SADRAJ

UVOD .........................................................................................................................................................1
1. POJAM MIROFINANSIRANJA......................................................................................................................................2
2. ISTORIJAT ACCION INTERNATIONAL.....................................................................................................................3
3. PRVA KOMERCIJALNA BANKA U SVIJETU...............................................................................................................6
4. MISIJA I AKTIVNOSTI ..............................................................................................................................................7
5. MIKROFINANSIJSKE FILIJALE I NEVLADINE ORGANIZACIJE.....................................................................................7
5.1. NEVLADINE ORGANIZACIJE..................................................................................................................................8
5.2. BOUTIQUE BANKE................................................................................................................................................8
5.3. VELIKE BANKE SA MIKROFINANSIJSKIM FILIJALAMA...........................................................................................9
5.4. NEVLADINE ORGANIZACIJE I ACCION.............................................................................................................10
6. KLIJENTI ACCION INTERNATIONAL....................................................................................................................11
7. CAMEL ACCION .............................................................................................................................................12
7.1. CIJENE ACCION CAMEL PROJEKTA .............................................................................................................13
8. FONDOVI I AKCIJE SA KOJIMA JE ACCION U PARTNERSKIM ODNOSIMA..............................................................14
9. PARTNERSTVO IZMEU CASTELLA I ACCION-A.................................................................................................15
10. ORGANIZACIONA STRUKTURA I FINANSIRANJE .................................................................16
11. BRENDIRANJE ................................................................................................................................18
12. KONKURENCIJA.............................................................................................................................19
..................................................................................................................................................................................19
13. BUDUI IZAZOVI I MOGUNOSTI..............................................................................................23
14. REGULATIVE .....................................................................................................................................................24
14.1. GEOGRAFSKA ILI PROIZVODNA EKSPANZIJA ..................................................................24
15. MIKROFINANSIJSKE ORGANIZACIJE U CRNOJ GORI............................................................25
ZAKLJUAK ...........................................................................................................................................27

Uvod

Kotor, novembar 2013. god.

_____________________________________________________________________
ACCION grupa pomae ljudima u preuzimanju mjera koje bi im pomogle da pomognu sami sebi.
ACCION International, nudi siromanima sredstva za postizanje ekonomske samostalnosti, tako
to obezbeuje mikro kredite za pokretanje malih biznisa. Preduzea su obino za izradu i
prodaju hrane, preduzea za ivenje odjee, rast i prodaju proizvoda. Ova organizacija nudi
kredite za podrku programima u oko 20 zemalja u Africi, Aziji, Pacifiku, Karibima i Latinskoj
Americi. Pomae sa kreditima oko 5 milijardi dolara svake godine za oko 3 miliona ljudi.
ACCION grupa je formirana 1961. godine u borbi protiv siromatva u gradovima Latinske
Amerike. Izazov sa kojim se susreu u ACCION-u je kako zapoeti organizaciju ija mrea
mikrofinansija trenutno ima blizu milion ljudi. Nekad dosee deset ili ak sto miliona klijenata.
Njihov zadatak je da koriste mikrofinansije kako bi doprinijeli znaajnom pomaku u borbi protiv
svijetskog siromatva i uspjeli u zadatku. ACCION je uzdignut na vii nivo i savladao je sve
barijere na njihovom putu ka usavravanju. ACCION je nezavisna, neprofitna organizacija
osnovana u Bostonu i jedna od prvih mikrofinansijskih organizacija u svijetu. Ona posluje sa
dvadeset sedam finansijskih institucija u dvadeset jednoj dravi, u Latinskoj Americi, Karibima, i
Africi kojima je pomogla u osnivanju i obezbijedila tehnika sredstva i obuku zaposlenih.
ACCION International institucija nudi male line kredite za korisnike kredita koji nemaju
dovoljni zalog, manje grupne kredite, u kojima svaki od korisnika uzajamno garantuje za
drugog. Izmedju 1992. i 2002. godine ACCION mrea institucija dosegla je broj od 2,7 miliona
klijenata i isplatila 4,6 biliona dolara u kreditima, sa otplatnom ratom od 97,5%. ACCION-ov
operativni budet za 2002. godinu iznosio je 10,7 miliona dolara, sa 52% prihoda od privatnih
doprinosa, 19% od amerikih Vladinih stipendija, a preostalih 29% 1ukljuuje meunarodne
stipendije, kamate, budua ulaganja, ugovore i isplate zarada.

1. Pojam mirofinansiranja

www.accion.org (11.11.2013.)

Kotor, novembar 2013. god.

_____________________________________________________________________
Ujedinjene nacije proglasile su 2005. godinu meunarodnom godinom mikro-finansiranja i
objavile da je mikrofinansiranje jedan od najsigurnijeih naina za ostvarivanje milenijumskih
razvojnih ciljeva. Termin mikrofinansiranje od nedavno se pojavio i u rijeniku razvijenih
zemalja, a ovaj concept sve vie zauzima znaajno mjesto irom svijeta. Sam koncept nastao je
zapravo u Bangladeu 1976. godine kada je profesor Muhamed Janus poeo sa odobravanjem
mikro-kredita u okviru sistema koji je kasnije postao poznat irom svijeta pod imenom Grameen
Bank. Pod pojmom mikrofinansiranje najee se podrazumjeva obezbeivanje malih kredita
siromanim preduzetnicima i preduzetnicima sa niskim prihodima da bi im se na taj nain
pomoglo da otponu ili proire svoj mikro-biznis. Vremenom, koncept je evoluirao i sada
ukljuuje pruanje drugih finansijskih usluga (osiguranje, tednju, transfer novca) svima koji
nemaju

pristup

tradicionalnim

finansijskim

institucijama.

Mnoge

studije

uticaja

mikrofinansiranja a naroito mikro-kredita, koje su raene u svijetu pokazuju da mikro-kredit

predstavlja jedan od naina borbe protiv siromatva. Meutim, mikro-kredit nije uvijek pravi
odgovor, on predstavlja i optereenje. U sluaju da klijenti nemaju mogunost da otplate, mikrokredit ih moe dovesti u loiju finansijsku situaciju. Za one koji su izuzetno ugroeni, drava
mora nai druga reenja. Prema procenama Svetske banke, trenutno u svetu deluje oko 7.000
mikrofinansijskih institucija, koje imaju vie od 16 miliona klijenata, uglavnom siromanih u
zemljama u razvoju. Ukupan obrt sredstava procenjuje se na vie od dve i po milijarde dolara, a
procene su da postoji veoma velik razvojni potencijal.2

2. Istorijat ACCION International

ACCION je osnovana 1961 godine. Osnovao je Joseph Blatchford, student prava i amaterski
teniski igra, koji nakon to je zavrio dobrotvorni teniski turnir, odran u 30 drava Latinske
Amerike 1960-te godine. Vraajui se u SAD ostao je zateen prizorima siromatva u Latinskoj
Americi. Odluan da pomogne, Blekford i njegovi prijatelji sa pravnog fakulteta sakupili su
90.000 dolara od privatnih kompanija koje su htjele da uestvuju u ovom projektu i osnovali
drutveno razvojnu organizaciju koja bi imala za cilj da pomogne siromanima, kako bi oni
pomogli sebi samima. U ljeto 1961. godine Blekford i 30 volontera otili su u Venecuelu i
2

Hal V., Mikroekonomija, Ekonomski fakultet, Beograd, 2012., str. 144

Kotor, novembar 2013. god.

