Učitelj Je Rekao - Mala Knjiga o Veri

o.
Aleksandar Ninkovi
UITELJ
JE REKAO
MALA KNJIGA O VERI
BEOGRADSKA NADBISKUPIJA
UITELJ JE REKAO
Na koricama: Ikona Hrista Pantokratora ivotodavca (1394.). ivopisao mitropolit Jovan Zograf, manastir Zrze kod Prilepa, BJR Makedonija.
o. Aleksandar Ninkovi
UITELJ JE REKAO
MALA KNJIGA O VERI
BEOGRADSKA NADBISKUPIJA
o. Aleksandar Ninkovi UITELJ JE REKAO, MALA KNJIGA O VERI Biblioteka Trei milenijum Izdava Beogradska nadbiskupija, Svetozara Markovia 20, Beograd
Urednik izdanja Dr Milutin Novakovi Recezent Mons. dr Marko oli Lektura i korektura Maksim Santini Dizajn i tehnika obrada Kristf Maucha
tampa Caritas Valjevo Tira 1000 komada
PREDGOVOR
Dragi prijatelju, Ti koji si se odvaio da nabavi ovu knjigu i ita je, evo ti mog zagrljaja! Zato?! U ivotu mi nikada nije bilo lako, ali uvek mi je bilo vrlo lepo! Prilikom mog roenja i u detinjstvu nije bilo oca pored mene, jer su ga pre toga eliminisale tamne sile Drugog svetskog rata i nastupajue ideologije. Moja kola bila je vrlo daleko, a hrane je bilo vrlo malo. Majko, majko, hleba! ponavljao je moj stariji brat kad bismo se umorni vratili kui. Kako e ti ga dati, ako ga nema?! odgovarao sam mu u svojoj mladalakoj mudrosti! Kofer koji sam morao da nosim na udaljenu elezniku stanicu da bih mogao da poem u gimnaziju, to jest u malo semenite u Hrvatskoj, jer u to vreme u Sloveniji jo nije smela da postoji takva ustanova bio je pun tekih knjiga, tako da me na neki nain i dalje bole ruke... Ja, koji sam bio tako zaljubljen u svoje
5
UITELJ JE REKAO
maleno mesto roenja s predivnim brdacima, morao sam stalno poput Avrama da idem u neke nove i meni nepoznate krajeve. Gledajui sada taj svoj ivotni put, otkrivam kako je upravo vera stvarno osvetljavala sve moje puteve, tumaila svaki moj in, osladila svaki zalogaj novih dogaaja, usreila svaki napor, ispunila bujicom radosti svako moje traenje. Moram da priznam da me je dar vere ta neopipljiva i neopisiva unutranja snaga neprestano ispunjavao novim iskustvom nade i sigurnosti. Zato sam sada, dragi itaoe, toliko srean kada u ime nae Beogradske nadbiskupije mogu da ti poverim ovu knjigu. Nju je briljivim umom i srcem, mesec po mesec u Godini vere, pripremao na o. Aleksandar Ninkovi. Veleasni mr Aleksandar Ninkovi morao je na samom vrhu svoje mladosti i sm hrabro da traga za istinom ivota i svetlou smisla. Sve to pronaao je u veri i u zajednici Katolike crkve. Zato je vrlo ugodno ali i zahtevno itati ove tako vane poruke zapisane u njegovoj knjizi. itajui njene redove priseao sam se svojih tako dragih uspinjanja na visoka brda, koraanja kroz predivnu umu. Svako stablo na visovima tako me je ispunjavalo svojom sveinom, lepotom i nainom rasta svojih grana. Svaka grana predstavljala je udo lepote i harmonije, svaki listi drhtao je na povetarcu istog vazduha, a gorska tiina napajala me je najslaom unutranjom energijom. Moje bie jednostavno je trailo da se pogledom dotaknem ba svega i da u svakom deliu prirode izreknem veru u Tvorca i zahvalim Mu za Njegovu stvaralaku Ljubav! Svuda otkrivah toliku razliitost, ali i toliku harmoniju. Toliko pojedinosti i tako velianstvenu celinu!
6
PREDGOVOR
I ne mogu da to ne uporedim s tolikim istinama sadranim u Apostolskom veroispovedanju, u sedam svetih tajni, u deset zapovesti, u molitvi Oenaa. Koje god rei Crkve da se dotakne, otvara se mnogo velianstveniji svet nego to bi preko svojih fajlova mogao da ti prui i najbolji raunar. Zaista, jer verovati znai videti i gledati sav nevidljivi dakle, i beskonani svet; samog beskonanog Boga. Strepim za tebe, dragi itaoe, da moda nee imati dovoljno snage i istrajnosti da istrauje do kraja. Nemoj, molim te, osiromaiti sebe i svoj ivot lenjou, neodgovornou ili premalim zanimanjem. Kruna svega najlepeg prima se iskljuivo istrajnou do kraja! To ti, dragi prijatelju, od srca elim! Otkrivaj ba sve da bio celovita linost! Srdano te pozdravljam i bratskom molitvom pratim! Tvoj
Stanislav Hoevar, beogradski nadbiskup
Beograd, Praznik Isusova krtenja 12. 01. 2014.
UVOD
U samom sreditu euharistijskog slavlja, u srcu liturgije, nalazi se poklik kojim nas svetenik, koji predvodi tu molitvu nad molitvama, poziva da ispovedimo sr nae vere: Tajna vere! 1 Kolika i kakva je to tajna? ta je to vera, ta je vera za nas, za mene? Koliko je poznajemo, koliko i kako je ivimo? To su pitanja na koja u Crkvi svi traimo odgovor; pa tako i ova knjiica, nastala kao niz mesenih dodataka asopisu Blagovest Beogradske nadbiskupije, pokuava da ukae gde se ti odgovori mogu nai, a moda i da odgovori na poneko od tih pitanja. Svakako, podsticaj za nastanak ovih tekstova na prvom mestu je poziv Crkve u osobi pape Benedikta XVI, koji je godinu do svetkovine Krista Kralja 2013. proglasio Godinom vere. To slavlje Godine vere poklapa se s proslavom i obeleavanjem jo nekoliko vanih dogaaja, nekih koji su i za nas Slovene veoma vani. Prvi dogaaj, koji je u prolom veku u velikoj meri promenio lice Crkve, jeste poetak Drugog vatikanskog sabora.
1) Biblijski citati u tekstu uzeti su iz Biblije u izdanju zagrebake Kranske sadanjosti, pa tako i sve oznake skraenica biblijskih knjiga.
UITELJ JE REKAO
Odmah zatim, papa eli da Godinom vere obelei i jedan plod samog Sabora, a to je objavljivanje Katekizma Katolike crkve, dokumenta koji je u sebi na jednom mestu sakupio najbitnije uenje Crkve, a pomenuta slavlja svakako se poklapaju i s dogaajem koji smo u Nadbiskupiji dostojno obeleili trogodinjicom posveenom Konstantinovom ediktu, koji je Crkvi omoguio slobodu javnog veroispovedanja. Mi slovenski narodi imamo jo jedan razlog za slavlje, a to je obeleavanje 1150 godina od poetka rada brae irila i Metodija na hristijanizaciji i opismenjavanju slovenskih naroda. Ova knjiga ne pokuava da bude zamena za Katekizam. Ona je nadahnuta njime i elja nam je bila da napravimo jednu vrstu pratioca, skupa napomena ili moda optijih objanjenja koja e pomoi da se bolje shvati uenje Crkve koje je dato u Katekizmu, pa ak i tamo u saetom obliku. Kada to kaemo, elimo jo jednom da istaknemo vanost prouavanja sopstvene vere, vanost onoga to nam Crkva po Isusu Hristu izosi kao nauku Spasenja. Nije dovoljno samo prisustvovati liturgiji, sluati svetopisamska itanja, potrebno je upoznavati, prouavati Boju re i re Crkve, u molitvi i ivljenju vere sve to provoditi u delo, to vodi do sve dubljeg razumevanja onoga to nam sm Bog, po Pismu, po svetom Predanju, po Crkvi koja je Telo Isusa Hrista, nalae da inimo kako bismo prihvatili ponudu Spasenja. Naslov ove knjige, svakako, nije sluajan. Uenje Crkve je ono koje nam je predao sam Bog, a na potpun i konaan nain Boji Sin, Isus Hrist, predveni Logos. esto itamo u Evaneljima da uenici Isusa nazivaju rabbi uitelju. Uitelj je rekao, tako, oznaava i Njegovu re, koja je On sam, oznaava vremensku dimenziju tih rei, tog uputstva za i10
UVOD
vot, koje Crkva prenosi sa jednog narataja na drugi, ali, u isto vreme, ima i oblik imperativa poziva na prihvatanje poziva izreenog u uenju Uitelja Isusa Hrista. Na kraju, zahvalio bih ocu nadbiskupu beogradskom mons. Stanislavu Hoevaru na podrci i na strpljenju koje je pokazao prema meni dok sam pisao ove tekstove. Ponekad mi je trebalo i vremena za njihov nastanak, trudei se da na to saetiji nain iznesem pred itaoca jasne temelje onoga u ta i sam verujem. Svakako, pisac bilo kojeg teksta o veri i sam trai odgovore, pa je neizostavno da svako razmiljanje o toj tajni nad tajnama ima i lini peat; sa druge strane, niko ne dolazi sam do vere nju nam, na prvom mestu, daje sam Bog kao dar, ali dolazi nam po ljudima koji nas u nju uvode, pa bih ovde zahvalio i svom duhovnom ocu, u Bogu usnulom patru Marku Kuroltu, koji me je prigrlio dok sam jo lutao traei Boga i ukazao mi na ono najbitnije kako iveti s blinjima. Takoe zahvaljujem polaznicima moje biblijske kole, koju evo ve deset godina zajedniki pohaamo, jer sam, predajui im ono to sam od drugih primio, i sm od njih dobijao i uio.
o. Aleksandar Ninkovi U Beogradu, na prvu nedelju Adventa 2013.
11
VERA HOD S BOGOM
Vera je ona okosnica ivota svakog oveka koja mu daje snagu da ide dalje. Ali i sam pojam vere shvata se na razliite naine: kao poverenje u neto ili nekoga, u nekakav koncept, ideju, ili u ono to nam neko kae. Vera o kojoj ovde elimo da progovorimo neto je mnogo dublje, znaajnije, sutinskije od onoga to u svakodnevnom ivotu mislimo kad kaemo verujem. Svakodnevna upotreba rei vera esto podrazumeva i blanko ek, slepu veru u neto ili nekoga bez pokria, ili s veoma malo razloga da bi mu se verovalo. Vera je, na taj nain, uslovljena autoritetom onoga kome ili emu se veruje, moda naom ljubavlju prema nekoj osobi ili ideji, ali u svakom sluaju uslovljena je i izazvana nekim spoljnim uzrokom i nije na sutinski stav. Nae bivstvo, nae postojanje nije sutinski povezano s tim naim verovanjem, pa je tako i smo nae verovanje prevrtljivo i menja se kako se menja i objekat nae vere. Dakako, budui da ive u svetu, i sadraj hrianske vere moe da postane takav u shvatanju ljudi koji pojam vere veoma esto koriste u svakodnevnom razgovoru. Vera u ono to nam govori Crkva, vera u Boga, vera
13
UITELJ JE REKAO
u Isusa kad je samo usmerena spolja, a nije povezana sa samim naim postojanjem takoe postaje svakodnevna i zavisi od percepcije Boga, Isusa i Crkve u svetu oko nas. Tako izrazi vere mogu da postanu samo jo jedna zbirka fraza koje u sutini imaju malo uticaja na na ivot, kao i mnoge druge kojima verujemo, kojima nas zatrpavaju politiari, mediji, svet oko nas. Na ovim prostorima na kojima ivimo proli smo i kroz snano iskustvo dijalektikog materijalizma, koji je hriansku veru pokuavao da smesti u svet mitova, bajki kojima je jedini cilj da podloe oveka i ponude izmiljeno tumaenje sveta dok je racionalistika nauka, svet brojeva i injenica, proglaen za jedinu realnost. Ono to se ne moe opipati, za vulgarne marksiste i ne postoji, a dravna sila, kroz kolovanje i razne oblike ideoloke indoktrinacije, pokuala je da vlastitu ideologiju pretvori u jedinu istinu. To je ostavilo traga na mnogima, a taj trag osea se i danas. ta je, dakle, hrianska vera? Svakako, postoje mnoge knjige umnih hrianskih teologa koji su govorili i govore o fenomenu vere. Ipak, jedna knjiga tadanjeg profesora Jozefa Racingera, kasnijeg biskupa, kardinala, a potom i pape Benedikta, ostavila je na naem (i ne samo naem) podruju znaajan trag. esto itana i od pravoslavnih i od katolika, predstavljala je i predstavlja i danas svojevrstan teoloki most izmeu Istoka i Zapada, upravo zato to govori o toj naoj zajednikoj veri u Boga. Iako joj je naziv u hrvatskom prevodu Uvod u kranstvo, samo uslovno moe se smatrati uvodom, jer to je jedno od onih bezvremenih del koja zahvataju u sr pitanja kojima se bave, izvodei stvari na istac i na savreno jasan nain
14
VERA HOD S BOGOM
odgovarajui na postavljena pitanja. Svakako, nije lako itati tu knjigu. Tadanji profesor Racinger je, ne bez razloga, stekao status jednog od najveih teologa dananjice. Njen jezik je zgusnut, ali vredi se potruditi. Upravo iz te knjige elim ovde da donesem nekoliko reenica koje, po mom miljenju, savreno saimaju pitanje o kojem emo govoriti. Profesor Racinger kae: Vjerovanje je nain ovjekovog zauzimanja stajalita u cjelini zbilje, koji nije mogue svesti na znanje jer mu nije primjeren; ono je osmiljenje bez kojega bi ovjek kao cjelina ostao bez mjesta i smjetaja, a takvo osmiljenje prethodi ljudskom raunanju i djelovanju, tako da ovjek bez njega ne bi mogao ni raunati ni djelovati, jer on to moe jedino u prostoru smisla koji ga nosi. Jer uistinu: ovjek ne ivi samo od kruha tvorivosti: on kao ovjek, tj. upravo u istinitosti svoje ljudskosti, ivi od rijei, od ljubavi, od smisla... Kranski vjerovati znai povjeriti se smislu koji nosi mene i svijet, uzeti ga kao vrst temelj na kojem mogu bez straha stajati. Sluei se neto vie jezikom tradicije, mogli bismo rei: kranski vjerovati znai nau egzistenciju shvatiti kao odgovor Rijei, Logosu koji sve stvari nosi i dri. Vjera znai prihvaanje toga da nam je smisao koji ne moemo stvoriti, nego tek primiti ve poklonjen, tako da ga trebamo samo uzeti i povjeriti mu se Kranska vjera znai opciju za to da je ono to se ne moe oima vidjeti zbiljskije od onoga to se moe vidjeti. Ona je priznanje primata nevidljivoga kao neega to je autentina stvarnost, to nas nosi i zato ovlauje da se s onim to je vidljivo, u odgovornosti pred onim to je nevidljivo, kao pred istinskim temeljem svih stvari smireno i preputeno suoimo.
15
UITELJ JE REKAO
U naem svetu sudaraju se dve realnosti: ona vidljiva svet oko nas, svet koji je racionalistika nauka prisvojila i nad kojim eli da uspostavi iskljuivo vlasnitvo i svet nevidljivog, ali svakako postojeeg duhovnog sveta. U stvari, vie nego to se te dve realnosti sudaraju, one se isprepliu inei jedan, stvoreni, Boji svet u koji smo smeteni i mi ljudi, kao bia u kojima se ti svetovi takoe isprepliu i naporedo postoje. Iako nas sm ivot preesto prisiljava da, brinui se o preivljavanju tela i kreui se kroz materijalnu dimenziju stvorenoga, retko obratimo panju na duhovnu dimenziju sveta, jer nije dostupna naim materijalnim ulima, ona je i te kako prisutna, a moglo bi se rei i realnija od ove materijalne dimenzije. ovek koji krene ka toj duhovnoj dimenziji stie sigurnost u njeno postojanje jednako snanu kao to ima i sigurnost u materijalni svet koji ga okruuje, ali svakako drugaijeg oblika. Otac Fil Bosmans, belgijski monah monfortanac i veoma itani pisac, na jednom mestu je rekao: Verovao sam u Boga kao to slepac veruje u sunce, ne zato to ga vidi, nego zato to ga osea. Upravo ta duhovna dimenzija, taj nevdljivi deo nas, tako postaje jednako realan, pa na neki nain ak i opipljiv, kao to su to stvari materijalnog sveta oko nas. To znai i ono Racingerovo Vjerovanje je nain ovjekovog zauzimanja stajalita u cjelini zbilje. Verovanje u Boga nije tako tek puko poverenje u neto to nas Crkva ui, nego treba da postane pravo znanje, opipljivo iskustvo nevidljivog sveta koji jeste tu oko nas i u nama. Svet, dakle, ima dve dimenzije i ovek koji veruje mora u sebi da razvije svest o celovitom svetu u kojem se nalazi, razvijajui ula kojima e dotai obe realnosti. Re znanje ovde koristim veoma uslovno, jer, kako i pie budui papa
16
VERA HOD S BOGOM
Benedikt, to iskustvo celovitosti, zauzimanje stajalita u cjelini zbilje, nije mogue svesti na znanje, jer ni taj termin, opet, kako ga esto shvatamo u svakodnevnom govoru, nije primeren. Iako Racinger govori o daleko dubljem fenomenu, mislim da bismo uproeno mogli da kaemo da je znanje posedovanje informacije, dok vera znai iveti tu dimenziju koju smo upoznali i koju dodirujemo duhovnim ulima. Korienje termina znanje onako kako ga koristimo za posedovanje informacija o materijalnom svetu, opisujui ono to poznajemo o veri Crkve, ini tu veru jednako vanom za na ivot kao i znanje o tome da, recimo, kontinenti plutaju po uarenoj magmi ili da se Zemlja okree oko Sunca. To znamo, ali te informacije nemaju preterano veliki uticaj na nae postojanje. Tek ona vera koja je ivotni stav pretvara informaciju u sutinski bitnu stvar koja nije vie samo izjava, nego svedoenje i ivljenje istine. Ovde bih stavio poseban naglasak na re stav. Naime, u knjigama Starog zaveta na jevrejskom jeziku ne postoji jedna re kojom bi se opisalo iskustvo koje mi nazivamo vera ili verovati. Koren re kojima se to iskustvo najee opisuje jeste mn (u jevrejskom jeziku sve rei grade se koristei se razliitim troslovnim korenima), a njegovo osnovno znaenje je vrstina, sigurnost, pouzdanost, poverenje. Iz tog korena dalje se grade rei kao to su emn pouzdan, dostojan poverenja; emn upornost, sigurnost, pouzdanost; emet vernost, stalnost, konstantnost, kao i re amen, koju svi poznajemo, ije znaenje je najblie naem izrazu sigurno, tako je. Svakako, postoje i druge rei koje se upotrebljavaju, drugaijih korena, ali sve pripadaju slinoj grupi rei koje opisuju upravo
17
UITELJ JE REKAO
vrstinu stava, sigurnost i pouzdanost. Vera Izraela opisuje poseban odnos koji postoji izmeu Boga i Izabranog naroda, posebno odnos Saveza meu njima. To je poseban oblik ivota naroda koji je Bog izabrao i koji stoji u aktivnom odnosu s Bogom. Taj odnos esto se opisuje i reju heemn, koja implicira pristanak uma, poverenje u srcu i poslunost volje. Vera Izraela, takoe, znai prepoznavanje i potovanje Bojih zapovesti i ukljuuje poslunost od strane oveka. Ona je iskustvo koje sadri sve dimenzije odnosa Boga i oveka. Po reima Izaije, vera je oblik egzistencije za onoga ko zavisi od samog Boga: Ako se na me ne oslonite, odrat se neete! (Iz 7, 9), ak jedini mogui oblik postojanja. Ta vrstina stava, taj hod s Bogom, to stajanje pred Njim i s Njim odraava se i danas u rei amen, koja je ostala neprevedena u svim jezicima i koja ne znai naprosto neka tako bude, kako je ponekad prevodimo, nego to je tako i u tome vrsto stojimo i jesmo. Stari zavet, kako mi hriani nazivamo zbirku jevrejskih svetih knjiga, prevoen je na grki jezik izmeu treeg i prvog veka pre Hrista i ti prevodi se zajednikim imenom nazivaju Septuaginta. Prevod je nainjen zato to su Jevreji u rasejanju ve zaboravili hebrejski jezik, to jest, nisu se njime sluili kao govornim jezikom (prestali su da ga govore ve posle Vavilonskog progonstva), a koristili su grki jezik, dok je u samoj Palestini jezik u upotrebi bio aramejski, jezik kojim su se koristili Isus i apostoli. Iako u grkom ne postoji re koja bi u potpunosti pokrivala sva znaenja re koje se izvode iz korena mn (to je, naravno, uobiajena pojava pri svakom prevoenju s jednog jezika na drugi), jevrejski prevodioci, dobri poznavaoci i jednog
18
VERA HOD S BOGOM
i drugog jezika, u imenici pistis i glagolu pisteuein nali su rei kojima bi mogli da predstave fenomen vere. Svakako, taj prevod nije bio ni direktan ni bukvalan. Svaki jezik nastao je kao neposredan plod naina na koji narod koji ga govori razmilja o sebi i svetu, pa je razumljivo to neki koncepti i neke ideje ne mogu direktno da se prevedu jer ne postoje rei s potpuno istim znaenjima, niti narodi o svemu razmiljaju istiovetno, pa tako ni prevodi nisu prosto prevoenje rei, nego su vie tumaenja ideja i njihovo prenoenje iz jednog misaonog sistema u drugi. Naravno, narodi ipak nisu toliko razliiti jedni od drugih, pa je mogue napraviti prenos, s tim to moramo biti svesni da su bitne i pojedinosti. Iako se ini da je ideja generalno ista, razlika u detaljima govori zapravo o dubljem odnosu i shvatanju odreene ideje u razliitim kulturama. Za Grke nije bio razumljiv odnos prema Bogu kakav su imali Jevreji. Deli toga moemo da primetimo i iz odnosa Atinjana prema Pavlovom govoru na Aeropagu (Dj 17, 2233), pa je tako bilo teko nai rei na grkom koje bi veru prikazale kao vrstu vezu Boga i oveka pri emu svoju egzistenciju ovek nalazi upravo u samom Bogu kad oni sami nisu tako gledali na svoja boanstva. Grki bogovi nisu bili tvorci koji su oveka stvorili u ljubavi, koji su sazdali savez s ljudima kao sa sebi ravnima. Da uprostimo stvari, oni su bili uveane i viestruko ojaane slike samih ljudi, a svoj su ivot iveli ne obazirui se preterano na ljude. Stoga je razumljivo to se odnos prema boanstvu opisivao na sasvim drugaiji nain nego kod Jevreja. Zato nije ni udno to su tvorci Septuaginte upotrebili rei pistis i pisteuein, koje su se u klasinom grkom jeziku retko koristile u religijskom smislu, ali su
19
UITELJ JE REKAO
u isto vreme pokrivale jednu dimenziju korena mn, pa su se mogle upotrebiti da se opie religiozno iskustvo Jevreja to znaenje je: poverenje, vernost, odanost, pouzdanost. Dakako, ivei meu Grcima, i Jevreji u rasejanju poprimili su duh grkog umovanja o svetu i oveku, pa je taj duh polako uao i u razmiljanje o Bogu. Za Jevrejina Bog i vera su veoma konkretne, ivotne stvari. Jevrejin ivi od Boga i u Bogu. Jevrejin ne razmilja u apstraktnim pojmovima. Za njega vera i poverenje u Boga znai i izraava se reima: hodao s Gospodinom. Jevrejin nema potrebu da razmilja o uzrocima stvari, Bog je za njega injenica, fakt koji jeste, jednako realan kao i vazduh koji udie, zemlja kojom hoda i hleb koji jede. On nema potrebe za filozofskom spekulacijom, jer ima Boju objavu koja je vrhunska Istina. Nema potrebe da trai Istinu jer mu ju je Bog ve svu izneo. Ipak, uticaj grke sredine doveo je do toga da i meu Jevrejima ponu da se pojavljaju pisci koji su na nain grkih filozofa poeli da razmiljaju o Objavi i samom Bogu. To je jo jedan od razloga to su u prevodu upotrebljene dve ve pomenute rei, kao i mnoge druge iz istog polja znaenja. Tako su rei pistis i pisteuein, za veru i verovati, korienjem Septuaginte kao glavne zbirke Svetih spisa dole do hriana, a onda i do nas, pre nego to je formiran kanon Novog zaveta. Ali nisu do nas dole samo rei, nego i njihovo novo, proireno znaenje. Tokom vremena rei menjaju korienjem i svoja znaenja. Ponekad potpuno promene znaenje, a ponekad se proiri obim ideja koje se opisuju nekom rei. Upotrebom rei vera i verovati da bi se opisao koncept jevrejskog vrstog stajanja uz Boga, i same te rei dobile su i to novo, proireno znaenje vera je postala ne samo
20
VERA HOD S BOGOM
obino pouzdanje u Boga i ono to je On izrekao, nego je postala vrsto, sigurno, istinito poverenje u Boga i Objavu. Ali ne bez razloga treba upozoriti da rei nisu te koje stvaraju realnost, nego reima opisujemo realnost. Mi svoju veru ne stvaramo reima, nego opisujemo iskustvo ive vere koja je poznavanje te realnosti. Tako vera postaje zaista poseban oblik znanja, poznavanja, prepoznavanja sutinskog, unutranjeg, na kojem zasnivamo svoj ivot. Moe se uiniti da se ovo to je reeno ne slae s onim to je Racinger napisao u svom ve citiranom Uvodu u kranstvo, kada kae: Nain kako se ovjek susree s istinom btka nije znanje, ve razumijevanje, ali to nije tako. Tu sutinsku istinu o bivstvu (bitku), o svom postojanju, ne nalazimo prostim, racionalnim znanjem, nego razumevanjem, dodirivanjem Boga i duhovne realnosti naim ivotima. Informacija, poznavanje popisa istin vere nije dovoljno, iako je i to neophodno. Nedovoljno je jer informacije treba spustiti u dubinu naeg postojanja, u temelje naih ivota, a s druge strane one su potrebne jer, da parafraziram razgovor apostola Filipa sa slubenikom etiopske kraljice u ta da verujem, kad ne poznajem (vidi Dj 8, 31)? Tu dolazimo do jedne sutinske dimenzije nae vere. Dosad smo govorili o veri, o tom terminu sa stanovita neverujuih i verujuih, o tome kakav je zaista odnos izraza i naeg odnosa prema Bogu. Pa ipak, tu se pria ne iscrpljuje, jer tu joj nije ni kraj. Na Bog jeste Ehjeh aer Ehjeh, to jest, Ja sam koji jesam (vidi Izl 3, 14), to je naziv koji je Bog sam predao Mojsiju, a to je postalo ime Boje koje
21
UITELJ JE REKAO
se meu Jevrejima nikad nije izgovaralo. U stvari, to i nije bilo ime, nego ljudima dohvatljiv i shvatljiv opis samog Boga i sam taj opis je neuhvatljiv. Rei koje je Bog saoptio Mojsiju mogu da znae i Ja sam koji jesam i Ja sam koji dajem da sve jeste, ali i Ja sam ivot ili Ja sam koji daje ivot. Kako god uzeli, sve je to Bog, pa i taj izraz na jedan konkretan nain govori o Bogu ono to su, kasnije, filozofi razradili apstraktnim jezikom filozofije: Bog je postojanje smo i sm ivot, neuhvatljiv i neshvatljiv za oveka. Ali Bog se tu nije zaustavio. Bog nije eleo da nama ljudima ostane samo u podruju onog duhovnog, nevidljivog. Nije eleo da nas pusti da za Njim idemo pipajui u mraku materijalnosti. I upravo zato to nas je stvorio u ljubavi, za nae spasenje, eleo je da nam ponudi i vidljivi dokaz svoje ljubavi i brige za nas, u svome Sinu Isusu Hristu. Bog je tako izaao iz nedostupnog oblaka starozavetnih teofanija i ljudima omoguio da sada budu pred licem Bojim, a da se ne boje smrti (jer ko moe gledati Boga licem u lice i ostati na ivotu kako ponavljaju starozavetni tekstovi), gledajui Boga kroz lice brata, Isusa Hrista, pravoga Boga i pravoga oveka. Bog je, u svojoj snishodljivosti iz ljubavi prema svom stvorenju, dopustio da Ga vidimo i dodirnemo, omoguujui nam da sada daleko lake proniknemo u jedinstvo svega stvorenoga materijalnog i duhovnog sveta, pristupajui duhovnom svetu iz materijalnog, sigurnim putem po Bogu koji je siao u telo, i kako kae Pismo razlomivi ograde koje dele i nas i te svetove. Svakako da to nije jedini uinak silaska Boga meu nas. Sutina je i to to naa vera vie nije samo vera u nevidljivog Boga, Bie koje oseamo ali ne moemo da dosegnemo, nego vera u sasvim konkretnu osobu: u Isusa Hrista. ovek je kroz
22
VERA HOD S BOGOM
istoriju razliito zamiljao Boga. esto je boanstvo bilo ovekova projekcija samoga sebe. S Objavom, ta predstava se bitno promenila, jer dobili smo informaciju ko je Bog i ta eli od nas, pa ipak, ne videvi Ga, uronjeni u materijalni svet, ljudi su esto nastavljali da vie potuju svoje predstave o Bogu, nego to ko je Bog zaista. U Isusu Hristu, konkretnoj osobi, dobili smo opet pomo u tome da Boga ne treba zamiljati, jer bio je tu, meu nama. Mogli smo da Ga opipamo, ujemo i zagrlimo i On nas, to i dalje ini. Tako se u Isusu opet vraamo na onu osnovnu liniju starozavetne vere gde je Bog sasvim konkretno i kristalno jasno prisutan u naim ivotima. Na poseban nain to se moe videti itajui evanelja. Evanelja nisu tek zbirka zakona, propisa i naina ponaanja koje Isus stavlja pred nas kao neto to moramo da vrimo da bismo se spasli. Ne, evanelja su sm Isus, ono ta je i kako je govorio, kako je inio i kako je ljubio svoju brau, ljude. Bog po Isusu ini i ljubi, pokazujui nam, po Njegovom ovetvu, da se to moe. Vera tako gubi svaku primesu teorije i pretvara se u praksu, u svedoenje ivljenja naela od kojih ivimo i na koja smo pristali slobodnom odlukom. Naela postajemo mi. O tome govori Jovan u svom Evanelju navodei Isusove rei da smo po roenju odozgo nanovo roeni, promenjene sutine i bivstva, pa tako vera nikako nije samo zbirka spoljnih naela, nego sm ivotni krvotok po kojem se miemo i jesmo(vidi Dj 17,28). Ali to nam nije omogueno naim teorijskim umovanjem i prihvatanjem filozofij, nego bratstvom s Isusom, prihvatanjem sinovstva Bojeg po Hristu i u Hristu. Ali to bratstvo, kao osnovno naelo, poziva i na jedinstvo u Ocu. ovek nije vie oveku samo jo jedno bie koje ivi pored njega i deli
23
UITELJ JE REKAO
isti prostor. Ljudi su sad lanovi iste porodice, dele isto bie i deo su jednog tela. Upravo silazak Boga u svet alje nam jo jednu vanu poruku, a svakako i temeljni deo vere, a to je da ta nova priroda, koju smo dobili odozgo, po Isusu, deluje i razvija se samo kad odustajemo od sebe i kad se darujemo drugima, gledajui primer Isusa. Upravo zato to se radi o Osobi, nae verovanje nije vie verujem u, nego verujem u TEBE, pa tako i vrstoa stajanja s Bogom i u Bogu dobija konani smisao i konano zaokruenje u vrsto stojim i verujem u Tebe, jer me LJUBI i jer Te LJUBIM.
24
CRKVA KOJU VERUJEM
Kada Crkva predstavlja istine vere, poznavajui ljudsku prirodu uvek eli da tu nauku izloi na sistematian, organizovan nain, sldei ljudski nain prihvatanja injenica od nekakvog poetka, osnova, pa do sloenijih stvari. Iako je to mogue izvesti, ipak treba stalno imati na umu da istine vere nisu neki blokovi informacija meusobno povezani samo nekakvim spoljnim dodirnim takama, koji se postepeno nadograuju, kao to je sluaj, recimo, s ljudskim telom i organima u njemu, gde svaki sistem organa moemo jasno da razloimo, pa ak i posmatramo donekle nezavisno od ostalih delova. Ako govorimo o veri i o istinama vere, moda je slika vatre zaista jedna od najboljih kojom moemo da predstavimo nain na koji moemo da razmatramo i samu veru svetlost i toplota su jedno i neodvojivo, pa ipak, moemo zasebno da ih uoimo. Iako i ovi nai tekstovi jesu nadahnuti Katekizmom Katolike Crkve, unekoliko odstupamo od njegove strukture stavljajui poglavlje o Crkvi odmah iza poglavlja o veri i za to, naravno, imamo opravdanje. Naime, prvo poglavlje uvelo nas je u tajnu vere, temeljnog stava vernika
25
UITELJ JE REKAO
o ivotu po Bogu. Videli smo da vera nije samo lini stav i posmatranje ivota pojedinca, nego daleko vie veza koja nau sopstvenu egzistenciju povezuje s Bogom, preko brae ljudi po Isusu Hristu. Vera je tako, iako je lini odnos prema egzistencijalnim stvarima, pre svega odnos, komunikacija, i to ne bilo kakva. Da bismo doli do boljeg razumevanja prirode tog odnosa, razmotriemo, koliko nam to ovde prostor dozvoljava, jedan od tekstova Novog zaveta u kojem je nauka o toj prirodi odnosa sredinja tema: to je 17. glava Evanelja po Jovanu, ili, kako je nazivamo Isusova velikosvetenika molitva.
Otac i Sin jedno su Podsetimo se za trenutak pomenute slike vatre. U Nikejsko-carigradskom verovanju, u lanku ispovesti o Isusu Hristu, jedan od naina kojima se opisuje odnos Sina i Oca jeste Svetlo od Svetla. Svakako, jedna od slika tog svetla koje izlazi iz svetla jeste slika baklje koja pali drugu baklju. Vatra koja je na drugoj baklji, sa koje je primila vatru, ista je ona sa prve. Kada baklje stoje zajedno to je jedna vatra. Ta slika, svakako, ne moe apsolutno tano da opie odnos Oca i Sina, ali svakako nam daje mogunost za bolje razumevanje odnosa Oca i Sina. Isus malo ranije (Iv 10, 30) kae: Ja i Otac, jedno smo, a kakva je priroda tog jedinstva dolazi nam u stihu 17, 10: sve moje tvoje je i tvoje moje. Sin ne poseduje nita to je Njegovo. On govori rei koje su od Oca, ini dela koja su Oeva, vri volju Oevu.
26
CRKVA KOJU VERUJEM
Sin svoje bivstvo sve ono to jeste u potpunosti dobija od Oca, sve to izvire i nalazi se u Ocu i sve predaje Ocu. Po tome je Njihovo jedinstvo potpuno. Otac je Otac samo po odnosu prema Sinu i Sin je Sin samo u odnosu prema Ocu. Nije teko da se to shvati gledajui i na nae, ljudske odnose. Nema smisla da, recimo, nekog inenjera zovemo ocem kad se govori o poslovnim stvarima. To ima smisla jedino kad se govori u kontekstu porodinih odnosa; isto vai i za govor o sinu. Tako dolazimo do injenice da su nazivi Otac i Sin, u stvari, nazivi za odnos, a sve ostalo Im je zajedniko, jedinstveno: jedna priroda a tri osobe tri odnosa. Budui da Sin, kako smo videli i kako je On sam rekao, nema nita svoje, jer sve je primio i sve predaje Ocu, uslov da bismo i mi bili u zajednici s Ocem jeste da i mi sami odustanemo od svega onoga to smatramo svojim sopstvenim da Mu potpuno predamo svoje bivstvo, ono po emu postojimo. To, u stvari, predstavlja poziv da odustanemo od sebe, svojih pouda, svoje elje da mi budemo centar oko kojeg se okree svet, ili bar svet koji se nalazi u najbliem dodiru s nama. Isusov poziv da svi budu jedno poziv je da se vratimo u svoje prirodno, izvorno stanje jedinstva s Bogom.
Da svi budemo jedno Da samemo ili da jo malo uprostimo ovo to je reeno. Slika jedinstva Oca i Sina, kroz Njihov odnos, jeste
27
UITELJ JE REKAO
i poruka oveku. Kao to je i samo Trojstvo u sebi odnos, a nikako samoa ili odvojenost triju Osoba u Bogu, tako je i ovek pozvan na jedinstvo s Bogom, po Isusu, a to jedinstvo ostvaruje se u Crkvi. U tom svetlu sasvim je logian govor o Crkvi kao Telu Hristovom. Isus trai da potpuno odustanemo od svojih sopstvenih materijalnih ili duhovnih poseda i na taj nain od individue postanemo deo zajednice, koja ini to isto. Pritom mi ne ostajemo bez onoga to je nae, niti zajednica postaje neki organizam koji je iznad individue nego, odustajui od svoga, mi umesto tog malecnog, naeg imetka, dobijamo sve ono to jeste i to poseduje zajednica, to jest sam Isus. Dobijamo uee u Njegovoj boanskoj prirodi, a preko nje postajemo i jedno s Bogom. Na taj nain postajemo zaista deca Boja. vrsto ustrajavajui u uvanju svojega, uvajui i titei na taj nain svoje ja, jedinstveno i unikatno, kako mi mislimo da treba, odvajamo se od zajednice Crkve, a time i od samog Boga u kojem podeljenosti nema i ne moe da bude. Sv. Pavle je taj odnos prikazao na odnosu izmeu mua i ene: ena nije gospodar svoga tijela, nego mu, a tako ni mu nije gospodar svoga tijela, nego ena (1 Kor 7, 6). ena ne ostaje bez svog vlasnitva, a tako ni mu, nego oboje, uz ono to ve poseduju i to dele kao dar, dobijaju na dar onog drugoga i, na taj nain, mu i ena zaista postaju jedno telo, u Hristu. Svakako, ovu sliku moemo da primenimo i na Crkvu kao verenicu i Isusa kao Verenika, koji jedno drugome predaju sve. Sve to je reeno sadrano je i u ve
28
CRKVA KOJU VERUJEM
navedenoj Isusovoj rei sve tvoje moje je i sve moje tvoje (vidi Iv 17, 10), koja se ne odnosi samo na odnos izmeu Oca i Sina, nego je upuena i nama kao objanjenje nae sopstvene prirode. Uostalom, ta to ima da nisi primio? Ako si primio, to se hvasta kao da nisi primio? (1 Kor 4, 7), kako kae Sv. Pavle. Celo nae bie je od Boga, sve je od Njega stvoreno, a nae je samo kako koristimo taj dar. Bog od nas ne trai nita to ve nije Njegovo i predajui Mu to to nam je dao, mi u stvari ne ostajemo bez onoga to nam je Bog dao, nego menjamo odnos prema tom daru, a time dobijamo i drugaiji odnos odgovornosti prema sebi i prema zajednici Crkve kojoj pripadamo.
Crkva iva graevina Tako smo naeli i sredinju temu ovog poglavlja ta je to Crkva i koja je uloga Crkve u ivotu po veri i s verom? Ako bismo razmotrili i upotrebu rei crkva crkva kao graevina, crkva kao lokalna zajednica vernih i crkva kao Crkva, zajednica svih lokalnih crkava, ono to stoji u temelju sve tri upotrebe jeste pojam zajednice. Crkva kao graevina mesto gde se lokalna zajednica okuplja da uestvuje u zajednikom slavljenju Boga, lokalna Crkva koja je osnovna zajednica vernika odreenog mesta, i Crkva kao zajednica svih vernika sveta, Crkva kao Telo Hristovo svima njima zajedniko je zajednitvo, a zajednitvo upravo pretpostavlja i jeste odnos. Odnos koji je u Trojstvu izmeu triju Boanskih Osoba,
29
UITELJ JE REKAO
preslikan na ljudsku zajednicu koja, ivotom oponaajui taj boanski odnos, stupa u odnos s blinjim, to je ona toliko pominjana horizontalna dimenzija, i sa samim Bogom a to je vertikalna dimenzija ukupnog odnosa. Obe te dimenzije su jedno, nerazdvojive su. Nema odnosa s Bogom ako nemamo odnosa s braom, a jo manje je pravi odnos s braom onaj koji nije utemeljen na odnosu s Bogom. Naziv za crkvu na grkom je ekklesia i ta re ima koren u glagolu pozivati. U Starom zavetu tom reju prevoena je jevrejska re qahal, to takoe ima znaenje zajednice koja se okuplja. Verovatno je to i bio jedan od razloga zato su pisci novozavetnih tekstova upotrebili upravo tu re da bi oznaili novu zajednicu koja se, kako je vreme prolazilo, sve vie razlikovala od one zajednice koja se okupljala po sinagogama. Naziv u slovenskim jezicima dolazi od prideva kyriake Gospodnja, i do nas je doao, po pretpostavkama lingvista, preko germanskog oblika kirche. Vidimo da ve i u nazivu stoji nekoliko bitnih karakteristika zajednice koja se naziva tim imenom. Prva je, svakako, poziv. U korenu rei ekklesia stoji grki glagol pozvati kaleo. Ek-kaleo bi znailo pozivati napolje, iako nije sigurno da su oci imali na umu to znaenje kad su za Crkvu odabrali ovu re; ipak, i ona ima smisla. Crkva je zajednica koja nije pozvana da ostane zatvorena u sebi, ve ima misiju da ide u svet da celom svetu navesti Evanelje. To u isto vreme znai da Crkva samu sebe ne poziva niti stvara; poziv dolazi spolja od Boga, u Isusu, po Duhu Svetom.
30
CRKVA KOJU VERUJEM
Crkva, delo Duha Svetog Dakle, Crkva nije ljudska institucija, iako smo deo tog organizma, ona je Boja, glava joj je Hrist, a vodi je i razvija Duh Sveti. U kompendijumu Katekizma Katolike Crkve (KKKC) posebna uloga Duha Svetog naglaena je i time to je lanak o Crkvi neposredno povezan i obrauje se u poglavlju koje govori o Duhu Svetom. Prenosei nauku saborskih otaca, Kompendijum donosi sledei tekst: Duh izgrauje, oivljuje i posveuje Crkvu: Duh Ljubavi krtenicima vraa grijehom izgubljenu bogolikost i oivljuje ih u Kristu ivotom samoga presvetog Trojstva. alje ih da svjedoe Kristovu Istinu i ustrojava ih u njihovim raznolikim i povezanim slubama da svi donose plod Duha (Gal 5, 22) (KKKC, 145). Razmotrimo podrobnije ta znai to to je reeno. Na prvom mestu istie se injenica da je Duh Sveti vezivno tkivo, ali i sam ivot Crkve. Crkva se po Duhu Svetom sabire i ivi. Ali taj organizam koji oivljava Duh Sveti nije neto to postoji nezavisno ili iznad vernika, lanova Crkve Duh nas sve zajedno proima, inei da oni koji su jo na svetu i oni koji su preli sa ovoga sveta budu jedno u Isusu, a po Isusu jedno u Bogu. Ovde je potrebno da upozorimo na estu greku vernika koji sebe smatraju samo lanovima Crkve, pri emu Crkvu shvataju samo kao ljudsku, vidljivu organizaciju sa svim onim strukturama koje su nam u prvi mah jasno pred oima: hijerarhijom, organizacijom, pravilima, propisima gubei iz vida da je to samo jedan aspekt Crkve, a da su oni, u stvari, sutinski gradivni element Crkve rekli bismo
31
UITELJ JE REKAO
sama Crkva, kao to je kamen deo graevine. Zgrada ne postoji bez cigli i iako se cigla moe posmatrati odvojeno od zgrade, zgrada ne moe da postoji bez cigli. U stvari, ako poemo jo dalje, sama Crkva postoji upravo zbog onih i za one koji je sainjavaju. Ona je od Boga ustanovljena kao sredstvo naeg spasenja i kao to Bog trai nau saradnju u procesu spasenja, tako je i Crkva ustanovljena kao nebeski i zemaljski organizam koji trai saradnju svakog gradivnog elementa, svakog vernika, pa je tako svaki pojedinani vernik vaan i nezamenjiv u strukturi Crkve, jer on je upravo deo te strukture. Time, svakako, eli da se istakne dvostruka odgovornost vernika odgovornost prema sebi, jer je to to smo pozvani da budemo deo tog boanskog organizma dar nama lino, a s druge strane odgovornost prema zajednici, jer po tome kako taj dar delimo s drugima, uestvujemo u razvoju i rastu same Crkve. Tekst to dodatno naglaava reima da Duh Sveti alje vernike da svedoe Hristovu Istinu. Biti lan Crkve kao lan kluba nikako nije dovoljno to podrazumeva da se nismo odmakli od sebe, da smo zatvoreni u sebi, da nismo jedno s Crkvom. Biti lan Crkve znai imati poslanje, misiju, a to podrazumeva okrenutost od sebe ka drugima i na taj nain se zaista uestvuje u prirodi Crkve, koja je predavanje sebe za druge. Ovde ponovo moemo da se vratimo na prethodni govor o jedinstvu Osoba u Trojstvu. Katekizam istie: Duh Ljubavi krtenicima vraa grijehom izgubljenu bogolikost. Kakva je to izgubljena bogolikost? Pa upravo taj duh zajednitva, koji je isto predanje i usmerenost ka onom drugom Duh Ljubavi to je ona slika po kojoj smo stvoreni. Duh Sveti vraa nam tu bogolikost time to nas po Crkvi i
32
CRKVA KOJU VERUJEM
u Crkvi pouava kako voleti blinjeg i ui nas kakva je to boanska ljubav koja je i sutina naeg bia ljubav koja se potpuno predaje za druge. Po toj ljubavi postajemo jedno, prvo s braom ljudima, po Isusu, a onda po Isusu i s Trojstvom. Greh je okretanje samome sebi, traenje neega to pripada samo tebi, a u Bogu nema podeljenosti. ivei s grehom i u grehu, sami sebe odvajamo od Boga u kojem nema podeljenosti i sve se daruje. ivot koji nam Hrist daruje po Crkvi jeste ivot ljubavi, a gde je ljubav ne postoji greh, jer ne trai nita svoje, kako Sv. Pavle govori u Himni ljubavi (vidi 1 Kor 13, 110), nego sve daruje, pa i sebe samog. O svemu tome Kompendijum jasno govori kada Crkvu definie na sledei nain: Crkva je Boji narod jer se Njemu svidjelo posvetiti i spasiti ljude ne pojedinano, bez ikakve veze izmeu njih, nego uinivi ih jednim narodom sabranim jedinstvom Oca i Sina i Duha Svetoga (KKKC, 153).
ta ini jedinstvo Crkve? Jasno je da je nemogue na ovako ipak malom prostoru obuhvatiti svu dubinu tajne Crkve, pa emo pokuati da bar dotaknemo one osnovne Istine nae vere koje se tiu same Crkve. Uostalom, naa vera, kako je ve reeno, nije skup nezavisnih Istina koje se dodiruju, nego je ona sistem, skup Istina koje se potpuno proimaju i izviru jedna iz druge. Govorei o Crkvi, govorimo i o samoj veri, jer vera ne postoji bez Crkve i ne moe da bude bez Crkve, jer je sama Crkva i predmet nae vere, ali i njen izvor.
33
UITELJ JE REKAO
Po onome to nam Crkva donosi i daruje, mi i verujemo i spoznajemo Boju volju za nae spasenje. Ako se prisetimo Apostolskog verovanja, vidimo da je poslednji deo posveen Crkvi. Vjerujem u Duha Svetoga uvodi nas u Tajnu Crkve, a zatim dolazi svetu Crkvu katoliku. Crkva je sveta jer je sredstvo posveenja posveena je od Boga i, kako Sabor ui, ona sama je vrsta sakramenta, Svete tajne. Ona je ekklesia zajednica koja posveuje svoje lanove. Ona je katolika sveopta, jer po sebi i po svom prisustvu u stvorenom svetu posveuje celokupno stvorenje. Verujemo u opinstvo svetih, i to se moda vie odnosi na ukupnost svetih darova koji se nalaze u Crkvi, ali svakako se istie vrsta veza onih koji imaju istu veru, koji se po ivotu u veri posveuju Bogu. U Crkvi i po Crkvi dobijamo oprotenje grijeha, po Isusu Hristu, a oslobaajui se od stega greha, zajedno s Isusom i opet po Njemu uestvujemo u usrksnuu tela i venom ivotu. Kako se ostvaruje to jedinstvo Crkve koje ispovedamo u Nikejsko-carigradskom verovanju verujem u jednu, svetu katoliku i apostolsku Crkvu? Kako lokalne Crkve uestvuju u jedinstvu sveopte Crkve? To se ostvaruje po tri osnova: po jedinstvu hijerarhije ili apostolskog naslea, liturgije ili sakramentalnog ivota, i vere. Poeemo od poslednjeg. Zajednika vera u uskrslog Gospoda objedinjavala je od samog poetka sve zajednice koje su nastajale delovanjem apostola i njihovih uenika. Sama verovanja, a na poseban nain Nikejsko-carigradsko koje molimo i na liturgiji, nastala su kao potreba da se na jedan nain
34
CRKVA KOJU VERUJEM
ostvari identifikacija hriana i onoga u ta veruju. Verovanja su nastajala kao krsni obrasci. Svako ko je pristupao sakramentu krtenja izmolio bi verovanje kao znak prihvatanja te zajednike vere i na taj nain potvrdio svoju elju da postane jedno sa zajednicom koja ivi i dri tu istu veru. To je postao i prvi vidljivi znak zajednitva pojedinca sa zajednicom, a budui da je forma verovanja bila svima zajednika, lokalne zajednice ispovedale su svoje zajednitvo sa svim lokalnim zajednicama inei sveoptu Crkvu. Ve i time to smo rekli da su prva verovanja nastala kao krsni obrasci, jasno je da je vera na taj nain neposredno povezana i isprepletena sa sakramentalnim ivotom zajednice. Crkva, budui da je instrument posveenja, ini to na prvom mestu po sakramentima, a svakako na prvom mestu po liturgiji i euharistiji kao izvoru i sreditu ukupnog sakramentalnog ivota i lokalne zajednice, a onda i sveopte Crkve. Jedinstvo u sakramentima je taj drugi (ne po redosledu vanosti nemogue je razdvajati navedena tri elementa jedinstva) opredeljujui znak jedinstva Crkve. Ali opet, vera i sakramenti nisu znak potpunog zajednitva bez hijerarhije, koja je i najjasniji vidljivi znak zajednitva. Budui da Bog trai od oveka saradnju na delu spasenja oveka i budui da je Crkva boanska, ali i institucija koja je sastavljena od ljudi, Isus je poeleo da i sami ljudi uestvuju u tom istom spasenju, ustanovivi crkvenu hijerarhiju s poslanjem da se u Njegovo ime napasa Boji narod. Ta hijerarhija, sastavljena od biskupa, svetenika i akona, vidljivi je znak kako jedinstva Crkve koja je na zemlji, tako i vidljivi znak jedinstva s apostolima i njihovim naslednicima, tvorei garanciju da je ono to Crkva danas ui autentina Isusova nauka koju smo
35
UITELJ JE REKAO
primili od samog Isusa preko Njegovih uenika. Znak jedinstva lokalne zajednice je sam lokalni svetenik po svom jedinstvu s biskupom, Crkva odreenog prostora je u meusobnom jedinstvu i ini lokalnu Crkvu, dok se jedinstvo sveopte Crkve ogleda u zajednitvu biskupa s ostalim biskupima, a na poseban nain u njihovom jedinstvu s rimskim biskupom, papom. Svakako, ne moemo da ispustimo i Boji narod2 koji na poseban nain pripada toj strukturi, budui da svaki vernik po svom krtenju uestvuje u Isusovoj svetenikoj, prorokoj i kraljevskoj slubi, pa tako svaki lan Crkve po svom poloaju i zvanju vri poslanje koje mu je Bog poverio. Sveteniku slubu svaki vernik vri svojim svedoenjem. Propovedajui svojim ivotom snagu Hristove nauke i blagodati koje po Crkvi prima od Boga, svaki vernik ini pastirsko delo meu ljudima gde ivi molitvom, delima i apostolskim poduhvatima u porodinom ivotu, na radnom mestu, svuda gde se nalazi. Proroka sluba neposredno je vezana za sveteniku slubu, jer obuhvata upravo ono to i sama re prorokovanje znai u svojoj sutini: govor o Bogu i za Boga. Kraljevska sluba podrazumeva brigu o onima koji su nam u svakodnevnom ivotu povereni i s kojima smo u dodiru, na nain kako je to Isus inio darujui sebe za druge, ne upravljajui drugima, nego
2) Naziv Boji narod na ovom mestu koristim kao oznaku za sve vernike koji nisu primili sakrament svetenikog reda. Razume se da su svi vernici, i oni koji su deo hijerarhije i oni koji to nisu, pripadaju Bojem narodu. Ovde bih upozorio na estu greku koja je prisutna posebno u medijima i u vremenima velikih hrianskih praznika, kada se govori:Crkva i njeni vernici slave.... Crkva ne postoji bez vernika, kao ni vernici bez Crkve, te je to u stvari ist primer pleonazma, koji moe da nanese i tetu jer pokuava da podeli Crkvu na hijerarhiju i ostale vernike.
36
CRKVA KOJU VERUJEM
sluei im. Na taj nain svaki vernik je ukljuen u poslanje sveopte Crkve.
Uestvovanje u svetosti Crkve Kao zakljuak ovog teksta o Crkvi naveemo pitanje koje se postavlja: Kako vernik uestvuje u svetosti Crkve? Shvatajui da je svaki vernik nezamenjiv i neophodan deo Crkve, odgovoran za svoje lino spasenje, ali i za spasenje svih ljudi po tome to je primio posveenje koje ga ini kraljevskim svetenikom, prorokom i kraljem, postajui jedno s celom Crkvom, jedno s Isusom, a po Njemu jedno s Bogom, to je vea naa lina svetost, to nju jasnije i bolje svedoimo drugima, tako raste i svetost Crkve to loije svedoimo, to smo vie okrenuti sebi, smanjujemo i svetost Crkve, posebno u oima onih koji na Crkvu gledaju kao na mesto gde se svetost nalazi. Tu je izvor i naeg blagoslova i odgovornosti. Treba rei jo i ovo: svi darovi koje dobijamo od Boga, posebno oni koje dobijamo po Crkvi i u njoj, delotvorni su samo i jedino onda kada se dele s drugima, kad se ostvaruju u drugima i kad su za druge. Na taj nain i mi postajemo deo onog nepodeljenog Bojeg jedinstva, Oca i Sina i Duha Svetog.
37
SVETO PISMO I SVETO PREDANJE
Stvarajui univerzum, Bog je ostavio svoj peat u stvorenome, trag svoje prisutnosti. O tome u Starom zavetu itamo: Nebesa slavu Boju kazuju, navijeta svod nebeski djelo ruku Njegovih (Ps 19, 1), pa ipak, oveku kao da nikada nije bilo lako da pronae Boga u svetu oko sebe, pa i u svom ivotu. S druge strane, gotovo je nemogue nai potpunog ateistu, oveka koji ne veruje u postojanje Boga. Svakako, ima mnogo onih koji ne veruju da Bog postoji, ali iza toga se u veini sluajeva krije nepriznavanje onakvog Boga kakvog prikazuju razne religije, pa i hrianska vera. Ipak, velika veina onih koji sebe nazivaju ateistima priznaje ili, bolje reeno, veruje da postoji neka sila koja ureuje svet, a opet, mnogi od njih takoe veruju u besmrtnost due. Je li mogue da je Bog ostavio u svetu tako slab trag da se teko otkriva, ili je problem negde drugde? Sveti Pavle o tome govori ovako: Uistinu, ono nevidljivo Njegovo, vjena Njegova mo i boanstvo, onamo od stvaranja svijeta, umom se po
39
UITELJ JE REKAO
djelima razabire tako da nemaju isprike. Jer premda upoznae Boga, ne iskazae Mu kao Bogu ni slavu ni zahvalnost, nego ishlapie u mozganjima svojim te se pomrai bezumno srce njihovo. Gradei se mudrima, poludjee i zamijenie slavu neraspadljivoga Boga likom, oblijem raspadljiva ovjeka, i ptic, i etveronoaca, i gmazova. Zato ih je Bog po pohotama srdaca njihovih predao neistoi te sami obeauju svoja tijela, oni to su Istinu Boga zamijenili laju, astili i tovali stvorenje umjesto Stvoritelja, koji je blagoslovljen u vijekove (Rm 1, 2025).
ovek koji trai svoju svrhu Govorei o veri, u prvom poglavlju dotakli smo se i problema odnosa oveka uronjenog u realnost materijalnog sveta s realnou duhovnog sveta. Budui da ivimo u materijalnom svetu, onaj ko nije svestan one druge, duhovne realnosti, nee je ni traiti, niti moe da je nae. Intenzitet ovozemaljskog ivota, ne samo u nae vreme, nego oduvek, potreba da se odrava materijalno telo, interakcije s tim materijalnim svetom, oteavaju mogunost uoavanja onog drugog, jednako postojeeg sveta koji, kako rekosmo, nije odvojen od materijalnog, nego isprepleten s njime. Pa ipak, i ne traei ovek ne moe a da ne oseti, nekad slabije a nekad jae, prisustvo duhovnog u materijalnom ivotu. Sv. Pavle govori, a mi smo kroz istoriju toliko puta bili svedoci, da su ljudi, posebno naunici, razmiljajui o stvorenom svetu i istraujui
40
SVETO PISMO I SVETO PREDANJEI
zakonitosti u njemu neretko dolazili i do samog Boga i obraali se. Ali razmiljajui o svetu, takoe esto, ovek iako je dolazio do Boga, nije bio u stanju da Ga prepozna i spozna. Nije bio u stanju da taj dodir vanvremenog, duhovnog sveta svojim silama otkrije iz svog sveta i da prepozna da Bog nije u materijalnom nego duhovnom svetu, pa je inio ono to mu je jedino bilo mogue, a to je da pogreno pomisli da je stvorenje koje nosi trag Bojeg stvaranja sm Bog. Tako su nastali i nastaju razni idoli. ovek, naravno, ide i korak dalje. Oseajui u sebi i po sebi velianstvenost onoga to je Bog uinio stvarajui ga, oseajui u sebi sliku Boju, sav stvaralaki potencijal koji mu je Bog dao, ovek, ne prepoznajui Boga kao tvorca, po svojoj sposobnosti da stvara uzdie sebe na nivo vrhovnog i jedinog boanstva, stvarajui tako idola i od samog sebe. Ako ostavimo po strani osobe kojima je materijalni svet jedino to priznaju i prepoznaju, problem postoji i kod onih koji tee ka duhovnom i otvoreni su za takvu spoznaju. Nalazei tragove Boga u stvorenome, dolaze do spoznaje da iza stvorenja stoji Tvorac, ali i tu imamo razliite nivoe ili naine prepoznavanja Tvorca. esto se Tvorac priznaje kao sila ili energija koja je stvorila univerzum. Tek oni koji dublje urone u tajnu stvorenog, dolaze do predstave da ta sila ipak nije beslovesna, mehanika, pa posmatrajui zakonitosti, pravila i logiku koja postoji u svetu, dolaze do zakljuka da ono ili Onaj koji je sve stvorio mora da bude Linost, Osoba, prepoznajui u stvorenome upravo taj lini peat Svesti. Mogli bismo rei da se u tome nalazi i prvi korak Boje objave
