Katalonska narodna kultura

Filoloki fakultet Univerziteta u Beogradu | Grupa 30/Germanisti

Katalonska narodna kultura

JOVANA MILADINOVI 2011/0666 | jezik NEVENA RANKOVI

2011/0675

| simboli

JELENA CVETKOVI 2011/0670 | narodna verovanja MILENA BOGDANOVI 2011/0659 | knjievnost MARIJANA BOGDANOVI 2011/0880 | knjievnost KATARINA PAVLOVI 2011/0661 | muzika ORE RADOVANOVI 2011/0690 | slikarstvo ANELA ZDRAVKOVI 2011/0701 | arhitektura BOJANA BOJI 2011/0663 | gastronomija ANA PEI 2011/0676 | borba za nezavisnost

Katalonska narodna kultura

ZATO KATALONSKA NARODNA KULTURA ...................................................................... 3 KATALONSKI JEZIK..................................................................................................... 4 KATALONSKI SIMBOLI ................................................................................................. 5 Katalonska zastava (Senyera) ..................................................................................... 5 Nacionalni dan Katalonije (La diada) ............................................................................ 5 Els Sagradors (lit. Los Sagradores) .............................................................................. 5 Ruc catal (ili burro catal) ......................................................................................... 5 Estelada .................................................................................................................... 5 Sant Jordi ................................................................................................................. 5 Barretina. .................................................................................................................. 5 Caganer .................................................................................................................... 5 Dres fudbalskog kluba Bara ....................................................................................... 5 NARODNA VEROVANJA ................................................................................................ 6 KATALONSKA KNJIEVNOST ........................................................................................ 7 MUZIKA U KATALONIJI ............................................................................................... 8 SLIKARSTVO U KATALONIJI ........................................................................................10 Romanika.................................................................................................................10 Gotika ......................................................................................................................10 Katalonski modernizam .............................................................................................10 Nadrealizam .............................................................................................................10 ARHITEKTURA U KATALONIJI ....................................................................................12 Modernizam .............................................................................................................12 Sagrada Familia.....................................................................................................12 Casa Mil ..............................................................................................................12 Parc Gell .............................................................................................................12 Casa Batll ............................................................................................................13 Casa Vicens ..........................................................................................................13 GASTRONOMIJA KATALONIJE ......................................................................................14 BORBA ZA NEZAVISNOST ..........................................................................................15 IZVORI........................................................................................................................16

Katalonska narodna kultura

ZATO KATALONSKA NARODNA KULTURA

Za temu katalonska narodna kultura odluili smo se iz nekoliko razloga, a presudan je bio taj to je nekoliko lanova tima bilo u prilici da poseti Kataloniju i oseti to podneblje i nain ivota, koji se prilino razlikuje od naeg. Samim tim smo bili u mogunosti da o svemu tome piemo iz linog iskustva i iz perspektive turiste. Inspirisala nas je raznovrsnost na koju smo naili, a to je bila dobra podloga da istraimo vie i jedni drugima unutar grupe pribliimo jedan deo panije. Sa druge strane, kultura je, kao neto ivo, po naem miljenju najbitniji aspekat jedne zajednice, koji je identifikuje, razlikuje od drugih i ini jedinstvenom.

Katalonska narodna kultura

KATALONSKI JEZIK
Katalonski je romanski jezik, nastao izmeu VIII i X veka na teritoriji tadanjeg Karolinkog carstva. Izgovor katalonskog je veoma slian izgovoru panskog i oksitanskog jezika. Tokom srednjeg veka katalonski je najvie slinosti pokazivao sa oksitanskim i zajedno su predstavljali sponu izmedju galsko-romanskih i ibero-romanskih jezika. Vremenom su se te slinosti smanjile zbog velikog uticaja panskog na katalaonski i francuskog na oksitanski. Sa osvajanjima katalonsko-aragonskih kraljeva u XII i XIII veku, katalonski se proirio ka jugu i istoku. Konane granice jezika su uspostavljene za vreme vladavine aumea I. Danas se govori na teritoriji od 68.000 km2, koju nastanjuje vie od 13.500.000 stanovnika. Govori se u: Andori, paniji (Katalonija, Valensija, Balearska ostrva, Aragon), Francuskoj, Italiji (Algero). Jezik pokrajine Valensija se od 1992. godine naziva valensijanski. Prema rezultatima istraivanja iz 2003. i 2004. godine 11.011.168 ljudi razume, a 9.118.882 i govori katalonski. U XIII i XIV veku katalonski je doiveo procvat kao jezik umetnosti i administracije (Cancellaria Reial). Tada je katalonsko-aragonski kralj imao posede na Siciliji, Sardiniji, u Napulju i Atini. Novi procvat jezik doivljava sa pojavom romantizma i nacionalizma u XVIII i XIX veku. Poetkom XX veka u Kataloniji se pojavljuje pokret koji se zalagao za odravanje nastave na katalonskom i upotrebu katalonskog kao slubenog jezika. 1907. godine osnovan je Katalonski institut (Institut d'Estudis Catalan). Pompeu Fabra je u periodu izmeu 1913. i 1930. utvrdio pravopisna i gramatika pravila katalonskog jezika i izdao renik. Ustavom (1931) i statutom o autonomiji (1932) ponovo je priznata katalonska vlada (Generalitat) i katalonski postaje zvanini jezik Katalonije. U periodu panskog graanskog rata (1936-1939) i Frankove diktature katalonski je bio zabranjivan u svim oblastima upotrebe. Ustavom iz 1978. u paniji je ustanovljen model decentralizacije drave i priznata je viejezinost. Dijaletki katalonskog jezika Iz 1861. godine datira podela katalonskog jezika na dva dijalekatska bloka: istoni (Bloc o Branca del Catala Oriental) i zapadni (Bloc o Branca del Catala Occidental). Homogenosti nema ni u okviru ova dva dijalekta, pa se svaki od njih sastoji iz vie razliitih poddijalekata.

