Predgovor

Sunce,neiscrpni generator energije i ivota,izvor je gotovo sve raspoloive energije na naoj planeti i kada govorimo o obnovljivim izvorima energije,nezaobilazno je govoriti o neiscrpnoj energiji veitog generatora-Sunca. Poetak 21.veka zahvaljujui ljudskom faktoru i novim tehnologijama,obeleen je epohalno snanom ekspanzijom korienja suneve/solarne energije,kroz vidove novih tehnolokih dostignua primenjenih u proizvodnji i projektovanju solarne tehnike.Srbija, zahvaljujui svom geografskom poloaju,ima vie sunanih sati godinje nego u veini evropskih zemalja i pratei statistiku,broj sunanih dana i u toku zime se iz godine u godinu sve vie poveava. Ovaj statistiki podatak nagovetava blagi ulazak mediteranske klime na naim prostorima,stiui sve vee i vee uslove korienja solarne energije za solarno grejanje kua,sanitarne vode i bazena. Srbija ima znaajan potencijal u obnovljivim izvorima energije koji je, na alost, jo uvek nedovoljno iskorien. Jedan od razloga za takvu situaciju je nedovoljna investiciona aktivnost u ovom sektoru. Oekuje se da e se u narednih nekoliko godina doi do krupnih pomaka u tom pogledu, s obzirom na najnoviji korak Vlade Republike Srbije u smislu prihvatanja odluke Ministarskog saveta Energetske zajednice o promociji obnovljive energije kroz transpoziciju Direktive 2009/28/EC o obnovljivim izvorima energije.

1. Uvod
1.1 Solarna energija

Solarna energija danas ini samo 0,03% ukupne svetske prozivodnji energije, a poto na nju utiu vremenski uslovi procenjuje se da u bliskoj budunosti moe imati ulogu samo rezervnog kapaciteta u energetskom okruenju. Najvei potencijal za korienje solarne energije je na jugu Srbije, a gradovi sa najveim potencijalom su Ni, Kurumlija i Vranje. Prosean intenzitet sunevog zraenja na teritoriji Srbije je od 1,1 kilovat-sati po kvadratnom metru na dan (kWh/m2/dan) na severu do 1,7 kilovat-sati po kvadratnom metru na dan tokom januara, a od 5,9 do 6,6 kilovat-sati po kvadratnom metru na dan tokom jula. Na godinjem nivou, prosena godinja vrednost energije zraenja za teritoriju Srbije iznosi od 1.200 kilovat -sati po kvadratnom metru (kWh/m2/god) u severozapadnoj Srbiji do 1.550 kilovat-sati po kvadratnom metru u jugoistonoj Srbiji, dok u centralnom delu iznosi oko 1.400 kilovat-sati po kvadratnom metru. Zavisno od kapaciteta prijemnika toplote, prosena vrednost raspoloive korisne energije Srbiji bi bila 700 kilovat-sati po kvadratnom metru godinje. Energija koju sunce tokom godine emituje na jedan kvadratni metar krova kue u Srbiji je jednaka energiji koja se dobije sagorevanjem 130 litara nafte. Kada bi svako peto domainstvo ugradilo solarni prijemnik povrine 4 kvadratna metra godinje u Srbiji na taj nain bi se proizvelo oko 1.750 gigavat-sati toplotne energije. Srbija ima dobre uslove za korienje solarne energije, ali joj zbog cene najvie odgovaraju solarni toplotni energetski sistemi za zagrevanje vode, kakvim je preplavljena Grka. Postavljanje takvog sistema sa panelima, koje bi kotalo od 1.500 do 2.000 evra, omoguilo bi utede domainstvima, posebno onih koji se ne greju na struju i kojima je bojler je najvei potroa.

1.2

Energetska budunost

Srbija ima znatan energetski potencijal u obnovljim izvorima energije, ali on nije u dovoljnoj meri iskorien ili uopte nije iskorien kada je re o odreenim izvorima energije poput vetra ili sunevog zraenja. Upotreba energije iz obnovljivih izvora jo je u povoju i u svetu, osim u nekim razvijenim zemljama, i najvei izazov predstavlja prelazak na istije tehnologije uz postizanje ekonomske isplativosti. Pored tehnolokih izazova, nerazvijenog trita i nedostaka iskustva u Srbiji, vee korienje obnovljivih izvora energije oteavaju i zakonske i administrativne prepreke koje odbijaju investitore. Novi zakon o energetici, usvojen 2011, trebalo bi da otkloni te prepreke i unapredi uslove za ulaganja. I pored mnogih izazova, cilj Srbije je da povea udeo energije iz obnovljivih izvora u potronji, to je i njena obaveza koja proistie iz lanstva u Energetskoj zajednici u jugoistonoj Evropi kao okvira za integraciju u energetsko trite EU.

1.3

Pojam elektrane koja koristi energiju sunca

Obnovljivi izvori energije su izvori energije koji se nalaze u prirodi i obnavljaju se u celosti ili delimino, posebno energija vodotokova, vetra, neakumulirana suneva energija, biomasa, biomasa ivotinjskog porekla, geotermalna energija, biogoriva, biogas, sintetiki gas, deponijski gas, gas iz postrojenja za tretman komunalnih voda i otpadnih voda iz prehrambene i drvnopreraivake industrije koje ne sadre opasne materije. Eksploatacija ovih izvora doprinosiefikasnijem korienju sopstvenih potencijala u proizvodnji energije, smanjenju emisije gasova staklene bate, smanjenju uvoza fosilnih goriva, razvoju lokalne industrije i otvaranju novih radnih mesta. Elektrane koje koriste sunevu energiju (u daljem tekstu: elektrane ili solarne elektrane) su energetskiobjekti za obavljanje energetske delatnosti proizvodnje elektrine energije iz potencijala sunevog zraenja. Elektrana radi na principu fotonaponskog efekta, pri emu se pod uticajem sunevog zraenja usolarnim elijama generie jednosmerni napon i struja. Pomou invertora, jednosmerni napon i struja se pretvaraju u naizmenine veliine i kao takve plasiraju u elektroenergetsku mreu. Elektrane koje u procesu proizvodnje elektrine energije u pojedinanom proizvodnom objektukoriste neakumuliranu sunevu energiju, ukoliko ispune odreene uslove, mogu stei status povlaenog proizvoaa elektrine energije. Proseno sunevo zraenje u Srbiji je neto vee od evropskog proseka, ali i pored togakorienje suneve energije za proizvodnju elektrine energije daleko zaostaje za zemljama Evropske unije. Stvaranje uslova za razvoj i funkcionalnost odrivog trita fotonaponskih sistema moe biti od velikog znaaja za ekonomiju i ouvanje prirodne sredine u Srbiji. Energija zraenja Sunca koja dolazi do zemljine povrine, dakle potencijalno iskoristivo zraenjeSunca, iznosi oko 1.9 x 108 TWh (190 miliona teravat asova) godinje. Ta energija je oko 170 puta vea od energije ukupnih rezervi uglja u svetu i kada se uporedi sa energetskim potrebama oveanstva, koje iznose 1.3 x 105 TWh (130 hiljada teravat asova) godinje, dobija se podatak da je suneva energija koja stie na povrinu Zemlje u toku samo 6 asova dovoljnada zadovolji sve svetske potrebe na godinjem nivou. Da bi se dobio bolji uvid u ove veliine proseno domainstvo u nekim od najrazvijenijih zemalja sveta troi godinje oko 10,000 kWhelektrine energije i bilo bi potrebno oko 100 000 godina da se potroi 1 TWh. Oko 37% svetske energetske potranje zadovoljava se proizvodnjom elektrine energije koja jeu toku 2008. godine iznosila 17 000 TWh. Ako bi se ova energija generisala sistemima koji energiju sunevog zraenja pretvaraju u elektrinu, skromne godinje izlazne snage od 100 kWh po kvadratnom metru, neophodna bi bila povrina od 420 x 420 km2 za apsorpciju suneve energije. Veliki deo ove apsorpcione povrine mogao bi se smestiti na krovovima i zidovima zgrada, te ne bi zahtevao dodatne povrine na tlu.

Povrina zemjita-tla neophodna za instalaciju fotonaponskih panela zavisi od vie faktora: primenjenog tehnikog reenja, geografske lokacije, snage i efikasnosti fotonaponskih modula, nagiba terena, kao i naina montae, odnosno da li je panel fiksiran ili postoji sistem za praenje sunca, itd. Grubo se rauna da je za 1MW instalisane snage potrebno oko 1,7-2 ha zemlje. Znai, koeficient je 1:2, treba rei da je koeficijent 1:3 takoe odriv u praksi, odnosno za 1 MW instalisane snage potrebno je 3 ha zemlje. Praksa je takoe pokazala da je neophodna povrina tla za oko 50% vea od povrine upotrebljenih panela. U narednoj tabeli date su orjentacione povrine zemljita potrebne za instalaciju fotonaponskih panela, u funkciji instalisane snage elektrane.

Instalisana snaga elektrane u MW 0.1 1 5 30

Povrina zemljita m2/ha Koeficijenat 1:2 2.000/0.2 20.000/2 100.000/10 1.000.000/100

Tabela 1.

Povrina zemljita m2/ha Koeficijenat 1:3 3.000/0.3 30.000/3 150.000/15 1.500.000/150

Savremenim panelima energija nergija sunevog zraenja dovoljna je da proizvede proseno 1,700 kWh elektrine energije godinje po kvadratnom metru tla, a to je zraenje na nekoj lokaciji vee, vea je i generisana energija. Tropski regioni su u ovom pogl edu povoljniji od ostalih regiona sa umerenijom klimom. Srednja godinja ozraenost u Evropi iznosi oko 1,000 kWh po kvadratnom metru dok, poreenja radi, ona iznosi 1,800 kWh na Bliskom istoku. Potencijal suneve energije predstavlja 15% od ukupno iskoristivog potencijala obnovljivih izvora energije u Srbiji. Energetski potencijal sunevog zraenja je za oko 30% vii u Srbiji nego u Srednjoj Evropi . Prosena dnevna energija globalnog zraenja za ravnu povrinu u toku zimskog perioda kree se izmeu 1,1 kWh/m2 na severu i 1.7 kWh/m2 na jugu, a u toku letnjeg perioda izmeu 5,4 kWh/m2 na severu i 6.9 kWh/m2 na jugu Srbije. Poreenja, prosena vrednost globalne godinje ozraenosti za teritoriju Nemake iznosi oko 1000 kWh/m2, dok je za Srbiju ta vrednost oko 1400 kWh/m2. Godinji odnos stvarne ozraenosti i ukupne mogue ozraenosti u Srbiji je priblino 50%.Svi ovi podaci jasno pokazuju da Srbija raspolae resursima energije sunevog zraenja znatno iznad evropskog proseka uz izuzetno povoljan sezonski raspored. Ono to bi moglo da postane deo prie sa poetka ovog teksta jesu solarne elektrane u kojima se vri posredna konverzija energije Sunca u elektrinu energiju. To se postie primenom ogledala kojima se koncentrie energija Sunca na kolektor, kako bi se zagrejali radni mediji u njemu. Na taj nain postiu se temperature manje od 100 0C, tada se u izmenjivau toplote koristi freon, koji isparava i pokree turbinu. Tako se postiu znatno vee temperature, a usled toplote voda se pretvara u paru za pokretanje parne turbine. Najvea CRS elektrana u svetu je solarna elektrana Solar one u Kaliforniji, snage 10 mW.

Trokovi izgradnje iznosili su 142 miliona dolara, to daje specifine investicije od 14.2 USD/W, to je oko 15 puta skuplje od klasinih elektrana. Ako se uzme u obzir da su to specijalne investicije vrne snage, dolazi se do zakljuka da je cena desetak puta via od cene klasine elektrane. Interesantan je podatak da 20 ekipa od po 20 ljudi neprekidno isti ogledala kako bi solarna elektrana mogla nesmetano da radi. Specifini utroak kljunih materijala (elik i beton) je 20 do 30 puta vei nego u sluaju termoelektrane. Ako bi se izraunala energija koja se mora utroiti za dobijanje materijala ugraenih u solarnu elektranu, dolazi se do zakljuka da je vreme vraanja energije pomenutih 15 godina. Veruje se da e forsiranje elektroautomobila dovesti do novih modela solarnih centrala, kao i njihovo snienje inicijalnih trokova.

1.4

Feed-in tarife

Kljuni korak za poetak razvoja trita obnovljivih izvora energije bilo je utvrivanje fid-in tarifa, odnosno garantovane otkupne cene za elektrinu energiju proizvedenu iz obnovljivih izvora energije 12 godina od poetka proizvodnje. Uvoenje ovih mera predstavljalo je podsticaj za investitore koji su nakon toga pokazali vee interesovanje za ulaganja u toj oblasti. Ta uredba istekla je 31. decembra 2012. a Vlada Srbije ju je produila za dva meseca. Ministarstvo energetike iznelo je 10.decembra 2012. predlog nove uredbe po kojoj bi se zadrao period trajanja podsticaja od 12 godina, uveli podsticaji za proizvodnju struje iz solarnih kolektora na zgradama, ali bi se smanjile otkupne cene struje proizvedene iz energije vetra i Sunca. Deo investitora koji planira da uloi u izgradnju vetroparkova u Srbiji negodovao je zbog smanjenja "fid-in tarifa" i ocenio da e to odloiti ili potpuno zaustaviti ulaganje u vetroparkove. Vlada Srbije usvojila je 24.januara 2013. novu uredbu o podsticajnim cenama za otkup struje iz obnovljivih izvora energije, kao i Uredbu o uslovima i postupku sticanja statusa povlaenog proizvoaa elektrine energije. Novina je da e se iznosi podsticaja, takozvanih fid-in tarifa jednom godinje usklaivati s iznosom inflacije u evro zoni. U novoj uredbi je zadran period trajanja podsticaja od 12 godina. Novom uredbom je smanjena cena za otkup struje iz elektrana na vetar sa 9,5 na 9,2 i poveana kvota za otkup sa 450 na 500 megavata. Precizirano je da e se do kraja 2015. godine subvencionisati otkup struje iz vetroelektrana ukupne snage do 300 megavata, a da e se taj iznos poveati za dodatnh 200 megavata vetroelektrana koje budu izgraene do 2020. godine. Novom uredbom su uvedene i fid-in tarife za sve vrste biogasova, kao i otkup struje proizvedene iz solarnih kolektora postavljenih na zgradama da bi se graani podstakli da vie koriste taj izvor energije.

Struja iz solaranih elektrana otkupljivae se po cenama od 16,25 na zemlji do 20,66 evrocenti na objektu, u zavisnosti od snage elektrane, umesto dosadanja 23 evrocenta. Energija iz solarnih kolektora na objektima za, na primer, objekte instalisane snage do 30 kilovata, otkupljiva e se po ceni od 20,66 evrocenti za kilovat sat. Prema prethodnoj Uredbi, najvea garantovana cena je bila za struju dobijenu u solarnim elektranama i iznosila je 23 evrocenta po kilovat-satu. Za struju proizvedenu u malim hidroelektranam garantovana cena po kilovat-satu je bila od 7,8 do 9,7 evrocenti, od 11,4 do 13,6 evrocenti za struju iz biomase, za struju iz biogasa garantovana cena je bila od 12 do 16 evrocenti, a za struju iz vetroelektrana cena je bila 9,5 evrocenti. Za struju dobijenu korienjem kanalizacionog i deponijskog gasa cena je bila 6,7 evrocenti po kilovat-satu, struja iz geotermalne energije otkupljivala se po 7,5 evrocenti, iz elektrane sa kombinovanom proizvodnjom elektrine i toplotne energije od 7,6 do 10,4 evrocenta, a iz elektrane koje koriste otpad od 8,5 do 9,2 evrocenta. Cena struje u Srbiji iznosi oko 6,6 evro centi po kilovat asu sa porezom na dodatu vrednost. Sa liberalizacijom trita elektrine energije u Srbija i odreivanjem cena prema trinim paramentrima fid-in tartife trebalo bi da izgube znaaj jer e se cene sve vie izjednaavati. Kao i u Srbiji, u veini evropskih zemalja se primenjuju fid-in tarife, kao podsticajna mera. Druge mere podsticaja u razliitim zemljama su umanjene ili oslobaanje poreza i uee u ulaganjima pre svega u tehnologije. Podsticanje proizvodnje toplotne energije uglavnom se sastoji od ulaganja u poetnoj fazi i oslobaanja od poreza u kasnijim fazama. Kriterijumi za selekciju obnovljivih izvora energije i tehnologija su energetski potencijal, mogunosti privrede i stepen razvoja tehnologija i trita na meunarodnom planu. Jedan od prvih koraka u razvoju oblasti obnovljivih izvora energije u Srbiji bilo je i utvrivanje svih neophodnih koraka i postojeih procedura za investitore kako bi im se na jednom mestu pruile informacije o tome ta im je potrebno od dozvola i saglasnosti. U tom cilju prikupljeni su podaci iz svih nadlenih ministarstava i predstavljeni u etiri broure za male hidroelektrane, vetroelektrane, biomasu i hidotermalnu energiju.Pokazalo se, meutim, da su procedure duge i komplikovane, a sledea faza bi trebalo da bude pojednostavljivanje tih procedura. Neke olakice za izgradnju objekata za obnovljive izvore energije omoguene su izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, kao to je mogunost gradnje na poljoprivrednom zemljitu.

