Socioeconomica – The Scientific Journal for Theory and Practice of Socioeconomic Development

Vol. 1, N° 2, pp. 303 – 312. December, 2012 | mr Bljerim Haljilji – Intelektualni kapital kao determinanta kreiranja vrednosti i konkurentske prednosti kompanija

Stručni članak UDK : 330.14 :005.94 JEL : O34, E24

INTELEKTUALNI KAPITAL KAO DETERMINANTA KREIRANJA VREDNOSTI I KONKURENTSKE PREDNOSTI KOMPANIJA
INTELLECTUAL CAPITAL AS A DETERMINANT OF VALUE CREATION AND COMPETITIVE ADVANTAGE OF COMPANIES1
mr Bljerim Haljilji

Apstrakt
U savremenim turbulentnim uslovima poslovanja znanje predstavlja jedan od ključnih izvora rasta i razvoja i jedan od fundamentalnih faktora komparativnih prednosti za kompanije.U tržišnoj utakmici veliki broj kompanija ne ostvaruje očekivane rezultate, odnosno ne koristi svoje konkurentske prednosti. Jedan od mogućih razloga za takvo stanje je neadekvatno korišćenje postojećeg znanja u kompaniji . Zbog toga, menadžment znanja ima zadatak da privuče,zadrži i kontinuirano povećava mogućnosti intelektualnog kapitala, te da u okviru kompanije obezbedi takvu klimu u kojoj ce njihova inovativnost i kreativnost doći do izražaja. Ključne reči: intelektualni kapital, konkurentska prednost, znanje, upravljanje znanjem (KM)

Rad primljen 30.08.2012. godine. Odobren za objavljivanje 19.10.2012. godine. Kontakt autora: afrodita_crnisanin@yahoo.com. Rad primljen tokom 3. Međunarodne naučne konferencije Savremena znanja i novi izvori energije u funkciji društveno – ekonomskog razvoja, Novi Pazar.

1

303

Intelektualni kapital je ključni faktor za proizvođenje konkurentskih prednosti kompanija . a mnogo bitnije kolika je sposobnost njegovih zaposlenih da stvaraju vrednost (znanjem na toj imovini). 2012 | mr Bljerim Haljilji – Intelektualni kapital kao determinanta kreiranja vrednosti i konkurentske prednosti kompanija 1. 2 304 . 303 – 312.. 1. merenje. već znanje. Kompanije koja kontinuirano prate nove trendove i ulažu u sopstveni razvoj intelektualnog kapitala ostvaruju konkurentsku prednost u odnosu na one kompanije koje se drže tradicionalnih metoda poslovanja. Fakultet tehničkih nauka. neulaganjem u sopstveni razvoj intelektualnog kapitala i nerazlikovanjem od konkurenata. stvarajući sinergijsku vezu između mogućnosti i kreativnosti. December. Ono što je danas sigurno jeste da će uspeti samo one kompanije koje su naučile da se brzo i uspešno prilagođavaju i menjaju u novonastalim situacijama koje diktira tržište. N° 2. potpomognutih svim ostalim resursima.definisanje. Aktuelna globalna finansijska i ekonomska kriza preobrazila je celokupnu svetsku ekonomiju i otvorila nove izazove i perspektive. Milačić V. Današnja situacija na tržištu koju karakteriše žestoka konkurencija i mnogobrojne promene u okolini koja nas okružuje. dobija drugačija obeležja u odnosu na karakter konkurencije u pretkriznom hiperglobalizacijskom periodu. koje ne samo po obimu i sadržaju.jer konkurentska prednost zasnovana na intelektualnom kapitalu omogućava stvaranje veće dodate vrednosti proizvodima i uslugama. pp. prirodni resursi ili rad. Stoga je zadatak savremenog menadžmenta upravljati znanjem koje poseduje. Uvod U uslovima ekspanzije modernih tehnologija. 2. veka . pravila globalnog poslovanja radikalno menjaju prirodu poslovanja i odnos prema konkurentnosti. Upravo zbog navedenog. naslućuju se i najveći izazovi ekonomije 21.Socioeconomica – The Scientific Journal for Theory and Practice of Socioeconomic Development Vol. upravljanje. inovativnosti i sposobnosti sopstvenih radnika. Pojam i koncept intelektualnog kapitala U vremenu u kojem znanje postaje motor korporativnog razvoja i dugoročne konkurentnosti na tržištu. razlog je pojave sve većeg broja kompanija koje se susreću sa problemom stagnacije i nazadovanja u poslovanju. str . Taj novi način stvaranja vrednosti .a to je upravljanjem intelektualnim kapitalom i kontinuiranim ulaganjem u njega . posebno razvoja telekomunikacionih sistema i Interneta. potrebno je tražiti modalitete koji bi mogli pomoći ne samo da se preduzeća orijentišu ka tržištu. pretvoriti ga u intelektualni kapital. a u njemu intelektualni kapital.ukazuje na činjenicu da je za današnje kompanije manje bitno kolika mu je vrednost fizičke imovine. Niko više ne može sebi priuštiti ponašanje koje nije u skladu sa okolinom. dobija konture nove industrije znanja2. 13 . (2010) Politička ekonomija industrije znanja – elementi teorije i prakse. Prelazak u ekonomiju zasnovanu na znanju nije moguć bez odgovarajućeg obrazovanja. Novi Sad. već da takvu orijentaciju iskoriste kao način za ostvarenje dugoročno održive konkurentske prednosti. U ekonomiji znanja najvažniji ekonomski resurs za postizanje konkurentske prednosti više nije kapital. Konkurentska borba u postkriznoj etapi.

