Intelektualni Kapital Kao Determinanta Kreiranja Vrednosti I Konkurentske Prednosti Kompanija

Socioeconomica The Scientific Journal for Theory and Practice of Socioeconomic Development
Vol. 1, N 2, pp. 303 312. December, 2012 | mr Bljerim Haljilji Intelektualni kapital kao determinanta kreiranja vrednosti i konkurentske prednosti kompanija
Struni lanak UDK : 330.14 :005.94 JEL : O34, E24
INTELEKTUALNI KAPITAL KAO DETERMINANTA KREIRANJA VREDNOSTI I KONKURENTSKE PREDNOSTI KOMPANIJA

INTELLECTUAL CAPITAL AS A DETERMINANT OF VALUE CREATION AND COMPETITIVE ADVANTAGE OF COMPANIES1
mr Bljerim Haljilji
Apstrakt
U savremenim turbulentnim uslovima poslovanja znanje predstavlja jedan od kljunih izvora rasta i razvoja i jedan od fundamentalnih faktora komparativnih prednosti za kompanije.U trinoj utakmici veliki broj kompanija ne ostvaruje oekivane rezultate, odnosno ne koristi svoje konkurentske prednosti. Jedan od moguih razloga za takvo stanje je neadekvatno korienje postojeeg znanja u kompaniji . Zbog toga, menadment znanja ima zadatak da privue,zadri i kontinuirano poveava mogunosti intelektualnog kapitala, te da u okviru kompanije obezbedi takvu klimu u kojoj ce njihova inovativnost i kreativnost doi do izraaja. Kljune rei: intelektualni kapital, konkurentska prednost, znanje, upravljanje znanjem (KM)
Rad primljen 30.08.2012. godine. Odobren za objavljivanje 19.10.2012. godine. Kontakt autora: afrodita_crnisanin@yahoo.com. Rad primljen tokom 3. Meunarodne naune konferencije Savremena znanja i novi izvori energije u funkciji drutveno ekonomskog razvoja, Novi Pazar.
303
1. Uvod U uslovima ekspanzije modernih tehnologija, posebno razvoja telekomunikacionih sistema i Interneta, pravila globalnog poslovanja radikalno menjaju prirodu poslovanja i odnos prema konkurentnosti. Kompanije koja kontinuirano prate nove trendove i ulau u sopstveni razvoj intelektualnog kapitala ostvaruju konkurentsku prednost u odnosu na one kompanije koje se dre tradicionalnih metoda poslovanja. Aktuelna globalna finansijska i ekonomska kriza preobrazila je celokupnu svetsku ekonomiju i otvorila nove izazove i perspektive. Konkurentska borba u postkriznoj etapi, dobija drugaija obeleja u odnosu na karakter konkurencije u pretkriznom hiperglobalizacijskom periodu. Dananja situacija na tritu koju karakterie estoka konkurencija i mnogobrojne promene u okolini koja nas okruuje, razlog je pojave sve veeg broja kompanija koje se susreu sa problemom stagnacije i nazadovanja u poslovanju. Ono to je danas sigurno jeste da e uspeti samo one kompanije koje su nauile da se brzo i uspeno prilagoavaju i menjaju u novonastalim situacijama koje diktira trite. Niko vie ne moe sebi priutiti ponaanje koje nije u skladu sa okolinom, neulaganjem u sopstveni razvoj intelektualnog kapitala i nerazlikovanjem od konkurenata. Upravo zbog navedenog, potrebno je traiti modalitete koji bi mogli pomoi ne samo da se preduzea orijentiu ka tritu, ve da takvu orijentaciju iskoriste kao nain za ostvarenje dugorono odrive konkurentske prednosti. U ekonomiji znanja najvaniji ekonomski resurs za postizanje konkurentske prednosti vie nije kapital, prirodni resursi ili rad, ve znanje, a u njemu intelektualni kapital. Intelektualni kapital je kljuni faktor za proizvoenje konkurentskih prednosti kompanija - jer konkurentska prednost zasnovana na intelektualnom kapitalu omoguava stvaranje vee dodate vrednosti proizvodima i uslugama. Taj novi nain stvaranja vrednosti - a to je upravljanjem intelektualnim kapitalom i kontinuiranim ulaganjem u njega - ukazuje na injenicu da je za dananje kompanije manje bitno kolika mu je vrednost fizike imovine, a mnogo bitnije kolika je sposobnost njegovih zaposlenih da stvaraju vrednost (znanjem na toj imovini). Prelazak u ekonomiju zasnovanu na znanju nije mogu bez odgovarajueg obrazovanja, koje ne samo po obimu i sadraju, dobija konture nove industrije znanja2. Stoga je zadatak savremenog menadmenta upravljati znanjem koje poseduje, pretvoriti ga u intelektualni kapital, stvarajui sinergijsku vezu izmeu mogunosti i kreativnosti, inovativnosti i sposobnosti sopstvenih radnika, potpomognutih svim ostalim resursima. 2. Pojam i koncept intelektualnog kapitala U vremenu u kojem znanje postaje motor korporativnog razvoja i dugorone konkurentnosti na tritu, nasluuju se i najvei izazovi ekonomije 21. veka - definisanje, upravljanje, merenje,
Milai V., (2010) Politika ekonomija industrije znanja elementi teorije i prakse, Novi Sad, Fakultet tehnikih nauka. str . 13 .