1.5

Izvori prava

Izgradnja elektrane i obavljanje delatnosti proizvodnje elektrine energije u ovakvim elektranama je regulisana brojnim propisima Republike Srbije. Izvori prava Republike Srbije mogu se podeliti na dve osnovne grupe propisa, koje e se razmotriti u daljim odeljcima ovog teksta. Prvu grupu propisa ine propisi kojima se ureuje oblast izgradnje konkretnog energetskog objekta i nain dobijanja graevinske dozvole za ovakav objekat, kao i nain utvrivanja podobnosti objekta za upotrebu i pribavljanje upotrebne dozvole samog objekta.Poseban znaaj u ovoj grupi propisa imaju propisi kojima se ureuje pravni status voda i zatite ivotne sredine. U grupu propisa kojima je ureena oblast planiranja i izgradnje objekata spadaju: Zakon o planiranju i izgradnji, Zakon o Prostornom planu Republike Srbiji, podzakonska akta ovih zakona i drugi. Prostorni planovi (regionalni prostorni planovi, prostorni planovi jedinice lokalne samouprave i prostorni planovi podruja posebne namene) i urbanistiki planovi (generalni urbanistiki plan, plan generalne regulacije, plan detaljne regulacije) su planski dokumenti. Propisima kojima je ureena oblast izgradnje propisan je postupak dobijanja lokacijske dozvole, graevinske dozvole i upotrebne dozvole, a planskim dokumentima su definisani ciljevi prostornog planiranja i razvoja, odnosno prostornog ureenja, odnosno da li je planirano da se u odreenom vremenskom periodu izgradi odreeni objekat na odreenom mestu u Republici Srbiji. Neophodan element za dobijanje navedenih dozvola je pribavljanje tehnikih uslova za prikljuenje na elektroenergetsku mreu. Vodna akta (vodni uslovi, vodna saglasnost i vodna dozvola) su obavezan eloement za izdavanje dozvola za gradnju ovih elektrana, ukoliko se elektrana gradi na nain da svojim poloajem ili na bilo koji drugi nain vri uticaj na reim. U grupu propisa kojima je ureen pravni status voda i oblast zatite ivotne sredine spadaju: Zakon o zatiti ivotne sredine, Zakon o vodama, Zakon o umama, Zakon o proceni uticaja na ivotnu sredinu, Zakon o integrisanom spreavanju i kontroli zagaenja, Zakon o zatiti vazduha, podzakonski propisi doneti na osnovu ovih zakona, kao i drugi propisi kojima se ureuje zatita ivotne sredine, kao i zatita i korienje prirodnih dobara. Drugu grupu propisa ine propisi koji se odnose na sticanja prava na obavljanje delatnosti proizvodnje elektrine energije. U grupu propisa kojima je ureena oblast energetike spadaju: Zakon o energetici, pratei propisi ovog zakona, Strategija razvoja energetike Republike Srbije i Program ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije i drugi gore navedeni propisi koji se odnose na energetske delatnosti, objekte i sl. Do donoenja Novog Zakona o energetici (donetog 2011. godine) proizvodnja elektrine energije bila je energetska delatnost od opteg interesa. Stupanjem na snagu ovog zakona, navedena delatnost nije vie delatnost od opteg interesa. Posledica ovoga je injenica da je sticanje prava na obavljanje delatnosti postalo jednostavnije i da se svodi na sticanje prava na obavljanje energetske delatnosti pribavljanje licence za obavljanje energetske delatnosti.

Postupci koji se odnose na dobijanje raznih dozvola koje izdaju dravni (upravni) organi i drugi postupci neophodni za dobijanje pratee dokumentacije su upravni postupci, a rokovi za dobijanje ovih akata su utvreni samim merodavnim propisom kojim je regulisan postupak dobijanja konkretnog upravnog akta. U sluaju da ovi rokovi nisu utvreni konkretnim propisima, na rok za izdavanje konkretnog upravnog akta se primenjuje Zakon o optem upravnom postupku.

2. Sticanje prava na korienje prirodnog bogastva

Koncesija za korienje prirodnog bogatstva

2.1

Zakonom o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama je utvreno da se i koncesijom moestei pravo na komercijalno korienje prirodnog bogatstva suneve energije.46 Postupak dobijanja koncesije je detaljno ureen Zakonom o javno-privatnom partnerstvu i koncecijama. U nekim elementima procedure upuuje se na Zakon o javnim nabavkama. Pravni osnov koncesije je ugovor o koncesiji. Koncesija se moe dati najkrae na pet, a najdue na pedeset godina47, osim ako nekim drugim zakonom nije drugaije utvreno. Propisano je da se ureivanje uslova i postupka zakljuivanja ugovora o koncesijama zasniva na naelima: 1) zatite javnog interesa, 2) efikasnosti, 3) transparentnosti, 4) jednakog i pravinog tretmana, 5) slobodne trine utakmice, 6) proporcionalnosti, 7) zatite ivotne sredine, 8) autonomije volje i 9) ravnopravnosti ugovornih strana. Prilikom sprovoenja postupka davanja koncesija, davalac koncesije duan je da, u odnosu na sve uesnike u postupku, primenjuje i: 1) naelo slobode kretanja robe, 2) naelo slobode pruanja usluga, 3) naelo zabrane diskriminacije i 4) naelo uzajamnog priznavanja.

2.2

Postupak davanja koncesije

Postupak davanja koncesije vri javno telo. Svaki javni ugovor (pa i javni ugovor sa elementima koncesije - ugovor o koncesijama) dodeljuje sa u postupku koji se pokree objavljivanjem javnog poziva na srpskom jeziku i na stranom jeziku koji se uobiajeno koristi u meunarodnoj trgovini. Zakonom o javno-privatno partnerstvu i koncesijama ureen je postupak davanja koncesija, rok za prijem ponuda (koji iznosi najmanje 60 dana), poverljivost i tajnost podataka iz dostavljene ponude i sl.

2.3
akta.

Postupak utvrivanja koncesionog akta

Prethodni postupak postupku davanja koncesije je postupak utvrivanja koncesionog Ovaj postupak zapoinje postupkom utvrivanja predloga koncesionog akta. Javno telo, pre sainjavanja predlog za donoenje koncesionog akta imenuje struni tim za izradu konkursne dokumentacije koji vri: 1) procenu vrednosti koncesije; 2) izrauje studiju opravdanosti davanja koncesija i 3) preduzimanje svih ostalih radnji koje prethode postupku davanja koncesije. Predlog za donoenje koncesionog akta za dodelu koncesije za korienje resursa sunca dostavlja se Vladi. Nakon usvajanja predloga za donoenje koncesionog akta, predloeni koncesioni akt postaje koncesioni akt, koji sadri sve elemente predloga koncesionog akta, i to: 1) predmet koncesije; 2) razloge za davanje koncesije; 3) eventualno oduzimanje poverenih poslova i oduzimanje prava korienja imovine za obavljanje poverenih poslova; 4) podatke o uticaju koncesione delatnosti na ivotnu sredinu, na infrastrukturu i druge privredne oblasti, na efikasno funkcionisanje tehniko-tehnolokih sistema; 5) minimalne tehnike, finansijske i iskustvene kvalifikacije koje uesnik u postupku mora da ispunjava da bi mu se omoguilo uestvovanje u postupku izbora koncesionara i pregovaranja; 6) rok trajanja koncesije, ukljuujui obrazloenje predloenog roka; 7) podatke o potrebnim novanim i drugim sredstvima i dinamici njihovog ulaganja, nain plaanja, davanja garancija ili drugih sredstava obezbeenja za izvravanje koncesionih obaveza, prava i obaveze koncesionara prema korisnicima usluga koje su predmet koncesije i pitanja vezana za podnoenje prigovora od strane tih korisnika, pitanja uslova i naina vrenja nadzora, i cene i opte uslove za korienje dobara i obavljanje delatnosti; 8) podatke o naknadama koje plaaju koncedent i koncesionar; 9) ocenu o potrebnom broju radnih mesta i kvalifikovane radne snage u vezi sa izvravanjem koncesije, ukoliko se predlae da to bude elemenat koncesionog akta. Posebno znaajnu ulogu ima struni tim javnog tela, koji, pored aktivnosti na pripremi koncesionog akta, u postupku davanja koncesije ima i sledee zadatke: 1) pruanje strune pomoi javnom telu pri pripremi potrebnih analiza, odnosno studija opravdanosti davanja koncesije, pri pripremi i izradi uslova i konkursne dokumentacije, pravila i uslova za ocenu ponuaa i primljenih ponuda, kao i kriterijuma za izbor ponude; 2) pregledanje i ocena pristiglih ponuda; 3) utvrivanje predloga odluke o izboru najpovoljnije ponude za davanje koncesije ili predloga odluke o ponitaju postupka davanja koncesije, i obrazloenje tih predloga; 4) obavljanje ostalih poslova potrebnih za realizaciju postupka davanja koncesije. Struni tim za koncesije, o svom radu vodi zapisnik i sainjava druga dokumenta koja potpisuju svi lanovi strunog tima. Javno telo u izradi studije opravdanosti davanja koncesije posebno uzima u obzir javni interes,uticaj na ivotnu sredinu, uslove rada, zatitu prirode i kulturnih dobara, finansijske efekte koncesije na budet Republike Srbije, odnosno budet autonomne pokrajine i bud et jedinice lokalne samouprave.

2.4

Postupak zakljuivanja ugovora o koncesiji

Postupak davanja koncesije poinje danom objavljivanja javnog poziva u Slubenom glasniku Republike Srbije, a okonava se donoenjem konaneodluke o izboru najpovoljnije ponude ili donoenjem konane odluke o ponitaju postupka davanja koncesije. Konkursna dokumentacija sadri: 1) oblik ponude, 2) sadraj ponude, 3) rok vanosti ponude, 4) opis predmeta koncesije (tehnike specifikacije), 5) nacrt javnog ugovora o koncesiji, 6) uslove i dokaze koje su ponuai obavezni da dostave uz ponudu u svrhu dokazivanja njihove osposobljenosti, 7) zahtev za dostavu pune liste povezanih drutava, 8) rok za donoenje odluke o izboru najpovoljnije ponude, kao i 9) sve ostale zahteve koje ponua mora da ispuni. Javni poziv mora da sadri sledee podatke: 1) kontakt podatke davaoca koncesije; 2) predmet koncesije, ukljuujui prirodu i obim koncesione delatnosti, mesto obavljanja koncesione delatnosti i rok trajanja koncesije; 3) rok za predaju ponuda, adresu na koju se dostavljaju ponude, jezik i pismo na kojem ponude moraju biti sainjene; 4) line, strune, tehnike i finansijske uslove koje moraju da zadovolje ponuai, kao i isprave kojima se dokazuje njihovo ispunjenje; 5) kriterijume za izbor najpovoljnije ponude; 6) datum dostavljanja obavetenja o ishodu postupka; 7) naziv i adresu tela nadlenog za reavanje po zahtevima za zatitu prava, kao i podatke o rokovima za njihovo podnoenje. Pre poetka postupka davanja koncesije, davalac koncesije je duan da u konkursnoj dokumentaciji i javnom pozivu navede obavezu ponuaa da dostavi bankarsku garanciju (u daljem tekstu: garancija) za ozbiljnost ponude. Davalac koncesije duan je da utvrdi visinu garancije za ozbiljnost ponude u apsolutnom iznosu. Garancija za ozbiljnost ponude ne moe biti via od 5% procenjene vrednosti koncesije. Kriterijumi na kojima davalac koncesije zasniva izbor najpovoljnije ponude su: 1) u sluaju ekonomski najpovoljnije ponude sa stanovita davaoca koncesije, kriterijumi vezani za predmet koncesije, kao to su: kvalitet, visina naknade, cena, tehniko reenje, estetske, funkcionalne i ekoloke osobine, cena pruene usluge prema krajnjim korisnicima, operativni trokovi, ekonominost, servisiranje nakon predaje i tehnika pomo, datum isporuke i rokovi isporuke ili rokovi zavretka radova ili 2) najvia ponuena koncesiona naknada. Davalac koncesije donosi odluku o izboru najpovoljnije ponude za koju e ponuditi potpisivanje javnog ugovora o koncesiji. Davalac koncesije ne moe potpisati javni ugovor o koncesiji pre isteka perioda mirovanja, koje iznosi 15 dana od dana dostavljanja odluke o izboru najpovoljnije ponude svakom ponuau. Rok za donoenje odluke o izboru najpovoljnije ponude mora biti primeren, a poinje da tee danom isteka roka za dostavljanje ponuda. Ako u konkursnoj dokumentaciji nije navedeno drugaije, rok za donoenje odluke o izboru najpovoljnije ponude iznosi 60 dana.

Odluka o izboru najpovoljnije ponude sadri: 1) naziv davaoca koncesije sa brojem i datumom donoenja odluke; 2) naziv ponuaa; 3) predmet koncesije; 4) prirodu, obim i mesto obavljanja koncesione delatnosti; 5) rok trajanja koncesije; 6) posebne uslove koje treba da ispunjava koncesionar tokom trajanja koncesije; 7) iznos koncesione naknade ili osnov za utvrivanje iznosa koncesione naknade koju e plaati koncesionar ili koncedent52; 8) rok u kojem je najpovoljniji ponua obavezan da potpie javni ugovor o koncesiji sa davaocem koncesije; 9) rok u kome davalac koncesije moe pozvati druge ponuae da potpiu ugovor o koncesiji u sluaju nepotpisivanja ugovora od strane najpovoljnijeg ponuaa, kao i obavezu produenja roka obaveznosti ponude i roka bankarske garancije za ozbiljnost ponude; 10) obrazloenje razloga za izbor ponuaa; 11) pouku o pravnom leku; 12) potpis odgovornog lica i peat davaoca koncesije.

2.5

Ugovor o koncesiji

Ugovorom o koncesiji se ureuju prava i obaveze drave kao koncedenta i korisnika koncesije (koncesionara).Ugovorom se obavezno ureuje vreme, mesto i nain korienja koncesije i obaveza plaanja koncesione naknade. Ugovor o koncesiji zakljuuje nadleni organ jedinice lokalne samouprave u ime i za raun jedinice lokalne samouprave, uz prethodnu pismenu saglasnost Vlade53, u skladu sa Zakonom o koncesijama i koncesionim aktom. Ukoliko je koncesija data veem broju lica, ugovor o koncesiji zakljuuje svaki od koncesionara ili lice ovlaeno od tih koncesionara, po specijalnom punomoju. Prilikom odreivanja odredaba i uslova javnog ugovora, javni partner ureuje sledea pitanja: 1) karakter i obim radova koje treba da izvri i/ili usluga koje treba da obezbedi privatni partner i uslove za njihovo obezbeenje, pod uslovom da su navedeni u javnom pozivu; 2) raspodela rizika izmeu javnog i privatnog partnera; 3) odredbe o minimalnom zahtevanom kvalitetu i standardu usluga i radova u interesu javnosti ili korisnika usluga ili javnih objekata, kao i posledice neispunjenja ovih zahteva u pogledu kvaliteta, pod uslovom da ne predstavljaju poveanje ili smanjenje naknade privatnom partneru iz take 9) ovog stava; 4) obim iskljuivih prava privatnog partnera, ako postoje; 5) eventualnu pomo koju javni partner moe pruiti privatnom partneru za dobijanje dozvola i odobrenja potrebnih za realizaciju koncesije; 6) zahteve u vezi sa drutvom za posebne namene54 u pogledu: pravne forme, osnivanja, minimalnog kapitala i minimalnih drugih sredstava ili ljudskih resursa, strukture akcionara, organizacione strukture i poslovnih prostorija kao i poslovnih aktivnosti ovog drutva; 7) vlasnitvo nad sredstvima koja se odnose na projekat i po potrebi, obaveze ugovornih strana u pogledu sticanja projektnih sredstava i eventualno potrebnih slubenosti; 8) visina i nain izraunavanja koncesione naknade, ako je ima; 9) naknada privatnom partneru, bez obzira da li se sastoji od tarifa ili naknada za obezbeene objekte ili usluge, nain i formula za utvrivanje, periodino usklaivanje i prilagoavanje tih tarifa ili naknada, eventualne isplate koje javni partner treba da izvri privatnom partneru; 10) mehanizmi za poveanje ili smanjenje naknade (bez obzira na pravni oblik) privatnom partner u zavisnosti od dobrog ili loeg kvaliteta njegovih usluga/objekata; 11) postupak koji javni partner koristi za razmatranje i odobravanje projekata, planova izgradnje i specifikacija, kao i postupci za testiranje i konanu inspekciju, odobrenje i prijem infrastrukturnog objekta kao i izvrenih usluga, ako je potreb no; 12) postupci za izmene

projekata, planova izgradnje i specifikacija ako ihjednostrano utvruje javni partner i postupci za saglasnost o eventualnomproduenju rokova i/ili poveanju naknade (ukljuujui trokove finansiranja);13) obim obaveze privatnog partnera da zavisno od sluaja obezbedi izmenuobjekata ili usluga u toku trajanja ugovora da bi se udovoljilo izmenjenoj stvarnojtranji za uslugom, njenom kontinuitetu i njenom pruanju pod sutinskiistim uslovima svim korisnicima, kao i posledice toga na naknadu (i trokovefinansiranja) za privatnog partnera; 14) mogui obim izmena javnog ugovoranakon njegovog zakljuenja, lica koja imaju pravo da to zahtevaju i mehanizamza usaglaavanje tih izmena; 15) eventualna prava javnog partnera da privatnompartneru odobri zakljuenje najvanijih podizvoakih ugovora ili ugovorasa zavisnim drutvima privatnog partnera ili sa drugim povezanim licima;16) jemstva koja treba da obezbedi privatni partner ili javni partner (ukljuujuijemstva javnog partnera finansijerima); 17) pokrie osiguranjem koje treba daobezbeuje privatni partner; 18) raspoloivi pravni lekovi u sluaju da bilo kojaugovorna strana ne izvri svoje ugovorne obaveze; 19) mera u kojoj bilo kojaugovorna strana moe biti izuzeta od odgovornosti za neizvrenje ili kanjenjeu ispunjenju ugovornih obaveza usled okolnosti realno van njene kontrole (visasila, promena zakona i sl.); 20) rok trajanja javnog ugovora i prava i obavezeugovornih strana nakon njegovog isteka (ukljuujui i stanje u kojem se imovinamora predati javnom partneru), postupak produenja ugovorenog rokaukljuujui njegove posledice na finansiranje projekta; 21) kompenzacija i prebijanjepotraivanja; 22) posledice tetne promene propisa; 23) razlozi i poslediceprevremenog raskida (ukljuujui minimalan iznos koji se mora isplatiti javnomili privatnom partneru), ugovorne kazne i odgovarajue odredbe predvieneu taki 19) ovog stava; 24) eventualna ogranienja odgovornosti ugovornihstrana; 25) svi sporedni ili povezani ugovori koje treba zakljuiti, ukljuujui ione namenjene lakem finansiranju trokova vezanih za projekat, kao i efektetih ugovora na javni ugovor. To naroito obuhvata posebne odredbe kojimase javnom partneru dozvoljava da zakljui ugovor sa finansijerima privatnogpartnera i da obezbedi prava na prenos javnog ugovora na lice koje navedufinansijeri u odreenim okolnostima; 26) merodavno pravo i mehanizam zareavanje sporova; 27) okolnosti pod kojima javni partner ili odreeno tree licemoe (privremeno ili na drugi nain) preuzeti voenje objekta ili drugu funkcijuprivatnog partnera kako bi se obezbedilo delotvorno i neprekidno vrenjeusluge i/ili objekata koji su predmet ugovora u sluaju ozbiljnih propusta privatnogpartnera u izvravanju njegovih obaveza; 28) oporezivanje i fiskalna pitanja- ako postoje. Javni ugovor moe biti zakljuen po dobijanju saglasnosti nadlenog organa jedinice lokalne samouprave.Po dobijanja ove saglasnosti, javni partner mora odabranom najpovoljnijem ponuau da ponudi potpisivanje javnog ugovora o koncesiji u roku koji je odredio odlukom o izboru najpovoljnije ponude. Koncesionar, odnosno koncedent je duan da plaa novanu naknadu za koncesiju u iznosu i na nain kako je to ureeno javnim ugovorom o koncesiji, osim ako plaanje naknade za koncesiju nije ekonomski opravdano. Koncesiona naknada odreuje se u zavisnosti od vrste prirodnog bogatstva, vrste delatnosti, roka trajanja koncesije, poslovnog rizika i oekivane dobiti, opremljenosti i povrini dobra u optoj upotrebi, odnosno javnog dobra. Javni ugovor moe biti finansiran od strane privatnog partnera kroz kombinaciju direktnih ulaganja u kapital ili putem zaduenja, ukljuujui bez ogranienja strukturirano ili projektno finansiranje i sl. obezbeeno od strane meunarodnih finansijskih institucija, banaka, odnosno treih lica (u daljem tekstu: finansijeri).

