DR - Mogućnosti Za Održivi Razvoj Turizma Opštine Mladenovac PDF

UNIVERZITET SINGIDUNUM
FAKULTET ZA TURISTIKI I HOTELIJERSKI MENADMENT

BEOGRAD

DIPLOMSKI RAD

MOGUNOSTI ZA ODRIVI RAZVOJ
TURIZMA OPTINE MLADENOVAC

Mentor: Student:
Prof.dr Marija Maksin - Mii Marina Popovi
br. indeksa 32/2004

Beograd, 2008.

SADRAJ

UVOD ................................................................................................................................ 3

1. SAOBRAAJNO - GEOGRAFSKI I TURISTIKI
POLOAJ OPTINE ................................................................................................ 4

1.1. Saobraajno - geografski poloaj ........................................................................... 4
1.2. Turistiki poloaj ................................................................................................... 5

2. DEMOGRAFSKO - EKONOMSKE ODLIKE OPTINE .................................... 7

2.1. Naselja .................................................................................................................... 7
2.2. Stanovnitvo ........................................................................................................... 9
2.3. Privreda ................................................................................................................ 11

3. TURISTIKI RESURSI OPTINE ..................................................................... 13

3.1. Kosmaj ................................................................................................................. 13
3.2. Selters i Koraika banja ..................................................................................... 16
3.3. Markovako i Rabrovako jezero ...................................................................... 19
3.4. Kulturno-istorijski spomenici .............................................................................. 20
3.5. Kulturna obeleja i dogaanja ............................................................................. 23
3.6. Ruralna podruja ................................................................................................. 24

4. PROBLEMI I PRIORITETI ZATITE TURISTIKIH RESURSA I
IVOTNE SREDINE OPTINE ........................................................................... 25

5. MOGUNOSTI RAZVOJA TURISTIKE PONUDE OPTINE ..................... 30

5.1. Problemi dosadanjeg razvoja ............................................................................ 30
5.2. Mogunosti razvoja turistike ponude i razliitih vidova turizma ..................... 32
5.3. Kljuni akteri i njihova uloga ............................................................................. 34

ZAKLJUAK ................................................................................................................ 36

LITERATURA .............................................................................................................. 38

Mogunosti za odrivi razvoj turizma optine Mladenovac
______________________________________________________________________________________
3

UVOD

Predmet diplomskog rada jeste optina Mladenovac, sagledana sa stanovita njenih
mogunosti za razvoj turizma.

Cilj diplomskog rada jeste, da se ustanove mogunosti i izdvoje turistiki resursi
koje optina Mladenovac poseduje za razvoj turizma.

Polazna hipoteza jeste da optina Mladenovac ima veoma povoljan saobraajno-
geografski poloaj i turistike resurse ija valorizacija tek predstoji.

Druga hipoteza je da u proteklom periodu nije dovoljno uraeno na unapreenju,
prezentaciji i zatiti tih turistikih resursa.

Trea hipoteza je da se, sanacijom velikih zagaivaa, ouvanjem turistikih resursa
i kvaliteta ivotne sredine kao i institucionalnim organizovanjem, turizam moe razviti u
znaajnu privrednu delatnost optine Mladenovac.

Rad se sastoji iz pet celina.

U prvoj celini sagledan je saobraajno-geografski poloaj optine, kao i njen
turistiki poloaj u okviru postojeih turistikih zona i buduih turistikih razvojnih
pravaca. U drugoj celini je dat opis demografsko-ekonomskih karakteristika podruja. U
treoj celini izdvojeni su i predstavljeni turistiki resursi na kojima treba da se zasniva
razvoj turizma u optini. U etvrtoj celini ukazano je na probleme, postojee i neophodne
mere zatite turistikih resursa i na znaaj da se njihova zatita odvija uporedo sa
zatitom ivotne sredine optine. U petoj celini ukazano je na probleme dosadanjeg
razvoja, mogunosti razvoja turistike ponude i razliitih vidova turizma i na kljune
aktere i njihov znaaj kao nosioca turistikog razvoja.

Glavni izvor informacija o trenutnom stanju i problemima zatite turistikih
resursa, ivotne sredine i razvoja turizma, baziran je na linom iskustvu steenom tokom
terenskih istraivanja. U toku izrade diplomskog rada veliki problem je bio nedostatak
pisane literature i izvora sa relevantnim informacijama. U izvorima sa Interneta
informacije o optini Mladenovac su esto bile neusaglaene, a u veoma obimnoj
literaturi o gradu Beogradu prigradske optine veinom nisu obraene. I pored svih
napora, nije bilo mogue doi do podataka o prirodnim karakteristikama podruja pa je
ovaj deo u radu ostao neobraen.

______________________________________________________________________________________
4

1. SAOBRAAJNO-GEOGRAFSKI I TURISTIKI POLOAJ
OPTINE

1.1. Saobraajno-geografski poloaj

Teritorija optine Mladenovac nalazi se u severnom delu niske umadije, oko 50 km
juno od Beograda, na nadmorskoj visini od 113 do 518 m i na 4428' severne geografske
irine i 2040' istone geografske duine. Svojom povrinom od 33.904 ha obuhvata vei
deo sliva reice Veliki Lug, leve pritoke Kubrnice, kao i periferno planinsko podruje
Kosmaja na zapadu (slika 1).

Slika 1. Poloaj optine Mladenovac Slika 2. Teritorija optine Mladenovac

Izvor: www.mladenovac.com, 15.12.2008. Izvor: www.mladenovac.com/mapa.htm, 28.07.2008.

Optina Mladenovac pripada teritoriji administrativnog podruja Beograd, kao jedna
od sedamnaest gradskih optina. Okruena je teritorijama optina Sopot i Grocka sa
severne i severozapadne strane, Smederevo i Smederevska palanka sa istone i
jugoistone strane i Topola i Aranelovac sa june i jugozapadne strane (slika 2).

Geografskim poloajem predodreene su izrazito dobre saobraajne veze optine
Mladenovac, kroz koju prolazi pruga Beograd-Ni-Sofija-Atina, magistralni put M 23
Beograd-Kragujevac, a na 16 km od centra grada, kod Malog Poarevca Mladenovac ima
izlaz na autoput E 75 Beograd-Ni.

Blizina Beograda optini Mladenovac prua izvanredne geografske prednosti u
odnosu na druge gradove. Sa Beogradom Mladenovac je povezan eleznicom (53 km),
autoputem i magistralnim putem (46 km) i regionalnim putem preko Ralje i Avale
(56 km), a spletom regionalnih puteva ima veoma dobru vezu i sa okolnim optinama.

______________________________________________________________________________________
5

Mrea puteva bie upotpunjena izgradnjom magistralnog puta Mali Poarevac
(Autoput E 75) - Mladenovac - Topola - atornja - Rudnik - Takovo - veza sa putem
M 22 (Gornji Milanovac-aak-Uice-Juni J adran), nazvanog jo i umadijska
magistrala. Planirana magistralna saobraajnica u duini od 72.35 km koja e povezivati
optine Sopot, Mladenovac, Topola, Aranelovac, Gornji Milanovac bie namenjena
tranzitnom saobraaju (www.mladenovac.org.rs , 29.07.2008).

Na osnovu svega navedenog moe se zakljuiti da optina Mladenovac ima veoma
povoljan saobraajno-geografski poloaj.

1.2. Turistiki poloaj

Sa okolinom bogatom prirodnim lepotama, poznatim banjama i mineralnim vodama,
kulturno-istorijskim spomenicima, u neposrednoj blizini Kosmaja i nadomak Beograda,
Mladenovac ima sve uslove da bude upisan na turistikoj mapi Srbije.

Prema Prostornom planu Republike Srbije, optina Mladenovac pripada turistikoj
regiji umadijske planine (C.2), koja zajedno sa turistikim regijama Valjevske (C.1) i
Kuajske planine (C.3), erdap (C.4) i Deliblatska peara (C.5) ini Centralnu turistiku
zonu (C II).

Turistika regija umadijske planine (slika 3), koja obuhvata Rudnik, Venac,
Bukulju, Kosmaj, Aranelovac, Topolu, Sopot, Oraac, Takovo, Oplenac, Bukoviku i
Selters banju i dr., prua mogunosti za razvoj pre svega izletnikog, banjskog, lovnog i
seoskog turizma.

Prema podeli Srbije na etiri turistika klastera (Vojvodina, Beogradska regija,
Jugozapadna i Jugoistona Srbija), koja je predloena Strategijom razvoja turizma
Republike Srbije, optina Mladenovac pripada klasteru Beogradske regije. To je trenutno
jedini klaster, odnosno destinacija koja moe da konkurie na inostranom turistikom
tritu. U okviru ovog klastera akcenat je stavljen na Beograd kao glavni centar. Time na
znaaju dobijaju i ostali resursi i atraktivnosti u njegovoj okolini, kao integralni deo
turistike ponude Beograda. Optina Mladenovac raspolae resursima koji znatno mogu
da obogate turistiku ponudu ovog klastera pod uslovom da se osmisle i razviju turistiki
proizvodi, pobolja infrastrukturna opremljenost i sadraji turistike ponude.

Selters i Koraika banja, Kosmaj, Markovako i Rabrovako jezero, kulturno-
istorijski spomenici i brojne kulturne manifestacije predstavljaju turistike atraktivnosti
sa kojima ova optina moe da konkurie u okviru celokupne turistike ponude klastera
Beogradske regije.

______________________________________________________________________________________
6

Prostornim planom administrativnog podruja Beograd predvien je razvoj turizma
preko tri razvojna pravca (Dunavski, umadijski i Savsko-Kolubarski), koji bi trebalo da
doprinesu afirmaciji turistikih resursa optine Mladenovac u okviru umadijskog
pravca.

umadijski pravac treba da aktivira najznaajniju turistiku osovinu AP Beograd
kojom e da povee sa severa Nacionalni park Fruku Goru, Sremske Karlovce, vikend
zonu u ortanovcima, preko starog jezgra Zemuna i Beograda kao fokusne take, juno
preko Avale, Trenje, Kosmaja, Guberevakih uma sa Lipovakom umom, i dalje
preko Mladenovake banje prema Oplencu, Kragujevcu i Aranelovcu sa Bukuljom
(Regionalni prostorni plan administrativnog podruja Beograd, 2002: 77).

Blizina Beograda kao glavnog turistikog centra, izuzetan saobraajno-geografski
poloaj, brojni turistiki resursi skoncentrisani u okviru ove optine koji pruaju
mogunost za razvoj razliitih vidova turizma koji se meusobno dopunjuju, kao i
znaajni turistiki resursi optina i gradova u neposrednom okruenju, ukazuju da optina
Mladenovac ima veoma povoljan turistiki poloaj koji do sada nije valorizovan.