2
304
unapreenje i vrednovanje znanja i njegovog ekonomski relevantnog pojavnog oblika, intelektualnog kapitala. Intelektualni kapital je znanje, informacije, intelektualno vlasnitvo, iskustvo zaposlenih koje oni pretvaraju u vrednosti na tritu, a sve to se moe iskoristiti u cilju stvaranja prednosti. Sam izraz intelektualni kapital definie se i interpretira na razliite naine. Intelektualni kapital je "suma znanja svih ljudi u kompaniji, ali znanja koja doprinose konkurentskoj prednosti na tritu", "znanje koje se moe konvertovati u vrednost", "intelektualni potencijal koji se moe upotrebiti radi stvaranja bogatstva", "snaga kolektivnog uma". Zanimljivo je da u sluaju intelektualnog kapitala (za razliku od drugih vrsta kapitala) vie ne mora uvek da bude i bolje, jer kompanijama nisu potrebne vee zalihe znanja, nego vie produktivnog znanja kojim se stvara dodata vrednost. Intelektualni kapital je relativno nova , sloena ekonomska kategorija koja predstavlja sve faktore poslovanja koji nisu eksplicitno izraeni u tradicionalnim finansijskim izvetajima , meutim stvaraju dodatnu vrednost u organizaciji i znaajno utiu na dugoronu profitabilnost i konkurentnost preduzea 3. Pod pojmom intelektualnog kapitala isto tako podrazumeva se stvaralaka primena znanja u proizvodnji i bilo kojoj drugoj kreativnoj delatnosti , Sposobnost da se nevidljiva imovina poput znanja pretvara u proizvode i usluge koji donose vrednost . U poslednje vreme , definicija koju esto istiu svi oni koji se bave intelektualnim kapitalom u preduzeima jeste : intelektualni kapital je neto to se ne moe materijalno odrediti , ali vas moe uiniti bogatim i doneti vam konkurentsku prednost . Dakle , pojam intelektualni kapital jo nema : potpunu , tanu i jedinstvenu definiciju , ali mu je definisana struktura . Stunjaci koje se bave izuavanjem pojma intelektualnog kapitala i nematerijalne imovine naglaavaju da se nova vrednost i konkurentska prednost stvara pospeivanjem protoka znanja unutar organizacije i transformisanjem tog znanja u vrednost koja poprima oblike : relacionog kapitala , ljudskog kapitala i strukturnog kapitala - sastavnih elemenata intelektualnog kapitala tj stvaranjem sinergijske veze sastavnih elemenata intelektualnog kapitala. Iz navedenog sledi da intelektualni kapital predstavlja kombinaciju ljudskog kapitala- umova, vetina, uvida i potencijala lanova organizacije i strukturalnog kapitala odnosno stvari koje predstavljaju klijenti, procesi, baze podataka, robne marke i informacijska tehnologija. To je mogunost da se znanje i apstraktna dobra pretvore u izvore bogatstva, umnaajui ljudski kapital strukturalnim kapitalom4 . Ali definicije i nisu toliko vane. U biznisu je vana sutina. A vezano za intelektualni kapital, sutinski je vano sledee: intelektualni kapital obuhvata neopipljive resurse, on danas stvara
Sunda, D., vast, N., (2009) Intelektualni capital temeljni imbenik konkurentnosti poduzea, Ministarstvo gospodarstva, rada i poduzetnitva, Zagreb,. str. 27 . 4 Edvinsson, L., (2003) "Korporacijska longituda.- Navigacija ekonomijom znanja", Differo, Zagreb, str. 35.