Katalonska narodna kultura

KATALONSKI SIMBOLI
Katalonski simboli su definisani Statutom Katalonije i u njih spadaju zastava, Dan Katalonije i himna:

Katalonska zastava (Senyera)

etiri crvene pruge na zlatnoj pozadini, poznate i kao les Quatre Barres, preuzete su s katalonskog grba, jednog od najstarijih u Europi. On se koristio jo u XII veku, u vreme barselonskih kneeva, a zatim je postao grb velikog Aragonskog Kraljevstva. U XX veku uvrten je i na dravni grb Republike panije.

Nacionalni dan Katalonije (La diada)

obeleava se 11.septembra. U Ratu za pansko naslee, 1714. godine, izvren je napad na Barselonu.

Els Sagradors (lit. Los Sagradores)

je bila nezvanina himna katalonskih naroda, sve do 1993. godine kada je priznata Zakonom. Osim pomenutih simbola Katalonije, postoje i drugi, neformalni:

Ruc catal (ili burro catal)

Dok je simbol panaca temperamentni bik, Katalonce simbolizuje vredan, ali tvrdoglavi magarac. Ovaj simbol vue poreklo od stvarne vrste magarca, naime katalonskog magarca, koji je jedan od najveih na svetu. Simpatini magarci danas teko pronalaze svoj dom na selu pa postoji tek nekoliko farmi u Kataloniji koje se bore za njihov opstanak.

Estelada
je zastava koja predstavlja katalonsku borbu za nezavisnost.

Sant Jordi
Sveti Georgije, koji je pobedio monog zmaja, zatitnik je Katalonije. Njegov dan ujedno je i poseban dan u Kataloniji, svojevrstan katalonski Dan sv. Valentina. Ulice su tada ukraene knjigama i ruama, budui da je obiaj takav da mukarci enama poklanjaju rue, a one njima knjige.

Barretina.
Tradicionalna katalonska muka kapa.

Caganer
Ako se izbliza pogleda caganer, vidi se da obavlja neto neprilino, nudu. I ne samo to, prema obiaju se ova neobina figurica svakog Boia stavlja u jaslice. Iako tradicionalno prikazuje mukarca u narodnoj nonji, danas se caganer moe pronai u svim bojama i oblicima: od panskog kralja, preko akire do Baraka Obame.