Slika 3. Organizacija prostora za turizam prema Prostornom planu Republike Srbije (1996)

Izvor: Maksin-Mii M., Turizam i prostor, Fakultet za turistiki i hotelijerski
menadment Univerziteta Singidunum, 2007, karta 2.
______________________________________________________________________________________
7

2. DEMOGRAFSKO-EKONOMSKE ODLIKE OPTINE

2.1. Naselja

Na teritoriji dananje optine Mladenovac prva naselja formirana su u periodu
praistorije, o emu svedoe brojna arheoloka nalazita i oko 200 ostataka praistorijskih
naselja. Dananja naselja na ovoj optini pominju se jo u srednjem veku, u doba despota
Stefana Lazarevia, a kasnije, poetkom XVI veka, u turskim popisima
(www.mladenovac.org.rs/istorija.php, 20.09.2008).
Razvoj saobraaja uticao je na formiranje varokog naselja, oko eleznike stanice, na
ataru ranijeg sela Mladenovac. Formirano naselje proglaeno je 1983. godine za varoicu,
a dobilo je ime po selu na ijem je ataru nastalo (ibid.). Industrijski razvoj varoi
Mladenovac prati i razvoj upravno-administrativne funkcije i 1930. godine Mladenovac
je postao sedite istoimenog sreza kome je kasnije pripojen i Kosmajski srez (ibid.).

Mladenovac ulazi u sastav grada Beograda, kao jedna od sedamnaest gradskih
optina, februara 1971. godine (slika 4).

Slika 4. Optine grada Beograda

Izvor: www.emarket.co.yu/regije/regije_okrug.asp?Area_ID=11, 21.09.2008.

Danas optina ima 24 mesne zajednice i 22 naselja od kojih je 17 seoskih (Ameri,
Belue, Beljevac, Velika Ivana, Velika Krsna, Vlaka, Dubona, Jagnjilo, Kovaevac,
Koraica, Mala Vrbica, Markovac, Pruatovac, Rabrovac, Senaja, Crkvine, epin),
4 prigradska (Rajkovac, Meuluje, Mladenovac (selo), Granice) i jedno gradsko naselje
Mladenovac koje se nalazi u centralnom delu optine.

______________________________________________________________________________________
8

Razmetaj i karakteristike veih naselja u optini, a naroito njihov saobraajni
poloaj i veze sa naseljima u okruenju, opredelili su formiranje vie razvojnih centara na
ruralnom podruju (Kovaevac, Koraica, Vlaka, Velika Ivana) i centara sa pojedinim
gravitirajuim naseljem (J agnjilo i Velika Krsna). Meuluje, prvobitno samo prigradsko
naselje, ima osnova (demografski potencijal i intenzivnija izgradnja i opremljenost
naselja) da postane sekundarni centar za juna naselja optine. Njegovim razvojem u
izvesnoj meri e se rasteretiti Mladenovac od pritisaka dnevnih migranata iz ostalih
naselja. Senaja, naselje na severu optine, deo svojih potreba za javnim sadrajima
zadovoljava i na teritoriji optine Sopot, u naselju Mali Poarevac. Izdvajanjem naselja
Vlako Polje (deo sadanjeg centra Vlaka) na saobraajnici ka Mladenovcu stvorie se
uslovi za formiranje jo jednog centra za Senaju kome bi gravitirala i neka naselja
severno od optinskog sredita, budui da Vlaka nema povoljan saobraajni poloaj za
naselja u okruenju. Kao specifini turistiki centri, mogu da se razvijaju Markovac i
Rabrovac - naselja na jugu optine koja se nalaze u blizini istoimenih jezera (Regionalni
prostorni plan administrativnog podruja Beograd, 2002: 52)

Veina ovih naselja ima predispoziciju da se ukljui u turistiku ponudu optine
Mladenovac. Autentino seosko okruenje i ouvana priroda, blizina Kosmaja,
Markovakog i Rabrovakog jezera, Selters i Koraike banje, brojni kulturno-istorijski
spomenici i kulturna deavanja na podruju ovih naselja pruaju dobru osnovu za razvoj
ruralnog turizma. Sve to zahteva znaajne investicije u infrastrukturu, komunalno
ureenje i edukaciju stanovnitva.

______________________________________________________________________________________
9

2.2. Stanovnitvo

Prema popisu stanovnitva iz 2002. godine na teritoriji optine Mladenovac ivi
ukupno 52.490 stanovnika, to u odnosu na 1991. godinu predstavlja pad od 2027
stanovnika, odnosno prosean godinji pad od 184 stanovnika. Mladenovac je jedina
prigradska optina grada Beograda u kojoj je prema popisu iz 2002. godine registrovan
pad stanovnitva u odnosu na 1991. godinu zajedno sa jo est gradskih optina.
Procena broja stanovnika do 2006. godine ukazuje da se ovakav negativan trend u optini
Mladenovac nastavlja (tabela 1 i grafikon 1).

Tabela 1. Procena broja stanovnika optine do 2006. godine

Godina 1991. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006.
Broj stanovnika
53273 52655 52551 52523 52384 52250 52108 52014
Izvor: Republiki zavod za statistiku Srbije, Optine u Srbiji 2007, Beograd, 2008.

Grafikon 1. Procena broja stanovnika optine do 2006. godine

Ovakvo smanjenje je, pre svega, posledica nepovoljnog odnosa izmeu nataliteta i
mortaliteta ( u 2006. godini broj roenih je iznosio 495, a broj umrlih 704 to ukazuje na
negativan prirodni prirataj od -4.0 promila) i migracije mladih, uglavnom u gradske
optine Beograda.

Osnovna karakteristika polne strukture stanovnitva je vei udeo enskog u odnosu
na muko stanovnitvo. Prema podacima iz 2002. godine udeo mukog stanovnitva je
iznosio 48.7%, a udeo enskog 51.3%.

Karakteristika starosne strukture stanovnitva optine je da se ono moe svrstati u
grupu demografski starih populacija. Podaci iz 2002. godine ukazuju da je broj
stanovnika mlaih od 20 godina i broja stanovnika starijih od 60 godina gotovo isti
(22.4% prema 22.0%). Udeo lica starijih od 80 godina iznosi 2.6%.

51000
51500
52000
52500
53000
53500
1
9
9
1
.
2
0
0
0
.
2
0
0
1
.
2
0
0
2
.
2
0
0
3
.
2
0
0
4
.
2
0
0
5
.
2
0
0
6
.
BROJ STANOVNIKA
______________________________________________________________________________________
10

U optini Mladenovac, kao i u ostalim prigradskim optinama Beograda, obrazovna
struktura stanovnitva je na znatno niem nivou u odnosu na gradske optine. Iako
najvei procenat stanovnitva ima srednje obrazovanje, broj stanovnika bez osnovne
kole je znatno vei od broja stanovnika sa viim i visokim obrazovanjem, pri emu su
jasne razlike i po polu (tabela 2).
Poslednjih godina belei se trend poboljanja obrazovne strukture, mada je znatno
usporen naglaenom emigracijom visoko obrazovanog stanovnitva.

Tabela 2. Obrazovna struktura stanovnitva optine prema popisu 2002. godine
Ukupno
Bez
kolske
spreme
1-3
razreda
osnovne
kole
4-7
razreda
osnovne
kole
Osnovno
obrazovanje
Srednje
obrazovanje
Vie
obrazovanje
Visoko
obrazovanje
Nepoznato

Ukupno 44269 2058 807 6792 11685 18657 1686 1784 800
ensko 22896 1638 617 4007 6196 8468 826 783 361
Muko 21373 420 190 2785 5489 10189 860 1001 439
Ukupno
%
100% 4.6% 1.8% 15.3% 26.3% 42.1% 3.8% 4.0% 1.8%

Statistiki podaci Republikog zavoda za statistiku prema proseku za 2006. godinu
pokazuju da Mladenovac ima 35.296 (67.8%) radno sposobnog stanovnitva, dok je na
teritoriji ove optine zaposleno 11.744 stanovnika (obuhvaeni su i dnevni migranti iz
drugih optina) mahom u preraivakoj industriji. Na osnovu ovih podataka ne moe se
zakljuiti koliki je procenat zaposlenih sa podruja ove optine u odnosu na procenat
radno sposobnog stanovnitva. Podaci o broju nezaposlenih ukazuju da je ova optina u
poreenju sa ostalim beogradskim optinama najugroenija. Broj nezaposlenih na 1000
stanovnika iznosi 141 (od toga je nezaposleno 54.9% ena), to je znatno vie u
poreenju sa ostalim beogradskim optinama (tabela 3).

Tabela 3. Broj nezaposlenih u beogradskim optinama na 1000 stanovnika za 2006. godinu
Beogradske optine
Broj nezaposlenih na 1000
stanovnika
Surin 62
Lazarevac 66
Novi Beograd 75
Vraar 76
Rakovica 79
ukarica 80
Savski Venac 81
Stari Grad 83
Grocka 83
Vodovac 85
Zvezdara 88
Palilula 93
Zemun 102
Barajevo 108
Sopot 112
Obrenovac 113
Mladenovac 141
Svega Grad Beograd 87
______________________________________________________________________________________
11

2.3. Privreda

Razvoj Mladenovca je godinama unazad bio oslonjen na industiju, koja je zbog
brojnih nepovoljnih deavanja u zemlji zapala u krizu. I danas, uprkos svim problemima,
industrijska proizvodnja u ovoj optini je znaajan inilac njenog privrednog razvoja.

Veina industrijskih kapaciteta optine koncentrisana je u optinskom centru u dve
zone. Privredno-saobraajna zona Sever sa postojeim industrijskim (Petar Drapin i
Razvitak) i saobraajnim preduzeima (Lasta, Jugopetrol i AMSS) locirana je na
samom ulasku u centralno gradsko podruje, a simbolian naziv Sever dobila je jer je
od najueg gradskog jezgra udaljena svega par kilometara u pravcu severa.
Industrijsko-komunalna zona Jug 1 i 2 sa diversifikovanom strukturom industrijskih
grana (metalopreraivaka, prerada nemetala, prehrambena, elektroindustrija) locirana je
juno od gradskog naselja.

Generalni plan Mladenovca do 2021. godine, predvia da se saobraajno-privredna
zona Sever u celosti zadri na postojeoj lokaciji, s tim da se za njeno funkcionisanje i
izgradnju novih sadraja ili prenamenu postojeih kapaciteta uslovljava obavezna
primena mera zatite i unapreenja ivotne sredine.
U okviru ovog plana za industrijsko-privrednu zonu Jug pored rekonstrukcije,
modernizacije i restruktuiranja pojedinih kapaciteta predvieno je i njeno irenje juno od
postojee industrijske zone.
U zoni Jug 1 i 2 planiran je razvoj: postojeih preduzea i njihovo restruktuiranje,
razvoj ostalih delatnosti (saobraaj, graevinarstvo, proizvodno zanatstvo i dr.) uz
neophodno dodatno komunalno opremanje i sprovoenje mera zatite ivotne sredine.
U potencialno aktivnoj zoni Jug 3 planira se razvoj razliitih privrednih delatnosti i
malih i srednjih preduzea. To zahteva ureenje vodotoka Luga, pripremne radove
(nivelacija terena i dr.) i infrastrukturno opremanje ove lokacije.

