IGRE

u zatvorenom prostoru za izviae i planinke

Ledolomci i igre upoznavanja

Potovane voe, Potreba za literaturom sa novim igrama u Savezu izviaa Srbije je stalna. Igra je metod kojom nae lanstvo stie nova znanja, vetine i stavove, i sprovodei program je troimo . Pred ama se nalaze nove ve!be i igre koje e naim lanovima pomoi da se bolje upoznaju, naue da komuni"iraju, reavaju sukobe, donose odluke i sarauju. #adamo se da e am ova knji!i"a biti od koristi u radu i osve!iti programske aktivnosti, drugaijim aktivnostima za kojima lanstvo ima veliku potrebu, ali i mi odgovornost za nji$ov "elokupni razvoj. naelstvo Saveza izviaa Srbije

Ove igre/ vebe pomoi e lanovima jedinice (jata, voda, ete,...) da se meusobno bolje upoznaju i da se grupa konsoliduje. One se preporuuju u radu sa novim grupama, ali su neop odne i u radu stalni grupa u kome se lanovi ve poznaju. !roz ove igre lanovi zapoinju rad na nekoj novoj temi, upoznaju se osobinama ostali lanova grupe, ali i jaaju nji ovo samopouzdanje, razvijajui jai oseaj pripadnosti grupi. "edolomci i igre upoznavanja su uvodne igre na sastancima i koriste nam da se uesnici opuste i # probiju led $, zato su one opu%tene i vesele i stvaraju pozitivnu atmos&eru u grupi.

%anano pamenje imena Uesnici se rasporede u krug tako to prave azbuni niz koristei poetno slovo svog imena. Uesnik ije ime poinje slovom A ili nekim od poetnih slova azbuke ili abecede, zapoinje krug, a ostali se raporeuju po redu , pratei liniju kruga u desno. Kad se napravi azbuni niz, svako jo jednom izgovori svoje ime i provjeri da li je na pravom mjestu. atim uesnik koji je prvi u krugu izgovara svoje ime i pridev !npr. "ovanka jedinstvena# koji poinje poetnim slovom njegovog imena. $aredni u krugu ponavlja njegovo ime i pridev i dodaje svoje ime i pridev. %rei ponavlja prethodna dva i ka&e svoje i tako redom do zadnjeg uesnika, iji je zadatak da ponovi sva imena i pridjeve redom kojim su izgovarani, dodavi i svoje na kraju.

&od tebe mi se svia 'vi sjede u krug, voditelj ka&e( 'ada pokuajte da osobu sa desne strane predstavite na pozitivan nain. )ecite njeno ime i neto to vam se kod nje svia ili na njoj samoj. $a primjer( *+vo je ,ragana, dopada mi se to je vesela*. Imena '($a 'vi sede u krug i voditelj ka&e( 'ada emo se malo igrati svojim imenima. -vo kako emo to raditi. +naj ko poinje igru uinie sledee( desnom rukom se lupi po levom ramenu i ka&e *A*, zatim levom po desnom ramenu i ka&e *.A*, pa desnom rukom po desnoj butini i ka&e svoje ime, a onda levom rukom po levoj butini i ka&e ime onog koga hoe da pozove. $a primer( A / .A, 'ne&ana 0 oran. atim oran ponovi A 0 .A, ka&e svoje ime, pa ime onoga koga poziva, na primer oran 0 1ilan i tako redom. 2itno je da su igri dr&i ritam i da se izvodi relativno brzo, pri emu se neminovno prave greke, to treba shvatiti kao deo igre, na zabavan nain.

+ra!i me( tra!im te 3oditelj podeli decu tako da sednu u dva koncentrina kruga i ka&e( 'ada neka svi koji sede u unutranjem krugu pronau u svojim torbama i d&epovima neku stvaricu, sitnicu koju e staviti u centar kruga !to mo&e biti kliker, klju, gumica, itd.#. atim e oni koji sede u vanjskom krugu, jedan po jedan, uzimati po jedan predmet iz centra kruga koji ime se dopada. Kada su svi izabrali po jednu stvar, voditelj ka&e( 'ada e vlasnik predmeta koji ste izabrali da bude va par. #e volim kada mi neko 'vi sede u krugu i voditelj ka&e( 'ada emo svi u krug da ka&emo neto to nam obino smeta u komunikaciji sa drugima, neto to ne volimo da ujemo ili ne volimo da neko uradi. 'vako e reenicu zapoeti na sledei nain( $e volim kad mi neko... i nastaviti sa onim to mu najee smeta u komunikaciji sa drugom osobom. Kada se ovaj krug zavri, onda redom svako ka&e kako obino reaguje u stiuaciji koju je naveo. #a sreu, na nesreu