veština. A vezano za intelektualni kapital. str. Differo. Intelektualni kapital je relativno nova . Švast. L. Ministarstvo gospodarstva. ali vas može učiniti bogatim i doneti vam konkurentsku prednost . umnažajući ljudski kapital strukturalnim kapitalom4 . iskustvo zaposlenih koje oni pretvaraju u vrednosti na tržištu.. Intelektualni kapital je znanje. (2009) Intelektualni capital temeljni čimbenik konkurentnosti poduzeća. Iz navedenog sledi da intelektualni kapital predstavlja kombinaciju ljudskog kapitala. pp... ljudskog kapitala i strukturnog kapitala . U poslednje vreme . složena ekonomska kategorija koja predstavlja sve faktore poslovanja koji nisu eksplicitno izraženi u tradicionalnim finansijskim izveštajima . "snaga kolektivnog uma". 4 Edvinsson. uvida i potencijala članova organizacije i strukturalnog kapitala odnosno stvari koje predstavljaju klijenti. Sposobnost da se nevidljiva imovina poput znanja pretvara u proizvode i usluge koji donose vrednost . "znanje koje se može konvertovati u vrednost". str. Sam izraz intelektualni kapital definiše se i interpretira na različite načine. Intelektualni kapital je "suma znanja svih ljudi u kompaniji.. definicija koju često ističu svi oni koji se bave intelektualnim kapitalom u preduzećima jeste : intelektualni kapital je nešto što se ne može materijalno odrediti .Socioeconomica – The Scientific Journal for Theory and Practice of Socioeconomic Development Vol. procesi. nego više produktivnog znanja kojim se stvara dodata vrednost. a sve što se može iskoristiti u cilju stvaranja prednosti. Stučnjaci koje se bave izučavanjem pojma intelektualnog kapitala i nematerijalne imovine naglašavaju da se nova vrednost i konkurentska prednost stvara pospešivanjem protoka znanja unutar organizacije i transformisanjem tog znanja u vrednost koja poprima oblike : relacionog kapitala . "intelektualni potencijal koji se može upotrebiti radi stvaranja bogatstva".sastavnih elemenata intelektualnog kapitala tj stvaranjem sinergijske veze sastavnih elemenata intelektualnog kapitala. jer kompanijama nisu potrebne veće zalihe znanja. N° 2. To je mogućnost da se znanje i apstraktna dobra pretvore u izvore bogatstva. robne marke i informacijska tehnologija. pojam intelektualni kapital još nema : potpunu . baze podataka. ali znanja koja doprinose konkurentskoj prednosti na tržištu". tačnu i jedinstvenu definiciju . 3 305 . on danas stvara Sundać. ali mu je definisana struktura .umova. 35. informacije. Pod pojmom intelektualnog kapitala isto tako podrazumeva se stvaralačka primena znanja u proizvodnji i bilo kojoj drugoj kreativnoj delatnosti . December. intelektualno vlasništvo. 2012 | mr Bljerim Haljilji – Intelektualni kapital kao determinanta kreiranja vrednosti i konkurentske prednosti kompanija unapređenje i vrednovanje znanja i njegovog ekonomski relevantnog pojavnog oblika. N. Zanimljivo je da u slučaju intelektualnog kapitala (za razliku od drugih vrsta kapitala) više ne mora uvek da bude i bolje. međutim stvaraju dodatnu vrednost u organizaciji i značajno utiču na dugoročnu profitabilnost i konkurentnost preduzeća 3. Dakle . Zagreb. Ali definicije i nisu toliko važne. (2003) "Korporacijska longituda. U biznisu je važna suština.Navigacija ekonomijom znanja". rada i poduzetništva. suštinski je važno sledeće: intelektualni kapital obuhvata neopipljive resurse. Zagreb. D. 1.. 303 – 312. intelektualnog kapitala. 27 .