_____________________________________________________________________
zapoeli posao. Iako u poetku suoeni sa skepticizmom, mlada ACCION organizacija ubrzo je
saraivala sa lokalnim stanovnitvom kako bi uoila primarne potrebe drutva. Zajedno, volonteri
i stanovnici, instalirali su elektrinu energiju i vodovodni sistem, zapoeli program za ishranu,
sagradili kole i drutvene centre. Tokom narednih 10 godina ACCION je zapoela program u jo
tri zemlje ( Peru,Brazil i Kolumbija), dovela preko 1000 volontera i dala novani doprinos od
preko 9 miliona dolara za razvoj u nekim od najsiromanijih oblasti Latinske Amerike. Do
poetka 1970-te godine lideri ACCION-a su postali svjesni da ovi projekti nisu rijeili najvei
uzrok urbanog siromatva u Latinskoj Americi, a to je nedostatak ekonomskih mogunosti.
Pravili su cipele, posudje, prodavali kune potreptine ili povre. U nedostatku sredstava za
razvoj njihovog slabanog posla, esto su posudjivali novac od lokalnih zelenaa po kamati
visokoj i do 10% na dan. Kao poslijedica toga, vei dio njihove zarade otiao bi u isplati kamate,
ostavljajui ih zarobljene u svakodnevnoj borbi za opstanak. ACCION je uvela naziv malo
preduzetnitvo i poela da snadbjeva niskim kreditima, stvarajui konkurenciju na polju
mikrokredita. Eksperiment se pokazao kao uspijean i za 4 godine organizacija je obezbijedila
885 kredita i pomogla u osiguranju 1.386 radnih mjesta. U narednih deset godina ACCION
organizacija je pomogla u realizaciji mikrokreditnih programa u 14 zemalja Latinske Amerike.
ACCION i njena filijala, ACCION mrea, razvili su kreditni metod koji razlikuje vie manjih
potreba mikro-preduzetnitva, malih kratkoronih kredita koji ulivaju povjerenje i rekordnih
kredita u kombinaciji sa posjetama kreditnih operatera. Isplatom kreditne rate od priblino 99%
prvih godina, ACCION mrea kredita ubrzo je sruila mit o tome kako siromani predstavljaju
kreditni rizik. ACCION organizacija je takodje zakljuila da mikrokrediti mogu sami sebe da
isplate, a sa kamatom svaki korisnik kredita plaa i pokriva iznos koji se posuuje drugom licu.
Sredinom 1980-te, umjee da se pokrije iznos kredita, omoguila je ACCION-ovim filijalama da
posuuju od lokalnih bankarskih sektora, i znaajno poveala broj malih preduzetnika. Izmeu
1989. i 1995. godine, koliina novca koji je kreditirala Latino Amerika mrea, uveala se za vie
od dvadeset puta. 3

www.accion.org ( 12.11.2013.)

Kotor, novembar 2013. god.

_____________________________________________________________________
Slika 1. Primjer ACCION tampane reklame, 2002

Pozajmiu, ona e vratiti.

Njeno dostojanstvo, ona e
sauvati.
Ona je moda siromana, ali ona ne eli
milostinju. Ona samo eli da raste njen mali
biznis i da zaradi onoliko koliko joj je dovoljno
da nahrani njenu porodicu. Zahvaljujui
ACCION-u, postoji nada. Ve skoro 25 godina
mi obezbjeujemo male poslovne kredite od
oko 100$ za vrijedne ljude kao sto je ona. Ali
mi to ne moemo napraviti bez vae pomoi.

Vie od nade, uspjeh.

Kotor, novembar 2013. god.

_____________________________________________________________________

Izvor: ACCION International (str. 63)

3. Prva komercijalna banka u svijetu

ACCION je pomogla stvaranju Banko Sola, prve komercijalne banke na svijetu posveene
iskljuivo malim preduzeima. Osnovana u Boliviji 1992. godine Banko Sol bila je banka
siromanih. Njeni klijenti bili su vlasnici manjih prodavnica, proizvoai sandala i krojai. Do
2002. Banko Sol je ponudila svojim klijentima (45.000) impresivan broj finansiskih servisa
ukljuujui i tedni raun, kreditne kartice i stambene kredite. Banko Sol vie nije bila jedina
banka i 2002. vei dio ACCION-ovih partnera u Latinskoj Americi uskladio je finansijske
institucije sa mogunou da uu u finansijsko trite i da dospiju ne samo do hiljade ve i do
milion siromanih ljudi koji su trebali pomo oko stvarnja neke dobiti. Karlos Kastelo, mlai
zamjenik predsjednika internacionalnih operacija Latinska Amerika i Kariba kae da je

prethodnih 5 godina ACCION radio kako bi prilagodio kreditni model veoma razliitom
ekonomskom i socijalnom kontekstu. U 2002. godini ACCION USA bio je najvei mikrokrediter
u zemlji, sa lokacijama u Kaliforniji, Dordiji , Ilijonsu, Novom Meksiku, Njujorku, Rod
Ajlandu i Teksasu. Do kraja 2002. godine ACCION USA mrea izdala je vie od 62 miliona
dolara kredita preko 8.000 nisko budetnim preduzeima.4 2001 godine ACCION USA se
udruio sa Working Capital-om i New England bazom mikrokredita, i dodala 5 novih kreditnih
lokacija ACCION USA mrei, a 2002. godine ACCION USA je centralizovala svoj kreditni
proces, istraujui na internetu kreditnu bazu i srce call centra i otvorila nove kreditne
4

www.accion.org ( 12.11.2013.)

Kotor, novembar 2013. god.

_____________________________________________________________________
kancelarije. U oktobru 2002. godine ACCION je donio strateku odluku da zapone rad u
mikrokreditnim organizacijama sjeverno od Sahare obiljeavajui svoju prvu inicijativu izvan
Amerike. Prema rijeima Otera, ACCION je uvela osnovnu potrebu za mikrokreditima kroz
Afriku i vjerovala da to moe ispuniti njihovu misiju u rjeavanju problema siromatva,
ukljuujui to vei broj siromanih zemalja u ovaj program ACCION je obezbjedila tehniku
pomo mikrokrediterima u Bejnu, Monzambiku, Sjevernoj Africi i Zimbabveu. 5

4. Misija i aktivnosti

ACCION-ova meunarodna misija 2002. godine bila je da prui ljudima alat koji im je potreban
kako bi izali iz siromatva. Nabavkom mikrokredita i poslovnom obukom siromanih ena i
mukaraca koji su zapoeli vlastiti posao, ACCION je pomogla osobama da izgrade sopstveni put
na ekonomskoj ljestvici, s dostojanstvom i ponosom. ACCION ima za cilj da prui ovu
mogunost to je mogue veem broju samo-zaposlenih u svijetu, razvojem mikrofinansijskih
institucija koje su bile finansijski samo-odrive i zajedno sposobne da pomognu milionima ljudi.
U poetku, mnogi partneri su bili nevladine organizacije, mnogo kasnije su to postale
komercionalne banke. u je objasnio: U poetku, mikrofinansije su bile sasvim nove i zbog toga
strane ustaljenim finansijama i regulatornim tijelima, zato smo morali da ponemo s neprofitnim
organizacijama.Na cilj je oduvjek bio da uinimo mikrofinansije ekonomski validnim, zbog toga
smo razvili neprofitne organizacije sa poslovnim pristupom.6

5. Mikrofinansijske filijale i nevladine organizacije

Rhyne E., Mainstreaming Microfinance: How Lending to the Poor Began, Grew and Came of Age in Bolivia,
Kumarian Press, 2001., pg. 121
6
www.accion.org (12.11.2013.)

Kotor, novembar 2013. god.