Ovakav prostorni razmetaj industijskih kapaciteta nikako ne ide u prilog razvoju
turizma, imajui u vidu da se znaajni turistiki potencijali nalaze u neposrednoj blizini
ovih industrijskih zona (Selters banja) i da je dosadanja industrijska proizvodnja bez
sprovoenja adekvatnih mera zatite dovela do toga da Mladenovac prema stepenu
zagaenosti pripada II kategoriji po ugroenosti kvaliteta ivotne sredine.

Postojei razmetaj industijskih i turistikih kapaciteta ne namee zakljuak da je
njihov paralelan razvoj nemogu, ali podrazumeva njihovo usklaivanje i industrijski
razvoj koji je usklaen sa zahtevima zatite ivotne sredine i razvoja turizma. U
suprotnom moe doi do znaajnih konflikta.

______________________________________________________________________________________
12

Podruje optine Mladenovac sa 17 seoskih naselja predstavlja privredno -
demografski reon koji raspolae odlinim prirodnim uslovima za razvoj biljne, voarske i
vinogradarske proizvodnje. Razvoju ovih poljoprivrednih grana posebno pogoduju
povoljne klimatske karakteristike i konfiguracija terena, kao i sastav zemljita. Biljna i
stoarska proizvodnja prvenstveno se ogleda u proizvodnji sirovina i zasniva se na oko
27.000 ha obradivog zemljita i delimino izgraenim preraivakim kapacitetima.

Dosadanji razvoj poljoprivrede u ovoj optini nije na zavidnom nivou, jer je njen
razvoj na neki nain zanemarivan u korist razvoja industrije. Njena dosadanja uloga je
vie povezana sa pogodnim prirodnim uslovima i tradicijom ovog kraja, na ta ukazuje i
injenica da je za veinu stanovnika optine poljoprivreda samo dodatna delatnost ili ak
hobi. Znaajni poljoprivredni kapaciteti uglavnom su zasluga pojedinih domainstava
koja su linim radom dovela svoje poizvodne kapacitete na nivo regionalnog znaaja.

Strategija oivljavanja poljoprivredne proizvodnje ove optine treba da bude
usmerena ka organizovanom razvoju, poev od edukacije proizvoaa, preko udruivanja
u interesne asocijacije/zadruge i zajednikih investicija u proizvodnju, do organizovanog
otkupa i plasmana na trite ireg regiona. Sve to moe biti znaajno i za razvoj turistike
ponude i afirmisanje koncepta zdrave ishrane uz popularizaciju proizvoda sa autentinom
mladenovakom robnom markom - sir, kajmak, mladenovaka pogaa i dr. Preduslov
za ovakav koncept je, svakako, ekoloki prijateljski razvoj (environmental friendly)
industije i poljoprivrede. Imajui u vidu mogunosti za razvoj turizma i blizinu
beogradskog trita trebalo bi organizovano zapoeti i organsku proizvodnju hrane.

______________________________________________________________________________________
13

3. TURISTIKI RESURSI OPTINE

3.1. Kosmaj

Kosmaj (slika 5 i 6) je, u geolokom i geomorfolokom smislu, niska (626 m),
relativno mala ostrvska planina, okruena pobrem i plitkim renim dolinama. Pripada
gromadnim planinama vulkanskog porekla, to se i danas vidi po kupastim brdima koja
ga okruuju. Karakterie ga umereno - kontinentalna klima sa pojavom jugoistonih
(koavskih) i zapadno-severozapadnih vetrova.

Povrinske vode Kosmaja ini vei broj potoka i reica, a podzemnih voda ima u
vidu izdana i prazne se preko brojnih izvora od kojih desetak ima znaajnu izdanost
(Zmajevac, Orovac, Vrelo, akovica i dr.). Veina izvora je prilagoena potrebama
vodosnabdevanja, a nekoliko je uraeno u vidu javnih esmi (Manastirska esma,
Hajduica, esma kneza Aleksandra, akonovac).

Vegetaciju Kosmaja predstavljaju etiri (osnovne) umske i tri zeljaste biljne
zajednice. Oko 670 ha povrine planine je pod umskom vegetacijom, od ega je 550 ha
pod listopadnim (najvie hrast i bukva), a oko 120 ha pod, vetaki podignutim, preteno
etinarskim umama gde preovlauju bor, jela, smra i kedar (TOM, 2007: 6).

Floru Kosmaja ini 550 vrsta biljaka, svrstanih u 298 rodova i 74 familije. Meu
njima ima i 5 vrsta koje su prirodne retkosti, 150 vrsta u kategoriji lekovitih i jestivih i
oko 60 vrsta koje su pod kontrolom korienja. Ovo podruje je izuzetno bogato
gljivama, kojih ima oko 300 vrsta, od kojih je 120 determinisano. Fauna je takoe
izuzetno bogata i ine je 24 vrste gmizavaca i vodozemaca, 51 vrsta sisara od kojih je 30
vrsta na listi prirodnih retkosti, 96 vrsta ptica od kojih se 29 nalazi na Listi prirodnih
retkosti Srbije, odnosno Svetskoj i Evropskoj crvenoj listi ugroenih vrsta, veliki broj
razliitih grupa insekata od kojih je 17 novo za faunu Srbije (Regional environmental
center, Sekretarijat za zatitu ivotne sredine grada Beograda, Gradski zavod za zatitu
zdravlja, 2006: 42).

Podgorinu Kosmaja ini ruralni predeo u kome ratarske povrine preovlauju nad
livadama, vonjacima i umama. Planina je okruena starim seoskim naseljima (Rogaa,
Nemenikue, Ameri, Koraica i Velika Ivana) koja se ire uglavnom du puteva. Jedna
od privrednih aktivnosti stanovnitva je poljoprivreda, pre svega ratarstvo i stoarstvo, a
zatim i voarstvo. Na Kosmaju ima preko 1000 vikendica, oko 450 u ataru Koraice
(slika 7).

Kosmaj predstavlja i podruje od posebnog kulturno-istorijskog znaaja, sa veim
brojem zatienih kulturnih dobara. Zatiene kulturno-istorijske vrednosti su manastir
Pavlovac i spomenik kulture i zatieno arheoloko nalazite Kasteljan. Manastir Tresije,
crkva Sv. Petra i Pavla u Nemenikuama i crkva Sv. Trojice u Koraici su na listi

______________________________________________________________________________________
14

spomenika kulture koji uivaju prethodnu zatitu. Evidentirano je i nekoliko objekata
narodnog graditeljstva koje bi trebalo zatititi.

Slika 5. Spomenik na vrhu Kosmaja Slika 6. Staza do vrha Kosmaja Slika 7. Vikendica u naselju Koraica

Izvor: www.panoramio.com, Fotografija: Marina Popovi, Izvor: www.tom.co.yu,
25.09.2008. 03.10.2008. 25.09.2008.

Planina Kosmaj pripada teritoriji administrativnog podruja Beograd, gradske
optine Mladenovac- delovi katastarske optine Ameri, Koraica i Velika Ivana,
povrine 1598 ha (45%) i gradske optine Sopot- delovi katastarske optine Rogaa i
Nemenikue, povrine 1915 ha (55%).

Kosmaj je od gradskog naselja Mladenovac udaljen svega 14 km, a lokalnim
putevima planina je dobro povezana i sa ostalim turistikim atraktivnostima optine.

Skuptina grada Beograda je 26. decembra 2005. godine donela Reenje o stavljanju
pod zatitu planine Kosmaj, kao predela izuzetnih odlika (Slubeni list grada Beograda,
broj 29/05).

Reenje je doneto na osnovu predloga Zavoda za zatitu prirode Srbije koji je
sproveo istraivanja, finansirana od strane Grada, u 2003. i 2004. godini i sainio
studijsku dokumentaciju, odnosno struni predlog za zatitu prirodnog dobra Kosmaj.
Na osnovu Pravilnika o kategorizaciji prirodnih dobara, Zavod za zatitu prirode Srbije
ocenio je ispunjenost uslova da se prirodno dobro Kosmaj zatiti kao predeo izuzetnih
odlika (slika 8).

Utvreno je da planina Kosmaj poseduje vrednosti koje mu daju svojstvo prirodnog
dobra, a ocena o ispunjenosti uslova za njegovu zatitu izvrena je prema osnovnim
kriterijumima: izvornosti (autohtonosti), reprezentativnosti (jedinstvenosti,
tipinosti), retkosti, raznolikosti i celovitosti estetskih kriterijuma (ambijentalno-pejzane
vrednosti, atraktivnost) prirodnog dobra (ibid.).

Po osnovu kriterijuma izvornosti, osim reljefa i geoloke podloge koji nisu pretrpeli
znaajnije antropogene promene, ostali elementi prirode su sa malom ili nikakvom
ouvanou svojih izvornih obeleja (osiromaenje vodotoka zbog kaptiranja izvora,
zamena izvornih visokih uma cera i sladuna izdanakim hrastovo-bukovim umama i
poljoprivrednim, preteno ratarskim povrinama i dr.). Reprezentativnost podruja
Kosmaja ogleda se u umovitosti planine, znaajnom broju izvora kao i biljnim i

______________________________________________________________________________________
15

ivotinjskim vrstama, kulturno-istorijskim vrednostima i vrednostima pejzaa.
Retkosti su uglavnom izraene kod biljnog i ivotinjskog sveta. Raznolikost prirodnog
dobra ogleda se u predeonim obelejima i ivom svetu, s obzirom na neoekivano veliki
broj vrsta ivotinja i biljaka na ovom relativno malom, niskom i geoloki dosta
homogenom podruju. Kosmaj zadovoljava i kriterijum celovitosti jer se njegova lepota
prvenstveno odnosi na pejzana obeleja i raznovrsnost ambijenta (ibid.)

Na osnovu reenja o stavljanju pod zatitu prirodnog dobra Kosmaj utvreni su
reimi i mere zatite i razvoja ovog prirodnog dobra. Upravljanje, odnosno staranje je
povereno JP Srbijaume- umsko gazdinstvo Beograd.

Kosmajsko podruje ima tradicionalnu izletniku funkciju i predstavlja veliki
turistiki potencijal koji treba adekvatno zatititi, urediti i promovisati javnosti. Neke od
turistikih aktivnosti koje mogu da se razvijaju na ovom zatienom prirodnom dobru su:
rekreativne i odmorine aktivnosti zavisno od godinjeg doba, planinski biciklizam,
nastava u prirodi, sankanje i skijanje, jahanje, sportske aktivnosti, etnja u prirodi i dr.

Slika 8. Mapa zatienog prirodnog dobra Kosmaj

Izvor: www.srbijasume.co.yu, 15.12.2007.

______________________________________________________________________________________
16

3.2. Selters i Koraika banja

Mladenovaka Selters banja je, posle Bukovike banje, druga banja umadije i
jedna je od mlaih u Srbiji i ako radi ve due od sedamdeset godina (slika 9). Pripada
turistikoj regiji umadijske planine i prema Prostornom planu Republike Srbije
rangirana je kao banja II stepena od nacionalnog znaaja.