već znanje. ponovo ću postati milioner u roku od godinu .5 U novoj ekonomiji fizička prisutnost prestaje biti važna. sigurnosti. M. Najvažnija je imovina danas intelektualna imovina koja nema fizičko vlasništvo. pp. Da bi kompanija realizovala tržišni uspeh potrebno je da poseduje konkurentsku prednost u vidu nižih troškova i diferencijacije proizvoda. Zbog toga. nastaje jedna jedinstvena globalna ekonomija.51.. U takvim uslovima kvalitet poslovanja predstavlja elementarni faktor konkurentnosti. Potrebno je razumeti da su konkurentske prednosti relativne. Z. transferisanje.1. Pitanje danas više nije što neka kompanija poseduje. upravljati i kontinuirano povećavati sopstveni intelektualni kapital.intenzivno. stvaranje vrednosti i vrednost kompanije su rezultat snage intelektualnog kapitala.8.intenzivno. za zaštitu i iskorišćavanje svoje neopipljive intelektualne imovine. gde svi mogu prodavati svima na planeti. (2008) O Konkurenciji. koji se bazira na stalnom unapređivanju produktivnosti rada i znanja. a ne apsolutne. kao i saznati metode pomoću kojih mogu svoja preduzeća pretvarati 5 6 Stojković. i sav moj novac. 2012 | mr Bljerim Haljilji – Intelektualni kapital kao determinanta kreiranja vrednosti i konkurentske prednosti kompanija gotovo 80% ekonomske vrednosti. sve obrazovanijih i informisanijih klijenata (potrošača). Posedovati konkurentsku prednost je isto kao i posedovati pištolj u borbi noževima 6. Značaj i uloga Intelektualnog kapitala u proizvođenju konkurentske prednosti kompanija . December. (2005) Upravljanje istraživanjem i razvojem. zajedno s nižim troškom. a u njemu intelektualni kapital. ali mi ostavite moje ljude. str. nižom cenom itd . kompanije moraju razviti osećaj za kreiranje. usluge. N° 2.. a ne o jednoj univerzalnoj i magičnoj soluciji. kombinaciji koja daje nadmoć. dizajna i pouzdanosti. Beograd: Megatrend univerzitet. Preduzeća moraju da ulažu sve značajnije napore da bi zadovoljili zahteve.Ako mi oduzmete sve moje čeličane. 2. uz strategiju dugotrajnog obezbeđivanja proizvoda i usluga visokog kvaliteta. kao što su superiornost u pogledu kvaliteta. Majkl Porter je popularizovao ideju da kompanija profitira ukoliko stvara relevantnu i održivu konkurentsku prednost. ali istovremeno od njih i kupovati. Beograd. Kompanije mogu da kreiraju konkurentsku prednost iz mnogobrojnih izvora. 306 . Finansije i Administraciju (FEFA) . Poslovanje kompanija postalo je sve više znanjem . prirodni resursi ili rad. na njemu se zasniva konkurentska prednost. uključujući permanentno inoviranje. Često se radi o jedinstvenoj kombinaciji svega nabrojanog.str. U ekonomiji znanja najvažniji ekonomski resurs za postizanje konkurentske prednosti više nije kapital. 1. već što ono zna i može učiniti.dve dana”. odnosno najvrednijeg oblika kapitala koju danas poseduju: svoju intelektualnu kapitala. Preduzetnici bi tako trebali prepoznati značaj intelektualnog kapitala. brzine. integrisanje. 303 – 312. Porter. Fakultet za Ekonomiju. Opstanak i uspeh na svetskom tržištu obezbediti će samo one kompanije koja budu sposobna da proizvodi. a sve manje kapitalno .Socioeconomica – The Scientific Journal for Theory and Practice of Socioeconomic Development Vol. E. umesto poslovanja zasnivanog na dosadašnjoj opipljivoj imovini..