_____________________________________________________________________

5.1. Nevladine organizacije

Nevladine organizacije su se transformisale u banke. Ovo je bio dominantni model sa osam
ACCION-ovih partnera koji su proli ovim razvojem i sa dva koji su trenutno u prelazu. Ove
transformacije zahtijevale su puno vremena, bile su skupe i institucije su imale potekoa s
kulturnim uticajem. U mnogim sluajevima otkrili su da osobe sa bankarskim iskustvom nastoje
da instiktivno uvedu kontrolu nad poslovnim rizikom, stvarajui problem klijentima da podignu
kredit. Otkrili smo da ono to najbolje uspijeva jeste predsjednik sa iskustvom nevladinih
organizacija, kreditni operateri koji se razumiju u mikrofinansije i bankari u ostalom dijelu
organizacije, mnoge od ACCION-ovih filijala su uspjeno obavile transformaciju i dosegle svoj
cilj, proirile grupu proizvoda koje su ponudili svojim klijentima. Mnoge druge kolege sada
slijede na put u transformisanju nevladinih organizacija. objasnio je Kastelo ali ja vijerujem da
ovaj model ima uspjeha u Latinskoj Americi zato to sve nevladine organizacije koje su
osposobljene za transformaciju, krenule su ovim putem i zato to je previe skupo kada
se uporedi s drugim skoranjim razvojnim modelima.

5.2. Boutique banke

Ovaj model je poeo sredinom 1990-te i predstavljala su ga dva partnera u ACCION mrei 2002.
godine. Kastelo objanjava:Ove organizacije su poele kao profitabilne sa ekonomskom
podrkom od strane viestrukih investitora koji su bili fokusirani na mikrofinansije. Problem sa
ovim modelom jeste taj to je potrebno vrijeme da se izgradi portfolio i registruje vraanje novca,
potrebno je strpljenje i dugoroni investitori. U sluaju Banko Solidario u Ekvadoru, on je poeo
sa veim kreditima da bi olakao fondove dok se izgrauje mikrofinansijski portfolio, i ti vei
krediti sada prestaju da se koriste. Prednost ovog modela je da organizacije ne moraju da
sprovode interne promjene, jer ve su regulisane, tako da ne trebaju da ekaju bankovnu licencu.

Kotor, novembar 2013. god.

_____________________________________________________________________
U oba sluaja direktor banke ve ima bankovni istorijat ali kreditno polje je ve bilo snabdjeveno
mikrofinansijskim ekspertima.

5.3. Velike banke sa mikrofinansijskim filijalama

Ovo je bio jedan od skoranjih ACCION-ovih modela, kojeg su predstavljala tri partnera u 2002.
godini. Ovim modelom ACCION je pomogao da se izgradi servisna kompanija kao odvojena
filijala glavne banke. Servisna kompanija se razvila i upravljala niskim kreditima koje je tada bila
uknjiila banka. Servis filijala nije bila regulisana finansijska institucija i imala je samo minimum
operativnih fondova. Banke bi zadrale 80% od servisnog operacionog dijela a ACCION
preostalih 20%. 7Utvrdivi odvojene entitete u kojima rade mikrofinansijski eksperti, pojedinac
moe da izgradi profitabilni portfolio koji moe da odrava odvojeno ili ga postepeno integrie u
banku za 5-6 godina. Osnovna prednost ovog modela je to nije bilo pritiska da se ide ka
visokoplatenim klijentima dok su servisne organizacije, veinski akcionari i banke kompatibilne
u tom segmentu. Na infrastrukturu postojeih banki moe se uticati kako bi omoguile povoljnije
i bre irenje kredita. Valerija Kint, direktor internacionalne operacije, bila je i skoranji savjetnik
Sogebank, vodee nacionalne banke na Haitiju vie od dvije godine i pomagala je u osnivanju
SogeSola usmjerenog na mikrokredite. Haiti ima oko 8 miliona stanovnika, neefikasnu Vladu
koja nema zakon ili restrikcije u vezi sa kamatnim stopama i uspjenu neformalnu ekonomiju.
Haitijeva mikrofinansijska industrija je dobro razvijena i sa jakom konkurencijom koju ine
veina nevladinih organizacija i ruralnih korporacija (kooperacija). Unibank, uz pomo IPC-a,
Njemake konsultivne banke, osnovala je filijalu nazvanu MCN (Micro-Credit National), koja
nudi malo vee kredite od SogeSol-a koji je trei kandidat za ulazak na trite. Od tada, dva nova
konkurenta su ula na trite, to je trino polje uinilo jo konkurentnijim. Kint vjeruje da vei
dio SogeSol-ovog uspijeha lei u injenici da se ACCION prije fokusirala na tehnikoj pomoi i
obuci lokalnog menadmenta, nego na to da sama vodi projekat. Pierre Marie Boisson,
predsjednik SogeSola, glavni ekonomista Sogen banke koji je diplomirao na Harvardu, bio je
umijean u projekat spolja i osigurao fondovske potrebe da bi uveo potrebnu metodologiju,
7

www.accion.org ( 12.11.2013.)

Kotor, novembar 2013. god.

_____________________________________________________________________
tehnologiju i odgovarajui sistem. Izazov je podrazumijevao i asove obuke za kreditne
slubenike (pet sedmica u poreenju sa dvije dodatne sedmice u drugim dravama) u
prevazilaenju miljenja da je to bio prljav posao. Haiti ima izraenu socijalnu hijerarhiju i
jedan od izazova bio je premaiti miljenje (percepciju) Sogebank-ovih zaposlenih - objasnila je
Kint. Ona je takodje objasnila i probleme koje je ovo nanijelo SogeSol-u: Jedan od osnovnih
problema je to klijenti SogeSola moraju doi u Sogen banku da plate kreditnu ratu. Ovi klijenti
su esto tretirani veoma grubo od strane zaposlenih u banci, koji vjeruju da su oni njihovi
socijalni supervizori. Oni e moda odbiti da urade male promjene kao dio kreditnog plaanja na
primjer, na koje klijent ima pravo da uradi na svom kreditu. Uz to mi obezbijedjujemo veoma brz
i efikasan servis u SogeSol banci, rezultat toga je da se nai klijenti osjeaju prijatnije sa veoma
profesionalnim nevladinim konkurentom kao to je ACME, mi radimo na nain da rijeimo ovaj
problem. Boisson je objasnio izazove sa kojima se SogeSol suoava.Ovo je jo uvijek mlada
industrija, objasnio je sa znaajnom konkurencijom, i moramo nastaviti sa rastom i razvojem
nae baze klijenata. Boisson je bio prilino zabrinut u vezi odravanja niske kamatne stope za
delikventsku ratu. Objasnio je dva problema: Naa trenutna mjesena delikventska rata je 3,7%
to je u poreenju sa naim konkurentima veoma dobro. Briga koju ima jeste to je pravni
sistem na Haitiju toliko spor da pravnicima koji zastupaju SogeSol moe trebati i godina da
sakupe zalog od klijenata koji ne plaaju redovno. To znai da e SogeSol moda predstaviti
krivu sliku o sebi, da podrava loe klijente, ohrabrujui druge klijente da postanu neplatie i tako
smanjiti ukupni kvalitet portfolija. Njihov postojei procenat klijenata je 80% , to je malo manje
nego to bi osnivai eljeli.

5.4. Nevladine organizacije i ACCION

Nevladine organizacije sainjavaju etvrtu grupu ACCION partnera. 2002. godine bilo je est
partnera u Latinskoj Americi. Kastelo je objasnio da mnoge uspjene nevladine organizacije
posluju isto uspijeno kao i komercionalne organizacije i sve dok ne budu imale finansijskih
ogranienja nee trebati da postanu komercionalna cijelina. Ovo je bio ACCION-ov poetni

Kotor, novembar 2013. god.