)rimase ,eca stoje u krugu.3oa( 4redla&em da malo razdrmamo svoja lica. 'vako od nas e da napravi jednu smenu grimasu, da iskrivi i iskerebei lice kako god hoe. +stali treba pa&ljivo da gledaju i da ponove istu grimasu. 5ledajte pa&ljivo, jer nije lako postii da grimasa bude potpuno ista. Kada onaj koji pokazuje grimasu zavri, pljesnue rukama i to e biti znak za ostale da ponovimo njegovu ili njenu grimasu. *a apatom, a ti glasno... 'ada e svako od nas da se priseti ta ga je obradovalo tokom protekle nedelje i neka to bude neto to bi volio da podeli sa nama. %o emo uiniti na jedan neobian nain. "a u rei ta me je obradovalo apatom, zatim u pozvati nekog iz grupe da glasno ponovi to to sam ja rekla. $akon toga, on e rei apatom ta je njega obradovalo i pozvati sledeeg da to ka&e glasno. 6 tako redom, dok se svi ne izreamo. $eemo dva puta prozivati istu osobu.

"edan od uesnika zapoinje aktivnost nekom reenicom npr. * "ue sam se okliznula na koru od banane.* $aredni u krugu nastavlja reenicom koja poinje ( *Ali na sreu...!nisam pao ili neko me je pridr&ao#. 4rvi do njega dodaje(*Ali na nesreu kora od banane mi se zalepila za cipelu*. 6 tako redom. 3a&no je da se rijei *srea* i *nesrea* smjenjuju, stvarajui udne, duhovite, mogue i nemogue kombinacije. Intervju 'vaki lan grupe dobija list papira i ima zadatak da smisli jedno zanimljivo, originalno, neobino pitanje koje ispie na vrhu papira !npr.*7ta &eli za roendan8 7ta bi rekao 1arsovcu da ga sretne u li9tu8 ...# 'vi uesnici postaju novinari, reporteri i intervjuiu svojim pitanjima svakog lana grupe zapisujui njegov odgovor. 6stovremeno imaju zadatak da odgovaraju na pitanja ostalih uesnika / novinara. $akon to dobiju odgovore od svih uesnika *novinari* sa svojim zabelekama sedaju u krug i voa usmerava razgovor na sledei nain( *7ta smo sve saznali o "ovanki8* +stali iz grupe pronalaze "ovankine odgovore i itaju ih naglas, tako da se dobije portret pria o osobi. +dgovori se ne itaju redom, ve se ubacuju, nadovezuju jedan na drugi. %akoe se ne 9orsiraju svi odgovori. 4ostupak je

