Bogorodiin akatist u Deanima Bogorodiin akatist je himna u ast Bogorodice, remek-delo vizantijske liturgijske himnografije.

Peva se na jutrenju u subotu pete sedmice uskrnjeg posta. Akatist ima oblik poeme koja se sastoji iz 12 ikosa i 12 kondaka. Datovanje Bogorodiinog akatista nije precizno utvreno, jedna od pretpostavki je da je sainjen u doba cara Iraklija, nakon pobede nad Avarima; za tu pobedu bila je zasluna Bogorodica, te joj je zato ispevana himna. Ciklus Bogorodiinog akatista jedan je od mnogih ciklusa naslikanih u Deanima. U XIV veku dolo je do sve ireg poznavanja liturgijskih i drugih pisanih dela, to je za posledicu imalo uvoenje vedeg broja himnografskih tema, hagiografskih scena i ciklusa o Bogorodici u slikani program istonohridanskih hramova. Tako je prvi put u srpskom srednjovekovnom slikarstvu prikazan Bogorodiin akatsit, smeten na svodu june pevnice i u paraklisu posveden om Sv. Nikoli na junoj strani. Pre Deana, ovaj ciklus bio je naslikan u drugoj i tredoj deceniji XIV veka u crkvama Sv. Nikole Orfanosa i Bogorodice Kazandijske u Solunu i Bogorodice Olimpiotise u Elasonu, ali se ni u jednoj od ovih crkava nije sauvao u celini. Dodue, on nije potpun ni u Deanima, ali ne zato to je vremenom oteden, ved zato to su u njemu izostavljene predstave tredeg ikosa i etvrtog kondaka (scene: Susret Marije i Jelisavete i Josifovi prekori). Bogorodiin akatist je slikarima koji su na njemu radili omogudio prilinu slobodu u reavanju kompozicije i mogudnosti unoenja mnogih likovnih pojedinosti. Akatist zapoinje u svodu june pevnice u naosu, odakle prelazi u juni paraklis posveden Sv. Nikoli, gde tee u njegovom drugom pojasu fresaka na severnom zidu, zatim prelazi na juni zid i zavrava se u apsidi paraklisa. Svojim ikonografskim izgledom deanski Akatist mnogo nalikuje ostalim predstavama ove teme u zidnom slikarstvu XIV veka, posebno svojim istorijskim delom, to bi znailo da svi oni polaze od nekog zajednikog, nesauvanog carigradskog obrasca. Iznad pojedinih predstava ispisani su poeci odgovarajudih strofa pesme, a sudedi po nekima od njih, ini se da je prevod stihova ili uraen neposredno u Deanima ili je preuzet iz nekog starijeg prevoda koji nije sauvan. Od slika prve etiri strofe, posvedenih Hristovom zaedu, tri imaju izgled Blagovesti s arhanelom Gavrilom i Bogorodicom, ime je trebalo prikazati razgovor izmeu njih dvoje i pohvale koje Bogorodici upuduje arhaneo. Bogorodica se velia i kao stub devianstva, pa je moda zbog toga u dvema slikama izmeu njih naslikan visoki stub. U ove tri scene sve je podreeno uzvienom susretu arhanela i Bogorodice i sveanom trenutku Hristovog ovaplodenja. Podignuto krilo anela u prvoj sceni nagovetava da je tek sleteo sa neba, njegov pokret se ublaava u drugoj, a sasvim smiruje u tredoj predstavi. Dogaaj je izvuen iz konteksta doslovnog ponavljanja Bogorodiinog doma u Nazaretu i preveden u ravan simbolike i iste likovne stvarnosti. Slikana arhitektura u pozadini, nestvarnih oblika, samo je znak, sastavljen od prividno verno naslikanih delova, i u slubi je likova u prvom planu, kako bi se oni povezali i bolje istakli. Dalje, etvrta scena, Sila vinjega oseni tada... prikazuje trenutak silaska svetog Duha na Bogorodicu, tj. prikazuje zaede, i to slino drugim primerima slikanog akatista. Meutim, ovde su vano mesto dobile i devojke oko Bogorodice na prestolu, obuene u duge haljine bez rukava i s belim trakama u kosi; one pridravaju rairenu prozirnu tkaninu, kojom se obeleava tajanstvo javljanja Boga, prikazano u gornjem delu silaska svetog Duha u vidu goluba prema Bogorodici. Scena je klasino reena. Dve graevine sa strane uokviruju Bogorodicu koja