305
gotovo 80% ekonomske vrednosti, na njemu se zasniva konkurentska prednost, stvaranje vrednosti i vrednost kompanije su rezultat snage intelektualnog kapitala. 2.1. Znaaj i uloga Intelektualnog kapitala u proizvoenju konkurentske prednosti kompanija
,,Ako mi oduzmete sve moje eliane, i sav moj novac, ali mi ostavite moje ljude, ponovo u postati milioner u roku od godinu - dve dana.5 U novoj ekonomiji fizika prisutnost prestaje biti vana; nastaje jedna jedinstvena globalna ekonomija, gde svi mogu prodavati svima na planeti, ali istovremeno od njih i kupovati. Pitanje danas vie nije to neka kompanija poseduje, ve to ono zna i moe uiniti. Poslovanje kompanija postalo je sve vie znanjem - intenzivno, a sve manje kapitalno - intenzivno. Najvanija je imovina danas intelektualna imovina koja nema fiziko vlasnitvo. Zbog toga, umesto poslovanja zasnivanog na dosadanjoj opipljivoj imovini, kompanije moraju razviti oseaj za kreiranje, transferisanje, integrisanje, za zatitu i iskoriavanje svoje neopipljive intelektualne imovine, odnosno najvrednijeg oblika kapitala koju danas poseduju: svoju intelektualnu kapitala. Kompanije mogu da kreiraju konkurentsku prednost iz mnogobrojnih izvora, kao to su superiornost u pogledu kvaliteta, brzine, sigurnosti, usluge, dizajna i pouzdanosti, zajedno s niim trokom, niom cenom itd . esto se radi o jedinstvenoj kombinaciji svega nabrojanog, a ne o jednoj univerzalnoj i maginoj soluciji, kombinaciji koja daje nadmo. Potrebno je razumeti da su konkurentske prednosti relativne, a ne apsolutne. Majkl Porter je popularizovao ideju da kompanija profitira ukoliko stvara relevantnu i odrivu konkurentsku prednost. Posedovati konkurentsku prednost je isto kao i posedovati pitolj u borbi noevima 6. Da bi kompanija realizovala trini uspeh potrebno je da poseduje konkurentsku prednost u vidu niih trokova i diferencijacije proizvoda, uz strategiju dugotrajnog obezbeivanja proizvoda i usluga visokog kvaliteta, ukljuujui permanentno inoviranje. Preduzea moraju da ulau sve znaajnije napore da bi zadovoljili zahteve, sve obrazovanijih i informisanijih klijenata (potroaa). U takvim uslovima kvalitet poslovanja predstavlja elementarni faktor konkurentnosti, koji se bazira na stalnom unapreivanju produktivnosti rada i znanja. U ekonomiji znanja najvaniji ekonomski resurs za postizanje konkurentske prednosti vie nije kapital, prirodni resursi ili rad, ve znanje, a u njemu intelektualni kapital. Opstanak i uspeh na svetskom tritu obezbediti e samo one kompanije koja budu sposobna da proizvodi, upravljati i kontinuirano poveavati sopstveni intelektualni kapital. Preduzetnici bi tako trebali prepoznati znaaj intelektualnog kapitala, kao i saznati metode pomou kojih mogu svoja preduzea pretvarati
5 6
Stojkovi, Z. (2005) Upravljanje istraivanjem i razvojem, Beograd: Megatrend univerzitet.str.8. Porter, E., M., (2008) O Konkurenciji, Fakultet za Ekonomiju, Finansije i Administraciju (FEFA) , Beograd,
str.51.