10

_____________________________________________________________________
partnerski model i u nekim zemljama u kojima je nivo siromatva veliki, posebno u Africi
ostao je i jedina opcija. U Latinskoj Americi ACCION je pridobio sve svoje partnere tako to im
je dao tehniku pomo i finansije i zadrao minimalnu akcionarsku poziciju (izmedju 6 i 26%).
ACCION-ovi profesionalci radili su sa lokalnim menaderima kao njihovi savjetnici esto sa
velikom odgovornou u izvoenju vodeih operacija, da bi dosegli 100 000 mikro (malih)
preduzetnika. ACCION smatra mikropreduzetnike poslovnim ljudima, a ne prosjacima, kao
tradicionalne banke, i ACCION-ovi partneri procijenjuju potencijal korisnika kredita koristeci
mjerila kao to su poslovna imovina, koliina novca, cijena prodatih dobara, cijena primarnih
materijala i kunih trokova. Za razliku od tradicionalnih banki, kreditni operateri bi se sastali sa
potencijalnim klijentima na njihovom radnom mjestu gdje e razmotriti ne mjerljive kvalitete kao
to su: preporuke klijenata i komija i slubenikov instikt, u vezi malopreduzetnikovog puta ka
uspjehu. Ovakav nain rada omoguio je ACCION-u da ode iznad brojeva i razvije kompletnu
sliku o potencijalnom klijentu nego to to moe uiniti putem tradicionalnog kreditnog naina.
Kreditne slube sainjavaju razliiti pojedinci, oni sa fakultetskom diplomom i oni s niim
formalnim obrazovanjem. Mnogi su radili na sistemu koji motivie, zasnovanom na broju
aktivnih klijenata koji su pridobili i na kvalitetu portfolija. Porijeklo kreditnih slubenika je
manje vano od njihove linosti. Oni moraju da budu obini ljudi s prodajnom vjetinom i
sposobnou da rade na terenu i da budu prilagodljivi u prirodi, objasnio je Kastelo. Biosson je
istakao kreditni slubenici ne mogu biti tradicionalni bankari, moraju biti bliski socijalnim
grupama da bi ih oni prihvatili,ali uz to moraju biti i kompetentni, najbolji kreditni slubenici su
oni koji su mladi,komunikativni i kojima je ovo obino prvi posao. Fokus na finansijsku
dugoronost omoguio je svim partnerima ove organizacije da poveaju broj aktivnih klijenata sa
13 000 u 1998. godini do skoro 800 000 u 2002. godini. 8 ACCION-ovo iskustvo od preko 30
godina pokazalo je da mikrokrediti mogu pomoi siromanima i da mogu biti profitabilni.

6. Klijenti ACCION International

www.accion.org ( 12.11.2013.)

Kotor, novembar 2013. god.

11

_____________________________________________________________________
U 2002. godini procjenjuje se da je 3 biliona ljudi ivjelo sa manje od dva dolara na dan a od 4060% osoba koje su ivjele u zemljama u razvoju bilo je samo zaposleno.9 ACCION-vi klijenti bili
su samo zaposlene ene i mukarci kojima su mala preduzea bila osnovni izvor prihoda. Tu je
bilo i veoma siromanih i onih koji su imali nekih nekretnina ali koji su i dalje bili izuzeti iz
ukupne ekonomske drutvene cjeline. ACCION-ovi Latino Ameriki, Karibski i Afriki klijenti
bili su meu najsiromanijim kada su podigli svoj prvi kredit, oni obino nisu imali ni zalog, nisu
bili ni pismeni, nisu imali ni dovoljno kapitala da zaponu posao. 65% bile su ene. Prema IDB
(Inter-American Development Bank) u 2001. godini, bilo je vie od 50 miliona malih
preduzetnika koji su obezbjedili posao preko 150 miliona ljudi samo u Latinskoj Americi.
Mikrokrediteri u Latinskoj Americi imaju 30-godinji rekord i studije iz 1980-te godine jasno
pokazuju

pozitivne

efekte

mikrokreditera

na

prihode

od

biznisa

na

porodini

standard. ACCION je podpomogao osnivanje, izgradnju i jaanje jednih od najuspenijih

mikrokreditnih institucija u svetu. Vie od polovine partnera u Latinskoj Americi, ukljuujui sve
propisane institucije, sa izuzecima u BanGente i Venecueli. ACCION ima najrazvijeniju
standardnu industriji i veliko iskustvo u praksi, ukljuujui: individualizaciju i solidarnost grupe,
kao i pozajmljivanje metodologija.

7. CAMEL ACCION

CAMEL je dijagnostiki sistem za procenu i uporeivanje mikrofinansija u institucijama raznih

performansi , koji garantuje sredstava za mikrofinansijska ulaganja. 30% operativnih ACCION
trokova, direktno plaaju njihovi partneri, bilo od njihove zarade, ili iz sredstava koje su mu
dostavile multilateralnim ili bilateralnim institucijama, specifinim za tehnoloki razvoj ili
samog razvoja proizvoda. ACCION CAMEL je utvrdjen alat za upravljanje i nain na koji se
moe utvrditi adekvatnost kapitala, kvalitet aktive, upravljanje sposobnostima, zarada i likvidnost
mikrofinansiskih institucija. Dizajniran je da pomogne menaderima u proceni organizacija
razvijenim od strane banke. ACCION je nastao adaptacijom Camel-a u 1933. godini u oblasti
mikrofinansiranja. Od tada, ACCION je formirala vie od 40 CAMEL-a kojeg je usvojila Vlada
za regulatorna tela, kao to je bolivijska banka za super-tendenciju i procenu instrumenata za
sve mikrofinansijske institucije. Takoe sa velikom paznjom sprovodi instrumente Centralne
9

www.accion.org ( 12.11.2013.)

Kotor, novembar 2013. god.

12

_____________________________________________________________________
Banke u Americi, Ekonomske integracije sa seditem u Hondurasu, kao i obuku radnika i
nadzornog lica iz osam afrikih zemalja. Debora Drejk, je potpredsednik, koji vodi politiku i
analizu znaaja CAMEL-a. Analiza je slina onoj koju sprovode tradicionalne finansijske
institucije. Camel pregleda iste oblasti i indikatore, ali su razliite mogunosti opsega koji se
koriste za mikrofinansijske institucije. Na primer, mnogo je skuplje za upravljanje
mikrofinansijskim institucijama i njihovim operativnim trokoveima, gdje je verovatno da e na
iznos od 20% , biti 5% manje prosene kamatne stope kredita, kao rekordera u tradicionalnim
bankama.10

7.1. Cijene ACCION CAMEL projekta

ACCION CAMEL obezbeuje dijagnostike instrumente za lanove ACCION mree i

predstavlja jedan tim sastavljen od ACCION osoblja, koje prati partnerske institucije, tei
otkrivanju sri, sprovodi analizu procjene, na licu mesta i to moe potrajati do dve nedelje.
ACCION CAMEL tim prua prezentaciju poetnih nalaza, ustanovama vieg rukovodstva i
odbora direktora, a potom sveobuhvatan pisani izvetaj.

Ne samo da je proces prilino

dugotrajan ve je prilino skup. Gdje cjelokupan projekat, sa svim trokvoma iznosi oko $
25.000. Imajui u vidu irok zahjev za ovu vrstu analize, druge organizacije su poele da nude
svoje procene i ocjene. Na primjer, do prole godine CAMEL nije imao ponudu izvan sopstvene
mree ali kao rezultat toga, lanovi njegovog tima nisu propustili priliku da oblikuju industriju
tako to e da ire vidike na ono to mnogi smatraju da je najbolje sredstvo u industriji. Kao sto
su: broj konkurenata na tristu, broj konkurentskih proizvoda i slino. Accion CAMEL trenutno
tei razvoju verzije, koja e se fokusirati na odreene ciljne grupe. Procjene CAMEL-a pokazuju
da su njihove jake i slabe biznis take upravo u institucijama, koje akcenat stavljaju
na finansijske rezultate. Oni ne prave rejting agencijama, ve projektuju krai i jeftiniji CAMEL,
zapravo projekat sa modulima koji se moe rangirati i sa Camel ocjenom, koja je izizetno visoka.
Postoji specifian modul kada CAMEL vri uslugu investitoru sa dunom panjom. Razvijena je
CAMEL usluga do datuma proizvoda koji moe da se koristi od strane institucija, koje i pored
10

www.accion.org ( 12.11.2013.)

Kotor, novembar 2013. god.

