je sastavljen od dva optoizolatora (elektronski sklop koji se sastoji od (diode) koja pri prolasku struje kroz nju emituje svetlost tj. LED-a. Mehaniki deo je sastavljen od jedne kuglice koja je izraena (najee) od teflona i dva zupanika. Novija tehnologija za izradu mehanizma koji bi registrovali pomak mia po nekoj povrini se zasniva na optici. Vano je napomenuti da kod ovih novih mieva ne postoje pokretni delovi. Na njegovoj donjoj strani su smetene dve

komponente. Prva je LED dioda koja emituje svetlost. Druga komponenta je CCD (specijalna vrsta optoelektrinog integrisanog kola) ip. Ovaj ip radi po principu kamere, samo to se on pali i gasi u vrlo kratkim vremenskim razmacima. Naime, kada optikog mia stavimo na neku povrinu koja idealno ne odbija svetlost i kada ga pomeramo, CCD ip registruje te pomeraje. Novija tehnologija je mi sa laserskim zrakom. Radi na principu laserskih zraka, poto je kod optikih bio problem sa jednobojnom podlogom koja nije imala detalja, a najvei problem je bila podloga crvene boje (jer je led dioda koja osvetljava podlogu takoe crvena), te probleme je reio laser. Ovom miu nije potrebna spoljanja svetlost, poto poseduje laser, svetlost odreene talasne duine, te nije potrebna posebna podloga, radi ak i na staklu, potrebno je da je staklo samo malo uprljano. Ovi mievi funkcioniu na principu merenja vremena koje je potrebno da bi se emitovan laserski zrak vratio primopredajniku. Ovi mievi su precizniji i bri. Prave se u rezolucijama od 1000 do 2500 tpi (taaka po inu), dok su optiki ili od 800 tpi, a kuglini su maksimalno ili do 520 tpi. Laserski mievi su savreniji jer troe manje energije, ne svetle (makar mi to okom ne vidimo), ne prljaju se, bri su od klasinih optikih. Treba napomenuti i da postoje mievi koji se ne povezuju kablovima sa raunarom. Naime, oni poseduju bazu (naziv za ureaj koji prima signale od mia) koja je preko, gore navedenih portova, povezana sa raunarom, a sam mi komunicira sa bazom preko infracrvenih ili radio talasa. Znai, ipak se baza mora kablom povezati na raunar, dok sam mi mora opet koristiti baterije da bi mogao slati signale ka bazi. U dananje vreme se proizvode iskljuivo beini mievi sa radiofrekventnim prenosom signala, iliti RF mievi.

HARDWER PC
LITERATURA: 1. Assembling and Repairing Personal Computers, 2nd edition, Dan L. Beeson, Prentice Hall, ISBN 0-13-081949-2, strane 153 do 166. Kategorije stranica: Hardver Raunari Informatika 2. http://sr.wikipedia.org- hardver 3. Informacioni sistemi u biznisu prof. Dragan Cosic