Slika 9. Selters banja

Izvor: www.rehabilitacija.com, 24.10.2008.

Nalazi se u istonoj podgorini Kosmaja na nadmorskoj visini od 136 m, u dolini
reke Veliki Lug i sa leve strane puta Beograd-Kragujevac. Od centra Mladenovca
udaljena je 1.5 km, od Beograda 45 km, a od Aranelovca 20 km. Sa Beogradom i
Kragujevcem, Smederevom i Smederevskom Palankom dobro je povezana prugom i
putevima.

Klima u Banji je umereno-kontinentalna sa dosta sunanih dana u godini i
dominantnim vetrovima sa Kosmaja, Bukulje i Venaca.

Lekovita voda Selters banje eksploatie se sa dva izvora. Voda sa starijeg izvora je
alkalno murijatina i bogata natrijum hidrokarbonatom i hlorom, temperature oko
31-32C, a voda sa mlaeg izvora koji se upotrebljava od 1978. godine pripada grupi
alkalno murijatinih ugljeno-kiselih hipotermi, temperature 50C. Zahvaljujui svojim
fizikim i hemijskim svojstvima spada u kategoriju mineralnih voda irokog dijapazona
lekovitosti. Koristi se kao znaajno terapijsko sredstvo kupanjem, inhalacijama i pijenjem
i uspeno lei oboljenja disajnih organa, hronina oboljenja eluca, creva i mokranih
puteva, srana i reumatska oboljenja kao i oboljenja perifernog nervnog sistema i
posledice oteenja centralnog nervnog sistema. Zbog svojih kvaliteta voda se flaira jo
od 1900. godine.

______________________________________________________________________________________
17

Banja se prostire na 17 ha parka gde su smeteni odeljenje za leenje (stacionar) i
hotel Selters. Odeljenje Selters u Mladenovcu opremljeno je medicinskom opremom za
dijagnostiku i leenje, a o pacijentima se brinu specijalizovani lekari, terapeuti, psiholozi,
medicinske sestre, socijalni radnici i drugo struno osoblje u saradnji sa Medicinskim
fakultetom u Beogradu.

U okviru stacionara nalazi se 230 soba, polu intenzivna nega, bazen sa mineralnom
vodom (32-36C) i oko 20 kada za razne vrste terapija. Hotel Selters je B kategorije i
raspolae sa 230 soba (jednokrevetne, dvokrevetne i trokrevetne). U sklopu hotela nalazi
se bazen, fitnes sala, sauna, savremeno opremljen amfiteatar sa 160 mesta koji prua
mogunost organizovanja kongresa i seminara, banket sala, biblioteka, prodavnica
meovite robe, frizerski salon i pota (slike 10, 11 i 12). I u hotelskom delu gostima stoji
na raspolaganju struno medicinsko osoblje.

Kompletan kompleks Selters banje nalazi se u okviru Instituta za rehabilitaciju
Beograd jo od 1989. godine.

Slika 10. Bazen sa mineralnomvodom Slika 11. Kade za terapiju Slika 12. Banket sala

Izvor: www.rehabilitacija.com/selters/galerija.htm, 16.12.2007.

Hotelski sadraj, park u okviru kompleksa okruen etinarskom umom i struno
medicinsko osoblje pruaju gostima mogunost za relaksaciju, odmor, rekreaciju, etnju i
oporavak. Okolina Banje obiluje brojnim turistikim atraktivnostima (Kosmaj, Oplenac,
Bukovika banja, Markovako i Rabrovako jezero) i istorijskim znamenitostima, to
zajedno sa raznim kulturnim deavanjima (muzike veeri, izlobe, vaari i sl.) ini
boravak u Selters banji jo zanimljivijim.

Koraika banja nalazi se na jugoistonoj strani planine Kosmaj, udaljena je od
Mladenovca oko 3 km, a od Selters banje 1 km. U neposrednoj blizini nalazi se i put
Beograd -Kragujevac, put za Aranelovac i Markovako jezero.

Mineralna voda Koraike banje potie iz vie pojedinanih izvora sa dubine od 180
do 207 m, temperature 30C. Poznata je po korisnom dejstvu kod leenja nekih
reumatskih i stomanih oboljenja, kao i hroninih oboljenja organa za disanje.

Termalni reon ove banje obuhvata oko 3,5 ha povrine, od ega je 1 ha pod umom,
gde preovlauju hrast i cer. Ouvano je i nekoliko hrastova starih vie od 100 godina.
______________________________________________________________________________________
18

Po nainu korienja prirodnog faktora, Koraika banja je pripadala slobodnom
zdravstvenom turizmu. Nije imala organizovanu zdravstvenu slubu i za vreme boravka
posetioci nisu koristili lekarsku niti druge vidove medicinske pomoi.

Mineralna voda Koraike banje pronaena je 1895. godine na privatnom imanju.
Tadanji vlasnik, a kasnije i njegov sin iskoristili su prirodne prednosti i izgradili sadraje
(banjsku zgradu, kupatilo sa kadama, garderobu sa kabinama za presvlaenje i mali
bazen) koji su svojevremeno privlaili brojne posetioce (slika 14). Banja je 1957/58
godine otkupljena od strane optine koja je izgradila prilazni asfaltni put, restoran i veliki
bazen (slika 13). Od tada se u banju nije ulagalo, a vodoizdanost mineralne vode
vremenom se poela smanjivati usled zaepljivanja i cementacije buotine to je dovelo
do toga da poslednjih decenija banja naglo propada.

Slika 13. Bazen u Koraikoj banji Slika 14. Banjski objekti
Fotografije: Marina Popovi, 03.10.2008.

Trenutno stanje u kojem se banja nalazi ne prua nikakvu mogunost za razvoj bilo
kakve turistike aktivnosti, jer pored prirodnog potencijala koji poseduje ne postoje
odgovarajui sadraji i objekti, a postojei nisu u funkciji. Od skoro banja je
privatizovana i zatvorena za posetioce.

Generalnim planom Mladenovca predvieno je da se banjsko-rehabilitacioni centar
Selters, parkovsko-rekreativnim povrinama u dolini Alinakog potoka, fiziki povee
sa Koraikom banjom u jedinstven banjski kompleks. Dinamika realizacije plana
zavisie od kapaciteta izvorita i investicionih ulaganja u proirenje prostora, to je
posebno ocenjeno u studiji Strategija razvoja Selters banje.

______________________________________________________________________________________
19

3.3. Markovako i Rabrovako jezero

Markovako jezero (slika 15) je jo jedan potencijal koji bi znaajno mogao
doprineti razvoju turizma u Mladenovcu. Nalazi se na svega 6 km od centra grada, od
vrha Kosmaja 20 km, pored puta Beograd-Kragujevac i nepun sat vonje od
Aranelovca, Topole, Oplenca, Oraca, Rudnika i Bukulje. U blizini Markovakog jezera
nalaze se i manastiri Pokajnice, Kasteljan, Tresije i Pavlovac, a nedaleko su i banje
Selters, Koraika, Bukovika i Kiseljak.

Markovako jezero sagraeno je 1965. godine kao vetaka akumulacija nastala
pregraivanjem reke Koarne. Dugo je 1000 m i iroko 500 m, povrine oko
16 ha. U dubinama i do 11 m krije se aran, som, tuka, smu, grge, crvenperka,
deverika, bandar, amur i cverglan te je ovo jezero raj za sportske ribolovce. Stanovnici
priobalja su divlje patke, veliki gnjurac, bela i siva aplja i crna lisa, a u hrastovoj,
cerovoj i bagremovoj umi koja okruuje jezero ima zeeva, fazana i prepelica.

Ovo jezero prua mogunost za brojne aktivnosti poput ribolova, aktivnosti na vodi
u letnjoj sezoni, rekreaciju i etnju, a predstavlja i pravu oazu za ljubitelje odmora u
prirodi i izletnike, naroito kampere. Preduslov za sprovoenje ovih turistikih aktivnosti
je svakako komletno ureenje prostora oko jezera.

Slika 15. Markovako jezero Slika 16. Rabrovako jezero

Izvor: www.serbija-tourism.org, 16.12.2007 Fotografija: Marina Popovi, 03.10.2008.

U seoskom naselju Rabrovac oko 15 km od Mladenovca nalazi se Rabrovako
jezero (slika 16) dugako 700 m, iroko 100 m, a dubine i do 16 m. Nastalo kao vetaka
akumulacija podizanjem 13 m dugake brane na potoku Trstena. Slui za navodnjavanje
obradivih povrina. Jezero je poribljeno i obiluje ribom poput arana, deverike i amura
zbog ega privlai brojne ribolovce koji su trenutno i jedini posetioci ovog jezera.

Za razliku od Markovakog jezera gde se trenutno mogu odvijati skromne turistike
aktivnosti, Rabrovako jezero ne prua takvu mogunost jer je u potpunosti neaktiviran
turistiki resurs.

______________________________________________________________________________________
20

3.4. Kulturno - istorijski spomenici

Optina Mladenovac i njena neposredna okolina predstavljaju podruje od posebnog
kulturno-istorijskog znaaja, sa veim brojem zatienih kulturnih dobara i evidentiranih
spomenikih objekata i mesta. U ovom radu bie obraeno nekoliko znaajnijih i
turistiki atraktivnih.

Veina kulturno-istorijskih spomenika nalazi se na podruju planine Kosmaj, na
kojoj ima tragova koji ukazuju na boravak Rimljana, nekoliko objekata potie iz srpskog
srednjevekovnog perioda, a i u doba despotovine kao i u turskom periodu na Kosmaju je
bujao ivot.

Manastir Tresije nalazi se na severozapadnim padinama Kosmaja, sa sopotske
strane. Posveen je Saboru Svetih Arhangela. Nastanak manastira vezuje se za kraj XIII
veka, kada su u vreme kralja Dragutina postavljena crkvena zvona. Jedan vek kasnije
despot Stefan Lazarevi obnovio je i dogradio Tresije. Krajem XVII veka, od strane
Turaka, manastir je poruen i spaljen, a obnovljen je 1709. godine o emu svedoi i
natpis uklesan na kamenoj ploi sa leve strane ulaznih vrata u pripratu crkve. Manastir je
sruen i za vreme I srpskog ustanka i bio je u ruevinama do 1936. godine kada je poela
obnova koja je prekinuta usled rata 1941. godine. Poslednja obnova izvrena je 1951.
godine (slika 17).

Crkva manastira Tresije spada u graevine koje su u velikoj meri vezane za tradiciju
rake kole. Crkva je jednobrodna sa bonim ulazom i trostranom oltarskom aspidom i
zidana je od tesanog kamena. Ikonostas je novijeg datuma, a krajem dvadesetog veka
izgraen je i novi konak sa kapelom i zvonarom (www.srbijasume.co.yu, 22.12.2007.).

Manastirski kompleks uiva prethodnu zatitu Zavoda za zatitu spomenika kulture
Srbije.