Uz prethodnu saglasnost javnog partnera, privatni partner bie ovlaen da dodeli, optereti hipotekom, zaloi, u periodu i obimu koji je u skladu sa ovim zakonom, odnosno zakonom kojim se ureuje javna svojina, bilo koje svoje pravo, odnosno obavezu iz javnog ugovora ili drugu imovinu vezanu za projekat, u korist finansijera, a u cilju obezbeivanja plaanja bilo kog nastalog ili budueg potraivanja u vezi sa izgradnjom i finansiranjem, odnosno refinansiranjem koncesije. Na zahtev finansijera i privatnog partnera, javni partner moe prihvatiti da da odreena razumno zahtevana obezbeenja i prihvati preuzimanje odreenih odgovornosti koje su neophodne privatnom partneru u vezi sa bilo kojom obavezom iz javnog ugovora. Potrebno je naglasiti da je status ugovornih strana u koncesiji zatien na nain to je propisano da u sluaju promene propisa nakon zakljuenja javnog ugovora koje pogoravaju poloaj privatnog ili javnog partnera, ugovor se moe izmeniti bez ogranienja, a u obimu koji je neophodan da se privatni, odnosno javni partner dovede u poloaj u kome je bio u momentu zakljuenja javnog ugovora.

3. Potencijal suneve energije

2.1. Globalni potencijal suneve energije
Energija zraenja Sunca koja dolazi do zemljine povrine, dakle potencijalno iskoristivo zraenja Sunca, iznosi oko 1.9 x 108 TWh (190 miliona teravat asova) godinje. Ta je energija oko 170 puta vea od energije ukupnih rezervi uglja u svetu i kada se uporedi sa energetskim potrebama oveanstva, koje iznose 1.3 x 105 TWh (130 hiljada teravat asova) godinje, dobija se podatak da je suneva energija koja stie na povrinu Zemlje u toku samo 6 asova dovoljna da zadovolji sve svetske potrebe na godinjem nivou. Da bi se dobio bolji uvid u ove veliine proseno domainstvo u nekim od najrazvijenijih zemalja sveta troi godinje oko 10,000 kWh elektrine energije i bilo bi potrebno oko 100 000 godina da se potroi 1 TWh [1]. Oko 37% svetske energetske potranje zadovoljava se proizvodnjom elektrine energije koja je u toku 2008. godine iznosila 17 000 TWh. Ako bi se ova energija generisala fotonaponskim (FN) sistemima (sistemi koji pretvaraju solarnu energiju u elektrinu) skromne godinje izlazne snage od 100 kWh po kvadratnom metru, neophodna bi bila povrina od 150 x 150 km2 za akumulaciju suneve energije. Veliki deo ove apsorpcione povrine mogao bi se smestiti na krovovima i zidovima zgrada, te ne bi zahtevao dodatne povrine na tlu. Energija suneve radijacije dovoljna je da proizvede proseno 1,700 kWh elektrine energije godinje po kvadratnom metru tla, a to je radijacija vea na nekoj lokaciji, vea je i generisana energija. Tropski regioni su u ovom pogledu povoljniji od ostalih regiona sa umerenijom klimom (slika 1). Srednja ozraenost u Evropi iznosi oko 1,000 kWh po kvadratnom metru dok, poreenja radi, ona iznosi 1,800 kWh na Bliskom istoku.

Slika 1a.Globalne varijacije ozraenosti

Slika 1b. Energetski potencijal iz FN ureaja

Na slici 1a.prikazana je razliitost u ozraenosti sunevom energijom na svim kontinentima; a na slici 1b.potencijalna energetska slika sveta na osnovu prorauna energije dobijene iz FN ureaja uz pretpostavku srednjih statistikih podataka o sunevom zraenju i idealnih uslova instalacije ovih ureaja.

2.2. Sunevo zraenje u Srbiji

Potencijal suneve energije predstavlja 16,7% od ukupno iskoristivog potencijala OIE u Srbiji. Energetski potencijal sunevog zraenja je za oko 30% vii u Srbiji nego u Srednjoj Evropi i intenzitet suneve radijacije je meu najveima u Evropi. Prosena dnevna energija globalnog zraenja za ravnu povrinu u toku zimskog perioda kree se izmeu 1,1 kWh/m2 na severu i 1.7 kWh/m2 na jugu, a u toku letnjeg perioda izmeu 5,4 kWh/m2 na severu i 6.9 kWh/m2 na jugu [2]. U cilju poreenja, prosena vrednost globalnog zraenja za teri toriju Nemake iznosi oko 1000 kWh/m2 , dok je za Srbiju ta vrednost oko 1400 kWh/m2. Najpovoljnije oblasti u Srbiji belee veliki broj sunanih sati, a godinji odnos stvarne ozraenosti i ukupne mogue ozraenosti je priblino 50%. U tabeli 1 predstavljene su srednje dnevne sume energije globalnog sunevog zraenja na horizontalnu povrinu za neka mesta u Srbiji. Svi podaci u navedenoj tabeli jasno pokazuju da Srbija raspolae resursima energije sunevog zraenja znatno iznad evropskog proseka uz izuzetno povoljan sezonski raspored i da je njeno efikasno i dugorono korienje neophodno osmisliti u najskorijem vremenskom periodu, korienje solarne fotonaponske energije u Srbiji izmeu ostalog, i zbog usklaivanja sa evropskim merama i planovima u vezi obnovljivih izvora energije.

Tabela 2. Prosena dnevna i godinja energija globalnog zraenja Sunca na horizontalnu ravan, kWh/m2 za nekamesta u Srbiji

Slika br.2 Prosena godinja energija globalnog zraenja Sunca na ravan nagnutu pod uglom od 40 ka jugu u Srbiji

3.

Predmet projekta

3.1. Postupak izgradnje elektrane

Da bi se u Republici Srbiji izgradio i koristio bilo koji objekat neophodno je da se ispune sledei uslovi: 1) pribavljanje energetske dozvole; 2) pribavljanje lokacijske dozvole; 3) pribavljanje graevinske dozvole; 4) graenje objekta i 5) tehniki pregled objekta i pribavljanje upotrebne dozvole. Graenje objekata u Republici Srbiji, formalno, zapoinje dobijanjem graevinske dozvole, a vri se na osnovu graevinske dozvole i tehnike dokumentacije, pod uslovima i na nain utvren Zakonom o planiranju i izgradnji. Pravilnikom kojim se ureuje postupak i uslovi izdavanja energetske dozvole utvreno je da je jedan od uslova da bi se izdala energetska dozvola pribavljanje Informacije o lokaciji ili lokacijska dozvola. Iz navedenog proizilazi da se postupak pribavljanja energetske dozvole moe sprovesti pre ili posle pribavljanja lokacijske dozvole. U postupku pribavljanja graevinske dozvole, za solarne elektrane ne postoji potreba izrade Studije o proceni uticaja na ivotnu sredinu, osim ako se objekat gradi u zatienom prirodnom dobru i zatienoj okolini nepokretnog kulturnog dobra, kao i u drugim podrujima posebne namene, kada se moe traiti Studija o proceni uticaja na ivotnu sredinu. Potrebno je ukazati, da na zatienim podrujima postoji prioritetna zabrana izgradnje objekada za proizvodnju energije, shodno Zakonu o zatiti prirode i Uredbi o reimima zatite, u zavisnosti od stepena reima zatite: 1) na podrujima reima zatite I i II stepena ne mogu se graditi elektrane; 2) na podrujima reima zatite III stepena mogu se graditi solarne elektrane kapaciteta ukupno 100 kW.

3.2. Izbor lokacije, uvid u vaee planske dokumente i informacija o lokaciji

Prvi korak potencijalnog investitora, odnosno lica za ije potrebe se gradi objekat i na ije ime e da glasi graevinska dozvola za izgradnju elektrane je, svakako, izbor lokacije. Drugi korak investitora je provera da li je u vaeim planskim dokumentima7 na izabranoj lokaciji predviena izgradnja energetskog objekta. U jedinici lokalne samouprave, na ijoj teritoriji se nalazi izabrana lokacija, moe se dobiti na uvid vaei planski dokument u kome se moe proveriti da li je na toj lokaciji predviena izgradnja energetskih objekata. Za eljenu lokaciju se zatim podnosi zahtev za dobijanje informacije o lokaciji, a u cilju dobijanja podataka o mogunostima i ogranienjima gradnje na razmatranoj katastarskoj parceli u skladu sa vaeim planskim dokumentom. Zahtev za izdavanje Informacije o lokaciji, podnosi se organu nadlenom za izdavanje lokacijske dozvole. Uz zahtev za izdavanje informacije o lokaciji podnosi se kopija plana parcele/parcela, a koja se prethodno trai u nadlenoj slubi za katastar nepokretnosti na teritoriji optine.Preporuka je da se uporedo sa zahtevom za izdavanje kopije plana, slubi za katastar nepokretnostipodnese i zahtev za izdavanje i prepisa lista nepokretnosti za predmetne katastarske parcele, kako bi se utvrdio vlasnik zemljita. Informaciju o lokaciji izdaje organ nadlean za izdavanje lokacijske dozvole, u roku od osam dana od dana podnoenja zahteva, uz naknadu stvarnih trokova izdavanja te informacije.

3.3. Energetska dozvola

Energetska dozvola se podnosi uz zahtev za izdavanje graevinske dozvole. Energetska dozvola je jedan od uslova za izdavanje graevinske dozvole. Za dobijanje energetske dozvole neophodno je da budu ispunjeni kriterijumi za izgradnju proizvodnih energetskih objekata predvieni Zakonom o energetici i Pravilnikom o kriterijumima za izdavanje energetske dozvole, sadrini zahteva i nainu izdavanja energetske dozvole.Energetska dozvola izdaje se za izgradnju elektrane snage 1 MW i vie.Energetsku dozvolu izdaje Ministarstvo nadleno za energetiku. Dokaz o pravu svojine, odnosno pravu zakupa zemljita na kome se planira izgradnja energetskog objekta nije uslov za izdavanje energetske dozvole. Za elektrane snage do 1 MW, ne pribavlja se energetska dozvola, to znai da se za ove objekte izdaje graevinska dozvola, bez sprovoenja postupka izdavanja energetske dozvole.

Zahtev za izdavanje energetske dozvole, shodno Zakonu o energetici, sadri podatke o: 1) podnosiocu zahteva; 2) energetskom objektu; 3) vrednosti investicije; 4) nainu obezbeenja finansijskih sredstava; 5) predvienom eksploatacionom veku objekta, kao i nainu sanacije lokacije po zavretku eksploatacionog veka objekta; 6) usklaenost sa odgovarajuim planskim dokumentima u skladu sa zakonom kojim se ureuju uslovi i nain ureenja prostora, ureivanje i korienje graevinskog zemljita i izgradnja objekata; 7) roku zavretka gradnje energetskog objekta. Pravilnikom o kriterijumima za izdavanje energetske dozvole, sadrini zahteva i nainu izdavanja energetske dozvole (ukljuujui i izmene od 2011. godine) je ureen Obrazac zahteva za izdavanje energetske dozvole posebno za izgradnju energetskog objekta za proizvodnju elektrine energije. U zavisnosti od snage elektrane podnosi se zahtev za izdavanje energetske dozvole za izgradnju energetskog objekta za proizvodnju elektrine energije i t o: za nazivne snage od 1 MW do 10 MW Obrazac O-1, odnosno za nazivne snage preko 10 MW obrazac O-2. U obrascu Zahteva za izdavanje energetske dozvole za izgradnju elektrane potrebno je navesti sledee podatke: 1) opte podatke o podnosiocu zahteva (naziv, adresa, drava, matini broj podnosioca, poreski identifikacioni broj,pravno organizacioni oblik, podaci o poslovodstvu, podaci o registraciji, imekontakt osobe); 2) osnovne podatke o objektu (naziv objekta, lokaciju zemljita, tehnike podatke o energetskom objektu, uee energetskog objekta kod sistemskih usluga, osnovno i rezervno gorivo); 3) vrednost investicije (iznos planiranih finansijskih sredstava i nain njihovog obezbeenja); 4) finansijsko stanje podnosioca zahteva (odgovarajuu izjavu banke da je spremna da prati podnosioca zahteva odnosno investitora u finansiranju izgradnje energetskog objekta i dokaz o odgovarajuem bonitetu podnosioca); 5) predvieni ekonomski i ivotni vek objekta kao i nain sanacije lokacije po okonanju ivotnog veka objekta (uklanjanje, demontaa objekta); 6) usklaenost sa prostornim planovima i konceptom razvoja energetike (informacija o lokaciji ili lokacijska dozvola miljenje operatora prenosnog ili distributivnog sistema za elektrinu energiju o uslovima i mogunostima prikljuenja na sisteme; 7) Prethodna studija opravdanosti sa generalnim projektom ili studija opravdanosti sa idejnim projektom. U sluaju da se energetski objekt gradi po delovima koji predstavljaju tehnikotehnoloku celinu, zahtev sadri podatke o planiranim fazama graenja i konanom roku zavretka radova. Obrasci zahteva za izdavanje energetske dozvole za izgradnju elektrane od1 do 10 MW i elektrane nazivne snage preko 10 MW su skoro identini, samoto je obrazac koji se odnosi na izdavanje energetske dozvole za izgradnju elektranenazivne snage preko 10 MW razvijeniji u pogledu davanja osnovnihpodataka o objektu i definisanja uea energetskog objekta kod sistemskihusluga. Kod ovog objekta je podnosilac zahteva obavezan da predloi eventualnemogunosti uea u sistemskim uslugama u pogledu regulacije aktivnesnage, u pogledu regulacije reaktivne snage i mogunost uea u primarnoj,sekundarnoj i terci jarnoj regulaciji.

Uz zahtev za izdavanje energetske dozvole, investitor podnosi: 1) izvod iz registra privrednih subjekata, osim ako je podnosilac zahteva fiziko lice; 2) informaciju o lokaciji ili lokacijsku dozvolu; 3) odgovarajuu izjavu banke da je spremna da prati podnosioca zahteva odnosno investitora u finansiranju izgradnje energetskog objekta, sa navoenjem naziva i vrste energetskog objekta na koji se izjava odnosi, lokacije energetskog objekta, maksimalne snage objekta (u sluajevima kada se podnosi zahtev za izdavanje energetske dozvole za izgradnju energetskog objekta za proizvodnju elektrine energije) i iznosa investicije za izgradnju energetskog objekta; 4) miljenje operatora prenosnog, transportnog ili distributivnog sistema o uslovima i mogunostima prikljuivanja novog energetskog objekta na sisteme. Energetska dozvola se izdaje u roku od trideset dana od dana podnoenja zahteva. Na reenje o izdavanju energetske dozvole nezadovoljna stranka moe podneti albu u roku od petnaest dana od dana prijema reenja. Energetska dozvola se izdaje na period od tri godine i moe se produiti na zahtev imaoca najdue jo jednu godinu. Energetska dozvola nije prenosiva. Za energetske objekte koji se grade na osnovu dodeljene koncesije za izgradnju energetskog objekta nije potrebno pribavljanje energetske dozvole u smislu Zakona o energetici.

3.4 Uslovi za prikljuenje

Pre izdavanja lokacijske dozvole potrebno je pribaviti i uslove za prikljuenje na elektroenergetsku mreu. Ako investitor sam ne pribavi ove uslove, nadleni organ za izdavanje lokacijske dozvole ih pre izdavanja lokacijske dozvole pribavlja po slubenoj dunosti. U postupku izrade urbanistikog planskog akta, lokacijske dozvole, odnosno glavnog projekta za izgradnju objekta, na zahtev investitora ili nadlenog organa, energetski subjekt na iji sistem se prikljuuje objekat proizvoaa energije, izdaje uslove za prikljuenje objekta proizvoaa na elektroenergetsku mreu. Uslovima za prikljuenje se definie mogunost prikljuenja objekta proizvoaa na elektroenergetsku mreu, odnosno definiu se elektroenergetski i tehniki uslovi potrebni za izradu glavnog projekta za izgradnju objekta. Postupak poinje kada se podnese zahtev za izdavanje uslova za prikljuenje. Uz zahtev se prilae: 1) dokaz o uplati trokova za izdavanje traenih uslova za prikljuenje prema cenovniku; 2) druga dokumentacija koja je odreena obrascem zahteva, od strane energetskog subjekta, za izdavanje uslova za prikljuenje. Tehnikim izvetajem se, na osnovu izvrene analize, utvruje da li postoje elektroenergetski i tehniki uslovi za prikljuenje objekta prema podnetom zahtevu. Na osnovu tehnikog izvetaja energetski subjekt, na iji se sistem prikljuuje objekat proizvoaa, investitoru izgradnje objekta, odnosno nadlenom organu, izdaje akt o uslovima za prikljuenje. Kroz uslove za prikljuenje je definisan njihov rok vanosti.Na akt o uslovima za prikljuenje ne moe se uloiti alba (akt o uslovima za prikljuenje ne sadri obrazlo enje i uputstvo o pravnom sredstvu).Akt o uslovima za prikljuenje se izdaje u roku propisanom zakonom.