Dres fudbalskog kluba Bara

koji je i sam simbol Katalonije i najprepoznatljiviji izvozni proizvod. 5

Katalonska narodna kultura

NARODNA VEROVANJA
Katalonska mitologija predstavlja skup legendi i mitova, koje se godinama prenose meu generacijama. Kao i svi mitovi, i ovi su i danas doli do nas pomou narodnih predanja i zapisa. Postoje legende koje objanjavaju poreklo planina, otkrie devica, i neke koje govore o roenju plemia koji su uestvovali u Rekonkisti. Jedan od najpoznatijih je mit o grofu Arnau, ija je jedna noga bila na zemlji a druga u paklu. On je, naime, pokuavao da od Hada, Boga podzemnog sveta, nabavi eliksir besmrtnosti, borivi se sa njegovim psima. U Kataloniji se inae govori o takvim udnim i snanim biima, kao to je i jedan div, koji je sam nosio kamenje na leima, glavi i grudima kako bi sagradio poznati El dolmen de Sarroca de Bellera. Prema legendi o Monsterratu su, 1880. godine, obani videli neku udnu svetlost koja se sa neba sputala uz pratnju lagane muzike. Sledee subote, kao i etiri naredne nedelje, javila se ista pojava. Tada je episkop Manersa dobio poruku, pomou koje je otkrio peinu u kojoj se nalazio portret Device. Pokuao je da ga iznese odatle ali ga je njegova teina spreila. U narodu se zato verovalo, da je time ustvari iskazana elja Device da ostane na tom mestu, zbog ega su joj kasnije sagradili i jednu kapelu, koja je ubrzo postala veoma poznata i stalno poseivana od strane naroda. Nalazi se u podnoju planine Monsterat u Barseloni, prestonici Katalonije. Jedna od zanimljivijih legendi je i ova, Mujeres de agua, koja svedoi o postojanju mladih i lepih devojaka koje ive u vodama katalonskih reka i izvora. Samo verovanje o njihovom postojanju je staro koliko i grka kultura, zbog ega se smatra da ih treba porediti sa grkim nimfama, koje su takoe provodile vreme igrajui i pevajui nage u vodi. Budui da su bile i jako lepe, veruje se da je jedna od njih uspela ak i da se uda za jednog normalnog oveka. Postoje, naravno, i mitovi o stranim i zlim biima kao to je npr. El Carneval, koji je poslednjih godina digao veliku prainu u narodu zbog bia koji nosi kako bi savlao Svece, dok su za decu najstraniji i najopasniji kraljevi. Takve linosti se u Kataloniji zovu Los Esparriots. Najslinije njima su tzv. Las Bortagues. To su prerueni demoni koji se pojavljuju za festival San Antonia, kako bi uhodili Svece poput samog Antonia i Pabla i kaznili ih svojim biem, a takoe upadaju i u kue suprotstavljajui se samim ukuanima. Njihov sauesnik je La Filoseta, ovek preruen u enu, koji svojom maskom uspeva da omami mukarce. Veruje se takoe da postoje i vampiri, koji su iveli u tzv. Staroj Kataloniji. U periodu XII veka, kada je prirodnom smru preminuo grof Estruc, poeo je period masovnog straha zbog pretpostavke da je ovaj posto vampir. Prialo se da je nou ustajao iz svog groba, kako bi traio rtve i pio im krv, zbog ega se ljudi nisu usuivali ni da promole glavu napolje. Danas roditelji deci pominju vampire i demone kako bi ih zastraili i upozorili da budu posluni, ili da ne bi priali se nepoznatim ljudima na ulici.

Katalonska narodna kultura

KATALONSKA KNJIEVNOST
Prvi sauvani tekstovi na katalonskom jeziku potiu iz XII veka. Jedan je fragment na katalonskom Forum Iudicium, koji predstavlja prevod zapadno-gotskih zakona, a drugi spis predstavlja zbirka propovedi Les Homilies dOrgany. U XIII i XIV veku katalonski jezik je dostigao svoj vrhunac kao jezik kulture i administracije (Cancelleria Reial). Znaajna dela tog perioda bile su etiri hronike Ramona Ljulja, Danteovog savremenika: les quatre grans Crniques" (Llibre dels fets o Crnica de Jaume I. ; La Crnica de Bernat Desclot o Llibre del rei en Pere e dels seus antecessors passats; La Crnica de Ramon Muntaner; La Crnica de Pere el Cerimonis), kao i dela Eiimenisa, Anselma Turmede, Bernata Mee, Auziasa Marka. Vano je spomenuti i viteki roman Tirant lo Blanc uanota Martorelja, koji vai za osnovu savremenog romana. U tom periodu sastavljena su i mnoga administrativna dela, kao na primer: Furs de Valncia, Costums de Tortosa, Usatges i Llibre del Consolat de Mar, u kojem su obuhvaeni zakoni trgovine na moru, koji su vaili na podruju Mediterana sve do kraja XVIII veka. Velika bliskost sa Italijom imala je za posledicu da je jedan od prvih prevoda Divina Commedia bio upravo na katalonskom jeziku. Preveo ju je Andreu Febrer. I mnoga druga dela tadanjeg razdoblja prevedena su na katalonski, meu njima i Dekameron. Nakon otkria tamparije, vrlo rano su poele da se tampaju knjige na katalonskom jeziku. Ve 1474. godine izdata je prva tampana knjiga na katalonskom jeziku: Les trobes en llaors de la Verge Maria. Meutim, ve u periodu renesanse i baroka dolo je do stagniranja. Katalonski jezik je korien samo u administrativne svrhe i kao narodni jezik. Nakon narodne bune (Guerra dels Segadors (1640-1659)) severni deo Katalonije pripao je Francuskoj i u tom periodu je bilo strogo zabranjeno sluiti se katalonskim jezikom, to je imalo uticaja na razvoj katalonske knjievnosti . U XVIII i XIX veku, u vreme romantizma i nacionalizma, oiveo je katalonski jezik. Tada je nastala oda domovini La ptria 1833. godine od Bonaventure Karlas Aribaua, kao i brojne pesme, pozorina dela i pripovetke. U drugoj polovini XIX veka nastala su velika dela poput epskih pesama LAtlntida i Canig asinta Vardagea, drama Terra Baixa Anela Gimere i, za to vreme, jako moderan roman La febre dorvon Narcs Oller. Najpoznatiji autori prve polovine XX veka bili su: Santjago Rusinjol; uan Maragalj; Ignazi Iglezias; Viktor Katala; Mikel Kosta i Ljobera; uan Alkove; uan Salvat-Papaseit, koji je prvi koristio kaligrame; uzep Sebastia Pons i Bartomeu Roseljo Porsel. Prvi renici nastali su u XIX veku, kao i prve katalonske dnevne novine: La Renaixena , El Poble Catalund La Veu de Catalunya, a kasnije i La Pu-blicitat i El Mat.