41
UITELJ JE REKAO
stvorenju. Ali ipak, tu se ne zavrava putovanje ka spoznaji, ili bolje reeno upoznavanju Boga. ak i kada smo svesni da iza storenog sveta, iza zakonitosti koje postoje u stvorenome, stoji Svest koja je Osoba, mi i dalje ne moemo da dobijemo odgovore na mnoga pitanja, kao to su: Kakav je na odnos prema Tvorcu, zato smo tu gde jesmo, koja je naa svrha u stvorenom svetu i, na kraju, ta Tvorac oekuje od nas i da li ita oekuje, poziva li nas da neto uinimo, ako nas uopte poziva na injenje, i ako poziva, kako to da uinimo? Tu poinje onaj drugi korak Boje objave, bez koje je ovek nalik nekome ko bi bio zatvoren u apsolutno mranoj prostoriji punoj nametaja. Pipajui naokolo on moe da spozna da su oko njega stvari, ali teko moe da sazna emu slue, a jo tee kako da izae iz prostorije. Bog koji je svekoliko stvorenje nainio iz ljubavi, a posebno oveka kojeg je sazdao na sliku svoju (vidi Post 1, 26), dajui mu tako posebno dostojanstvo, svakako eli da oveku saopti odgovore na pitanja koja on postavlja o sebi i svojoj krajnjoj svrsi, i to ini objavljujui sebe samog delima i reima, saoptavajui oveku svoj dobrohotni naum koji je utvren od vjenosti u Kristu u prilog ovjeanstvu (KKC, 6). Koji je taj Boji naum? Katekizam nas ui: Taj naum ide za tim da milou Duha Svetoga sve ljude kao posinjenu djecu u Njegovu jedinome Sinu uini dionicima Boanskoga ivota (KKC, 6). Saimajui reeno, moemo da zakljuimo: ovek moe da spozna Boje postojanje po stvorenom svetu, ali bez Boje objave ne moe da otkrije ko je i kakav je Tvorac, koja je ovekova uloga i krajnji cilj u svetu i kako ispuniti taj cilj. To nam saoptava sam Bog, ali i to se deava na poseban nain.
42
Boja objava putokaz oveku Bog objavljuje sebe delima i reima, pa ipak, iako svako od nas moe da otkrije koja je i kakva Boja volja, koji je i kakav put spasenja za svakoga lino, to jest, kako se mi lino uklapamo u opti Boji plan spasenja oveanstva, Bog svoju optu objavu ne daje svakome ponaosob, nego tu spoznaju dobijamo po zajednici, po Crkvi, po Telu Hristovom. Bog, elei da sauva nau slobodu koja bi bila znatno ugroena da se On objavi svakome od nas pojedinano ko bi tada smeo da Mu se suprotstavi, ali jo i vie, tad bi se postavilo ozbiljno pitanje da li bi prihvatanje volje Boje bio slobodan izbor u ljubavi, ili prihvatanje iz straha, ili spoznaja da se Njegova volja mora prihvatiti On svoju volju objavljuje po Crkvi, po zajednici ljudi koji svi zajedno primaju i predaju drugim pokolenjima Objavu Boje volje. Tako Objava dobija oblik slobodnog pristajanja uz nju, a temelj tog prihvatanja su poverenje i ljubav. Ono to smo izgubili neposlunou u Rajskom vrtu. Naravno, takav oblik Objave nema za cilj samo ouvanje ovekove slobode, njegovog slobodnog izbora, nego ima i vaspitni smisao. Bog nas i po Objavi ui da se okrenemo prema bratu, prema brai, prema drugima, da se pouzdamo u Crkvu, a preko toga i po tome nauimo se pouzdanju u Boga. Drugog puta i nema. Na savren nain Sin Boji Isus Hrist je poetak, zavretak i ispunjenje Objave Boje, jer povezujui se s Njim, urastajui u Njega, po Crkvi a posluanjem Bojoj rei, postajemo sposobni da prihvatimo Boji plan da ponovo postanemo ono za ta smo i stvoreni deca Boja, da postanemo sudeonici Boanskog ivota jedno s Bogom, po Isusu Hristu.
43
UITELJ JE REKAO
Ovde dolazimo do sredinje teme ovog teksta. Vera Crkve, sutinsko znanje Crkve o Bojoj volji koje se nalazi u Objavi, sastoji se od dva stuba i u svakome od njih se u potpunosti sadri: to su Sveto pismo i Sveto predanje. Ali iako ih tako delimo, oni su vrsto povezani i isprepleteni. Ne postoji nita to nije u Pismu a da se ne nalazi u Predanju, kao i obrnuto. Ipak, treba rei i to da iako ne postoji prvenstvo jednog nad drugim, Sveto pismo izvire iz Svetog predanja, iz njega je nastalo, a Sveto predanje ga prenosi sledeim naratajima. Sveto pismo nije nastalo smo po sebi, ono je plod Predanja koje mu prethodi, ono je zapisano Predanje, a to opet znai da se ne moe itati ni prouavati nezavisno od Predanja, od crkvenog uiteljstva, od ivota vere u Crkvi u kojoj su oba i nastala.
Sveto predanje Govorei o samom Predanju, moramo da ga razlikujemo od onoga to nazivamo tradicijom Crkve. U tradiciju spadaju naini kako Crkva ivi veru koju je primila Predanjem. U tradiciju bi spadali obiaji, pa ak i razni oblici slavljenja Svetih tajni, ali ne i njihov sadraj. Predanje je, s druge strane, ono to bismo nazvali ivljenjem ivog iskustva vere. O Objavi, ali i o Predanju, autor Poslanice Jevrejima kae: Vie puta i na vie naina Bog neko govorae ocima po prorocima; konano, u ove dane, progovori nama u Sinu (Heb 1, 2). Bog je i delom, ali i reima, objavio sebe oveku. Ta Objava data je Crkvi i po prorocima, od Boga posebno odabranim ljudima koji su je preneli Ocima,
44
a oni predali daljim naratajima. ivei po Bojoj volji, narod Boji vekovima postaje i ostaje svedokom istinitosti Objave i tu Istinu nastavlja da prenosi dalje, svedoei je svojim ivotom. Zato se Sveto predanje koje nazivamo i Apostolskim predanjem od Adama i Eve, a na potpuni nain od Isusa Hrista, po apostolima i njihovim uenicima, pa preko biskupa, preko Crkve, danas prenosi svim naratajima, propovedanjem, svedoenjem, ustanovama, bogoslujem i nadahnutim spisima (KKKC, 11). Reima Katekizma Katolike crkve, Predanje je ivo prenoenje Boje rei i ostvaruje se ivim prenoenjem Boje rei i Svetim pismom, koje je ista, samo zapisana poruka spasenja (KKKC, 13). Kao to je sluaj i sa svakom porukom u svakodnevnom ivotu, tako je potrebno znati tumaiti i poruke spasenja. Iako je ta poruka, Objava, data celoj Crkvi, ipak ne spada na svakoga, a nije ni svako ovlaen i osposobljen da je kao takvu i tumai. Verodostojno tumaenje Predanja povereno je samo ivome Uiteljstvu Crkve, to jest Petrovom nasledniku i biskupima koji su s njim u zajednitvu, koji to ine pod vostvom Duha Svetoga. Zato je veoma vano i shvatiti potrebu poslunosti tom uiteljstvu, jer tumaenje Objave nije stvar pojedinca, nego poruka spasenja za celo oveanstvo. Pod uiteljstvom se na poseban nain podrazumevaju ona uenja koja se tiu vere i morala, a koja Uiteljstvo Crkve, razmatrajui svakodnevni ivot u svetlu Predanja, kao izazove i probleme predlae vernicima da ih prihvate i ive. Svakako, prvi i najznaajniji izraz uiteljstva je definisanje dogmi Crkve, koje su izrazi istina sadranih u Bojoj Objavi.
45
UITELJ JE REKAO
Sveto pismo Iako se moe uiniti da je definisanje onoga to spada u Sveto predanje teko, posebno za vernika koji nema podrobnijeg teolokog obrazovanja, Sveto pismo kao deo Predanja jasno je i svima dostupno. Ipak, potrebno je upoznati ta je to Sveto pismo, jer budui da je i ono plod Crkve, jedini plodonosan nain pristupa Pismu jeste kada se ono ita u okviru Crkve, u poslunosti uiteljstvu i ivei veru. Svakako, ima i onih koji na Pismo gledaju kao na knjievni civilizacijski spomenik, kao na jedno od najznaajnijih del ljudskog uma. Pa ipak, iako Pismo jeste i to, ono je daleko vie od toga, a ni sama svrha postojanja Pisma nije u portretisanju ljudskog drutva davnih vremena. Sveto pismo je na prvom mestu uputstvo za ivot, sama Boja objava kako doi do Spasenja. Sveto pismo, kao Objava, sastavljeno je od rei, rei grade ideje i poruke, a sve to zajedno sainjava informaciju. Da bismo mogli da ivimo veru, potrebno je prvo da znamo ta treba initi. Zato je, pored srca kojim u poverenju i ljubavi prihvatamo Boju volju, u tom procesu vaan i intelekt. Moramo prvo da saznamo ta se mora uiniti. To, opet, podrazumeva i intelektualni napor, istraivanje i uenje. Sveto pismo Bog nije dao samo intelektualcima, kolovanim profesionalcima, nego svakome od nas. Zato svako od nas, u skladu sa svojim mogunostima i sposobnostima, ne samo da treba, nego zbog svog spasenja mora da prouava Sveto pismo. Ali tu je prisutna jo jedna nunost koju je Sveti Jeronim snano naglasio rekavi: Ko ne poznaje Pisma, ne poznaje Hrista. Upoznavanje Pisma
46
jeste upoznavanje Hrista, ali ne samo to itajui Sveto pismo i prouavajui ga, mi inimo ono to bismo mogli da nazovemo duhovnim prieem, naime, kako Sveti Jovan govori u prologu svog evanelja: U poetku bijae Rije, i Rije bijae kod Boga, i Rije bijae Bog (Iv 1, 1), itajui Pismo mi se sjedinjujemo sa samim Hristom, Reju Bojom. Bez namere dodue, to nam ni prostor ne omoguava da ovde damo opiran uvod u Sveto pismo, ipak emo pomenuti osnove koje su potrebne da bi se shvatile temeljne stvari o njemu samom. U isto vreme pozivamo itaoca da sm podrobnije nastavi istraivanje, ne usteui se da potrai pomo i usmeravanje Crkve. O tome ta je to Sveto pismo Biblija, kako ga jo nazivamo ve je reeno. Sledee pitanje jeste kako je nastalo i ko je autor Svetog pisma. Pravi autor Svetog pisma je sam Bog, ali ve u prvim poglavljima Knjige Postanka otkrivamo Boju elju da ovek uzme aktivnog uea u istoriji Spasenja. ovek je pozvan da bude saradnik na sopstvenom spasenju, pa tako ovek postaje i instrument saoptavanja Boje volje, to jest Objave, uzimajui uea i u samom stvaranju Predanja, a na poseban nain i Svetog pisma. Zato moemo rei da, iako je sam Bog autor Pisma, ovek deli to autorstvo time to je kao slobodan ali nadahnut prenosilac Boje poruke uestvovao u njegovom nastajanju. I sam nastanak nadahnutih spisa, koji su zapisane Boje poruke Izabranom narodu, praslika je utelovljenja
47
UITELJ JE REKAO
Sina Bojega. Re koja je Bog silazi u ljudsko telo, a pre toga je ta Re dola meu nas po ljudskoj rei. Prevod te osnovne elije ljudske usmene i pismene komunikacije sa jevrejske rei dabar na nae jezike, prilino je siromaan i ne obuhvata svu dubinu ideje koja stoji iza rei dabar. Jevreji koji su re dabar prevodili na grki jezik uzeli su jednu grku re koja je takoe teko prevodiva, ali koja u mnogim segmentima pokriva osnovno znaenje to je re logos. Rekli bismo da je njen prevod na na jezik re gotovo ogoljena i samo spoljanja slika onog znaenja koje re dabar ima za Jevrejina, ili ak onog koje logos ima za Grka. Moda bi bolji prevod bila re glagol, jer dabar je upravo aktivna re, stvaralaka, delatna, ali i to bi bio osiromaen prevod... Za Jevrejina re nije samo oznaka, ona je in i delo, odraz celovitog ljudskog bia, kako to kae Celestin Tomi govorei o Rei Bojoj: Rije Boja stvara, Duh Boji dovrava djelo stvaranja. Rije prodire izvana, Duh ulazi neosjetno u dubine bitka. Rije se daje uti i spoznati, Duh ostaje nevidljiv. Rije je objavljenje, Duh preobraenje. Rije podie i upravlja, Duh ponire u dubine i iri se. Uvijek djeluje preko drugoga i iznutra. Rije Boja je Objava, Duh Jahvin je nadahnue.3 Bog izabire oveka, ispunjava ga svojim Duhom, a onda ovek svojim reima, slikama svoga vremena, svoje kulture, iz iskustva linog dodira s Bogom, iznosi to iskustvo i prenosi drugim ljudima, ispunjavajui tako Boji plan Objave. Tako pored Boga i ovek zaista postaje autor Svetog pisma, ali ne i Objave ono to je trebalo da kae nije njegovo delo,
3)Celestin Tomi, Pristup Bibliji, Opi uvod u Sveto pismo, Zagreb, 1986. Str 45.
48
niti rezultat njegovog umovanja. Ono to je ovek preneo deo je Boje volje Objave samoga Sebe oveku. I to je ono to oznaavamo reju nadahnue. Kako je nastalo Sveto pismo koje danas imamo u rukama? Bog se po prorocima Reju objavio svetu, ta proroka poruka dugo vremena je prenoena usmeno, ali i taj prenos praen je Duhom Svetim, da bi u trenutku kad je to bilo mogue, opet od Boga nadahnuti ljudi zapisali ta usmena predanja. Tako su nastale razne knjige u kojima su se nalazile i nalaze se Boje poruke oveanstvu. Ali od mnotva spisa koji su govorili o Bogu i ljudima, trebalo je izabrati one u kojima se nalazi sama Boja Objava. Trebalo je razlikovati pobone spise od Objave. ivei veru u Boga, narod je sluajui, a kasnije i itajui razne spise, u pojedinima od njih prepoznavao samu Boju Re, a u drugima spise koji su mu pomagali da pobonije ivi. Ove prve je sam narod Boji poeo da uvaava i daje im posebno mesto u svom ivotu. To se posebno jasno vidi iz istorije nastanka svetih spisa Novoga zaveta. Iako je u poetku razvoja hrianstva bilo mnogo spisa koji su govorili o Isusu i o veri, narod je ipak u onima koje danas posedujemo prepoznao Bogom nadahnute spise. Uiteljstvo Crkve je tek mnogo vekova posle nastanka popisa tih knjiga potvrdilo tu listu koju nazivamo kanon Pisma. Jedna od prvih pogreaka ljudi koji prvi put pristupaju Bibliji jeste to da je smatraju jednom knjigom. Ona to nikako nije. Biblija je biblioteka knjiga i sastoji se od dveju velikih zbirki. Prvu nazivamo Starim zavetom i u njemu se
49
UITELJ JE REKAO
nalazi 46 knjiga,4 a drugu Novim, sastavljenim od 27 knjiga. Ali iako govorimo o knjigama, hrianstvo nije religija knjige, kao to su to jevrejska religija ili islam. Hrianstvo je vera u Isusa Hrista, ivoga Boga, koji je jedan s Ocem i Duhom Svetim, a spisi Biblije samo su jedan deo Objave koja se zavrava i ispunjava u Isusu Hristu. Upravo zato to su svi spisi, koji se nalaze u kanonu Svetog pisma, a koje nam Crkva predlae za itanje, meditiranje i molitvu, jednako nadahnuti od Boga, svi oni sadre u sebi nepogreive istine koje su nam potrebne za spasenje. Zato jo jednom naglaavamo potrebu izuavanja Svetog pisma, jer potrebno je shvatiti ljudsku dimenziju i naine govora da bismo doli do Boje poruke. Nije mogue sve spise, pa ak ni sve delove iste knjige koja je deo kanona, itati i prilikom tumaenja koristiti ista naela. Potrebno je da se upoznaju naini govora, knjievne vrste koje su sveti pisci koristili prilikom iznoenja venih Bojih istina, pa je zato korisno da se upoznaju osnovni principi kojih se valja pridravati kad pristupamo Svetom pismu. Kompendijum KKC-a nam ih navodi: Sveto pismo treba itati uz pomo Duha Svetoga i pod vostvom
4)Postoje razlike u kanonu, u broju knjiga koje prihvatamo kao svete u Starom zavetu. Katolika crkva je usvojila 46 knjiga, Pravoslavna 49, a protestanti 39. Katolika crkva je na Saboru u Tridentu usvojila i odredila listu knjiga koje su se u kanonu nalazile jo od starih latinskih prevoda, Pravoslavna crkva nikada nije vrsto odredila popis knjiga koje u njega ulaze i koji bi vaio za sve pomesne Crkve, nego se oslanja na starogrki prevod Starog zaveta sa hebrejskog, tzv. Septuagintu, koja sadri 49 knjiga, a neke od njih, kada je poelo formiranje liste knjiga, Jevreji nisu uvrstili u kanon jer, kako se tada mislilo, nisu nastale na hebrejskom, nego na grkom jeziku. Tu listu slede protestantske zajednice s 39 knjiga. Naravno, istorija nastanka kanona Pisma daleko je zanimljivija i sloenija da bismo ovde mogli podrobnije da je iznesemo.
50
Uiteljstva Crkve. To znai da Pismu treba pristupati s jasnom spoznajom da tekstovi koje itamo nisu samo literatura, nego da je to Boja Re, a njoj nije na prvom mestu da iznosi prie ili istorijske izvetaje, nego da nam po dogaajima i iskustvima koja su zapisali nadahnuti ljudi govori o nama i naim ivotima. Do te poruke svakako moemo doi ako se molitvom pripremimo za susret s Reju, ali i time da u poslunosti vere drimo sve ono to nam Uiteljstvo Crkve prenosi a tie se vere i morala. Druga vana stvar je da imamo na pameti da iako je Sveto pismo sastavljeno od mnogih knjiga, ono je ipak jedna jedina Objava, koja ljudski ivot sagledava iz mnogo uglova, opet govorei o jednoj stvari spasenju. Trea vana stvar jeste da Pismo moramo da itamo u skladu sa ivim predanjem Crkve, sa svim onim to smo uli, nauili i to ivimo u Crkvi, a poslednja je da moramo imati na umu da u Svetom pismu iako se ponekad moe tako uiniti nema protivurenosti, sve istine vere veoma vrsto su povezane. Ako i pored toga imamo utisak da je Pismo na nekim mestima suprotstavljeno samom sebi, tu se radi samo o tome da jo nismo nauili da Pismo itamo na pravi nain i da nemamo celovitu informaciju. Ali i u tom sluaju pomo Crkve sigurno ne izostaje. Na kraju, nije na odmet da jo jednom ponovimo i podvuemo izuzetnu vanost Svetog pisma za ivot u veri. Ono je uporite i ivotna snaga Crkvi, a njenoj deci je, kako nam poruuje uiteljstvo, vrstina vere, hrana i vrelo duhovnog ivota. Bez njega iako u Crkvi znatno smo osiromaeni i u opasnosti da zalutamo u sopstvenim zabludama, dok s njim u ruci imamo svetlo koje nas vodi
51
UITELJ JE REKAO
pravim putem. Zato nas Crkva i podstie na redovno, svakodnevno druenje s Pismom, a po njemu sa samim Bogom koji nas vodi ka spasenju.
52
NIKEJSKO-CARIGRADSKO VEROVANJE SIMBOL VERE
U prethodnim poglavljima govorili smo o tome ta je to vera, o zajednici u kojoj se vera ivi i uva Crkvi i o tome koji su stubovi na kojima vera poiva, iz kojih vera izvire Sveto predanje i Sveto pismo, a sada emo progovoriti i o samom sadraju nae vere, to jest, o najbitnijim stvarima vere. Jedna od prvih formula koju svako ko pristupi Crkvi ve na samom poetku susretne jeste Verovanje, ili kako se u Katolikoj crkvi esto zove Kredo (Credo). Ono se izgovara na nedeljnim, sveanim i prazninim liturgijama5 i mogli bismo da kaemo da mu je istorija
5)Grka re leiturgia oznaava javno delo. Sastoji se od dve rei - laos - narod i - ergo - delo. U hrianskom smislu liturgija predstavlja javno bogosluje. Vremenom, posebno u Istonoj Crkvi, pojam liturgija je povezana na prvom mestu sa euharistijskim bogoslujem. Iako se esto i u Katolikoj Crkvi pojam liturgija esto poistoveuje sa svetom misom, a i ovde tu re koristimo u tom smislu, liturgija nije samo to. Sa jedne strane liturgija oznaava sve ceremonije, molitve i obrede Crkve (posebno istiemo liturgiju asova, molitvu Crkve u odreena doba dana na koju su obavezni oni koji su primili svete redove u Crkvi, zatim monasi i redovnici, Bogu posveene osobe, ali koja se preporuuje i svim vernicima), sa druge strane se taj pojam koristi, kako smo ve rekli, za svetu misu. Sam naziv misa dolazi iz otpusta na kraju latinske mise pre reforme II Vatikanskog Sabora: Ite missa est, to bi mogli da grubo prevedemo sa: idite imate poslanje.
53
UITELJ JE REKAO
duga koliko i sama istorija hrianstva, kao i to da u sebi odslikava i sve one napore i borbe da se ouva i u naslee novim poloenjima preda sam sadraj vere na ispravan nain, a opet u kratkom, preglednom obliku.
Dogma, putokaz ka Istini Pre nego to krenemo u podrobnije upoznavanje sa samim Verovanjem, ukratko emo razmotriti, koliko nam to ovde prostor dozvoljava, i pitanje ta je to dogma re koju esto ujemo, a koja se preesto ne shvata ispravno, posebno zato to se u svakodnevnom govoru esto shvata kao izraz nekog okamenjenog, nepromenjivog stava, oko kojeg nema rasprave, pa samim tim sadri i primesu ugroavanja demokratinosti, tog dragocenog naela savremene zapadne kulture, pri emu se i sve ono oko ega nema i ne moe da bude rasprave ve u polazu doivljava kao manipulacija. To je, svakako, prva greka neupuenih kada govore o dogmi, ili barem o dogmi u Crkvi. Nasuprot stavu da je dogma vrsta diktata, slobodno moemo rei da je dogma upravo izraz slobode i dijaloga u Crkvi. Sama grka re dogmatizo ima kao osnovno znaenje ono to se ini ispravnim: miljenje, princip, odluka, dekret, zakon Glagol dogmatizo znai potvrditi miljenje, objaviti dekret, zapovest. Re ima zajedniki koren s glagolom dokeo, ije je prvo znaenje mislim, verujem. Svakako da je i starogrki nain upotrebe ove rei doprineo tome
54
da se i danas na dogmu gleda kao na oblik zakona, neije vrste odluke. Ali iako hrianske dogme za nas vernike predstavljaju na neki nain odredbe koje moramo da potujemo, bitna je razlika izmeu dogmatskih odredbi i zakona. Dogma opisuje, a ne odreuje, one stvari koje su nam predate Objavom. Zakon, sa druge stane, odreuje stvari koje mogu da se ureuju na taj nain, a mogu i drugaije, u zavisnosti od dogovora (da uprostimo stvari, ne ulazei pritom u teoriju prava). Po jednoj definiciji dogma je istina koja se tie vere i morala, koja je od Boga objavljena, prenesena preko apostol po Pismu i po Predanju, a predloena vernicima na prihvatanje od strane Crkve. Po kraoj definiciji mogli bismo da kaemo da je dogma objavljena istina, definisana od strane Crkve. ta to jo konkretnije znai? Bog je u Objavi saoptio ljudima svoj plan Spasenja, saoptio ga je po Crkvi, Telu Hristovom, zajednici. Ta zajednica je iz nekoliko razloga a svakako stoga da na saet i taan nain definie ta je to prava vera, da bi se izbegle neistine, proizvoljna i lina tumaenja kojima je ovek sklon po svojoj prirodi, a uzimajui u obzir i to da nije svaki vernik teolog ljudskim jezikom formulisala osnovne stavke vere. ta to opet znai? To znai da su dogme rezultat promiljanja Crkve o istinama vere, o ivoj veri, svakako, uz pomo Duha Svetog, zapisane jezikom kojim se govorilo onda kada su zabeleene. Dogme su nepromenjive jer one samo opisuju sadraj Objave, ali njihov izraz, formula, moe da se menja u skladu sa samim ljudskim jezikom i saznanjima. Nepromenjive su kao to su nepromenjive injenice da se voda ledi na nula stepeni, ili da su jedan i jedan dva, ali ipak, i te injenice mogu da se izreknu na razne naine.
55
UITELJ JE REKAO
Dakle, sadraj dogmi je Bogom objavljena Istina, ali formulacije, iskazi tih dogmi deo su ljudske saradnje i kao takvi imaju svoju istoriju nastanka. ovek raste u spoznaji vere, pa tako i Crkva, zajedno s ljudima koji je ine, raste u shvatanju vere. Uostalom, to nam je i sam Isus rekao aljui nam Duha Svetog koji e nas uvoditi u svu istinu (vidi Iv 16, 13).
Simboli vere Ovde dolazimo i do nae teme, a to je Kredo ili Verujem. Istorija hrianstva govori nam o putu koji je Crkva prela i koji prelazi u sve dubljem spoznavanju vere. Ve nam i sam Novi zavet svedoi o tome da je postojao proces u kojem su apostoli doli do dublje spoznaje i dubljeg razumevanja onoga to im je Isus govorio. Ako pogledamo evanelja, jasno se vidi da apostoli nisu u potpunosti shvatali o emu im pria Isus kad je govorio o svojoj smrti i Uskrsnuu, pa kako idemo ka kraju svakog evanelja, slika postaje sve jasnija zato to su evanelja nastala posle izvesnog vremena promiljanja o stvarima i dogaajima kojima su bili svedoci. Drugi jasan primer tog napretka u shvatanju je i sama injenica da, recimo, najstarije evanelje, Markovo, nema izvetaj o Isusovom roenju u vreme kad je ono nastajalo, vano je bilo jedino Njegovo Uskrsnue (ne ulazei u raspravu o samom kraju poslednje glave Markovog evanelja, koji je po mogim autorima tek kasnije umetnut). Ve Matej i Luka stavljaju na poetak izvetaje o Isusovom roenju,
56
jer Crkva je spoznala teoloku vanost tog dogaaja i sve ono to je bitno za veru a to iz tog dogaaja proizlazi. Jovan koji, negde krajem prvog veka, poslednji sastavlja svoje evanelje, ide jo dublje i donosi nam da je upravo Logos, Re vena, ona koja je postala ovekom i prebivala meu nama. Iz tog ugla posmatrano, postaje jasno kako je bilo mogue da od samog poetka hrianstva postoje nesuglasice i razliita gledanja na pitanja o Bogu Ocu, Isusu i Duhu Svetom. Sa jedne strane stajala je veina hriana, Crkva, a sa druge manje grupe ljudi okupljenih oko svojih uitelja koji su verovali drugaije nego Crkva. Odatle i re jeres kojom su poeli da se oznaavaju ti pravci verovanja u odnosu na uenje Crkve. Sama re jeres, grki haieresis, potie od rei Verujem., to znai izabrati, pa tako jeres, u slobodnom prevodu, oznaava izbor uenja po vlastitom nahoenju. Crkva se u poetku nije trudila da definie sadraje vere. Crkva je tu veru ivela, meutim, kako je vreme prolazilo sve vie se razmiljalo o dubinama vere, pa su se tako pojavljivali i uitelji sa stavovima u suprotnosti s onim to je velika veina verovala. Od pitanja vezanih za samog Boga da li je, recimo, Bog koji je prikazan u Starom zavetu pravi Bog, ili samo tvorac ovog univerzuma, kako su to uili pripadnici gnostikih sekti, preko pitanja o Isusovoj boanskoj i ljudskoj prirodi, njihovom meusobnom odnosu, pa dalje, da li je Isus samo Mesija ili Sin Boji, pitanja o Duhu Svetom i Njegovoj prirodi, i tako dalje... I upravo kao odgovor na ta zastranjivanja i pogrena verovanja, Crkva je,
57
UITELJ JE REKAO
promiljajui sva ta pitanja u svetlu svoje vere, ali i itajui Sveto pismo, nadahnuta Duhom Svetim, vremenom poela da sastavlja definicije vere, dogme i kao izraz prave vere protiv zastranjivanja, ali i kao nain da se sadraj vere ouva onakvim kakav nam je i predat od Boga. Veoma rano poeli su da se pojavljuju obrasci koji su sadravali osnovne istine vere, koji su sluili i kao materijal za pripremu za ulazak u Crkvu, kao kateheza, ali i kao znak raspoznavanja onih koji su verovali ono to veruje svekolika Crkva. Odatle Verovanje esto nazivamo i Simbolom vere. Simbol je grka re koja je oznaavala okrugli predmet, esto od peene gline, koji se lomio na dva dela prilikom sklapanja ugovora, a delovi su sluili da se eventualni prenos vlasnitva ugovora potvrdi time to bi se jedna polovina uporedila s drugom. Tako nastaju formule koje nazivamo Verovanje ili Kredo. Jedno od prvih Verovanja koje i danas izgovaramo takoe kao molitvu, jeste Apostolsko verovanje. Nije precizno utvreno kad je tano nastalo, ali postoje miljenja da je bilo poznato ve od sredine drugog veka, ako ne i ranije. Svakako, moe se pretpostaviti da se s vremenom razvijala i forma koju to Verovanje ima danas. Iz novozavetnih poslanica vidimo da je Crkva nakon Uskrsnua nastavila da ivi veoma intezivno razvijajui himne, formule, obrede i strukturu, a mnoge od tih stvari pojavljuju se i u samim poslanicama, posebno u spisima Sv. Pavla. Ipak, mnogo je jasnija istorija nastanka Nikejsko-carigradskog verovanja, onoga koje smo ve pomenuli na poetku teksta.
58
Uvod o znaenju i nastanku dogmi bio je potreban da bi se jasnije shvatilo odakle i zato imamo Verovanje takvo kakvo i danas izgovaramo na liturgiji u Crkvi. Iako je u Rimskom carstvu bila esto izloena tekim progonima i marginalizovanju, Crkva je nastavila da se iri i jaa. Tri veka ivota vere ve su doveli dotle da je Crkva promislila mnoga pitanja i o njima stekla vrst stav, ali bilo je i onih koji su se na ovaj ili onaj nain udaljili od pravog uenja Crkve. Nekada su razmimoilaenja bila mala i ticala se nijansi, ali u nizu sluajeva razlike su bile sutinske. Iako se razvijao dijalog izmeu teolog Crkve i onih koji su zastupali suprotne stavove, dogovor nikako nije mogao da se postigne vekovima. Crkva, esto progonjena i u progonima, nije imala ni mogunosti a ni prilike da sazove crkveni sabor na kojem bi se ta pitanja raistila, a sa druge strane emu smo svedoci tokom cele istorije sve do danas zastupnici sektakih stavova nisu ni bili voljni za bilo kakav dijalog. Godine 313. dolazi do sudbonosnog istorijskog preokreta kada car Konstantin Milanskim ediktom daje ravnopravnost hrianima6 i omoguuje im slobodu javnog ispovedanja vere. Ali Konstantin ide i dalje ne samo to su hriani dobili pravo javnog veroispovedanja, nego hrianstvo polako poinje da zauzima prvo mesto u samom carstvu, ak dotle da praktino postaje preovlaujua religija. Konstantin, koji je prihvatio hrianstvo (ostaviemo po strani pitanje
6) Milanski edikt cara Konstantina nije se odnosio samo na hriane, nego je svima dao slobodu da veruju po vlastitoj savesti. Naravno, za hriane je to bio znaajan dokument jer je i njima podstakao slobodno ispovedanje vere, a vremenom doveo i do potpunog prestanka progona hriana.
59
UITELJ JE REKAO
trenutka njegovog krtenja), ali je i dalje na prvom mestu bio car, video je da meu hrianima vlada podeljenost po mnogim pitanjima. elei da ih ujedini, pa i da smiri razmirice meu njima, saziva Prvi vaseljenski sabor u Nikeji (325. g.). Svojom carskom vlau, a koristei i celokupnu infrastrukturu drave, omoguuje svim biskupima Crkve, ukljuujui one koji su verovali drugaije od ostalih, da se okupe u Nikeji i rasprave nesuglasice. Na tom saboru stvorena je okosnica Verovanja koje danas ispovedamo. Sabor se na prvom mestu bavio pitanjima vezanim za Isusovu prirodu, a protiv arijanske jeresi, koja je, u grubim crtama govorei, smatrala da Isus nije Bog, nego Sin Boji kojeg je Bog stvorio. Iako je Sabor veinskom odlukom prisutnih biskupa odluio i presudio da je Isus istobitan s ocem, roen, a ne stvoren, ime je arijanska jeres poraena, ona nije nestala, kao ni jo neke ozbiljne jeresi koje su i dalje bile prisutne. Pedeset est godina kasnije, 381. g., car Teodosije saziva Drugi vaseljenski sabor u Carigradu, na kojem se Nikejsko verovanje proiruje, uvruje uenje o Isusu koji je iste prirode kao i Otac, roen od vekova, po kome je sve stvoreno, dodaje se deo o ulozi Device Marije da bi se naglasilo da je Isus Bog a ne samo Mesija, i deo o Duhu Svetom kojim se zavravalo Nikejsko verovanje, koji je sada proiren, a osnaeno uenje po kojem je Duh Sveti jednako Bog kao i Otac i Sin suprotno uenju tzv. sekte duhoboraca koji su to opovrgavali. Saborskom odlukom Crkva je dobila Verovanje u kojem se tako nalaze definisane i formulisane kljune istine nae vere. Naalost, ovde nemamo mesta da do pojedinosti ulazimo u tu veoma zanimljivu istoriju nastanka,
60
kao i proces prihvatanja Verovanja. Treba rei samo to da ogromna veina hriana, bilo na Istoku ili na Zapadu, danas prihvata Nikejsko-carigradsko verovanje kao temeljni izraz onoga u ta veruju.
61
ISTINE VERE
Dotakli smo dosad, dakle, pitanje odnosa dogmi, kao definisanih izraza sadraja istina vere, i onoga to ispovedamo u Verovanju. Veoma saeto govorili smo o razlozima, nastanku i ulozi Verovanja u Crkvi, a sada emo progovoriti o samim Istinama koje ispovedamo kad god izreknemo Nikejsko-carigradsko verovanje.
Verujem! Na samom poetku Verovanja stoji re po kojoj i nazivamo ovo ispovedanje nae vere: Verujem. U prvom nastavku ovih naih tekstova ve smo razmatrali pitanje vere, a ovde emo osvetliti nekoliko stvari koje Crkva eli da stavi u prvi plan. Sam tekst Verovanja nastao je na grkom jeziku, to je razumljivo s obzirom na to da su se sabori odravali na Istoku. Tekst u svom prvobitnom obliku poinje grkom reju pisteuomen verujemo. Verovanje je nastalo kao izraz vere Crkve, pa su tako svi saborski oci
63
UITELJ JE REKAO
zajedniki ispovedili pravu veru, meutim, Crkva je elela da istakne lini odnos svakog vernika kad izgovara Verovanje, to jest, elela je da istakne da, iako je vera zajednika, Bogom objavljena, ona mora da bude pre svega lini stav svakog vernika prema Bogu, Objavi i Crkvi. Otuda je veoma rano u liturgijsku upotrebu i na Istoku i na Zapadu uao oblik jednine prvog lica u sva tri glagola koji se izgovaraju: verujemo, ispovedamo i iekujemo prelo je tako u verujem, ispovedam i iekujem. Time je jo jednom naglaeno da, s jedne strane, mi ne odreujemo sadraj vere, sadraj onoga u ta verujemo, nego je to dar koji primamo od Boga preko Crkve, ali u isto vreme ta vera mora da bude duboko lini stav. Naa vera ne utapa se u veru Crkve, pa ako ja lino neto i ne prihvatam, to nadoknauje vera ostalih, nego moja vera jeste temeljni deo vere Crkve i koliko je ona vrsta u meni, toliko je vrsta i moja zajednica. Verovanje je podeljeno na etiri dela. Prvi govori o Bogu Ocu, drugi, najdui, o Isusu Hristu, trei o Duhu Svetom, a poslednji o Crkvi.
U jednoga Boga U paganskom svetu, u kojem se pojavila vera Jevreja u jednog i jedinog Boga, to je bila poprilino neshvatljiva novost. Bila je toliko nerazumljiva da su i Rimljani na poetku hrianstva gledali na hriane kao na ateiste, budui da ne potuju bogove, nego jednog sveopteg Boga.
64
ISTINE VERE
Pa ipak, i za neke hriane vera u jednog Boga u tri Osobe bila je kamen spoticanja. Iako su svi verovali u jednog Boga, razliito su razumevali tri Osobe koje su jedne po prirodi neki su razumevali da su tri Osobe u stvari samo slike, refleksije jednog Boga, dok su drugi smatrali da su tri Boanske Osobe u stvari tri Boga. Sabor je ve na samom poetku eleo da istakne da je prava vera u jednog i jedinog Boga, koji nije samo vrhovni Bog, udaljen i nedodirljiv i bez odnosa sa stvorenjem, nego da je prva Boanska Osoba Otac, brini otac koji ljubi svoje stvorenje, ali da je u isto vreme svemogu (grki tekst donosi nam re pantokratora svevladar), da je Otac Gospodar svega, ali Dobri gospodar, za razliku od hirovitih i plahih bogova Rima i Grke. On je stvoritelj neba i zemlje materijalne i duhovne realnosti, materijalnog sveta, ali i duhovnog sveta i to Sabor naglaava reima svega vidljivoga i nevidljivoga. Iako nam se vrlo upeatljivo namee materijalni svet, koji po ulima oseamo i ivimo u njemu, on nikako nije i jedina realnost, jedini svet i to verovanje Crkva nam predaje kao sigurnu nauku.
I u jednoga Gospoda Isusa Hrista Drugi deo Verovanja nastavlja sa: I u jednoga Gospoda Isusa Hrista. Nije sluajno to ovaj lan vere, kao ni onaj o Duhu Svetom, ne poinjemo s jo jednim verujem vera u Oca, Sina i Duha Svetog je vera u jednoga Boga, i to je jedna jedinstvena vera. S obzirom na to da je najvie teolokih rasprava do Sabora, a i kasnije, bilo vezano
65
UITELJ JE REKAO
za prirodu Isusa Hrista, u ovom dlu Sabor na nekoliko naina potvruje i utvruje veru Crkve u Isusovo boanstvo: Isus je Gospod, Kyrios naziv koji se kod Jevreja odavno koristio da bi se izbeglo izgovaranje Bojeg imena adonai, koji su sami Jevreji prevodei Stari zavet preveli na grki reju Kyrios. Tu su zatim izrazi Boga od Boga, Svetlo od Svetla, Pravoga Boga od Pravoga Boga istobitna s Ocem. Tako se utvrdila boanska Isusova priroda. Sledee pitanje na koje je Crkva elela da d odgovor jeste, da tako kaemo, Isusovo poreklo. Crkva je elela da podvue Objavljenu nauku da Isus nije stvoren u vremenu pa usvojen od Boga, kako su zastupale neke jeresi. Isus je od veka, nije stvoren kao ostala stvorenja, nego je roenjem proizaao od Oca i s Njim je iste prirode. On je ona Re, kako govori Jovan, po kojoj je sve stvoreno, pa i na taj nain se potvruje Isusovo boanstvo. Meutim, Gospod, Isus Hrist je zbog nas ljudi i radi naeg Spasenja siao sa nebesa i utelovio se, po Duhu Svetom od Device Marije,i postao ovekom. To je sledee pitanje koje je Crkva elela da utvrdi. U ljudsko telo sila je druga Boanska Osoba, meutim, Bog nije svojom beskonanom prirodom samo obuhvatio ovekovu prirodu, koja je nestala u boanskoj, kako su uile neke jeresi niti je ljudska osoba ostala samo ljudska, a Bog je na krtenju usvojio tog Isusa oveka, kako su pogreno uili drugi. U trenutku kad Bog silazi i utelovljuje se, ostaje jedna te ista Osoba Isus, Sin Boji, ali ima dve prirode ljudsku i boansku, koje nisu pomeane. Isus je ovek kao i svi mi jednak u svemu osim u grehu, jer jedino tako mogao je da preuzme nae grehe, a opet, po Njegovoj boanskoj prirodi mi smo u stanju da, po Crkvi, postanemo jedno
66
ISTINE VERE
s Bogom. Dve Isusove prirode nisu pomeane, ali ne mogu ni da se razdvoje. O tome govori i umetak o Devici Mariji, kao i kasnije insistiranje na Marijinom nazivu Bogorodica. Upravo oni koji su smatrali da Isus nije Bog nego ovek, izuzetan ali ipak samo ovek, tvrdili su da Devica Marija nije rodila Boga, nego samo oveka Mesiju, Hrista. Crkva je, dajui Mariji naziv Bogorodica, insistirala na lanu vere da je Isus pravi Bog i pravi ovek. Drugi deo nauke o Isusu, kako je utvreno u Verovanju, na jo jedan nain govori o utelovljenju Sina Bojeg. Siavi u telo, postavi ovek, Isus je siao i u vreme, u ljudsku istoriju, u doba vladavine Rimskog carstva tako je i Pilat, kako se u ali esto kae, upao u Verovanje. Isus nije deo mitske prie. On je zaista boravio meu nama. Rodio se, rastao, jeo, tugovao i radovao se kao i svako od nas, ali je, takoe kao i svi mi, ali i vie od nas, patio, bio muen, umro i pokopan. Po tome Bog zaista postaje jedan od nas, na brat u svemu, ali i mi postajemo Njegova braa. No tu dolazi do kosmikog dogaaja, do pobede nad smru, do Spasenja za celokupni ljudski rod, od poetaka pa do kraja vremena. Isus ustaje od mrtvih, trei dan. Taj trei dan nalazi se u Verovanju kao potvrda vrednosti i vaenja Starog zaveta i Boje nauke koja je u njemu Objavljena, kao to Sabor i potvruje dodavi po Svetom pismu. Sveto pisma Staroga i Novoga zaveta jedno su, jedna Objava Spasenja i Crkva ih kao takve i potuje, uva i dalje predaje. Crkva insistira na tome da je Isus pravi ovek upravo zbog toga to se kroz istoriju neretko deavalo da neki, zagledani
67
UITELJ JE REKAO
u Isusovo boanstvo, smatraju Isusovu ljudskost prividom. Isus je zaista bio s nama jednak u svemu osim u grehu, i po tome je omogueno i nae spasenje. Isus-ovek je naa veza s Ocem. I kao to je Isusu-oveku bilo mogue, i kao to je On inio mnoge stvari, time nam je dao ostvarivi ideal, a ne tek neuhvatljivu mogunost. Trei deo govora o Isusu odnosi se na stvari poslednjih vremena. Vera Crkve po pouzdanju u ono to nam je Objavljeno zna, ispoveda i dalje iri injenicu da je Isus uzaao na nebo, to jest da je s Ocem u realnosti duhovnog, vanvremenog postojanja. Ipak, Isus je u isto vreme tajanstveno prisutan i ovde s nama. To nam je rekao dok je bio s nama u telu gde su dvojica ili trojica sabrana u moje ime, tu sam i ja meu njima (Mt 18, 20), a na sasvim izuzetan nain prisutan je u Eharistijskoj tajni. Pa ipak, ne moemo da Ga vidimo materijalnim ulima, ali i te kako moe da se vidi Njegovo prisustvo srcem u svakodnevnom ivotu ako smo otvoreni Njegovoj rei. I upravo ta dvostruka prisutnost govori nam i o ovom vremenu isekivanja. Crkva vrsto dri i veruje ono to joj je objavljeno da dolazi vreme konanog spasenja. Isus e ponovo doi, na kraju vremena, da sudi ive i mrtve. Bogu nije potrebno vreme da bi ispunio svoj plan On je tvorac vremena i ne boravi u vremenu. Vreme je potrebno nama ljudima da bismo nauili kako da prihvatimo ponudu spasenja. Potrebno je da se, ivei svoje ivote, u svojim ivotnim situacijama nauimo kako da prihvatamo dobro a odbacujemo zlo, kako da sluimo brai ljudima, a ne da budemo slueni. To je onaj put koji vodi ka istini i pravom ivotu. Bog, sa druge strane, zna da je to samim ljudima nemogue
68
ISTINE VERE
bez pomoi i zato je Isus ovde meu nama, ali uz nas je i Duh Sveti koji nas vodi u Istini. To je svrha Isusove stalne prisutnosti meu nama. Kada se ispuni vreme, kada Bog odlui da je nastupilo vreme dovretka Plana Spasenja, Isus dolazi kao Onaj ko e suditi svakog oveka koji je bio na Zemlji. Ali taj sud nije zemaljski sud, nee nam suditi svedoci, nee nas braniti advokati, nego emo biti procenjeni u odnosu na to koliko smo i kako drali Re Boju. U stvari, sami sebi piemo presudu po tome kako i koliko smo se drali Boje Rei, koliko smo radili na sebi i koliko smo bili okrenuti drugima. Posle tog suda dolazi veno Boje Kraljevstvo u kojem nema plaa i muke, nego radost postojanja u jedinstvu s Trima Bojim Osobama i s braom i sestrama koji su za ovozemaljskog ivoda nauili da ljube druge, kao to je Isus voleo nas.
I u Duha Svetoga Trei deo Verovanja govori o treoj Boanskoj Osobi Duhu Svetom. Rekao bih da posebno ovaj deo Verovanja pokazuje veliinu majinske ljubavi Crkve prema svoj svojoj deci. Iako su prve rasprave hriana o Bogu i odnosu izmeu triju Boanskih Osoba bile najvie usredsreene na linost Isusa Hrista, Njegovu prirodu i odnos s Bogom Ocem, to se vidi i po duini lanka Verovanja o Isusu, malo kasnije dolo je na red i pitanje odnosa Duha Svetoga u Trojstvu i Njegove prirode. Posebno za vreme izmeu dvaju Sabora, Nikejskog i Carigradskog, razbuktale su se rasprave o prirodi Duha Svetog. U prvi plan izbilo je
69
UITELJ JE REKAO
miljenje sekte koja je nazvana pneumatomahi ili duhoborci, iji pripadnici su negirali ne samo da je Isus istobitan, iste prirode kao i Otac bio bi samo slian Ocu nego i da Duh Sveti nije Bog nego stvorenje koje je Sin Boji stvorio, a koje slui Ocu i Sinu. Kako bi potvrdio boansku prirodu Duha Svetog, a sa druge strane omoguio duhoborcima da prihvate uenje Crkve, rekli bismo bez potrebe da se osete osramoenima, Sabor u Carigradu donosi lanak vere koji Duha Svetog ne naziva neposredno Bogom, kao to je to u sluaju Isusa (Bog od Boga, Svetlo od Svetla), nego to isto ini paljivo birajui rei: Gospod i ivotvorac. I jedno i drugo su iskljuivi nazivi za Boga Svevladara i stvoritelja svega vidljivog i nevidljivog. On se s Ocem i Sinom skupa asti i zajedno slavi, kao pravi Bog. Sabor dodaje da Duh Sveti izlazi od Oca, ne biva stvoren, nego proizlazi od Oca kao to i Sin biva roen a ne stvoren. U kasnom estom veku, iza izjave Izlazi od Oca, Crkva na Zapadu dodaje i i Sina, uveno Filioque kao izraz elje da se istakne i uloga Sina u poslanju Duha Svetog, to postaje i tema rasprava izmeu hrianskog Istoka i Zapada do naih dana. Ali posebno posle Drugog vatikanskog sabora i s intenziviranjem ekumenskog teolokog dijaloga, ta tema sve manje postaje kljuni problem. Poslednji deo lanka o Duhu Svetom govori o ulozi Duha Svetog u voenju Crkve i Objavi. Isus je Re po kojoj Otac sve stvara, a Duh Sveti je Onaj koji proima Crkvu i vodi je ka svekolikoj Istini. On je Duh Istine, Branitelj, Onaj koji nadahnjuje, koji daje Darove, On je Ljubav koja spaja ne samo Boanske Osobe, nego i nas s njima.
70
ISTINE VERE
I u jednu svetu katoliku i apostolsku Crkvu Kao poslednji, etvrti deo Verovanja, stoji ispovedanje vere u Crkvu. Crkva je jedna, Telo Hristovo, i prevazilazi granice vidljive hijerarhijske Crkve. Ona je Nebeska i Zemaljska, sastoji se od ljudi koji su prihvatili Isusovu ponudu spasenja, na poseban nain krtenjem, ali i svih onih koji, iako ne na savren nain, ipak slede glas svoje savesti i ine dobra dela u skladu s onim kako nas je Isus uio, to jest kako je volja Boja. Crkva je Zemaljska i Nebeska jer izmeu tih dvaju delova Crkve postoji vrsta veza u samom Isusu. Mi se jedni za druge molimo i ispomaemo se. Crkva je katolika, sveopta, kosmika, Crkva Zemaljske i Duhovne stvarnosti kada kaemo da verujemo u Crkvu katoliku, ne ispovedamo samo jedinstvo olieno u papi i biskupima vidljivo po Katolikoj crkvi (s velikim K), nego ispovedamo veru u Crkvu koja obuhvata SVE spasenike, svih vremena i prostora, jezika i nacija, pri emu je Katolika crkva ona u kojoj se nalazi punoa sredstava Spasenja. Ispovedamo da je Crkva apostolska to znai da je sve ono u ta i emu verujemo dolo do nas preko apostola i njihovih naslednika, neposredno od Isusa, neiskvareno. Posle ovog dela dolaze dve izjave Ispovedam jedno krtenje i iekujem uskrsnue mrtvih. Ispovedamo jedno krtenje, jer po njemu bivamo roeni odozgo (vidi Iv 3, 3), pridrueni Telu Hristovom, dobijamo veni ivot. Po Njemu, jednom i neponovljivom, ono je i sredstvo i put naeg pomirenja s Bogom i
71
UITELJ JE REKAO
Crkvom, ali o tome emo podrobnije govoriti u narednim nastavcima. Na kraju, Verovanje istie onu nadu koja nam daje snagu da gledamo u budunost i osposobljava nas da izdrimo sva iskuenja ovog ivota. Ta snaga temelji se upravo na iznesenim injenicama vere a to je na prvom mestu da smo voljeni od Boga. Bog nije neko bie udaljeno od nas, nego brini Otac, brini Brat i snani Zatitnik. Nismo sami ni na ovom svetu, a pozvani smo u zajednicu s Ocem, Sinom i Duhom Svetim u Venom kraljevstvu Oca, i to ba kao ljudi, s telom i duom, mi, u svojoj osobi koju sada jo menjamo i uimo se kako da se uinimo sposobnim da stupimo u tu zajednicu ivota od koje smo stvoreni i kojoj se vraamo, a koja e trajati veno. To je ta vera Crkve koju smo primili, koju treba da ivimo i svojim ivotom ispovedamo.
72
DESET ZAPOVESTI PUT IVOTA
Na boravak na Zemlji ima samo jednu svrhu povratak u Kraljevstvo Boje, tamo odakle smo doli i gde zaista i pripadamo. Sa te strane gledajui, ovekov boravak na Zemlji ima i te kako smisla. Ve prve stranice Biblije govore nam o tome kako to da smo ovde a ne u zajednitvu s naim nebeskim Ocem. ovekov pad, kako je u Bibliji opisano ljudsko iskustvo sa samim sobom, jeste pad u ropstvo vlastitog egoizma. ovek u Vrtu ima izbor i slika tog izbora je drvo poznanja dobra i zla. Izabirui da se ne povinuje Bojem zahtevu (ne jedi sa drveta, vidi Post 3, 124), ovek se odluuje za svoju volju, a okree lea Bojoj volji. Na taj nain ovek je raskinuo jedinstvo s Bogom, okrenuvi se sopstvenoj volji postao je svoj sopstveni rob. Rekli smo da Bog poziva oveka u zajednitvo s Njim, ali to zajednitvo mora da bude potpuno. U Bogu nema razdeljenosti, nema niega to je samo moje i neega to je samo tvoje. Sve je u jednome i za jednoga. ovek svojom sopstvenom voljom, poudama i htenjima, koja su suprotna Bojoj volji da se bude jedno, deli sebe od Boga, ali isto tako i od drugih ljudi koji su isto tako
73
UITELJ JE REKAO
podeljeni sopstvenim JA. Bog nije eleo da ovek ostane veno rob. Stvorio ga je slobodnog i eli da mu se ponovo, u slobodi izbora, vrati. Tu dolazimo do razloga zato smo na svetu. isti duh, kada jednom donese odluku, vie ne moe da se predomisli. Ulaskom u zemaljsko telo ovek je dobio mogunost promiljanja i predomiljanja. Svet slui zato da se odluimo i Bog nam je dao svu moguu pomo da se ovaj put u slobodi odluimo za Njega, za na pravi izvor i cilj.
Od ovog poglavlja pa do kraja ove knjige, govoriemo upravo o tim sredstvima spasenja, o pomoi i alatima, uputstvima i putokazima kako se vratiti u dom Oev. Jesu li ta sredstva neophodna? Svakako da jesu. Prvo, sigurno je da jesu jer ih je Bog video kao neophodna, a drugo, neophodna su zbog toga to mi nismo sebe stvorili, pa ne moemo sami sebe ni pa popravimo. Potrebna je intervencija Tvorca. Od naeg JA, naih pouda, ne vidimo jasno ni svoj pravi cilj. Zato je Bog intervenisao Objavom, o emu smo govorili u prethodnim poglavljima. Da li je onda Objava na neki nain Boja prisila, ukidanje ovekove slobode? Tu dolazimo i do teme ovog teksta da li je Boja Objava Zakon? Zakon na neki nain ukida apsolutnu slobodu, kako bismo ovozemaljski gledali na stvari. Zakon je u neku ruku ogranienje slobode. I to bi moglo da stoji da se radi o ljudskim zakonima, ali Bogu nije draga prisila i On se time ne koristi. Pa ipak, u ovom poglavlju baviemo se jednim Zakonom uvenim, za koji su uli i znaju ga i pripadnici drugih religija, pa ak i oni koji u Boga ne veruju a to su Deset Bojih zapovesti.
74
Uputstva za korienje slobode
Ali pre nego to nastavimo, dotaknimo pitanje ta je to sloboda. Ovde svakako nemamo mesta da do pojedinosti, pa ak ni ugrubo razmotrimo to pitanje, ali svakako moemo da damo nekoliko bitnih injenica koje mogu da nam pomognu u tome da sebi pojasnimo taj pojam. Apsolutna sloboda, ma ta to znailo, ne postoji sloboda da ini to god ti je drago ograniena je naim sopstvenim ogranienjima. Ja bih moda i eleo da ronim do dna okeana, ali telo mi nije tako sazdano da bi moglo da izdri toliki pritisak. Dakle, ovek je ogranien time to je stvorenje, to zauzimamo odreeni prostor i imamo odreene mogunosti, i fizike i duhovne. Ono bitno to treba da se shvati jeste da smo, uslovno reeno, ogranieni time to smo stvoreni u vremenu, Bog nas je u jednom trenutku pozvao u postojanje, ali smo veni u trajanju, i to ne moemo da biramo. Imamo poetak, ali nemamo kraj. U tom kraju nalazi se i naa sloboda. Kako? Tako to, imajui slobodu da inimo dobro i da duu tako vebamo za dobar izbor, ili za zlo i pritom ustrajavamo na odvojenosti od Boga, izabiremo sebi kakvu venost elimo da imamo. Venost u jedinstvu s Tvorcem, venost u ispunjenju vlastite svrhe postojanja, ili venost u samoi sopstvenoga ega, u apsolutnoj tami. Dakle, naa sloboda sastoji se u slobodi izbora. Ipak, Bog koji nas je stvorio zna da nama samima nije mogue da naemo pravi put i izbor, zato nam daje pravila i uputstva, daje nam uputstvo za korienje. Oni koji Boga ne priznaju mogu da se pobune protiv toga i mogu da misle da je to neka vrsta prisile, ali Bog nam svojim objanjenjem ko smo mi i ta je svet oko nas, jednostavno govori kako da
75
UITELJ JE REKAO
postignemo tu pravu, sopstvenu prirodu. Upotrebimo jo jednu sliku mobilni telefon nije namenjen da se njime zakucavaju ekseri, dodue, moe i za to da poslui, ali e se razbiti. Isto je i sa ovekom, Bog nam daje informaciju za ta smo i kako napravljeni da bismo izbegli oteenje nepravilnom upotrebom nas samih. Zato za onoga ko prihvati Boje uputstvo ono i jeste Zakon, injenica sama po sebi, amen o kojem smo govorili u prvom poglavlju (dodue, ono je injenica i deluje i u onome i na onome ko ga ne prihvati, jednostavno zato to je Bog stvorio sva stvorenja, i uspostavio sve odnose i pravila moemo da se pobunimo protiv tiranije Zemljine tee, pa e ona ipak nastaviti da deluje na nama). I kada se u Svetom pismu govori o Zakonu Bojem, taj odgovor ovekov na Boju re dobija oblik pravnog teksta, nalazimo rei kao to su: zakoni, propisi, uredbe, zapovesti, to je ovekov odgovor na Boji predlog. Uostalom, to nije teko shvatiti. ak i meu nama ljudima, kada nas neko koga volimo i cenimo zamoli ili nam kae da neto uinimo ili ne uinimo, ako nam je zaista blizu srca, tu molbu prihvatamo kao obavezu, kao zakon. esto i u naim ljudskim odnosima moemo da ujemo: Tvoja re za mene je zakon.
Dekalog
Ovde dolazimo do teme ovog poglavlja Deset Bojih zapovesti. One se pojavljuju u dve redakcije, na dva mesta u Petoknjiju: u Knjizi Izlaska, 20, 117, i u Knjizi Ponovljenog zakona, 5, 621. U jevrejskom tekstu Deset zapovesti zovu se aseret hadbarim to znai deset rei, deset uenja,
76
predloga. Jevrejski prevodioci Starog zaveta na grki preveli su to reima deka logous pa odatle i naziv koji takoe esto koristimo Dekalog. Ali iako je svaka Boja re vana, ovih deset imaju posebno, sredinje mesto, a to vidimo ve u samoj Knjizi Izlaska u stihu 34, 28: Tada je na ploe ispisao rijei Saveza Deset rijei. Dekalog nije samo jedan niz Bojih predloga, ve on predstavlja samu sr Saveza, definiciju odnosa Boga i oveka, ali i opis onoga to ovek jeste i treba da bude. Moralni zakon koji postoji u oveku, koji je Bog ve stvaranjem ugradio u njega, a koji ovek treba ponovo da otkrije u sebi da bi bio ono to jeste. To i jeste slika pravog Saveza Boga i onakvog stvorenja kakvo je Bog hteo. To se vidi i iz injenice da je Mojsije bio saradnik Boji u pisanju svih ostalih propisa u Petoknjiju, a samo ovde je iskljuivi autor, ak Onaj ko rei ispisuje na kamene ploe, sm Bog. Mnogi nazivaju Dekalog i prirodnim zakonom, jer ga svaki ovek osea u sebi.
Kosmika liturgija, sklapanje Saveza