isti za sve lanove grupe. $apomena( 3a&no je da voa prati dinamiku grupe, da podstie vedru atmos9eru u kojoj intervjuisanje nee biti shvaeno kao obavezan zadatak ve kao nain upoznavanja koji je interesantan, nenametljiv, duhovit, neugro&avajui. 3oditelj ne saoptava uesnicima ta e raditi sa pitanjima u radionici. +ajanstveni predmeti Voa uvodi uesnike u igru: *$aao sam jednu vreu, tu u blizini, na njima je ceduljica na kojoj pie za decu iz vezdanog gaja. U vrei se nalaze tajanstveni predmeti. Ako ih pogodite vrea e vas nagraditi. 4ogaaemo samo na osnovu pipanja i crtanja a ne gledanja.%o ete raditi tako to e jedni od vas vezanih oiju samo pipati predmete u vrei i govoriti ta napipavaju, a drugi e po tom opisu nacrtati nevidljivi predmet. Ali pazite, ko pipa ne crta i ko crta ne pipa.* $akon toga voa izabere dobrovoljce tj. pipai i crtae . U vrei se treba nalaziti jedan predmet i pipa povezanih oiju pipa predmet !ukoliko ga prepozna ne smije da ga sam imenje# i opisuje njegove karakteristike npr( dugako, pa usko, pa plastino, pa metalno itd. a to vrijeme jedan uesnik crta crta na tabli ono to pipa govori. :ijela grupa posmatra postupak i pokuava da pogodi o kojem je predmetu re. Uesnik koji pogodi predmet postaje naredni pipa ili crta. 3e&ba se izvodi sve dotle dok se ne izreaju svi tajanstveni predmeti. 2ilo bi po&eljno da voe na neki nain vode rauna o tome da uestvuje to vie dece , po mogunosti sva deca. bog toga je potrebno pripremiti to vie predmeta koji su poznati deci npr( olovka, sat, budilnik, selotejp, naoare, svijea, upalja, knjiga, igraka itd. 3oditelji moraju biti pa&ljivi kada novi predmet stavljaju u vreu, najbolje je da se to radi van prostorije. Kao zadnji predmet u vreu se stavlja kesa sa bombonama !dovoljna za sve uesnike# i to e biti nagrada koja je obeana na poetku ve&be. $akon toga zamolite uesnike da nacrtaju ta bi oni voljeli da nau u tajanstvenoj vrei. Kad deca nacrtaju diskutujte o njihovim &eljama i zato su ba to izabrali da nacrtaju.

Donoenje odluka

svakodnevno se susreemo sa dono%enjem odluka i re%avanjem razliiti problema u grupi, ovim vebama uesnici e nauiti vi%e o najvanijim elementima u procesu zajednikog dono%enja odluka. 'a taj nain uesnici e saznati vi%e o ve%tinama komunikacije prilikom dono%enja odluka, po%tovanja drugi i nauiti da identi&ikuju pozicije i sekundarne interese uesnika u sukobu. !opa na kai%u

4odelite uesnike u grupe od ;/< lanova. $eka svaka grupa izabere bele&nika. ,ajte svakoj grupi komad papira, lepak i 9lomaster. 4roitajte im sledeu priu( "Vi i vaa grupa od etiri/pet ljudi ste pretrpeli strano nevreme i more vas je izbacilo na pusto tropsko ostrvo. Sve ste izgubili osim kupai kostima koje imate na sebi. Sve to je ostalo od broda jeste kai sa metalnom kopom kojeg je more izbacilo na obalu. !mate sedam minuta da smislite to vie ideja o tome na koji nain biste mogli iskoristiti ovaj kai. "olimo vas da ne kritikujete niije ideje. # ovom delu ve$be% bitnije je nabrojati to vie ideja negoo oceniti nji ovu vrednost."

$akon to je prolo sedam minuta, tra&ite od svake grupe da oceni ideje tako to ete im saopiti sledee( "Vaa grupa sad ima naredni sedam minuta da se odlui za tri najbolja prijedloga sa liste. &ravilo da se ne kritikuju niije ideje vie ne va$i. 'cenite kvalitet i korisnost ideja. 'nda kad se odluite za tri najbolje ideje kako da se iskoristi kai% odaberite nekog u grupi ko e i prezentovati ostalima."

Kako vreme istie, upozorite uesnike koliko im je vremena jo ostalo. %ra&ite od svakog predstavnika grupe da nalepe svoju listu na zid. $eka svaki uesnik ukratko objasni zato se grupa odluila za te ideje.

4itanja za raspravu(

1o&da e biti korisno da napiete sljedee predloge na papir tako da ih cela grupa mo&e videti(

Korisni saveti pri ocjenjivanju ideja. 'asluajte svaku osobu pa&ljivo. ,opustite svima da zavre sa svojim izlaganjem. +stavite drugima dovoljno vremena za izlaganje. Ako se ne sla&ete sa neim, onda to obrazlo&ite. $emojte govoriti drugima da su oni ili njihove ideje glupi. Ako niste sigurni ta je neko rekao, zamolite tu osobu da pojasni.