a mnogo bitnije kolika je sposobnost njegovih zaposlenih da stvaraju vrednost (znanjem na toj imovini).prirodnih resursa. Taj novi način stvaranja vrednosti . 2012 | mr Bljerim Haljilji – Intelektualni kapital kao determinanta kreiranja vrednosti i konkurentske prednosti kompanija u preduzeća utemeljena na znanju.ukazuje na činjenicu da je za današnje kompanije manje bitno kolika mu je vrednost fizičke imovine. 2. Tradicionalni resursi preduzeća (zemlja i prirodni resursi.a to je upravljanjem intelektualnim kapitalom i kontinuiranim ulaganjem u njega . Današnja kretanja na području globalne privrede potvrđuju predviđanja mnogih ekonomista koji su već prije nekoliko decenija tvrdili kako je znanje.42. Ekonomski fakultet. voda i drugi prirodni resursi su na granici su svog ekonomskog iscrpljenja pa se firme moraju okretati. Više nije moguće kreirati rast baziran na kombinaciji klasičnih resursa .jer konkurentska prednost zasnovana na intelektualnom kapitalu omogućava stvaranje veće dodate vrednosti proizvodima i uslugama. upravljanja i kontinuiranog povećavanja sopstvenog intelektualnog kapitala. I doista. potpomognutih svim ostalim resursima.P. dok je uloga materijalne imovine sve manja u stvaranju novostvorene vrednosti. tj intelektualni kapital osnovni faktor na kojem će izrasti privredni razvoj u budućnosti. (1994) Razvoj društva znanja. ali su ostali sekundarni. 1994. (2002) Znanje . U današnje vreme resursi kao što su novac. radna snaga) nisu izgubili na značaju.Prednosti ulaganja u intelektualni kapital su daleko veće i održivije. Intelektualni kapital je ključni faktor za proizvođenje konkurentskih prednosti preduzeća .str . N° 2.. December. 7 8 Šundać. Znanje se sada posmatra kao sredstvo za ostvarivanje društvenih i ekonomskih rezultata. Permanentno unapređivanje produktivnosti intelektualnog kapitala jeste osnovni imperativ moderne ekonomije i svakako najznačajniji faktor u konkurentskoj borbi kompanija na savremenom tržištu. pretvoriti ga u intelektualni kapital. 303 – 312. jer je vreme postizanja konkurentske prednosti brže. U tom smislu upravljanje intelektualnim kapitalom i njegova uloga u prozvođenju konkurentskih prednosti ključno je pitanje za svako kompaniju. D. inovativnosti i sposobnosti sopstvenih radnika. Drucker F. U poslednih dvadesetak godina udeo nematerijalne imovine u ukupnoj vrednosti organizacije je sve veći. Oni se stiču ukoliko postoji znanje. 267. izvesnije i sigurnije.2. Stoga je zadatak savremenog menadžmenta upotrebiti znanje koje poseduje. nekom novom sigurnom resursu. koji će im obezbediti uspeh i stabilnu tržišnu poziciju7. Znanje8 danas predstavlja jedini značajni izvor preduzeća. bar u dogledno vreme.Socioeconomica – The Scientific Journal for Theory and Practice of Socioeconomic Development Vol. 1. 307 . Pregled br. Kako postati kompanije zasnovanim na Intelektualni kapital u ekonomiji znanja Evidentno je da u savremenim uslovima poslovanja. rada i kapitala. uspeh na tržištu mogu postići jedino kompanije koja će imati sposobnost proizvodnje. pp.temeljni ekonomski resurs. stvarajući sinergijsku vezu između mogućnosti i kreativnosti. došlo je do pomaka od ekonomije bazirane na ograničenim materijalnim resursima ka ekonomiji baziranoj na znanju. str . Rijeka. zemlja. 17 .