Veoma vaan je i kontekst u kojem se objavljuje Dekalog, a donosi nam ga Knjiga Izlaska, 19 i 20 glava. Tri meseca nakon izlaska iz Egipta narod se utaborio u Sinajskoj pustinji, a Bog poziva Mojsija na Sinajsku goru da ga poui kako da pripremi narod za velianstveni dogaaj koji e uslediti. Ovde bismo ve mogli da povuemo paralelu tri dana nakon to je Isus umro na krstu, po Uskrsnuu, Isus se javlja apostolima, pripremajui ih za ono to dolazi, donosi im potpuno shvatanje svega to im je govorio dok je bio s njima. Meutim, iako
77
UITELJ JE REKAO
je narod prisutan, dijalog Boga i naroda odvija se preko posrednika, Mojsija. Posmatrajui i ovaj tekst kao prasliku novozavetnih sadraja, u liku Mojsija moemo da prepoznamo Crkvu, a svakako i vidljivi deo Uiteljstva Crkve, svetenstvo. Bog govori Mojsiju, Mojsije prenosi Boje rei narodu, narod odgovara Mojsiju, a on te odgovore prenosi Bogu. Mojsije je predvodnik, pastir i zagovornik naroda, kao to je to i Crkva sa svojim svetenstvom. Bog nije iskljuio neposredni kontakt svakog oveka s Njim, ali ovo je trenutak nabijen znaenjima, sudbinski vaan i jedinstven. Trenutak koji naglaava ono to e se desiti u Isusu, objavljuje budui dogaaj raanje Crkve, Tela Hristovog. Narod ne sme da dotakne podnoje Sinajskog brda ini se da je Bog nedostupan narodu, ali to nije poruka ovog teksta. Narod e biti prisutan i prisustvovae velianstvenom dogaaju, ali Boga ne moe da vidi i spozna svojom voljom, spoznaje Ga onaj koga Bog pozove, kao Mojsija, da se uspne na goru. Zato je vera milosni dar. I poinje kosmika Liturgija! A prekosutra, u osvit dana, prolomi se grmljavina, munje zasijevae, a gust se oblak nadvi nad brdo. Gromko zajea truba, zadrhta sav puk koji bijae u taboru. Mojsije povede puk iz tabora u susret Bogu. Stadoe na podnoju brda (Izl 19, 1617). Uporedimo to i s naim sveanim liturgijama: poetak zvona, gromki zvuk orgulja, pesma hora i naroda, dim tamjana kojim se kadi oltar narod dolazei na misu odlazi iz sveta u susret Bogu. I kao to na samom poetku liturgije ispovedamo da bismo pred Boga mogli da stanemo iste due, tako i Bog govori Mojsiju da oni koji pristupaju moraju da se oiste.
78
Kao i u liturgiji, ili, bolje reeno, sledei Sinajsku objavu, i liturgija ima za sredinji deo sklapanje Saveza. Dvadeseta glava Knjige Izlaska poinje iznoenjem rei Saveza, Deset rei, Onoga to ovek jeste i treba da bude. Savez se zakljuuje rtvom (vidi Izl 24), kao to se i Novi savez, na liturgiji, zakljuuje rtvom Tela i Krvi Hristove. Ali ovde treba da se naglasi veoma vana stvar. Liturgija je sredinji deo ivota svakog vernika, ali ivot vernika ne zavrava se i ne svodi samo na liturgiju. Liturgija postaje pravilo i izvor ivota onda kada se Savez primeni u svakodnevnom ivotu. To se upravo i vidi iz teksta Dekaloga Dekalog ne govori o apstraktnim stvarima, nego veoma konkretno o tome kakav mora da bude na svakodnevni odnos s Bogom na prvom mestu a onda i s ljudima. Isus je saeo ceo Dekalog upravo u dve zapovesti: Ljubi Boga svog i ljubi blinjeg svog kao samoga sebe (vidi Mt 22, 3640), ali put do punoe potovanja tih zapovesti je obrnut, ili, kako kae Sv. Jovan Rekne li tko: 'Ljubim Boga', a mrzi brata svog, laac je. Jer tko ne ljubi svoga brata kojega vidi, Boga kojega ne vidi ne moe ljubiti (1 Iv 4, 20). Ove rei su i merilo nae vere, naeg pouzdanja i preputanja Bogu. Moralni zakon van liturgije i bez Boga nije mogu, jer se pretvara u vlastiti sud o tome ta je dobro a ta zlo, esto zamenjujui dobro zlim, i obrnuto.
Deset rei ivota