13

_____________________________________________________________________
kompletne analize mogu postaviti neke druge mogunosti koje jo uvijek nisu dobro istraene.
Ostali proizvodi ukljueni su u programe obuke za osoblje i partnere mikrofinasijskih institucija
za kreditna bodovanja, istraivanje trita i alate razvoja proizvoda, tehnologije i automatizacija.
Finansijski partneri ACCION trita kapitala pomogli su finansiranju poslovnih partnera,
finansiranje duga i drugih komercijalnih finansiranja. to im omoguuje da se direktno poveu sa
investitorima i poslovnim bankama, postanu nezavisni od fondova i da se razvijaju kao
komercijalne finansijske institucije.

8. Fondovi i akcije sa kojima je ACCION u partnerskim odnosima

1. Akcije Latinske Amerike
Akcije u Latinskoj Americi su osnovane fondom 1984. godine. To je bio prvi garancijski
kreditni fond za mikrofinansijske institucije. Dajui pripravnosti akreditivima Fonda omogueno
je partnerima akcija da pozajme od lokalnih banaka preko 7 miliona dolara u 2002. Godini.
Povoljnost kredita je socijalna odgovornost investitora.

2. Fond kao D.O.O.

Fond kao D.O.O. akcija, je u potpunosti u vlasnitvu kapitala , kvazi-kapitala i drugih
investicija u institucijama partnerskih mikrofinansija, sa dokazanim iskustvom u Latinskoj
Americi i Karibima. Fondom upravlja Gateuai Accion, Meunarodni Menader INC (GAIM),
koji je potpuno u vlasnitvu, neprofitne filijale Accion-a.
3. GAIM fond
GAIM fond sa 2,5 miliona dolara investicionog fonda, administrira za multilateralni
investicioni fond "Inter-amerika razvojna banka (IDB- Inter-American Development Bank /
MIF- Multilateral Investment Fund). Fond je uloen u kapitalu, kvazi-kapitalu i dugim
mikrofinansijskih institucijama u Latinskoj Americi i Karibima.

Kotor, novembar 2013. god.

14

_____________________________________________________________________
4. Fond za mala i mikro preduzea
21 milion dolara uloeno je 1994. u stvaranje investicionog fonda za mala i mikro preduzea
zajmodavca u Latinskoj Americi i na Karibima. ACCION je bio jedan od etiri pripadnika
finansiranja. Tokom narednih osam godina na raspolaganju su se nale jo 11 mikrofinansijskih
institucija u region. ACCION je sedite ovog fonda i bio je lan komisije za ulaganja.
5. ACCION i Kallivada fond
Investicioni fond ACCION i Kallivada stvorio je AfriCap mikrofinansijskih fond, kanadske
fondacije. Fond je namijenjen za finansiranje komercijalnih institucija za mikrofinansiranje u
Africi. ACCION je osniva i ulaga . AfriCap odobrava u Africi razvoj sektora za mikroulaganja u izabrane mirkokreditne institucije i finansiranje kao i

tehnike pomoi ovim

institucijama sa kapitalom od $ 13.8 miliona dolara

ACCION izrauje ACCION investicije u mikrofinansije SPC u martu 2003. Godine. U svijetu
investicija kompanija za mikrofinansiranje kapitala na 18 miliona dolara, finansirala se uz
pomo devet investitora, ukljuujui i multi-lateralni vladin sekor, privatne investitore iz SAD i
Evrope, i ACCION. ACCION

Investicije daju odgovornost ACCION grupi za upravljanje

fondovima u ime drugih investitora, poput IFC (International Finance Corporation, deo Svetske
banke) i IDB (Inter-amerika razvojna banka). Rukovodstvo ACCION investicija utie na pristup
investicijama i akcijam koje utiu na ACCION poslovanje. ACCION investicije privlae nove
investitore.

9. Partnerstvo izmeu Castella i ACCION-a

Danas u savremenom svijetu mogue je sa svojim poslovnim partnerima obavljati mnotvo

poslovih procesa i usluga, meu kojima su: investicije i finansiranje, tehnika pomo, obuka ,
razvoj novih proizvoda i tehnologije i upravljanje savjetima. Trita u Latinskoj Americi se brzo
razvijaju u saradnji sa vie investitora i uz tehniku pomo obezbeuju take ulaska na druga
trita u svijetu.

Akcijom dodavanja vrednosti, povezivanjem investitora i tehnologije

provajdera, ostvaruje se strateki savez. Akcija ima za cilj da se uspostavi dugorono partnerstvo
Kotor, novembar 2013. god.

15

_____________________________________________________________________
i intenzivno posovanje, zbog kojeg je nemogua postojanost vie od dva partnera u bilo kojoj
zemlji sa istom misijom. Zbog toga neophodna je kvalitetna uloga voenja industrije i
uspostavljanje i razmjena najbolje prakse.

10. Organizaciona struktura i finansiranje

U decembru 2002. godine , ACCION primjenjuje novu organizacionu strukturu sa ACCION
International. ACCION International osoblje predstavlja tim mikrofinansijskih i investicionih
strunjaka u SAD u (koji se nalaze u Bostonu i Vaingtonu), Centro ACCION, koje su imale
od ACCION-a tehniku pomo za Latinsku Ameriku i 19 savjetnika koji sarauju sa lokalnim
partnera. Akcija je klju konkurentske snage koja lei u velikom mikrofinansijskom iskustvu
njenog osoblja. To osoblje se sastoji od:11
20 tehnikih strunjaka
19 savetnika
4 strunjaka za tehnologiju / MIS specijalista
3 strunjaka za poslovnu obuku
4 strunjaka za investicije
Akcija predstavlja sposobnost za rad i odgovornost na terenu. Tim koji vodi ovu akciju uradio je
politiku analizu odeljenja, kao i odeljenja za finansijske usluge i nadgledao akciju za direktne
investicije. Preko 50% prihoda ACCION International-a u 2001. godini dolo je iz privatnih
priloga, ukljuujui pojedinacne, korporacije i fondacije.

Tabela 1.1. ACCION International organizaciona ema

11

Brown M., Microfinance for Bankers and Investors , McGraw-Hill, 2009., pg. 25

Kotor, novembar 2013. god.

16

_____________________________________________________________________
$000

1990

1995

2002

Prihodi
Privatni prilozi
Vlada SAD
Meunarodne donacije
Prihodi od investicija i
naknada
Ugovori i takse za kolovanje
Ukupno

1,033
1,866
0
224
0
3,123

2,463
1,828
1,645
914
437
7,287

6,306
1,908
808
949
2,246
12,217

1,936

1,448

3,619

N/A
61
227
180
84
2,488

N/A
836
741
266
134
3,426

681
2,201
1,062
1,020
597
9,260

302
411
2,899

767
1,210
4,636

1,641
2,542
11,804

223
N/A
N/A

2,651
N/A
1,416

413
60
N/A

223

4,067

(116)
(33)
324

258

1,400

250
19,456

481

5,467

19,781

FUNKCIONALNI TROKOVI
Programske uslue
Mikro-okruzenje Latinske
Amerike i Kariba
Mikro-okruzenje Afrike
Mikro-okruzenje SAD
Trita kapitala
Istraivanje, razvoja i politike
Komunikacije
Ukupno
Pomone slube
Opti i administrativni fond
Ukupno
Ukupno funkcija trokova
Neto poveanje sredstava iz
poslovanja
Kapitala od neto prihoda
Promene u raunovodstvenim
principima
Valuta
Gubitak od ulaganja u filijale
Ukupno poveanje u neto
imovini
Odbor za likvidnost rezervi
Neto imovina na poetku godine
Neto imovine na dan 31.
decembra

Izvor: ACCION International (str.89)

Kotor, novembar 2013. god.