materijalno i nematerijalno. Beardwell.. Human Resource Management. p.. U većini profesija znanje se duplira svakih nekoliko godina. kapital u svakodnevnom poslovanju će imati: Oni koji koriste intelektualni kapital u svakodnevnom poslovanju će imati: • Bogatstvo . Razviti će korporacijsku kulturu koja potiče i ohrabruje zaposlene na proširenje svojih znanja i stvaranje novoga. Opšte gledano. Sundać. (2003).. te pridobiti nove. 52 . 303 – 312. • Postići će uspešniju komunikaciju unutar preduzeća.Gocic M. 10 11 9 Stankovic I. N° 2. L. a oni koji to ne budu činili neumitno će zaostajati! Pogotovo što se u poslednje vreme beleži trendstalno prisutne erozije. 1. rada i poduzetništva. and Holden. • Optimalno će iskoristiti sopstvene potencijale. • Delovati će lokalno i regionalno. N. • Kontaminiranu okolinu. i 2.. • Povećati tržišnu vrednost11. D. str . U ekonomiji znanja postojaće samo dve vrste ljudi (i preduzeća)10: 1. amortizacije znanja koje tokom tri do pet godina zastareva do 50% 9. Person Education. • Povećati će sposobnost stvaranja vrednosti. što znači da znanje svakoga od nas treba da se duplira svake 2 – 3 godine samo da bi “držali korak” sa promenama. ali is spoljnim okruženjem. Oni koji koriste intelektualni kapital u svakodnevnom poslovanju. December. Oni koji ne koriste intelektualni Neizvesnu sudbinu.str . Ministarstvo gospodarstva. Rešenje u tim novonastalim uslovima očituje se u primeni detaljno definisanih strategija razvoja pomoću kojih je moguće afirmisati i upravljati osnovnim resursom intelektualnim kapitalom. 15. (2009): „Intelektualni capital i upravljanje znanjem“ Beograd . može se smatrati da uspešnost poslovanja savremene kompanije zavisi od uspešnosti upravljanja materijalnom i nematerijalnom imovinom te organizacije.. pp. Švast. Zagreb.. Oni koji ne koriste intelektualni kapital u svakodnevnom poslovanju.(2009): Intelektualni capital temeljni čimbenik konkurentnosti poduzeća. 308 . • Stihijski razvoj. 2012 | mr Bljerim Haljilji – Intelektualni kapital kao determinanta kreiranja vrednosti i konkurentske prednosti kompanija Već sada je teško predvideti koja znanja i veštine će biti potrebne i tražene za narednih 10 godina. 36 . • Uspešnije će se suočiti s novim izazovima / promenama i sve brojnijom konkurencijom. • Maksimalno će iskoristiti nove resurse. Deljanin M. • Delovati će globalno. I. • Unaprediti će imidž preduzeća. • Pridobiti i zadržati postojeće potrošače.Socioeconomica – The Scientific Journal for Theory and Practice of Socioeconomic Development Vol.