Preimo sada na sam Dekalog. Kao to smo ve rekli, Dekalog nam dolazi na dva mesta u Petoknjiju. Prvi izvetaj,
79
UITELJ JE REKAO
prva tradicija tog teksta je, kako smo videli, smetena u kontekst Boanske liturgije, dok drugi iz knjige Ponovljenog Zakona, donosi Dekalog kao utvrivanje onoga to je Bog saoptio kao svoju volju. Razlike koje postoje su male, nisu sutinske i tiu se vie rasporeda zapovesti nego samih zapovesti, pa u skladu s tim postoji i razlika u numerisanju Zapovesti u Dekalogu izmeu Jevreja i hriana, ali i meu samim hrianima. Katolika crkva sledi podelu koja potie od Sv. Avgustina, a takav raspored potuju i luteranske zajednice. Avgustin je svoju podelu napravio na osnovu teksta iz knjige Ponovljenog Zakona, dok Pravoslavna crkva, kao i neke reformatske zajednice, slede podelu nainjenu na osnovu teksta iz Knjige Izlaska. Mi emo ovde, svakako, slediti podelu tradicionalno usvojenu u Katolikoj Crkvi. Dekalog poinje reima: Ja sam Jahve, Bog tvoj, koji sam te izveo iz zemlje egipatske iz kue ropstva (Pnz 5, 6). Bog se objavlje svojim imenom (u prethodnim poglavljima govorili smo o Bojem imenu) Bog nije potpuno neshvatljivi i nedohvatljivi Bog. Na Bog prilazi ljudima i omoguava im spoznaju samog sebe, onoliko koliko to ovek moe da postigne, ali ono to je jo znaajnije jeste to da se Bog ne objavljuje kao tiranin, samo kao vladar, on je na Bog! Mi pripadamo Bogu, ali i On se daje oveku. Svakako na najdirektniji nain to se deava u Isusu Hristu. Ali Bog nije ni samo Tvorac, ni samo onaj kome se pripada i ko nama pripada. Bog je Oslobodilac iz ropstva, Bog je nae Spasenje! esto se na slikama povratka Mojsija sa brda Sion, na kojima Mojsije dri dve ploe Saveza na kojima su ispisane zapovesti, na jednoj ploi vide tri, a na drugoj ostalih sedam.
80
Sledei podelu koju je doneo Sv. Avgustin, Crkva i danas deli zapovesti na one koje govore o obavezi prema Bogu, njih je tri, i na one usmerene na odnose meu ljudima.
ovek prema Bogu

Prva zapovest govori: Nemoj imati drugih bogova uz mene. Svakako, ne radi se samo o zabrani mnogobotva. Sve ono to nam je vanije od Boga, postaje na idol nae slobodno vreme, ako nas spreava da se druimo s Bogom, da odemo na misu, da se pomolimo, novac, posao, drutvo, materijalne stvari, hobiji, drugi ljudi, praznoverja, horoskopi, gatanja, magijski ini, ja samom sebi ovek, pogotovo ovek dananjice, ima ogroman izbor idola kojima se klanja, a esto to pone da ini polako i neprimetno. Druga zapovest je: Ne izusti imena Gospoda, Boga svog uzalud! Znati Boje ime, onoliko koliko nam je to mogue, znai imati spoznaju o tome ko je Bog za nas. Boji poziv u zajednitvo s Njim obavezuje nas na svedoenje tog imena. Svakako, ova zapovest govori na prvom mestu o zloupotrebi Bojeg imena, toliko velikoj i alosnoj i u naoj zemlji i (ne) kulturi. Govori i protiv krive zakletve, lai, ogovaranja, to sve prlja hriansko ime, ime vernika, a onda, jer smo deo tela Hristovog, i Crkve, i samu Crkvu. Svetost Crkve raste s naom linom svetou, opada s naim linim grehom. Ne prljati ime Gospodnje znai uvati i nae sopstveno hriansko ime.
81
UITELJ JE REKAO
Trea zapovest: Spomeni se da svetkuje dan Gospodnji! Dan Gospodnji je dan odmora, dan u kojem se uimo zajednici s Bogom, dan koji je posveen Tvorcu, ali ne samo da bismo Njemu iskazali zahvalnost za sva dobra koja nam ini, nego jo vie da bismo u tom danu imali vremena da se okrenemo samima sebi i uvidimo kako se vratiti naoj pravoj prirodi, kako ponovno postati dete Boje. Misa je vrhunac dana Gospodnjeg. Na misi prisustvujemo Tajni Spasenja, ona se odvija pred nama. Na njoj postajemo sve vre i vre prisajedinjeni Telu Hristovom, postajemo jedno s Hristom, duom i telom. Misa nije obaveza, misa je Boji dar za oveka. Ali Dan Gospodnji ima jo tota da nam porui. Bog je stvorio svet za est dana, kako nam donosi izvetaj iz prve glave Knjige Postanka, a sedmi dan je posvetio odmoru. Broj est je u Bibliji simbol nesavrenosti, neega to nije dovreno. U sedmom danu Boje stvaranje se zavrava, to bi znailo da se Boje stvaranje zaokruuje ovekovom posvetom Bogu. Sa druge strane, stvaranje materijalnog sveta kao da nije dovreno okonava se u estom danu, danu koji oznaava nedovrenost. Upravo u tome moemo da vidimo Boji poziv oveku, i ne samo poziv nego ast i vanost koju Bog upuuje oveku o tome nam govori druga glava iste knjige Bog poziva oveka da u posveenosti i zajednitvu s Njime nastavi ureenje sveta, poziva nas na saradnju sa sobom u daljem stvaranju sveta oko nas. To stvaranje treba da bude zaokrueno posveenjem ljudskog roda Bogu smirajem i odmorom u Bogu, koje se na najuzvieniji nain ispunjava u zajednitvu s Ocem, Sinom i Duhom Svetim u Kraljevstvu nebeskom. Slavljenje Dana Gospodnjeg je upravo to, uzimanje uea u dovrenju Bojeg dela u povratku oveka u zajednitvo sa svojim Tvorcem.
82
ovek prema oveku