17

_____________________________________________________________________
Roj Jacobovitz, potpredsednik resursa, smatra da se ovaj trend teba nastaviti u budunosti. Akcija
je prihod koji se udvostruuje. U istom periodu smanjio se procenat sredstva javnih izvora sa
60% do 25%, a izvori finansiranja privatnog obrazaca su porasli od 20% do 55% . Sve vie se
primjenjuje uloga privatnog sektora finansiranja. Kada je rije o fondovima, ija je vrijednost
velika koliina novca, organizacija moe da postane zavisna od javnog donatora i postane vezana
za njega. Privatni fondovi predstavljaju intenzivan rad i skupe donacije ali na kraju organizacija
dobija vie slobode za delovanje. Takoe, ako zaista teimo samo rastu, potrebno je da slavine u
privatnom sektoru budu efikasnije.

12

11. Brendiranje
Brend ACCION je veoma poznat u svijetu mikrofinansijskih i meunarodnih razvojnih trita.
Robin Ratlicfee, potpredsednik komunikacija daje visoko priznanje i govori o pojmu brenda
koji je ogranien na igraa u mikrofinansiranju i multilateralnim lanovima i vladinim
agencijana za razvoj. U fokusu su grupe od desetak direktih donatora koji doprinose
meunarodnim organizacijama za pomo. Jedna anketa je sprovedena je u SAD u oktobru 1998.
godine , i njome je otkriveno sledee: niko nije uo za ACCION meunarodnu organizaciju i
niko nije znao nita o konceptu mikro finansiranja. Meutim, kada je ta ista grupa odgledala
krai video osnimak, na kraju je odgovor na ACCION misiju bio izuzetno pozitivan. Konkretno,
emocionalni apel studije sluaja u kombinaciji sa ACCION- ovom akcijom pragmatian je
pristup ublaavanja siromatva koji se smatra kao veoma moan faktor. Zanimljiva stvar u vezi
ACCION-a je da, poslovni partneri, sa preko 800.000 klijenata ne nose ime ACCION brenda.
Kada se neka akcija pod ACCION-om vodi na ime nekih od njihovih klijenata na podruju
Latinske Amerike ili Afrike, pojavljuje se ime poslovnih partnera. ACCION ime retko se
pojavljuje. U SAD-u , meutim, svi ACCION programi oznaeni su kao ACCION, a to su
postigli priznanjima za aktivnosti. Dolazi do problema koje otvara pitanje da li je izvodljivo i da
li je mogue da svoje poslovne partnere, koji upravo profitiraju od njih mogu moliti da nose
njihovo partnersko ime ACCION. ACCION posluje pod sloganom "ACCION vie od nade i
uspeha", jos od 2002. godine. On omoguuje stalni pristup finansijskim uslugama za siromane
12

Quelch J., Laidler N., ACCION International , Harvard Business School, 2003., pg. 23

Kotor, novembar 2013. god.

18

_____________________________________________________________________
porodice od zgrade na lokalnom nivou do odrivih mikrofinansijskih institucija koje su zajedno
sposobne da pomognu milionima ljudi. lanovi ACCION-a u sektoru komunikacija, zajedno sa
pro-bono braniocima od marketinga i izvrni direktor Amerikan ekspres, kreirali su listu kljunih
atributa koji su neophodni za ACCION. Lista predstavlja kompilaciju misli od rukovodstva,
prikupljenih sredstava i komunikacija timova. Nekad se ova lista kreirala u formi mape koja je
izraavala vrijednost propozicija ACCION analize i njenih konkurenata u oblasti marketinga i
PR. Karta kao brend je tu da iskristalie skup atributa koji predstavlja skup konkurenata
ACCION-a. To je rezultiralo u nove, sveobuhvatne karte, na vie svetskih jezika. Brendiranje je
posebno vano kao sredstvo diferenciranja ACCION-a od konkurencije. 13

12. Konkurencija

U 2002. godini, ACCION dijeli sredite panje sa pet velikih konkurenata iz oblasti
mikrofinansiranja: Grameen bank/Grameen Fondacija, Opportunity International, FINCA,
Freedom from Hunger (Sloboda od gladi) i IPC . 14
1. Grameen Banka - Neprofitna nevladina organizacija osnovana 1976. godine, osnovao ju je
Muhammad Yunus. Grameen Banka je najpoznatija mikrofinansijska organizacija u svijetu.
Njihov nacin pozajmljivanja bio je poznat kao seoski metod bankarstva ili Grameen metod
koji se fokusirao na siromane ene u ruralnom Bangladeu. U 2002 godini, Grameen Banka je
zaposlila 11,770 radnika i radila u vie od 41,000 sela, obezbjeujui 292 miliona amerikih
dolara kredita. Prosjena veliina kredita je neto manja od 110 dolara, 95 % korisnika bile su
ene. Grameen banka je tvrdila da e nadigrati sve druge banke u Bangladeu i veinu banaka
irom svijeta. U novembru 2001 godine, lanak iz Wall Street Junrnal-a je pisao o tome da su
Grameen isplate dadzbina loe prestavljene, bile su u stvari znatno nie od onih koje je
organizacija objavljivala. Poetkom 90-ih godina, Grameen se udruio sa Results Educational
Fund (Rezultati edukativnog fonda) SAD, zasnovanih na lobiranju organizacije sa oko 40.000
13
14

Rhyne E., The New World of Microenterprise Finance, Kumarian, 1994., pg. 143
Quelch J., Laidler N., ACCION International , Harvard Business School, 2003., pg. 12

Kotor, novembar 2013. god.

19

_____________________________________________________________________
volontera koji su pokuavali da stvore politicku volju da prekinu gladovanje koristei Grameen
kao model za to, na taj nain stavljajui Grameen na mapi. Nadovezujui se na svoje jako brend
ime, 1999 godine Gremeen osniva Grameen fondaciju SAD, zasnovanu u Washington-u. Koja je
sluila kao mjesto za prikupljanje Grameen sredstava za SAD sa ciljem da kopiraju Grameen
model u drugim zemljama. Otero vjeruje da je Grameen model kratkoroan i da se vremenom
nije razvijao. Ona govori da: Grameen je pokazao da je mogue dopirijeti do siromaha sa
kreditima u velikom broju. To je veoma vano. Ali Grameen nije izgradio odrivost svog modela,
mada ipak vri dobar posao reklamirajuci sebe. U SAD, Grameen fondacija je ozbiljna
konkurencija kada je u pitanju prikupljanje sredstava. Oni imaju kancelariju u Washington-u,
Dallas-u i Seattle-u, i odakle god da ih pozovemo oni e biti dostupni. Oni imaju drugaije biznis
modele od naih i njihovo prikupljanje novanih priloga je bazirano velikim djelom na karizmu
Dr. Yunus-a. Ba kad se, navodi Otero, sastala sa ljudima iz UNDP-a po njihovom miljenu
prva organizacija za mikrofinansije je Grameen. 15
2. Opportunity International - Neprofitna humanitarna organizacija osnovana 1971. godine,
osnovao ju je Al Whittaker, direktor Bristol-Myers Internacionalne Corporacije, Opportunity
International ima za cilj da pomogne siromanim porodicama transformiu njihove ivote,
emocionalno, duhovno i materijalno, uz kredite i osnovne poslovne odluke. Opportunity
International ima obavezu vjerske prirode, i motivisan je pozivom Isusa Hrista da se pomae
siromanima. etrdeset i dva samostalna, ali povezana partnera isporuuju program kredita u 27
zemalja Afrike, Azije, Istocne Evrope i Latinske Amerike. U 2002. godini, Opportunity
International je usluivao 397,489 klijenata (86% njih su ene) i pozajmljivao oko 127 miliona
dolara, sa 98% stope otplata.
3. FINCA (Foundation for International Community Assistance) - Neprofitna nevladina
organizacija osnovana 1984. godine, osnovao ju je ameriki ekonomista John Hatch, FINCA je
vidjela svoju ulogu u stvaranju zapoljavanja, podizanje prihoda porodica i smanjenje siromatva
u svijetu. Akcenat je bio na izgradnji nade za budunost i promovisanju finansijske nezavisnosti.
FINCA je koristila sline modele kao Grameen organizacija takoe je istakla pristupanost
kreditima kao ljutsko pravo. Vizija FINCA je bila da podstakne duh zajednice, omoguavajui
jednoj porodici da pomogne drugoj porodici kako bi ce izbjeglo siromatvo. U 2002. godini,
15

Quelch J., Laidler N., ACCION International , Harvard Business School, 2003., pg. 12

Kotor, novembar 2013. god.