3.5 Lokacijska dozvola

Zakonom o planiranju i izgradnji propisano je da je lokacijska dozvola dokument koji sadri sve uslove i podatke potrebne za izradu tehnike dokumentacije (idejnog i glavnog projekta), a u skladu sa vaeim planskim dokumentom. Lokacijska dozvola se prilae uz zahtev za izdavanje graevinske dozvole, te je time i uslov za idavanje graevinske dozvole. Lokacijske dozvole za izgradnju solarnih elektrana za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora energije izdaje ministarstvo nadleno za poslove graenja, odnosno autonomna pokrajina.

3.6 Postupak izdavanja lokacijske dozvole

Dokumentacija neophodna za dobijanje lokacijske dozvole za izgradnju elektrane je utvrena Zakonom o planiranju i izgradnji i Pravilnikom o sadrini informacije o lokaciji i o sadrini lokacijske dozvole. Kao obavezan prilog Zahtevu za dobijanje lokacijske dozvole podnosi se: 1) kopija plana parcele (ne starija od est meseci); 2) izvod iz katastra podzemnih instalacija; 3)dokaz o pravu svojine, odnosno zakupa na graevinskom zemljitu. Zahtev za dobijanje lokacijske dozvole, pored navedenog obavezno treba da sadri i podatke o objektu koji e se graditi, a naroito o planiranoj dispoziciji, vrsti i nameni objekta, tehnikim karakteristikama i slino. Zakonom o planiranju i izgradnji je utvreno da se pre podnoenja zahteva za izdavanje lokacijske dozvole formira graevinska parcela. Ako organ nadlean za izdavanje lokacijske dozvole utvrdi da uz zahtev za izdavanje lokacijske dozvole nije podneta odgovarajua dokumentacija obavetava o tome podnosioca zahteva u roku od osam dana. U sluaju da planski dokument ne sadri sve uslove i podatke za izradu tehnike dokumentacije, nadleni organ ih pribavlja po slubenoj dunosti, o troku investitora. Organi, odnosno organizacije ovlaeni za izdavanje tih uslova i podataka duni su da po zahtevu nadlenog organa postupe u roku od 30 dana. Nadleni organ je duan da u roku od 15 dana od dana podnoenja urednog zahteva, odnosno pribavljanja uslova i podataka, koje pribavlja po slubenoj dunosti, izda lokacijsku dozvolu. Lokacijska dozvola sadri naroito: 1) ime i prezime investitora sa JMBG,odnosno poslovno ime ili naziv investitora sa seditem i PIB; 2) broj i povrinu katastarske parcele; 3) podatke o postojeim objektima na parceli koje je potrebno ukloniti; 4) definisan pristup javnoj saobraajnoj povrini; 5) namenu objekta; 6) graevinske linije; 7) pravila graenja; 8) uslove za prikljuenje na saobraajnu komunalnu i drugu infrastrukturu; 9) mogue i obavezujue faze u realizaciji projekta; 10) popis obaveznih delova glavnog projekta; 11) naziv planskog dokumenta na osnovu koga se izdaje; 12) konstataciju da pravnosnana lokacijska dozvola jeste osnov za izradu idejnog i glavnog projekta ako se radi o objektu iz lana 133. Zakona o planiranju i izgradnji, odnosno glavnog projekta; 13) obavezu odgovornog projektanta da projekat uradi u skladu sapravilima graenja i uslovima lokacijske dozvole; 14) konstataciju da izdata lokacijska

dozvola prestaje da vai ako investitor u roku od dve godine od danapravnosnanosti reenja o lokacijskoj dozvoli ne podnese zahtev za izdavanjegraevinske dozvole.

3.7 Formiranje graevinske parcele

Graevinska parcela jeste deo graevinskog zemljita, sa pristupom javnoj saobraajnoj povrini, koja je izgraena ili planom predviena za izgradnju. Za graenje, odnosno postavljanje infrastrukturnih, elektroenergetskih i elektronskih objekata ili ureaja, moe se formirati graevinska parcela manje ili vee povrine od povrine predviene planskim dokumentom za tu zonu, pod uslovom da postoji pristup objektu, odnosno ureajima, radi odravanja i otklanjanja kvarova ili havarije. U lanu 10. Zakon o umama ureena su pravila o promeni namene umskog zemljita, koja se primenjuje u sluaju da je lokacija za izgradnju objekta odabrana na umskom zemljitu. Za graenje elektrane, graevinska parcela predstavlja zemljini pojas nepotpune eksproprijacije dela katastarskih parcela kroz koje se prostire objekat i pojedinanih parcela na kojima se nalaze pripadajui nadzemni objekti. Za izgradnju elektrana koje se granie sa parcelama koje su u vodnom, poljoprivrednom ili umskom zemljitu, graevinska parcela se formira unutar katastarske parcele na kojoj se gradi glavni nadzemni objekat/objekti, a kao dokaz o reenim imovinsko-pravnim odnosima, uz zahtev za izdavanja lokacijske dozvole, dostavlja se dokaz o pravu svojine u skladu sa lanom 135. Zakona o planiranju i izgradnji, odnosno drugi dokazi predvieni ovim zakonom. Ukoliko je potrebno, pre podnoenja zahteva za izdavanje lokacijske dozvole radi se Projekat parcelacije/preparcelacije, tj.formiranja graevinske parcele. Projekat preparcelacije podrazumeva projekat obrazovanja jedne ili vie graevinskih parcela na veem broju katastarskih parcela, dok projekat parcelacije podrazumeva projekat obrazovanja veeg broja graevinskih parcela na jednoj katastarskoj parceli. Projekat parcelacije, odnosno preparcelacije, izrauje privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik, a koje je upisano u odgovarajui registar. Izradom projekta parcelacije rukovodi odgovorni urbanista arhitektonske struke.Navedeni projekat obavezno sadri i Projekat geodetskog obeleavanja. Projekat parcelacije, odnosno preparcelacije se predaje organu nadlenom za poslove urbanizma jedinice lokalne samouprave na potvrdu. Ako je projekat u skladu sa vaeim planskim dokumentom, nadleni organ potvruje projekat u roku od 10 dana, a ako nije o tome obavetava podnosioca projekta. Prigovor na navedeno obavetenje moe se podneti optinskom, odnosno gradskom veu u roku od 3 dana od dana dostavljanja. Dalje se, organu nadlenom za poslove dravnog premera i katastra (RGZ Republiki geodetski zavod), dostavlja Zahtev za provoenje parcelacije, odnosno preparcelacije.

Uz zahtev za sprovoenje preparcelacije/parcelacije se podnosi: 1) dokaz o reenim imovinsko-pravnim odnosima za sve katastarske parcele i 2) projekat preparcelacije, odnosno parcelacije, potvren od strane organa nadlenog za poslove urbanizma, jedinice lokalne samouprave, a iji sastavni deo je i Projekat geodetskog obeleavanja. Po ovom zahtevu, organ nadlean za poslove dravnog premera i katastra, donosi reenje o formiranju katastarske/ ih parcele/a. Na ovo reenje moe se izjaviti alba u roku od 15 dana od dana dostavljanja reenja. Za graenje elektroenergetskih objekata, moe se formirati graevinska parcela manje povrine od povrine predviene planskim dokumentom, pod uslovom da postoji pristup objektu, odnosno ureajima, radi odravanja i otklanjanja kvarova ili havarije. Kao reen pristup javnoj saobraajnoj povrini priznaje se i ugovor o pravu slubenosti prolaza sa vlasnikom poslunog dobra.

3.8 Procena uticaja na ivotnu sredinu

Procena uticaja na ivotnu sredinu je veoma znaajan elemenat u postupku izgradnje elektrane. U postupku pribavljanja energetske dozvole neophodno je izraditi analizu moguih uticaja na ivotnu sredinu sa predlogom mera zatite ivotne sredine. Ukoliko nadleni organ utvrdi za potrebno, kao element za izdavanje graevinske dozvole neophodno je izraditi Studiju o proceni uticaja elektrane na ivotnu sredinu. Procena uticaja elektrane na ivotnu sredinu sa predlogom mera zatite ivotne sredine, vri se prilikom izrade Studije o proceni uticaja elektrane na ivotnu sredinu. Solarne elektrane se ne nalaze izriito ni na jednoj listi, to znai da za ove objekte u naelu nije potrebna izrada Studije o proceni uticaja elektrane na ivotnu sredinu. U sluaju da se radi o solarnoj elektrane snage preko 50 MW obavezna je izrada Studije o proceni uticaja na ivotnu sredinu. Takoe u sluaju da se solarna elektrana gradi u zatienom prirodnom dobru i zatienoj okolini nepokretnog kulturnog dobra, kao i u drugim podrujima posebne namene, moe se traiti Studija o proceni uticaja na ivotnu sredinu. Zahtev za odluivanje o potrebi procene uticaja nadlenom organu.Nadlenost organa u postupku utvrivanja potrebe izrade Studije o proceni uticaja je ista kao i kod utvrivanja nadlenosti za izdavanje graevinske dozvole. Zahtev o potrebi procene uticaja podnosi se na propisanom obrascu, u skladu sa Zakonom o proceni uticaja na ivotnu sredinu i Pravilnikom o sadrini zahteva o potrebi procene uticaja i sadrini zahteva za odreivanje obima i sadraja studije o proceni uticaja na ivotnu sredinu.

Zahtev o potrebi procene uticaja treba da sadri28: 1) podatke o nosiocu projekta; 2) opis lokacije; 3) opis karakteristika projekta; 4) prikaz glavnih alternativa koje su razmatrane; 5) opis inilaca ivotne sredine koji mogu biti izloeni uticaju; 6) opis moguih znaajnih tetnih uticaja projekta na ivotnu sredinu; 7) opis mera predvienih u cilju spreavanja, smanjenja i otklanjanja znaajnih tetnih uticaja; 8) druge podatke i informacije na zahtev nadlenog organa. Uz ovaj zahtev potrebno je podneti sledeu dokumentaciju: 1) Informacija o lokaciji ili potvreni Urbanistiki projekat (ne stariji od godinu dana); 2) idejno reenje ili idejni projekat, odnosno izvod iz idejnog projekta; 3) grafiki prikaz mikro i makro lokacije; 4) uslovi i saglasnosti drugih nadlenih organa i organizacija pribavljeni u skladu sa posebnim zakonom; 5) dokaz o uplati republike administrativne takse; 6) druge dokaze na zahtev nadlenog organa. Nadleni organ, u daljem roku od 10 dana odluuje o zahtevu. Ako je odlueno da je procena uticaja potrebna za razmatranu elektranu preko 1 MW, u istoj Odluci se moe odrediti i obim i sadraj studije o proceni uticaja.Ako se utvrdi da procena uticaja nije potrebna, nadleni organ u Odluci moe utvrditi minimalne uslove zatite ivotne sredine. Odluka se dostavlja nosiocu projekta, zainteresovanim organima i javnosti u roku od 3 dana od dana donoenja odluke. Nosilac projekta i zainteresovana javnost mogu izjaviti albu, a nadleni drugostepeni organ odluku donosi u roku od 30 dana od dana prijema albe. Ako je doneta Odluka po zahtevu o proceni uticaja kojom je odlueno da je procena uticaja potrebna i ukoliko u istoj Odluci nadleni organ nije odredio obim i sadraj studije o proceni uticaja, nosilac projekta mora nadlenom organu podneti Zahtev za odreivanje obima i sadraja studije o proceni uticaja i to na propisanom obrascu. Navedeni zahtev sadri: 1) podatke o nosiocu projekta; 1a) opis lokacije; 2) opis projekta; 3) prikaz glavnih alternativa koje su razmatrane; 4) opis inilaca ivotne sredine koji mogu biti izloeni uticaju; 5) opis moguih znaajnih tetnih uticaja; 6) opis mera predvienih u cilju spreavanja, smanjenja, i otklanjanja znaajnih tetnih uticaja; 7) netehniki rezime podataka od 2) do 6); 8) podatke o moguim tekoama na koje je naiao nosilac projekta u prikupljanju podataka i dokumentacije; 9) druge podatke i informacije na zahtev nadlenog organa. Uz navedeni zahtev se mora priloiti sledea dokumentacija: 1) izvod iz urbanistikog plana ili potvreni urbanistiki projekat, odnosno akt o urbanistikim uslovima koji nije stariji od godinu dana; 2) idejni projekat, odnosno izvod iz idejnog projekta; 3) grafiki prikaz makro i mikro lokacije; 4) uslovi i saglasnosti drugih nadlenih organa i organizacija pribavljenih u skladu sa posebnim zakonom; 5) dokaz o uplati republike administrativne takse i 6) drugi dokazi na zahtev nadlenog organa. Nadleni organ o podnesenom zahtevu, a u roku od 10 dana obavetava zainteresovanu javnost. Zainteresovani moraju podneti svoje miljenje u roku od 15 dana od dana prijema obavetenja. Nadleni organ u roku od 10 dana donosi odluku o obimu i sadraju studije o proceni uticaja. Odluka se dostavlja nosiocu projekta i zainteresovanoj javnosti u roku od 3 dana. Nosilac projekta i zainteresovana javnost mogu izjaviti albu, a nadleni drugostepeni organ odluku donosi u roku od 30 dana od dana prijema albe.

Detaljnija procedura za izradu Studije o proceni uticaja solarne elektrane na ivotnu sredinu regulisana je Zakonom o proceni uticaja na ivotnu sredinu i podzakonskim aktima ovog zakona. Ovim zakonom je utvreno da je konkretna studija o proceni uticaja elektrane na ivotnu sredinu sastavni deo dokumentacije koja se prilae uz zahtev za izdavanje graevinske dozvole ili uz prijavu poetka izvoenja projekta (izgradnja, izvoenje radova, promena tehnologije, promena delatnosti i druge aktivnosti). Studija o proceni uticaja obavezno sadri: 1) podatke o nosiocu projekta; 2) opis lokacije na kojoj se planira realizacija projekta; 3) opis projekta; 4) prikaz razmatranih glavnih alternativa projekta; 5) prikaz stanja ivotne sredine na lokacijii blioj okolini (mikro i makro lokacija); 6) opis moguih znaajnih uticaja projektana ivotnu sredinu; 7) procenu uticaja na ivotnu sredinu u sluaju udesa; 8) opis mera predvienih u cilju spreavanja, smanjenja, i mogueg otklanjanja svakog znaajnijeg tetnog uticaja na ivotnu sredinu; 9) program praenja uticaja na ivotnu sredinu; 10) netehniki krai prikaz podataka navedenih od 2) do 9); 11) podaci o tehnikim nedostacima ili nepostojanju odgovarajuih strunih znanja i vetina ili nemogunosti da se pribave odgovarajui podaci. Uz studiju se prilau i pribavljeni uslovi i saglasnosti drugih nadlenih organa i organizacija.Studija sadri i osnovne podatke o licima koja su uestvovala u izradi, o odgovornom licu, datumu izrade, potpis i peat odgovornog lica, kao i peat ovlaene organizacije koja je izradila studiju, a registrovana je za izradu ovakve vrste dokumentacije u Agenciji za privredne registre. Najkasnije u roku od godinu dana od dana prijema konane odluke o obimu i sadraju studije o proceni uticaja, nosilac projekta je duan da ponese Zahtev za davanje saglasnosti na studiju o proceni uticaja. Uz zahtev se podnosi studija o proceni uticaja (tri primerka u papirnom i jedan u elektronskom obliku) i odluka nadlenog organa iz prethodne faze postupka. Javni organ obezbeuje javni uvid, prezentaciju i javnu raspravu o studiji, a o njihovom vremenu i mestu obavetava zainteresovane u roku od 7 dana. Javna rasprava se moe sprovesti najmanje 20 dana od dana obavetavanja. Nadleni organ u roku od 10 dana od dana prijema zahteva za dobijanje saglasnosti obrazuje Tehniku komisiju za ocenu studije o proceni uticaja i u roku od 3 dana posle njenog obrazovanja, komisiji se dostavlja studija na ocenu. Po zavrenom javnom uvidu, nadleni organ u roku od 3 dana dostavlja komisiji Izvetaj sa pregledom miljenja zainteresovanih strana. Na predlog Tehnike komisije, nadleni organ moe zahtevati od nosioca projekta da u odreenom roku izvri izmene i dopune. Tehnika komisija duna je da izvetaj sa ocenom Studije o proceni uticaja i predlogom odluke dostavi nadlenom organu u roku od 30 dana od dana prijema dokumentacije od nadlenog organa. O odluci o davanju saglasnosti na ovu studiju ili o odbijanju zahteva za davanje saglasnosti na studiju o proceni uticaja, nadleni organ je duan da u roku od 10 dana od dana prijema Izvetaja od Tehnike komisije obavesti zainteresovane strane, posebno o: 1) sadr ini odluke; 2) glavnim razlozima na kojima se odluka zasniva; 3) najvanijim merama koje je nosilac projekta duan da preduzima u cilju spreavanja, smanjenja ili otklanjanja tetnih uticaja. Protiv navedene odluke (nezadovoljni) nosilac projekta i zainteresovana javnost mogu pokrenuti upravni spor.

