OdrivirazvojturistikedestinacijeoptineVrac

1.UVOD
Naziv Vrac prvi put se u dokumentima spominje 1439.godine.Pre toga u XIV veku, pominje se kao Podvrac i Podvran, u znaenju naselja pod vrhom. Naziv grada je slovenskog porekla od rei Verh Vrh.1 Uobiajeno je da se u zavisnosti od cilja davalaca podsticajnih putovanja odabira i turistika destinacija. Ukoliko je cilj pospeivanje prodaje, uglavnom se bira domaa destinacija uz relativno krae zadravanje i ukljuivanje i svojevrsnog manjeg radnog skupa. Predmet istraivanja rada ima za cilj da se prikae uticaj svih postojeih resursa koje optina Vrac poseduje na odivi razvoj turizma.Potencijalni i realni aspekti su polazita sa kojima optina Vrac raspolae. Svi raspoloivi kapaciteti u optini Vrac pre svega , utiu na pozitivnu klimu i sredinu koja ima dobru infarstrukturu kao ostale pratee sadraje. Takoe uticaj na kulturni pejza iskorienjem objekata koji e sluite za turistike obilaske omoguie odrivost turistikog razvoja. Cilj ovog rada je istraivanje mogunosti za odrivi razvoj turistike destinacije na primeru Optine Vrac. Predmet ovog rada je sagledavanje perspektive odrivog razvoja turistike destinacije kao jedan od uslova ukupnog i dinaminog razvoja grada, gde se podrazumeva integralni pristup u stvaranju uslova za turistiku valorizaciju postojeih kulturnih i prirodnih vrednosti i stvorenih kapaciteta. Teorijsko (hipotetiko) odreenje, odnosno definisanje predmeta istraivanja odnosi se na isticanje poslovanja kao naina za postizanje boljih poslovnih rezultata, boljeg pozicioniranja objekata pre svega na turistikoj mapi Srbije, a zatim i okruenja, (Rumunija) kao i naina da se na to bolji nain izae u susret sve zahtjevnijim gostima, a sve to tako to e se svaki objekat privesti svojoj nameni, odnosno pozicionirati za ciljnu grupu turista. Opta hipoteza Turizam predstavlja razvojnu ansu destinacije, ukljuujui ga kao jednu od vodeih trendova u gradu i okolini. Posebne hipoteze Razvoj kulturnog, verskog, vinskog, sportskog i eko turizma na podruju optine Vrac predstavlja optimalno rjeenje za turistiku valorizaciju pomenutog podruja. Strateko upravljanje razvojem turistike destinacije je od krucijalne vanosti za turistiku valorizaciju podruja optine Vrac. Pojedinane hipoteze Razvojem svake grane pojedinano, turizam na podruju optine Vrac, stie konkurentnu prednost na turistikom tritu.

ReprezentativnaKulturnoIstorijskaBatinaVrca;autor:MiodragKaliki;godinaizdavanja2008.

OdrivirazvojturistikedestinacijeoptineVrac

Razvoj svake pomenute turistike grane pojedinano na podruju optine Vrac omoguava satisfakciju savremenih, visokoplatenih turista koji trae doivljaj, a ne luksuz. Unapreenje turistikog proizvoda utie na turizm uopte na podruju optine Vrac i podstie razvoj ostalih privrednih grana i preduzetnitva u turizmu. Razvoj turizma na podruju optine Vrac omoguava ostvarivanje ekonomske dobiti domicilnog stanovnitva, uz ouvanje ivotne sredine. Koncept razvoja turizma sadri obrazovnu komponentu, ime se omoguava podizanje svesti domicilnog stanovnita o vanosti potovanja principa odrivog razvoja. Posebna hipoteza ovog rada je analiza postojeeg i predlog mera i aktivnosti koji bi se razvili aktiviranjem raspoloivih resursa svih vidova turizma. Pojedinane hipoteze rada su: Razvojem turizma, mogue je izvriti ravnomerniju distribuciju turistike ponude Vrca . Distribucijom turistikog prometa u Vrcu, aktiviranjem svih postojeih kapaciteta i podruja kroz odrive vidove turizma, poveali bi se nosivi kapaciteti turistikog prostora i na taj nain uticalo bi se na poseenost, podruja- lokacije. U marketinkom smislu trebalo bi proiriti lepezu turistike ponude, fokusirane, za sada, na kulturnom, verskom, sportskom i vinskom turizmu. 1. Optina Vrac ima dobar kvalitet pristupanosti koji moe da se unapreuje. 2. Raspolae znaajnim turistikim resursima iju atraktivnost treba poveavati i na njima zasnovati razvoj kulturnog, vinskog i ruralnog turizma. 3. Sa razvojem sadraja turistike ponude, unapreenjem infrastrukturne opremljenosti i upravljanja razvojem turizma, Vrac moe da postane odriva i konkurentna turistika destinacija i lider junog Banata u turizmu. Planiranje razvoja turizma nee postii oekivane rezultate, ukoliko se ne vodi rauna o kompleksnom karakteru turizma. Turizam se nee razvijati ukoliko se planira razvoj samo jednog ili samo pojedinih elemenata turistikog kompleksa. Kako se u oblasti turizma danas promene odvijaju ubrzano u smislu novih shvatanja putovanja, svaka destinacija moe biti konkurentna ukoliko svoje atrakcije profesionalno razvije potujui pravila i kljueve uspeha na svetskom turistikom tritu. Naa zemlja nalazi se na istorijskoj raskrsnici na kojoj se odvijaju intezivna prilagoavanja evropskim integracijama igde se ispoljava konkurentnost kapaciteta institucija, preduzea i pojedinca. Srbija je ve dugo na putu definisanja onih razvojnih pravaca i privrednih sektora sa ansama za uspeh gde e samostalno i uz podrku meunarodne zajednice morati da izgradi i realizuje konkutentske strategije rasta. Turizam se u tom kontekstu pokazuje kao nezaobilazna privredna grana gde postoji neiskorien potencijal rasta.

OdrivirazvojturistikedestinacijeoptineVrac

2. PLANSKI OSNOV ZA ODRIVI RAZVOJ TURIZMA VRCA

Po turistikoj podeli koja je definisana Strategijom razvoja turizma Republike Srbije (Slubeni glasnik RS broj 45/05) Optina Vrac se nalazi u Regionalnom turistikom klasteru Vojvodine u jednoj od 5 njenih kljunih destinacija pod nazivom VracDeliblatska peara. Po odredbama Prostornog plana Republike Srbije(PPRS), Optina Vrac pripada centralnoj turistikoj zoni, sa turistikom regijom Deliblatska peara i Vrakim planinama i deo je izletnike zone Beograda to znai da optina Vrac pripada i turistikom klasteru Beograd. Beograd se trenutno strateki pozicionira kao zavodljiva, uzbudljiva, kreativna i inovativna metropola, kao grad dobrih vibracija. Pored bazine transformacije hotelskog sektora Beograda, u kontekstu opsluivanja trita City Break i MICE, kao kritini faktor uspeha beogradske destinacije indentifikovana je i mogua budua konverzija prostora spoja Beograda sa ruralnim delom Banata kao i sa Vrakim vinogorjem i Vrakim planinama. Po Prostornom planu optine Vrac, u funkcionalnom smislu optina predstavlja i turistiki i privredni regionalni centar, optina Bela Crkva, Plandite, Alibunar, i Kovin. Iako optine Vrac, Bela Crkva, Plandite, Alibunar i Kovin pripadaju Junobanatskom regionu ne moe se rei da su prostorne, turistike i privredne, kulturne i druge interakcije izmeu susednih optina do sada bile na nivou koji moe da motivie dalji razvoj ireg regiona i turizma u njima. Smatramo da, obzirom na ekonomsku i prostornu strukturu, turistika razvojna vizija optine Vrac mora se zasnivati na ekonomskoj, prostornoj i funkcionalnoj integraciji sa susednim optinama i gradom Beogradom.