organizovanja. stoga je jasno da uloga znanja i upravljanja znanjem postaje sve veća i postaje ključno strateško pitanje svake kompanije. ne znači da kapital više nije značajan već da će njegova uloga u budućnosti sve više biti u funkciji znanja. pp. kapital i zemlja već jedini značajan resurs. Znanje i inovacija postaju temeljni faktori opstanka i razvoja. Ovo je relativno nova disciplina. N° 2. povećanje dodatne vrednosti i stvaranje novih vrednosti posredstvom nove povezanosti i kombinacija komponenti intelektualnog kapitala. povezanosti i inovativnosti 13. skraćivanje vremena primene ideja i proizvodnje ..sve u cilju maksimizacije intelektualnog kapitala. pomoću kojega preduzeće obezbeđuje održivu konkurentsku prednost na tržištu. str. Upravljanje znanjem. šta će ih motivisati na rad i šta će im rad značiti12. može da doprinese uvećanju vrednosti i konkurentnosti.Socioeconomica – The Scientific Journal for Theory and Practice of Socioeconomic Development Vol. da bi intelektualni kapital mogao stvarati održivu konkurentsku prednost on mora biti u interaktivnom odnosu sa znanjem.. kao i stvaranje novoga znanja . Upravljanje znanjem je trajni proces sistematskog prikupljanja. R. naravno. Stoga savremeni trendovi tehnološkog razvoja dovode čoveka i upravljanje intelektualnog kapitala u samo središte poslovne strategije. otvara novo vreme – vreme ekonomije znanja koja zahteva multidisciplinarni pristup i usvajanje potpuno novih pravila poslovanja i korenito preispitivanje korporativnih vrednosti i poslovnih modela.To znači da razlika između kompanije budućnosti i njezine današnje kopije neće se sastojati u tome šta se i kojom opremom proizvodi. a saglasno tome "radnici znanja" najvažniji pojedinačni kapital preduzeća. Upravljanje znanjem je prepoznato kao temeljna aktivnost za sticanje. Prvenstveno je upravljanje znanjem usmereno na stvaranje uslova u preduzeću koji omogućavaju prikupljanje.. Andriesen D. 13 12 309 . 303 – 312. unapređivanjem njegove efikasnosti. razvoj i održivost intelektualnog kapitala u preduzeću. Ovo.stvaranje kompanija sa visokim učinkom kroz upravljanje znanjem kao vrednošću“. December... 124. razmenu. (1993): "The New Paradigm of Business". kako će oni proizvoditi.(2006): „Dividenda znanja . tačnije tokovima znanja.. 47 . transformaciju postojećeg znanja. Međutim. str . Lekan Depre F. Harris. Uticaj upravljanja znanjem na inovativnost i održivu konkurentnost kompanija U celom se svetu uspostavlja ekonomija temeljena na znanju. Znanje nije jedan od resursa ili tradicionalnih faktora proizvodnje kao što rad. a time i održive konkurentske prednosti. 1. već ko će proizvoditi. čuvanja i deljenja znanja u svrhu postizanja ciljeva organizacije. Pedigree Books. Uspešno upravljanje znanjem ima za kompanije nekoliko efekte : ubrzavanje krivulje učenja . Operativna definicija upravljanja znanjem odnosi se u prvom redu na organizacione procese koji nastoje stvoriti sinergijsko poslovanje kombinovanjem i procesuiranjem informacija i podataka dobijenih uz pomoć IT-a sa kreativnošću i inovativnošću ljudskih bića. smanjivanje troškova i ulaganja boljim povezivanjem i korišćenjem intelektualnog kapitala . Tisen R. 2012 | mr Bljerim Haljilji – Intelektualni kapital kao determinanta kreiranja vrednosti i konkurentske prednosti kompanija 3.