Kako ste se oseali dok ste radili, a znali ste da vas niko nee kritikovati8 ,a li je bilo lake ili te&e da budete kreativni8 ,a li je ikom bilo teko da se suzdr&i od kritikovanja i ocjenjivanja8 ,a li se desilo da su neke luckaste ideje dovele do toga da ste se sjetili nekih dobrih ideja8 Kako ste se osjeali kad je pravilo o nekritiziranju ukinuto8 Kako ste se osjeali ako vae ideje nisu bile izabrane u tri najbolje8 ,a li se vaa grupa koristila savjetima koji su ispisani za celu grupu8

1islite li da su ovi savjeti korisni da se koriste u drugim grupnim prilikama pri reavanju problema8 Pusto ostrvo amolite svakog od uesnika da izdvoji ; stvari koje bi poneo sa sobom na pusto ostrvo. $akon toga ih podelite u parove i zamolite ih da u paru razmene svoje popise stvari i zatim da naprave zajedniku listu od ; stvari.

$akon toga svakom o9ormite grupe od po tri para i ponovite postupak. U zavisnosti od veliine grupe mo&ete jo jednom da sastavite dve manje grupe i ponovite postupak pronala&enja zajednike liste. $a kraju itava grupa uesnika treba da napravi listu od ; stvari koje bi sa sobom poneli na pusto ostrvo. Kada grupa zavri sa sastavljanjem liste diskutujte sa uesnicima o tome na koji nain su satavljali listu, koje su bile olakavajue, a koje ote&avajue okolnosti, kako su se oseali, da li su svi zadovoljni konanom listom itd. ,abrika &retpostavke( =judi irom sveta dele zajedniki interes za ekoloke probleme. -koloki problemi tiu se svih ljudi, bez obzira je li re o predsedniku dr&ave ili direktoru velike 9abrike koja zagauje vazduh. Ako svi imaju koristi od reavanja ekolokih problema, zato oni nisu reeni8 "edan od razloga je taj da je vrlo teko postii dogovor. )eavanje ekolokih sukoba esto ukljuuje bavljenje ekonomskim, socijalnim, demogra9skim, kulturnim i etnikim snagama. bog toga to je toliko strana ukljueno u ekoloke sukobe, utemeljuju se savezi za pregovaranje i poveanja uinka donoenja odluka. 4risutno je mnogo razliitih strana u ekolokom sukobu. $a primjer, predstavnici industrije, lokalna vlast, naune ustanove, vladina zastupnitva, te nevladine organizacije esto imaju razliite poglede o nainu kako bi se ekoloki problem trebao reiti. 2udui da ekoloka pitanja prelaze nacionalne i internacionalne granice, ekoloki problemi se tiu svih na svijetu. bog toga moramo postati svesni va&nosti reavanja ekolokih pitanja. Ukoliko se ekoloki sukob ne mo&e reiti, mogu se izgubiti ljudski &ivoti. 'adanja aktivnost se bavi tekoama u pokuavanju reavanja ekolokih sukoba. Aktivnosti( >. ?. 4odijelite uesnike u parove. )ecite polovini parova da se stave u ulogu predstavnika velike 9abrike.

A.

B.

;.

@abrika proizvodi mnogo korisnih stvari za drutvo, mnogo ljudi je zaposleno u tvornici i ako bi se ikada zatvorila, mnoge porodice ne bi vie imale dovoljno novaca da kupe hranu. )ecite drugoj polovini parova da se stave u ulogu kao da su stanovnici mesta zvanog ,olingrad. +ni misle da bi se 9abrika trebala zatvoriti. *@abrika stvara veliku zagaenost*, tvrde oni. 2aca svoj otpad u reku u blizini koje stanovnici ,olingrada crpe pitku vodu. agaena voda bi mogla ubiti stanovnike. )ecite svakom paru grupe koja predstavlja stanovnike ,olingrada da iz druge grupe izaberu par predstavnika velike 9abrike. ,ve grupe bi trebale prodiskutirati da li zatvoriti 9abriku ili ne. )ecite uenicima da se odluka mora doneti odmah, u narednih >C minuta. $eka se grupa sakupi tako da sednu u krug. ,obrovoljci neka razmene svoja iskustva o toku pregovora.