OdrivirazvojturistikedestinacijeoptineVrac

3. OCENA KONKURENTNOSTI I ODRIVOSTI VRAKE TURISTIKE DESTINACIJA

Za neku destinaciju moemo rei da je konkurentna na tritu ukoliko investicije povezane sa turizmom imaju viu stopu profitabilnosti nego investicije u drugim turistikim destinacijama. to je vea profitabilnost destinacije, utoliko e ona postati privlanija za investitore. Konkurentnost turistike destinacije je tesno ovezana s razliitim elementima turistike ponude kao to su npr. brojnost i kvalitet smetajnih kapaciteta, raznovrsnost i kvalitet ugostiteljske ponude, prirodna i kulturna batina, stanje komunalne infrastrukture, gostoljubivost, turistika zakonska regulativa, dostupnost, turistika signalizacija itd. Gradski odmori zasnovani su na poseti gradovima specifinim po svojim turistikim proizvodima i uslugama. Poseta gradova spada u kratke odmore i obino traje od jednog do etiri dana. Glavni motivi putovanja su najee posao, kulturno-istorijske vrednosti, kupovina, dogaaji i noni ivot. Prednost ovog turistikog proizvoda je celogodinji karakter i velika fleksibilnost kada je cena u pitanju. Trend vie kraih odmora u toku godine u odnosu na tradicionalni dui odmor, stalna potranja za novim urbanim destinacijama, porast broja niskobudetnih aviokompanija koje povezuju manje gradove Evrope i veliki porast gradskog turizma (108% od 2001 2004. god.) pogodovao je optini Vrac. Krajem devedesetih godina dvadesetog veka pa sve do izbijanja Svetske ekonomske krize 2008. godine optina Vrac je pokuala da se turistiko i marketinki pozicionira kao regionalna poslovno-sportska turistika destinacija sa gradskim odmorom i poslovnim (MICE) turizmom kao glavnim turistikim proizvodom. To je bilo mogue jer je u tom periodu izgraen Sportsko poslovni centar Milenijum koji u svom sastavu pored sportske hale koja je standardizovana i opremljena za odravanje svetskih i evropskih sportskih dogaaja, ima i kongresnu dvoranu sa najmodernijom opremom za odravanje poslovnih skupova i Hotel Vila breg luks kategorije sa manjom isto tako modernom kogresnom dvoranom. Pored uestvovanja na turistikim sajmovima, glavna promocija optine Vrca kao regionalne sportsko-poslovne turistike destinacije vrena je preko Koarkakog kluba HEMOFARM koji je igrao u Jadranskoj ligi, koja se igrala na podruju jugoistone Evrope i bila je jedna od najkvalitetnijih liga na podruju Evrope. Promena imena koarkakog kluba Hemofarm i gubljenje glavnog regionalnog promotera, kao i definisanje novih turistikih strategija Beograda i Temivara za razvoj sportsko-poslovnog turizma drastino je smanjio konkurentnost turistike destinacije Vrac a ceo marketinki koncept koji je zadnjih 10 godina graen doveden je u pitanje. Analizirajui stanje smetajnih kapaciteta u optini Vrac i njihovu popunjenost dolo se do zakljuka da je iskoristivost smetajnih kapaciteta u optini Vrac na
4

OdrivirazvojturistikedestinacijeoptineVrac

veoma niskom nivou u odnosu na rangirana turistika mesta. U odnosu na turistiki prometostvarenih nocenja cele Srbije, ostala rnesta (rnesta koja nisu turisticki rangirana) ucestvuju sa sarno 3% a u odnosu na tih 3% opstina Vrsac ucestuje sa 14 % sto je veorna nizak turisticki prornet. U proseku godinje u vrakoj turistikoj destinaciji boravi 16.564 turista od kojih je 11.233 domaih i 5.331 stranih turista. Takoe na godinjem nivou pokazatelji su doli do cifre od 3.393 noenja od kojih su 1,7 dana boravili domai a 2,1 dana boravili strani turisti. Smetajni kapaciteti u vrakoj turistikoj destinaciji su: Hotel Vila breg sa 4 apartmana i 44 sobe, Hotel Srbija,sa 6 apartmana i 79 soba i Motel Vetrenjaa sa 25 soba to ukupno ini 10 apartmana i 169 soba. U okviru drugih turistikih kapaciteta Vraka turistika destinacija ima: Sportsko poslovni Centar Millennium, poseduje moderan sportski objekat napravljen po svim evropskim i svetskim standardima, o emu svedoi i organizacija EP u koarci 2005. i EP u rukometu za mukarce i za ene 2012. Centar Millennium se prostire na 11800m2, kapacitet sportske dvorane je 3600 osoba u sklopu dvorane je VIP loa, svlaionice, pres sala, fitnes sala sa teretanom. Kongresno muzika dvorana u okviruCentra se prostire na dva nivoa, na 3080m2 kapaciteta 533 sedita omoguava organizovanje seminara, predavanja, kongresa, kao i kulturnih deavanja: pozorinih, baletskih predstava, opere i bioskopskih projekcija. Dvorana Hemijsko-tehnike kole Kapaciteta 1500 mesta, ima 4 svlaionice, ambulantu, prostoriju za tehniko osoblje, pres salu. Pogodna je za treninge. Gradski stadion koji je po svom geografskom poloaju jedan od najlepih objekata te vrste u zemlji. U narednih nekoliko godina, oekuje se kompletna rekonstrukcija stadiona. Gradsko jezero koje je omiljeno stecite Vrana u vrelim letnjim danima, prema analizama Instituta za zatitu zdravlja, morska voda sa dubine od 200m se uliva u jezero. Voda je bogata jodom, sulfatima, magnezijumom i kalcijumom i ima konstantu temperaturu od 25 C. Voda je sterilna, odlinog kvaliteta, bez bakterija. Datira nekoliko miliona godina. Manifestacije u ruralnim podrujima kojima se promovie vinarstvo i vinogradarstvo, kao to su Dani mladih vina, Rezanje vinograda, i meunarodni etno festival folklora Zlatna jesen Gudurica, najbolja su prilika da se promovie etno i vinske destinacije. Treba razvijati brend, odnosno vino kontrolisanog geografskog porekla. U saradnji sa Vrakim vinogradima zapoeta je proizvodnja vina pod nazivom Kutre (staro ime za Guduricu). Dale, treba iskoristiti injenicu da autohtona vrsta groa - Kreacer raa samo u Gudurici.
5

OdrivirazvojturistikedestinacijeoptineVrac

U selu Gudurica sa centralnim masivom i padinama Vrakih planina, koje velikim delom pripadaju ataru ovog sela, ima dosta pogodnosti za razvoj eko-ruralnog turizma, pa se budui razvoj sela, u znaajnoj meri, oslanja upravo na ovakav turizam. Eko-ruralni turizam ne zahteva najsavremenije i frekventne saobraajnice. Dovolno je da do eko-ruralnih destinacija postoji solidan asfaltni put. Sve preko toga bi bila preterana urbanizacija koja bi mogla odvratiti potencijalne turiste iz gradskih sredina. Budui da stanovnitvo u Gudurici nije vezano iskluivo za zemlu, pretpostavka je da se ono moe lake i jednostavnije opredeliti za turistike usluge. Evidentiranjem temelnih turistikih resursa koji su dovolno atraktivni moe se formirati specifina eko-ruralna turistika ponuda. Gudurica, svakako po nizu svojih karakteristika ima znaajne uslove za pretvaranje u eko-ruralnu turistiku atrakciju. U prvom redu, turisti trae netaknutu, izvornu prirodu, seosku arhitekturu, zdravu klimu, kao i ist vazduh. Uprkos elama turista da pobegnu od urbane sredine, treba im takoe osigurati osnovne pogodnosti za udoban smetaj, kao to su tekua voda, struja, telefon, dobra saobraajna povezanost. U Gudurici je, svakako, potrebno da se uredi nekoliko javnih objekata, koji e biti jezgro buduih zbivanja i stvaranja specifinog vizuelnog identiteta sela. U tu svrhu su se pogodnim pokazale zgrade starih podruma, mesna kancelarija, lovaki dom, dom kulture. Svi ti objekti bili bi u funkciji javnih prezentacija, izlobi, predavanja. Takoe, u centralnom delu sela postoji mogunost konzervacije, rekonstrukcije i stvaranja mree komfornih i turistikih objekata koji mogu da poslue za smetaj, ishranu i pie. Takoe, turizam na porodinom gazdinstvu, moe biti dopunska delatnost vlasnika i njegove porodice koji mogu organizovati smetaj gostiju na svom gazdinstvu, ponuditi jela iz vlastite kuhinje i pia iz vlastitog podruma. Svaki domain, u skladu sa vlastitim mogunostima, moe upotpuniti sadraj na porodinom gazdinstvu i svakom gostu obezbediti sadrajan boravak. Nihov zadatak je da sami procene vlastite mogunosti i uslove svog porodinog gazdinstva. Gudurica bi, na primer, mogla da proizvodi poloprivredne i ekoloki iste proizvode, da organizuje sportske aktivnosti, planinarenje, uestvovanje u poloprivrednom radu, snimanje ptica i drugih divlih ivotinja. Selo ima potencijal da razvije organizovane obilaske do Gudurikog vrha, a u planu je izgradnja obilaznog puta, vidikovca i objekata za noenje. Krajem septembra i poetkom oktobra u selu su dani berbe groa koje prati ivost, dobro raspoloenje i druge aktivnosti, to ini izuzetan ugoaj u vinogradima, na ulicama i u podrumima. Zlatna jesen Gudurice je manifestacija ije su odravanje 2008. i 2009. godine pomogli Optina i Pokrajina. Vlasnici vinograda su svesni potencijala ove poloprivredne grane i imaju dobre planove, a meu njima sa druge strane vlada i takmiarski duh. U centru sela postoje
6