Slika 17. Manastir Tresije Slika 18. Manastir Pavlovac

Izvor: www.tom.co.yu, 06.10.2008.

______________________________________________________________________________________
21

Manastir Pavlovac nalazi se na junim padinama Kosmaja, u ataru sela Koraica.
Podignut je poetkom XV veka kao zadubina despota Stefana Lazarevia. Od samog
nastanka ovaj manastir je bio centar pismenosti srednjevekovne Srbije u kosmajskoj
oblasti. Manastir je bio letnja rezidencija i lovaki zamak despota Stefana o emu svedoi
i pismo upueno knezu Dubrovake republike koje se uva u arhivi manastira. Poto je
bio sagraen na vanom strategijskom putu koji je vodio iz Beograda prema
Rudniku i Ibarskoj dolini, napadnut je od strane Turaka i razruen. Od tada pa sve do
80-ih godina XX veka, kada je poela njegova rekonstrukcija, manastir je bio u
ruevinama (slika 18).

Manastirski kompleks sastoji se od crkve izgraene u kamenu i konaka, a
predstavlja jedan od najsavremenijih spomenika moravskog graditeljstva na podruju
Srbije. Iznad manastirske crkve nalazi se i rimski sarkofag, predpostavlja se iz III veka,
koji potie sa jednog rimskog nalazita na Kosmaju (www.mladenovac.info,
22.12.2007.).

Manastir Pavlovac je zatien i kategorisan kao spomenik kulture od velikog
znaaja.

Manastir Kasteljan nalazi se na severoistonim padinama Kosmaja u ataru sela
Nemenikue. Predpostavlja se da je sagraen krajem XIII ili poetkom XIV veka, u
vreme vladavine kralja Dragutina. Manastir Kasteljan, kao i Pavlovac i Tresije, vezuje se
za despota Stefana Lazarevia koji je poetkom XV veka obnovio manastir. Padom
despotovine i dolaskom Turaka manastir je poruen.

Podruje na kome se nalazi manastir predstavlja jedno od najznaajnijih arheolokih
nalazita ovog kraja. Arheolokim istraivanjima na ovom lokalitetu od 1968. do 1971.
godine otkriven je znaajan graditeljski kompleks. Danas su vidljivi temelji crkve Sv.
ora, trpezarija i konak. U toku je priprema za njegovu restauraciju.

Kasteljan je od strane Zavoda za zatitu spomenika kulture Srbije zatien kao
arheoloko nalazite 1987. godine.

Na samom vrhu Kosmaja nalazi se spomenik podignut Kosmajsko-posavskom
partizanskom odredu 1971. godine koji svojom visinom i oblikom dominira irom
okolinom (slika 5).

Spomen esma Crkvenac nalazi se u uem podruju grada. Izgradili su je srpski
vojnici 1915. godine u znak zahvalnosti prema sanitarnoj misiji kotskih ena koje su na
ovom prostoru leile srpske vojnike. esma je obnovljena 1985. godine kada je ureen i
okolni prostor.

______________________________________________________________________________________
22

Spomen-kompleks Varovnice podignut je na istoimenom vrhu na kojem je 1914.
godine voen boj u okviru uvene Kolubarske bitke u Prvom svetskom ratu.

Znaajne kulturno-istorijske znamenitosti su i spomen kompleks Crkvine podignut
na mestu gde je despot Stefan Lazarevi izdahnuo, spomen podruje Vrbica, crkva
uspeniju presvete Bogorodice i mnogobrojne spomen esme i objekti narodnog
graditeljstva.

Sve vei broj turista zainteresovanih za obilazak kulturno-istorijskih spomenika
podruja na kome se nalazi, ukazuje da ovako bogato kulturno-istorijsko naslee
predstavlja znaajan turistiki resurs koji treba valorizovati na pravi nain i adekvatno
zatititi.

______________________________________________________________________________________
23

3.5. Kulturna obeleja i dogaanja

Iz godine u godinu Mladenovac postaje domain sve veeg broja manifestacija od
kojih neke imaju dugu tradiciju i meunarodni karakter.

Narodno stvaralatvo ovog kraja neguju i uvaju lanovi Gradskog Kulturno-
umetnikog drutva Vojvoda Kati, osnovanog jo 1896. godine, koje je organizator
Meunarodnog festivala deijeg folklora, KUD umadija, koje postoji ve 25 godina i
dugi niz godina je domain Meunarodnog festivala folklora u Vlakoj (slika 19) i KUD
Izvor iz sela Velika Krsna.

Smotra izvornih narodnih pesama Pod Kosmajem zanoilo stado na kojoj
nastupaju pevai izvornih narodnih pesama iz svih krajeva Srbije organizuje se vie
decenija u Mladenovcu. U okviru ove manifestacije prireuju se i izlobe slika i domae
radinosti.

U Mladenovcu se organizuju i brojne poljoprivredne manifestacije poput Regionalne
izlobe goveda simentalske rase (slika 20), Optinske izlobe ovaca, Dani voara i
vinogradara i Dani pelarstva. Ove godine prvi put je odrana i etvorodnevna
manifestacija Jagnjijada u okviru koje su posetioci mogli da vide takmienje u peenju
jagnjadi na ranju, izbor za prvu pastirsku frulu Srbije, takmienje pevaa amatera,
izlobu municije i lovakih trofeja, reviju rasnih pasa i izlobu ovaca, meda i vina.

Slika 19. Festival folklora Slika 20. Izloba goveda Slika 21. Pozorini festival

Izvor: www.tom.co.yu, 11.10.2008.

Znaajne manifestacije su i likovna kolonija Kosmaj kroz koju je do sada prolo
vie od dvestapedeset najpoznatijih slikara iz Srbije, pesnika smotra umadijske
metafore i pozorini festival (slika 21).

Veoma poseena dogaanja na prostoru ove optine su i etiri vaara koja se svake
godine tradicionalno odravaju na etiri crkvena praznika (Sv. Prorok Jeremije, Ognjena
Marija, Sv. Jovan Krstitelj i Sv. Apostol Toma). Pored zabave i dobrog provoda jedan od
motiva posete je i kupovina. Naalost poslednjih godina se sve vie umesto domaih
proizvoda iz narodne radinosti posetiocima nudi kineska roba, te vaari sve vie
podseaju na tzv. buvlje pijace.

______________________________________________________________________________________
24

3.6. Ruralna podruja

Autentina ruralna podruja (slika 22), ouvana priroda, blaga klima, ist vazduh,
bogata flora i fauna, blizina Kosmaja, Markovakog jezera, Selters i Koraike banje i
kulturno-istorijskih znamenitosti, pruaju dobru osnovu za razvoj ruralnog turizma u
blizini Beograda.

Mogue je organizovati spektar aktivnosti, usluga i dodatnih sadraja na porodinim
gazdinstvima. Turistike aktivnosti obuhvataju: aktivnosti u prirodi (lov, ribolov,
peaenje, biciklizam), upoznavanje turista sa kulturom, istorijom, obiajima i ostalim
karakteristikama ruralnog podruja i uestvovanje u svakodnevnom seoskom ivotu i
tradicionalnim poljoprivrednim radovima. Osnovno je da se omogui interakcija turiste
sa lokalnim stanovnitvom, podstakne ekonomski razvoj i podie ivotni standard
ruralnih zajednica.

Ovo podruje ima potencijal za razvoj ruralnog turizma, ali je potrebno i mnogo
toga usaglasiti. Jedan od najvanijih zadataka je sprovoenje edukacije seoskih
domainstava koja bi se mogla ukljuiti u obavljanje ove aktivnosti i njihovo
upoznavanje sa svim standardima vezanim za prihvat i smetaj gostiju, odgovarajuim
higijenskim zahtevima, nainom pruanja usluga, ponaanjem prema gostu. Lokalnom
stanovnitvu je neophodno predoiti i znaaj ovog vida turizma za ekonomski razvoj tog
podruja i ukazati na koristi koje oni ostvaruju posebno kroz prodaju poljoprivrednih
proizvoda.Veliki deo domainstava zainteresovanih za ukljuivanje u ovaj vid turizma
nema adekvatno reeno pitanje smetaja turista. Neophodno je da svi oblici smetaja
ispune propisane sanitarno-tehnike uslove i da se razvrstaju u odgovarajue kategorije.
Potrebna su i znaajna ulaganja u infrastrukturu, posebno u putnu mreu, jer su postojei
putevi u ovim selima u loem stanju, a neki jo uvek nisu asfaltirani. Neophodno je reiti
i pitanje vodosnabdevanja, kanalizacije i odlaganja komunalnog otpada i spreiti
nekontrolisanu i neprimerenu izgradnju kako bi se ouvala autentinost ovog podruja.

Prirodni potencijal, dobra lociranost (blizina Beograda) i blizina ostalih turistikih
atraktivnosti nisu dovoljni da bi se ruralna podruja ukljuila u turistiku ponudu. Veoma
je znaajno da se u celokupan razvoj ukljue i lokalni organi vlasti i da se obezbedi
njihova saradnja sa lokalnim stanovnitvom zainteresovanim za razvoj turizma.

Slika 22. Ruralno podruje u podnoju Kosmaja

Izvor: www.panoramio.com, 26.12.2007.
______________________________________________________________________________________
25

4. PROBLEMI I PRIORITETI ZATITE TURISTIKIH RESURSA I
IVOTNE SREDINE OPTINE

Zatita ivotne sredine i turistikih resursa optine Mladenovac javlja se kao jedan
od imperativa budueg razvoja ovog podruja. Zbog toga optina mora da se strateki
opredeli za odrivi razvoj i u tim okvirima i za odrivi razvoj turizma.

Na podruju Kosmaja, kao predela izuzetnih odlika, ustanovljen je dvostepeni reim
zatite.

Povrina pod reimom II stepena zatite obuhvata 677 ha i na njoj su ustanovljene
posebne mere zatite i korienja kojima se zabranjuje izgradnja objekata izuzev
rekonstrukcije, adaptacije i sanacije postojeih, eksploatacija mineralnih sirovina,
kaptiranje izvora radi vodosnabdevanja, lov, sea i krenje uma, sadnja, zasejavanje
i naseljavanje novih vrsta biljaka i ivotinja stranih za prirodu i izvorni ivi svet na
Kosmaju, ulazak motornih vozila u umu i kretanje umskim putevima, loenje vatre,
kampovanje i parkiranje vozila osim na mestima odreenim za tu namenu, branje gljiva i
umskih plodova bez odobrenja nadlenog organa (www.srbijasume.co.yu, 15.12.2007.).