Zakonom o proceni uticaja na ivotnu sredinu ureen je i postupak auriranja Studije o proceni uticaja na ivotnu sredinu zbog proteka vremena. Potrebno je ukazati da je vanost Odluke o saglasnosti na Studiju o proceni uticaja dve godine, u kom roku nosilac projekta je duan da otpone sa izgradnjom elektrane. Po isteku ovog roka, nadleni organ, moe doneti odluku o izradi nove Studije o proceni uticaja ili auriranju postojee. Ova odluka se donosi n a osnovu zahteva nosioca projekta. Ista odluka se donosi i u sluaju da nosilac projekta mora da odstupi od dokumentacije na osnovu koje je izraena studija o proceni uticaja elektrane na biomasu/ biogas na ivotnu sredinu. U poslednjem sluaju zahtev za izdavanje odobrenja na auriranu Studiju o proceni uticaja podnosi se pre podnoenja zahteva za izdavanje graevinske dozvole. Zakonom o zatiti ivotne sredine, utvreno je da Ministarstvo nadleno za ivotnu sredinu daje prethodnu saglasnost na odobrenje za korienje prirodnih resursa ili dobara. Ovom saglasnou se utvruje ispunjenost uslova i mera odrivog korienja prirodnih resursa, odnosno dobara (vazduh, voda, zemljite, ume, geoloki resursi, biljni i ivotinjski svet) i zatite ivotne sredine u toku i posle prestanka obavljanja aktivnosti.

3.9 Tehnika dokumentacija

Izgradnja objekata vri se na osnovu graevinske dozvole, a prema tehnikoj dokumentaciji za izgradnju objekta. Tehnika dokumentacijaje skup projekata koji se izrauju radi: utvrivanja koncepcije objekta, razrade uslova, naina izgradnje objekta i za potrebe odravanja objekta. Tehnika dokumentacija se izrauje na osnovu Lokacijske dozvole, koja sadri sve uslove i podatke potrebne za izradu tehnike dokumentacije. Uz zahtev za izdavanje graevinske dozvole za izgradnju elektrane do 1 MW, ne prilae se energetska dozvola. Tehniku dokumentaciju za izgradnju objekta, po Zakonu o planiranju i izgradnji ine: 1) generalni projekat; 2) idejni projekat; 3) glavni projekat i 4) izvoaki projekat. Projekat izvedenog objekta spada u tehniku dokumentaciju koja se izrauje nakon izgradnje elektrane, a pre dobijanja upotrebne dozvole. Pre poetka izrade tehnike dokumentacije za graenje elektrane, za koje graevinsku dozvolu izdaje nadleno ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina, obavljaju se prethodni radovi na osnovu ijih rezultata se izrauje prethodna studija opravdanosti i studija opravdanosti. Generalni projekat sadri podatke o: 1) makrolokaciji objekta; 2) optoj dispoziciji objekta; 3) tehniko-tehnolokoj koncepciji objekta; 4) nainu obezbeenja infrastrukture; 5) moguim varijantama prostornih i tehnikih reenja sa stanovita uklapanja u prostor; 6) prirodnim uslovima; 7) proceni uticaja na ivotnu sredinu; 8) inenjersko geolokim-geotehnikim karakteristikama terena sa aspekta utvrivanja generalne koncepcije i opravdanosti izgradnje objekta; 9) istranim radovima za izradu idejnog projekta; 10) zatiti prirodnih i nepokretnih kulturnih dobara; 11) funkcionalnosti i racionalnosti reenja.

Idejnim projektom se odreuju: namena, poloaj, oblik, kapacitet, tehniko-tehnoloke i funkcionalnekarakteristike objekta, organizacioni elementi objekta i izgled objekta. Idejni projekat sadri: 1) projektni zadatak potpisan od strane investitora; 2) postojee stanje sa visinskim kotama graevinske parcele, poloajem susednih katastarskih parcela i zgrada i nazivima okolnih ulica; 3) situaciono reenje sa prikazom regulacionih i graevinskih linija; 4) nivelaciono reenje sa prikazom spoljnih dimenzija postojeih i planiranih objekata; 5) tehniki izvetaj, odnosno podatke o mikrolokaciji i funkcionalnim, konstruktivnim i oblikovnim kteristikama objekata, opis planirane infrastrukture i njenog prikljuenja na spoljnu mreu, procenu investicionih ulaganja, kao i druge elemente u zavisnosti od vrste objekta; 6) potpis i overu odgovornog projektanta; 7) saglasnost investitora na idejni projekat. U zavisnosti da li se radi o objektu visokogradnje ili niskogradnje, idejni projekat sadri i jo neke elemente. Situaciono reenje, koje je neophodni elemenat Idejnog projekta, u zavisnosti od vrste objekta, sadri: 1) duine pojedinih strana graevinske parcele; 2) visinske kote postojeeg zemljita i nivelacije; 3) regulacione i graevinske linije sa prikazom postojeih i planiranih objekata sa spoljnim merama, spratnost, planiranog objekta sa prikazom zavrne etae ili krovne konstrukcije sa nagibima ravni; 4) poloaj i brojeve susednih katastarskih parcela i zgrada, kao i naziv ulice. Generalni projekat i idejni projekat, prethodna studija opravdanosti i studija opravdanosti podleu reviziji (strunoj kontroli) komisije koju obrazuje ministar nadlean za poslove graevinarstva (u daljem tekstu: reviziona komisija). Reviziona komisija dostavlja investitoru izvetaj sa merama koje se obavezno primenjuju pri izradi glavnog projekta. Rok za dostavljanje izvetaja ne moe biti dui od 60 dana, od dana podnoenja urednog zahteva. Trokove revizije projekta snosi investitor. Glavnim projektomse utvruju graevinsko-tehnike, tehnoloke i eksploatacione karakteristike objekta sa opremom i instalacijama, tehniko-tehnoloka i organizaciona reenja za gradnju objekta, investiciona vrednost objekta i uslovi odravanja objekta. Pored Zakonom o planiranju i izgradnji striktno propisanih elemenata Glavnog projekta, ovaj projekat sadri i izjavu odgovornog projektanta i vrioca tehnike kontrole, kojom se potvruje da je glavni projekat uraen u skladu sa lokacijskom dozvolom i pravilima struke. Investitor je duan da pribavi saglasnost na Glavni projekat od organa, odnosno organizacija za prikljuenje objekta na infrastrukturu kada je to propisano posebnim zakonom. Glavni projekat se izrauje za potrebe pribavljanja graevinske dozvole i graenja objekta. Glavni projekat sadri naroito: 1) situaciono reenje; 2) detaljne inenjerskogeoloke geotehnike uslove izgradnje objekta: 3) geodetske podloge; 4) podatke o funkcionalnim, konstruktivnim i oblikovnim karakteristikama objekta; 5) razradu tehniko-tehnolokih karakteristika objekta sa opremom i instalacijama; 6) proraun graevinskih konstrukcija, stabilnosti i sigurnosti objekta; 7) reenje temeljenja objekta; 8) podatke potrebnih geodetskih radova u toku izgradnje; 9) tehniko reenje infrastrukture sa nainom prikljuenja i ureenja slobodnih povrina; 10) uslove zatite objekta i susednih objekata; 11) tehnikotehnoloka i organizaciona reenja za izgradnju objekta; 12) razradu mera za spreavanje ili smanjenje negativnih uticaja na ivotnu sredinu kroz odgovarajui tehnoloki proces; 13) trokove

izgradnje i odravanja objekta; 14) druge projekte, elaborate i podatke zavisno od namene objekta. Izvoaki projekatsadri razradu svih neophodnih detalja za graenje objekta prema glavnomprojektu. Ovaj projekat se izrauje za potrebe izvoenja radova na gra enju, ako Glavni projekat ne sadri razradu detalja potrebnih za izvoenje radova. Projekat izvedenog objektaje glavni projekat sa izmenama nastalim u toku graenja objekta, i izrauje se za potrebe pribavljanja upotrebne dozvole, korienja i odravanja objekta. Ukoliko u toku graenja objekta nije uinjeno odstupanje od Glavnog projekta, investitor, lice koje je vrilo struni nadzor i izvoa radova potvruju i overavaju na glavnom projektu da je izvedeno stanje jednako projektovanom stanju. Pored ostalog mogu se izraditi prethodna studija opravdanosti34 i studija opravdanosti. Prethodna studija opravdanosti sadri Generalni projekat.Studija opravdanosti sadri Idejni projekat. Tehniku dokumentaciju za izgradnju objekata moe da izrauje privredno drutvo, drugo pravno lice, odnosno preduzetnik koji su upisani u odgovarajui registar za izradu tehnike dokumentacije. Tehniku dokumentaciju za izgradnju objekata za koje graevinsku dozvolu izdaje Ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina moe da izrauje privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice koje je upisano u odgovarajui registar za izradu tehnike dokumentacije za tu vrstu objekata i koje ima zaposlena lica sa licencom za odgovornog projektanta koja imaju odgovarajue strune rezultate u izradi tehnike dokumentacije za tu vrstu i namenu objekata, odnosno koje poseduje licencu za izradu tehnike dokumentacije za graenje objekata za koje odobrenje za izgradnju izdaje ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina. Zakon o planiranju i izgradnji ukazuje da se po dobijanju Lokacijske dozvole moe raditi Glavni projekat. Glavni projekat predstavlja detaljnu razradu tehnikog reenja koje je dobijeno u prethodnoj fazi projektovanja (generalnom ili idejnom projektu, koji se rade samo za objekte iz lana 133. st. 2. Zakona o planiranju i izgradnji), a na bazi detaljnih istranih radova, i uslova definisanih u lokacijskoj dozvoli. Generalni projekat se radi kada nema plana detaljne regulacije, a kada plan postoji onda seizrauje Studija opravdanosti i idejni projekat. Investitor je duan da pribavi saglasnost na glavni projekat od organa odnosno organizacija, kada je to predvieno uslovima sadranim u Lokacijskoj dozvoli. Glavni projekat podlee tehnikoj kontroli. Tehnika kontrola, obuhvata naroito proveru: usklaenosti sa svim uslovima i pravilima sadranim u lokacijskoj dozvoli, zakonom i drugim propisima, tehnikim normativima, standardima i normama kvaliteta, kao i meusobne usklaenosti svih delova tehnike dokumentacije; usklaenosti projekta sa rezultatima prethodnih istraivanja (prethodni radovi); ocenu odgovarajuih podloga za temeljenje objekata; proveru ispravnosti i tanosti tehniko-tehnolokih reenja objekta i reenja graenja objekata; stabilnosti i bezbednosti; racionalnosti projektovanih materijala; uticaja na ivotnu sredinu i susedne objekte.

Tehnikom kontrolom proverava se i da li glavni projekat sadri sve propisane dozvole i saglasnosti koje izdaju nadleni organi i organizacije, kao i propisane sastavne delove. Tehnika kontrola glavnog projekta za graenje elektrana obuhvata i proveru usklaenosti sa merama sadranim u izvetaju revizione komisije. Tehniku kontrolu Glavnog projekta moe da vri privredno drutvo, odnosno drugo pravnolice i preduzetnik koji ispunjavaju uslove za izradu tehnike dokumentacije propisane zakonom i koje odredi i finansira investitor. Tehniku kontrolu glavnog projekta za izgradnju objekata (za koje graevinsku dozvolu izdajeMinistarstvo, odnosno autonomna pokrajina) moe da vri privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice koje je upisano u odgovarajui registar za izradu tehnike dokumentacije za tu vrstu objekata i koje ima zaposlena lica sa licencom za odgovornog projektanta koja imaju odgovarajue strune rezultate u izradi tehnike dokumentacije za tu vrstu i namenu objekata, odnosno koje poseduje licencu za izradu tehnike dokumentacije za gra enje objekata (za koje graevinsku dozvolu izdaje ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina), kao i koje ispunjava uslove za izradu tehnike dokumentacije za tu vrstu objekta. O izvrenoj tehnikoj kontroli sainjava se izvetaj koji potpisuje odgovorni projektant zaposlen u subjektu koje je izvrilo tehniku kontrolu, a ispravnost glavnog projekta se potvruje na samom projektu. Tehnika kontrola glavnog projekta za graenje objekata, za koje graevinsku dozvolu izdaje nadleno ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina, obuhvata i proveru usklaenosti sa merama sadranim u izvetaju revizione komisije.

3.10 Graevinska dozvola

Po izvrenoj tehnikoj kontroli glavnog projekta i pozitivnom izvetaju o izvrenoj tehnikoj kontroli, odnosno potvrivanju ispravnosti na samom projektu, podnosi se Zahtev za izdavanje graevinske dozvole. Zahtev za izdavanje graevinske dozvole za izgradnju elektrane, podnosi se ministarstvu nadlenom za poslove graenja. Ukoliko se elektrana u celini gradi na teritoriji autonomne pokrajine, zahtev za izdavanje graevinske dozvole se podnosi nadlenom organu autonomne pokrajine. Uz zahtev za izdavanje graevinske dozvole, prilae se: 1) lokacijska dozvola; 2) idejni ili glavni projekat u tri primerka; 3) dokaz o pravu svojine, odnosno pravu zakupa na graevinskom zemljitu, odnosno drugi dokaz o reenim imovinskopravnim odnosima; 4) dokaz o ureivanju odnosa u pogledu plaanja naknade za ureivanje graevinskog zemljita; 5) dokaz o uplati administrativne takse; 6) energetska dozvola (ako je snaga elektrane vea od 1 MW). Uz zahtev za izdavanje graevinske dozvole podnosi se i izvetaj revizione komisije. Graevinska dozvola se izdaje u roku od 8 dana od dana podnoenja urednog zahteva. Graevinska dozvola se izdaje u obliku reenja.Sastavni deo ovog reenja je Glavni projekat.

Graevinska dozvola sadri naroito podatke o: 1) investitoru; 2) objektu ije se graenje dozvoljava (sa podacima o gabaritu, kapacitetima, povrini, predraunskoj vrednosti); 3) katastarskoj parceli na kojoj se objekat gradi; 4) postojeem objektu koji se rui ili rekonstruie radi graenja; 5) roku vaenja graevinske dozvole i roku zavretka graenja, 6) dokumentaciji na osnovu koje se izdaje. Ako nadleni organ po prijemu zahteva utvrdi da projekat nije uraen u skladu sa pravilima graenja sadranim u lokacijskoj dozvoli, obavestie investitora u roku od 8 dana i naloiti mu da u roku od 30 dana uskladi projekat. Ukoliko investitor to ne uradi u predvienom roku, zahtev se odbija. Protiv reenja o graevinskoj dozvoli, koje donosi nadleno ministarstvo, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine, ne moe se izjaviti alba, ali se tubom moe pokrenuti upravni spor. Graevinska dozvola prestaje da vai ako se ne otpone sa graenjem objekta u roku od dve godine od dana pravnosnanosti reenja. U lanu 144.Zakona o planiranju i izgradnji propisani su sluajevi kada nije potrebno pribaviti graevinsku dozvolu za postavljanje solarnih kolektora.

3.11 Graenje objekta

Graenju objekta se moe pristupiti na osnovu pravnosnanog reenja o graevinskoj dozvoli i prijavi radova iz lana 148. Zakona o planiranju i izgradnji. Investitor je duan da organu koji je izdao graevinsku dozvolu i nadlenom graevinskom inspektoru, prijavi poetak graenja objekta, 8 dana pre poetka izvoenja radova. Ako je graevinsku dozvolu izdalo Ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina, prijava se podnosi i graevinskoj inspekciji na ijoj teritoriji se nalazi objekat za koji se podnosi prijava poetka izvoenja radova. Prijava sadri datum poetka i rok zavretka graenja, odnosno izvoenja radova. Pre poetka graenja investitor obezbeuje: obeleavanje graevinske parcele, regulacionih, nivelacionih i graevinskih linija, u skladu sa propisima kojima je ureeno izvoenje geodetskih radova; obeleavanje gradilita odgovarajuom tablom, koja sadri: podatke o objektu koji se gradi, investitoru, odgovornom projektantu, broj graevinske dozvole, izvoau radova, poetku graenja i roku zavretka izgradnje. Graenje objekata, odnosno izvoenje radova moe da vri privredno, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik, koji su upisani u odgovarajui registar za graenje objekata, odnosno za izvoenje radova (u daljem tekstu: izvoa radova).

Graenje objekta, odnosno izvoenje radova na objektima iz lana 133. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, moe da vri privredno drutvo, odnosno drugo pravno lice koje je upisano u odgovarajui registar za graenje te vrste objekata, odnosno za izvoenje te vrste radova, koje ima zaposlena lica sa licencom za odgovornog izvoaa radova i odgovarajue strune rezultate (izgradilo je ili uestvovalo u graenju te vrste i namene objekata, odnosno te vrste radova). Obaveze izvoaa radova su da: 1) pre poetka radova potpie Glavni projekat, 2) reenjem odredi odgovornog izvoaa radova na gradilitu, 3) odgovornom izvoau radova obezbedi Ugovor o graenju i dokumentaciju na osnovu koje se gradi objekat, 4) obezbedi preventivne mere za bezbedan i zdrav rad u skladu sa zakonom. Odgovorni izvoa radova duan je da izvodi radove prema dokumentaciji na osnovu koje je izdata graevinska dozvola, organizuje gradilite na nain kojim e obezbediti pristup lokaciji, obezbeuje sigurnost objekta i lica na gradilitu i okoline, obezbeuje dokaz o kvalitetu izvrenih radova, vodi graevinski dnevnik, graevinsku knjigu i obezbeuje knjigu inspekcije, obezbeuje objekte i okolinu u sluaju prekida radova. Na gradilitu je potrebno da se stalno nalazi ugovor o graenju, Reenje o odreivanju odgovornog izvoaa radova na gradilitu i glavni projekat, tj. dokumentacija na osnovu koje se projekat gradi. Investitor obezbeuje struni nadzor u toku graenja objekta, odnosno izvoenja radova za koje je izdata graevinska dozvola. Struni nadzor moe da vri lice koje ispunjava uslove propisane Zakonom o planiranju i izgradnji za odgovornog projektanta ili odgovornog iz voaa radova. U vrenju strunog nadzora na objektu ne mogu da uestvuju lica koja su zaposlena u privrednom drutvu, odnosno drugom pravnom licu ili preduzetnikoj radnji koje je izvoa radova na tom objektu, lica koja vre inspekcijski nadzor, kao i lica koja rade na poslovima izdavanja graevinske dozvole u organu nadlenom za izdavanje graevinske dozvole.