Katalonska narodna kultura

MUZIKA U KATALONIJI
Ikonografski dokazi u vidu peinskih slika kao i antikih vaza, svedoe o ivahnoj muzikoj kulturi meu drevnim stanovnicima Katalonije. Druge moti ukazuju na kasniju asimilaciju grkih i rimskih muzikih praksi u ovom regionu. U prvim vekovima hrianske ere, rimski i drugi paganski oblici muzikog izraza, koegzistiraju sa razviem hispanske liturgije. Razni savremeni dokumenti govore o tenziji izmeu centralne vlasti crkve i upornosti lokalnih obiaja. Politiki dogaaji osmog veka unitili su mnoge dokaze o originalnoj hrianskoj liturgiji Katalonije i doveli do usvajanja standardne gregorijanske prakse. Manastir u Ripollu postao je primarni regionalni kulturni centar i predstavljao je leglo jedinstvenog katalonskog muzikog razvoja. Monasi ovog manastira razvili su neku vrstu muzike notacije, jedinstvene u regionu, poznatu pod nazivom "notaci catalana". Liturgijske drame bile su sasvim uobiajene u ovoj oblasti. Moda najslavniji primer takvih pozorinih predstava je Ordo Prophetarum. Ova srednjovekovna liturgijska drama je ouvana u latinskim i katalonskim verzijama sa malim promenama tokom vekova. Pored toga, Katalonija i neka susedna podruja pruali su dom za nekolicinu trubadura, putujui kompozitori/muziari, iji su uticaj i estetika bili odluujui u formiranju svetovne muzike, a nastupi onglera i kasnije zabavljaa bili su est oblik svetovne zabave. Pretpostavlja se da su polifonije u Kataloniji postojale u isto vreme kada i renomirana kola Notre - Dame. Rukopisi iz Tortosa, transkribovani izmeu XII i XIV veka, sadre pet polifonih kompozicija i smatra se najranijim primerom ove vrste pisanja u Kataloniji. 1027. manastir Monsterrat prvobitno je osnovan kao dodatak manastiru Ripoll. Na kraju je postao vaan centar muzike produkcije. Poar je unitio biblioteku i spremite manastira tokom Napoleonove invazije 1811, a jedini sauvani rukopis je Llibre Vermell de Montserrat (Crvena knjiga iz Montserrata). Deset muzikih kompozicija koje su sauvane predstavljaju radove namenjene pevanju i plesu hodoasnika u manastiru. Osam ovih kompozicija napisane su na latinskom, jedan na oksitanskom, a jedan na katalonskom jeziku. Crvena knjiga iz Montserrata je jo jedan primer za to koliko je, tokom srednjeg veka, muzika zauzimala posebno mesto meu umetnostima u Kataloniji i koliki ugled je katalonska muzika uivala u Evropi. Batlle Uprkos sumornoj politikoj i ekonomskoj perspektivi, Katalonija se tokom renesanse znaajno razvijala na muzikom polju. Muzika je igrala vanu ulogu, a optinski bendovi, poznati pod nazivom cobles postali su deo katalonskog kulturnog ivota. U domenu umetnike muzike, polifone madrigale bile su znaajan nain izraavanja u Kataloniji, kao i u ostatku Evrope. Jo jedan bitan nain izraavanja bila je panska "ensalada". Ovaj oblik bio je poznato po svom ponekad ekscentrinom suprotstavljanju 8