Sledeih sedam zapovesti govori o odnosu oveka prema oveku. etvrta zapovest: Potuj oca i majku da dugo ivi i dobro ti bude na zemlji! Ovaj deo zapovest koji govori o odnosu s ljudima zapoinje upravo s roditeljima. Re kojom poinje ova zapovest potuj prevod je jevrejske rei kabbed, koja ima zajedniki koren s reju kabod. Prva znai potovanje, ali i teinu, oznaava neto to je vrsto, stabilno kao to mora da bude stabilan odnos ljubavi i potovanja prema svakom blinjem, a posebno prema onima koji su nas doneli na svet. Druga re, s kojom je prvoj zajedniki koren, znai, mnotvo, slava, potovanje! Slava Bogu na Visini je upravo po tim reima povezano sa slava i hvala roditeljima. Bog stavlja na poetak potovanje prema zajednici mua i ene, oca i majke. Ta zapovest nije data samo deci, usmerena je svima, ali ne samo zato to smo svi neija deca. Potovanje prema ocu i majci je i potovanje prema svetosti braka, potovanje prema porodici. Predstavlja i nau obavezu da porodicu uvamo u drutvu, posebno u nae vreme kada je sama porodica na mnogo naina ugroena. Ali to potovanje prema roditeljima je i kola, kao i test onog potovanja koje upuujemo naem pravom Tvorcu i Roditelju, Bogu Ocu. Boga ne moemo da volimo ako ne volimo svog blinjeg, pa tako nije mogue potovati ni Tvorca ako nismo nauili da potujemo svoje zemaljske roditelje. Sa druge strane, ne potujui roditelje ne potujemo ni sami sebe, svoje poreklo: ni ovo zemaljsko, a ni ono nebesko. Potuj oca i majku poziva nas na potovanje stvaranja, na potovanje velikog
83
UITELJ JE REKAO
dara koji nam je Bog udelio time to nas je iz nebia pozvao u postojanje. Peta zapovest: Ne ubij! ini se da je ova zapovest za veinu ljudi izlina, nepotrebna. Ali Bog ne govori ovde samo o fizikom ubistvu, nego moda i na prvom mestu o duhovnom ubistvu drugoga. Retko ko e na ispovesti rei ubio sam, ali mnogi svojim ponaanjem ubijaju veru drugih. Ogovaranje, spletke, mrnja, pa i neinjenje jesu nain kako se ubija dua drugih ljudi. Ova zapovest neposredno je vezana i za Boje ime, to jest za obavezu uvanja istote hrianskog imena svojim dobrim injenjem i svedoenjem vere. esta zapovest: Ne uini preljuba! U katekizmu stoji oblik ne sagrei bludno, ali ipak, svaki bludni greh je preljuba. Preljuba i izdaja samog sebe, izdaja branog para, izdaja porodice. Nije ni udno to se ova zapovest nalazi odmah iza ne ubij, jer preljuba jeste ubistvo. Ubistvo ljubavi i poverenja moda i najstranije ubistvo, jer time se ubija upravo ono to je slika Boja u nama ljubav i poverenje. Preljuba znai izdaju ljubavi. Ona je znak nae nestalnosti, nepotovanja zajednice, nesposobnosti da se nekom posvetimo. Ako ne umemo da se posvetimo svom branom drugu, ako ne umemo da potujemo uzvienost tela, znai da nismo sposobni ni za zajednitvo s Tvorcem, da nismo prihvatili spasenje koje nam je ponueno. Sedma zapovest: Ne ukradi! zabranjuje otuivanje onoga to pripada drugome. Ne radi se samo o krai kao takvoj, nego i o samoivosti. Ve je sama kraa veoma blizu ubistvu ukrasti nekome ono to mu pripada, a posebno dobar
84
glas, ili ak materijalne stvari koje su mu vane za opstanak, ugroavaju ivot onoga kome je ukradeno i materijalni i duhovni. Ali pod krau u ovom smislu potpada i nemanje volje da se pomogne blinjem. Setimo se samo Isusovog govora o tome ta e se deavati kada se Kralj vrati i stane da deli narode sebi sleva i zdesna (vidi Mt 25, 3146). Oni sa leve Kraljeve, iako sami moda i nisu krivi za stanje gladnih, ednih, naputenih, ipak sebe osuuju neinjenjem, to jest time to su im uskratili ljubav rekli bismo ljubav koju su bili duni da podele, jer su je i sami dobili od Oca Nebeskog. To vai za sve nas. Osma zapovest: Ne svedoi lano protiv blinjega svoga! Ko lae, ko klevee, ko govori neistinu, nema nita s Bogom, nema zajednitvo s Isusom, jer la i kleveta su instrumenti Sotone. Zapovest koja zabranjuje la jeste poziv da se uvek bude istinit, da se ivi u istini, pa i da se pretrpi ako treba za istinu, a ko trpi zbog istine i pravednosti, ve je blaen na mnogo naina (vidi Mt 5, 112), a svakako jer trpi s Isusom koji je Put, Istina i ivot. Deveta i Deseta zapovest: Ne poeli ene blinjega svoga! Ne poeli ita to je blinjega svoga! Zato smo ih stavili zajedno? Dve poslednje zapovesti, najdalje od Bojega imena u prvoj reenici, sadre ono to je i uzrok naeg boravka na Zemlji. Pouda koja je rodila ropstvo greha, a potom i smrt! Imati ono to nema, imati ono to misli da ti pripada, zavideti drugome to ima ono to tebi treba, imati, biti prvi, biti jedini, sebe prvo napojiti, nahraniti, pa onda otimati, krasti, ubijati, sve to je ono to
85
UITELJ JE REKAO
nas svakim izvrenim inom sve vie i vie udaljava od Boga, a time i od nae prave prirode. Onemoguava nam povratak kui, k Ocu Nebeskom. Odbijati poudu znai odustajati od sebe, odustajati od sebe znai dati mesta Isusu da nam ue u srce, predati Mu sve to posedujemo znai prihvatiti ponudu zajednitva, odustati od sveta i prihvatiti Kraljevstvo Boje. Na kraju, postavimo i pitanje da li je spasenje mogue samo vrenjem zapovesti? I da i ne. Ne, to jest, bolje reeno, teko da moe i da se postavi takvo pitanje, jer ovih Deset rei ne mogu samo da se vre ili ne vre. One su opis oveka, znaci koliko odstupamo od onoga to bi trebalo da budemo, za razliku od onoga to smo sada. One su putokazi. One su jedna celina, zato Sv. Jakov u svojoj poslanici i pie: Ta tko sav Zakon uuva, a u jednome samo posrne, postao je krivac svega (Jak 2, 10). Neispunjenje ijednog od ovih opisa rui celu sliku oveka. Ne potujui Boga ne moe da potuje ni Njegovo stvorenje, ako ne potuje roditelje, koliko e tek malo ljubavi imati prema drugima. Ali ne radi se samo o injenju ili neinjenju, radi se o dubokom odnosu prema Bogu i ljudima. Ne radi se samo o tome da, kako Isus kae u Govoru na Gori (vidi Mt 57), ne ubijemo, nego da budemo savreni runa je ve i re ubistvo, a nju spreava sama ljubav prema blinjem. I gledajui upravo tako, odgovor na gornje pitanje je i potvrdan jer ako se savreno uklopimo u ove zahteve, a to moemo jedino kad se sasvim prepustimo Isusu, postavi jedno s Njim i mi uzimamo udela u novom Adamu, novom stvorenju, ija slika je Dekalog.
86
SAKRAMENTI CRKVE INSTRUMENTI SPASENJA
U jednoj od svojih propovedi o euharistiji, papa Leon Veliki je rekao: ta je bilo vidljivo u Hristu, prelo je u Sakramente Crkve. Od vremena Isusovog Uskrsnua, ono to se ostvarilo u Njegovom smrtnom telu, nastavlja se u Telu Crkve. Vidljiva Crkva je tako simbol Hristov u naim danima. Ono to su svedoci videli u Hristu, dok je bio s njima na Zemlji, sada se ogleda u Crkvi. Ono glavno u Hristovom ivotu bilo je bogosluje Ocu. Glavno u ivotu Crkve je bogosluje Ocu po Sinu u Duhu Svetom. Centar tog bogosluja, taka u koju se sliva i iz koje sve polazi, jesu Sakramenti. U njima Hristovo spasiteljsko delo bogosluja nastavlja da ini Spasenje prisutnim. Da to isto kaemo drugim reima. Kada se pomene Evanelje, danas se uglavnom misli na zbirku spisa koja se naziva Novi zavet; oni malo upueniji misle na etiri kanonska evanelja. Najrea asocijacija je sam Isus Hrist, a upravo On je Evanelje euangelion Dobra vest. I zaista, Dobra vest je da nam je doao Spasitelj po kojem se
87
UITELJ JE REKAO
ostvaruje spasenje ljudskog roda. Bez Isusa nema Spasenja, a smo Spasenje nije tek neki spisak onoga ta treba initi i onoga to se ne sme, nego prihvatanje jedinstva s Bogoovekom Hristom. Postavi ovekom, budui da je pravi ovek, s nama jednak u svemu osim u grehu, a sa druge strane budui da je Sin pravi Bog, i ljudima je po sebi omoguio jedinstvo s Bogom. On je most koji spaja oveka i Boga. ta su, onda, kanonska evanelja? Ona su zapisana svedoanstva Crkve o Isusovim delima i reima, a u isto vreme i Re Boja koju izgovara Crkva nadahnuta Duhom Svetim o samom Isusu koji jeste i u kojem se nalazi Spasenje.
Isus Sakrament Ali da pogledamo koja su to dela Isusova i ta ona u stvari znae, svakako, uz ogradu da u ovom tekstu sve ne moemo ni da obuhvatimo. Ponimo od Isusovih govora. Kada Isus govori uenicima ili narodu koji se okupio oko Njega, On poduava, kori, usmerava i ispravlja svoje sluaoce, elei da u njima podstakne dve stvari obraenje, to jest odustajanje od pogrenog shvatanja sopstvenog ivota. Obraenje treba da dovede do spoznaje o pravoj prirodi i svrsi oveka, a to je povratak u Dom Oev. Isus poziva svoje uenike molitvom koja poinje sa Oe na, poziva ih da budu savreni kao to je savren Otac va nebeski (vidi Mt 5, 48); kada ih poduava
88
o molitvi govori im da unapred Otac va zna da vam je sve to potrebno (vidi Lk 12, 30). Upravo taj govor Crkva je shvatila kao poziv na spoznaju prave ovekove prirode. ovek nije samo jedno od Bojih stvorenja, on je dete Boje. Jovan tu veru Crkve ispoveda u svom prologu govorei: A onima koji Ga primie podade mo da postanu djeca Boja (Iv 1, 12). Prva poslanica Jovanova govori o tome moda jo jasnije: Gledajte koliku nam je ljubav darovao Otac: djeca se Boja zovemo, i jesmo (1 Iv 3, 1). Naravno, nae sinovstvo i sinovstvo Sina Bojega je razliito, ali po Njemu nam je omoguen ulazak, ili, bolje reeno, povratak u zajednitvo Oca, Sina i Duha Svetog uestvovanje u Bojoj prirodi. Poziv za prihvatanje Spasenja poziv je za povratak naoj pravoj prirodi, a taj povratak deava se po odbacivanju samih sebe, odustajanjem od sopstvene sebinosti i samoivosti. Obraenje i spoznaja o naoj prirodi dece Boje neposredno su vezani za ulazak u Kraljevstvo: i ree: 'Zaista, kaem vam, ako se ne obratite i ne postanete kao djeca, neete ui u Kraljevstvo nebesko' (Mt 18, 3). Obraenje je i poziv na pokajanje, i ve od samih poetaka Crkva u tome vidi koren sakramenta koji danas nazivamo sakramentom pomirenja: Pokajte se dakle i obratite da se izbriu grijesi vai (Dj 3, 19). Ali to brisanje greha ne deava se samo po sebi obraenjem i pokajanjem, to jest ne deava se samo po naem inu kajanja, nego je omogueno time to je sm Isus naa pomirnica: U ovom je ljubav: ne da smo mi ljubili Boga, nego On je ljubio nas i poslao Sina svoga kao pomirnicu za grijehe nae (1 Iv 4, 10). Vidimo da je tako Isusov govor poziv na pomirenje s Bogom u samom Isusu.
89
UITELJ JE REKAO
Isusova dela, od kojih su za nas svakako najupeatljivija uda, udesna izleenja i dizanja iz mrtvih, svedoanstvo su ve prisutnog Kraljevstva Bojeg na zemlji, sa jedne strane, a u isto vreme govore o delotvornosti Tajne utelovljenog Sina Bojega, onoga vidljivog u Njemu dok je bio s nama, a to je prelo u Crkvu po sakramentima, kako govori papa Leon sa poetka ovog teksta. Izleenja nikada nisu bila samo oslobaanje od fizikih bolova, ona su uvek bila poziv na obraenje, na povratak Ocu Isus esto govori nakon izleenja Idi i ne grei vie. Izleenja su znak da Isus Sakrament u onome ko se obrati proizvodi promenu u dui izleenje. Dizanja iz mrtvih govore o tome da je Isus Sakrament, povratak u ivot. uda govore o tome da je onome ko ima pouzdanja u Boga, po Isusu Sakramentu sve mogue, da nastaje Novi svet u kojem vladaju novi odnosi. Videli smo, dakle, da je sam Isus Hrist Dobra vest, da su Njegove rei i dela delotvorna objava Kraljevstva Bojeg, i ta delotvorna Objava Kraljevstva se u sakramentima i po njima nastavila u Crkvi i po Crkvi koja je Telo Hristovo. Isusovo prisustvo u Crkvi i danas je vidljivo upravo po sakramentima.
Sakramenti Crkve Katekizam Katolike crkve ui da su sakramenti upravo sakramenti Crkve po tome to su po Crkvi i za Crkvu. Po Crkvi su time to je ona sakrament delovanja Hrista koji u njoj deluje zahvaljujui slanju Duha Svetog, a jesu
90
za Crkvu jer upravo sakramenti ine Crkvu (KKC, 1118). Budui da s Hristom-Glavom ini takorei jedinstvenu otajstvenu osobu, Crkva u sakramentima deluje kao svetenika organski ureena zajednica (KKC, 1119). Sluba Svetog reda u toj zajednici garantuje da u sakramentima deluje upravo Hrist po Duhu Svetom za Crkvu. Zareeni slubenik je, dakle, sakramentalna veza koja povezuje liturgijski in s onim to su rekli i uinili apostoli i, po njima, s onim to je rekao i izvrio Hrist, izvor i temelj sakramenata (KKC, 1120). Osvrnimo se za trenutak na razvoj shvatanja sakramenata kroz istoriju. U skladu s Isusovim obeanjem da e Crkvu Duh Sveti uvoditi u svu istinu, tako je Crkva tokom vremena produbljivala svoje shvatanje sakramenata. Na samom poetku jasno su se izdvojili sakrament krtenja, krizme to jest pomazanja, euharistije, kao i sakrament pomirenja i bolesnikog pomazanja, a potom i sakrament svetog reda i enidbe. Iako su svi oni postojali u ranoj Crkvi, a njihov nastanak vrsto je posvedoen u Svetom pismu Novog zaveta, tek s vremenom Crkva je prepoznala i ustanovila svih sedam sakramenata, pa su se i obredi kojima su se delili, kao i uslovi pod kojima i kako se to inilo, s vremenom menjali do oblika koji danas imamo.
Svrha i delovanje sakramenata Iz ovoga to smo ve rekli moe se videti koja je uloga i svrha sakramenata u ivotu Crkve, to jest vernika, Crkva
91
UITELJ JE REKAO
to izraava ovako: Svrha je sakramenata posveivanje ljudi, izgraivanje Tijela Kristova i iskazivanje tovanja Bogu: a kao znakovi slue i za pouavanje. Vjeru ne samo da pretpostavljaju, nego je rijeima i stvarima hrane, jaaju i izraavaju; zato se i zovu sakramentima vjere (Drugi vatikanski sabor, SC 59). Kao to je i druga Boanska Osoba Sin bio meu nama i, po tome to je postao ovekom, sa jedne strane bio vidljiv, a Njegova boanska priroda nevidljiva, iako prisutna ljudskim oima, tako i sakramenti imaju tu dvostruku prirodu. Sa jedne strane oni su vidljivi znaci, simboli, to je potrebno jer se dele ljudima koji su i materijalna bia i ive u materijalnom svetu, a sa druge strane u sebi sadre i duhovnu realnost. Za shvatanje delovanja sakramenata veoma je vano da se razume ta Crkva misli pod reju simbol ili znak kad govori o sakramentima. Sve to nas okruuje moe da bude, a esto i jeste znak. Slova koja itamo, pa i u ovom trenutku, znaci su koji predstavljaju odreeni glas koji izgovaramo, a glasovi su deo rei, koje su, opet, znakovi koji predstavljaju neku ideju. Rei kao npr. otac, majka, drvo, reka, same u sebi nisu ni otac, ni majka, ni drvo, ni reka, nego samo predstavljaju te pojmove. Moemo da navedemo i primer saobraajnog znaka; na primer, kada ulazimo u neki grad, na znaku moemo da proitamo ime tog grada, ali ta tabla nije i sam grad ije ime nosi kao informaciju. Grad postoji i bez table s njegovim imenom. Sa druge strane, postoje znaci koji ve u sebi nose to to predstavljaju. Poljubac zaljubljenih nije samo znak njihove ljubavi, nego u sebi i jeste izraavanje
92
ljubavi. Upravo su i sakramenti znaci koji u sebi sadre ono to oznaavaju. Obred polaganja ruku nije samo znak da je neko zareen, nego se sakrament deli po samom tom inu, i to jeste sakrament reenja. Po vidljivom znaku deluje nevidljivi dar. Na taj nain ceo ovek, i telom i duom, uestvuje u sakramentu. Razmotrimo jo i pitanje kako deluju sakramenti. Jo na Tridentskom crkvenom saboru sredinom esnaestog veka, Crkva je utvrdila da ako se dostojno slave u veri, sakramenti podeljuju milost koju oznaavaju. Sakramenti su delotvorni jer u njima deluje sam Hrist: On krsti, On deluje u sakramentima da udeli milost koju sakrament oznaava (KKC, 1127). Drugim reima, sakramenti deluju samim time to je in izvren, ili kako je na tom istom saboru definisano ex opere operato. To, opet, znai da se sakrament ne ostvaruje pravednou onoga ko u ime Crkve deli sakrament, kao ni pravednou onoga ko ga prima, nego Bojom moi, ali kako dodaje i Katekizam: Ipak, plodovi sakramenta zavise i o raspoloenju onoga koji ih prima (KKC, 1128). ta to konkretno znai? Hrist je Onaj ko deli darove, svetenici su samo kanali kojima ti darovi dolaze do vernika, meutim, ako onaj ko prima darove nema vere, ili ivi ivotom koji nije u skladu s verom, time onemoguava delovanje na sebi tih darova. Da upotrebimo jo jednu sliku: dobar prijatelj ti poalje dar, ali taj dar ti alje po kuriru; ako ne ceni prijatelja, ili kurira, moe ti se desiti da dar, im ga primi, ostavi na nekom mestu gde e ga ili izgubiti, ili zaboraviti, ili e ti ga neko uzeti, Dar ima, ali ga ne otvara. U velikoj meri slino je sa sakramentima koje primamo nedostojno
93
UITELJ JE REKAO
i bez pravog raspoloenja due. Sakramenti nisu magijski ini, da bi donosili plodove, oni trae nau saradnju.
Sedam sakramenata, punoa darova Duha Svetog Ve smo rekli da je Crkva s vremenom utvrdila postojanje sedam sakramenata. Svakako, ni taj broj nije sluajan - moemo da kaemo da su oni punoa blagoslova Bojih (broj 7 u Bibliji predstavlja broj punoe), ili da je broj sedam vezan za sedam darova Duha Svetog (vidi Iz 11, 2). I jedno i drugo odgovara prirodi sakramenata. Postoji vie podela sakramenata, recimo po uinku koji ostavljaju na one koji ih primaju na ponovljive i neponovljive, pa tako sakramenti krtenja, krizme i Sv. reda spadaju pod neponovljive jer u duu stavljaju peat koji se ne da ponavljati. Jednom primljeni, uvek su prisutni. Sa druge strane, sakramenti bolesnikog pomazanja, pomirenja, euharistije, pa pod odreenim uslovima i enidbe, mogu se primiti vie puta, za neke je vano da to bude to ee. Ipak, mi emo se drati podele koja je primenjena u Katekizmu na sakramente hrianske inicijacije, sakramente ozdravljenja i sakramente koji su u slubi zajednitva i poslanja vernika. Pre nego to napravimo kratak prikaz samih sakramenata, recimo i to ko u ime Crkve ima dunost da vernicima deli sakramente. Svakako, na prvom mestu je lokalni biskup. On je taj u ije ime svetenici, njegovi saradnici, dele vernom narodu sakramente, i to pre svega i na prvom mestu sakrament
94
euharistije, potom i ostale, s izuzetkom enidbe, prilikom koje svetenik predsedava slavlju predstavljajui Crkvu, a sami verenici jedno drugom dele sakrament. Jo jedan relativni izuzetak predstavlja i sakrament krtenja, kojem je pod normalnim okolnostima iskljuivi delitelj onaj ko ima Sveti red (svetenik i akon), ali, po svom kraljevskom svetenstvu, u vanrednim okolnostima opasnosti od smrti, to moe i svaki vernik, pa i onaj ko nije lan Crkve ako nekoga krsti u ime Crkve. Posle smirivanja prilika, takvo krtenje ipak treba da se potvrdi od strane svetenika.
Sakramenti hrianske inicijacije Svakako na prvom mestu je sakrament krtenja. Po njemu se krtenik prisajedinjuje Telu Hristovom, raa se ponovo na ivot veni, a po vodi kojom se krtenik krtava on ulazi u zajednitvo Isusove smrti. Iako ovde ne moemo da damo podrobnu nauku o svakom od sakramenata, istakli bismo jednu vanu crtu. Svaki sakrament, a posebno ovaj, ima jednu, da tako kaemo, linu dimenziju. Namena mu je i instrument je linog spasenja onoga ko se krtava, ali upravo to to se po sakramentu krtenja vernik prisajedinjuje Telu Hristovom, Crkvi, a po materiji sakramenta vodi i Njegovoj smrti, i sam sakrament govori da se to lino spasenje odvija upravo u okrenutosti pojedinca zajednici u darovanju samoga sebe, u rtvovanju samoga sebe za drugoga, ba kao to je to Isus uinio za sve nas. Sakrament krtenja tako je prvi sakrament zajednice
95
UITELJ JE REKAO
po kojoj se i u kojoj i pojedinac spasava. Ovde bismo upozorili na jo jednu stvar. Dva milenijuma Crkve nosi sa sobom i iskustvo ivoga Boga, duboko promiljanje o Tajni Boga, ali nosi i ljudske navike. Crkva je protkala sav ivot drutva, postala je njegov sastavni deo, a s tim neretko dolazi i povrnost u veri. Sakramenti inicijacije tako se esto smatraju dlom tradicije koja treba ili ak i mora da se obavi, posebno kad se radi o deci, pa se potpuno isputa iz vida da sakrament nije tek neki obred kojim se ulazi u nekakav klub, nego da sam sakrament nosi sa sobom velike darove ali i veliku odgovornost, kako roditelja, ako se dete krtava, tako i kumova pa i svetenika koji dele sakrament. Sakrament krtenja brie sve prethodne grehe i na taj nain ovek postaje novo stvorenje s novim ivotom. Ali taj novi, veni ivot moe zanemarivanjem da se izgubi, ba kao to i ovaj zemaljski ivot nepanjom moe da se upropasti. Drugi sakrament, sakrament potvrde, u starini je deljen zajedno sa sakramentom krtenja. U crkvama istonog obreda tako je i danas. U Katolikoj crkvi je iz praktinih razloga razdvojen i, za razliku od ostalih sakramenata, onaj ko deli taj sakrament, kao i sakrament Sv. reda, lino je biskup.Sakrament potvrde, to jest krizma kako je jo nazivamo, jo i vie naglaava tu zajedniarsku ulogu u ivotu Crkve. Primalac sakramenta biva pomazan svetim uljem koje je znak Hristove proroke, kraljevske i svetenike uloge. Ako je sakramentom krsta krtenik lino pozvan da prihvati spasenje, potvrda ga sprema za poslanje. Upravo potvrdom, po
96
pomazanju ulazimo i delimo s Isusom Njegovu trostruku ulogu postajemo proroci, govornici i svedoci Boji za druge, postajemo kraljevi, ali onakvi kakav je Isus bio koji nije doao da bude sluen nego da slui, i postajemo kraljevski svetenici koji slue Bogu i ljudima. Sakrament potvrde je u svojoj punoi sakrament koji donosi plodove samo kad je onaj ko ga prima okrenut drugome. Iako na treem mestu, sakrament euharistije u stvari je sredinji. Iz euharistijskog bogosluja izviru svi ostali sakramenti i u njemu imaju svoju punou. Euharistija nije tek istorijsko seanje na Poslednju veeru, ona predstavlja upravo Telo Crkve koja slavi Boga deo Kraljevstva nebeskog na zemlji. Verni narod zajedno sa svetenicima, a na poseban nain s predvodnikom slavlja, ne prisustvuje tek komemoraciji na davno uinjena dela, nego je svedok i uesnik istorije Spasenja koja se odvija pred njim. U liku biskupa ili svetenika koji predvodi liturgijsko slavlje, euharistiji predsedava sam Hrist koji proima celu zajednicu: Isus je u Rei Bojoj koja se ita, u molitvama, Isus je meu vernima, jer gde god se okupe dvoje ili troje u moje ime, ja sam meu njima, kako nam je obeao sam Gospod, a svakako na najneposredniji nain Isus ulazi u nas po Tajni hleba i vina, po Telu i Krvi svojoj. Liturgije nema bez okupljene zajednice, a ni Crkva ne moe da postoji bez liturgije. Ona je stoer oko kojeg se verni okupljaju, izvor iz kojeg dobijaju veru, snagu i znanje o Bogu, Crkvi i sebi samima.
97
UITELJ JE REKAO
Sakramenti ozdravljenja Sakrament pokore i obraenja jedan je od onih sakramenata najjae posvedoenih u Novom zavetu. To je onaj isti poziv koji je Isus uputio svojim uenicima dok je hodao Galilejom obratite se i verujte Evanelju. To je i sakrament koji se kroz istoriju menjao vie od svih sakramenata. Ulazei sve dublje u spoznaju velike ljubavi Boje, Crkva je disciplinu deljenja tog sakramenta sve vie uobliavala Isusovoj poruci koliko puta da oprostim svome bratu? U prvoj Crkvi taj sakrament nije imao oblik i uslove pod kojima i kako se delio kao danas. Uslovi bili veoma strogi. Smatralo se da grenika i jedan jedini greh automatski iskljuuje iz Crkve; tokom vremena, posebno za progona Crkve, kada su mnogi junaki svedoili ali mnogi i pali, u Crkvi je nadjaala potreba za pratanjem. Postojala je jedna prilika za kajanje, uz veoma teke i dugotrajne pokore. Druga greka nije se pratala. U srednjem veku, podstaknuto obiajima irskih monaha, nastupa vreme koje je donelo praksu kakvu i mi danas poznajemo. Praksu eeg ispovedanja na koju nas i Crkva poziva i podstie. Iskreno kajanje, s ispovedanjem i nastojanjem da se vie ne grei, znak je ljubavi Crkve, po kojoj se i u kojoj spasavamo. Na prvi pogled izgleda kao da je ovaj sakrament okrenut samo onome ko ga prima, da ni na koji nain nije u funkciji zajednice, meutim, samo na prvi pogled je tako. Svetost Crkve raste i opada s rastom i padom svetosti svakog pojedinanog lana Crkve. Na lini greh nije samo na greh on je i greh Crkve iji smo sastavni deo. Nae loe svedoenje jeste svedoenje Crkve u oima onih koji Crkvu posmatraju sa strane, kao to na
98
sveti ivot poveava ugled Crkve u njihovim oima, pa ih na taj nain i poziva da i oni postanu deo nje. Nema nikoga u Crkvi ko je beznaajan i ko nije odgovoran za Crkvu. Bolest, a posebno one teke bolesti koje dovode u opasnost i sam ivot, jedno je od najteih iskuenja. U bolesti se ovek susree sa svojom nemoi, ogranienosti i privremenosti. Bolesti slabe i telo i duh, a u svakoj od njih nazire se smrt (KKC, 1500). U isto vreme, bolest moe da dovede i do otpada od Boga, ali i do zrelosti vere. elei da bude uz vernika u svakom trenutku njegovog ivota, da mu bude podrka i snaga na putu spasenja, Crkva deli sakrament bolesnikog pomazanja. Pre Drugog vatikanskog sabora taj sakrament, budui da se delio samo na samrti, nazivan je i poslednjom pomasti, ali taj se naziv vie ne koristi. Bolesniko pomazanje nije praenje bolesnika na poslednje putovanje. Ono je snaga Duha Svetoga koja bolesniku pomae da duhovno ojaa i ozdravi, ili da se po Bojoj volji duhovno spremi za prelazak u Oev dom. I ovo je sakrament zajednitva jer upravo u osobi svetenika koji deli sakrament, Crkva zajednica ne zaboravlja i biva uz bolesnog lana porodice Crkve.
Sakramenti u slubi zajednice Iako su u naoj podeli na kraju, ova dva sakramenta nikako nisu beznaajna, ve su sastavni deo celine Hristovih darova. Sakrament Svetoga reda je onaj po kojem Crkva do konca vremena nastavlja poslanje to ga je Krist
99
UITELJ JE REKAO
povjerio apostolima (KKC, 1536); oni koji prime Sveti red u Hristovo ime se postavljaju da Crkvu hrane reju i milou Bojom. Po zareenim lanovima Crkve Hrist vri svoju proroku, pastirsku i kraljevsku slubu, a sami reenici, vrei svoje dunosti, Crkvu posveuju i vode po Hristu i u Hristu ka Kraljevstvu Bojem. Postoje tri stepena Svetog reda akonski, na poseban nain usmeren ka sluenju Crkvi, sveteniki, koji po osobi biskupa i u jedinstvu s njim vri pastirsku i posveujuu ulogu, a sam biskupski red, koji u sebi sadri punou Svetog reda, predstavlja ivu ikonu Hrista, posebno i na prvom mestu u predsedavanju liturgiji. Uloga pape, rimskog biskupa, na poseban nain je znak jedinstva svih lokalnih Crkava u jednoj, svetoj, katolikoj i apostolskoj Crkvi. Drugi sakrament koji je na poseban nain usmeren ka zajednici, jeste sakrament enidbe. Porodica se naziva i jeste kuna Crkva. Po njoj na svet dolaze lanovi Crkve, u njoj se prvi put stupa u kontakt s velikom Crkvom. Ona je instrument posveenja lanova porodice i to je porodica svetija, to je i Crkva jaa i svetija. U porodici se poinje s uenjem kako se rtvovati za svoga blinjeg, zato je Hrist i ustanovio poseban sakrament da bi tu osnovnu eliju i Crkve i drutva ojaao i posebno posvetio. Rekli bismo da je institucija braka, moda kao nikada dosad, posebno ugroena . Svedoci smo kako se svakim danom porodica ugroava i relativizuje u savremenoj kulturi. Medijskim kampanjama u kojima je naglasak na individualnosti, koja esto ide i do samoivosti, uruava se i sam koncept porodice kao zajednice sastavljene od lanova koji se predaju jedni drugima. ini se
100
da se brana zajednica sve agresivnije shvata i promovie vie kao savez ili ugovor dveju strana koje u trenutku sklapanja braka imaju zajednike interese, pa u skladu s tim ta ugovorna veza moe da traje samo onoliko dugo koliko obe strane zadovoljavaju svoj interes. Onog trenutka kad jedna strana zakljui da ne dobija zahtevano u postojeoj zajednici, raaju se razlozi za razvod. Svakako, duboki su uzroci takvog stanja i ono nije nastalo odjednom. Model slobode koji se u savremenoj kulturi promovie, koji je okrenut pojedincu i stavlja ga u centar, a njegov lini interes iznad svega, prouzrokuje lomove u svim ravnima ivota, a onda, neizostavno, ostavlja duboke tragove i na brani ivot, pri emu se gubi smisao za branu vezu kao zajednicu ljubavi u kojoj se ne trai svoje,nego se sve deli i daruje. Smisao brane veze i njena vanost vidi se ve na prvim stranicama Biblije. Ve nekoliko puta smo pomenuli stihove iz Knjige Postanka (vidi Post 1, 2627) u kojima se govori o Bojoj odluci da stvori oveka. Stih 27 donosi: Na svoju sliku stvori Bog ovjeka,na sliku Boju on ga stvori,muko i ensko stvori ih. ovek je zaista ovek tek kad pripada zajednici, kad je deo zajednice. Ovaj stih na poseban nain govori o tome da je osnova svake ljudske zajednice upravo brana zajednica gotovo da bismo rekli da je ovek zaista u punoi ljudsko bie kada je u zajednici s osobom suprotnog pola. Uostalom, i sveukupno ljudsko iskustvo svojim izrekama potvruje takvo vienje. Koliko puta smo uli izreku da je neko naao svoju drugu polovinu. Naravno, ne treba sve ni bukvalno itati i tumaiti. U Crkvi, gde postoje i zaveti bezbranosti, ima mnogo osoba koji nisu u branoj zajednici, ali to nikako ne znai da nisu deo zajednice.
101
UITELJ JE REKAO
Te osobe, koje se u Crkvi potpuno posvete Bogu i svome pozivu,1 preko sakramenata i zavetovanja deo su zajednice Crkve, Tela Hristovog, i na taj nain ostvaruju punou svoje ljudske prirode. Upravo na te osnove i udara svaremeni pogled na brak kao na zajednicu individua, a ne kao na zajednicu dveju osoba koje treba da budu jedno. Poseban problem je i predbrani ivot, na koji se danas gleda kao na svojevrsni probni period, prisutan i kod velikog broja hriana. Iako se kao izgovor za predbrani zajedniki ivot koristi i nepovoljna ekonomska situacija, najei razlog je strah da druga osoba ne odgovara slici idealne osobe a pojedinac je unapred, moda i nesvesno ima s kojom bi eleo da podeli ivot. Brakovi se najee na tome i lome. Idealna osoba ne postoji, ali ono to postoji jeste realna osoba preda mnom, koja svakako poseduje neto od osobina te idealne osobe. Prava ljubav oznaava elju da se osoba s kojom jesam upozna i zavoli upravo takva kakvajeste, sa svim manama i dobrim stranama, i da se kroz zajedniki ivot postane jedno, borei se zajedniki protiv mana, a izgraujui jedno u drugome ono dobro. Odustajui od idealne osobe, mi u stvari nauimo da volimo pravu, realnu osobu, a onda, kroz brak, takvo gledanje na ljude poinjemo da primenjujemo i na sve koji su oko nas. Sakrament enidbe je upravo Boji blagoslov koji to potpomae i jaa meusobnu ljubav, pa time, uklanjajui strah od greke, ini brak savezom dveju dua u dva tela koje, ivei u veri i ivei veru, postaju jedno u Hristu.
1)Vokaciji, Bojem pozivu na slubu zajednici po Svetom redu ili kao posveene osobe u redovnikim/monakim zajednicama ili u zajednicama osoba posveenog ivota odobrenih od strane Crkve.
102
Takav brak postaje zajednica sposobna da na pravi nain uestvuje u delu nastavljanja Bojeg stvaranja, na prvom mestu raanjem dece. Treba napomenuti da brana zajednica nije iskljuivo maina za raanje dece. Kompendijum Katekizma Katolike Crkve (vidi broj 338) donosi da je brano zajednitvo: po svojoj naravi odreeno za zajednitvo i dobro enidbenih drugova, na prvom mestu, te za raanje i odgoj djece. Svakako, da bi postojali uslovi za raanje dece, a posebno za njihovo vaspitavanje, roditelji prvo moraju da budu u vezi prave ljubavi, kako bi u toj ljubavi decu i mogli da odgoje na pravi nain. Roditelji imaju veliku odgovornost pred Bogom za svoju decu, jer ona nisu njihovo vlasnitvo. Deca su Boja stvorenja i dar Boji roditeljima. Vie nego samo uestvovanje u njihovom raanju, u dolasku na svet novih ljudi, u davanju zemaljskog ivota, roditelji imaju dunost da u kunoj crkvi, pravim hrianskim vaspitanjem i formiranjem, a posebno kao deo Crkve i po sakramentima na prvom mestu sakramentom krtenja, decu uvedu u veni ivot, u ivot dece Boje. Pomenimo na ovom mestu jo jedan uinak savremene individualistike kulture koji je vezan za porodicu. Sve ee u medijima je prisutan problem neplodnosti branih parova. Govori se o vetakoj oplodnji kao o jednom od reenja tog problema. I dok same tehnike vetake oplodnje nose sa sobom teke moralne probleme, a pritom malu delotvornost, u elji da imaju potomstvo sa svojim genetskim materijalom, mnoge osobe uporno ustrajavaju na dobijanju vlastitog genetskog potomstva, odnosei se prema Bojem daru dece kao svom suverenom i neospornom
103
UITELJ JE REKAO
pravu. U isto vreme mnogo dece biva naputeno i ivi van porodice u domovima. Usvajanje takve dece znak je da smo nauili da volimo ne samo one koji nam po telu pripadaju i koji su nam bliski, nego da na sve ljude gledamo kao na svoju brau, da smo, po ugledu na Hrista, nauili ta znai darovati se drugome.
Blagoslovi (sakramentali) Protumaili smo da su sakramenti Boji darovi, ustanovljeni od Hrista i povereni Crkvi, kojima nam se podeljuje boanski ivot (vidi KKC 1131). Po sakramentima, dakle, ulazimo u novi ivot, novi nain postojanja. Rekli smo da deluju ex opere operato delotvorni su samim tim to je izvren in podele sakramenta. Upravo zato to su namenjeni proizvoenju novog ivota u nama, oni i jesu temelj tog novog ivota i proimaju celokupno nae postojanje. Pa ipak, da bi pripomogla dubljem shvatanju Vaskrnje Tajne, da bi pomogla sutinskom proimanju svekolikog naeg ivota verom, Crkva je svete znakove, blagoslove, ustanovila kako bi ljude pripremala na punije primanje plodova sakramenata i, uz njihovu pomo, posveivala sve dogaaje u naim ivotima (vidi KKC 1677). Njihova delotvornost proizilazi iz molitve Crkve, oni ne podeljuju milost Duha Svetog na nain kako to ine sakramenti, pa se o njihovoj delotvornosti govori da izlaze ex opere operantis Ecclesiae po delovanju Crkve. Blagoslovi su, da se jednostavnim renikom izrazimo, manje od sakramenata, ali vie od privatne molitve.
104
Blagoslovi imaju svoj koren u krsnom svetenstvu svakog vernika, pa je tako svaki vernik pozvan da bude blagoslov i da blagosilja (vidi KKC 1669). Zato i laici mogu da predvode ona blagosiljanja koja nisu vezana za crkveni i sakramentalni ivot. I ne samo da mogu da predvode, nego je veoma vano da taj dar esto i koristimo u svojim ivotima. Brani parovi pozvani su da blagosilaju jedni druge, roditelji decu, ali i deca roditelje, i da tako sopstvene ivote ojaamo samim Bogom i Njegovim darovima. Meu blagoslovima na prvom mestu se nalaze oni kojima se posveuju osobe, stvari, predmeti i mesta to jest, sve ono to nas u ivotu okruuje. Blagoslov porodica i domova u vreme Boinih praznika, koji istie i osnauje kunu crkvu kao deo Tela Hristovog, jedan je od primera. Blagoslov kojim se blagosilja obrok, kojim se Bogu zahvaljujemo za hleb na svagdanji, blagoslov mesta gde radimo, instrumenata s kojima radimo, sve to je zahvaljivanje za one darove koje nam Bog daje, ali i molitva Crkve da nam d milosti da to to koristimo upotrebimo za svoj duhovni napredak i napredak ljudi koji ive s nama i oko nas. Postoje i blagoslovi s trajnim znaenjem, kako naglaava Katekizam Katolike Crkve (vidi KKC 1672). Oni se odnose na posveenje osoba, predmeta i mesta za bogoslunu upotrebu. Blagoslov itaa, akolita, verouitelja, pa onda blagoslovi crkve, oltara, svetih ulja, posuda, zvona... sve su to inovi Crkve koja vernike dublje povezuje sa sakramentima, to jest sa samim Hristom, Glavom Tela Crkve.
105
OVEKOV POZIV
ta je ili ko je ovek? Razmiljajui o tom pitanju, oveanstvo je kroz istoriju dalo i jo daje mnoge odgovore. Znamo kako smo sazdani, od kojih delova nam se telo sastoji, u poslednje vreme ulazimo i u sam programski kod oveka, DNK. Fizika nam je dala informaciju da se, kao i celokupni svemir, sastojimo od mnogo praznine na atomskom nivou, od mnogo energije, rekli bismo kao svemir u malom pa ipak, takvim objanjenjima uvek neto nedostaje. Naunici su utvrdili da kada bismo eleli da napravimo oveka, svi hemijski elementi od kojih je sainjeno ljudsko telo ne bi kotali vie od desetak dolara, moda neto vie ili manje. A opet, svako od nas osea i zna da je ovek neto mnogo vie i dragocenije. Upravo ta jeftinoa sa jedne strane, a sa druge taj oseaj ovekove skupocenosti, zbunjivao je tokom itave istorije oveka, i ne samo njega. Sotona se pobunio i otpao od Boga jer je smatrao da je za njega poniavajue da bie koje je napravljeno od takvog materijala bude ne samo jednako, nego ak i vie od anela. I on se zagledao u cenu materijala, ne videvi da iza materijala stoji neto mnogo vanije. Za njim su kroz istoriju esto ili i mnogi ljudi.
107
UITELJ JE REKAO