306
u preduzea utemeljena na znanju. Permanentno unapreivanje produktivnosti intelektualnog kapitala jeste osnovni imperativ moderne ekonomije i svakako najznaajniji faktor u konkurentskoj borbi kompanija na savremenom tritu. U poslednih dvadesetak godina udeo nematerijalne imovine u ukupnoj vrednosti organizacije je sve vei, dok je uloga materijalne imovine sve manja u stvaranju novostvorene vrednosti. U dananje vreme resursi kao to su novac, zemlja, voda i drugi prirodni resursi su na granici su svog ekonomskog iscrpljenja pa se firme moraju okretati, bar u dogledno vreme, nekom novom sigurnom resursu, koji e im obezbediti uspeh i stabilnu trinu poziciju7.Prednosti ulaganja u intelektualni kapital su daleko vee i odrivije, jer je vreme postizanja konkurentske prednosti bre, izvesnije i sigurnije. Znanje8 danas predstavlja jedini znaajni izvor preduzea. Tradicionalni resursi preduzea (zemlja i prirodni resursi, radna snaga) nisu izgubili na znaaju, ali su ostali sekundarni. Oni se stiu ukoliko postoji znanje. Znanje se sada posmatra kao sredstvo za ostvarivanje drutvenih i ekonomskih rezultata. Dananja kretanja na podruju globalne privrede potvruju predvianja mnogih ekonomista koji su ve prije nekoliko decenija tvrdili kako je znanje, tj intelektualni kapital osnovni faktor na kojem e izrasti privredni razvoj u budunosti. I doista, dolo je do pomaka od ekonomije bazirane na ogranienim materijalnim resursima ka ekonomiji baziranoj na znanju. Vie nije mogue kreirati rast baziran na kombinaciji klasinih resursa - prirodnih resursa, rada i kapitala. Intelektualni kapital je kljuni faktor za proizvoenje konkurentskih prednosti preduzea - jer konkurentska prednost zasnovana na intelektualnom kapitalu omoguava stvaranje vee dodate vrednosti proizvodima i uslugama. Taj novi nain stvaranja vrednosti - a to je upravljanjem intelektualnim kapitalom i kontinuiranim ulaganjem u njega - ukazuje na injenicu da je za dananje kompanije manje bitno kolika mu je vrednost fizike imovine, a mnogo bitnije kolika je sposobnost njegovih zaposlenih da stvaraju vrednost (znanjem na toj imovini). Stoga je zadatak savremenog menadmenta upotrebiti znanje koje poseduje, pretvoriti ga u intelektualni kapital, stvarajui sinergijsku vezu izmeu mogunosti i kreativnosti, inovativnosti i sposobnosti sopstvenih radnika, potpomognutih svim ostalim resursima. 2.2. Kako postati kompanije zasnovanim na Intelektualni kapital u ekonomiji znanja
Evidentno je da u savremenim uslovima poslovanja, uspeh na tritu mogu postii jedino kompanije koja e imati sposobnost proizvodnje, upravljanja i kontinuiranog poveavanja sopstvenog intelektualnog kapitala. U tom smislu upravljanje intelektualnim kapitalom i njegova uloga u prozvoenju konkurentskih prednosti kljuno je pitanje za svako kompaniju.
7 8
unda, D., (2002) Znanje - temeljni ekonomski resurs, Ekonomski fakultet, Rijeka.str .42. Drucker F.P. (1994) Razvoj drutva znanja, Pregled br. 267, 1994. str . 17 .
307
Ve sada je teko predvideti koja znanja i vetine e biti potrebne i traene za narednih 10 godina. U veini profesija znanje se duplira svakih nekoliko godina, to znai da znanje svakoga od nas treba da se duplira svake 2 3 godine samo da bi drali korak sa promenama, a oni koji to ne budu inili neumitno e zaostajati! Pogotovo to se u poslednje vreme belei trendstalno prisutne erozije, amortizacije znanja koje tokom tri do pet godina zastareva do 50% 9. Reenje u tim novonastalim uslovima oituje se u primeni detaljno definisanih strategija razvoja pomou kojih je mogue afirmisati i upravljati osnovnim resursom intelektualnim kapitalom. U ekonomiji znanja postojae samo dve vrste ljudi (i preduzea)10: 1. Oni koji ne koriste intelektualni kapital u svakodnevnom poslovanju, i 2. Oni koji koriste intelektualni kapital u svakodnevnom poslovanju. Oni koji ne koriste intelektualni Neizvesnu sudbinu, Stihijski razvoj, Kontaminiranu okolinu, Delovati e lokalno i regionalno. kapital u svakodnevnom poslovanju e imati:
Oni koji koriste intelektualni kapital u svakodnevnom poslovanju e imati: Bogatstvo - materijalno i nematerijalno, Uspenije e se suoiti s novim izazovima / promenama i sve brojnijom konkurencijom, Maksimalno e iskoristiti nove resurse, Delovati e globalno, Optimalno e iskoristiti sopstvene potencijale, Poveati e sposobnost stvaranja vrednosti, Unaprediti e imid preduzea, Pridobiti i zadrati postojee potroae, te pridobiti nove, Postii e uspeniju komunikaciju unutar preduzea, ali is spoljnim okruenjem, Razviti e korporacijsku kulturu koja potie i ohrabruje zaposlene na proirenje svojih znanja i stvaranje novoga, Poveati trinu vrednost11. Opte gledano, moe se smatrati da uspenost poslovanja savremene kompanije zavisi od uspenosti upravljanja materijalnom i nematerijalnom imovinom te organizacije.