4itanja za diskusiju ,iskutujte o sledeim pitanjima(

,a li je bilo lako ili teko odluiti o reenju sukoba8 ato8 Kakva su bila stajalita grupa, odnosno, to su &eleli stanovnici ,olingrada8 7to su &eleli predstavnici 9abrike8 Koji su bili sekundarni interesi obe grupe8 Koji su interesi bili zajedniki obema grupama8 Koji je bio najte&i deo procesa pregovaranja8 Kako je dolo do eventualne odluke8 Ako nije, koji su se problemi javili spreivi donoenje odluke8 ato su ekoloki sukobi tako teki za reavanje8

Konflikti i saradnja

)asprava

4itajte ko se sea prvih uputstava8 4onovite ih ako je potrebno. 4itajte kakva je bila reakcija na ovu ve&bu. 7to se desilo8 Kako ste se oseali8 Uka&ite grupi da su mogli osvojiti najvei broj poena kroz suradnju !bez pru&anja otpora kod obaranja ruku#. ato ste pomislili da je ovo obaranje ruku8 7ta ste pretpostavili8 7ta se desilo u ?C sekundi kojih ste imali da popriate izmeu sebe8 ,a li su se rezultati poboljali8 +bjasnite da ponekad ljudi misle da je jedini nain na koji mogu da reaguju na kon9likt jeste na principu *ja pobeujem, a ti gubi*. 6lustrirajte na tabeli da postoje etiri mogua rezultata koja se dobijaju kad se dvije osobe nau u kon9liktu, a to su( pobednikFgubitnik, gubitnikFpobednik, gubitnikFgubitnik, pobednikFpobednik. $ajte&e je otkriti da li postoji mogunost za saradnju i stvaranje situacijeFreenja koja bi stvorila rezultat u kojem bi obe strane bile pobednici, tj. pobednikFpobednik rezultat.

Ova igra namenjene su da se unutar grupe isku%aju pretpostavke vezane za pristup kon&liktu koristei se metodom takmiarski du na suprot saradnji (takmiarski du ( saradnja), odnosno pobedniki stav na spram gubitnikog (pobednik ( gubitnik). e!ba sa rukama Uesnici se nasumice rasporede u parove i sednu nasuprot nedan drugog u tipinoj poziciji za obaranje ruku. 2udite veoma oprezni da ne ka&ete da se ovde radi o obaranju ruku jer na taj nain vaa ve&ba nee imati smisla. 4roitajte sledea uputstva( >. ?. A. B. ;. :ilj je osvojiti to vie poenaD 4oene osvajate kad partnerova aka dodirne stoD $e smijete priati izmeu sebeD $emojte povrijediti partnera jer je ovo samo igraD 6mate ?C/AC sekundi za ovu ve&bu i morate upamtiti svoj rezultat.

1o&ete posvetiti malo vremena da odgovorite ukratko na pitanja oko procedure ove ve&be. $akon to odgovorite na pitanja zaponite sa ve&bom sa *spremni... tri... etiri... sadE* 6sto tako mo&ete rei da e svi koji osvoje poen da dobiju malu nagradu !bombonu ili neki drugi slatki#, ali morate imati te male nagrade spremne da podelite kad se ve&ba zavri, tj. jedan poen jedan slatki. $akon to je ?C/AC sekundi isteklo, tra&ite od grupe da vas obavesti koliko su pojedinano osvojili poena. 1o&ete zapisati poene na tablu. +nda im mo&ete rei da e imati narednih ?C sekundi da razgovaraju jedni sa drugima da bismo videli da li su u stanju da poprave rezultate. Kad proe ovih ?C sekundi opet ponovite ve&bu, te zapiite rezultate na tablu pored rezultata prvog kruga da biste mogli da uporedite da li su se rezultati poboljali.

Snovi +va aktivnost je dobar poticaj u kojoj grupa i pojedinci mogu sveobuhvatno izraziti snove i otkriti neke praktine stvari koje mogu zajedno raditi. Uputstva

1.

Kako ete organizovati aktivnost zavisi od veliine grupe. Ako je srednja veliina !>C osoba#, napravite oluju ideja, ako je vea, podelite ih u manje grupe od ; ili < lanova.

2. 3.

4. 5.