sedi na prestolu, dok etiri lepe devojke pridravaju iza nje veliki zastor kroz koji se provide njihove haljine ukraene dugakim naborima. S obzirom da peta i esta strofa Akatista nisu naslikane, sledede predstave se odnose na novoroenog Hrista. Sedma strofa prikazuje Hristovo roenje, u uobiajenom vidu, ali bez mudraca, koji su naslikani u narednim scen ama: oni dolaze predvoeni anelom na konju, u drutvu anela prinose darove malom Hristu u Bogorodiinom krilu i on ih blagosilja (deveta strofa). Svi ovi dogaaji odigravaju se u svetlo obojenim predelima koji poinju od ravne zelene osnove, podiu se u ute talasaste breuljke i zavravaju se u daljini belim ili crvenkastim kamenim vrhuncima. Zatim se mudraci vradaju u Vavilon da svima objave Hrsista, to je predstavljeno sa mnogo finih pojedinosti (deseta strofa). Ova poslednja predstava je izuzetna meu svim drugim likovnim prikazima estog kondaka jer su trojica mudraca na konjima prikazana ba u trenutku dok preko mosta prelaze u Vavilon; on je naslikan kao srednjovekovni utvreni grad; mudrace doekuju itelji Vavilona u odedi i s fizionomijama Turaka. To je upadica srpske (i vizantijske) stvarnosti XIV veka, suoene sa novim narodom sa Istoka i njihovim poistovedivanjem sa Persijancima. Deveta scena (jedanaesta strofa himne) naslikana je kao Bekstvo u Egipat, koji je shvaden kao grad, na ijem ulazu se nalazi carica. Sa gradskih zidina padaju idoli, u trenutku Hristovog ulaska u grad. Deseta scena (dvanaesta strofa, odnosno sedmi kondak) doslovno ponavlja Sretenje iz ciklusa Velikih praznika, ak i u nekim pojedinostima kao to su grlice u Josifovim rukama, to je u ovoj akatisnoj predstavi suvino. Svi uesnici ove scene su objedinjeni polukrunom kolonadom koja se nalazi iza njih, a izdvojeni su samo Simeon Bogoprimac i oltar pred trobrodnim hramom. Druga, dogmatska, polovina Akatista proslavlja Hrsta i Bogorodicu i dve prirode Hristove koje su osnov ljudskog spasenja, s osloncem na sloena tumaenja ovaplodenja i pohvale koje ljudi upuduju Bogorodici i Hristu. Zbog toga slikane predstave sada dobijaju sloeniji dogmatski karakter, a njihovi ikonografski oblici gube vezu sa prepoznatljivim jevaneljskim slikama. U Deanima je svih 12 strofa ovog drugog dela Akatista pretoeno u zasebne slike. Trinaesta strofa proslavlja Tvorca koji je ovaplodenjem pokazao ljudima novu tvar. Stoga je na fresci naslikan Hristos Emanuilo na prestolu, a s obe strane mu se pobono klanjaju dve skupine ljudi. Na slededoj slici opet je prikazan Hristos Emanuilo na prestolu, okruen monasima, velikoshimnicima i jeromonasima, u skladu sa 14. strofom u kojoj novoroenog Spasitel ja proslavljaju oni koju su se udaljili od sveta, to je i oznaeno natpisom u vrhu slike. Poev od ove, sve sledede predstave Akatista reaju se na stupcima i pilastrima junog paraklisa. Petnaesta strofa neopisana re sva bee meu bidima dole, i nimalo se ne udalji od onih gore objanjava dogmu o Hristu koji se ovaplotio i boravio meu ljudima, ali se boanskom prirodom nije odvajao od neba; zbog toga je Hristos u ovoj predstavi naslikan dva puta: na nebu sededi na heruvimskom prestolu i na tronu okruen apostolima, s kojima je bio na zemlji i kojima je poverio svoju promisao spasenja. esnaesta strofa je dobila doslovan likovni prevod prvog stiha ispisanog u vrhu freske (svako anelsko lice zadivi se veoma tvojim delom ooveenja): oko malog Hrista u Bogorodiinom krilu, koja sedi na prestolu, tiska se mnotvo anela i meu njima dva arhanela. Slika sedamnaeste strofe prikazuje, prema poetnim reima, reite govornike ritore, bezglasne kao ribe, koji piu po razvijenim svicima, pozicionirani sa obe strane Bogorodice sa Hristom. Obueni su u savremenu plemidku nonju, s kupolastim kapama i visokim belim klobucima. Ispod ove predstave naslikan je Hristos u pedini, okruen svetlodu trostepene mandorle, sa savijenim svitkom i osmokrakim krstom u ruci, a kraj njegovih nogu klee ljudi, snano obasjani boanskim zracima iz mandorle. Sadraj ove slike zasnovan je na