podrazumeva samo da se dosegne nit. A. distribuiraju ih kroz organizaciju i otelovljuju ih kroz tehnologiju. visoko obrazovanih stručnjaka u kreiranju. 2012 | mr Bljerim Haljilji – Intelektualni kapital kao determinanta kreiranja vrednosti i konkurentske prednosti kompanija Posvećivanje sve više pažnje inovativnosti . 2000. baš kao i svaki privredni sistem. December. Golden marketing.sposobnosti transformacije ideje u korisne pronalaske odnosno proizvode . Znanje je ono što kupujemo i prodajemo. operativni procesi. Castells .govori. kao glavni izvor produktivnosti15. Sve razvijene države u svetu zasnivaju svoju razvojnu strategiju na širenju intelektualnog kapitala kao glavnog resursa koji može obezbediti konkurenske prednosti u proizvodnji. 1. a najvažnije umeće postaje zadržati kreativne i darovite ljude. čiji su putevi analize činjenica vrlo razgranati. Fizičke sposobnosti i veštine postaju sve manje važne.umesto njih to postaje nematerijalna. Poslovanje savremenih kompanija sve više se zasniva na neopipljivoj imovini. pp. marketingu i drugim oblastima.Socioeconomica – The Scientific Journal for Theory and Practice of Socioeconomic Development Vol. proizvodnji. Zaključak Znanje je danas nužnost i ključ održivih konkurentskih prednosti. Smatra se da se ključno razumevanje pokretačkog duha nalazi u inovatinosti. Znanje kao intelektualni kapital je postalo osnovni izvor stvaranja održivih konkurentskih prednosti kompanija i zadovoljenja dinamično rastuće potrošačke tražnje.. 52 14 310 . tehnologija. (2000) : Informacijsko doba: Ekonomija. a interpretacije često višeznačne. u informacionom načinu razvoja posebno je snažno delovanje znanja na samo znanje. Ne može se pomirisati ili dodirnuti. Zato zahteva se sve više veština i sposobnosti zaposlenih – raznovrsnih profila. N° 2. a i njene primarne sirovine postali su dokumentovano i zaštićeno znanje: inovacije. 15 Ibid. u odnosu na kongitivne. korporacijske baze znanja i sl. Težište rada se sa fizičke prebacuje se na intelektualnu i psihičku energiju ljudi. Shvatiti i razumeti inovativnost. izvagati ili izmeriti dimenzije. niti fizički rad. 303 – 312. 37. koja povezuje sve ostale14. Glavni produkti nove ekonomije. Zagreb . koja ima mogućnost da stvara konkurentsku prednost i dodatnu vrednost. niti mašine. 4. Upravljanje znanjem utoliko je specifično i mora predstavljati izazov za svakog menadžera jer je svaki čovjek jedinstven. alati ili fabrike . U dobu digitalne ekonomije sa fokusom na znanje upotreba informacija i znanja postaje jednako važna kao i njihova proizvodnja. velikih fabrika ili bankovnih računa.. Ključni resursi danas potrebni za stvaranje konkurentske prednosti nisu više zemlja. Ovo novo doba ne zasniva se samo na savremenoj informacionoj tehnologiji. U vremenu brzih promena i nesigurnosti uspešna su one kompanije koja kontinuirano stvaraju nova znanja. dizajniranju. društvo i kultura: Uspon umreženog društva. str. već na formalnom i prećutnom znanju čoveka da te informacije usmeri u ekonomske aktivnosti. intelektualni kapital. Znanje je postalo mnogo vrednije i mnogo jače pokretačko sredstvo od prirodnih izvora. str. patenti. zaštitni znakovi. da je nastupio period u kome inovativnost treba da se svestrano sagleda. proizvode i usluge. M .