Posmatrajui oveka kao jednu od ivotinja, gledajui kako ivi i kako umire, kako pati i kako se raduje, kako se hrani i kako razmnoava, posumnjali su u tu nevidljivu vrednost, zagledavi se u prah od kojeg smo nainjeni. Pomislili su: Mora da je ovek strano umiljen i ohol kad moe i da pomisli da je on sam sredite sveta i da je sve stvoreno za njega... Niko nas ne pita da li sunce izlazi ili zalazi, drvee raste bez nae dozvole, na dnu okeana ive stvorenja koja nikada nismo videli niti emo ih ikada videti. Kakve sve to ima veze s nama? Svet moe savreno a neki bi rekli i bolje da postoji bez nas. Mogue da je tako, ali mi ipak postojimo na svetu, i to svakako ne bez razloga. A onda se objavio Bog! Bog nije eleo da nam kae o sebi samo one istine koje moemo da shvatimo, nego je odluio i da nam saopti ko smo mi; a opet, ne samo zato to onaj ko ne zna ko je ne moe da otkrije ni svoju svrhu ni kuda treba da poe da bi postigao svoj cilj, nego i zbog toga da nam ukae s koliko ljubavi nas je stvorio, da se naa vrednost ne sastoji od vidljivog materijala od kojeg smo sazdani, nego je u tome to smo stvoreni na Njegovu sliku i kao takvi pozvani da uemo u zajednitvo s Njim.
ovek, kruna stvaranja David, kome tradicija pripisuje Psalam 8, zadivljeno peva posmatrajui svet oko sebe i oveka u tom svetu: Gledam Ti nebesa, djelo prstiju Tvojih, mjesec i zvijezde to ih uvrsti pa to je ovjek da ga se spominje, sin ovjeji te ga pohodi? Ti ga uini malo manjim od Boga, slavom i sjajem
108
OVEKOV POZIV
njega okruni. Vlast mu dade nad djelima ruku svojih, njemu pod noge sve podloi: ovce i svakolika goveda, i zvijeri poljske k tome, ptice nebeske i ribe morske, i to god prolazi stazama morskim (Ps 8, 49). Iz istorije religija moemo da zakljuimo da je ovek, sve do Boje Objave Izraelu, smatrao da je igraka u rukama raznih bogova. Sve je jae od njega hirovitost prirode, zdravlje i bolest, raanje i umiranje, ivot i smrt sve je van njegovog domaaja i zavisi od neega to je izvan njegove kontrole. I nita se nije promenilo vekovima. Nije mnogo drugaije ni danas, pa ipak, u jednom malom narodu, koji u tom trenutku nije ba ni bio narod, nego vie skup nomada Izraelu, raa se zamisao da ovek nije tek list koji vetar nosi kud hoe, nego upravo kruna stvaranja, stvorenje kojem je Tvorac (a i sama ideja Tvorca, jednog jedinog, pa jo i nevidljivog Boga, neto je nezamislivo i neuveno za narode tog vremena) podredio ceo svet. Sam ovek nije mogao tako sutinski da promeni gledite o sebi u svetu nije se desilo nita u ivotu tolikih pokolenja da bi oveku dalo razloga da sebe stavi u sredite stvorenog sveta. Za takvu promenu bio je potreban neko ko e oveku to saoptiti i to je bio Bog sam. Nije nama pala na pamet iznenadna misao da nam je svet podreen, Bog je tako odluio i to nam saoptio.
Ljubav i zajednitvo, sr ovekovog dostojanstva Koje su posledice te spoznaje za oveka? Prva i osnovna je poruka o dostojanstvu oveka. Ve prve stranice Biblije govore o tome. Bog na samom vrhuncu stvaranja
109
UITELJ JE REKAO
odluuje da stvori bie na svoju sliku, koje e biti kruna stvaranja, kojem e poveriti sve to je stvorio i sve to je stvorio usmeriti ka njemu. Ali to ne treba shvatiti na nain da ceo stvoreni univerzum postoji zbog oveka i radi njega. Svemir postoji jer je Bog eleo da svoju ljubav podeli sa stvorenjem. Stvorivi svet, Bog ga ne naputa. On ostaje stalno prisutan i odrava ga u postojanju. Time to je stvorio oveka na svoju sliku, ovek postaje ivi peat te Boje prisutnosti u svetu i biva pozvan, opet kao Njegova slika, da nastavi stvaranje saraujui s Tvorcem. Od ega se sastoji ta naa slinost s Bogom? U tekstu koji govori o Bojoj odluci da stvori oveka (vidi Post 1, 2531), u prvom stihu nalazi se izraz koji je zbunjivao mnoge koji su Bibliju itali van zajednice Crkve ili jevrejskog naroda: I ree Bog: 'Nainimo ovjeka na svoju sliku, sebi slina.' Mnogi su pomislili da se u tom stihu nalaze tragovi mnogobotva bogovi se okupili i odluuju da stvore oveka Nainimo ovjeka! I upravo u toj rei, tako zbunjujuoj za neke, nalazi se koren ovekovog dostojanstva koje poiva na toj slinosti s Bogom. Prvi znak Sv. Trojstva u Bibliji nalazi se upravo tu. Bog jeste zajednica, zajednica Oca, Sina i Duha Svetog i ta zajednica stvara znak svog prisustva na zemlji oveka, stvarajui ga po svom obliju, stvarajui ga u ljubavi da bude ljubav i da je deli s drugima, kao to je i Bog svoju ljubav podelio sa stvorenjem i sa ovekom kao krunom svog stvaranja, stvarajui ga u zajednici, da bude za zajednicu i da stvara zajednicu. Znak ovekovog dostojanstva je izgraivanje zajednice. To biblijski tekst naglaava reima: Na svoju sliku stvori Bog ovjeka, na sliku Boju On ga stvori, muko i ensko stvori ih (Post 1, 27). ovek nije stvoren da bude sam. Stvoren je da bude deo zajednice. Svakako na prvom mestu tu je slika jedinstva
110
OVEKOV POZIV
mua i ene kao celog oveka. Stvoren da bude deo zajednice ovek udi da to i bude, zato je odbaenost, stanje u kojem se mnogi nalaze, upravo dubinski udar na samu sutinu ovekovu i zato ona boli ak vie od svega drugog to moe da nas zadesi. Sutina Bojih darova, jer im je koren u ljubavi, obavezuje da se dele s drugima. Ljubav nikada ne moe da bude prava i nije ljubav ako se ne deli s drugim, ako nije usmerena ka drugome. Sutina Boje ljubavi ne trai odgovor drugoga, ona se daruje potpuno i bez zadrke. Stvoreni na sliku te ljubavi, i mi smo pozvani da se bez ostatka darujemo drugome. Stvoren u toj ljubavi za zajednicu, na oveku nije da samo uiva u svom zajednitvu s nekim koga nam je Bog darovao kao drugu polovinu naeg sopstvenog bia, nego da i druge, odbaene i usamljene, poziva u zajednitvo, na prvom mestu u zajednitvo Crkve. To nije predmet slobodne volje, pitanje jesmo li raspoloeni ili ne, umemo li da stvaramo zajednicu ili ne to je znak da ivimo svoju pravu prirodu, da u potpunosti prihvatamo sliku po kojoj nas je Bog stvorio. Zajednica je znak da elimo da uemo u iru zajednicu na koju nas je Bog pozvao stvarajui nas a to je zajednica s Bogom, po Isusu Hristu i Crkvi. Kada nas ne zanima da stvaramo i izgraujemo zajednicu, odbijamo i sopstveno uee u zajednici na koje smo pozvani, pa makar fiziki i bili prisutni u nekoj zajednici.
Sloboda Dostojanstvo i velika vrednost ovekova jeste i u slobodi koju nam je Bog dao. Bog nije eleo da sebi stvori
111
UITELJ JE REKAO
igraku, beslovesni mehanizam koji e slepo ii za Njim i oboavati Ga. Bog eli odgovor na svoju ljubav u slobodi. Pre svega, sloboda se sastoji u mogunosti izbora. Biblija govori o tome koristei sliku drveta poznanja dobra i zla u Rajskom vrtu. Sutinski izbor koji ovek treba da naini jeste izbor izmeu Boga, Tvorca, i nas samih. Iz odluke koju ovek donosi odluujui se za Boga ili sebe, proistiu i sve ostale ivotne odluke. Kada izaberemo sebe, postajemo robovi vlastite samoivosti, pokuavajui da sve oko nas podredimo sebi, a onda patimo jer nismo u stanju to da postignemo, a inimo da i drugi oko nas pate. Sloboda shvaena kao injenje svega to ti odgovara nije sloboda nego znak ropstva u koje smo sebe doveli. ovek kome nije dosta to to je stvoren na sliku Boju eli da postane sm Bog i to je upravo sutina izvetaja iz Rajskog vrta. Odbivi Boji savet da ne uzima sa drveta poznanja dobra i zla, ovek se okrenuo sebi i svojoj poudi da bude bog umesto Boga, pogreno razumevi dostojanstvo koje mu je darovano od Boga. Oseajui u sebi poziv na saradnju s Bogom u daljem upravljanju i odravanju sveta, stavljajui sebe na prvo mesto, ovek shvata dar Boji kao vlast koja mu je data nad svetom koji je tu samo da njemu slui, i to esto ini bezduno i nemilosrdno, pretvarajui samoga sebe u potpunu suprotnost sopstvene prirode. Nije potrebno duboko razmiljanje da bi se shvatilo kako takav stav utie na nae svakodnevne ivote. esto u porodici, na poslu, u obinom ivotu, ak i onaj najmanji koji sebe smatra poslednjim u drutvu, pokuava druge da podredi svojim interesima, stvari oko sebe koristi kao svoj plen na koji ima pravo, ne razmiljajui o tome da je sve to ima ist Boji dar namenjen da se deli s drugima. Sloboda se
112
OVEKOV POZIV
sastoji u odgovornosti. Sloboda nije beskonana. Ona je na prvom mestu ograniena time to smo Boja stvorenja. Nismo sebe stvorili. Svoje postojanje dugujemo Bogu, a onda i zahvalnost i ljubav. ovek koji misli da je preuzeo ivot u svoje ruke onda kada je odbacio Boga, kako to mnogi i danas ine, udaljava se od Boga. Greh je zloupotreba slobode i na prvom mestu uruavanje sopstvene prirode. Iako Sveto pismo esto govori o grehu kao uvredi Boga, to zaista i stoji, greh je na prvom mestu napad na nau sopstvenu prirodu, povreda nas samih. Kada greim, unitavam samoga sebe, a esto unitavam i svog blinjeg, tako da je greh i napad na Boje stvorenje. I vise od toga! Kada kao deo Crkve greim, greh nikada nije moja lina stvar. Svojim ivotima svedoimo i snagu Hristovu koja deluje u nama, pa tako i druge pozivam da uzmu uea u toj snazi, a kada greim propovedam drugima da je Hrist slab i odbijam ih od zajednice, uruavajui ne samo svoju prirodu, nego i ono sutinsko u njima poziv da se bude deo zajednice Tela Hristovog i tako u potpunosti ostvari slika na koju smo svi stvoreni.
Savest Ali Bog, znajui nas, nije dozvolio da se sami izborimo sa sopstvenim padom. Stvarajui nas, ugradio je u nas deli samog sebe, glas koji nas iznutra vodi ka dobru, ka naoj pravoj prirodi glas savesti. Glas savesti
113
UITELJ JE REKAO
je neodvojivi deo naeg sopstvenog bivstva onoga to jesmo i ko smo. Kad god radimo protiv tog glasa, na prvom mestu delujemo protiv samih sebe, unitavamo sami sebe. Iako je glas savesti deo nas samih, potrebno je da se izgrauje i gaji. Potreba da se izgrauje je i znak slobode koju nam je Bog dao. Slobodnim pristankom mi u sebi jaamo Boji glas, elei da inimo dobro, ili ga guimo odbijajui da inimo ono to je Bogu po volji. Savest, po reima Katekizma Katolike crkve, mora da bude informisana, a moralni sud prosvetljen (KKC, 1783). Ni tu nas Bog ne ostavlja same. Daje nam Crkvu i Uenje po kojem jaamo i obrazujemo glas savesti koji nas po tome vodi ka ispravnom moralnom prosuivanju. Moram da spoznam, a ne samo da imam informaciju ta je dobro a ta zlo, jer ivei u svetu, te granice umeju ponekad da budu veoma zamagljene i injenjem drugih, ali i naim sopstvenim palim stanjem. Nije nam lako da procenimo i odluimo da li je neto to inimo dobro ili zlo. Svakako, nije to ba uvek ni tako teko. esto smo veoma svesni da je neto to inimo loe, ali ne moemo da se izborimo sa sopstvenim poudama. Opet, sa druge strane, kada inimo dobro, to vrlo dobro prepoznajemo, iako i u tome moemo da pogreimo, opet zbog naih pouda. Zato nas Crkva poziva na stalno usavravanje poznavanja Hristovog uenja, redovnom molitvom, uestvovanjem na liturgiji, pristupanjem Svetim tajnama, stvaranjem i razvijanjem zajednice Crkve, osnaivanjem ljubavi prema blinjima, prouavanjem Svetog pisma.
114
OVEKOV POZIV
Greh Nije redak sluaj da na predavanjima ili skupovima hriana, kada se postavi pitanje ta je to greh, proe vreme dok se neko ne usudi da kae svoje miljenje. Znai li to da mi ne znamo ta je to greh? Naravno da ne. Upravo po savesti i te kako dobro spoznajemo da je neto to smo uinili greh, pa ak i da je neto to se spremamo da uinimo greh. Ali desi se i da uinimo ili da elimo da uinimo neto to je greh, ali toga nismo ni svesni. Kako je to mogue? Mogue je jer je potrebno, kako smo ve rekli, da kolujemo sopstvenu savest molitvom, ljubavlju i prouavanjem uenja Crkve. Znanje je neophodno i ono nije na poslednjem mestu, ali ne samo kao poznavanje informacija, nego ono pravo znanje koje postaje deo naeg bia. Kada smo govorili o sakramentu pomirenja ve smo pomenuli da je greh pre svega znak nae pale prirode, delo koje nas udaljava od Boga, koje u svojoj sri sadri toliko pominjanu samoivost i sebinost ljudsku, koja nam ne dozvoljava da oslobaajui se od samih sebe stupimo u zajednicu s Bogom. Grehom ne moemo da natetimo Bogu, ali sebi i te kako moemo. Greh proizvodi smrt ne samo ovozemaljsku, i to se deava, nego pre svega onu pravu smrt odvojenost od Boga koji je ivot u Kraljevstvu nebeskom. Svakako, da stvar bude stranija a ovo ne govorimo radi zastraivanja itaoca, nego zato to je to realna posledica i stanje stvari ljudska dua, ovek, nastavlja svoje postojanje i nakon zemaljske smrti. Bog je stvorio oveka za venost, a na nama je da odaberemo
115
UITELJ JE REKAO
koju emo venost da izaberemo: onu s Bogom, izvorom ivota, u kojoj je sve zajedniko i nema niega to je moje, i to uvam samo za sebe - da bi se pristuplio toj zajednici, naa samoivost mora da bude unitena - a to je upravo ono umiranje sebi o kojem Isus govori (vidi Mt 16,25-26); ili onu drugu venost u samoi svog egoizma, u tami, jer samo oni koji su s Bogom nastavljaju da ive u svetlosti, u Bogu koji je svetlost. Greh odvodi od takvog postojanja. Naravno, Bog nije ovek pa da nekome daje milost a nekom ne, ili da na osnovu lanih ili istinitih svedoanstava procenjuje ta je istina a ta nije. Bog poznaje svu istinu i eka nas da sami o sebi izreknemo sud koji smo pripremali, na koji smo se celog ivota navikavali: jedni da sebi dodele ivot u zajednici, jer su nauili da vole na Zemlji, a drugi ivot sa samim sobom, u odvojenosti, jer tako su inili celog ivota. Ali Bog nas u isto vreme i beskrajno voli, iako ne smemo da zloupotrebljavamo Njegovu ljubav greei i govorei sebi da je Bog milosrdan pa e nam ve oprostiti grehe! Da, Bog jeste milosrdan i milostiv, ali mi odluujemo s kime emo provoditi venost. Zavaravajui sebe da kada greimo ne radimo nita strano, sebe uimo da i dalje greimo, a time opet razvijamo sebinost koja proizvodi poude koje nas vode dublje u greh i, najzad, zastraujue pogrenom izboru na kraju ovozemaljskog ivota. Bog je, jo jednom da istaknemo, milosrdan, ali to milosre ne ogleda se u tome to e nam kad doe vreme progledati kroz prste ne, jer On nam nee ni suditi, nego e samo potvrditi nau presudu sebi samima. Njegovo milosre ogleda se u tome to nam je dao sva mogua uputstva kako da prepoznamo
116
OVEKOV POZIV
greh, kako da se borimo protiv njega jo vie: dao nam je pomagae u toj borbi, anele uvare, na koje retko i pomislimo, i Isusa, naeg Brata i Spasitelja. Bog ne eli da nas silom natera da Ga volimo, ne eli da nas na silu ugura meu one koje ne trpimo, a jo manje eli da nam se namee protiv nae volje. On eli da Ga volimo kao to On voli nas. Greh ima vie otrica, a dve su najopasnije. Prva je ve pomenuta ona koja povreuje, pa i ubija samim injenjem greha, a druga, koja nas ini razoaranima u sebe i obeshrabrenima kada inei greh spoznamo da smo spram njega nemoni. Sveti Pavle govori o tome u Poslanici Rimljanima, 7, 425. Greh se pokazuje tako jak da se oseamo nesposobnima, ali u tom trenutku pda ne smemo da ostanemo na zemlji, zajedno sa Sv. Pavlom treba da uskliknemo: Jadan li sam ja ovjek! Tko e me istrgnuti iz ovoga tijela smrtonosnoga? Hvala Bogu po Isusu Kristu Gospodinu naem! I to je ta Boja snaga po Isusu Hristu koja nam daje da ustanemo i nastavimo da se borimo. Greh se ne opravdava i iako svaki greh nastoji da nas odvoji od Boga, ipak nisu svi gresi isti, niti jednako teki. Katekizam Katolike crkve blie odreuje elemente za prosuivanje greha (KKC, 1857), govorei da je greh uslovljen trima stvarima: teinom poinjenog, punoom svesti o uinjenom i slobodnim pristankom, pridodajui tome i znanje, odnosno neznanje. Stvar koju uinimo moe da bude teka, ali ako je nismo uinili svesno ili slobodno, teina greha znatno je umanjena, to jest, njime na odnos s Bogom nije povreen u tolikoj meri kao to bi bio
117
UITELJ JE REKAO
sluaj da smo stvar uradili potpuno slobodno i s punom sveu o tome ta radimo. Crkva razlikuje teke, smrtne grehe i lake grehe. Teki su oni kada se uini teka stvar, slobodno i svesno, i s potpunom spoznajom znanjem da je neto greh. I zaista, to je potpuna pobuna protiv Boga! Laki greh ne odvaja potpuno od Boga, ali nas navikava na greh, navikava nas da se okreemo sopstvenim poudama, svome ja, a to s vremenom, ako se ne prestane, dovodi do odvajanja od Boga. Zbog ega govor o grehu na ovom mestu? Zato jer lini greh utie i na one s kojima ivimo, ali i na celu zajednicu. Gresi svakog pojedinca, samoivost svakoga od nas, kada se uzmu zajedno ine nepravedno drutvo, koje onda stvara okruenje koje generie nove grehe i podstie greh u pojedincima. Ali ipak, kako rekosmo, nismo sami Bog nam daje oruje za borbu.
Darovi Duha Svetog U nama ve postoji sposobnost da inimo dobro. Ljudske vrline, vrsti stavovi, stalna raspoloenja, trajne savrenosti razuma i volje koje ravnaju naim inima, zapovijedaju naim strastima i upravljaju naim vladanjem po razumu i vjeri (KKC, 1804) ve su u nama, ali moramo da ih osnaimo i utvrdimo. I za njih vai isto to je reeno
118
OVEKOV POZIV
za glas savesti. Osnauju se Uenjem Hristovim i ivotom u Duhu Svetom. I upravo tu uzima svoje uee i sam Duh Sveti. Nudei nam darove, koji su u Crkvi poznati kao sedam darova Duha Svetog: mudrost u prosuivanju dobra i zla, razum koji poziva na odgovornost u injenju, savet dar koji nam, kao i dar mudrosti, pomae u prosuivanju naih dela, ali nam daje i mogunost da dobrim savetom pomaemo i drugima, snaga koja nam pomae da vrsto i nepokolebljivo inimo dobro, znanje dar koji nam omoguuje da stvari procenjujemo na pravi nain, u skladu s Bojom voljom, da imamo spoznaju Istine a ne samo da posedujemo informacije, pobonost koja nam omoguuje da se na savreni nain prepustimo Bogu u ljubavi i poverenju i na taj nain posvetimo svoje delovanje i, najzad, strah Boji elja da ne uvredimo Boga, koji nas uva od greha, a time i od unitavanja nas samih. Sam Isus nam je predao Duha Svetog kao Onoga koji e nas upuivati u svu istinu (vidi Iv 16, 13), koji e nas pouavati o svemu (vidi Iv 14, 26) i to je znak da nas sam Bog vodi i da nam pomae da Mu se vratimo. Otvoriti se Duhu Svetom znai da prihvatamo Boje vostvo, a to je, opet, znak slobode u poniznosti i put isceljenja.
Vera u drutvu U prolim poglavljima ve smo vie puta naglasili da vera nije tek teorija ili neto to e nam pomoi da nakon ovog ivota, u Kraljevstvu nebeskom, nastavimo da
119
UITELJ JE REKAO
ivimo bez muka, u blaenstvu. Vera je poziv da Bogu darujemo poverenje i da shvatimo da se budui ivot priprema ve sada, ovde na Zemlji. ivot u veri omoguuje da ve na Zemlji ivimo blaenstvo, a ono se ivi upravo u zajednici s drugim ljudima. ovek je pozvan da svedoi svoje dostojanstvo deteta Bojeg u drutvu drugih ljudi i da svojim svedoanstvom poziva druge na ispunjenje tog dostojanstva i u njima, a time i da menja sve oko sebe. Svedoanstvo hrianina u ovome svetu veoma je vano. Sa jedne strane, svedoei u svom ivotu blaenstvo koje je primio i dobro koje je mogue dobiti ve sada, sarauje s Bogom na ureenju sveta po Njegovoj volji, a sa druge, sam uestvuje u delu spasenja ovoga sveta, pozivajui i privlaei druge u zajednicu Crkve. Hrianin nije samo pozvan, nego ima i dunost da uestvuje u drutvenom ivotu. Iako mnogi misle da od njih malo ta zavisi, bitno je da se shvati da ne spasavamo mi svet, nego Bog, ali da Bog za to svoje delo trai nau saradnju. Iako se odnosi na Hrista, izreka Sv. Pavla po oveku smrt, po oveku i uskrsnue od mrtvih (vidi 1 Kor 15, 21), odnosi se na odreeni nain i na nas. Svojim delovanjem u svetu moemo da, umnoavajui greh, unosimo smrt u ovaj svet, ali i svojim svedoenjem ukazujemo drugima na to gde se nalazi spasenje. I to svedoenje nije ogranieno samo na ona mesta koja omoguavaju najvei uinak, kao to bi bio parlament ili vane pozicije u drutvu svako u svojoj sredini doprinosi ustanovi Kraljevstva nebeskog, svojim moralnim delovanjem pokazujui punu veliinu i znaaj dostojanstva ljudske osobe, koja je znak Boje ljubavi i sutina naeg poziva.
120
MOLITVA RAZGOVOR S OCEM
Vratimo se na trenutak na sam poetak Biblije. Ve smo govorili o Bojoj odluci da stvori oveka na svoju sliku, i ta to podrazumeva. Bog odluuje da stvori bie komunikacije Stvorimo oveka! Mnoina koja se javlja u toj odluci ukazuje da je jedna od najvanijih osobina tog bia, oblik na iju sliku je napravljen, upravo komunikacija. Zagledajmo se jo podrobnije u tu sliku Boju. Jevrejska re koja je upotrebljena i oznaava sliku je tzelem. Ona se koristi i kada se eli da se oznai, kip, idol, slika, ali i slinost s modelom po kojem je ta slika ili kip napravljen. Meutim, kao to je est sluaj s jevrejskim reima i nainom kako i zato su upotrebljene u tekstu, tzelem daje sasvim drugaiju koncepciju slike od one na koju mi pomislimo kad ujemo tu re. Slika je za nas na prvom mestu prikaz neega. Ona moe da bude vie ili manje slina objektu koji oslikava, ali ono to je karakteristika slike, o emu, naravno, ne treba da troimo previe rei, jeste to da je ona odvojena od objekta koji je na njoj prikazan. Slika moe da bude na zidu, na nekom drugom mestu, daleko od objekta koji
121
UITELJ JE REKAO
prikazuje. Ona samo u veoj ili manjoj meri lii (da ne ulazimo u razmatranja o nekim pravcima savremene umetnosti) na sam objekat koji prikazuje. Meutim, koncept slike tzelem daleko je vie. Koren rei tzelem je u rei tzel, to znai senka. I zaista, ovek je slika, to jest senka Boja a senka je uvek povezana s objektom koji je pravi. Objekat i senka su nerazdvojni i nemogue ih je razdvojiti. Pokuavajui da se udalji od Boga, ovek uvek ipak ostaje senka Boja Bog se od svoje senke nikad ne udaljava. Bog nikada ne naputa oveka. Bog je u jednoj dimenziji, ovek, Njegova senka u drugoj, Bog je Svetlo u Svetlu, a ovek je na Zemlji zemaljski, Adam, a ta dodirna taka izmeu Boga i oveka je molitva. I kao to je nama ljudima esto nejasno gde se nalazi ta taka koja spaja vanvremenog Boga i nas njegove senke iako oseamo Njegovo prisustvo tako je teko definisati i molitvu, iako je ona najprisutniji, sutinski in vere. Kompendijum Katekizma Katolike crkve govori da je molitva uzdizanje due k Bogu (KKKC, 534.) I zaista moemo odatle da ponemo. Molitva je uzdizanje oiju due sa zemaljskih stvari ka nebesima, ka Bogu, senka podie pogled ka Svetlu po kojem nastaje. Molitva je, nastavlja Kompendijum, osoban i iv odnos Boje djece s neizmjerno dobrim Ocem, s Njegovim Sinom Isusom Kristom i s Duhom Svetim koji prebiva u njihovim srcima. Molitva je komunikacija, razgovor. Molitva je jezik kojim razgovaramo s Bogom Ocem, po Sinu u Svetome Duhu. Molitva je lini razgovor s Bogom, a opet, budui da je ovek stvoren za zajednicu od zajednice Svetog Trojstva, molitva je i in Crkve.
122
Molitva razgovor due s Bogom Kao i svaki jezik, i molitva ima svoja pravila i elemente koji se ue. Apostoli su uputili Isusu molbu: Naui nas moliti (Lk 11, 1). Veoma lako moe se pasti u zabludu da je dovoljno nauiti rei ve gotovih molitvi, kao to su Oe na, Zdravo Marijo, Verovanje ili cele mise, i pomisliti da tu vie nita posebno ne treba da se naui. Molitva je mnogo vie od rei koje izgovaramo. Molitvom, ije smo rei nauili napamet, u stvari uimo duu da se na pravi nain usmeri ka Bogu, a to se moe samo kad se ono to se izgovara uskladi sa srcem kada ono to se izgovara postane zaista na stav due i na lini izraz. Zato Istoni oci izriito zabranjuju svojim uenicima da prilikom molitve zamiljaju Isusa, Bogorodicu ili svece kojima se mole, nego trae da svu svoju panju usmere na to da iskreno misle ono to izgovaraju, jer molitva nije puka izjava, ve nain promene srca. Molitva nije, kako rekosmo, individualno delo, nego dar i delo zajednice upravo zato to je ona sama Boji dar, a zatim i delo Duha Svetog kako kae Sv. Pavle: sam se Duh za nas zauzima neizrecivim uzdasima (Rim 8, 26). Molitva je kola pouzdanja u Boga. Isus nam je dao mnogo primera kako kroz molitvu razvijati to pouzdanje, ali moda najjai primer je Njegova molitva u Getsemanskom vrtu: Oe moj! Ako je mogue, neka me mimoie ova aa. Ali ne kako ja hou, nego kako hoe ti (Mt 26, 39). Moemo da poelimo neto, ali uvek uzdajui se na prvom mestu u Boji plan za nas, koji je ispred svake nae elje.
123
UITELJ JE REKAO
Molitvom, kako rekosmo, ulazimo u dijalog s Bogom, meutim, to svakako nije obian dijalog. Kada razgovaramo s drugim ljudima, jedni drugima upuujemo rei i dobijamo rei kao odgovor. U ovom dijalogu Bogu upuujemo rei ili misli, iz srca umom, a odgovor dobijamo od Boga nazad u srce, ba kao to psalmista govori o Slavi Bojoj taj odgovor nije rije, a ni govor nije, nije ni glas to se moe uti, al' po zemlji razlijee se jeka, rijei sve do nakraj svijeta seu (Ps 19, 45). Pre nego to je poduio svoje uenike kako da mole i darovao nam molitvu Oe na, Isus je rekao: Ta zna va Otac ta vam treba i pre nego to ga zaitete. Zato nam je molitva onda potrebna? Bog nas je stvorio slobodne i niim nas ne prisiljava da ostvarimo punou zajednitva s Njim, po Isusu Hristu u Duhu Svetom. Zato je molitva znak nae elje da Mu se vratimo. Isus kae: Tko god ite, prima; i tko trai, nalazi; i onomu koji kuca otvorit e se (Mt 7, 8). Ne prima i ne nalazi onaj ko ne zatrai, jer Bog ne ide protiv nae volje i ne otvara se onome ko ne eli da zakuca i ue u Dom Oev. Ali nije svaka molba dobra i ispravna. Budui da smo pali u greh, da je nama zavladala pouda, da sebe esto stavljamo ispred svih i da elimo samo za sebe, esto i naa molitva ima u sebi elju da sebi ugodimo. Sveti Jakov kae u veoma vanom dlu svoje poslanice: Odakle ratovi, odakle borbe meu vama? Zar ne odavde: od pohota to vojuju u udovima vaim? udite, a nemate; ubijate i hlepite, a ne moete postii; borite se i ratujete. Nemate jer ne itete. Itete, a ne primate jer ravo itete: da u pohotama svojim potratite (Jak 4, 1). To je odgovor za sve nae neispunjene molitve, za molitve koje nismo zavrili iskrenim Ali neka bude volja Tvoja!
124
Molitva je s nama od prve stranice Biblije. Zajedno s opisom ovekovog pada i opisa ovog stanja u kojem se oveanstvo nalazi, opisano je i ono to se desilo s molitvom. Bog je s Adamom u Rajskom vrtu i razgovaraju licem u lice. Okrenuvi lea Bogu, sakrivi se od Boga koji ga i dalje trai, prestaje molitva razgovor i poinje beg od Boga, samoopravdavanje i optuivanje drugih, optuivanje i samoga Boga za ono to nam se desilo i to se deava. Savreno tana slika ljudi svih vremena. Ali Bog i dalje poziva Gde si? Iako je ovek izbaen iz Rajskog vrta, taj razgovor nije bio poslednji razgovor Boga i oveka, a nije bio ni poslednji licem u lice. Razgovor se nastavlja! Bog ostavlja otvoren poziv, ali da bi se stupilo u dijalog s Njim potrebna je hrabrost da se istupi iz skrovita sopstvene samoivosti i prepusti Bojoj volji. Kao to su nam prva poglavlja Biblije dala opis stanja oveanstva, tako nam daju i potvrdu da je taj poziv na razgovor i dalje otvoren i mogu. S Enoem, sinom etovim, oveanstvo poinje da zaziva ime Gospodnje, Noje je prvi kojem Bog direktno progovara, s Abrahamom ponovo poinje vreme dijaloga, s Mojsijem Bog nastavlja razgovor licem u lice, koji e svoju punou dobiti u Isusu Hristu.
Molitva po Isusu Hristu Na liturgiji, molitvi nad molitvama, u kojoj smo na mnogo naina sjedinjeni s Hristom, u samom sreditu euharistijske molitve ispovedamo da je naa molitva po Hristu, sa Hristom i u Hristu, a i svaku drugu molitvu
125
UITELJ JE REKAO
zavravamo reima Po Hristu, Gospodinu naem! Naa molitva, kako ui Katekizam Katolike crkve, dolazi Gospodu, samo ako barem ukljuno molimo u Isusovo ime (KKKC, 560.) Za molitvu je tako potrebno da budemo sjedinjeni s Isusom a biti sjedinjeni s Njim podrazumeva veru, onakvu o kojoj sve vreme govorimo u ovim tekstovima veru pouzdanja, veru u kojoj se vrsto stoji u Gospodinu, veru koja oveka ini istinskom slikom nerazdvojivom senkom Bojom. O molitvi, svakako, ne moe da se govori bez Bogorodice. Majka Crkve i majka svih vernika, Marija, na je put i kola molitve. Marijin pogled, uvek usmeren na Isusa, Marijin nain kako se prihvata Boja volja, veni su uzor svim vernima kako molitveno pristupiti Bogu. Marija ne trai svoje, Marija ne zahteva dokaze, Marija se ne plai da kae Bogu Neka mi bude po volji Tvojoj. Marija, iako sasvim posebna u Bojem planu spasenja, pokazuje nam da je nama ljudima mogue celog sebe predati u ruke Gospodnje. Sveci zagledani u Gospoda po primeru Majke Boje, jo jedan su nam dokaz sposobnosti svih nas da se otvorimo delovanju Duha Svetoga, koji nam po molitvi pomae da se sjedinimo po Isusu u Crkvi sa samim Trojstvom.
Oblici molitve Pogledajmo sada samu molitvu. Kada ujemo re molitva, prvo na ta pomislimo je zahtev, molba. Mnogi se tako i odnose prema molitvi. U svojevrsnoj listi
126
molitvenih oblika koje navodi Katekizam Katolike crkve, sam redosled oblika molitve potvruje nam ovo to smo dosad rekli. Molitva jeste i molba, ali je na prvom mestu blagoslov i klanjanje, pa onda pronja i zagovor, a uvek zahvaljivanje i pohvala (KKC, 550). Blagoslov. Jevrejska re koja se sastoji od tri slova brk barak znai dati nekome posebnu silu, ili oznaiti da neko poseduje posebnu silu. To je veoma blisko i jednoj drugoj jevrejskoj rei: br stvoriti, koju nalazimo odmah na poetku Knjige Postanka, a koja se odnosi iskljuivo na Boje stvaranje. Blagoslov i jeste stvaranje, a u stvaranju se ogleda sila Boja. Blagosiljajui oveka, Bog daje stvaralaku mo dobra oveku, a odgovarajui na taj dar, ovek Bogu i sebi priznaje tu silu. Blagosiljajui Boga koji nas ispunjava svojim dobrima (KKC, 551), zahvaljujemo Bogu to nas je, po injenju dobra, uinio svojim saradnicima na ureenju sveta, a kada mi dajemo blagoslov drugima, prizivamo i na njih silu Boje dobrote. Klanjanje. Ako napravimo most izmeu imena prve ene Eve Hawwa, ije ime ima koren u rei haj ivot, i rei hawa, to znai klanjati se, i samog pokreta tela i due prisutnog u klanjanju, moemo da shvatimo sam smisao klanjanja Bogu. Prostiranje na zemlju pred Bogom, pad na kolena, oznaava upravo stanje duha koje u poniznosti priznaje veliinu Tvorca, potpuno predavanje u Njegove ruke, podlonost Njegovoj volji. Molitva je tako i instrument podlaganja toj volji, istinsko duhovno klanjanje Bogu, tvorcu ivota i postojanja.
127
UITELJ JE REKAO
Pronja. Moda i najei oblik nae line molitve je pronja, molba. Isus nas ui koji je ispravan oblik te molitve. Ve smo pomenuli onu Isusovu poruku da Otac zna nae potrebe i pre nego to ih izgovorimo, pa ako je tako, ako imamo pravo poverenje u Boga koji nas je i stvorio, i zna ta nam se nalazi u dui, i za nas ima plan, kako onda da ne posluamo drugi Isusov savet: Traite stoga najprije Kraljevstvo i pravednost njegovu, jer sve e vam se ostalo dodati (vidi Mt 6, 33). Zagovor. Zagovor je ona molitva koja nas najvie ui da odustanemo od samih sebe, da se oslobodimo svoje sebinosti i okrenemo blinjemu, a na taj nain i samom Bogu. Zagovor ukljuuje ljubav, onako kako o njoj govori Sv. Pavle Ljubav ne trai svoje (vidi 1 Kor 13, 5). Okrenuti se prema blinjem znai skrenuti usredsreenost sa samog sebe i kroz drugoga i u drugome ugledati lice Boje, o emu Isus govori kada nas obavetava o dogaajima koji e se desiti kada Sin ovjeji doe u slavi (vidi Mt 25, 3146). Zahvaljivanje. Za sve to jesmo i to posedujemo moemo da zahvalimo jedino i iskljuivo Bogu. Svekolika molitva, svaki pokret nae due i tela mora da bude zahvala Bogu za silna dobra dela kojima nas obasipa. Svaki oblik molitve i polazi iz zahvalnosti: i blagosiljanje, i klanjanje, i kad od Boga neto traimo, i kad pred Bogom nekoga zagovaramo uvek je to iz zahvalnosti to nas usliava i to znamo da emo biti usliani.
128
Pohvala. Kao i zahvaljivanje, pohvala je priznavanje Bogu da je Bog. Pohvala je tu samo radi Boga. Hvaliti Boga znai uzeti uea u nebeskoj liturgiji anela i svetih koji ve stoje pred oltarom Gospodnjim i pevaju Trisvetom Gospodu (vidi Otk 15, 24).
Izvori molitve Svakako, prvi i najznaajniji izvor molitve je Sveto pismo, Boja Re. Ona sama ve predstavlja dijalog Boga i oveka. Bog nadahnjuje oveka i zajednicu, a onda iz tog dijaloga nastaje Re koja je dola do nas. U sreditu Svetog pisma nalaze se psalmi. Iako oni nisu iskljuivi izvor molitve, bez sumnje predstavljaju najznaajniji izvor. Psalmi su vrhunac starozavetne molitve, zbornik svih ljudskih iskustava iskustva patnje, ali i oslobaanja, tuge ali i radosti, ugroenosti ali i izbavljenja. Psalmi su izraz nade, pa ak i kada ovek proivljava najtee trenutke. Isus na krstu moli psalam koji poinje uvenim usklikom Boe moj, Boe moj, zato si me ostavio a taj psalam ispunjava i Njegove rei: pred vjernicima tvojim izvrit u zavjete (vidi Ps 22, 26) svojim Uskrsnuem. Psalmi slave Boga i hvale Njegovu dobrotu oni su nezaobilazna kola molitve i uputstvo ivota. Zato je Crkva od pamtiveka podravala i molila psalme, posebno u okviru misnog slavlja i svih ostalih obreda Crkve, na poseban nain u liturgiji asova, ali i kroz razne himne i pesme.
129
UITELJ JE REKAO
Crkveno bogosluje je i izvor i ue molitvi. Ono, po reima Katekizma navijeta, uprisutnjuje i priopuje otajstvo spasenja. Svakodnevni ivot takoe je izvor molitve. Svakodnevno susretanje s Bogom, otkrivanje Boga kroz ono to ivimo, nae potrebe ali i zahvale za primljeno iz razmiljanja o ivotu, raaju molitvu i onu u kojoj od Boga traimo, i onu u kojoj Bogu zahvaljujemo to jeste i to je uinio da i mi postojimo.
Izraaj molitve Svaka molitva je na prvom mestu individualna moli je pojedinac, ali to ne znai da je usamljenika, da je izolovana, sama za sebe. Ve sama injenica da neko pokuava da razgovara s Bogom ini molitvu dlom zajednice i onoga ko moli prisajedinjuje toj zajednici. Molimo po Hristu, sa Hristom i u Hristu pa tako svako ko se iskreno moli, iako moda fiziki sam, ve po Hristu u Crkvi deo je Tela Crkve, ija molitva nikad ne prestaje. To zajednitvo vidljivo je posebno na zajednikim molitvama, obredima Crkve, a kako rekosmo, na poseban nain u liturgiji. Molitva moe da bude i usmena, glasna i unutranja. Ali i ta unutranja ne moe da postoji bez usmene molitve. Gotovo da je nemogue moliti bez rei, iako postoje molitveni izrazi i tog oblika. Molitva je izraz ne samo due, nego i tela. Sam Bog poziva da Ga volimo svim
130
srcem svojim, svom duom svojom i svim umom svojim (vidi: Pnz 6, 5; Pnz 10, 12; Jo 22,5; Mt 22, 37...), ne zbog svoje line slave, ve upravo zato to je molitva uzdizanje celog oveka ka Bogu. Molitva nije samo recitovanje gotovih formula, onih koje se nalaze po raznim molitvenicima. Molitva je i razmatranje, ak i vise iz razmatranja esto i nastaju tekstovi molitava koje se zapisuju u molitvenike. Razmatranje, sa druge strane, nije puko analiziranje proitanog ili doivljenog. Ono je sm doivljaj proitanog teksta u dubini due, kao i dogaaja u naem ivotu traenje Boga oko nas. Svakako, pri razmatranju na prvom mestu se nalazi Boja Re, Sveto pismo. Ve vie puta smo pomenuli da je Sveto pismo zabeleeni dijalog pojedinaca ili ak celog Naroda Bojeg s Bogom. Razmatranje Pisma stavlja nas u zajednitvo s onima koji su zapisali poruke koje im je Gospod uputio, upravo po oseaju vere, koji je istovetan i koji u nama budi Glas Boji zapisan u knjigama Biblije. Molitva bez rei, koju smo malopre pomenuli, jeste kontemplativna molitva, pogled u tiini i ljubavi upravljen na Boga (KKKC, 571). To je trenutak nae potpune otvorenosti Bogu, pri emu sldei velike primere kontemplativnih molitelja, na prvom mestu Sv. Josipa, u dubini svog srca oslukujemo glas Boji koji nam uvek govori. Molitva u tiini ui nas kako da iskljuimo buku sveta oko nas, da bismo uli ta nam to Gospodin govori.
131
UITELJ JE REKAO
Problemi u molitvi Molitva je uvek dar, ali kao to su i Svete tajne darovi Boji koji nam pomau samo kad smo raspoloeni da ih upotrebimo na pravi nain, tako nas i molitva menja samo kada elimo da budemo promenjeni. Zato je molitva i borba. U nama se bore stari ovek i Boji dar olien u novom oveku, roenom odozgo. Stari ovek ne eli da se moli, ne eli da razgovara s Bogom, jer ne eli da razgovara ni sa sobom. Bitan mu je svet oko njega i oni trenutni problemi koji ga u potpunosti okupiraju. Novi ovek eli da upozna sebe, a upoznajui sebe spoznaje da je sam slika Tvorca, pa eli da Ga upozna. U molitvi se sukobljavaju dva sveta nebeski i zemaljski, pa je potrebno prepoznati tu borbu. Pravi stavovi u molitvi su poniznost, poverenje i upornost. Ako nam bilo ta od tih triju stvari nedostaje, onda u nama progovara stari ovek: nemajui poniznosti da je bespotrebno moliti jer ivi u zabludi da sve moe sam; nemajui poverenja jer pogreno molei ima iskustvo neispunjavanja svojih elja, da je uzaludno moliti jer Bog ne slua, i ne eli da nas saslua; i nemajui upornosti da se nita ne menja molitvom, jer se nita ne deava odmah i sada. Bog nije automat koji odmah i sada reaguje na svaku nau re. On ima plan za nas, plan koji se ostvaruje u Kraljevstvu nebeskom, a ne na ovoj zemlji. Bog nas po molitvi vodi putem spasenja, ali upravo zato to eli da nam sauva slobodu, ne daje nam znanje poslednjih stvari, ne daje nam shvatanje svega to nam se deava u ovom svetu, nego inei dobro eli da na svaki ivotni izazov sami Njega izaberemo. Molitva u poniznosti, poverenju i upornosti je na sigurni vodi kroz sve zamke ovog sveta.