Beardwell, I. and Holden, L. (2003), Human Resource Management, Person Education. p. 52 . Sunda, D., vast, N.,(2009): Intelektualni capital temeljni imbenik konkurentnosti poduzea, Ministarstvo gospodarstva, rada i poduzetnitva, Zagreb,. str . 15.
10 11 9
Stankovic I.,Gocic M., Deljanin M., (2009): Intelektualni capital i upravljanje znanjem Beograd .str . 36 .
308
3. Uticaj upravljanja znanjem na inovativnost i odrivu konkurentnost kompanija U celom se svetu uspostavlja ekonomija temeljena na znanju, stoga je jasno da uloga znanja i upravljanja znanjem postaje sve vea i postaje kljuno strateko pitanje svake kompanije. Upravljanje znanjem je trajni proces sistematskog prikupljanja, organizovanja, uvanja i deljenja znanja u svrhu postizanja ciljeva organizacije. Znanje nije jedan od resursa ili tradicionalnih faktora proizvodnje kao to rad, kapital i zemlja ve jedini znaajan resurs, a saglasno tome "radnici znanja" najvaniji pojedinani kapital preduzea. Ovo, naravno, ne znai da kapital vie nije znaajan ve da e njegova uloga u budunosti sve vie biti u funkciji znanja.To znai da razlika izmeu kompanije budunosti i njezine dananje kopije nee se sastojati u tome ta se i kojom opremom proizvodi, ve ko e proizvoditi, kako e oni proizvoditi, ta e ih motivisati na rad i ta e im rad znaiti12. Operativna definicija upravljanja znanjem odnosi se u prvom redu na organizacione procese koji nastoje stvoriti sinergijsko poslovanje kombinovanjem i procesuiranjem informacija i podataka dobijenih uz pomo IT-a sa kreativnou i inovativnou ljudskih bia. Ovo je relativno nova disciplina, otvara novo vreme vreme ekonomije znanja koja zahteva multidisciplinarni pristup i usvajanje potpuno novih pravila poslovanja i korenito preispitivanje korporativnih vrednosti i poslovnih modela. Upravljanje znanjem, tanije tokovima znanja, moe da doprinese uveanju vrednosti i konkurentnosti, unapreivanjem njegove efikasnosti, povezanosti i inovativnosti 13. Upravljanje znanjem je prepoznato kao temeljna aktivnost za sticanje, razvoj i odrivost intelektualnog kapitala u preduzeu, a time i odrive konkurentske prednosti. Prvenstveno je upravljanje znanjem usmereno na stvaranje uslova u preduzeu koji omoguavaju prikupljanje, razmenu, transformaciju postojeeg znanja, kao i stvaranje novoga znanja - sve u cilju maksimizacije intelektualnog kapitala, pomou kojega preduzee obezbeuje odrivu konkurentsku prednost na tritu. Meutim, da bi intelektualni kapital mogao stvarati odrivu konkurentsku prednost on mora biti u interaktivnom odnosu sa znanjem. Uspeno upravljanje znanjem ima za kompanije nekoliko efekte : ubrzavanje krivulje uenja , skraivanje vremena primene ideja i proizvodnje , smanjivanje trokova i ulaganja boljim povezivanjem i korienjem intelektualnog kapitala , poveanje dodatne vrednosti i stvaranje novih vrednosti posredstvom nove povezanosti i kombinacija komponenti intelektualnog kapitala. Stoga savremeni trendovi tehnolokog razvoja dovode oveka i upravljanje intelektualnog kapitala u samo sredite poslovne strategije. Znanje i inovacija postaju temeljni faktori opstanka i razvoja.