3.12 Tehniki pregled objekta i upotrebna dozvola

Podobnost objekta za upotrebu utvruje se tehnikim pregledom.Tehniki pregled objekta vri se po zavretku izgradnje objekta, a u roku od 30 dana od dana podnoenja Zahteva za izvrenje tehnikog pregleda objekta ministarstvu nadlenom za poslove graevinarstva, odnosno jedinici lokalne samouprave (u zavisnosti nadlenog organa koji je izdao graevinsku dozvolu). Ovaj pregled objekata vri komisija koju obrazuje nadleni organ, ili drugo pravno lice kome se poveri vrenje tih poslova i koje je upisano u odgovarajui registar za obavljanje tih poslova. Rad Komisije plaa investitor.Komisija izdaje Izvetaj/Nalaz komisije za tehniki pregled. U vrenju tehnikog pregleda, za objekte za koje je raena studija uticaja na ivotnu sredinu, mora da uestvuje lice koje je struno iz oblasti koja je predmet studija, a koje ima steeno visok o obrazovanje odgovarajue struke, odnosno smera, na studijama drugog stepena diplomske akademske studije - master, specijalistike akademske studije, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje pet godina.39 Trokove tehnikog pregleda snosi investitor. O tehnikom pregledu vodi se zapisnik, koji potpisuju lanovi komisije.

Ako se, radi utvrivanja podobnosti objekta za upotrebu, moraju vriti prethodna ispitivanja i provera instalacija, ureaja, postrojenja, stabilnosti ili bezbednosti objekta, ureaja i postrojenja za zatitu ivotne sredine, ureaja za zatitu od poara ili druga ispitivanja, ili ako je to predvieno tehnikom dokumentacijom, komisija za tehniki pregled, odnosno subjekt kome je povereno vrenje tehnikog pregleda moe da predloi nadlenom organu da odobri putanje objekta u probni rad, pod uslovom da utvrdi da su za to ispunjeni uslovi. Reenjem o odobravanju putanja objekta u probni rad utvruje se vreme trajanja probnog rada, koje ne moe biti due od jedne godine, kao i obaveza investitora da prati rezultate probnog rada i da po isteku probnog rada nadlenom organu dostavi podatke o njegovim rezultatima. Komisija za tehniki pregled, odnosno subjekt kome je povereno vrenje tehnikog pregleda, u toku probnog rada objekta proverava ispunjenost uslova za izdavanje upotrebne dozvole i po isteku roka probnog rada svoj izvetaj dostavlja organu nadlenom za izdavanje upotrebne dozvole. Objekat se moe koristiti po prethodno pribavljenoj upotrebnoj dozvoli. Organ nadlean za izdavanje upotrebne dozvole je organ nadlean za izdavanje graevinske dozvole. Upotrebna dozvola izdaje se kad se utvrdi da je objekat, odnosno deo objekta koji se moesamostalno koristiti, podoban za upotrebu. Upotrebna dozvola se izdaje u roku od sedam dana od dana prijema nalaza komisije kojim je utvreno da je objekat podoban za upotrebu. Upotrebna dozvola sadri i garantni rok za objekat i pojedine vrste radova utvrene posebnimpropisom. Postupak za dobijanje upotrebne dozvole je dvostepen. alba se moe uloiti u roku od 15dana od dana dostavljanja reenja, Ministarstvu nadlenom za poslove graenja, odnosno autonomnoj pokrajini, ako se objekat gradi na teritoriji autonomne pokrajine. Na reenje o upotrebnoj dozvoli, kada je donosilac reenja ministarstvo nadleno za poslove graevinarstva, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine, ne moe se izjaviti alba, ali semoe pokrenuti upravni spor u roku od 30 dana od dana dostavljanja.

3.12 Licenca
Licenca je dozvola za obavljanje energetske delatnosti koju izdaje Agencija za energetiku Republike Srbije. Licenca je administrativni akt o ispunjenosti uslova propisanih Zakonom o energetici i Pravilnikom o uslovima u pogledu strunog kadra i nainu izdavanja i oduzimanja licence za obavljanje energetskih delatnosti. To je za solarne elektrane jedini pravni akt kojim se stie pravo na obavljanje energetske delatnosti. Licenca se izdaje energetskom subjektu za energetski objekat (elektranu) za koji je izdata upotrebna dozvola. U Pravilniku o uslovima u pogledu strunog kadra i nainu izdavanja i oduzimanja licence za obavljanje energetskih delatnosti definisan je zahtev za izdavanje licence za obavljanje energetske delatnosti za proizvodnju elektrine energije.Postoji poseban obrazac za podnoenje zahteva za izdavanje licence. Uslovi za dobijanje licence su: 1) da je podnosilac zahteva registrovan za obavljanje energetske delatnosti za koju se izdaje licenca; 2) da je za energetski objekat izdata upotrebna dozvola; 3) da energetski objekti i ostali ureaji, instalacije ili postrojenja neophodni za obavljanje energetske delatnosti ispunjavaju uslove i zahteve utvrene tehnikim propisima, propisima o energetskoj efikasnosti, propisima o zatiti od poara i eksplozija, kao i propisima o zatiti ivotne sredine; 4) da podnosilac zahteva ispunjava propisane uslove u pogledu strunog kadra za obavljanje poslova tehnikog rukovoenja, rukovanja i odravanja energetskih objekata, odnosno uslove u pogledu broja i strune osposobljenosti zaposlenih lica za obavljanje poslova na odravanju energetskih objekata, kao i poslova rukovaoca u tim objektima; 5) da podnosilac zahteva raspolae finansijskim sredstvima koja su neophodna za obavljanje energetske delatnosti; 6) da direktor, odnosno lanovi organa upravljanja nisu bili pravnosnano osueni za krivina dela u vezi sa obavljanjem privredne delatnosti; 7) da podnosiocu zahteva nije izreena mera zabrane obavljanja delatnosti ili ako su prestale pravne posledice izreene mere; 8) da podnosilac zahteva poseduje dokaz o pravnom osnovu za korienje energetskog objekta u kojem se obavlja energetska delatnost; 9) da nad podnosiocem zahteva nije pokrenut postupak steaja ili likvidacije. Licenca za proizvodnju elektrine energije izdaje se na period od 30 godina. Prilikom izdavanja licence plaa se odreena taksa Agenciji. Za posedovanje licence Agenciji se godinje plaa odreena naknada. U sluaju da nosilac licence prestane da ispunjava propisane uslove za dobijanje licence, ili da ne ispunjava bilo koje druge propise vezane za obavljanje energetske delatnosti, licenca mu se moe privremeno ili stalno oduzeti. Licenca nije potrebna za proizvodnju elektrine energije iskljuivo za sopstvene potrebe, kao ni za proizvodnju elektrine energije u elektranama do 1 MW.

4. Prikljuenje elektrane na elektroenergetsku mreu

Nakon dobijanja upotrebne dozvole neophodno je izvriti prikljuenje elektrane na elektroenergetsku mreu. Objekat proizvoaa elektrine energije prikljuuje se na prenosni, odnosno distributivni elektroenergetski sistem pod uslovima i na nain propisan Zakonom o energetici, Uredbom o uslovima isporuke elektrine energije i Pravilima o radu prenosnog, odnosno distributivnog elektroenergetskog sistema, a u skladu sa standardima i tehnikim propisima koji se odnose na uslove prikljuenja i korienja elektroenergetskih objekata, ureaja i postrojenja. Objekat poizvoaa elektrine energije (elektrana) prikljuuje se na prenosni ili distributivni sistem na osnovu odobrenja za prikljuenje nadlenog operatora sistema. Odobrenje za prikljuenje izdaje se reenjem u upravnom postupku, na zahtev pravnog ili fizikog lica iji se objekat prikljuuje. Reenjem se, izmeu ostalog, utvruju uslovi koje je podnosilac zahteva, proizvoa elektrine energije, duan da ispuni da bi proizvodni objekat bio prikljuen na sistem. Trokovi prikljuenja obuhvataju i trokove nabavke mernih ureaja i snosi ih podnosilac zahteva za prikljuenje. Visinu trokova utvruje operator prenosnog, odnosno transportnog i distributivnog sistemau skladu sa Metodologijom za utvrivanje trokova prikljuenja koju donosi Agencija za energetiku. Metodologijom su utvreni nain i blii kriterijumi za obraun trokova prikljuka, a u zavisnos- ti od odobrene instalisane snage, mesta prikljuka, potrebe za izvoenjem radova ili potrebe za ugraivanjem neophodne opreme i drugih objektivnih kriterijuma. Operator sistema, je, na osnovu Metodologije, doneo sopstveni akt o visini trokova prikljuenja,koji dostavlja Agenciji pre poetka primene i on mora biti usklaen sa navedenom metodologijom. Postupak poinje podnoenjem Zahteva za izdavanje odobrenja za prikljuenje koji se podnosi energetskom subjektu za prenos, odnosno distribuciju elektrine energije na iji sistem se prikljuuje objekat proizvoaa. Uz ovaj zahtev podnose se podaci o: 1) vlasniku objekta, odnosno nosiocu pravakorienja objekta (za fiziko lice: lino ime i prebivalite, JMBG, a za pravno lice odnosno preduzetnika: poslovno ime odnosno naziv, sedite, PIB, matini broj, raun i odgovorno lice); 2) objektu za ije se prikljuenje trai izdavanje odobrenja za prikljuenje (adresa, vrsta, lokacija objekta i namena objekta); 3) vremenu kad se predvia prikljuenje objekta. Takoe se podnose i podaci o: 1) ukupnoj instalisanoj snazi objekta, broju i snazi generatorskih jedinica, generatorski napon i blok transformator; 2) oekivanoj godinjoj i mesenoj proizvodnji; 3) ureajima za zatitu i merenje; 4) energetska dozvola i licenca za obavljanje delatnosti proizvodnje elektrine energije, za objekte snage vee od 1 MW, (iz ovog proizilazi da se prvo pribavlja licenca za obavljanje delatnosti, pa tek onda se prikljuuje energetski objekat na mreu).

Pored navedenog, za izgraene objekte se podnose i graevinska dozvola, kao i dokaz o pravusvojine na objektu ili pravu korienja objekta. Energetski subjekt za prenos odnosno distribuciju elektrine energije, kome je podnet zahtev za prikljuenje, duan je da u roku od 60 dana, od dana prijema pismenog zahteva, odlui o zahtevu za izdavanje odobrenja za prikljuenje elektrane na elektroenergetsku mreu. Nadleni energetski subjekt e izdati pozitivno reenje, ukoliko su ispunjeni svi uslovi, a na osnovu tehnikog izvetaja, obrauna trokova prikljuka i drugih raspoloivih dokumenata. Reenje o odobrenju za prikljuenje objekta na prenosni ili distributivni sistem sadri naroito: 1) mesto prikljuenja na sistem; 2) nain i tehnike uslove prikljuenja; 3) odobrenu snagu, odnosno kapacitet; 4) mesto i nain merenja energije; 5) rok za prikljuenje i 6) trokove prikljuenja. Rok vanosti Reenja o odobrenju prikljuenja je najdue dve godine od dana njegovog donoenja. Na zahtev podnosioca rok vaenja ovog Reenja moe se produiti. Zahtev za produenje roka podnosi se najkasnije 30 dana pre isteka roka utvrenog istim Reenjem. Protiv Reenja o odobrenju prikljuenja moe se podneti alba Agenciji za energetiku Republike Srbije u roku od 15 dana od dana dostavljanja Reenja. Odluka Agencije po albi je konana i protiv nje se moe pokrenuti upravni spor. Energetski subjekt na iji sistem se prikljuuje objekat proizvoaa energije odobrie prikljuenje ako utvrdi da ureaji i instalacije objekta koji se prikljuuje ispunjavaju uslove propisane zakonima, tehnikim i drugim propisima kojima se ureuju uslovi i nain eksploatacije tih objekata. Operator sistema je duan da prikljui objekat proizvoaa elektrine energije na prenosni, odnosno distributivni sistem u roku od 15 dana od dana ispunjenja sledeih uslova: 1) uslova iz odobrenja za prikljuenje; 2) da je za objekat pribavljena upotrebna dozvola ili da ureaji I instalacije objekta proizvoaa ispunjavaju tehnike i druge propisane uslove; 3) da je za mesto primopredaje ureena balansna odgovornost i pristup sistemu. Objekat koji se gradi, odnosno ije je graenje zavreno bez graevinske dozvole, ne moe biti prikljuen na elektroenergetsku mreu. Zabranjeno je: prikljuivanje objekata na sistem bez odobrenja za prikljuenje, samovlasno prikljuivanje objekata, ureaja ili instalacija na prenosni, transportni ili distributivni sistem, kao i putanje u pogon istih.

5.

Opti ciljevi

5.1

Stablo ciljeva

CILJEVI
Korienje obnovljivih izvora energije Redukovanje trokova

OIE subesplatni Predvidivi OIE su neiscrpni Njihovim korienje se poveava energetska Stvara se zdrava konkurencija nezavisnost zemalja na tritu energetikekoji zagauju Njihovim korienjem se kreira novi sektor za poslovanje i nova radna mesta.dakle dostupni su svim Smanjuje se potreba za energentima do 4. godine OIE su isti, bez zagadjujuih supstani

Otvaranje novih radnih mesta

trokovi

Zatita ivotne sredine i iskoriavanje prirodnih resursa

Investicija otplativa za 2.

kao bitna karika stabilnog i odrivog rasta drave Veina OIE ima svugde, zemljama.

5.2

Stablo problema

PROBLEMI
Poetni trokovi Suneva energija
Visoka poetna ulaganja Mogu biti predvidljivi samo danju Vremenski uslovi Nije pogodna izgradnja postrojenja u industrijskim zonama. Proizvodi elektricitet panela se smanjuje Efikasnost solarnih

Zagaenje

sa poveanjem zagaenja.

5.3

Stablo stejkholdera

STEJKHOLDERI
Korisnici
DomainstvaOptina Dravne ustanoveGrad

Lokalna samouprava Zaposleni Partneri

Pravnici

Banka Ekonomisti EPS

Raunovoe

Zavod za urbanizam Arhitekte Direkcija za izgradnju Ministarstvo za energetiku Evropska komisija za razvoj

projekta energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije

5.4

Matrica logikog okvira

Logika Indikatoriuspeha Izvori i Pretpostavke intervencije sredstvaprovere i rizici Opti cilj Specifian cilj
Poveanje korienja obnovljivih izvora energije Izgradnja: Solarni paneli na teritoriji grada Nia kojima se omoguava transformacija solarne u elektrinu energiju Vei broj korisnika solarne energije (poveanje za 10%) Dokumentacija (broj sklopljenih ugovora)

Smanjenje elektrine energije. Manja zagaenost okoline.

Dokumentacija i ugovori iz EPS-a.

Rezultati

1)Efikasna primena solarnih panela. 2)Saradnja sa EPSom. 3)Izrada prirunika za primenu solarnih panela. 4)Obueni i edukovani kadrovi. 5)Podignuta svest o znaenju primene solarnih panela putem medija. 6)Veliki broj korisnik. 7)Uteda elektrine energije. 8)Zatita ivotne sredine.

1)Koliina proizvedene elektrine energije. 2)Poveanje prodaje elektirne energije i smanjeni trokovi. 3)Broj podeljenih prirunika. 4)Efikasno upravljanje i rukovanje. 5)Vei broj korisnika. 6)Iz godine u godinu vei broj korisnika (%). 7)Smanjeno korienje el. energije. 8)Manje stetnih materija.

1)Broj sklopljenih ugovora. 2)Ugovor o prodaji el.energije. 3)Sam prirunik. 4)Sertifikat. 5)Ugovori. 6)Dokumenti EPS-a. 7)Dokumenti EPS-a. 8)Manje stetnog ugljendioksida.

1)Podrka grada, optina, fonda za razvoj Republike Srbije. 2)Zakonska dozvola za gradnju. 3)Plan detaljne regulacije. 4)Urbanistiki plan. 5)Podrka i saradnja sa EPS-om. 1)Ljudi su zainteresovani za manje trokove. 2)EPS je zainteresovan za saradnju. 3)Dokumenta i odtampani prirunici kao i struni kadar. 4)Partneri i sve zainteresovane strane koje vre obuku i edukaciju kadrova. 5)Zainteresovanost medija. 6)Interesovanje stanovnitva. 7)Elektrine energije (manje potrebno). 8)Eko zona-zatita ivotne sredine.

Aktivnosti

SREDSTVA

TROKOVI

PREDUSLOVI

5.5 Procena rizika u projektima izrade solarnih panela

Mnogo je razloga zbog kojih se veoma mali broj projekata realizuje. Na finansijsku i tehniku odrivost projekta utie pre svega neiskustvo osnivaa projekta, tehnika pitanja, zakonodavni problemi i problemi u vezi saizdavanjem dozvola. Rizici koji utiu na implementaciju projekta mogu se javiti u vie oblika: Rizik koji se javlja pri izgradnji predstavlja rizik od oteenja imovine ili obaveze koje nastaju usled greaka pri izgradnji novih projekata. Rizik u kompaniji je rizik koji utie na odrivost projekta, primer za to su rizici povezani sa zaposlenima na visokim pozicijama, finansijskom stabilnou i tehnikim mogunostima da se realizuju planovi. Rizik po ivotnu sredinu moe nastati usled tete izazvane izgradnjom samih solarnih panela, odnosno graevine ili objekti moraju zadovoljavati standarde, takoe se i odlaganje otpada nastalog izgradnjom i viak opreme mora vriti prema propisanim standardima. Finansijski rizikje rizik od ogranienog pristupa investicijama i raspoloivim sredstvima kompanije. Trini rizik je rizik odpoveanja trokova za kljune faktore u projektu, a oni mogu biti trokovi radne snage ili solarnih modula, ili ako doe do smanjenja kamtne stope za proizvedenu elektrinu energiju. Operativni rizik je rizik od neplaniranog zatvaranja postrojenja, nedostatka sredstava, oteene opreme i kvarova solarnih komponenata. Tehnoloki rizik predstavlja zastarevanje postojeih fotonaponskih sistema i rizik da solarne komponente vremenom proizvode manje elektrine energije nego sto je planirano, ovi faktori zavise od tehnolokog razvoja. Politiki i zakonodavni rizikse odnosi na promenu dravne politike koja moe da utie na isplativost projekta, na promene u zakonu o energetici, smenu vlade, resornog ministra. Rizik od klimatskih promena i promena vremenskih prilika moe se ispoljiti u umanjenom dejstvu sunevog zraenja to bi nepovoljno uticalo na proizvodnju elektrine energije. Sabotaa, vandalizam i rizik od krae znaci da je celo ili deo postrojenja izloeno sabotai, vandalizmu ili krai, to bi uticalo da se proizvodi manje elektrine energije nego to je planirano.