OdrivirazvojturistikedestinacijeoptineVrac

veliki podrumi poznati po proizvodnji gudurikih vina. Zgrada podruma, uraena u baroknom stilu, u poslednje vreme je ukluena u Puteve vina. Arheoloki podaci govore da proizvodnja vina datira jo od rimske uprave u ovom regionu, a prvi pisani dokument potie iz XV veka, kada je vino sa ovih prostora prodato dvoru ugarskog krala Vladislava (Lasla). Selo Markovac smeteno je na padinama Vrakih planina, u breulkastom kraju, na samo 3 km od dravne granice sa Rumunijom. Zbog svog pograninog poloaja, Markovac spada u jedno od najperifernijih nasela ovog kraja. Selo se nalazi na nadmorskoj visini od 147 m (Stamenkovi, 2001). Omeeno je potocima, od kojih je najvei Markovaki potok. Takav poloaj selu daje trouglasti oblik. Poloaj Markovca ima takozvane ivine karakteristike. I pored znatnih nagiba terena, razmetaj ulica u selu je najsliniji reetkastom tipu (uri, 2004). S obzirom na grupisanost, Markovac je gusto naselen i pripada zbijenom (uorenom) tipu nasela. Prema klimatskim karakteristikama, Markovac se nalazi u sunom kraju. Selo Markovac ima potencijal u lovnom turizmu. Od 2009. godine zapoet je intenzivniji razvoj lovnog turizma. Tokom godine, organizuju se dva lova, na koje dolaze lovci iz Evrope. Lovite ,,Lupus Markovac se nalazi u vlasnitvu lovakog udruenja Fazan iz Vrca i nalazi se na teritoriji sela Markovac, na samoj granici sa Rumunijom. Lovite je bogato: divljom svinjom, srneom divljai, vukom, fazanom i umskom ljukom. Urbanova dolina - vrako vinogorje jug Turistika lokacija - Urbanova dolina je deo vrakog vinogorja koje se nalazi na junom delu vrakih planina i ine ga pored dela vinogradarskih parcela koji se nalaze oko podruma HELVECIJA koji se nalazi u optini Vrac i katastarske optine seoskih naselenih mesta Mesi, Jablanka i Soica i ima sve resurse za razvoj vinskog, eko, ruralnog i lovnog turizma. Podrum pod imenom Helvecija kapaciteta 100 vagona podigao ga je 1880. godine vajcarski trgovac vina taub, rodom iz Ciriha, koji je i danas u upotrebi. Posle drugog svetskog rata u Podrumu Helvecija smetena Specijalna vinarskovinogradarska kola. Turistika lokacija etno i vinske destinacije, kao deo vrakog vinogorja koje se nalazi na severnom delu vrakih planina i ine ga katastarske optine seoskih naselenih mesta Malo Sredite, Veliko Sredite, Gudurica i Markovac i ima sve resurse za razvoj vinskog, eko, ruralnog i lovnog turizma.
Br. 1 2 3 4 Naselenomesto MaloSredite VelikoSredite Gudurica Markovac Brojstanovnika 78 1269 1092 249 7

OdrivirazvojturistikedestinacijeoptineVrac

Na teritoriji optine i naseljenih mesta uglavnom je dobro opremljena infrastruktura i prilaz samim destinacijama. Sva naseljena mesta na teritoriji optine planski su se razvijala i opremljena su relativno kvalitetnom komunalnom infrastrukturom i javnom slubom. Pitanje upravljanja komunalnim otpadom je dobro regulisano. Komunalni otpad se redovno prikupla sa teritorije naselenog mesta Vrac. JKP "Usluga" vri sakuplanje i kabastog otpada od privrednih subjekata i graana. Kabasti otpad se odvozi konstantno bez obzira na sezonu, traktorskom prikolicom, jer stanovnitvo konstantno u zavisnosti od ienja svojih domainstava iznosi kabasti otpad i isti ostavla pored kontejnera. Uklanjanje divlih deponija vri se u poslednje tri godine, i to u toku trajanja akcije ''Oistimo Srbiju''. Plan upravlanja komunalnim otpadom za svoju teritoriju optina Vrac jedna je od dobrih primera. Na osnovu analize postojeeg stanja upravlanja komunalnim otpadom u optini Vrac i preporuka sadranih u Regionalnom planu upravlanja otpadom za optinu predloen je plan upravlanja komunalnim otpadom za period od 2011.-2021.godine. Plan ureuje upravlanje komunalnim otpadom na teritoriji optine Vrac od njegovog nastanka do konanog zbrinjavanja, sa osnovnim cilem uspostavlanja integralnog sistema upravlanja u skladu sa Nacionalnom strategijom i uspostavlenim Regionom za upravlanje otpadom. Vazduni saobraaj Znaajan deo infrastrukture Vrca ini vazduni saobraaj u kome aerodrom ima tradiciju duu od 70 godina. Smatsa Aviation Academy ima svoj sopstveni program baziran na dugogodinjem iskustvu u obuci pilota za vazduni saobraaj. Osnovu razvoja vazdunog saobraaja predstavla poletno sletna staza 980m i irine 25m odgovarajue rulne staze i stajanke sa hangarima za kolsku i poloprivrednu avijaciju. Akademija je zvanino u skladu sa standardima JAA (Zajednikih evropskih vazduhoplovnih vlasti). Turistika lokacija Aerodrom se nalazi na prostoru Meunarodni aerodrom Vrac koji je etvrti po veliini meunarodni aerodrom u Srbiji. Na Aerodromu Vrac smetene su baze SMATSA vazduhoplovne akademije a avio-taksi kompanije Er Pink i Princ Avijacije, takoe koriste vraki aerodrom kao svoju stalnu bazu. Pri aerodromu se nalaze pet hangara za smetaj aviona i to 15 aviona Cessna-172S, 2 aviona Cessna 152 Aerobat, 2 aviona Cessna-310T i 2 aviona Piper Cheyenne PA31T. Uz hangare se nalaze zgrada akademije sa uionicama kao i kontrolni toranj. SMATSA2 vazduhoplovna akademija, pored osnovne delatnosti kolovanja pilota, poseduje i delatnost ugostitelstva. U sastavu ugostitelstva nalaze se: pansion, restoran, sportska sala i mini farma. Pansion JAT ima tri zvezdice, smeten je u krugu vazduhoplovne akademije, okruen zelenilom i prijatnim vazdunim strujama sa Vrakih planina. Kapacitet pansiona je 120 leaja u jednokrevetnim, dvokrevetnim i trokrevetnim sobama sa kupatilom, opremlenih sa TV-om, satelitskim programom i telefonom.

www.smatsaaviationacademy.rs

OdrivirazvojturistikedestinacijeoptineVrac

Drumski saobraaj Po izgradnji autoputa od Beograda preko Paneva i Vrca do Temivara koji je deo ambicioznih planova izgradnje novih saobraajnica u Srbiji optina Vrac e se nai u srcu turistikog podruja sliva reke Dunav koje ine reka Mesi i meunarodne reke Kara i Nera. Izgradnja te deonice predviena je Strategijom razvoja eleznikog, drumskog, vodnog, vazdunog i intermodalnog saobraaja od 2008. do 2015, a nalazi se i na listi projekata koji su uli u usvojeni Generalni master-plan razvoja saobraaja u Srbiji.