Povrina pod reimom III stepena zatite obuhvata 2 837 ha gde su utvrene opte
mere zatite i korienja kojima se zabranjuje izgradnja industrijskih, poljoprivrednih,
ekonomskih, stambenih, vikend i drugih objekata koji mogu negativno da utiu na
ivotnu sredinu, eksploatacija mineralnih sirovina, razgradnja i drugi vidovi oteenja i
unitavanja objekata koji predstavljaju spomenike narodnog graditeljstva, prekomerno,
nestruno i nepropisno korienje i sea uma, odlaganje i bacanje komunalnog otpada
kao i otpada od poljoprivrednih domainstava van mesta odreenog za tu namenu,
neregulisano isputanje otpadnih voda iz domainstava, ugostiteljskih, uslunih i drugih
objekata, rukovanje hemikalijama i opasnim materijama na nain koji moe
prouzrokovati zagaenje zemljita i vode, zaputanje obradivog poljoprivrednog
zemljita, puteva, vodotoka, povrina namenjenih za rekreaciju, okolnih kulturnih dobara,
istorijskih spomenika i javnih esmi (ibid).

Model zatite Kosmaja je restriktivan, tako da namee znaajna ogranienja za
razvoj, korienje prirodnih resursa, ureenje prostora i razvoj turizma.

Dosadanje sprovoenje propisanih mera zatite nije na zavidnom nivou, to je
posledica nedovoljne informisanosti lokalnog stanovnitva i posetilaca (ne postoje
informativni panoi, znaci upozorenja i fizika ogranienja) i odsustva kontrole i
adekvatne kaznene politike od strane nadlenih organa.

______________________________________________________________________________________
26

Selters banja ima dobru osnovu za razvoj banjskog turizma s jedne strane, ali se
suoava sa brojnim problemima koji ugroavaju njen prirodni potencijal i umanjuju njenu
turistiku atraktivnost, s druge.

Prvi problem vezan je za razvoj industrije u neposrednom okruenju banje to je u
suprotnosti sa njenim osnovnim funkcijama, tj. stvaranja optimalnih uslova za odmor,
rekreaciju, leenje i rehabilitaciju gostiju. Celokupnu situaciju znatno pogorava
korienje zastarelih i prljavih tehnologija usled dugogodinjeg privrednog i
tehnolokog zaostajanja industrijske proizvodnje. Postojea putna mrea takoe
nepovoljno utie na prirodni potencijal banje, zbog velike frekvencije tranzitnog
motornog saobraaja pored banjskih objekata. Istovremeno i ograniava proirenje
banjskog kompleksa. Ne treba zanemariti ni injenicu da je banja sastavni deo gradskog
naselja Mladenovac i da joj sa te strane preti opasnost od zagaenja karakteristiih za
urbana podruja (loita, saobraaj, buka...), ali i od preterane urbanizacije.

Upravo zbog ovako specifine lokacije mora se potencirati na integralnoj zatiti
banjskog prostora sa neposrednim okruenjem, stroijim merama zatite i zoniranju
prostora (sadanjeg i predvienog kompleksa).

Predviene su tri zone zatite banje:

Prva zona zatite podrazumeva najstroiji reim zatite i njome se obezbeuju
izvorita banjske vode od svih oblika zagaivanja i degradacije prostora. U ovoj
zoni sprovode se mere revitalizacije, obnove i unapreenja vegetacije.

U drugoj zoni se obezbeuje ambijentalno ureenje i opremanje prostora za
potrebe zdravstvene i turistike rekreacije. U okviru nje je mogua izgradnja svih
onih objekata koji su u funkciji korienja banje kao resursa.

U treoj zoni primenjuju se selektivne mere zatite. Pri tome je dozvoljena
izgradnja objekata koje su u skladu sa zahtevima zatite podruja (Mladenovaki
Selters - strategija razvoja, 2003: 37).

Predvienim zonama zatite obuhvaeni su i Koraika banja i dolina potoka Alinac
kao sastvani delovi budueg jedinstvenog banjskog kompleksa tzv. Mladenovake banje.
Ovaj prostor je rezervisan za tu namenu, tako da su izgradnja objekata i neplansko i
neracionalno korienje zemljita na tom potezu zabranjeni.

Markovako i Rabrovako jezero povereni su na staranje J VP Srbijavode koje u
saradnji sa optinom Mladenovac treba da se stara o odravanju, korienju i zatiti jezera
i njihove okoline. Problemi sa kojima se ove institucije susreu, a koji dovode do
degradacije prirodnog potencijala Markovakog jezera i njegove okoline jesu:

______________________________________________________________________________________
27

divlja gradnja od strane lokalnog stanovnitva usled ega dolazi i do krenja
okolne ume,
neprimereno odlaganje otpada (naroito kabastog),
nekontrolisan lov ribe.

Prirodni potencijal Rabrovakog jezera je znatno manje ugroen jer je teren
nepristupaan pa samim tim i neatraktivan za posetioce i lokalno stanovnitvo. To
ukazuje na potrebu da se turistiki razvoj ovog jezera mora planirati vrlo oprezno da bi se
spreila degradacija, kao preventivna mera, to daje mnogo bolje rezultate od saniranja
posledica naruene ekoloke ravnotee.

Kulturno-istorijski spomenici na podruju optine su u nadlenosti Republikog
zavoda za zatitu spomenika kulture Srbije i Zavoda za zatitu spomenika kulture grada
Beograd koji propisuju mere vezane za uvanje, odravanje i korienje kulturnih dobara
i njihove zatiene okoline. Optina Mladenovac bi mogla da doprinese njihovoj zatiti
izgradnjom odgovarajue infrastrukture (prilazni putevi, parkinzi, rasveta, turistika
signalizacija) i spreavanjem izgradnje objekata u neposrednoj blizini, kako se ne bi
naruavao prirodan ambijent koji okruuje nepokretna kulturna dobra.

Zatita turistikih resursa mora da se odvija uporedo sa zatitom ivotne sredine.
Prioritet ima smanjenje emisije zagaenja od industrije i saobraaja.

Podruje gradskog naselja Mladenovac presecaju magistralni put M 23 i splet
regionalnih puteva. Zbog toga se na gradskoj mrei javlja intenzivan tranzitni i teretni
saobraaj sa negativnim posledicama po ivotnu sredinu. Izgradnjom obilaznice koja je
predviena Generalnim planom Mladenovca i izmetanjem saobraajnog vora na
raskrsnici magistralnog puta M 23, regionalnog puta 206,3 Kosmaj-Mladenovac i ulice
Veljka Vlahovia severno od budueg banjskog kompleksa obezbedie se povoljni uslovi
za odvijanje saobraaja gradskog karaktera i smanjenje frekventnosti motornog
saobraaja pored banjskih objekata. To e omoguiti proirenje kompleksa Selters banje i
njegovo povezivanje sa Koraikom banjom.

Sanacijom i redovnim odravanjem putne mree prvenstveno u prigradskim
naseljima stvorie se uslovi da se postojei sistem prigradskog prevoza, kao znatno
rentabilniji za lokalno stanovnitvo, proiri i pobolja i time smanji upotreba motornih
vozila, potronja goriva i pritisak na postojeu gradsku saobraajnu mreu.

Prioritet zatite ivotne sredine optine je smanjenje pritiska na ivotnu sredinu od
industrije. U cilju minimiziranja tog negativnog uticaja i usklaivanja industrijskog
razvoja sa zahtevima zatite ivotne sredine neophodno je preduzeti sledee mere:

______________________________________________________________________________________
28

primena novih , istijih i energetski efikasnijih proizvodnih tehnologija;
uvoenje sistema za preiavanje industrijskih otpadnih voda (trenutno se bez
preiavanja isputaju u reku Veliki Lug) ime bi se stvorili uslovi da se
tehnoloka voda kroz ponovnu upotrebu racionalnije koristi, a u velikoj meri bi se
reio i problem zagaivanja zemljita, povrinskih i podzemnih voda;
adekvatno zbrinjavanje internog i tzv. opasnog industrijskog otpada;
sprovoenje efikasne zatite od hemijskih udesa pri proizvodnji, prevozu i
skladitenju opasnih materija;
dislokacija i prenamena odreenih preraivakih kapaciteta;
poveanje zatitnog zelenog pojasa;
prelazak na gas kao trenutno najrentabilniji izvor energije sa minimalnim uticajem
na ivotnu sredinu;
kontinuirano praenje i procena uticaja industrijskih aktivnosti na ivotnu sredinu
optine;
redovna kontrola od strane nadlenih organa o sprovoenju mera zatite i
adekvatna kaznena politika.

U cilju zatite vodoizvorita neophodno je sprovoditi redovnu kontrolu njihovog
kvaliteta (naroito u seoskim naseljima) i dinamike potronje. Od velikog znaaja je i
uvoenje sistema za preiavanje otpadnih voda iz postojee gradske kanalizacije. Za
razuena seoska naselja, farme i turistike objekte gde ne postoji mogunost uvoenja
kanalizacione mree, treba predvideti sistem vodonepropusnih septikih jama sa manjim
sistemima za mehaniko i bioloko preiavanje. Problem neracionalne potronje vode
za pie u naseljima koja se snabdevaju vodom iz gradskog vodovoda treba reavati
politikom realnih cena vode i merama racionalizacije/smanjenja potronje.

Za kontrolisano prikupljanje i tretman otpada neophodno je proirenje obuhvata
organizovanog iznoenja komunalnog i kabastog otpada i uvoenje sistema kanti za
individualna domainstva prvo u prigradskim naseljima, a potom i u ruralnim naseljima.
To zahteva i poveanje kapaciteta postojee gradske deponije poveanjem stepena
recikliranja otpada.

Projektom pod nazivom Prikupljajte PET ambalau, spremite je za reciklau
optina Mladenovac je uspeno reila problem deponovanja PET ambalae koja se ne
moe razlagati prirodnim putem, a svojim volumenom dodatno optereuje deponijski
prostor. Celokupan projekat je veoma dobro podran i od strane lokalnog stanovnitva.
Ni finansijski efekti nisu izostali, te su prihodi od prodaje ove sekundarne sirovine
dovoljni da se pokriju trokovi sakupljanja, lagerovanja i mlevenja otpadne PET
ambalae.

Specijalnoj bolnici za interne bolesti u Mladenovcu ove godine je, u okviru
programa Evropske agencije za rekonstrukciju i razvoj, dodeljena maina za preradu i
dezinfekciju medicinskog otpada ime je reen i dugogodinji problem njegovog
bezbednog odlaganja.

______________________________________________________________________________________
29

Da korienje obnovljivih izvora energije nije samo deo budunosti, govori i primer
Selters banje koja e eksploatacijom geotermalne energije zapoeti ovogodinju grejnu
sezonu. To e omoguiti da se postojeih 30.000 kvadrata u banji greju mineralnom
vodom umesto dosadanjeg korienja mazuta (za grejanje banjskih objekata bilo je
neophodno 250 t mazuta godinje).

U pogledu zatite ivotne sredine optine i racionalnije upotrebe elektrine energije
poseban znaaj treba dati i intenzivnijem korienju gasa (gasifikacija naselja uticae na
smanjenje emisije iz individualnih loita) i istraivanju ostalih energetskih potencijala
poput suneve energije i biomase.

Zajednika saradnja lokalnih vlasti, stanovnitva, kao i preduzea turistike i ostale
privrede znatno bi doprinela ouvanju kvaliteta ivotne sredine ime bi se ouvao i
kvalitet turistikog proizvoda.