raste značaj upravljanja znanjem. 10.(2000). Ekonomski fakultet Rijeka. Stankovic I. Sundać. N° 2. (2003) Knowledge Menagement. Krstić B.. Švast.stvaranje kompanija sa visokim učinkom kroz upravljanje znanjem kao vrednošću“.Socioeconomica – The Scientific Journal for Theory and Practice of Socioeconomic Development Vol.. Golden marketing. (2009): „Intelektualni kapital i upravljanje znanjem“ Beograd . Deljanin M.. I. (2003) : "Korporacijska longituda... društvo i kultura: Uspon umreženog društva. (1993): "The New Paradigm of Business". 12. Stojković.. Harris. Adamović. P.. Differo. rada i poduzetništva. M . 1. čija primena povećava šanse za perspektivnim razvojem. Pregled br. (2003).P.: (2010) Politička ekonomija industrije znanja – elementi teorije i prakse. Janošević. koja potencira ulogu znanja u stvaranju ekonomskih dobara. Adižes : Novi Sad. Mašić B. 2. 2012 | mr Bljerim Haljilji – Intelektualni kapital kao determinanta kreiranja vrednosti i konkurentske prednosti kompanija Paralelno s razvojem ekonomije znanja.(2007): „Upravljanje performansama preduzeća“. Edvinsson. Sundać D. N.(2005):Upravljanje u novom društvu .. Verzal. Tisen R. Rijeka.. Z.(2007) : Upravljanje znanjem. Person Education. Andriesen D.(1998) : Prilozi za novu ekonomsku znanost. (2008) : O Konkurenciji..temeljni ekonomski resurs. Milačić V. Svučilište u Rijeci. Zagreb . 8... Sundać. Zelenović. Zagreb. Human Resource Management. (2003). 11. 19. E .(2009) : Intelektualni capital temeljni čimbenik konkurentnosti poduzeća. Drucker F. B. Fakultet za menadžment „Braća Karić“ Beograd. Razvoj društva znanja. R. 267.(2006) : „Dividenda znanja .Navigacija ekonomijom znanja". Literatura 1. Inteligentno privređivanje i efektivni menadžment. Pedigree Books.. Adizes: Novi Sad. Univerzitet Braća Karić. Fakultet tehničkih nauka. 13. Sekulić V. and Holden. Finansije i Administraciju (FEFA) . Pržulj Ž. 7. L.(2005): Menadžment ljudskih resursa i upravljanje znanjem. 20. (2006). Informacijsko doba: Ekonomija. Ekonomski fakultet. Ž. 14.Gocic M. 6. 16.. D. 1994. M . 18. L. 5.. D. Beograd. 4. Tehnički fakultet "Mihajlo Pupin". 303 – 312. Beograd. 3. 311 . Zbornik radova sa naučnog skupa„Knowledge Menagement“. D. Novi Sad. Lekan Depre F. prenosa i primene znanja.. Zbornik radova: Knowledge management.. Zagreb. Fakultet za Ekonomiju... 15. FTN: Novi Sad. 17. Rijeka. December. Castells . pp. (2002) : Znanje . (2005): Upravljanje istraživanjem i razvojem. Beardwell. Moj pogled na menadžment.. 9.. Niš. Fakultet za menadžment. a zasniva se na ljudskim resursima kao generatorima znanja i informacionim tehnologijama kao instrumentalnoj pretpostavci čuvanja. Ministarstvo gospodarstva. Zrenjanin. Drucker. Drucker P. Porter. Beograd: Megatrend univerzitet.

In another words organizations don’t use its competetive advantages. within the framework of the enterprise. and to provide. 312 . Keywords: intellectual capital. knowledge. 303 – 312. knowledge represents one of the most important origin of growth and development and one of the fundamental factors of comparative adventages for companies. such a climate where its innovativeness and creativity will be fully expressed. 2012 | mr Bljerim Haljilji – Intelektualni kapital kao determinanta kreiranja vrednosti i konkurentske prednosti kompanija ***** Abstract In conteporary turbulent business conditions. knowledge management has the assignment to attract. knowledge management (KM). December. keep and increase continually the possibilities of intellectual capital. competitive advantage.Socioeconomica – The Scientific Journal for Theory and Practice of Socioeconomic Development Vol. Therefore. 1. pp. N° 2. In a todays market game a great number of companies doesn’t accomplish expected resultes.