OdrivirazvojturistikedestinacijeoptineVrac

4. KULTURNI DESTINACIJI

TURIZAM

VRAKOJ

TURISTIKOJ

4.1. O KULTURNOM TURIZMU Danas se pod pojmom kulture podrazumeva ukupno ljudsko stvaralatvo, materijalno i duhovno, ali se odnosi i na duhovni aspekt to obuhvata drutvenu svest i sve drutvene tvorevine. U najirem smislu kultura ukljuuje ono to ljudi misle (stavovi, uverenja, ideje i vrednosti), rade (kulturom normirani naini ponaanja ili nain ivota) i stvaraju (umetnika dela i predmeti, kulturni proizvodi). Kultura se na poetku svog razvoja pojavljuje kao narodna kultura, koju stvaraju svi lanovi drutva, a kao posledica kasnije podele na fiziki i umni rad nastaje kultura koju stvaraju vii slojevi drutva. Kultura se odnosi na prolost i tradiciju (istorija i batina), na izraze, tj.produkte kreativnosti (umetnika dela, predstave), ali i na nain ivota ljudi, njihove navike i obiaje. Svaka drutvena zajednica stvara svoju kulturu, koja je u veoj ili manjoj meri povezana sa drugim kulturama. Temelj kulture je jezik kojim se, inae, izraavaju ostali elementi kulture (umetnost, obiaji i sl.). Kultura je preduslov razvoja turizma, a turizam efikasan nain valorizacije kulture. Svako turistiko putovanje ima neki element kulture, samim tim to uesnika premeta iz jednog kulturnog ambijenta u drugi. Lokalna kultura je vano obeleje destinacije, a zahvaljujui turizmu postaje pokreta njenog drutvenog i privrednog razvoja. Kulturni turizam je fokusiran na kulturne atrakcije i aktivnosti kao glavnim razlozima za putovanje. On ukljuuje korienje kulturnih dobara i konzumiranje doivljaja i proizvoda Cilj kulturnog turizma je saznanje o istoriji, nainu ivota i duhovnoj kulturi odreene sredine. Kulturni turizam ne ukljuuje samo konzumiranje kulturnih proizvoda prolosti, ve i savremene kulture ili naina ivota nekog naroda ili podruja. Kulturni turizam, stoga, pokriva kako turizam naslea, tj.batine (heritage tourism), koji se odnosi na proizvode prolosti, tako i umetniki turizam (arts tourism), koji se odnosi na savremenu umetnost. Mnogi turisti se sve vie zanimaju i za tzv. kreativni turizam, koji podrazumeva neposrednu participaciju u kulturnim aktivnostima (slikarstvo, fotografija, folklor, zanati i sl.). Jedan od projekata kulturnog turizma Saveta Evrope je Kulturna prestonica Evrope. Svake godine jedan od evropskih gradova postaje kulturni centar cele Evrope sa veoma bogatim programom velikih izlobi, gostovanja poznatih
10

OdrivirazvojturistikedestinacijeoptineVrac

umetnika, pozorinih i muzikih ansambala iz mnogih zemalja. Poslednjih godina dolo je do promena, pa se status grada - prestonice evropske kulture sve vie koristi kao nain oivljavanja kulturnog i svekolikog ivota u gradu. Upravo poslednjih godina izbor grada za poasno zvanje sve vie se povezuje sa povoljnim privrednim i drutvenim ishodima koji nastaju sa oivljavanjem kulturnog ivota i svih delatnosti koje su sa tim povezane (turizam, ugostiteljstvo, usluge, saobraaj). Jo jedan projekat Saveta Evrope, pokrenut 1987.godine, ima izuzetan znaaj za kulturni turizam. U pitanju je revitalizacija evropskih puteva kulture, ili kulturnih itinerera (plan puta marruta). Putevi kulture su tematskog karaktera, a odnose se na razne aspekte kulture (istorija, umetnost, filozofija, nain ivota, tradicija i sl.). Neke od tema su: Vikinzi, Kelti, parkovi i vrtovi, barok, seoski ivot, hodoaa, vojna arhitektura (utvrenja i tvrave) i sl. Svaka tema treba da ukae na (zajednike) evropske vrednosti i da u realizaciji umrei vie evropskih zemalja. Osim zajednikih ruta koje pokrivaju vie zemalja, pojedine zemlje ostvaruju i svoje, lokalne kulturne rute (npr. dvorci Loare u Francuskoj). Evropski program puteva kulture ukljuio je u tokove turistikih kretanja, i tri staze kulture Srbije. Put rimskih imperatora, Transromanika i Tvrave Dunava, tri su puta kroz vie od tri civilizacije. Prihodi od prodaje ulaznica turistima mogu biti vrlo znaajni. Osim toga, kako se veina umetnikih dogaaja odrava u veernjim satima ostvaruju se i dodatna noenja turista (produenje boravka). Bogata ponuda raznovrsnih umetnikih dogaaja doprinosi jaanju imida destinacije i nudi bolje uslove ivota lokalnom stanovnitvu. Kreativni turizam je novi vid turizma, a moe se definisati kao uenje, za vreme godinjeg odmora, neke posebne vetine koja pripada kulturi receptivne zemlje, tj. zajednice. Kreativni turisti razvijaju svoj kreativni potencijal tako to, stupajui u bliski kontakt sa lokalnim stanovnitvom, aktivno uestvuju u 3 radionicama i obrazovnim iskustvima inspirisanim kulturom turistike destinacije. Primera radi, interaktivne radionice na Novom Zelandu nude raznovrsna kreativna iskustva: kreiranje rezbarija od kosti ili suvenira od gline ili drveta; uenje o pravljenju srebrnih predmeta, runo kovanih noeva, umetnikih predmeta od papira, upoznavanje sa proizvoaem vina; pravljenje sira i drugih namirnica. Svaka zemlja moe nuditi razliite vrste kreativnih doivljaja. Na primer, proizvodnja parfema u Francuskoj, rezbarenje i fotografija u Kanadi, narodna muzike u Meksiku i sl.

Unkovi S.,ai K., Baki O., Popesku J., Savremeni tokovi u turizmu, Ekonomski fakultet, Beograd, 1991.

11

OdrivirazvojturistikedestinacijeoptineVrac

4.2. RESURSI ZA RAZVOJ KULTURNOG TURIZMA U OPTINI VRAC Turistika destinacija Vrac raspolae znaajnim turistikim resursima kulturnog naslea, industrijskog naslea, istorijskog naslea i prirodnog naslea u sklopu kulturnog predela Vrca. Smatramo da turistiki resursi omoguavaju razvoj kulturnog turizma, i njemu komplementarnih vidova turizma (vinskog, ruralnog i dr.). Meu najznaajnije turistike resurse kulturnog naslea i objekata kulture ubrajamo sledee: Gradski muzej u kome je prva izloba za javnost otvorena je 1896. godine u zgradi Konkordije. Muzej danas ima bogate riznice arheolokog, umetnikog i prirodnjakog odeljenja. Zgrada Konkordije je kompletno renovirana, to omoguava da bude izloeno oko 300.000 eksponata iz vrlo retkih i vrednih zbirki. U rekonstrukciju je uloeno oko milijardu dinara, a projekat je finansiran u sklopu IPA programa prekogranine saradnje. U okviru Gradskog muzeja nalazi se i objekat Vrakog utvrenja koje je simbol grada i okoline. Najverovatnije ju je sazidao ura Brankovi 1439. godine. Nalazi se na brdu visine 399 m na Vrakom bregu, iznad grada. Najouvanija je Donon kula. U toku je kompletna rekonstrukcija zdanja, iji je cilj da se utvrenju vrati prvobitan izgled i daju novi sadraji. Narodno pozorite Sterija u kome su aci vrake narodne kole pod upravom magistra Krekia izveli septembra 1792. godine tri komedije. Ovaj datum se smatra za zvanian poetak pozorinog ivota kod Srba. Tokom XIX veka u Vrcu gostuju nemaka pozorita iz Temivara, Bea, Budimpete, Arada. Prava pozorina dvorana podignuta je sredstvima brae Aleksandrovi 1896.godine i u njoj i danas radi NP Sterija Biblioteku koju je kao gradsku javnu i kolsku biblioteku osnovao je Feliks Mileker 1887.godine. Vraka gradska bibilioteka je jedna od najstarijih u zemlji. Fond knjiga je oko 200.000. KOV izdavaku kuu i organizaciju stvaralaca knjiga, pisaca i grafikih umetnika s jedne strane i korisnika knjiga, graana, kolske i studentske omladine, s druge strane. KOV je osnovao poznati vrai pesnik Vasko Popa, za evropku i svetsku reputaciju knjievne optine najzasluniji je dugogodinji urednik knjievnik Petru Krdu (1952 2011) Kulturni centar koji je osnovan u cilju ispitivanja kulturnog trita junobanatske regije na kome poiva i formira se kulturna ponuda. Kulturni centar se bavi bazinim kulturnim potrebama konzumenata kulture na teritoriji optine Vrac i znaajna je institucija kulture koja razvija iroku lepezu umetnikog stvaralatva pojedinaca/grupa, kao i prezentaciju njihovog rada javnosti. Dvor Eparhije banatske koji je sagraen je u XVIII veku, u vreme vladavine vladike Jovana Georgijevia. Projekat je raen u stilu baroka. U okviru zgrade nalazi se kapela Sv. Arhanela Mihajla i Gavrila iji je ikonostas radio Nikola Nekovi. U kapeli se nalazi i udotvorna ikona Velikopresvete Bogorodice zvana vinanska bezdinska.
12