132
Upravo iz manjka poniznosti, poverenja i upornosti raaju se rastresenost, duhovna suvoa i nehaj. Rastresenost je gubitak panje spram pokreta srca u molitvi. To je i najei oblik tekoe u molitvi. Duhovna suvoa je znak gubitka vere, osea se kao praznina koja tom prilikom nastaje u dui. Nehaj je lenjost duha, zanemarenost injenice da za sve to imamo, kao na beskonano skupocenom daru, moramo da zahvalimo samom Bogu. Molitva je, kako smo rekli, izraz Duha. Ona je delo individue koja pripada zajednici i njen je neodvojivi deo. Puki spoljanji vid molitve, posebno u zajednikoj molitvi, ako nije praen srcem, pred Bogom ne vredi mnogo, kao to je i Isus upozorio one koji su se zaueno zapitali: Uitelju, u Tvoje smo ime..., a On im odgovara odlazite od mene bezakonici, jer pravednost se ne ogleda u reima, nego u delima, a sve u svemu je Bog, koji daje da jesmo i da budemo jedno s Njim.
133
GOSPODNJA MOLITVA OE NA
Katekizam Katolike crkve zavrava poglavljem o molitvi Oe na. I sam poloaj poglavlja govori o vanosti te molitve. Ne, nije ona poslednja stvar o kojoj treba da se govori, nego upravo njeno mesto na kraju istie vanost te molitve kao vrhunca, krune Isusovog uenja, ili, kako su kroz istoriju govorili crkveni oci, ona je saetak, zaokruenje svega Pisma. Do nas je molitva Oe na dola u dva oblika. Jedan se nalazi u Evanelju po Luki (vidi 11, 14), a drugi, koji je postao temeljna, svakodnevna molitva svih hriana, dolazi nam iz Evanelja po Mateju (vidi 6, 913). Svakako, onaj ko pogleda obe verzije videe razlike izmeu tih dvaju oblika, ali u isto vreme videe i da je tok molitve isti: prvi deo molitve okrenut je Bogu, da tako kaemo, a drugi deo priziva Boju panju na nas. Mogli bismo slobodno da kaemo da je po tome ova molitva u duhu starozavetnih molitava. Setimo se posebno razgovora Salomona s Gospodom (vidi 2 Ljet 1, 712), gde Gospod poziva Salomona da zatrai to god mu drago, a on na prvom mestu trai mudrost.
135
UITELJ JE REKAO
U istom odeljku Matejevog Evanelja Isus sam kae: Traite stoga najprije Kraljevstvo i pravednost njegovu, a sve e vam se ostalo dodati (Mt 6, 33). Mudrost i jeste Kraljevstvo, sam Hrist, Logos i onaj ko trai Njega i kome je to na prvom mestu zadobija sve ostalo, kako opet stoji i u ve navedenom odlomku iz knjige Letopisa, ali i kako Isus ree. Ali to svakako ne treba da nas udi. Kontinuitet molitve postoji i mora da postoji, jer mu je izvorite u samom Bogu, kako smo ve govorili u prethodnom nastavku. Odakle razlika u ta dva oblika i ima li mesta pitanju koja je od tih dveju verzija izvorna? Napisano je nebrojeno tekstova i knjiga o toj temi (da ne pominjemo koliko je napisano o Oenau, emu i mi ovde pridodajemo poneki list) i s dovoljnom sigurnou moemo da kaemo da molitva Oe na jeste Isusova, Gospodnja molitva a to nam, pored mnogih drugih stvari, potvruju i slinosti i razlike. Slinosti jer nam na prvom mestu, kako ve napomenusmo, govore o istom duhu molitve, a razlike o irokom poznavanju i prihvatanju te molitve meu hrianima jo pre nego to su evanelja zapisana u drugoj polovini prvog veka. Naime, jednom izreena poruka dobija prenoenjem nove i nove oblike, prilagoavajui se okolnostima u kojima biva koriena, kao i potrebama i namerama onih koji je nanovo koriste. Tako je sa svakom iskazanom reju. Izgovorena re dobija svoj ivot. To ne znai da ta izgovorena re gubi svoje prvobitno znaenje, nego da to znaenje u novim okolnostima ogleda i izraava istu ideju. To vai za ljudski govor, a koliko tek za boanski govor, posebno za ovu molitvu, kada znamo da je Isus obeao i Duha Svetog, koji jeste izvor i uvar nae molitve i Onaj
136
koji je uznosi k Ocu. Rei, ljudske rei, pritom nisu na prvom mestu one su nosioci onog neizrecivog vapaja ka Bogu, kojem Duh Sveti daje glas pred Gospodom. Zato je molitva Oe na i ista i razliita ista, jer je ona Isusova Re koja se utelovljuje u nama, a opet razliita koliko su razliite i ljudske due koje se njome Bogu obraaju.
Oe na obrazac svih molitvi U ovom tekstu govoriemo ipak o Matejevoj verziji molitve. Ne samo zato to je dua i na prvi pogled kompleksnija od one u Evanelju po Luki, nego zbog toga to je upravo taj oblik od samih poetaka najire prihvaen u Crkvi i kao molitva koja se koristila ve od najranijih vremena kao neizostavni deo liturgije, kao katehetski tekst, ali i kao svakodnevna molitva vernika. Tekst sa poetka drugog veka, poznat kao Didahe (Didache) ili Uenje dvanaest apostola, jedna od najstarijih kateheza, koji molitvu Oe na donosi u blago promenjenom obliku u odnosu na Mateja svakom verniku preporuuje da je moli bar tri puta na dan. Oe na, naravno, nije jedina molitva u Svetom pismu. Sveti Pavle kae: Sve Pismo, bogoduho, korisno je za pouavanje, uvjeravanje, popravljanje, odgajanje u pravednosti (2 Tim 3, 16). Biblija je nepresuni izvor molitve. Ona je kola, uputstvo ivota i pored uputstva kako iveti, daje nam i naine kako se Bogu moliti. Na prvom mestu tu su psalmi, molitve starog Izraela koje
137
UITELJ JE REKAO
smo i mi hriani prigrlili svim srcem. U Novom zavetu, isto tako, Isus nam daje brojne obrasce i primere kako se moliti, takoe imamo veliki broj primera molitve apostola i ostalih linosti koje se pojavljuju u tekstovima Novog zaveta, pa ipak, ova molitva je sasvim posebna. Isus u evaneljima esto poziva svoje uenike da se mole, a ovde nam daje i neposredan primer kako molitva treba da izgleda. Ali njenu snagu i vanost ne smemo da ograniimo samo na to to nam ju je sam Isus predao i naloio da je molimo, nego moramo i dublje da je upoznamo da bismo shvatili kako i ta u stvari molimo kada je izgovaramo. Molitva Oe na nije samo niz od sedam molbi. Ona se njima ne zatvara, nego upravo tih sedam molitvenih zaziva zaokruuju sve ono to jeste Boja volja za oveka i sve ono to oveku treba da bi uao u Kraljevstvo. Zato molitva Oe na nije samo jedna od molitvi, pa makar i najuzvienija, ona je primer, formula, obrazac kako sve druge molitve treba da izgledaju, ta treba da sadre i na koji nain treba da im pristupamo. Ona je svojevrsni generator molitvi hrianina, kolevka iz koje se raaju druge molitve. Sveti Avgustin pie o njoj: to god drugo rekli dok molimo, ako molimo kako valja, samo govorimo ono to se ve sadri u Gospodnjoj molitvi (Pisma, 121, 12).
Govor na Gori i molitva Pogledajmo podrobnije, koliko nam to prostor i namena ovog teksta omoguuju, molitvu Oe na.
138
Oe na se u Matejevom evanelju nalazi u samom srcu Govora na Gori. Te tri glave Matejevog evanelja, iako postoji jo jedan, mnogo krai oblik tog Isusovog govora u Evanelju po Luki (vidi Lk 6, 1749), od mnogih su nazvane Isusovim manifestom, programskim govorom Njegovim uenicima, saetkom Evanelja. Neiscrpna dubina Govora na Gori kroz istoriju je nadahnjivala ne samo Isusove sledbenike, nego i mnoge druge ljude, pripadnike svih religija, pa i ateiste. Kao i sam Govor na Gori, tako i tih nekoliko stihova Oenaa, iako nam se mogu uiniti jednostavnim i odmah razumljivim, sadre u sebi tolika bogatstva da se, ma koliko dosad razmatrali i pisali o toj molitvi, ona nikad ne mogu iscrpsti. To upravo pokazuje njenu otvorenost. Tih sedam zaziva, to je i omiljena simbolika Mateja, koja se oslanja na svetopisamsku simboliku broja sedam, pokazuje svu punou Boje volje za nas ljude, neiscrpnu i nikad potpuno obuhvatljivu ljudskom umu, a opet bez razlike svima pristupanu.
Kakvim srcem se dolazi do Boga Pogledajmo kontekst, poloaj Oenaa, jer i iz njega moemo da saznamo vane stvari. Peta glava Govora na Gori zavrava stihom: Budite dakle savreni kao to je savren Otac va nebeski (Mt 5, 48). Iako po logici izlaganja taj stih zaokruuje ranije izreene stvari, on je i sredinji deo svega onoga to je Isus govorio savrenstvo na koje smo pozvani je savrenstvo, punoa Oca, punoa zajednitva na koje smo pozvani. Da bismo uli u to zajednitvo,
139
UITELJ JE REKAO
postoji put, nain kako ga ostvariti. esta glava poinje sa: Pazite da svoje pravednosti ne inite pred ljudima da vas oni vide. Inae, nema vam plae u vaeg Oca koji je na nebesima. Dve su kljune rei ovde: pravednost i plata. Odeljak poinje pozivom na pravednost. Pravednost u Svetom pismu je u isto vreme i dar od Boga, i traena ljudska reakcija. Pravednost je sr savrenosti, svetosti na koju smo pozvani. Pravednost znai savreno ispunjavanje Boje volje, ne samo zato to Bog to eli od nas, nego stoga to je pravednost ono po emu se prepoznaje da smo primili i prihvatili poziv na savrenstvo. Druga kljuna re je plata. Ovaj prevod grke rei mithos moda nije najbolji, jer moe se pomisliti da zasluujemo nagradu za vrenje pravednosti, a i sama grka re koja se oslanja na jevrejsku re akar, pre nego na zasluenu platu u ovom kontekstu podrazumeva nagradu, isti dar Boji. Jo jedna stvar je bitna za razumevanje onoga to Isus eli da nas naui. Isus kae: Pazite da svoje pravednosti ne inite pred ljudima da vas oni vide. I ceo odeljak nastavlja u tom duhu. Da li je Isus, kako su to mnogi koji su se odvojili od Crkve shvatali, protiv zajednike i javne molitve? Svakako ne! Ono o emu Isus govori je unutranje stanje duha. Da bi molitva bila prava, da bi dela ljubavi bila prava, moraju da imaju uporite u dubini due, u srcu. Sva dela ljubavi moraju da potiu iz unutranje ljubavi, ne iz glumljenja ljubavi, iz pretvaranja da volimo druge injenjem dobrih dela, kako bismo za sebe zadobili poene kod Boga, ili ee kod ljudi. Pre same molitve Oena izloena su dva uenja. Prvo je o davanju milostinje, a potom o samoj molitvi. Time to o milostinji govori pre molitve, Isus ne kae da je ona vanija od molitve. Milostinja, darivanje drugih ne samo
140
materijalnim stvarima, nego samim sobom jeste unutranji pokret due u molitvi. Ona je deo pravednosti, znak da zadobijamo pravednost i da je odsijavamo u svojim delima. U nastavku Isus govori o molitvi navodei dve glavne zloupotrebe molitve. Prva je elja da se pokae spoljanja, prazna pobonost, zloupotrebljavajui tako rei i molitvene ine, a druga je ljudski stav da se Bog moe naterati da izvri nau volju time to emo Mu bez prestanka upuivati rei koje nemaju koren u srcu, u ljubavi shvatanje da je Boga mogue naterati da vri nau volju. Isus govori da takvi dobijaju svoju platu, a re plata ovde zaista ima znaenje zasluene isplate. Zadobie potovanje ljudi, istih onakvih kakvi su i oni sami potovanje koje nita ne znai, prazno potovanje koje onoga kome se upuuje rui u oholost i samoproklamovanu pravednost, koja odvaja od Boga, a ni sebe ni druge ne pribliava k Njemu. Prazna molitva je nemo svedoanstvo, kao to nam je posvedoilo Evanelje po Luki po sveteniku Zahariji (vidi Lk 1), koji nije poverovao anelu Gospodnjem i zato je onemeo njegova prazna vera imala je za rezultat njegovo nemo svedoenje, koje je postalo nerazumljivo i beznaajno. Isus izriito govori: Ne nalikujte na njih, nemojte biti slini njima. Isusova poruka ne slui samo da nam ukae kako treba initi, nego i kako ne treba. Ne treba siliti Boga, ne treba misliti da emo zbog broja molitvi biti uslieni Ta zna Otac va to vam treba i prije negoli Ga zaitete! Bogu je draga naa molitva iz srca, molitva koja je Njemu okrenuta, ne zato i to smo esto govorili to Bogu tako treba, nego zato to treba nama. To dovodi i oznaava unutranju promenu, onu koja nam dozvoljava da uzmemo udela u zajednitvu Oca, Sina i Duha Svetog.
141
UITELJ JE REKAO
Bog daje ono to nam je zaista neophodno, a ne ono to bismo mi eleli da bismo ga potroili u svojim poudama (vidi Jak 4, 3). Bog to stalno daje, ali tek otvorenost srca za Boju volju ini da taj dar Boji primimo i on pone da deluje u nama.
Oe na Kako, dakle, da molimo? Ili, bolje, ta u stvari znae rei koje izgovaramo u Oenau? Oena je i jednostavna molitva, ali i veoma duboka i, kako neki od Otaca govore, teka molitva. Jednostavna je jer je na prvi pogled sve jasno, a opet, kako rekosmo, dubine te molitve su tolike da je potrebno um i srce drati usredsreenim na ono to izgovaramo, a da to to izgovaramo pritom zaista i mislimo. Oena se sastoji, kako ve rekosmo, od sedam zaziva. Prva tri odnose se na Boga, druga etiri na nas. Isus taj poredak pojanjava ili osnauje reima koje dolaze posle teksta molitve, koje zaokruuju uenje o molitvi, a zavravaju se poukom: Zna Otac va nebeski da vam je sve to potrebno. Traite stoga najprije Kraljevstvo i pravednost njegovu, a sve e vam se ostalo dodati (Mt 6, 3233). Oe na Sveti Avgustin je napisao: Moramo da koristimo rei kako bismo sebe mogli da podsetimo da moramo dobro da promislimo ta traimo. Molitva poinje reima Oe na. Mnogi bibliari govore da je upravo to jedan od znakova da je molitva ba Isusova. Iako meu
142
Jevrejima nije bilo neuobiajeno da se Bog naziva Ocem, to ipak nije bilo ustaljeno molitveno oslovljavanje. Isus je esto insistirao na tome da je Bog Otac, ak i vie, mnogo intimnije tata, kako bismo mi rekli. Otac oznaava Tvorca, onoga ko nas je doveo u postojanje, onoga ko se o nama brine, ko nas poduava, ko nas hrani i odrava u postojanju. On predstavlja Oca Branitelja, onoga ko stoji iza nas ili ide ispred nas i vodi nas. Uza sve ono to moemo da pomislimo o ljudskoj figuri oca, Otac Nebeski je mnogo vie, beskrajno vie. Otac je na vrhuncu znak iste ljubavi. Otac nas voli, ne zato to to zasluujemo ili treba da zasluimo, nego zato to smo Njegova deca. Otac Nebeski, za razliku od mnogih ljudskih oeva, nikad nas ne naputa, ali i ne vezuje ropski za sebe, kako to ljudski roditelji umeju da rade sa svojom decom. Otac na daje nam slobodu, ali eli da otkrijemo da je prava sloboda ne u beanju od Njega u sopstvenu volju, nego u vraanju ljubavi, onoj koju nam On daje. Oe na nije, naravno, sluajno tu. Bog je Otac, ali ne samo moj ili tvoj, nego na zajedniki. Kada se molimo naem Ocu, onda priznajemo da smo svi braa i sestre i da nas Bog sve jednako voli. I to je vano zapamtiti. Ako se oseamo kao da smo poslednji u svetu, siromani, maleni posebno tada vano je da se setimo da smo jednako voljeni kao i onaj prvi u drutvu. Ali vano je prisetiti se i da je onaj ko u naim oima izgleda kao poslednji, zapravo na brat, jednak s nama, a da to to smo mi moda u boljem poloaju u svetu ne znai da je taj drugi manje voljen; u isto vreme, budui da smo braa i sestre u Gospodu, to to smo dobili od Oca a dobili smo sve moramo da
143
UITELJ JE REKAO
delimo s braom i sestrama. Moemo da molimo molitvu Oe na samo kada smo zaista u zajednici, kada joj svim srcem i duom pripadamo, kad smo deo Tela Hristovog, jer po njemu i postajemo braa i deca Boja. U samoivosti, u mrnji prema drugima ta moltva ne moe da se moli, nema smisla. Koji jesi na nebesima ogromne su dubine ove tvrdnje! Bog je jedini koji jeste. On je jedini bez poetka i kraja. Sva stvorenja od Njega zavise i u Njemu se ostvaruju, pa stoga jesu i postoje jedino zato to je to bila i jeste volja Oeva. To znai, takoe, da On koji jeste dajui nama postojanje ima plan za nas. Zamislio nas je i eleo nas na poseban nain, da budemo onakvi kakvim nas je zamislio, sa svim osobinama i darovima koje nam je namenio s odreenim smislom, svrhom naeg postojanja. Zato tu svrhu ne moemo da naemo sami u sebi ili samo u svetu koji je oko nas, nego u veri; razmatrajui i oslukujui Boju volju, u Bogu otkrivamo i vlastiti smisao postojanja. Bog, na Otac je na nebesima. Ovaj materijalni svet, o emu smo ve govorili u prethodnim poglavljima, nije sve to postoji. Duhovna realnost, ona bezvremena i vena, snanija je nego ova zemaljska, ali treba da razvijemo oi due da bismo je osetili oko nas. Bog nije kao mi, nije zemaljski bog, nije idol, ali, sa druge strane, Bog nije van sveta, On ga dri u postojanju i prisutan je tu s nama, posebno i na prvom mestu po svom Sinu Isusu Hristu i po Duhu Svetome, koji nas vode i uvode u punou zajednitva Svetog Trojstva. Nebesko kraljevstvo, nebesa, na su dom gde treba da se vratimo, ali tamo se vraamo jedino kao braa i sestre, deca jednog zajednikog, naeg Oca.
144
Sveti se ime Tvoje svetost oznaava vrstou stajanja u veri, pripadanja Bogu i odvojenost od sveta. Za Jevreje ime ima poseban znaaj. Ono oznaava samu sutinu onoga ko ga nosi. Boje ime, kako smo u prvim glavama govorili, sasvim je posebno. Mojsije nije dobio ime od Boga, jer za oveka je ono neshvatljivo ne moemo da spoznamo sutinu beskrajnog i venog Boga, ali dobili smo naziv koji za nas ima znaaj, koji nam o Bogu govori ono to je korisno za nae spasenje, a to je da On jeste i da On daje postojanje. Ovim zazivom mi ne traimo da se uvea svetost Bojeg imena na nebesima ili u svetu, nego da se u nama ojaa svesnost o vanosti i znaaju Njegovog imena za nas i u nama. Da po tom Imenu i mi postanemo vrsti, kako to On od nas trai, i da shvatimo da ovaj svet nije na dom, nego prolazna kola, hodoasniki put koji moramo da preemo da bismo se vratili jedinstvu s Njim u Kraljevstvu. Doi Kraljevstvo Tvoje Kraljevstvo e doi, eleli mi to ili ne, kako Sveti Avgustin pie u svom objanjenju molitve Oena. Ali moda je najsnanije da ovde shvatimo da tim zazivom vrsto pristajemo na dolazak tog kraljevstva! Na poetku se nalazi imperativ, nareenje Doi! Kraljevstvo Tvoje. Neka doe, uini nas spremnim da uemo u njega! Ali iako je zaziv upuen buduem vremenu, pogreno je oekivati samo onaj poslednji dolazak. Ovaj zaziv govori i izraava na trenutni pristanak da prihvatimo kraljevstvo koje je ve sada tu meu nama. Neka Kraljevstvo tvoje SADA doe, neka doe Tvoje kraljevanje nad mojim ivotom. Boje kraljevanje nije ljudsko. Bog nije tiranin, kao to umeju da budu ljudski vladari. Boje
145
UITELJ JE REKAO
kraljevstvo je vladanje u sluenju, kako nam je to pokazao i Hrist Kralj, koji nije doao da bude sluen, nego da slui i tako je i nama pokazao kako da se ponaamo prema brai i kakvog je tipa Kraljevstvo koje prieljkujemo i na koje pristajemo. Budi volja Tvoja za dolazak Kraljevstva, ali i za prihvatanje Boje ljubavi koja nam se nesebino i bez prestanka nudi od Oca Nebeskog, potrebno je prihvatanje Njegove volje, a odbacivanje nae. Padom u Rajskom vrtu postali smo neposluni, odbacili smo Boju volju i prigrlili svoju sopstvenu, nesavrenu i nemonu da nas spase. Ovaj zaziv otvara nas prihvatanju te boanske volje za nas, volje Tvorca, prihvatanje Njegovog plana za nas, ne samo za mene, nego za svu brau i sestre, za Crkvu, za svet. Kako na nebu tako i na zemlji! Ovime molimo da nas sam Bog uini poslunima, da nam pomogne da se otvorimo Njegovoj volji, da budemo pravi veronosci, oni koji e iriti Njegovu volju, kao to to ine aneli na nebu. Molei da Njegova volja bude na zemlji, meu nama, kao i na nebu, molimo i da ceo svet postane posluan, u ljubavi, Bogu svome Tvorcu i tako ispuni svoju svrhu i sutinu da svi postanemo upravo onakvi kakvima nas je Bog stvorio da postanemo ono to jesmo: deca Boja. Kruh na svagdanji, daj nam danas kruh, hleb, lehem na hebrejskom, oznaava i hleb ali i svu hranu, sledea grka re epiousios koju prevodimo sa svagdanji, znai i to, ali oznaava i neto to nam je neophodno za opstanak. Ovaj deo molitve podsea nas na Isusovo
146
iskuavanje u pustinji i na Njegov odgovor avolu: Pisano je: Ne ivi ovjek samo o kruhu, nego o svakoj rijei to izlazi iz Bojih usta (Mt 4, 4). Kakvu hranu traimo od Boga? Ne samo svagdanju egzistenciju, ne samo mogunost da ivimo i preivimo u svetu od Boga i to moemo i moramo da traimo. Moramo da shvatimo da je ceo na ivot, posebno svakodnevni, u Bojim rukama. Ne osvajamo mi svet svojom silom i svojim zaslugama na ivot, sve to imamo, sve sposobnosti koje imamo, poloaj u drutvu, imanje sve to smo dobili kao isti dar, nae je jedino kako koristimo te darove da li samo na svoju korist, ili na korist brae koja su oko nas. Boga molimo da nam d postojanje koje pomae i drugima. Ali ne samo to! Na prvom mestu Kraljevstvo! Molimo da nas Bog otvori za duhovnu hranu, za sopstvenu Re koja e nas zaista uiniti ivima, koja e nam omoguiti da u potpunosti prigrlimo ivot veni. Ona nas odrava i u ovom ivotu, a otvara nam i put u onaj veni! Daj nam danas ovoga trenutka! Ve smo pomenuli, a ponoviemo i ovde: ivot se sastoji i deava u trenutku sadanjice. Prolost je prola, a budunost jo ne postoji, ali ovaj trenutak u kojem ivimo, ovi trenuci koji se munjevito smenjuju i odluke koje u svakom od njih donosimo, odreuju kakva e nam biti budunost, to jest kako e izgledati svaki sledei trenutak u kojem emo se odluivati za Boju volju. Tako planiramo svaki sledei tren, budunost koja tek treba da doe, a u stvari prolost kakvu elimo da imamo. Oca molimo da nam pomogne da se u ovom trenutku nahranimo Njegovom voljom, da bismo na kraju uli u zajednitvo s Njim, izvorom ivota.
147
UITELJ JE REKAO
Otpusti nam duge nae, kako i mi otputamo dunicima naim Bog nam daje sve, a mi to esto zadravamo samo za sebe. Bog nam daje da bismo delili s drugima, ali te darove mi esto zakopamo, ne podelimo ih s drugima niti ih umnoavamo. Ovom molbom sebe otvaramo shvatanju da smo dunici, da smo od Boga dobili upravo da bismo davali i otvaramo se svesti da padamo. Pad nije problem, kako nas Crkva ui, ako se dignemo, a dizanje podrazumeva zahvalnost Bogu na Njegovoj snazi kojom se diemo i na Njegovoj milosti koja nam to omoguuje. Zahvalnost podrazumeva pokajanje, ali i snagu opratanja drugima koji deluju protiv nas. I sami padajui i diui se, i na njih prizivamo Boju milost i snagu da bi se i oni, naa braa i sestre, pridigli iz pada i zajedno s nama vratili Ocu. Isus je rekao: Ja nisam doao suditi svijetu, nego svijet spasiti. Tko mene odbacuje i rijei mojih ne prima, ima svoga suca: rije koju sam zborio ona e mu suditi u posljednji dan (Iv 12, 4748). Ni Otac ni Sin nisu stroge sudije, nego nam doputaju da sami odluimo ta je za nas, da sami sebi donesemo presudu. Onako kako se odnosim prema drugima tako od Boga traim da meni bude donesena presuda! Zato nas Isus i ui ovu molitvu da bismo shvatili da onaj ko trai milost, uz Njegovu pomo mora da naui da i sam bude milostiv prema drugima, traei snagu od Oca za pratanje, snagu koju emo primeniti sopstvenom voljom. Ne uvedi nas u napast, nego izbavi nas od zla Bog ne uvodi u napast, Bog doputa iskuenja za na rast, ali
148
doputa ih i zbog slobode drugih i nas samih. Koliko esto i sami dovodimo druge u iskuenja, koliko problema i zla nanosimo jedni drugima! Ovo je molba Ocu da nas sauva, da nam ne dozvoli da podlegnemo u iskuenjima u koja nas uvode drugi, ali i da nas ojaa da druge ne dovodimo u iskuenje. Ovo je i molba napaene due koja ne vidi razloga svojoj patnji, due zagledane u Oca, molba da nam ojaa poverenje u Njegovu Re da nam ni dlaka nee sa glave propasti (vidi Lk 21, 18). Molitva zavrava zazivom za izbavljenje! Otac nam nudi Spasenje po svome Sinu Isusu Hristu; potrebno je da ga prihvatimo, da imamo ne samo elju na papiru, nego iskrenu duboku elju da budemo spaseni, da uemo u zajednitvo s Ocem, a po tome i sa svim ljudima. Da uemo u zajednicu ljubavi Izbavi nas! Tek kad shvatimo da nam je pomo potrebna, mi je i primamo. Ali ovo je i poziv da obratimo panju i na onoga koji eli da propadnemo na Zloga, na zlo. On postoji i kad god inimo zlo, kad god greimo, saraujemo s njim. Ovo je molba da nam Otac pomogne da u svakodnevnom ivotu prepoznajemo njegova dela i iskuenja, podmetaine, pravdanja, navoenja... Tek kad shvatimo da je neprijatelj tu, poinjemo i borbu protiv njega, ako mislimo da ga nema, neemo se ni boriti. Dananji svet odbacio je ideju o njegovom postojanju i esto se utapa u nerazumnom zlu, ak i ne opirui se. Molitva poinje Ocem, a zavrava zlom, i to je poruka kakav mora da bude na ivot Otac na prvom mestu, a zlo, odbaeno, zaboravljeno, gurnuto na kraj, uniteno.
149
UITELJ JE REKAO
Ve i ovaj kratki pregled, ovo kratko razmiljanje pokazuje dubine molitve Oe na. Mogu da nas uplae, moda i obeshrabre zahtevi molitve, kao i zahtevi Evanelja, ali ne treba i ne smemo da klonemo duhom! Zna Otac da nismo savreni, ali nas poziva na to. Nama nije mogue, ali u Bogu i s Bogom SVE je mogue! Nikada sami ujedinjeni u Telo Hristovo, s Isusom kao glavom, moemo postii sve to to Bog zbog nas od nas trai. Molitva je kola, pa zato uimo u tu kolu i ponimo da uimo!
150
IVOT U CRKVI
U ovom naem kratkom opisu kljunih sadraja vere doli smo i do poslednje teme. To ne znai da je ova knjiga pokrila sve to svaki hrianin treba da zna ni blizu! Svako od nas pozvan je da, to je dublje mogue, proui svoju veru, a to podrazumeva sve njene aspekte od Pisma, preko liturgije, pa i do strukture Crkve, naina kako se vera ivi u svakodnevnom ivotu. U ovom poslednjem poglavlju rei emo nekoliko stvari upravo o tom svakodnevnom ivotu u Crkvi. On nije odvojen od teorije, nego se ivi po onome to se naui i izmoli. Recimo odmah na poetku gde hrianin treba da ivi svoju veru. Naravno, prvo mesto je vlastiti dom, porodica, okruenje na poslu, u koli, ali mesto gde treba da dobijemo snagu za svakodnevni ivot, na pravi dom jeste upa, parohija. Sama re parohija, a upe su parohije, ili kako se u dokumentima Crkve na latinskom nazivaju parochia, dolazi od grke rei paroikia to bi znailo kako bismo mi ovde
151
UITELJ JE REKAO
rekli komiluk. Paroikia oznaava skup kua, naselje koje je meusobno povezano, skup porodica koje ive na istom prostoru. Parohija, pa tako i upa to je isto upravo i jeste proirenje porodice, osnovne elije Crkve, pa i drutva. Na parohiji se porodice okupljaju ujedno, u Telo Hristovo, a onda se svi, predvoeni lokalnim svetenikom, glavom kue, ujedinjuju u lokalnom biskupu u iru Crkvu biskupije; parohija predstavlja deo sveopte Crkve, iji je vidljivi znak jedinstva Sveti otac papa. Zato je vano da progovorimo o parohiji/upi? Na prvom mestu zato to se u nae vreme upa preesto posmatra samo kao mesto gde dolazimo na misna slavlja i poneko predavanje. Papa Franja u svom apostolskom pismu Radost Evanelja (Evangelii Gaudium) kao sutinsku ulogu upe navodi poslanje. upa je sredite okupljanja misionara, hriana koji se u upi napajaju snagom za svedoenje, znanjem ali i ljubavlju. upa nije samo mesto gde dobijamo sakramente, ona je mesto gde po sakramentima uimo da gradimo zajednicu, centar iz kojeg zajednica treba da se iri. Ako bismo upotrebili moda i najbolju sliku, onda bi upa bila sunce iz kojeg zraci svetlosti Evanelja osvetljavaju svet oko nje. Papa nije rekao nita novo, ali je podsetio na neto to mnogi zaboravljaju. U poglavlju o sakramentima Crkve govorili smo da su svi sakramenti, a posebno krtenje i potvrda, sakramenti poslanja. Sa jedne strane dobijamo sredstvo spasenja za sebe lino, ali nae spasenje deava se po tome to, po sakramentima, urastamo u Telo Crkve, u zajednicu. Dozvoljavamo da sredstva spasenja na nama deluju tek i samo onda kad ih podelimo s drugima. Ako primimo krtenje a radost Evanelja
152
IVOT U CRKVI
ne podelimo s drugima, ne svedoimo to to smo primili; ako sami ne postanemo zraci tog sunca Evanelja koje mora da izlazi iz upe, i sami se pretvaramo u tamu. Biti ivi, aktivni lan upe nije samo zahtev, to mora da nam postane potreba u upi se hranimo Bojom reju, Reju ivota, i tek tako nahranjeni moemo istom hranom ivota da nahranimo i svoju malu crkvu, porodicu. Na elu upe stoji upnik, svetenik koji je njen pastir. Ali upnik nije ovek s magijskim moima da sve moe sam da uradi. upa je kua, a ako kua padne na ramena jednog oveka, kao i svaka druga kua i upa propada. upa je proirena porodica svih vernika, a upnik je glava te porodice. Primer njemu mora da bude Isus, Dobri pastir, ali on ne moe da bude pastir svih ljudi koji ive na prostoru upe, i onih koji su u Crkvi, i onih van nje. On mora da pomogne svim upljanima koji su postali deo Tela Hristovog, da se i oni ostvare kao pastiri, jer to su i primili kao poslanje postavi Kraljevsko svetenstvo. Papa u pismu govori da je poziv svakog hrianina u upi upravo poslanje, a to znai biti pastir onima koji jo nisu uli za Isusa ili su se udaljili od Crkve i Boga. To se na prvom mestu ini svedoenjem, vlastitim ivotom, a onda i reima, znanjem a za to je svakome potrebna poduka koja se nalazi upravo u upi. upa je kua svih vernika i, kako rekosmo, ako upnika posmatramo kao jedinog stanovnika upe, upa je u opasnosti da propadne, da nestane. Zato je potrebno da upu osetimo kao svoj dom. Treba da pomognemo da upa bude udobna i da moe da primi svakoga ko u nju
153
UITELJ JE REKAO
doe, kad god doao. esto se u naim krajevima ljudi ale to su Crkve zatvorene preko dana, a to bude i sluaj i u zemljama gde je veina stanovnitva katolika. Nije udo. Kad ukuani nisu u kui, vrata doma stoje zakljuana. Odgovornost svakog upljanina, a ne samo upnika, iako je njegova odgovornost za zajednicu najvia, jeste da kua bude uvek otvorena za ljude koje Bog dotakne u srce i koji poele da i sami uu u isti dom. upa je mesto naeg rasta u veri, tu ivimo veru, dobijamo darove Boje, tu se druimo s Isusom, zajedno se molimo, razmatramo o Bogu i ljudima, o naim ivotima, tu se istimo od greha, podiemo kada padnemo, punimo se pravom hranom, tu postajemo jedno s Ocem, Sinom i Duhom Svetim. upa je naa zajednika odgovornost, a ne samo privilegija. Vera o kojoj smo govorili upravo se u njoj raa, razvija i sazreva: zato je i pravo da se knjiga o veri i zavri upravo govorom o upi.
154
O AUTORU
Najtee je pisati o sebi, a upravo taj zadatak zadao mi je mons. Stanislav Hoevar, beogradski nadbiskup i metropolita. Nekoliko crtica iz ivota autora moe da bude korisno za malo bolje razumevanje teksta koji se nalazi pred itaocem. Svakako stoji ono staro iskustvo, ne samo hrianskih otaca, nego i nae jevrejske starije brae, da se vera uvruje i jaa prouavanjem. Pripremom svakog novog predavanja, novog lanka ili homilije, otkrivaju se novi i vidici i nove staze kojima valja proi. Tako je i s ovom knjigom. Ona je svakako i mapa mog dosad preenog puta u veri, pa i italac treba tako da je shvati kao poziv da nakon ove knjige produi dalje. Evo tih nekoliko crtica: roen sam 1963. g. u Beogradu, kao i veina mojih vrnjaka odgojen u ateistikom duhu. Zavrio sam tehnike kole, bio sam vojnik Partije, vazduhoplovno-tehniki oficir JNA, a potom, nakon to sam napustio vojsku, bavio se raunarskim komunikacijama i mreama. Boga sam, polako, poeo da otkrivam oko svoje tridesete godine ivota. Bilo je to burno upoznavanje.
155
UITELJ JE REKAO
Sa trideset etiri godine odlazim, kao sveteniki kandidat Beogradske nadbiskupije, na osnovne studije u Segedin, bez znanja maarskog jezika, ali i bez straha. Uz Boju pomo studije zavravam godinu dana pre svojih kolega s kojima sam ih upisao i nastavljam postdiplomske studije biblijske teologije u Rimu. Iste 2002. godine zareen sam za svetenika Beogradske nadbiskupije. U meuvremenu mi izlazi prva knjiga Sinopsa Evanelja, na maarskom jeziku, prva tog tipa u Maarskoj, koju i koriste kao pomonu literaturu na teolokim fakultetima u nastavi Svetog pisma. Magistarsku tezu iz biblijske teologije odbranio sam u Rimu 2008. godine, a trenutno pripremam doktorat. Pisao sam lanke, drao predavanja, oformio biblijsku kolu, koja u vreme izlaska ove knjige puni deset godina rada.
156
SADRAJ
PREDGOVOR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . str UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
5 9
VERA HOD S BOGOM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 CRKVA KOJU VERUJEM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Otac i Sin jedno su . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Da svi budemo jedno . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Crkva iva graevina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Crkva, delo Duha Svetog . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ta ini jedinstvo Crkve? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Uestvovanje u svetosti Crkve . . . . . . . . . . . . . . . . SVETO PISMO I SVETO PREDANJE . . . . . . . . . ovek koji trai svoju svrhu . . . . . . . . . . . . . . . . . Boja objava putokaz oveku . . . . . . . . . . . . . . . Sveto predanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Sveto pismo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 26 27 29 31 33 37 39 40 43 44 46
157
UITELJ JE REKAO
NIKEJSKO-CARIGRADSKO VEROVANJE SIMBOL VERE . . . . . . . . . . . . . . . str 53 Dogma, putokaz ka Istini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54 Simboli vere . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56 ISTINE VERE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Verujem! . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . U jednoga Boga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . I u jednoga Gospoda Isusa Hrista . . . . . . . . . . . . . I u Duha Svetoga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . I u jednu svetu katoliku i apostolsku Crkvu . . . DESET ZAPOVESTI PUT IVOTA . . . . . . . . . . Uputstva za korienje slobode . . . . . . . . . . . . . . . Dekalog . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kosmika liturgija, sklapanje Saveza . . . . . . . . . . Deset rei ivota . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ovek prema Bogu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ovek prema oveku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63 63 64 65 69 71 73 75 76 77 79 81 83
SAKRAMENTI CRKVE INSTRUMENTI SPASENJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87 Isus Sakrament . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88 Sakramenti Crkve . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90 Svrha i delovanje sakramenata . . . . . . . . . . . . . . . 91 Sedam sakramenata, punoa darova Duha Svetog 94 Sakramenti hrianske inicijacije . . . . . . . . . . . . . 95 Sakramenti ozdravljenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98 Sakramenti u slubi zajednice . . . . . . . . . . . . . . . . 99 Blagoslovi (sakramentali) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104
158
SADRAJ
OVEKOV POZIV . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . str ovek, kruna stvaranja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ljubav i zajednitvo, sr ovekovog dostojanstva Sloboda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Savest . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Greh . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Darovi Duha Svetog . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Vera u drutvu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . MOLITVA RAZGOVOR S OCEM . . . . . . . . . . . Molitva razgovor due s Bogom . . . . . . . . . . . . Molitva po Isusu Hristu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Oblici molitve . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Izvori molitve . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Izraaj molitve . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Problemi u molitvi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . GOSPODNJA MOLITVA OE NA . . . . . . . . Oe na obrazac svih molitvi . . . . . . . . . . . . . . Govor na Gori i molitva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kakvim srcem se dolazi do Boga . . . . . . . . . . . . Oe na . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
107 108 109 111 113 115 118 119 121 123 125 126 129 130 132 135 137 138 139 142
IVOT U CRKVI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151 O AUTORU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155 SADRAJ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157
159
CIP - , 272-472 , , 1963Uitelj je rekao, mala knjiga o veri / Aleksandar Ninkovi. - Beograd : Beogradska nadbiskupija, 2014 (Valjevo : Caritas). - 160 str. ; 21 cm. - (#Biblioteka #Trei milenijum / Beogradska nadbiskupija) Tira 1.000. - O autoru: str. 160. - Napomene uz tekst. ISBN 978-86-89179-05-7 a) COBISS.SR-ID 204273676