Prisustvo navedenih faktora rizika utie na finansijski momenat projekta, naroito na planirani prihod i profit. Navedeni rizici mogu se prevazii uz pomo finansijskih instrumenata i osiguranja.

6. Komparativna analiza

Solarna enegija nije samo ekoloki i energetski zamajac drutva, to je i veliki pokreta naunogintelektualnog razvoja.Tako su mnoge tehnoloki razvijene drave velikiproizvoai solarnih panela i solarnih elija, tj.te vrste industrije u celini. U prvom planu izbija Nemaka, koja je utemeljiva svih standarda kako u proizvodnji, montai tako i eksploataciji i menadmentu. Na primer, stvoreni su posebni menaderi koji prate i predviaju dalje tokove solarne industrije, kretanje subvencija ili feed-in tarifa, cene opreme i potranje irom sveta. Sve je iskalkulisano, efekat iznenaenja je sveden na minimum. Sa druge strane, definisani su jako precizni standardi za inenjere, montere ali i radnike solarnih postrojenja, jer greke u ovom poslu kotaju jako skupo: Dolazi do paljenja panela, velikih poara zgrada praenih jakim pucanjem ureaja. Posledice mogu biti poraavajue i teko otklonive. Danska je ta koja je povukla prva i dala pozitivan primer u praksi kako OIE mogu da zamene tradicionalne, fosilne.Trenutno veliki procenat potronje elektrine energije u Danskoj ini struje iz vetro prakova i solarnih polja. Nemaka nema ni jednu dravnu elektroprivredu to je uinilo da ima velikih problema sa irenjem mree za obnovljive izvore (OIE). To konkretno znai da se javio problem koordinisanog razvoja elektroprivrede Nemake. Pojavio se problem da pojedini operateri mree nemaju dovoljno sredstava ili nemaju interesa za dalja ulaganja. Dijametralno suprotno, Danska je uoila to i efektivno nacionalizovala svoje dve mree 2005.godine ime je obezbeen bri razvoj elektromree a time i OIE. Pored Danske i Nemake (koja je jednim delom i izvezla znanje i tehnologiju u Kinu), pioniri u OIE su SAD, panija, Italija, Francuska, Kina, Australija (ima odline standarde i veliko iskustvo). SAD su u mnogome uile na nemakim propisima i iskustvu, njenom menamentu, i tako zapoela svoju revoluciju primene zelene energije. Inae, SAD su moda i najvei prodor uradile na polju amorfnih ili nestandardnih solarnih elija ali su zakasnile u trci sa ostatkom visoko razvijenog sveta po montai i ugradnji solarnih panela. Naravno, to je vailo za situaciju od pre nekoliko godina, ali sada su itekako ubrzali, i trae naina da to vie instaliraju iste. Zato treba pohvaliti njihove istraivako-edukativne centre, kao i sektor energetike koji su dali precizna i jasna uputstva ta jedan inenjer i monter trebaju da zadovolji kako bi se bavio ovim specifinim poslom (NREL i Rocky Mountain Institute). Danas, prema informacijama SEIA (Solar Energy Industries Association) preko 119 hiljada radinka dnevno se bavi solarima, bilo u proizvodnji bilo u montai.

Slika br.Leipzig Germany

Veliki napredak, izmeu ostalog na softverskom polju daje Austrija (PVSYST), Kanada (Retscreen), Italija, SAD, i drugi, inei da softverska industrija tih zemalja bude jo vie profitabilnija. Sa velikim respektom moramo pomenuti da su i Kinezi uinili ogroman napredak i naterali ostatak sveta da cena solarnih panela bude nekoliko puta, pa ak i desetak puta jeftinija danas u odnosu na pre deset godina. Stim, da se pojasni, da su mnoge firme iz Nemake prebacile proizvodnju u tu daleku zemlju i tako prenele znanje i iskustvo. Prema reenom vidi se da se radi o globalnoj tendenciji.Tome u prilog ide i zakljuak skupa UN o klimatskim promenama, odranog maja 2011.u Abu Dabiju, da bi do 2050. obnovljivi izvori energije, sa akcentom na sunevu i energiju vetra, mogli zadovoljavati i do 80% potreba za energentima u svetu, uz znaajno smanjenje emisije CO2 i time ublae efekte globalnog zagrevanja. Meutim, kada pogledamo nae mesto u svetu po instaliranim snagama, moemo slobodno rei da smo tek na samom poetku i da se stvari odvijaju sporo. Naime, 2009.je raspisana kvota dostupne snage od svega 5 MW do kraja 2012. koja nije, za sada, u celosti instalirana.Potom je ministarstvo raspisalo u 2013.godini 10 MW, 4 MW za solarne elektrane na objektima, 6 MW za solarne elektrane na zemlji (bie detaljnije pojanjeno), prema uredbi ministarstva vaiti do kraja 2015. godine. Izmeu ostalog, ak je i godina 2011.bila proglaena za godinu energetske efikasnosti ime je jo vie dat akcenat na OIE. Sa druge strane, ako, na primer, jedna Nemaka instalira 4-7 GW godinje (plan je da ostavari 52 GW do 2017. ili 2018. godine, dok je trenutna snaga nemakih solarnih elektrana oko 34 GW, u izvetaju moe se podrobnije videti stanje do juna 2013. godine 2013 2 BSW Solar fact sheet solar power), Italija isto nakoliko GW montira godinje, ako eka, panija takoe ne zaostaju za njima, ako nae komije Bugari imaju ve otvoreno trite i velike projekte, uz njih i Rumuni, uz preanje pomenute cifre moemo jasno videti gde je nae mesto u odnosu na razvijen svet i EU na samom poetku. Ali, ako je bar za utehu, pogleda li se stanje u okruenju, Hrvatksa, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Makednija, moemo rei da mi ne zaostajemo ve da smo na priblino istom ili neto povoljnijem poloaju. Stim da je Hrvatska ve krenula snanije i da ima prednost

u odnosu na ostale zemlje regiona. Hrvatka ima i neke pogone za montau, ali ih jaka konkurencija potiskuje. Slovenija, kao razvijena evropska zemlja, odavno je otvorila svoje trite solarima, tamo se mogu nai velike firme za distribuciju i montau. BiH imaju dobre subvencije, moda najprivlanije u okruenju, Makedonija je imala odline feed-in tarife ali su ih smanjili, kao i Hrvatkska. Time su ove dve zemlje smanjile svoju konkurentnost u regionu.Suprotno njima, Albanija je postala interesnatna investitorima, tako da su najavljeni veliki energetski projekti, u koje bi trebalo da budu uvreni i solarni. Rezimiramo li, videemo da je Srbija krenula polako ali oprezno i trezveno u primenu solarne energije, ili bar je tako bilo do sada. Vie je razloga zato se do sada ekalo, i zato su tako male snage dozvoljene. Prvi razlog koji je u mnogome stopirao investicije dminulih godina bio je nekonkurentnost srpske feed-in tarife u odnosu na zemlje Evrope. U Srbiji je bila fiksna vrednost za subvencionisanu cenu struje iz solarnih panela i to po 23 c/kWh, ne razlikujui pri tome sistema na zemlji ili na objektu. Ovo je na taj nain odbilo investitore jer su investiciono atraktivne zemlje poput Nemake, eke, Italije, panije imale daleko vee i povoljnije tarife uz dodatne povoljnosti banaka i/ili samih drava. A sve je to u sklopu plana EU da do 2020. godine ostvari cilj 20-20-20. Naime, dogovorena je obavezu da do 2020-te zarad borbe protiv klimatskih promena smanje emisije gasova sa efektom staklene bate za 20% u odnosu na 1990. godinu, da se udeo obnovljivih izvora energije u potronji povea na 20%, i da se merama energetske efikasnosti ostvare utede od 20%. Ovo je za EU veliki zalogaj jer se radi o drutvima koja su veliki potroai, gde je energija potroena po glavi stanovnika nekoliko puta vea nego u Srbiji. To su drutva kojima zbog kvaliteta ivota treba mnogo vie energije nego li u Srbiji.Prvi presek zacrtane vrednosti su bile pozicionirane za 2012-tu godinu i Evropa je urila da ih ispuni, a to je jedino mogla privlanim i povoljnijim subvencijama.Tako da su iz tih razloga, u glavnom, mnoge investicije tamo zavrile. Sa pravne take gledita, dodatno se moe objasniti razlog kanjenja ili izostanka investicija. Do 2011. godine nije bilo preciznih uslova za tarifiranjem solarne energije. Prvobitno je Zakonom o energetici iz 2004.godine bile predviene mere za stvaranje uslova za stimulisanje korienja OIE. I takav zakonski okvir je trajao do 2011. Tek sa donoenjem novog Zakona o energetici (Sl. glasnik RS, br. 57/2011, 80/2011) dato je jasno usmerenje energetike Srbije i ka OIE, pozicionirani prvi preduslovi za odreivanjem feed-in tarife i vremena trajanja obaveznog otkupa. Ovo je bio korak harmonizacije pravnog sistema Srbije sa vaeim aktima Evropske Unije vezanim za energetiku Direktivom 2009/28/EC. Nakon toga, dolo je do dodatne izmene Zakona o energetici (ispr., 93/2012 i 124/2012) kao i propisivanjem niza uredaba:Uredba o uslovima i postupku sticanja statusa povlaenog proizvoaa elektrine energije (Sl. glasnik RS, br. 8/2013), Uredba o merama podsticaja za povlaene proizvoae elektrine energije (Sl. glasnik RS, br. 8/2013), Uredba o nainu obrauna i nainu raspodele prikupljenih sredstava po osnovu naknade za podsticaj povlaenih proizvoaa elektrine energije (Sl. glasnik RS, br. 8/2013), Uredba o visini posebne naknade za podsticaj u 2013. godini (Sl. glasnik RS, br. 8/2013), dolo se do jasnijeg stanja u pravnoj regulativi namenjenoj obnovljivim izvorima energije. Dodatno, usvojen je plan od strane vlade i ministarstva kojim se obavezuje (pojanjenje: obaveza proistie iz Ugovora o energetskoj zajednici), da se do 2020. povea udeo energije iz OIE u ukupnoj potronji sa 21,2 na 27%. Dodatni okida da se prione na posao bilo je deavanje sa Fokuimom i raanjem straha od nuklearnih postrojenja. Posledica toga je bilo privremeno gaenje nuklearki u Nemakoj i pritisak javnog mnjenja da se okrenu zemlje Evrope ka istijim izvorima.Zato je Nemaka

donela i dugoroni plan da sva nuklearna postrojenja zameni elektranama iz OIE, to je dodatno privuklo investitore u evropske zemlje. U svetu solarnog biznisa vai jedno gledite da ako je ROI (mada je to kamata na godinjem planu) manji od 10%, ne treba investirati. Sa tadanjim cenama opreme za solarne elektrane mi smo imali vreme povraaja novca izmeu 9.5 i 11.5 godina, uz loe kreditne uslove. Time bi poslovanje jedne solarne elektrane u Srbiji bilo maltene neisplativo. Takoe, svuda su vremena trajanja otkupa ili podsticajni periodi bili 20 ili ak 25 godina, ree 15, dok u Srbiji je bilo i ostalo 12 godina. Prema tome, i to je dodatno skrenulo nau zemlju sa putanje investitora. Meutim, moe se sada njihovo bogato iskustvo ali i greke iskoristiti ne bi li se investiciona klima poboljala. Dva su globalna kretanja koja su pribliila nae podneblje takvim projektima. Prvi je taj to su subvencije u razvijenim zemljama mnogo pale, i sada su na nivou naih, dok mi imamo vie sunanih sati na primer od Danske ili eke. Njihove vlade pomno prate kretanje cena solarne opreme a pre svega solarnih panela i invertora tako da je pad subvencija u EU dinamian. Kod nekih zemalja se odvija svakih est meseci analiza i eventualna promena feed-in tarife. Cene solarnih panela su u zadnje dve godine smanjene za etiri puta u proseku, tako da je moralo da se reaguje na planu subvencionisanja. Drugi efekat koji je zadesio Zapadnu Evropu jesu prevelika dugovanja nekih zemalja, poput eke, panije, Italije investitorima i vlasnicima solarnih elektrana (videti eki energetski paradkos radi detaljnijeg pojanjenja). Ako se pogledaju vrednosti ostalih feed-in tarifa za OIE, solarna je daleko vea, ime je ini najveim teretom budeta drave, odnosno krajnjeg korisnika. Ova velika dugovanja su poela da znaajno utiu na cenu elektrine energije u pomenutim zemljama. Ako se vratimo na Srbiju, gde je cena struje jo uvek socijalna kategorija, dajemo odgovor zato je propisana mala kvota za solarne sisteme do kraja 2015. godine, ili bar tako pie u uredbi, za sada. Inae, svetski trend je da cena feed-in tarife bude manja od cene struje koju plaa krajnji korisnik, tj. da se cena proizvedene zelene energije a time i solarne, dovede na nivo cene struje dobijene iz fosilnih goriva. Bolje reeno, trend je da se izgube subvencije, da se iz realnih izvora bez ikakvih pogodnosti finasiraju projekti zelene energije. U svetu su postali aktuelni ugovori graana sa nekom od kompanija koje imaju dozvolu za proizvodnju elektrine energije iz obnovljivih izvora. Ugovori su tako koncipirani da kompanije naprosto iznajmljuju opremu za solarni sistem privatnim licima, montira na krovnoj povrini objekata koji su u vlasnitvu tih lica, uz novanu naknadu na godinjem nivou. Ali zato je tim kompanijama omogueno da oni sklapaju ugovor sa dravom po subvencionisanim cenama ali sa takvim vrstama ugovora. Za sada, kako imamo malo dozvoljene snage, malo je verovatno da e se takvi ugovori pojaviti, ili ako ih bude nee biti u nekom znaajnijem broju.

Aktivnosti
Aktivnost 1- Upravljanje projektom Vreme trajanja aktivnosti: godinu dana I est meseci Ovlaeni zastupnik institucije formira projektni tim i potpisuje ugovore sa lanovima tima. Projektni tim upravlja projektnim aktivnostima za vreme trajanja projekta, pie tehnike i finansijske izvetaje, organizuje nedeljne i mesene sastanke.Komunicira sa drugim partnerima i konsultantima na projektu.Ova aktivnost traje koliko I sam projekat. Aktivnost 2-Sprovoenje procedura javne nabavke za usluge, opremu i radove koje treba obaviti na projektu Vreme trajanja aktivnosti : prva dva meseca trajanja projekta Svi projektni trokovi e biti u skladu sa EU propisim. Iz tog rzlog, sprovodjenje procedura javne nabavke za usluge, opremu i radove koje treba obaviti na projektu bie u skladu sa PRAG-om (PrktinI vodi za sprovoenje javnih nabavki po EU normama, predvien u Uredbi EU 718/2007). Ekspert za javne nabavke e u prva dva meseca projekta raspisati i evaluirati sve tenderske procedure. Aktivnost 3-Struno usavravanje iz ublasti solarne energije Vreme trajanja aktivnosti : prva dva meseca trajanja projekta Tri lana tima (tehnika podrka) u prvih dva meseca projekta idu na dodatno usavravanje iz oblasti solarne energije. Planirano je da zavre meunarodni kurs iz ove oblasti. Za vreme trajanja itavog projekta, konsultuju naunu, strunu literauru i zakonske regulative iz oblasti solarne energije. Aktivnost 4 Konstruktivna analiza Vreme tranjanja aktivnosti : prvi mesec trajanja projekta Angazovanje analiticara koji ce se baviti analiziranjem terena prema broju u suncanih dana Izbor lokacije, uvid u vazece planske dokumente I informacija o lokaciji Angazovanje arhitekte za konstrukciju nacrtnog plana prema urbanistickom planu

Aktivnost 5 - Sistematizacija administrativnih i pravnih normi neophodnih za implementaciju fotonaponskog sistema Vreme trajanja aktivnosti : treci, cetvrti I peti mesec trajanja projekta.

 Ova aktivnost podrazumeva identifikaciju svih relevantnih institucija na lokalnom i nacionalnom nivou i pribavljanje informacija o neophodnoj dokumentaciji za izdavanje administrativnih dozvola. 4.1. Mapiranje institucija koja izdaje prostornoplansku I urbanisticku dozvolu za izgradnju. Prikupljanje informacija neophodnih za izdavanje prostornoplanskog i urbanistikog osnova za izgradnju. 4.2. Mapiranje institucije koja izdaje energetsku dozvolu Prikupljanje informacija neophodnih za izdavanje energetske dozvole 4.3. Mapiranje institucije koja izdaje licencu za obavljanje energetske delatnosti. Prikupljanje informacija i identifikovanje dokumentacije neophodne za izdavanje licence za obavljanje energetske delatnosti. 4.4. Mapiranje institucije koja vrsi studiju o proceni uticaja na zivotnu sredinu. Identifikovanje institucije koja vri studiju o proceni uticaja na ivotnu sredinu. 4.5. Mapiranje institucije koja izdaje potrebnu dokumentaciju za dobijanje odobrenja za izgradnju solarne elektrane. Prikupljanje informacije o dokumentaciji potrebnoj za dobijanje odobrenja za izgradnju solarne elektrane. Prikupljanje informacija neophodnih za graenje objekta. 4.6. Mapiranje institucije koja izdaje odobrenje za prikljucenje na energetsku mrezu. Prikupljanje informacija neophodnih za prikljuenje elektrane na energetsku mreu. 4.7. Mapiranje institucije koja izdaje informacije o lokaciji. Prikupljanje informacija o lokaciji (sadri podatke o mogunostima i ogranienjima gradnje na katastarskoj parceli). 4.8. Mapiranje institucije koja izdaje lokacijsku dozvolu. Prikupljanje informacija neophodnih za dobijanje lokacijske dozvole. 4.9. Mapiranje institucije koja izdaje gradjevinsku dozvolu. Prikupljanje informacija neophodnih za dobijanje graevinske dozvole. 4.10. Mapiranje institucija koje vrse tehnicki pregled objekta.