______________________________________________________________________________________
30

5. MOGUNOSTI RAZVOJA TURISTIKE PONUDE OPTINE

5.1. Problemi dosadanjeg razvoja

Dugogodinja ulaganja u oivljavanje industrijske proizvodnje dovela su do toga da
je razvoj turizma u ovoj optini skoro u potpunosti zanemaren. Godinama se nije obraala
panja na znaajne turistike resurse, pa su shodno tome izostala neophodna ulaganja u
razvoj turizma.

Izuzetno su slabo razvijeni smetajni kapaciteti i u kvantitativnom i u kvalitativnom
smislu. Trenutno jedini raspoloiv i kategorisan hotel (B kategorije) je Selters, a ako se
tome pridodaju nekategorisani smetajni kapaciteti u nekoliko motela onda je
potencijalnim gostima izbor skoro u potpunosti uskraen. Prilikom organizacije veih
manifestacija (Meunarodni festival folklora, likovna kolonija i dr.) ovaj problem
naroito dolazi do izraaja.

Veina prigradskih naselja nema javnu rasvetu, a i putna mrea je veoma loeg
kvaliteta (putevi se ne odravaju, a neki jo uvek nisu asfaltirani) to se negativno
odraava na kvalitet dostupnosti. Turistika signalizacija nedostaje na svim punktovima i
deonicama.

Dugogodinji problem nadlenosti, kao posledica nereenih imovinsko pravnih
odnosa izmeu optine Mladenovac, Sopot i JP Srbijaume, pokazao se kao
ograniavajui faktor u dosadanjem razvoju turizma na Kosmaju. Velike prostorne
mogunosti sa kojima ova planina raspolae najveim delom su neiskoriene.

Selters banja, iako na izgled jedini aktivirani turistiki resurs, jo uvek je gotovo
iskljuivo orjentisana na domau tranju. Veina usluga u rehabilitacionom centru
Selters pokriva se iz sistema socijalnog osiguranja radnika pa je naglasak stavljen na
kvalitet zdravstvene usluge, a znatno manje na kvalitet smetajne, ugostiteljske i zabavne
ponude koja ne moe da odgovori zahtevima inostrane tranje.

I pored potencijala, zbog dugogodinjih neulaganja, Koraika banja je trenutno van
funkcije. Da bi se ovaj turistiki resurs ponovo aktivirao neophodno je ispitati kapacitete
izvorita mineralne vode i uloiti znaajna finansijska sredstva.

Prirodni potencijal i postojei ugostiteljski objekti na Markovakom jezeru nisu
dovoljni da bi se ono ozbiljnije turistiki razvijalo. Trenutno se resursi ovog jezera koriste
iskljuivo od strane lokalnog stanovnitva. Prvi problem vezan je za sam prilaz jezeru, jer
nisu izgraene staze za peake, a veliki problem imaju i motorizovani posetioci jer nije
reeno pitanje parkinga. Na jezeru nema rasvete pa je nona poseta skoro nemogua. Ovo
jezero ima letnju sezonu kupanja, ali postojee betonske plae nisu adekvatne (male su i
strme, a na betonu se taloi mulj pa su i veoma opasne za kupae), a ne postoje ni
______________________________________________________________________________________
31

najosnovniji higijensko sanitarni uslovi (javna kupatila, tuevi, esme). Prostor za ribolov
nije odvojen od prostora za ostale aktivnosti te u letnjoj sezoni dolazi do njihovog
meusobnog ugroavanja. Jedan od veih problema vezan je i za reavanje imovinsko-
pravnih odnosa iz ega proistie i problem nadlenosti. Markovako jezero nalazi se na
teritoriji optine Mladenovac, a povereno je na staranje JVP Srbijavode. Meutim ni
optina ni preduzee Srbijavode ne ulau i ne sarauju dovoljno po pitanju razvoja i
zatite jezera.

Rabrovako jezero je u potpunosti neaktiviran turistiki resurs. Zbog
nepristupanosti terena i dislokacije u odnosu na gradsko naselje neatraktivno je ak i
lokalnom stanovnitvu. U ovom sluaju na to se ne mora gledati kao na nedostatak, jer je
slab dosadanji razvoj sauvao prirodne resurse ovog jezera to je dobra polazna osnova
za njegov budui razvoj.

Brojne manifestacije i bogato kulturno-istorijsko naslee ovog podruja prolaze
nedovoljno zapaeno u iroj javnosti.

J edan od problema dosadanjeg razvoja turizma u optini jeste i nedostatak turistiki
obrazovanog kadra kao i odsustvo saradnje kljunih aktera razvoja .

______________________________________________________________________________________
32

5.2. Mogunosti razvoja turistike ponude i razliitih vidova turizma

Turistiki resursi optine Mladenovac pruaju mogunost turistima da istovremeno
uivaju u blagodetima planine, jezera, banja, okolnih sela i kulturno-istorijskog naslea.
Veoma povoljan saobraajno-geografski poloaj optine i brojne neiskoriene turistike
atraktivnosti predstavljaju veliki potencijal za razvoj razliitih vidova turizma.

Zdravstveni turizam - predstavlja jedan od znaajnih trendova dananjeg turizma. Ovaj
vid turizma donekle ima svoju tradiciju u Selters banji i za sada je orjentisan iskljuivo na
domau tranju. Ukoliko se realizuju predvieni planovi o povezivanju Selters i
Koraike banje stvorie se uslovi (proirenje banjske teritorije) za razvoj sportsko-
rekreativnih i turistikih sadraja namenjenih sve popularnijem wellness turizmu. Turisti
koji preferiraju zdravstveni i wellness turizam, pored oporavka i rehabilitacije odnosno
odravanja i podizanja psihofizikog zdravlja kao glavnih motiva dolaska, vole da se
bave i aktivnostima na otvorenom (peaenje, biciklizam) i da upoznaju kulturno-
istorijsko naslee sredine u kojoj se nalaze, a esto su zainteresovani i za kratke izlete u
okolini zbog ega je znaajno da se ova ponuda povee i sa ostalim atraktivnostima
optine.

Izletniki i rekreativni turizam - mogue je razvijati na Kosmaju, Markovakom i
Rabrovakom jezeru. Ureenjem prostora i izgradnjom odgovarajuih sadraja poveao
bi se broj moguih aktivnosti koje su trenutno veoma ograniene. Pri tom je vano da
svaki od ovih lokaliteta turistima ponudi drugaije iskustvo/doivljaj to e se postii
diversifikacijom sadraja.

Deiji i omladinski turizam - usko je povezan sa izletnikim i rekreativnim turizmom pa
ga je mogue razvijati na istim lokacijama. Izgradnjom manjeg deijeg kampa po sistemu
kole u prirodi i postavljanjem tzv. balona sa terenima za fudbal, koarku ili tenis ovaj
vid turizma ne bi zavisio od vremenskih uslova i mogao bi se realizovati tokom cele
godine.

Ribolovni turizam - mogue je razvijati na Markovakom i Rabrovakom jezeru. To
zahteva kreiranje prostora za ribolov i njegovo fiziko odvajanje od prostora predvienog
za ostale aktivnosti kako ne bi dolo do njihovog meusobnog ugroavanja. U cilju
zatite riblje populacije veoma je vano kontrolisati lov ribe propisivanjem strogih
pravila i metoda lova (oprema koja moe da se koristi, vrsta i koliina ribe koja moe da
se lovi i ponese i dr.).

Tranzitni turizam - povoljan saobraajno-geografski poloaj optine Mladenovac prua
mogunost da se du postojeih tranzitnih saobraajnica, od kojih najvei znaaj ima
magistralni put M 23, formira ponuda (benzinske pumpe, servisne stanice, restorani,
moteli, menjanice i dr.) koja e zadovoljiti potrebe putnika u tranzitu. Izgradnjom tzv.
umadijske magistrale ova vid turizma e jo vie dobiti na znaaju.

______________________________________________________________________________________
33

Ruralni turizam - razvoj ruralnog turizma za sada treba da se bazira na organizovanju
vikend tura na seoskim gazdinstvima u podnoju Kosmaja. Jednodnevni izleti s jedne
strane pruili bi mogunost turistima da uivaju u ruralnoj scenografiji, autohtonim
specijalitetima i tradicionalnoj gostoljubivosti lokalnog stanovnitva, a sa druge strane
lokalno stanovnitvo bi se postepeno navikavalo na turiste i vrlo brzo bi uvidelo sve
prednosti seoskog turizma. Dalji razvoj nee zahtevati vea finansijska ulaganja ukoliko
se stare kue u seoskim domainstvima prilagode potrebama turista. Na taj nain e se
ouvati i autentinost ovog podruja. S obzirom na blizinu beogradskog trita i
mogunosti za razvoj ovog vida turizma trebalo bi podsticati seosko stanovnitvo da
organizovano zapone proizvodnju organske hrane.

Kulturni turizam - u optini Mladenovac ne moe se razvijati samostalno tj. bez
povezivanja sa ostalim vidovima turizma. Kulturni turizam trebalo bi da bude dopuna
ostalim vidovima turizma s obzirom da je za veinu turista obilazak kulturno-istorijskog
naslea usputna aktivnost. Neophodno je osmisliti animaciju i kreirati atraktivnost
kulturnog naslea objedinjenog sa prezentacijom lokalne kulture. Razvoj ovog vida
turizma imae vei znaaj ukoliko se povee sa kulturno-istorijskim nasleem drugih
optina ili gradova u cilju organizovanja lokalnih i nacionalnih kulturnih itinerera.

Kongresni turizam - manje poslovne skupove ili seminare naroito iz oblasti medicine
mogue je organizovati u Selters banji koja ima savremeno opremljen amfiteatar sa 160
mesta i hotel za smetaj gostiju.

Razvoj turistike ponude i razliitih vidova turizma u optini Mladenovac zavisie
iskljuivo od budue izgradnje odgovarajuih sadraja i zahteva turistike tranje, zbog
ega prethodnu podelu treba shvatiti vrlo uslovno.

______________________________________________________________________________________
34

5.3. Kljuni akteri i njihova uloga

U razvoju svake turistike destinacije uestvuje vie specifinih grupa aktera koje
moemo nazvati interesnim grupama. Uesnicima odnosno interesnim grupama mogu se
smatrati svi koji imaju neposredni interes, ukljueni su ili ulau u razvoj turistike
destinacije (Popoesku, 2006 : 15-16).

Uspean razvoj turizma u optini Mladenovac zahteva blisku saradnju i usklaivanje
interesa svih nivoa upravljanja (republiki, gradski i lokalni), lokalnog stanovnitva,
turistike i komplementarne privrede, razliitih udruenja/asocijacija, nevladinih
organizacija i dr. Neophodno je odrediti ulogu i obaveze svakog aktera/uesnika u
ostvarivanju programa odrivog razvoja turistike destinacije (optine Mladenovac).