Katalonska narodna kultura razliitih elemenata, ukljuujui meavinu raznih jezika, tekstura i ritmova, kao i kolebanja izmeu popularnih i formalnih stilova. Ovaj anr je bio neka vrsta zabave i bio je namenjen viim klasama. Meu istaknutim katalonskim kompozitorima escalades bili su Mateu Fletxa El Vell (stariji) i njegov neak Mateu Flexta "El Jove (mlai). Odsustvo dvorskog ivota u Kataloniji tokom baroka, imao je dosta uticaja na muziku produkciju. Za vei deo XVII veka verska muzika je bila norma, dok je opera, muziki oblik koji je od svog osnivanja imao jedinstveni uticaj na barok, ne stie u Kataloniju sve do XVIII veka. Kada je nadvojvoda Charles of Vienna proglaem za kralja Barselone 1705. godine, doneo je svoju ljubav prema italijanskoj operi u Kataloniju. U proslavi njegovog venanja, operske produkcije izvoene su u Barseloni sa italijanskim pevaima uvezenim sa Bekog dvora. Antonio Caldara, Giuseppe Porsile i Emmanuele Rincon upoznali su Barselonu sa operom. 1750. godine Barselona je imala svoju operu. U drugoj polovini XVIII veka, Vincent Martin i Soler bio je, bez sumnje, najslavniji katalonski kompozitor na meunarodnoj sceni, najbolje upamen po svojoj operi Una cosa rara. Barselonska opera Gran Teatre del Liceu, koja je otvorena 1847. godine, i dalje je jedna od najvanijih opera u paniji. U domenu instrumentalne muzike, izdvaja se Ferran Sors i njegovi repertoari za gitaru. Poetkom XX veka dva katalonska kompozitora, Enrique Granados i Isaac Albniz, postali su najslavniji kompozitori u paniji. Poreklom sa severa, sardana (sardanes) je nacionalna igra koja se igra pred zalazak sunca, uglavnom na otvorenom prostoru. Postoje dva glavna tipa ove igre - sardana curta (kratka sardana) i neto modernija verzija, sardana llarga (duga sardana). Sardanu prati jedanaestolani bend koji se zove cobla. Svira se na narodnim instrumentima kao to su flabiol, tambori, tenora, tible koji se takoe koriste i u drugim regionima panije. Pevane i na katalonskom i na panskom, pesme pod nazivom havaneres su bile su veoma popularne na proslavama krajem XIX veka, kada su se mornari vratili iz rata za kubansku nezavisnost.

Katalonska narodna kultura

SLIKARSTVO U KATALONIJI
Od samog poetka ovekovog postojanja pa sve do danas, umetnost je bila vaan deo kulture svake zajednice. Slikarstvo u Kataloniji ima dugu tradiciju koja poinje jo sa praistorijskim slikarima, ija se dela jednostavnih formi i danas nalaze u peinama irom pokrajine. Katalonija je uvek bila otvorena za nove stilove i pravce u umetnosti, od kojih su mnogi doiveli neku vrstu redakcije i bivali promenjeni ili dopunjeni.

Romanika
Romanika, odnosno romaniki stil u slikarstvu se u periodu 1000-1250. godine rairio celom zapadnom Evropom, bez jedinstvenog centralnog izvora. U to vreme je u Kataloniji zidno slikarstvo dovedeno do vrhunca, toliko da je izazivalo oduevljenje kod najveih vizantijskih muralista. Najznaajniji primeri nastali su u crkvama visoravni Valj de Boi, u provinciji Ljeida (kat. Lerida). Sve crkve su proglaene mestima od izuzetnog kulturnog znaaja i uvrtene su u Uneskovu svetsku batinu. Nakon temeljnih restauracija, remek-dela katalonske romanike su uklonjene i odnete na uvanje u Narodni muzej katalonske umetnosti u Barseloni.

Gotika
Period gotike u slikarstvu je trajao od XII do XV veka. Katalonija je prihvatila novi stil, ali ga je prilagodila, obogatila i uinila svojim. Stoga u XIII poinje razvoj katalonske gotike. Najreprezentativniji oblici katalonske gotike ogledaju se u oslikavanju oltarskih pala, slikanju na pergamentu i slikanju minijatura korienih za ukraavanje rukopisa ili ree za ukraavanje slika raenih uljem na platnu. Najznaajniji imena su Bernat Matorelj, Luis Borasa i aume Fere(r).