 Prikupljanje informacija neophodnih za tehniki pregled objekta. 4.11. Mapiranje institucije koja vrsi izdavanje upotrebne dozvole. Prikupljanje informacija za dobijanje upotrebne dozvole. 4.12. Sistematizacija neophodne dokumentacije potrebne za prikljuenje elektrane na elektroenergetsku mreu. 4.13. Mapiranje institucije koja odobrava status povlascenog proizvodjaca elektricne energije. Prikupljanje neophodne dokumentacije za dobijanje statusa povlaenog proizvoaa elektrine energije.

Aktivnost 6- Sistematizacija tehnikih normi neophodnih za implementaciju fotonaponskog sistema Vreme trajanja aktivnosti : sesti i sedmi mesec trajanja projekta. Ova aktivnost podrazumeva identifikovanje svih tehnikih mera za pravljenje solarne elektrane. 5.1. Opis principa rada fotonaponskog sistema. 5.2. Identifikacija tipova fotonaponskih sistema i tehnika spacifikacija. Identifikacija procedure za instaliranje fotonaponskih sistema za slanje elektrine energije u mreu. Identifikacija procedure za instaliranje sistema za proizvodnju energije vee od 1 MW. Identifikacija svih ponuaa opreme i instalacija fotonaponskog sistema. Identifikacija relevantnih pravnih lica koja vre merenja intenziteta sunevog zraenja. Identifikaciju postupaka za putanje solarne elektrane u probni rad. Identifikacija novih tehnologija u oblasti solarne energije. Aktivnost 7-Identifikacija investicionih fondova u oblasti solarne energije. Vreme trajanja aktivnosti : osmi mesec trajanja projekta Ova aktivnost podrazumeva identifikaciju nacionalnih I evropskih programa koji obezbeuju finansiranje inicijativa iz oblasti obnovljivih izvora energije i banaka koje nude povoljne kredite za ulaganje u izgradnju solarnih elektrana.

Aktivnost 8-Izrada dvojezinog prirunika za investirore Vreme trajanja aktivnosti : deveti mesec trajanja projekta. Sistematizacija administrativne, pravne, tehnike dokumentacije i finansijskih pogodnosti iz prethodnih aktivnosti, recenzija, konsultovanje relevantnih strunjaka iz ove oblasti pre tampanja prirunika. (MILESTONE).Eksterni ekspert radi prevod na engleski, dizajn i tampanje prirunika.

Aktivnost 9-Izrada i administracija projektnog vebsajta Vreme trajanja aktivnosti : godinu dana Ova aktivnost podrazumeva izradu vebsajta na kome e se nalaziti informacije o projektnim aktivnostima, on-line prirunici za investitore i fizika lica, softver za proraun fotonaponskog sistema i deo za komentare posetioca sajta. Sajt ce biti auriran podacima najmanje godinu dana po zavretku projekta. Aktivnost 10-Izrada softvera za proraun fotonaponskog sistema sa ekonomskom analizom Vreme trajanja aktivnosti : od 3.- 9. meseca trajanja projekta Ova aktivnost podrazumeva izradu softvera za proraun fotonaponskog sistema sa ekonomskom analizom. Softver je web-based aplikacija, kojoj se pristupa putem internet preko projektnog sajta.Softver omoguuje korisnicima da za date ulazne paramtre urade simulaciju, dimenzionisanje i proraun fotonaponskog sistema. Softver je dvojezian (srpski i engleski).Softver proraunava za odreenu lokaciju koliko elektrine energije moe dati odreeni fotonaponski sistem I koliko se energije predaje u mreu.Softver sadri posebnu opciju za ekonomsku analizu i porvaaj investicije odreenog fotonaponskog sistema. Ovu aktivnost obavlja eksterni ekspert - programerska kua. Aktivnost 11 - Organizacija seminara za potencijalne investiture Vreme trajanja aktivnosti : deseti mesec trajanja projekta Po zavretku izrade prirunika za investitore planirano je da se odre sedam seminara, na kojima ce investitorima biti prezentovana ideja projekta I distribuirani prirunici. Radi evaulacije projekta potencijalnim investitorima e se podeliti upitnici, gde ce oni dati svoju ocenu o kvalitetu i praktinoj upotrebljivosti prirunika. Organizacija seminara bie poverena profesionalnoj agenciji za organizovanje seminara. Aktivnost 12 -Medijska promocija projekta Vreme trajanja aktivnosti : prvi i petnaesti mesec trajanja projekta

 U cilju poveanja vidljivosti projekta planirane su dve pres konferencija, jedna na poetku,a druga na kraju projekta, zatim novinski lanci o postignutim rezultatima projekta. Aktivnost 13 Probni rad postrojenja Vreme trajanja aktivnosti : Aktivnost 13 Tehnicko odrzavanje postrojenja Vreme trajanja aktivnosti : Nakon pustanja u probni rad. Aktivnost 14 Revizija Vreme trajanja aktivnosti : petnaesti mesec trajanja projekta Po zavretku projekta obavie se eksterna finansijska revizija od strane nezavisne revizorske kue.

SWOT analiza

Strenghts Visoko struna radna snaga Zapoljavanje lokalne radne snage I lokalnih izvoaa radova irenje ekoloke svesti Popularizacija korienja solarne energije Unapreenje imida grada Nia Privlaenje stranih investirora Pribliavanje tokovima EU Samoodrivost projekta

Weakness Visoka poetna ulaganja Dug period povraaja sredstava

Oportunites Povoljna cena feed-in tarife Najvei potencijal za korienje solarne energije imaju gradovi u junom delu Srbije Ni, Kurumlija, Vranje. Interesovanje grada, lokalne samouprave i EU Otvorenost EPS-a za saradnju Mogunost proirenja kapaciteta

Threats Mogunost promene cene feed-in tarife Nepovoljni izvori finansiranja Mogue odsustvo politike volje za sprovoenje zakosnskih reformi u energetskoj politici i politici zatite ivotne sredine Neadekvatna saradnja sa organima lokalne samouprave Nizak nivo ekoloke svesti Nenamensko korienje sredstava za zatitu ivotne sredine i obnovljive izvore energije Loa kordinacija nadlenih lokalnih i dravnih institucija. Promenljivi klimatski uslovi

Razrada projekta po fazama

I FAZA
U prvoj fazi projekta formira se projektni tim koga ine sledei lanovi: Dipl ek. Nikola Jovanovi koordinator projekta Dipl ek. Mina Stojanovi Dipl ek. Marina Nei Dipl ek. Nevena Deli Dipl ek. Nevena Cvetkovi

Nakon formiranja projektnog tima pristupa se detaljnoj analizi svih zadataka i aktivnosti koje ine projekat, a po zavretku ove aktivnosti vri se delegiranje zaduenja. Jedna od glavnih aktivnosti na samom poetku projekta (to je ujedno i milestone projekta) je predstavljenje projekta gradu, i sklapanje partnerstva sa gradom i lokalnom samoupravom. Sledei korak projektnog tima jeste analiza neophodnog strunog kadra za uspenu realizaciju projekta. S obzirom na uspostavljeno partnerstvo sa gradom i lokalnom samoupravom, sva struna pomo, struni kadar i sredstva propisana budetom bie obezbeena od strane grada i Nacionalne slube za zapoljavanje. Sledea aktivnost jeste odravanje konferencije za tampu sa ciljem promocije samog projekta i privlaenja partnera i investitora. Kao glavni partneri projekta prepoznati su: Elektro privreda Srbije, Agencija za zatitu ivotne sredine Republike Srbije, vladin i nevladin sektor iz oblasti ekologije, obrazovne institucije i privatni sektor. Neophodno je izvriti i analizu finansijskog trita radi pronalaenja najpovoljnijih izvora finansiranja. Nakon uraene analize finansijkog trita ProCredit banka je prepoznata kao banka sa najboljim uslovima finansiranja. Takoe obezbeen je grant od strane USAID Projekta odrivog lokalnog razvoja. Ono to je potrebno uraditi u daljem toku projekta jeste provera uslova koje je neophodno ispuniti kao i provera dokumentacije za dobijanje svih neophodnih dozvola. Za ovu aktivnost od velikog znaaja je i pomo gradskih institucija koje umnogome olakavaju izdavanje potrebne dokumentacije. Prema informacijama dobijenim od Zavoda za urbanizam grada Nia, lokacija u Donjem Meurovu identifikovana je kao pogodna za realizaciju projekta. Nakon izlaska na teren, struni konsultant je potvrdio da je ova lokacija adekvatna za postavljanje solarnih panela. Formirana je komisija od strane grada Nia sa ciljem da ukae na eventualno postojanje propusta, predloi reenje i potvrdi ispunjenost svih neophodnih uslova potrebnih za dalju realizaciju projekta. Zavretak ove faze predstavlja zasedanje komisije koja revidira sve preanje aktivnosti i zvanino odobrava ulazak projekta u narednu fazu.

II FAZA
Ulazak projekta u drugu fazu podrazumeva ispunjenost svih zakonom propisanih uslova, to je I verifikovano od strane komisije, ali i zavretak svih predprojektnih aktivnosti. Na osnovu analize obavljene od strane strunih konslutanata iz oblasti energetike i gradjevine utvrene su sledee tehniko tehnoloke karakteristike solarne elektrane: Elektrana bi trebalo da ima 2 bloka od po 999kW, Predviena je izgradnja trafo stanice kapaciteta 2MW, Potrebno je postaviti 1200 stubova za ugradnju horizontalne i vertikalne konstrukcije, Na postavljenu konstrukciju se montira 4160 fotonaponskih panela povrine 1,6 kvadrata pojedinane snage 245 vati.

U skladu sa odreenim karakteristikama solarne elektrane ekspert za javne nabavke pristupa prikupljanju tenderske dokumentacije i propisuje uslove tendera. Samo raspisivanje tendera pratie komisija odreena od strane lokalne samouprave. Potrebno je napomenuti i to da se tender raspisuje po sistemu klju u ruke. Nakon isteka roka za dostavljanje ponuda nadlena komisija pristupa proceni i odabiru najbolje ponude. Bie izabran onaj ponua za kojeg komisija proceni da je dostavio najbolju ponudu, a sve to u skladu sa zakonskim propisima, nakon ega sledi zakljuivanje ugovora sa najboljim ponuaem.

III FAZA
Treu fazu projekta obeleava poetak radova na izgradnji solarne elektrane. Sami radovi obuhvataju: Izvoenje zemljanih radova, Izgradnju trafo stanice, Postavljanje stubova za ugradnju horizontalne i vertikalne konstrukcije na koju se ugradjuju fotonaponski paneli.

Izvoenje radova pratie Direkcija za izgradnju grada Nia koja je odreena kao nadzorni ogran na projektu. Pri zavretku radova tehniki pregled objekta vri komisija koju obrazuje nadleni organ ili drugo pravno lice kome se poveri vrenje tih poslova i koje je upisano u odgovarajui registar za obavljanje tih poslova. Rad komisije plaa investitor. Nakon pozitivne ocene komisije pristupa se putanju elektrane u probni rad u trajanju od mesec dana. Praenje funkcionisanja postrojenja vrie struno lice zaposleno na projektu. Po isteku probnog rada i utvrivanju ispravnog funkcionisanja postrojenja dolazi do prikljuivanja na distributivnu mreu, u skladu sa ugovorom sklopljenim sa EPS-om, i zvaninog putanja postrojenja u rad.

IV FAZA
etvrta faza projekta oznaena je kao postprojektna faza i ona podrazumeva tehniko odravanje i nadzor postrojenja od strane zaposlenih lica.

RBS (resource Breakdown Structure) RBS metoda (resursna struktura projekta) je spisak resursa (radnih) grupisanih po funkcijama i ureenih po hijerarhijskoj strukturi. Sistem koji identifikuje ko radi posao. Tim koji upravlja projektom koristi RBS da odredi koje su uloge potrebne u izvrenju projetom odreenih WBS elemenata. U najoptijem sluaju resursi su: - Radni (ljudi) - Materijalni (materijali) - Novac (1. Fiksni trokovi (Cost/Use) koji se pokreu svaki put kada resursu dodelimo aktivnost; 2. Trokovi (Cost) koji se dodeljuju aktivnostima jednokratno, nezavisno od vremena.

Solarno postrojenje Trokovi: Buet:

Solarni paneli Trokovi: Buet:

Solarna elektrana Trokovi: Buet:

Postavljanje panela Trokovi: Buet:

Izgradnja elektrane Trokovi: Buet:

Solaris energy Trokovi: Buet:

Solaris energy Trokovi: Buet:

OBS (Organization Breakdown Structure)

Pravi strukturni pregled jedne organizacije moe se videti koristei OBS dijagram. Pomou njega se vide svi zadaci i poslovi, planirani u okviru projekta sa odrednicom ko je odgovoran za izvrenje istih. Dakle na osnovu OBS dijagrama, definiemo izvrioce u projektu. Svrha OBS metode jeste da se odgovori na pitanja: - Ko je ovlaeno lice koje e obaviti posao? - Koje odgovornosti i ovlaenja ima to lice? - Kakav je odnos njegovih odgovornosti i ovlaenja prema drugima u organizaciji i prema rukovodstvu? Ovaj dijagram je organizaciona ema tzv. organogram upravljaka struktura jedne banke. To je emirani prikaz odgovornosti u organizaciji koja vodi odreeni projekat ili projektni zadatak i kao takav, on je hijerarhijski orijentisan. Organizaciono struktuiranje projekta (OBS) predstavlja metod kojim se formira organizaciona ema, organizaciono ustrojstvo odnosno globalna hijerarhija, koja predstavlja odgovorne menadere projekta i delove projekta u banci. Tako se utvruje mesto svih uesnika u realizaciji projekta i daju im se atributi obima zadatka, opredeljeni nivoi odluivanja i pojedinane odgovornosti.Na elu, utvruje se voa projekta sa jasnim obavezama i ovlaenjima. Dakle, cilj formiranja OBS-a je determinisanje odgovornosti, ovlaenja i obaveza svih uesnika u projektu i njihovih odnosa tokom realizacije projekta. Pre poetka definisanja OBS-a potrebno je imati WBS i spisak pojedinaca ili organizacionih jedinica koje mogu izvriti zadatke prikazane WBS-om. Nakon formiranja OBS-a, poznate su sve faze projekta, tehnoloka struktura, svi uesnici u projektu, konkretne odgovornosti i ovlaenja.

Iz gore prikazane strukture jasno se uoava da je na projektu lice sa najveom odgovornou i najviom hijerarhijskom pozicijom u samoj banci ujedno i lice sa najveim kredibilitetom na projektu. Generalni direktor banke prenosi deo svoje odgovornosti na svog zamenika koji pak delegira radne zadatke i zaduenja na menadere srednje linije menadmenta. Rukovodioci sektora u obavljanju svojih zadataka imaju podrku svojih asistenata koji se nalaze na pozicijama zamenika menadera. Zadaci e biti u potpunosti ispunjeni ukoliko se potuje ova hijerarhija delegiranja aktivnosti do najnieg nivoa, tj. neposrednih izvrilaca.

WBS (Work Breakdown Structure)

Pomou WBS dijagrama odnosno tehnike, projekat se deli na manje segmente, podsisteme, odnosno funkcionalne celine. Uproeno, ceo projekat se razbija na podzadatke i to tako to se krene od krajnjeg cilja projekta a onda se podela vri po kriterijumima vanosti, veliine i sloenosti. Elementi na najniem nivou su nedeljivi dalje i nazivaju se paketi ili zadaci. Na ovaj nain nastaju podsistemi, komponente, podzadaci itd. Ova metoda je korisna za sloene projekte ali ima veliki nedostatak. Ne pokazuje tok vremena odnosno vreme aktivnosti na projektu. Problem se reava tako to se, pored WBS metode, koriste i druge alatke, kao na primer gantogram. Ovom metodom se odreuju osobe koje e biti odgovorne za rad na projektu, procenjuje se iznos trokova, meri uinak rada, kontrolie izvrenje poslova, izrauju terminski planovi i inicira izrada ostalih pomonih planova (izmene, kontrola kvaliteta, zatita na radu itd.). WBS dijagram predstavlja poslove i zadatke koje treba uraditi da bi se zavrio projekat u celini. Najpre se projekat deli na osnovne elemente poklapa se sa PBS metodom u prva dva nivoa, a zatim se projekat deli na zadatke i poslove koje treba uraditi. Svaki WBS dijagram moe imati od 4 do 6 nivoa. Svaki nivo po svojoj hijerarhiji objedinjuje jednu logiku celinu (od najviih do najniih). Nivo 1 e predstavljati celukupni projekat dok e na nivou 4 biti predstavljene grupe radova. Podelu po nivoima moemo predstaviti: 1 projekat 2 mesta izvrenja zadatka 3 vrste zadataka 4 grupe zadataka 5 glavne pozicije 6 podpozicije i radne operacije. Struktura stabla aktivnosti je prikaz ralanjavanja projekta na nie projektne zadatke. Sam projekat predstavlja najvii nivo WBS-a, dok su pojedinane aktivnosti, potrebne da bi se kreirao proizvod ili usluga, najnii nivo. Dakle, WBS dijagram je nain da se projekat podeli na smislene i logike celine.

Solarno postrojenje

Solarni paneli

Solarna elektrana

Nabavka panela

Priprema zemljita

Postavljanje metalne konstrukcije

Postavljanje panela

Priprema zemljita

Izgradnja elektrane

Praenje i evaluacija rezultata

Praenje i evaluacija rezultata

ONO TO TREBA DA SE DOPIE: OUVANJE IVOTNE SREDINE ANALIZA FINANSIJKOG TRITA ANALIZA LOKACIJE PROJEKTNI TIM OPIS DELATNOSTI OPIS ORGANIZACIJE PARTNERI NA PROJEKTU SAETAK LOKACIJA EPS IZGLED RASPISANOG TENDERA NADZORNI OGRANI BUDET SWOT ANALIZA AKTIVNOSTI RAZRADA PROJEKTA PO FAZAMA METODE I TEHNIKE Klju u ruke