OdrivirazvojturistikedestinacijeoptineVrac

Saborna crkva koja je najstariji pravoslavni hram u Vrcu, sazidan 1728.godine u vreme vladavine vladike Nikole Dimitrijevia. Hram su ukrasili nai poznati slikari i umetnici. Ikonostas je slikao Pavel urkovi, Aksentije Markovi je obavio drvorezbarske radove oko Bogorodiinog prestola predikaonicu i pevnicu. Zidne slike i svod slikali su Simeon Jaki i Mihajlo Popovi. Nikola Nekovi je tvorac celivajuih ikona. Rimokatolika crkva koja je velelepni rimokaltoliki hram, posveen Sv. Gerhardu, sagraen je 1863, na temeljima manje rimokatolike crkve, koja je opet bila preureena pravoslavna bogomolja. Istorijska kazivanja idu dalje, navodno na tom mestu je bila i damija sazidana na temeljima srpske crkve. Crkva je sagraena u stilu neogotike arhitekture i jedna je od najlepih i najveih katolikih katedrala na ovim prostorima. Rumunska pravoslavna crkva koja je zalaganjem prote Trajana Opree i direktora rumunske banke dr. Petra Cepenjaga, kao i finansiranjem radova od strane osamdeset ktitora, 1913, podignut je hram Rumunske pravoslavne crkve, posveene Uspenju Gospodnjem. Manastir Mesi koji je najverovatnije ga je sagradio neko iz porodice Brankovi u XV veku. Na ktitorskom mestu u manastriskoj crkvi je freska sa portretom despota Jovana Brankovia. Srkva je sagraena u tradicionalnom rakom stilu kao jednobrodna graevina sa kupolom i pravougaonim pevnicama uz uticaje moravskog stila gradnje. U XVIII veku manastir dobija reprezentativan izgled kakav ima i danas. Istorijsko naslee optine Vrac Izvesno je da je Vrac u 15. veku ve postojao, i da se stanovnitvo osim ratarstva i zanatstva bavilo i vinogradarstvom. Po samom nazivu mesta, kao i niza drugih toponima, moemo zakljuiti se da je ono mahom bilo srpskog porekla. Neto malo ranije, u 14. veku ili poetkom 15. veka, nastalo je utvrenje Vraki grad, kao neposredna posledica pretnji od turskog osvajanja. Strateki cilj je bio da se osigura komunikacija izmeu utvrenih taaka na Dunavu, pa do onih na severu Banata i Transilvanije. Ostatak tog utvrenja, njegova brani-kula, i danas postoji na vrhu brda. Ispod grada na brdu nalazilo se naselje podgrae, poznato pod imenom Podvrac. Poetak 18. veka zatekao je Vrac kao kasabu-naselje orijentalnog tipa, nesolidne gradnje i izdeljeno na rnale (mahale). Meutim, velikim zamahom graditeljstva grad je poeo polako da gubi svoje 164 godine sticane orijentalne, turske crte, a sve vie dobija fizionomiju savremenog urbanizovanog evropskog naselja. Nove ulice su bile prave i sekle se pod pravim uglom, a stare su polako ispravljane. Formirani su trgovi i podizala reprezentativna zdanja. Gradski plan je polako sticao osnovne konture dananjeg.
13

OdrivirazvojturistikedestinacijeoptineVrac

Na bregu Rimokatolici podiu 1720. godine Kapelu, a ve 1728. i svoju prvu crkvu. Zavetnu kapelu sv. Roka zidaju 1740. godine u znak zahvalnosti zbog nestanka kuge koja je danas je to jedna od najstarijih sauvanih graevina u Vrcu. Godine 1744. Vladika Jovan orevi vraa sedite pravoslavne eparhije iz Karansebea u Vrac i 1759-60. godine zida dvor. Ubrzo nakon toga, 1761. godine, Srbi podiu Hram Uspenja Bogorodiinog, zvanog jo Mala ili Aleksina crkva, a na mestu stare crkve, 1783-85. godine grade i Saborni hram sv. Nikole.Isto tako, u drugoj polovini 18. veka, grad dobija potu, prvu apoteku, kole a zaslugom vladike Josifa Jovanovia akabente, 1790. godine osnovana je Gramatikalna kola (latinska nia gimnazija) sa internatom. Vrac je 1804. godine dobio prvo trine privilegije, a zatim, 1817. godine i titulu Slobodnog kraljevskog grada". Pored zanatstva i trgovine, dobro se razvijalo i vinogradarstvo. Vrac je sa bliom okolinom 1830, godine davao ve oko 320.000 akova vina. Svilarstvo je tih godina doivelo svoj najvei uspon. Uporedo sa fabrikom svile, uspeno je radila pivara i manufaktura alitre, a od 1846. godine u gradu ima ve 18 suvaa i jedan mlin za ulje. Napredovanjem privrede varo je postajala sve bogatija, pa se to odraavalo i na njeno ureenje. Kaldrmisanje, ulica i trgova poelo je 1820. godine, i bila je otvorena ve i druga apoteka. Prvo akcionarsko drutvo iz redova zanatlija, formirano 1833. godine, izgradilo je Hotel Konkordiju" 1847. godine. Kako je rasla privredna i ekonomska mo Vrca, tako su rasle elje i napori Vrana da svoj grad unaprede i urede po uzoru na savremene evropske varoi. U takvom nastojanju, sve vie panje se poklanjalo arhitektonskom uobliavanju grada. Grade se velelepna zdanja privatnog i javnog karaktera, a uz hotele se dograuju sale pogodne za davanje pozorinih predstava i koncerata. Najvee promene dogaaju se u centru grada. Umesto kua ratara i vinogradara, jo forpicom (zabatom) okrenutih ulici, sedamdesetih i osamdesetih godina niu spratna i dvospratna zdanja. Svojim izgledom, veliinom i arhitektonskim ukrasima, te graevine svedoe o drutvenom usponu i moi vrakog graanstva kao i ukusu i afinitetima novog vremena. Ureenjem promenade na dananjem Svetosavskom trgu 1873. godine i izgradnjom, do kraja veka je u svom najveem delu oformljeno gradsko jezgro, dobivi izgled kakav je uglavnom sauvan do danas. Vredne domete u kulturi Vrac je obogatio sa jo dva vana datuma, osnivanjem Gradske biblioteke (1888) i Gradskog muzeja (1894). Ove dve ustanove su 1898. spojene u jednu, odlukom Varokog magistrata. Tako spojene
14