Harris, R., (1993): "The New Paradigm of Business", Pedigree Books,. str. 124. Tisen R., Andriesen D., Lekan Depre F.,(2006): Dividenda znanja - stvaranje kompanija sa visokim uinkom kroz upravljanje znanjem kao vrednou,. str . 47 .
13 12
309
Posveivanje sve vie panje inovativnosti - sposobnosti transformacije ideje u korisne pronalaske odnosno proizvode - govori, da je nastupio period u kome inovativnost treba da se svestrano sagleda. Shvatiti i razumeti inovativnost, iji su putevi analize injenica vrlo razgranati, a interpretacije esto vieznane, podrazumeva samo da se dosegne nit, koja povezuje sve ostale14. Smatra se da se kljuno razumevanje pokretakog duha nalazi u inovatinosti. A, u informacionom nainu razvoja posebno je snano delovanje znanja na samo znanje, kao glavni izvor produktivnosti15. Zato zahteva se sve vie vetina i sposobnosti zaposlenih raznovrsnih profila, visoko obrazovanih strunjaka u kreiranju, dizajniranju, proizvodnji, marketingu i drugim oblastima. Teite rada se sa fizike prebacuje se na intelektualnu i psihiku energiju ljudi, a najvanije umee postaje zadrati kreativne i darovite ljude. Upravljanje znanjem utoliko je specifino i mora predstavljati izazov za svakog menadera jer je svaki ovjek jedinstven, ba kao i svaki privredni sistem. 4. Zakljuak Znanje je danas nunost i klju odrivih konkurentskih prednosti. U vremenu brzih promena i nesigurnosti uspena su one kompanije koja kontinuirano stvaraju nova znanja, distribuiraju ih kroz organizaciju i otelovljuju ih kroz tehnologiju, proizvode i usluge. U dobu digitalne ekonomije sa fokusom na znanje upotreba informacija i znanja postaje jednako vana kao i njihova proizvodnja. Ovo novo doba ne zasniva se samo na savremenoj informacionoj tehnologiji, ve na formalnom i preutnom znanju oveka da te informacije usmeri u ekonomske aktivnosti. Fizike sposobnosti i vetine postaju sve manje vane, u odnosu na kongitivne. Glavni produkti nove ekonomije, a i njene primarne sirovine postali su dokumentovano i zatieno znanje: inovacije, operativni procesi, patenti, zatitni znakovi, tehnologija, korporacijske baze znanja i sl. Znanje je ono to kupujemo i prodajemo. Ne moe se pomirisati ili dodirnuti, izvagati ili izmeriti dimenzije. Znanje je postalo mnogo vrednije i mnogo jae pokretako sredstvo od prirodnih izvora, velikih fabrika ili bankovnih rauna. Kljuni resursi danas potrebni za stvaranje konkurentske prednosti nisu vie zemlja, niti fiziki rad, niti maine, alati ili fabrike - umesto njih to postaje nematerijalna, intelektualni kapital. Sve razvijene drave u svetu zasnivaju svoju razvojnu strategiju na irenju intelektualnog kapitala kao glavnog resursa koji moe obezbediti konkurenske prednosti u proizvodnji. Znanje kao intelektualni kapital je postalo osnovni izvor stvaranja odrivih konkurentskih prednosti kompanija i zadovoljenja dinamino rastue potroake tranje. Poslovanje savremenih kompanija sve vie se zasniva na neopipljivoj imovini, koja ima mogunost da stvara konkurentsku prednost i dodatnu vrednost.