Katalonski modernizam
Katalonski modernizam je stil koji se razvio u Kataloniji na prelazu iz XIX u XX vek. Uspeo je u potpunosti da se integrie u drutvo i kulturu Katalonije, a naroito Barselone, gde se nalaze najlepi primeri ovog pravca. Iako karakteristian, nije ostavio veliki trag u slikarstvu kao u arhitekturi ili dizajnu. Tema je uglavnom drutvo, eksperimentie se sa tamnijim tonovima, neretko se javlja melanholina atmosfera. Umetnisi se oslobaaju svih normi i slobodno prate svoju viziju. Najznaajniji predstavnici su bili Ramon Kasas, Santjago Rusinjol, Ermenihildo Anglada Kamarasa i drugi. Katalonski modernisti su se sastajali u kafeu Els Quatre Gats u Barseloni, a imali su i publikaciju Pel i Ploma, koju je pokrenuo i finansirao Ramon Kasas.

Nadrealizam
Nadrealizam je nastao dvadesetih godina XX veka, a ve polovinom decenije se politizuje i povezuje sa komunistima. U panskom nadrealizmu ima primesa simbolizma i popularnog slikarstva. Najznaajniji predstavnik panskog nadrealizma je Katalonac Salvador Dali, koji je svojom ekscentrinou i izuzetnim delima proslavio ovaj pravac. Smatrao je da oveka 10

Katalonska narodna kultura treba isprovocirati kako bi mu probudio interesovanje. Dali je jedini umetnik koji je do kraja svog ivota ostao veran nadrealizmu. Kada je izopten iz pokreta nadrealista u Parizu izgovorio je: Ne moete me izbaciti, jer sam ja nadrealizam. Pozorite-muzej Dali, koji je u potpunosti posveen njegovom ivotu i delu je najposeeniji muzej u Kataloniji, a drugi u paniji, posle muzeja Prado.

11

Katalonska narodna kultura

ARHITEKTURA U KATALONIJI
Modernizam (Katalonski modernizam) je kulturni i drutveni pokret obnove na
katalonskom govnornom podruju koji se provlaio kroz umetnost, arhitekturu, knjievnost i muziku. Posebnu popularnost stekao je arhitektonski stil koji se razvijao od 1885. do 1920. u Kataloniji, posebno u Barseloni, i iji je predstavnik bio Antonio Gaudi. Ovaj pokret nastao je iz jedne sitosti neogotske i neoromanske estetike u XIX veku i zavrio se racionalizmom u arhitekturi u 20. i 30. godinama XX veka. Iako je modernizam deo secesije, pokreta koji se proirio celom Evropom, pridobio je svoj poseban karatker u Kataloniji. 1906. je modernizam zamenjen katalonskim neoklasicizmom. Njegovi predstavnici su zamerali modernistima da predstavljaju anarhistiki i dekadentni oblik umetnosti. U odnosu na romantini haos modernizma, neoklasiari zu zagovarali red, jasnou, harmniju, meru u racionalnost arhitekture. Jedan od najistaknutijih predsvanika katalonskog pokreta modernizma je uveni Antonio Gaudi. On je bio prepoznatljiv po svojevoljnom stilu. Svoju inspiraciju je izvlaio iz flore i faune tj. iz biljnog i ivotinjskog sveta. Gaudijeve najpoznatije graevine su: Sagrada Familia, Casa Mil, Palau Gell, Parc Gell, Casa Batll, Casa Vicens, Casa Calvet.

Sagrada Familia ili Sveta porodica je crkva u izgradnji koja se nalazi u Barseloni. Sagrada
Familia je rimokatolika bazilika napravljena u gotskom stilu. Crkvu je poeo da radi arhitekta Francesc de Paula del Villar da bi 1882. godine projekat preuzeo Gaudi i u potpunosti ga promenio. Gaudi je na projektu radio 40 godina od kojih je poslednjih 15 posvetio samo tom radu. Veina Gaudijevih skica i projekata crkve su uniteni u panskom graanskom ratu. Gaudi je umro 1926. a radovi na crkvi su se nastavili do dananjih dana i predvia se da e biti gotova 2028. godine.

Casa Mil Izgraena je izmeu 1906. i 1912. godine u stilu katalnoskog modernizma. Kua
je izgraena po narudbini branog para Mila. Izgraena je u tipinom Gaudijevom stilu, sa veoma malo pravih linija i povrina, i sa veoma mnogo oblina i krivina. Danas je ova kua vlasnitvo jedne banke. U njoj se odravaju kulturne manifestacije, izlobe, konferencije. Na poslednjem spratu se nalazi Gaudijev prostor gde je predstavljena interpretacija Gaudijevog ukupnog dela u kom je arhitekta radio.

Parc Gell je park sa arhitektonskim elementima koji se nalazi na brdu El Carmel u Barseloni.
Projektovan je od 1900. do 1914. Pod zastitom je UNESKA kao Svetska batina. Inspirisan je britanskim parkovima i zbog toga je dobio englesko ime park. Gaudi ga je odradio u svom prepoznatljivom stilu sa talasastim oblicima, ponegde ukraen mozaicima od polomljenih keramikih ploica, posebna tehnika koriena prevashodno u katalonskom modernizmu, trenkadis.