4rvih ; minuta pustite ih da se osvrnu na sebeD kako bi &eleli da im stvari stoje u budunosti to se tie porodice, posla, hobija, domainstva, linog usavravanja, graanskih prava, itd. Ka&ite im da podele svoje snove sa ostalima, iskazujui pri tom ta oni jesu i dajui razloge za to. %rebali bi zapisati u tabele ili po mogunosti nacrtati sva zajednika obele&ja npr. posao, putovanja, deca, vlastita kua itd. $eka svaka grupa iznese svoje crte&e ili zakljuke ostalima. $astavite pitati pojedince ili cijelu grupu koje su to tri stvari koje ih spreavaju u ostvarenju njihovih te&nji i tri odreene stvari sa kojima bi kao grupa !ili organizacija# mogli barem malo ostvariti svoje snove.

olerancija

)ezime i razrada 4itajte uesnike kako su se oseali tokom ve&be i jesu li u&ivali u njoj. $astavite pitajui( ,a li vas je ita iznenadilo8 1islite li da svi imaju pravo na ostvarenje te&nji8 1islite li da neki imaju vee anse za to8 Ko i zato, da li je to poteno8 Kako se meusobno potpomagati da se u stvarnosti srue zidovi i ostvare snovi8 4omone napomene za vou 3a&no je naglasiti kolektivni pristup u svrhu nadjaavanja pojedinanih upadica npr. *$e znam kako uiniti ovo ili ono...*...*$emam pribora...* Aktivnost je uspenija ako su vizije prikazane na matovit nain. Ako grupa ne zna dobro crtatiD koristite tehnike kola&a od starih asopisa u boji, makaza i lepka. Korisni mogu biti i skeevi kojima sami uesnici prezentuju svoje te&nje. 'vaka metoda koja iskazuje matovitu vetinu i spontanost izraza je pogodna, osim pisanja i verbalne komunikacije.

'e%to %to svi kao ljudska bia dijelimo su snovi i ma%tanja o boljoj budunosti.)a bi ostali dolijedni svojim snovima, prvo se moramo osloboditi lanaca koji nas sputavaju. *ajedniki moemo ispuniti snove. Ove igre pomoi e uesnicima da prepo+naju i odbace stereotipe, predrasude, iskljuivosti, me anizme pritiska i sve vidove diskriminacije i time doprinesu stvaranju tolerantnijeg i boljeg sveta.

-aloni a sprovoenje ove ve&be neophodno je da pripremite sledee materijale( ? balona po uesnikuD ? trake !;C cm# po uesnikuD 9lomasteri i markeriD blok nalepnica i olovke, kao i prazan zid ili tabla za pisanje. Uputstvo 1. )ecite uesnicima da svako zamisli drutvo u kojem &eli &iveti, te da ga identi9ikuje sa jednim ili dva obele&ja. 2. %a obele&ja neka napiu na nalepnice te ih jednu po jednu nalepe na tablu ili zid. 3. 4ustite ih da razmisle o dve stvari. G+kovimaH koji ih spreavaju da slede dva obele&ja njihovog idealnog drutva. 4. 4odelite markere, svakom dajte dva balona i dve vrpce. $a balone trebaju ispisati velikim slovima dva GlancaH koji ih spreavaju u ostvarenju njihovog idealnog drutva. 5. Kru&ite oko grupe i recite im da ponavljaju rei koje su napisali na balonima. 6. )ecite im da sada imaju priliku strgnuti GokoveH. $eka svako ve&e balon oko zglobova nogu. Kada su svi spremni, objasnite im da bi

I.

razbili GokoveH moraju stati na balone kako bi pukli. ! abavnije i sa vie takmiarskog duha postaje ako je zadatak unititi tue balone, a sauvati svoje#. ,ajte poetak za igru.

)ezime i evaluacija ,iskusiju ponite pitajui ih kako im se svidelo i ta su oseali8 $astavite sa pitanjima( ato su GokoviH tako teki8 +dakle su8 1islite li da ima ljudi koji nose vie okova od drugih8 %ko su oni8 1o&emo li im pomoi da razbiju okove8 4omone napomene za vou 2alone mo&ete zamijeniti kondomima. +ni te&e pucaju, pa je vje&ba uzbudljivija. 4rije nego to se odluite za njih, prvo isprobajte da li se mogu probuiti. U nekim grupama koritenje kondoma poma&e u otklanjanju tabua o seksu i A6,'/u. $o, kod nekih mogu djelovati kontra/produktivnoE 4ojednostavljena verzija ove aktivnosti sa balonima i vrpcama, iako zajedno, korisna je kao pokreta raspolo&enja i elana grupe.