Castells , M ., (2000) : Informacijsko doba: Ekonomija, drutvo i kultura: Uspon umreenog drutva, Golden marketing, Zagreb , str. 37. 15 Ibid., 2000, str. 52
14
310
Paralelno s razvojem ekonomije znanja, koja potencira ulogu znanja u stvaranju ekonomskih dobara, raste znaaj upravljanja znanjem, ija primena poveava anse za perspektivnim razvojem, a zasniva se na ljudskim resursima kao generatorima znanja i informacionim tehnologijama kao instrumentalnoj pretpostavci uvanja, prenosa i primene znanja. Literatura 1. Adamovi, ., Janoevi, B.,(2007) : Upravljanje znanjem, Tehniki fakultet "Mihajlo Pupin", Zrenjanin. 2. Beardwell, I. and Holden, L. (2003), Human Resource Management, Person Education. 3. Castells , M .,(2000)., Informacijsko doba: Ekonomija, drutvo i kultura: Uspon umreenog drutva, Golden marketing, Zagreb. 4. Drucker F.P. Razvoj drutva znanja, Pregled br. 267, 1994. 5. Drucker P.,(2005):Upravljanje u novom drutvu , Adies : Novi Sad. 6. Drucker, P. (2006). Moj pogled na menadment. Adizes: Novi Sad. 7. Edvinsson, L., (2003) : "Korporacijska longituda.- Navigacija ekonomijom znanja", Differo, Zagreb. 8. Harris, R., (1993): "The New Paradigm of Business", Pedigree Books. 9. Krsti B., Sekuli V.,(2007): Upravljanje performansama preduzea, Ekonomski fakultet, Ni. 10. Mai B., (2003) Knowledge Menagement, Zbornik radova sa naunog skupaKnowledge Menagement, Fakultet za menadment, Univerzitet Braa Kari, Beograd. 11. Milai V.: (2010) Politika ekonomija industrije znanja elementi teorije i prakse, Novi Sad, Fakultet tehnikih nauka. 12. Porter, E , M ., (2008) : O Konkurenciji, Fakultet za Ekonomiju, Finansije i Administraciju (FEFA) , Beograd. 13. Prulj .(2005): Menadment ljudskih resursa i upravljanje znanjem, Zbornik radova: Knowledge management, Fakultet za menadment Braa Kari Beograd. 14. Stankovic I.,Gocic M., Deljanin M., (2009): Intelektualni kapital i upravljanje znanjem Beograd . 15. Stojkovi, Z. (2005): Upravljanje istraivanjem i razvojem, Beograd: Megatrend univerzitet. 16. Sunda D., (2002) : Znanje - temeljni ekonomski resurs, Ekonomski fakultet Rijeka, Svuilite u Rijeci, Rijeka. 17. Sunda, D.(1998) : Prilozi za novu ekonomsku znanost, Verzal, Rijeka. 18. Sunda, D., vast, N.,(2009) : Intelektualni capital temeljni imbenik konkurentnosti poduzea, Ministarstvo gospodarstva, rada i poduzetnitva, Zagreb . 19. Tisen R., Andriesen D., Lekan Depre F.,(2006) : Dividenda znanja - stvaranje kompanija sa visokim uinkom kroz upravljanje znanjem kao vrednou. 20. Zelenovi, D. (2003). Inteligentno privreivanje i efektivni menadment. FTN: Novi Sad.
311
*****
Abstract
In conteporary turbulent business conditions, knowledge represents one of the most important origin of growth and development and one of the fundamental factors of comparative adventages for companies. In a todays market game a great number of companies doesnt accomplish expected resultes. In another words organizations dont use its competetive advantages. Therefore, knowledge management has the assignment to attract, keep and increase continually the possibilities of intellectual capital, and to provide, within the framework of the enterprise, such a climate where its innovativeness and creativity will be fully expressed.
Keywords: intellectual capital, competitive advantage, knowledge, knowledge management (KM).
312

Intelektualni Kapital Kao Determinanta Kreiranja Vrednosti I Konkurentske Prednosti Kompanija

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Intelektualni Kapital Kao Determinanta Kreiranja Vrednosti I Konkurentske Prednosti Kompanija

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Socioeconomica The Scientific Journal for Theory and Practice of Socioeconomic Development

Struni lanak UDK : 330.14 :005.94 JEL : O34, E24

INTELEKTUALNI KAPITAL KAO DETERMINANTA KREIRANJA VREDNOSTI I KONKURENTSKE PREDNOSTI KOMPANIJA

Keywords: intellectual capital, competitive advantage, knowledge, knowledge management (KM).

You might also like