12

Katalonska narodna kultura

Casa Batll je kua u Barseloni koja je izgraena izmeu 1905. I 1907. godine. Stanovnitvo Barselone je naziva Casa dels ossos (kua kostiju) poto njena spoljanja
struktura podsea na strukturu kotanog skeleta. Kua je tipian primer Gaudijeve arhitekture sa nepravilnim oblicima. Veliki deo fasade je prekriven mozaicima.

Casa Vicens je prva znaajna graevina koju je projektovao Antonio Gaudi. Izgraena je kao porodina kua. Na stil ove zgrade je najvei uticaj ostvario stil Mavara.
Ljuis Dumenek i Muntane je poeo kao predstavnik istoricizma. Uz Gaudija je predstavljao jednog od najznaajnijih predstavnika modernizma. Meu njegovim maestralinm delima se nalaze Hospital de la Santa Creu i Sant Pau kao i Palau de la Msica Catalana koje su kolektivno proglaene Svetskom batinom 1997. godine.

13

Katalonska narodna kultura

GASTRONOMIJA KATALONIJE
Italijanski humanista Bartolomeo Saki, poznatiji kao Platina, je oko 1475. godine u svom delu De Honesta et valetudine rekao da su Katalonci veliki gurmani. Jo jedna injenica koju treba uzeti u obzir je da je tokom XIV veka, na podruju Katalonije, nastao i prvi kuvar katalonske kuhinje. Llibre de Sent Sovi, iji je autor nepoznat, sakuplja deo srednjovekovnog gastronomskog bogatstva, jo pre dolaska novih proizvoda iz Amerike. Katalonska kuhinja je bogata, celovita sloena i raznovrsna. Ono to mi podrazumevamo pod katalonskom kuhinjom se nije iznenada pojavilo, ve je rezultat vievekovnog razvijanja tradicije, prenoenja znanja kroz generacije i uticaja naroda i kultura koje su se nastanjivale na tom podruju, od severa do juga, od istoka do zapada. Na podruju Katalonije, za razliku od drugih podruja i kulinarskih tradicija, ne postoji jedan amblemski proizvod, tj. jedno jela koje se izdvaja od ostalih. Katalonska kuhinja je skup proizvoda izdiferenciranih osobenosti i prilino raznovrsnih jela. Jezik ograniava podruje katalonske kuhinje, koja se razvijala zahvaljujui doprinosu Iberijaca, Feniana, Grka, Rimljana, Arapa i Jevreja. To je kuhinja sa dugom istorijom i budunou koja obeava. Svaka kuhinja pokazuje posebne naklonosti prema odreenim sastojcima. Za zapadni Mediteran je najtipiniji sastojak povre. Kao i druge regionalne panske kuhinje, katalonska favorizuje zaine kao to su afran i kim, kao i poslastice od meda. Upotreba morskih plodova u bogatom nizu soseva karakteristika je ove kuhinje. Kuhinja jedne zemlje se ne odreuje samo kroz svoje proizvode i jela, ve i kroz harmoniju i naklonjenosti i kombinacije koje ona nudi. Katalonska kuhinja koristi razliite tehnike pripremanja hrane, od onih najjednostavnijih preko onih prefinjenih: rotiljanje, dinstanje, na kljualom ulju, prenje kao i peenje u zemljanim tepsijama. Neka od najpoznatijih jela su: butifarra catalana kobasica, zarzuela ili suquet supa od ribe, calcots peeni mladi luk, panellets tradicionalni kolai za praznike, escalivada catalana salata od peenog povra.

14

Katalonska narodna kultura

BORBA ZA NEZAVISNOST
Katalonija se, kao severoistona oblast panije, ve vekovima bori za nezavisnost. Jo u srednjem veku, Katalonija je teila autonomiji i razvijala se u tom pravcu. Meutim, kasnijih vekova, uprkos podjednakoj razvijenosti dva dela panije, Barselone i Madrida, dolazi do favorizacije Madrida, te je autonomija Katalonije slabila, a privreda propadala. Poetkom XVIII veka dolazi do dinastikih sukoba u kojima pobedu odnose Burboni, protivnici Katalonije, i ona tada potpuno gubi svoj status autonomne pokrajine, 1714. godine. Krajem XIX, poetkom XX veka, dolazi do osveivanja Katalonaca i njihove borbe za prava. Od tada pa sve do danas, Katalonija je nekoliko puta dobijala (i gubila) autonomiju, ali nezavisnost nikada. Danas je ona, prema referendumu sa 74% glasova za, dobila najiri oblik autonomije i punu samoupravu u okviru panije, koja je na snazi od avgusta 2006. godine. Prema nekim medijskim anketama, stanovnitvo Katalonije je podeljeno u miljenju. Odvajanje od panije bi znaio izlazak iz EU, to veina ne eli. Mirni protesti, plakati i debate o nezavisnosti su svakodnevica, ali se panska vlada tome otro protivi, zbog ega joj ostali zameraju na manjku demokratije. Jedan od najzapaenijih protesta u Kataloniji, kao podrka nezavisnosti, dogodio se u septembru 2013. godine, kada je 400 hiljada ljudi napravilo ljudski lanac preko 400 km duzine uz obalu. Ali, kao odgovor na to, mesec dana kasnije na ulicama Barselone, okupilo se nekoliko hiljada ljudi sa odgovorom katalonskim separatistima- Mi smo panija, mi smo Katalonija. Pomaka u pregovrima nema, te je krajnji ishod jo uvek neizvestan.