OdrivirazvojturistikedestinacijeoptineVrac

radile su do 1947, kada su svoju delatnost nastavile osamostaljene. Tokom poslednjih decenija 19. veka, dosta se inilo i na ureenju vrake okoline. Na brdima oko grada, od sedamdesetih godina, izgraen je prilian broj letnjikovaca, a radilo se i na ureenju izletita. U Vrcu ive i rade mnogi intelektualci, pisci, slikari, muziari, glumci i druge uvaene linosti svog vremena. eleznica, telegraf i tampa povezuju ga sa svetom, a telefon, struja i asfalt, pored ostalog, naznauju prve korake u 20. vek. Na osnovu navedenog veoma bogatog i znaajnog istorijskog naslea i dan danas se razvija i unapreuju institucije kulture koje spadaju u turistike znamenitosti. Prodajom ulaznica ostvaruje se turistiki promet znaajan za grad. U okviru vrake turistike destinacije nalaze se nekoliko zatienih prirodnih dobara, meu kojima je su najznaajnije : 1) Gradski park koji je jedan od najstarijih parkova u Srbiji. Proglaen je za spomenik prirode 2000.godine, jer pripada kategoriji prirodnih dobara od velikog znaaja. Zauzima prostor od skoro est hektara i projektovan je u meovitom stilu u kojem se meaju uticaji francuskog naina projektovanja rondela i cvenjaka sa engleskim slobodnim rasporedom drvea, travnjaka i bunja; i 2) Vrake planine. Potencijalno najatraktivniji prirodni turistiki resursi nalaze se u okruenju turistike destinacije: Deliblatska peara, Dunav, Nera i Belocrkvanska jezera. To ukazuje na potrebu integrisanja turistike ponude optine Vrac sa susednim optinama, kako bi se formirala raznovrsna i atraktivna turistike ponuda. 4.3. MOGUNOSTI ZA RAZVOJ TURIZMA U turistikoj destinaciji Vrac mogu je razvoj sledeih vidova turizma: kulturnog turizma, poslovnog turizma, manifestacionog turizma, ruralnog turizma, ekoturizma, vinskog turizma, sportsko-rekreativnog turizma, omladinskog turizma, lovnog turizma i turizma tree doba. Turistika destinacija optine Vrac treba da se na turistikom tritu pozicionira kao elitno vinsko izletite Beograda i Temivara, idealno za krae odmore, poslovne skupove i sportske dogaaje. Polazita za brendiranje optine Vrac kao vinske turistike destinacije su: vrako vinogorje i ouvana priroda tiha i mirna sredina udaljena od urbanog stila ivota bogata prolost, arhitektura i jedinstvena urbana celin mesto gde se potuju tradicionalne vrednosti i sa ponosom istie kulturno naslee i vinarska tradicija lokalnog stanovnitva koji ine boravak lepim

romantini uitak koji pruaju vrako vinogorje, autentina vina, vinska

15

OdrivirazvojturistikedestinacijeoptineVrac

sela i istorijska kulturna dobra o kojima su ispriane brojne legende bogata gastronomska ponuda uz zvuke tamburice. Pokretaka snaga za razvoj brenda Turistike destinacije Vrac treba da budu sledei turistiki proizvodi: gradski odmor; kruna putovanja ("Touring"); poslovni turizam + MICE; dogaaji ("Events");(razni festivali , kulturne i zabavne manifestacije) ruralni turizam; (vinski turizam i ekoturizam) specijalni interesi (biciklizam, peaenje, lov i ribolov) Vrac i okolina su od davnih vremena poznati kao vinogradarski reon. Ovo vinogorje zahvata znatan deo padina i podnoja Vrakih planina, gde prirodni uslovi omoguavaju uspeno gajenje vinove loze. Vinogradarstvo ovog kraja, prema istorijskim izvorima, datira od vladavine ovim krajevima Rimlana i traje do naih dana. Prvi pisani podatak o vrakom vinu datira iz 1494.godine kada je dvorski ekonom Budima platio bure vrakog vina 10,5 zlatnih forinti za Ugarskog krala Ladislava. U 19. veku vrako vinogorje bilo je najvee vinogorje u Ugarskoj, a po nekim podacima i u Evropi i prostiralo se na 17000 jutara (10.000 ha). Godine 1875 zabeleena je rekordana berba groa i tada je proizvedeno milion akova vina (1 akov=56 litara). Godine 1880. vajcarski trgovac vina taub, rodom iz Ciriha, ovde podie podrum pod imenom Helvecija kapaciteta 100 vagona, koji je i danas u upotrebi. Vievekovna tradicija uspenog gajenja vinove loze na podruju Vrakog vinogorja, ukazuje na povolne klimatske i zemline uslove za gajanje vinove loze i time proizvodnju kvalitetnog groa, vina i jakih alkoholnih pia. Vrako vinogorje ima oko 2000 ha plantanih vinograda, od ega je 1700 ha u posedu Vrakih vinograda AD. U sortimentu su najvie zastuplene bele vinske sorte groa za proizvodnju kvalitetnih i vrhunskih vina. Najzastuplenija sorta je Italijanski rizling (preko 50%), a slede Rajnski rizling, Beli Burgundac, ardone, Muskat otonel, Traminac, Kreaca, Smederevka, uplanka,asla. Od crnih sorti uzgajaju se Frankovka i Muskat Hamburg. Ponos Vrakih vinograda je svakako autohtona sorta Kreaca, priznata u celom svetu. Vinogradi se prostiru du june i severne strane Vrakih planina na nadmorskoj visini od 50 200m, i osim Vrakog atara, obuhvata i atare okolnih nasela na podruju Vrakih planina: Markovac, Gudurica, Veliko Sredite, Soica, Mesi, Jablanka, Kutil i Pavli. Najznaajniji potezi na kojima se uzgajaju vrhunske sorte groa su: Belo brdo, Hervis, Puev breg, Palcburg, Kvantovi (I, II, III), oter itd. Struktura zemlita je veoma povolna za uzgoj vinove loze. Na junoj (Vrakoj)
16

OdrivirazvojturistikedestinacijeoptineVrac

strani nalazi se ogajnjaeni ernozem, sirozem, smonica na tercijarnim glinama i aluvijalno peskovito zemlite. Na severnoj i severoistonoj (Gudurikoj) strani imamo slabo ogajnjaeni ernozem, kambisol gajnjaa skeletoidna i ogajnjaenu smonicu. Naznaajniji je svakako kvarcni kamen, na potezu Belo brdo, koji se nalazi na povrini zemle i svojim isijavanjem potpomae jo bolem sazrevanju groa, tako da groe ubrano sa ovih parcela ponekad ima i do 35% eera (Vraki rizling-Kasna berba). Klima u Vrakom vinogorju je umereno-kontinentalna, sa dovolno padavinam i izraenim godinjim dobima to odgovara razvoju vinove loze. Jugoistoni vetar Koava doprinosi isuivanju zemlita i time spreava pojavu raznih bolesti i smanjuje broj zapraivanja vinograda u toku godine. Uobiajeno je da se u zavisnosti od cilja davalaca podsticajnih putovanja odabira i turistika destinacija. Ukoliko je cilj pospeivanje prodaje, uglavnom se bira domaa destinacija uz relativno krae zadravanje i ukljuivanje i svojevrsnog manjeg radnog skupa. 4.4. MANIFESTACIONI DESTINACIJI TURIZAM U VRAKOJ TURISTIKOJ

Manifestacioni turizam, turizam dogaaja ili event turizam ukljuuje putovanja koja su primarno motivisana posetom manifestaciji kulturnog, umetnikog, zabavnog i slinog karaktera i sadraja. Termin manifestacija potie od latinske rei manifestare koja znai objaviti, javno nastupati u svrhu zajednikog izraavanja pripadanja jednom cilju. Savremeno znaenje rei manifestacija je karneval, festival, smotra, sveanost i drugo, a moe se koristiti i termin organizovani dogaaj. Festivali su se umnoili sa rastom masovnog turizma posle Drugog svetskog rata. U Velikoj Britaniji gotovo 50% umetnikih festivala je pokrenuto 80-tih godina 20. veka kako bi podstakli to veu posetu turista pojedinim gradovima. ak i festivali namenjeni pripadnicima lokalne zajednice dovode znatieljne turiste, a sve vie je i onih manifestacija koje su kreirane samo iz turistikih razloga. Osobine i znaaj manifestacija: drutveni i kulturni znaaj ouvanje i promocija tradicije i kulturne batine, izvor prihoda, efikasno sredstvo za privlaenje stranih i domaih turista, prilika za angaovanje lokalnih resursa, izvoaa i preduzimaa, resurs za promociju destinacije, lokalne kulture i drutvenih vrednosti, ali i drave u kojoj se manifestacija odrava. Pojam turizam dogaaja ukljuuje razne oblike turizma, kao to su sportski, kulturni, poslovni, religijski, ali je fokus samo na jednom aspektu dogaaju ili manifestaciji, kao povodu okupljanja turista. To ima za posledicu i odgovarajui pristup u marketingu i menadmentu takvog oblika turizma.
17