Lokalni nivo upravljanja je najznaajniji, jer na ovom nivou dolaze do punog
izraaja odnosi izmeu glavnih interesnih grupa. Ovaj nivo upravljanja, uz podrku
gradskog i republikog nivoa, treba da obezbedi:

- formulisanje politike odrivog razvoja turizma,
- sprovoenje marketinga turistikog proizvoda,
- razvoj komunalne i osnovne turistike infrasturukture,
- iniciranje investicija privatnog sektora u turistike i rekreativne sadraje,
- kontrolu kvaliteta turistikog proizvoda,
- edukaciju lokalnog stanovnitva.

Prioritet je donoenje Programa odrivog razvoja turizma, kako bi se identifikovali i
zatitili turistiki resursi/lokaliteti na kojima e se zasnivati razvoj turizma u optini,
minimizirao negativan i maksimizirao pozitivan uticaj turizma na okruenje. Program
odrivog razvoja turizma trebalo bi da predstavlja i osnovu za korienje sredstava
republikog i gradskog budeta za sufinansiranje turistike infrastrukture, sportsko-
rekreativnih sadraja, zatite ivotne sredine i prirodnih resursa, prirodnog i kulturnog
naslea i dr.

Razvoja turizma u optini Mladenovac treba da bude usmeren na objedinjavanje
turistike ponude, planiranje i upravljanje odrivim razvojem turizma sa susednim
optinama. Jedan od instrumenata dobrog upravljanja turistikom destinacijom moe da
bude formiranje meuoptinske Agencije za razvoj turizma, kojoj bi optine prenele deo
svojih nadlenosti u domenu upravljanja odrivim razvojem turistikih prostora na
podruju optine, a naroito u domenu monitoringa i kontrole razvoja turizma. Ova
agencija bi preuzela i poslove postojeih optinskih turistikih organizacija, ili bi ove
organizacije razvile dobru koordinaciju aktivnosti i akcija na realizaciji programa
odrivog razvoja turizma.

______________________________________________________________________________________
35

Optinska uprava i destinacijska agencija bi trebalo da podstiu i pomognu
formiranje klubova za razliite turistike i rekreativne aktivnosti, preko kojih bi se
ostvarivala kontrola pritisaka turista na okruenje i olakala edukacija korisnika (turista)
o znaaju i merama zatite ivotne sredine i naslea.

Pored optinske uprave Mladenovca i novoformirane destinacijske agencije,
znaajnu ulogu u upravljnaju odrivim razvojem turistike destinacije imaju sledee
grupe aktera u domenu:

- zatite ivotne sredine optinska sluba i Sekretarijat za zatitu ivotne
sredine Grada Beograda, Uprava za ivotnu sredinu Ministarstva ivotne
sredine i prostornog planiranja, Republiki fond za ivotnu sredinu,
Republika agencija za zatitu ivotne sredine, turistike organizacije Grada i
optine, preduzea turistike privrede, nevladine organizacije u Beogradu i
optini i dr.,
- zatite prirodnog i kulturnog naslea Republiki i Gradski zavod za zatitu
spomenika kulture, Zavod za zatitu prirode Srbije, Sektor za zatitu kulturne
batine Ministarstva kulture, staraoci dobara, nevladine organizacije, turistike
organizacije Grada i optine, preduzea turistike privrede i donatori,
- ruralnog razvoja Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede,
sluba optinske uprave i Sekretarijat za privredu Grada Beograda, regionalna
kancelarija za ruralni razvoj, zadruge/asocijacije poljoprivrednika i dr.,
- infrastrukturnog ureenja prostora nadlena optinska javna preduzea i
direkcije za graevinsko zemljite, puteve, vodovod i kanalizaciju, zelenilo i
komunalni otpad, republika javna preduzea za puteve i eleznicu,
elektrodistributivna preduzea u optini i Gradu i dr.,
- ureenja i izgradnje prostora optinska uprava i direkcija za urbanizam i
graevinsko zemljite,
- javnih slubi optinska sluba i gradski sekretarijat za zdravstvo, kulturu i
obrazovanje, optinski dom kulture i zdravstvene ustanove, donatori i dr., kao
i mnogi drugi.

Optinska uprava i destinacijska agencija, u saradnji sa obrazovnim institucijama,
domom kulture i nevladinim organizacijama, trebalo bi da razvijaju programe za
edukaciju i uenje kroz itav ivot o zatiti ivotne sredine i naslea, kontroli kvaliteta
proizvoda, pruanju turistikih usluga i sl.

______________________________________________________________________________________
36

ZAKLJUAK

Veoma povoljan saobraajno-geografski poloaj, prirodni i antropogeni turistiki
resursi optine Mladenovac nisu dovaljan preduslov za razvoj turizma. U proteklom
periodu nije dovoljno uraeno na zatiti, poveanju dostupnosti i atraktivnosti turistikih
resursa. Nije se vodilo rauna ni o zatiti ivotne sredine i turistikih resursa od pritisaka
drugih aktivnosti (industrije i saobraaja). Iako reavanje ovih problema u neku ruku
predstavlja izazov, koristi koje se mogu ostvariti razvojem turizma za ekonomski i
socijalni prosperitet ovog podruja nisu zanemarljive.

Izgradnja odgovarajuih sadraja, kreiranje tematskih itinerera i njihova promocija
od kljunog su znaaja da bi se privukli turisti. Svaki lokalitet/turistiki resurs turistima
mora da ponudi drugaije iskustvo/doivljaj, pa samim tim i mogunost da sami kreiraju
turistiki proizvod.

Razvoj turizma u optini Mladenovac bi trebalo da bude usmeren na objedinjavanje
ponude sa drugim turistikim destinacijama u Turistikoj regiji umadijske planine u
cilju zajednikog nastupa na tritu. Naroito je znaajno da se ponuda Selters i
Koraike banje objedini sa ponudom banjskih centara u okruenju, ali i da se
diversifikuje u odnosu na ponudu Bukovike banje i Palanakog Kiseljaka, kako bi sve
banje bile konkurentne, pre svega, na beogradskom tritu.

Budui razvoj turizma u optini Mladenovac trebalo bi da se zasniva na tri principa.
Prvi je uvoenje ekoloke svesti, to jest ideje o neophodnosti ouvanja prirode i ivotne
sredine kao preduslova za razvoj turizma. Drugi princip je kreiranje prepoznatljivih
turistikih proizvoda na kojima e se bazirati razvoj turistike destinacije optine
Mladenovac. Trei princip je da razvoj kvalitetnog turistikog proizvoda podrazumeva
odrivi proizvod i potronju, a time i odrivu turistiku destinaciju.

Polazei od vrlo slabog stanja planske i razvojne dokumentacije optine, prioritet je
da se uradi Prostorni plan optine, Program odrivog razvoja turizma i Akcioni plan za
zatitu ivotne sredine (LEAP).

Neophodno je razgraniiti nadlenosti i obaveze postojeih i buduih/novih aktera u
planiranju i upravljanju odrivim razvojem turizma na podruju optine. Uspean razvoj
turizma u optini Mladenovac zahteva blisku saradnju i usklaivanje interesa svih nivoa
upravljanja (republiki, gradski i lokalni), lokalnog stanovnitva, turistike i
komplementarne privrede, razliitih udruenja/asocijacija, nevladinih organizacija i dr.

Kljuni akter u domenu turizma bi trebalo da bude meuoptinska Agencija za
razvoj turizma, kojoj bi optine prenele deo svojih nadlenosti u domenu upravljanja
odrivim razvojem turistikih prostora na podruju optine, a naroito monitoring i
kontrolu razvoja turizma. Ova agencija bi preuzela i poslove postojeih optinskih
turistikih organizacija, ili bi ove organizacije razvile dobru koordinaciju aktivnosti i
______________________________________________________________________________________
37

akcija na realizaciji programa odrivog turizma. U prvoj fazi, razvoj agencije bi trebalo
da bude podran od strane drave (gradske i optinske uprave), a potom bi poslovi na
realizaciji programa odrivog razvoja turistike destinacije mogli da se odvijaju i uz
ukljuivanje privatnog sektora, ili da se ugovorom poveravaju privatnom sektoru.

Prioritet je da se formira, razvija i odrava informacioni sistem turistike destinacije,
radi praenja razvoja turizma, njegovog uticaja na turistike resurse i ivotnu sredinu i
monitoringa napretka u ostvarivanju programa odrivog razvoja turizma.

Kompletna destinacija ima potencijal za razvoj zdravstvenog, wellness, kulturnog i
rekreativnog turizma, koji kroz diverzifikovane i fleksibilne programe treba da budu
usmereni, prvenstveno, na beogradsko trite.

______________________________________________________________________________________
38

Literatura

Regionalni prostorni plan administrativnog podruja Beograd (2004), Slubeni
list grada Beograda, broj 10/04
Generalni plan Mladenovca 2021., Slubeni list grada Beograda, broj 9/05
Prostorni plan Republike Srbije, Slubeni glasnik republike Srbije, broj 13/96
Geografski fakultet Univerziteta u Beogradu - Institut za prostorno planiranje,
Mladenovaki Selters- strategija razvoja, Beograd, 2003.
Regional environmental center, Sekretarijat za zatitu ivotne sredine, Gradski
zavod za zatitu zdravlja, Kvalitet ivotne sredine grada Beograda u 2005. godini,
Standard 2, Beograd, 2006.
Republiki zavod za statistiku Srbije, Optine u Srbiji 2007, Beograd, 2008.
Turistika organizacija Mladenovac, Mladenovac turistiki potencijal, TOM
publikacija, VD Luki, Mladenovac, 2007.
Turistika organizacija Mladenovac, Predlog smernica za izradu stategije razvoja
turizma optine Mladenovac do 2020.godine, Mladenovac, 2007.
Turistika organizacija Mladenovac, Inicijativa za razvoj seoskog turizma u
podnoju Kosmaja, Mladenovac, 2007.
Horwath Consulting Zagreb, Ekonomski fakultet Beograd, Ministrastvo trgovine
turizma i usluga Republike Srbije, Strategija razvoja turizma Republike Srbije -
prvi fazni izvetaj, Beograd, 2005.
Popesku J., Menadment prirodnih i kulturnih resursa, ispitni materijal, Beograd,
2005.
Popesku J., Menadment turistike destinacije, ispitni materijal, Beograd, 2006.

Internet:

www.srbijasume.co.yu
www.natureprotection.org.yu
www.heritage.sr.gov.yu
www.belgradeheritage.com
www.urbel.com
www.mladenovac.org.rs
www.tom.co.yu
www.merr.sr.gov.yu
www.sopot.co.yu
www.mladenovac.info
www.mladenovac.com
www.rehabilitacija.com

DR - Mogućnosti Za Održivi Razvoj Turizma Opštine Mladenovac PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

DR - Mogućnosti Za Održivi Razvoj Turizma Opštine Mladenovac PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

UNIVERZITET SINGIDUNUM

FAKULTET ZA TURISTIKI I HOTELIJERSKI MENADMENT

You might also like