osamnaestoj strofi, iji je poetak na fresci i ispisan: eledi da spase svet, tvorac sveta... Predstavljen je Hristos koji je spasao ljude svojom rtvom na krstu i pobedom nad smrdu. Slededa, 19. strofa je opet pretoena u sliku Bogorodice sa Hristom u sredini, a sa obe strane je okruena devojkama; prema naslovu na fresci: ljudima svim stena jesi i devojkama, Bogorodice Djevo, ravan zid iza Bogorodice znak je njenog oslovljavanja stenom tj. zidom. Dvadeseta stofa je u Deanima dobila izuzetan likovni oblik. Njene rei: svaka pesma koja se trudi da se rasprostre na mnotvo milosra tvog doivljava poraz, jer kada bismo ti, sveti Care, prineli onoliko pesama koliko je peska, ni tada ne bismo uinili nita dostojno onoga to ti daje nama koji ti kliemo: Aliluja, pretoene su u sliku noenja ikone Bogorodice Odigitrije s raskonom podeom tamnocrvene boje, ukraene zvezdolikim arama u dvostrukim krugovima i obrubljena crvenom tkaninom sa sitnim zrnima bisera. Ikonu nose dva mladida s krznenim kapam a, a prate ih episkop koji mae kadionicom, jeromonasi i pevai, predvoeni horovoom koji prstima daje ritam pesmi. Sve je na slici izvedeno s mnogo panje, koridene su crvena, zelena, uta i plava boja, a inkarnat svih osoba je oivljen nanoenjem rumenila na obraze. Tano je uoeno da je ovde deanski slikar prikazao obred sveanog prenosa ove slavne ikone na praznik Bogorodiinog akatista iz carigradskog manastira Pantokratora u carski dvorac. Posle Deana on vie nede biti naslikan ni u jednom Akatistu u XIV veku. Dvadeset prva strofa (XI ikos) slavi Bogorodicu kao svetlosnu svedu koja svetli onima u tami, te je na fresci iza Bogorodice sa Hristom naslikana velika sveda. Slino drugim slikanim akatistima, 22. strofa je verovatno slikom prikazivala Hrista oslobodioca ljudi od dugova, i to kako on cepa svitak-obveznicu, to zapravo oznaava opratanje Adamovog greha, ali se na otedenoj deanskoj fresci ne vide sve pojedinosti. Dredi se pravilnog kruenja po zidovima, odnosno stupcima i pilastrima junog paraklisa, ova scena je naslikana do apside, sa njene june strane, dok slededa slika, zasnovana na 23. strofi, prikazuje Bogorodicu-crkvu s Hristom u krilu, to potvruje i natpis. Proslavljaju je jeromonasi i pojci. Ova slika postavljena je naspram prethodno pomenute, kako bi se zavrna i najsveanija strofa pesme nala u samoj apsidi. U toj 24. strofi moli se Bogorodica da posreduje za sve one koji su joj prineli ovu pohvalnu pesmu i da ih izbavi od svake napasti i muka. Na fresci je ispisana cela strofa, ali njen tekst ponegde odudara od uobiajenih zavrnih stihova pesme i glasi: O sveopevana presveta djevo Mati, koja si rodila presveto Slovo od svih svetije, primivi ovo nae sadanje ispovedanje i prinos koji je za tebe, zastupi sve i izbavi od svake skrbi i napasti. U levom delu, koji je danas dosta postradao, slika pokazuje da je i ona nadahnuta uskrnjim sveanostima na vizantijskom dvoru, u kojima je uestvovao i car. U sredini je prikazana velika ikona Bogorodice Odigitrije, ukraena podeom, koju pridravaju dvojica mladida, pred ikonom slui episkop, a iza njega se nalaze