OdrivirazvojturistikedestinacijeoptineVrac

Kod manifestacionog turizma se ne moe govoriti o sezonskim oscilacijama prometa, budui da se ove vrste mobilnosti ranije planiraju. esto se turistike manifestacije plasiraju vie u vansezoni a manje izvan nje. Mnogi dananji festivali pokrenuti su radi pospeivanja turizma i promocije pojedinih destinacija. ak i oni kojima to nije bio prvobitni cilj, naknadno su dobili turistiki znaaj. Festivali pojaavaju atraktivnost destinacije i dovode vie posetilaca sa posebnim interesovanjem za proizvod, dogaaj, kulturnu batinu ili tradiciju, koji se festivalom i proslavljaju. Resursi za razvoj manifestacionog turizma u optini Vrac Dani berbe groa Vinofest Praznine akonije Vraki venac Vraka Pozorina jesen Jezztronic Likovna Kolonija Likovna Kolonija uara-Izbite Dani meda i djakonija od meda uara Lovaki bal uara Countryside Jam Gudurika zlatna jesen U Vrcu se prva izloba vina odrala u kafani Kod dva kljua 1857. godine. A prvi pisani dokument je iz 1494. godine (kada je za bure vrakog vina, dvor maarskog kralja Vladislava II platio 10,5 dukata). Maskota berbe je: Vinko Lozi, koga je stvorio na veliki pisac Sterija, a koji je direktni potomak boga Bahusa. On je prva linost i komandant trodnevne parade i sveanosti, jer na sveanom otvaranju gradonaelnik predaje kljueve grada, koje vraa na sveanom zatvaranju. Tih dana moete posetiti mnogobrojna kulturna, komercijalno-sportska deavanja, kao i razne izlobe groa i vina. Od zanimljivosti interesante su: nagradna igra Groe iz aviona, zatim veliki broj izlobi groa, voa i vina, pa biciklistiki karavan U pohode vinogradima, karnevalska povorka, Deji maskenbal i vrlo raznovrstan i bogat kulturno-umetniki i zabavni program, kao i niz sportskih takmienja, a najatraktivnije je Ispijanje vina na metar. Atrakcija su veliki plinski rotilji na kojima se peku kobasice. Manifestacije koje su dale efekat i peat, a ujedno postale tradicionalne: Naziv manifestacije: 7. Festival vina VINOFEST Mesto odravanja: Vrac Datum odravanja: 23 24. mart 2012. Organizator: Turistika organizacija optine Vrac Trg Pobede 1 Tel: 013/831 055, 832 999
18

OdrivirazvojturistikedestinacijeoptineVrac

Tel/fax: 013/838 050 e-mail: toovrsac@yahoo.com www.to.vrsac.com Opis manifestacije: Promocija najpoznatijeg vrakog brenda - vina, okuplja vinogradare i vinare kako iz regiona tako i iz inostranstva. Osim degustacije kvalitetnih vina moe se videti i irok asortiman vinarske i vinogradarske opreme. Naziv manifestacije: 8. Internacionalni jazz & blues festival JAZZTRONIC Mesto odravanja: Vrac Datum odravanja: druga polovina maja Organizator: Udruenje ljubitelja Jazz-a i elektronske muzike Tel: 060/322 067 Opis manifestacije: Festival jazz i blues muzike, koji okuplja ljubitelje improvizovane muzike, ubeleio je Vrac na kulturnoj mapi kako regiona tako i nae zemlje. Poznata imena jazz i blues scene iz celog sveta (SAD, Nemaka, Italija, Rumunija, Austrija...) iz godine u godinu okupljaju sve vie posetilaca to govori da ovaj festival ima i edukativnu vrednost na mlai deo publike. Naziv manifestacije: 15. Meunarodni festival folklora VRAKI VENAC Mesto odravanja: Vrac Datum odravanja: prva polovina jula Organizator: Kulturni centar Vrac Sterijina 62 Tel: 013/839 130, 834 630, 063/854 20 46 e-mail: kulcentar@hotmail.com www.vrsackivenac.org.yu Opis manifestacije: Okuplja folklorne ansamble iz celog sveta koji igrom i pesmom neguju tradiciju i kulturnu batinu svojih regiona. Naziv manifestacije: Sajam meda, lekovitog bilja i narodnog stvaralatva Mesto odravanja: Vrac Datum odravanja: prva polovina jula Organizator: Turistika organizacija optine Vrac Tel: 013/831 055, 832 999 Tel/fax: 013/838 050 e-mail: toovrsac@yahoo.com www.to.vrsac.com Naziv manifestacije: 11. Meunarodni festival folklora ZLATNA JESEN GUDURICA Mesto odravanja: Gudurica Datum odravanja: druga polovina avgusta Organizator: KUD Vinogradi i MZ Gudurica Tel: 013/881 169, 064/987 65 84 Naziv manifestacije: 55. Dani Berbe Groa Mesto odravanja: Vrac
19

OdrivirazvojturistikedestinacijeoptineVrac

Datum odravanja: trei vikend septembra Organizator: Turistika organizacija optine Vrac Tel: 013/831 055, 832 999 Tel/fax: 013/838 050 e-mail: toovrsac@yahoo.com www.to.vrsac.com Opis manifestacije: Vrac, grad poznat po vinu, za sve ljubitelje groa i dobrog vina, organizuje manifestaciju pod nazivom Groebal gde se mogu pored neizbenog PUTA VINA (obilazak vinskih podruma) posetiti mnogobrojna kulturna i sportska deavanja. Naziv manifestacije: 20. Festival pozorine klasike VRAKA POZORINA JESEN Mesto odravanja: Vrac Datum odravanja: druga polovina oktobra Organizator: Narodno pozorite STERIJA Svetosavski trg 6 Tel: 013/821-110 e-mail: sterija@hemo.net www.npsterija.rs Opis manifestacije: Smotra najboljih pozorinih ostvarenja tokom protekle godine zasnovanih na delima klasike. Naziv manifestacije: Oktobarska likovna kolonija MOJA VODA Mesto odravanja: Vrac Datum odravanja: prva polovina oktobra Organizator: DP 2. Oktobar Stevana Nemanje 26 Tel: 013/821 425 Fax: 013/822 557 mojavoda@oktobar.co.rs www.oktobar.co.rs Opis manifestacije: Kolonija ve godinama okuplja najpoznatije slikare kako iz Srbije tako i sa prostora bive SFRJ. Radovi sa kolonije izlau se u Galeriji-restoranu ARENA. Naziv manifestacije: Praznine akonije Mesto odravanja: Vrac Datum odravanja: drugi vikend decembra Organizator: Turistika organizacija optine Vrac Tel: 013/831 055, 832 999 Tel/fax: 013/838 050 e-mail: toovrsac@yahoo.com www.to.vrsac.com Opis manifestacije: izloba praznine trpeze, domae radinosti, suvenira i raznih akonija vreme slava, Boia i Nove godine.

20

OdrivirazvojturistikedestinacijeoptineVrac

5. ULOGA SAVREMENOG MENADMENTA U RAZVOJU VRAKE TURISTIKE DESTINACIJE

U razvijenim turistikim destinacijama ulogu upravljanja odnosno menaderisanja destinacije preuzimaju posebne turistike organizacije, koje definiu kljuni akteri turizma u destinaciji. Cilj takve destinacijske menadment organizacije (DMO) je osiguravanje aktivnog uestvovanja i povezivanja turistikih ponuaa u razvoju, oblikovanju i marketingu novih i inovativnih turistikih proizvoda. Razlozi za ustanavljanje destinacijske menadment organizacije (DMO) su: zajedniki marketing destinacije sa krovnim brendom u cilju poveanja turistiken posete garantovanje kvaliteta usluga i nadmaivanje oekivanja turista garantovanje fizike, drutvene i ekonomske sredine, koja je uslov za uspean odrivi razvoj destinacije Destinacije danas su konkurentne oekivanja turiste na njihovom putu putovanja u destinaciju, boravka u obezbeuje dugoroni odrivi razvoj prihoda svih aktera. samo ako su sposobne da nadmae od informisanja o destinaciji, odluivanja, njoj i povratka kui. Na taj nain se destinacije kroz zapoljavanje i generisanje