15

Katalonska narodna kultura

IZVORI
JEZIK http://www20.gencat.cat/docs/Llengcat/Documents/Publicacions/Catala%20llengua%20Eur opa/Arxius/cat_europa_alemany_07.pdf SIMBOLI http://sr.wikipedia.org/sr/_ http://sr.wikipedia.org/sr/_ http://www.katalonski.com/upoznajte-katalonski.html http://www.novosti.rs/vesti/planeta.70.html:238710-Ruse-simbol-Spanije N A R O D N A V E R O V A Nj A http://es.wikipedia.org/wiki/Mitologa_catalana http://www.pasarmiedo.com/la-leyenda-del-conde-struc.php http://www20.gencat.cat/portal/site/culturacatalana/menuitem.be2bc4cc4c5aec88f94a9710 b0c0e1a0/?vgnextoid=74de5c43da896210VgnVCM1000000b0c1e0aRCRD&vgnextchannel=7 4de5c43da896210VgnVCM1000000b0c1e0aRCRD&vgnextfmt=detall2&contentid=fb2335210 1fd7210VgnVCM1000008d0c1e0aRCRD http://lisbet52.lacoctelera.net/categoria/leyendas-y-mitologia-catalanas K Nj I E V N O S T http://www20.gencat.cat/ MUZIKA Fakultet muzike umetnosti, prof. Maja Jokanovi Beogradska filharmonija, Vladimir Veljkovi, voa drugih violina http://en.wikipedia.org/wiki/Music_of_Catalonia http://en.wikipedia.org/wiki/Sardana http://brookcenter.gc.cuny.edu/projects/foundation-for-iberian-music/a-short-history-of-themusic-of-catalonia/ SLIKARSTVO Descharnes, Robert i Nret, Gilles, Dal The paintings, TASCHEN (Keln 2013) http://www.artehistoria.jcyl.es/v2/contextos/5187.htm http://www.gencat.cat/catalunya/cas/coneixer-cultura.htm http://www20.gencat.cat/portal/site/culturacatalana/menuitem.0b9b63f2f0392d88f94a9710 b0c0e1a0/?vgnextoid=d07cef2126896210VgnVCM1000000b0c1e0aRCRD&vgnextchannel=d 07cef2126896210VgnVCM1000000b0c1e0aRCRD ARHITEKTURA http://es.wikipedia.org/wiki/Modernismo_cataln GASTRONOMIJA http://dgt.pmf.uns.ac.rs/download/nacgast_p03.pdf http://www.021.rs/Zivot/Putovanja/Najpoznatije-kuhinje-sveta.html http://www20.gencat.cat/portal/site/culturacatalana/menuitem.be2bc4cc4c5aec88f94a9710 b0c0e1a0/?vgnextoid=7defef2126896210VgnVCM1000000b0c1e0aRCRD&vgnextchannel=7d efef2126896210VgnVCM1000000b0c1e0aRCRD&vgnextfmt=detall2&contentid=7b33ef7fb89 d7210VgnVCM1000008d0c1e0aRCRD http://www20.gencat.cat/portal/site/culturacatalana/menuitem.be2bc4cc4c5aec88f94a9710 b0c0e1a0/?vgnextoid=37d3ef2126896210VgnVCM1000000b0c1e0aRCRD&vgnextchannel=3 7d3ef2126896210VgnVCM1000000b0c1e0aRCRD&vgnextfmt=detall2&contentid=5c48161da NEZAVISNOST http://sr.wikipedia.org/wiki/ http://www.pregled.com/memento.php?id_nastavak=12304&tmpl=memento_nastavak_tmp l&tekuca_strana=930&naslov=Referendum%20u%20Kataloniji http://www.blic.rs/tag/21522/Katalonija 16