pojci i monasi koji uestvuju u bogosluenju, a sa druge strane ikone predstavljena je srpska vladarska porodica: kralj Stefan Duan, prikazan u sveanom stavu, sa ezlom u desnoj ruci a levu je poloio na glavu svog sina Uroa, ovde predstavljenog kao estogodinje dete sa krunom i ezlom, za rame ga pridrava majka, kraljica Jelena, a svojom podignutom levom rukom ona ukazuje na Bogorodiinu ikonu. Kraljevska porodica naslikana je pred sivo obojenim zidom, zavrenim vencem astragala. Kralj i sin mu Uro naslikani su u tamnocrvenim sakosima, iskidenim biserima i dragim kamenjem, ime je predstava dobila bogatiji i sveaniji ton. Kraljica Jelena je predstavljena u raskonoj haljini svetlije crvene boje. Njihovi paradni i nameteni stavovi ublaeni su pokretima ruku, kojima roditelji s panjom i zatitniki grle malog Uroa. I Duan i Jelena su mladoliki, prikazani po obrascima onovremene mode, kralj sa krupno otvorenim oima i luno podignutim

obrvama, a kraljica bledoruiastog ovalnog lica na kome se jasno ocrtavaju samo oi i usne. Uro je prikazan bucmastih obraza, iroko razgoraenih oiju i sa rukom zadenutom za pojas. Umetnik je na taj nain, i pored sve zvaninosti, uspeo da portretisanima udahne osedaj prisnosti i linog, samo njima svojstvenog izraza. Pojava srpskog kralja, kraljice i njihovog sina u zavrnoj sceni Akatista izgleda nije bila neobina, jer postoje primeri da se vladarska porodica predstavlja u zavrnim scenama (npr. u Markovom manastiru ili u Koz iji). Bez obzira da li je slika bila odraz stvarnog obreda na srpskom dvoru ili ne, ona je pokazivala da se srpski kralj i drugi deanski ktitor, s porodicom prikljuivao onima koji su proslavljali Bogorodicu iz koje se ovaplotio Logos i da su oni oekivali njeno posredovanje u spas od svake skrbi i napasti. Prikazivanje kralja Stefana Duana sa porodicom bila je lepa mogudnost da se u odavan je zajednike pohvale Bogorodici i Hristu ukljui i srpska vladarska porodica. Verovatno je zbog toga neznatno i namerno izmenjen tekst pohvalne pesme i dopunjen molbom Bogorodici da bude zastupnica svih, pri emu se bez sumnje mislilo na srpskog kr alja, kraljicu i njihovog sina. Stilske karakteristike: vezanost slikara za klasicistiku umetnost prvih decenija XIV veka. Slikar nije bio optereden stegom strogo utvrenih i vekovima ponavljanih jevaneljskih predstava, i mogao je slobodnije da obradi figuru i da je ukljui u drugaije okruenje. Na Bogorodiinom akatistu radila su 2 slikara; jedan je oslikao svod june pevnice, dok je drugi radio na scenama u paraklisu Sv. Nikole. Oslikavanje cele crkve trajalo je jako dugo i na tom poslu radilo je mnogo slikara, neujednaenih kvaliteta, te nisu svi ciklusi jednaki. Istoriski deo: slikar je vrlo uspeno prikazivao izduene vitke osobe malih i zaokrugljenih glava, smanjene u odnosu na okolni pejza ili arhitekturu. Ljudske figure su u stalnom pokretu i u sloenim meusobnim odnosima, a sve se to odigrava u tananim, skoro nenim bojenim skladovima. Dogmatski deo: slikar je sklon jednostavnim reenjima, istog i preciznog crtea u kome su preovlaivale figure neto krupnijih glava, neobino paljivo i fino obojene, esto s portretskim prizvukom u izgledu. Uesnici prizora su redovno bili izvueni u prvi plan, krupni i snanog tela. Sve je bilo podreeno ljudskoj figuri slikane arhitekture ili nema uopte ili je izvedena u vidu ravnog zida ili malih kula sa ovla nanetim ukrasima. Kada se malo bolje proue njegovi radovi, mogude mu je zameriti na ponekad nemarnim proporcijama (primer devetog ikosa), linearizmu (osmi kondak) i preteranoj sklonosti ka simetrinom reavanju slike.