20

_____________________________________________________________________
FINCA je usluivala 189,587 klijenata i imala je nepovueni zajam od 40 miliona dolara, kredite
su upravljali kroz 20 partnerskih programa u Latinskoj Americi, Africi i bivem Sovjetskom
Savezu, a neizmirene obaveze se procenjuju na 3 odsto. Oba, i FINCA i Opportunity
International izjavili su da su u 2002. godini bili fokusirani na komercijalizaciju, pretvarajui
nevladine organizacije i banake na selu u regulisane institucije i da su slijedili finansijski
sistem kao u Accion-u. Otero istie da: Obije organiacije su slijedile tranformacioni sistem
koji smo mi poeli prije 10-tak godina... Slijedei put koji smo mi otvorili, oni su proveravali ono
to smo uradili u Accion-u i utvrivali na model. Kao kolege, mi smo meusobno dejstvovali u
rasliitim deavanjima. Ali iz perspektive poslovnog modela, imamo vrlo malo da nauimo od
ovih konkurenata to nas ini po malo arogantnim.
4. Freedom form Hunger (Sloboda od gladi) - Neprofitna nevladina organizacija osnovana 1946.
godine kao Meals for Millions (Obrok za milione), koja je obezbedila vienamensku hranu,
visoko-proteinski dodatak ishrani u prahu. 1970. godine organizacija je svoje fokusiranje
promjenila i usmjerila na sprovoenje i primenjivanje ishrane majki i dece. 1988. godine,
organizacija Sloboda od gladi razvila je integrisano mikro-kreditiranje koje se odnosi na zdravlje
i edukativne programe ishrane.
5. IPC (International Projekt Consult GmbH) je Njemaa neprofitna savjetodavajua kompanija
osnovana 1981. godine, da pobolja mogunosti za mikro i mala preduzea kako bi mogli
pristupiti formalnim finansijskim uslugama, a posebno bankarskim kreditima. Cilj IPC-a bio da
se smanji stepen zavisnosti mikro i malih preduzea od neformalnih kredita. IPC je usluga koja
obuhvata tri oblasti:

Konsultantskih usluga: IPC je pomagao centralnim bankama, bankarskim rukovodilakim

organima, privatnim poslovnim bankama i banakama za razvoj u oblastima kao to su:
organizacioni razvoj, razvoj proizvoda, regulisanje finansijskih institucija i definisanje jasne
politike u oblasti mikro, malih i srednjih preduzea.

Kotor, novembar 2013. god.

21

_____________________________________________________________________
2

Upravljanje projektima: IPC je imao dugoronu saradnju sa komercijalnim bankama u

prijektima mikro-kreditiranja ukljuujui Rusiju, Ukrainu, Kazakhstan, Armeniju i Paragvaj.

Bankarski menadment servis: Od 2002 godine, IPC ima upravljaki servis saglasan sa 15
izabranih mikrofinansijskih institucija orijentisanih u istonoj i jugoistonoj Evropi,
Sjevernoj Americi, Africi i Aziji. U ovim instucijama, IPC radnici esto zauzimaju glavna
mjesta iz oblasti finansija, kao npr. generalni menadzer, finansijski menadzer itd. IPC u
veini sluajeva ima svoj udio investicija u tim institucijama za menadzment servis.

Tabela 1.2. Pregled ACCION-a i njegovih konkurenata za 2002. godinu

ACCION
International

Grameen
Bank

Opportunity
International

FINCA

Vie od nade,
uspjeh

Bankarstvo
za siromane

Davanje
siromanima
sansu da rade

Mali zajam,
velika ansa

Zdravlje,
samopouzdanje,
dostojanstvo

Mikropreduzetnici
/
Siromana
domainstva

Rurarlo
siromatvo

Familije

Familije
(krediti kao
ljutsko
pravo)

Zene
(izgraivanje
zdravog ivota)

Br. zemalja

21

Latinska Amerika,
Karibi i Afrika

Bakglade

20
Latinska
Amerika,
Afrika i bivi
Sovjetski
Savez

16
Latinska Amerika
i Afrika

Geografska
fokusiranost

27
Africa, Azija,
Istona Evropa i
Latinska Amerika

397.489

189.587

240.000

Slogan

Cilj

Br. aktivnih
klijenata na
kraju 2002. g.
Ukupan br.
klijenata u
zadnjih 10 g.
Br. enskih
klijenata (%)

798.031

2.4 miliona

Freedom
from Hunger

2.7 miliona

800.000

60%

95%

86%

100%

Kotor, novembar 2013. god.

22

_____________________________________________________________________
Nepovueni
zajam do
kraja 2002. g.
Ukupno
kreditiranje u
2002. g .
Prosjena
pozajmica

440 miliona
dolara

Payback ratepovratna rata

263 miliona
dolara

64 miliona dolara
127 miliona dolara

40 miliona
dolara
98 miliona
dolara

18 miliona dolara

820 miliona
dolara

292 miliona
dolara

575 dolara

110 dolara

237 dolara

518 dolara

75 dolara

97.5%

98%

98%

97%

Izvor: ACCION International (str.125)

13. Budui izazovi i mogunosti

Menjanje baze klijenata i dinamike industrije
Nekoliko mikrofinansijskih trita u Latinskoj Americi postajala su sve konkurentnija. U
nekolicini zemalja, konkretno u Boliviji i Nikaragvi, prodor na trite se pribliavao zasienju. Sa
poveanjem konkurencije, privlaenje i zadravanje klijenata je sve vanije. Svakako, u nekim
zemljama, klijentovo preveliko zaduivanje i poveanje delikvencije je izazivalo zabrinutost.
Rast oekivanja je smanjen iako trite dostie zasienje a mogunost spajanja i konsolidacije u
mikrofinansijskoj industriji je na horizontu. To je rezultiralo pritiskom, a naroito u Boliviji, da
se kree ka veoj poziciji na tritu, pruanjem veeg kredita postojeim ili novim klijentima, ili
da nametne ogranienja na pristup preostalih najsiromanijih klijenata. U okviru mikrofinansijske
industrije postoji podjela izmeu institucija koje koriste komercijalni pristup, ukljuujui
ACCION-ove partnere i onih institucija koje ih ne koriste, njihova kasnija karakterizacija se vie
orijetisala na siromatvo. Trend mikrofinansijske usluge je isporuen putem licencirane,
regulisane finansijske institucije nastavljene u Latinskoj Americi i poete u Africi. Komercijalno
orijentisane mikrofinansijske institucije trebaju dosta kapitala za rast, i pokretanje novog
poslovanja.

Kotor, novembar 2013. god.

23

_____________________________________________________________________

14. Regulative
Kako se broj licenciranih institucija za mikrofinansiranje poveavao, vladine agencije, sve vie
postaju ukljuene u ocenjivanje i regulisanje industrije, iako nisu imali znanja i iskustva u ovom
sektoru. U 2002. godini, regulativa za mikrofinansije je bila preprevljena i sprovedena u
zemljama kroz Latinsku Ameriku i Afriku, ponekad sa industrijskim benefitom, ponekad bez
njega.