Efikasan destinacijski menadment je preduslov za konkurentne prednosti. Vano je aktivno upravljati sa prirodnom i kulturnom batinom, smetajnim kapacitetima, transportom, poslovnom sredinom i atrakcijama, kao i globalnim distributivnim kanalima i marketingom. Upravljanje destinacijom ine: Planiranje (strategije razvoja i marketinga, izvoaki planovi) Organizovanje (obezbeivanje finansija, organizacija procesa) Voenje (realizacija planiranog) Kontrolisanje (merenje efekata delovanja) Efikasna organizacija destinacije generie mnogobrojne prednosti, kao to su: Prednosti u odnosu na konkurenciju, jasno pozicioniranje i garantovanje kvaliteta Osiguravanje odrivog razvoja turizma i integriteta okoline Garantovanje koristi od turizma nosiocima primarne turistike delatnosti kao i ponuaima dodatnih turistikih proizvoda Produenje turistike sezone i prihoda od turista Oblikovanje i realizacija brenda, koji garantuje lojalnost turista Destinacijsko menadment organizacija treba da obezbedi adekvatne fizike,
21

OdrivirazvojturistikedestinacijeoptineVrac

drutvene i ekonomske uslove, koji su potrebni za usepan razvoj destinacije. Tu se podrazumeva planiranje infrastrukture, razvoj ljudskih resursa, razvoj proizvoda i atrakcija i tehnoloki razvoj. Vano je razumeti, da su atrakcije glavni motivatori posete destinaciji, dok je smetajna infrastruktura i transport preduslov za to. Zato je potrebno neprestana inovacija u oblasti atrakcija u skladu sa globalnim trendovima. Destinacijsko menadment organizacija treba da preuzme marketing destinacije u cilju poveanja poseenosti i da radi: Promocije destinacije planiranje i realizacija promocije, usklaenost sa regionalnim i dravnim programima, razvoj i upravljanje brendom Informisanje turista turistiki informacioni centar, distribucija promotivnih materijala Razvoj i odravanje Internet stranice i sistema rezervacije Upravljanje odnosima sa klijentima Takoe, destinacijsko menadment organizacija treba da preuzme obezbeivanje kvaliteta usluga radi zadovoljavanja oekivanja turista i to: razvoj proizvoda u destinaciji, promovisanje usavravanja kadrova statistike analize i trina istraivanja obrazovanje i usavravanje kadrova u turizmu nuenje strune podrke manjim ponuaima u pogledu finansiranja povezivanje sa razliitim pogledima turiste briga za usklaeno delovanje svih aktera i koordinaciju meu njima Turistika organizacija Optine Vrac trenutno obavlja samo nekoliko zadataka, to je premalo i u budunosti je potrebno proiriti i ojaati njeno delovanje u smislu kompletiranja funkcija destinacijskog menadmenta. Pre svega Turistika organizacija Optine Vrac treba da usavri: informativno-promotivne funkciju, razvojnu funkcije kreiranjem turistikih proizvoda i programa, organizovanjem i prodajom sastavljenih turistikih paketa, organizacijom obrazovanja i specijalistikog kolovanja za razliite turistike subjekte u destinaciji, koordinacijom i organizovanjem integralnih marketinkih aktivnosti turistike destinacije Optine Vrac. Ovakav pristup mogu je u zrelom okruenju koje se odluilo za odrivi turizam i uz konstantno unapreivanje znanja, obrazovanja i praenje najsavremenijih trendova u turizmu, kako kadrova vrake turistike organizacije tako i kadrova svih turistikih subjekata u okvru pojedinih oblasti delatnosti u optini Vrac.

22

OdrivirazvojturistikedestinacijeoptineVrac

6. ZAKLJUAK
Moemo da konstatujemo da je poveanje konkurentnosti i performansi turistike industrije optine Vrac uslovljeno uspostavljanjem novog brenda, savremenog marketinga povezivanjem turistikih proizvoda i promovisanjem i afirmacijom optine Vrac kao nove, poeljene, odrive i privlane vinske turistike izletnike zone Beograda i Temivara. U optini Vrac osnovan je Banatski Turistiki Klaster kao Udruenje turistike poslovne zajednice Banata i svojim delovanjem eli da unapredi poslovanje turistikih preduzetnikih radnji, malih i srednjih preduzea, turistikih organizacija, javnih ustanova i Udruenja graana. Banatski Turistiki Klaster svojim radom eli da razvija turistiku industriju Banata, kroz odrivi razvoj i poslovni rast lanica klastera, povea zaposlenost lokalnog stanovnitva, jaa imid turistike destinacije Banata, kao i povea investicije u turistiku industriju Banata. Banatski turistiki klaster eli da doprinese pozicioniranju Banata, pa i optine Vrac, kao prepoznatljive turistike destinacije i da kreira inovativne turistike proizvode i usluge koji bi se mogli plasirati na nacionalno, regionalno i svetsko turistiko trite. Faktori okruenja na koje vraka turistika poslovna zajednica ne moe uticati, odnose se na nepredvidljiv razvoj trita (ekonomska situacija, nivo cena, trendovi u nainu korienja odmora, promene u preferencijama potroaa), tehnoloki razvoj, promene konkurentske situacije u turistikim destinacijama, razvoj privrede, razvoj grana koje su povezane sa turizmom (saobraaj, poljoprivreda, trgovina i dr.), rast zahteva klijenata, neophodnost poslovnog usklaivanja i td. Na osnovu procene stanja i ankete o stavovima turistike poslovne zajednice optine Vrac, ustanovljeno je da lokalna turistika mala i srednja preduzea, preduzetnike radnje, porodina poljoprivredna gazdinstva, zadruge i udruenja koja se bave turizmom, posluju sa vrlo ogranienim resursima. Ovde se prevashodno misli na finansijske resurse, ali i sve druge resurse - znanje, radnu snagu, oprema i sl. Anketom se utvrdilo i da su problemi koji su u vrakim mikro i malim predizeima, agencijama, preduzetnikim radnjama i porodinim poljoprivrednim gazdinstvima odnose se na neefikasan menadment, nedovoljna usklaenost sa zahtevima tranje, neadekvatno upravljanje kvalitetom, neadekvatno definisane konkurentske strategije, promaene investicije, nedostatke u razvoju proizvoda i sl. Iz svega navedenog moe se zakljuiti da su glavni problemi odrivog razvoja turistike industrije optine Vrac koje treba reiti pored poboljanja konkurentosti je i nedefinisanost koncepta vinskog turizma kao okosnice budueg odrivog razvoja turistike industrije optine Vrac, nedefinisanost vrake turistike teritorije i njena podela na turistike zone, nepostojanje brenda turistike destinacije, nemanje savremenog marketinga i inovativnih turistikih proizvoda za privlaenje turista, kao i nemanje uslova za ubrzani razvoj vrake poslovne
23

OdrivirazvojturistikedestinacijeoptineVrac

turistike zajednice. Moemo da zakljuimo da klju uspeha vrake turistike poslovne zajednice u budunosti treba da bude u razvoju ponuda sa originalnim inovativnim sadrajima, kroz primenu inovacija u poslovanju, to e poslovnoj zajednici poveati konkurentsku prednost, a takoe i poveati konkurentnu prednost vrake turistie destinacije. Ovim istraivanjima potvrena je polazna hipoteza da turizam predstavlja razvojnu ansu destinacije (optine Vrac), ukljuujui ga kao jednu od vodeih privrednih grana koja moe znatno da doprinese poveanju prihoda optine i njenom pozicioniranju na turistikom tritu.

24

OdrivirazvojturistikedestinacijeoptineVrac

LITERATURA

1. www.muzejvrsac.org.rs 2. www.npsterija.rs 3. www.bibliotekavrsac.org.rs 4. www.kov.rs 5. www.kulcentar.com 6. www.to.vrsac.com 7. www.smatsaaviationacademy.rs 8. Republiki zavod za statistiku 9. www.millennium.rs 10. RZS 11. www.to.vrsac.com 12. www.vrsac.com 13. Unkovi S., Ekonomika turizma, Savremena administracija, Beograd, 1992. 14. Unkovi S., Marketing organizatora putovanja, Savremena administracija, Beograd, 1980. 15. Unkovi S., ai K., Baki O., Popesku J., Savremeni tokovi u turizmu, Ekonomski fakultet, Beograd, 1991. 16. Popesku J., Upravljanje razvojem turizma - odrivi razvoj kao nova paradigma globalnog turizma, Turistiko poslovanje, br. 1, 1995. 17. Unkovi S., Oekivane tendencije u razvoju medunarodnog turizma u svetu, Ekonomski anali, br. 114, 1992. 18. Reprezentativna Kulturno Istorijska Batina Vrca; autor: Miodrag Kaliki; godina izdavanja 2008.

25