Učitelj Je Rekao - Mala Knjiga o Veri

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Učitelj Je Rekao - Mala Knjiga o Veri

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

o.

tampa Caritas Valjevo Tira 1000 komada

Stanislav Hoevar, beogradski nadbiskup

Beograd, Praznik Isusova krtenja 12. 01. 2014.

o. Aleksandar Ninkovi U Beogradu, na prvu nedelju Adventa 2013.

VERA HOD S BOGOM

VERA HOD S BOGOM

VERA HOD S BOGOM

VERA HOD S BOGOM

VERA HOD S BOGOM

VERA HOD S BOGOM

CRKVA KOJU VERUJEM

CRKVA KOJU VERUJEM

CRKVA KOJU VERUJEM

CRKVA KOJU VERUJEM

CRKVA KOJU VERUJEM

CRKVA KOJU VERUJEM

CRKVA KOJU VERUJEM

SVETO PISMO I SVETO PREDANJE

SVETO PISMO I SVETO PREDANJEI

SVETO PISMO I SVETO PREDANJEI

SVETO PISMO I SVETO PREDANJEI

SVETO PISMO I SVETO PREDANJEI

SVETO PISMO I SVETO PREDANJEI

SVETO PISMO I SVETO PREDANJEI

NIKEJSKO-CARIGRADSKO VEROVANJE SIMBOL VERE

NIKEJSKO-CARIGRADSKO VEROVANJE SIMBOL VERE

NIKEJSKO-CARIGRADSKO VEROVANJE SIMBOL VERE

NIKEJSKO-CARIGRADSKO VEROVANJE SIMBOL VERE

NIKEJSKO-CARIGRADSKO VEROVANJE SIMBOL VERE

DESET ZAPOVESTI PUT IVOTA

DESET ZAPOVESTI PUT IVOTA

Uputstva za korienje slobode

DESET ZAPOVESTI PUT IVOTA

Kosmika liturgija, sklapanje Saveza

DESET ZAPOVESTI PUT IVOTA

Deset rei ivota

DESET ZAPOVESTI PUT IVOTA

ovek prema Bogu

DESET ZAPOVESTI PUT IVOTA

ovek prema oveku

DESET ZAPOVESTI PUT IVOTA

SAKRAMENTI CRKVE INSTRUMENTI SPASENJA

SAKRAMENTI CRKVE INSTRUMENTI SPASENJA

SAKRAMENTI CRKVE INSTRUMENTI SPASENJA

SAKRAMENTI CRKVE INSTRUMENTI SPASENJA

SAKRAMENTI CRKVE INSTRUMENTI SPASENJA

SAKRAMENTI CRKVE INSTRUMENTI SPASENJA

SAKRAMENTI CRKVE INSTRUMENTI SPASENJA

SAKRAMENTI CRKVE INSTRUMENTI SPASENJA

SAKRAMENTI CRKVE INSTRUMENTI SPASENJA

SAKRAMENTI CRKVE INSTRUMENTI SPASENJA

MOLITVA RAZGOVOR S OCEM

MOLITVA RAZGOVOR S OCEM

MOLITVA RAZGOVOR S OCEM

MOLITVA RAZGOVOR S OCEM

MOLITVA RAZGOVOR S OCEM

MOLITVA RAZGOVOR S OCEM

MOLITVA RAZGOVOR S OCEM

PREDGOVOR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . str UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

IVOT U CRKVI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151 O AUTORU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155 SADRAJ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157

You might also like