14.1. Geografska ili proizvodna ekspanzija

Afrika
Tokom 90-tih godina mikrofinansije nisu rasle samo u Latinskoj Americi nego i u Africi, Istonoj
Evropi i junom dijelu Azije. Finansiranje je sve vie bilo vezano za mikrofinansiranje u ovim
regionima, a ACCION kao glavni konkurent, sa izuzimanjem Gremeen organizacije, je bio
internarnacionalan.
Uganda
Imamo iskustvo Ugande, na elu sa Victoriom White, koja je mladi director za meunarodne
poslove. ivjela je i radila u Ugandi 2002. godine a te iste godine u decembru bila je postavljena
za tehnickog asistenta ACCION International. Uganda kao dio mikrofinansijske unije bila je
transformisana u NGO (Non-governmental organization) unutar regulativne finansijske
institucije, u nadi da e dobiti zakonodavnu licencu mikrofinanskijske institucije u maju
2003.godine. Monetarni sistem, sa 15 glavih banaka, internacionalne banke, sa Citibank i
Barclay, su prezentovane u Ugandi, a njihov cilj je poveati zaradu od populacije i korporativnih

Kotor, novembar 2013. god.

24

_____________________________________________________________________
klijenata. Najpoplularniji model je bio mjeanje seoskog bankovnog modela, bazirajuci se na
grupu koja je pozajmila novac garantujui za individualne potroae.

15. Mikrofinansijske organizacije u Crnoj Gori

Mikrofinansiranje u Crnoj Gori je relativno novijeg datuma. Uredbom vlade Republike Crne
Gore usvijene krajem 1998. godne stvoreni su pravni preduslovi za otpoinjanje programa
mikrofinansiranja. U drugoj polivini 1999. godine startovala su tri najznaajnija mikrokreditna
programa koji i danas postoje i pruaju podrku mirkopreduzetnicima. To su meunarodna
organizacija Opportunity international u saradnji sa novoosnovanom domaom organizacijom
Mikrokredit Montenegro, meunarodna organizacija World Vision u saradnji sa domaom
organizacijom Agroinvest ( krediti namjenjeni iskljuivo za ruralna podruja) i domaa
organizacija Alter Modus.Pomenuta tri programa su za protekli period kumulativno realizovala
vise od 28.000 kredita u ukupnoj vrijednosti od preko 40 miliona eura. Vano je napomenuti da
sva tri programa od svog osnivanja beljee izuzetnu potranju i da ta potranja u kontinuitetu
viestruko premauje finansijske mogunosti programa. Svijetska i evropska banka za
rekonstrukciju i razvij pokazuje veliko interesovanje za dalji razvoj mikrofinansiranja u Crnoj
Gori. Ekonomiji poput crnogorske koju karakterie veoma visoko uee mikrobiznisa, sa oko
98,5% registrovnih kompanija,16 gde jo uvijek postoji odreena neelastina nezaposlenost
nastala kao posljedica tranzicije, postojanje institucija poput MFI koje omoguavaju kapilarno
finansiranje dijela stanovnitva koji eli poboljati svoju finansijsku poziciju, ili zapoeti
sopstveni biznis je samo poeljna ve i potrebna, kako sa ekonomskog tako i sa socijalnog
aspekta. Njihov znaaj na globalnom tritu raste, naroito u periodu poslije finansijske krize uz
rast konkurentnosti ovog trita. Nema sumnje da bi crnogorska ekonomija i MFI, kao potrebni
dio finansijske intermedijacije na tritu Crne Gore, imao koristi od ulaska novih institucija na
trite, jer bi uticao na diverzifikaciju trita i vrio pritisak na sniavanje kamatnih stopa.
Obezbjedjenje novih izvora finansiranja,od postojeih internacionalnih finansijskih insitucija,koji
tradicionalno Crnu Goru prepoznaju kao profitabilno trite, kao i od novih investitora, imao bi

16

www.bankar.me (11.11.2013.)

Kotor, novembar 2013. god.

25

_____________________________________________________________________
pozitivan uticaj na prilagodjavanje kamatnih stopa, jer njihov nivo jednim dijelom utie da
tranje za kreditima ne nedostaje.
Crnogorske mikrofinansiske institucije( MFI ostvarile su prole godine neto dobit od oko 2,89
miliona eura,zapravo 15% vie u odnosu na 2007 godine. Prema podacima koje je objavila
Centralna banka, najveu dobit do sada zabiljeio je Agroinvest, oko 1,48 miliona eura, to je,
ipak, u odnosu na 2007. godinu manje etiri odsto. Agroinvest je prva mikrokreditna finansijska
institucija u Crnoj Gori koja je dozvolu za rad dobila u oktobru 2005. godine. Osniva te MFI je
Visionfund iz Sjedinjenih Amerikih Drava. U Crnoj Gori posluju jo etiri MFI koje su prole
godine uspjele da poveaju dobit, a to su: 17

Klikloan

Ozmont

Alter modus

Montenegro investments

1. Montenegro investments
Neto dobit Montenegro investments, mikrofinansisku instituciju u Crnoj Gori, osnovali su Prva
banka Crne Gore i Predrag Poek sa Cetinja. Neto dobit, porasla je ak 73 % (odsto) na 191
hiljadu eura. Ova MFI (mikrofinansiska institucija) posluje od marta 2006. godine.

2. Klikloan
Mikrokreditna

finansijska

institucija

Klikloan,

iji

je

osniva

Sandra

Klikovac

Podgorice, prole godine je zavrila sa 145 hiljada eura neto dobiti, to je 16 puta vea

iz

neto

dobit u odnosu na 2007. Dozvolu za rad Klikloan, dobio je u februaru 2007. godine.
3. Ozmont

17

www.bankar.me (11.11.2013.)

Kotor, novembar 2013. god.

26

_____________________________________________________________________
Ozmont, mikrofinansiska institucija (MFI) u Crnoj Gori posluje od marta 2006. godine. Do
danas ostvarila je neto profit od 123 hiljade eura, to je 38% (odsto) vie nego 2007. godine.
Njegovi osnivai su eljko Lazarevi iz Podgorice i Nikolas Lazarevi iz Melbournea.
4. Alter modus
Alter modus, koji je osnovala istoimena nevladina organizacija, prole godine je zabiljeio dobit
od 956 hiljada eura, 25% (odsto) vie nego 2007. Dozvolu za rad kao MFI, Alter modus je dobio
u decembru prole godine. MFI u Crnoj Gori odobravaju namjenske kredite graanima i
privrednim drutvima za realizaciju razvojnih projekata, a mogu se baviti i ulaganjem u
kratkorone hartije od vrijednosti i pruati usluge savjetnika i finansijskog lizinga.

Zakljuak
Mozemo zakljuiti da su mikrofinasiske institucije, u ovom sluaju na primjeru ACCION
International, prvenstveno jedna vrsta dobrotvornog rada koja na nude povoljne kredite uz pomo
kojih u saradnji sa lokalnim stanovnitvom teze uoiti primarne potrebe drutva. Zapravo to su
neprofitne organizacije koje daju podrku u

kljunim poslovnim liderima. Nabavkom

mikrokredita i poslovnom obukom siromanih ena i mukaraca, koje nude ove organizacije,
ACCION je pomogla osobama da izgrade sopstveni put na ekonomskoj ljestvici i sa
dostojanstvom i ponosom. ACCION ima za cilj da prui ovu moguunost to je mogue veem
broju samo-zaposlenih u svijetu, razvojem mikrofinansijskih institucija koje su bile finansijski
samo-odrive.Uvodjenjem

mikrokredita

moe se ispuniti misija u rjeavanju problema

siromatva, ukljuujui to vei broj siromanih zemalja u ovaj program. Mikrofinansijskim

institucijama mozemo doprinijeti znaajan pomak u u borbi protiv svijetskog siromatva i tako
Kotor, novembar 2013. god.

27

_____________________________________________________________________
uzdignuti na vii nivo i savladati sve barijere na njihovom putu ka usavravanju. Mikrofinansije
kao razvojni sektor smanjuju siromatvo, uveava prihode i poveava sigurnost prihoda,stvara
nova radna mjesta, omoguava dostupnost kredita preduzetnicima sa niskim prihodima, razvija
postojei mali i mikro biznis, podstie preduzetnitvo posebno u ruralnim podrujima i jedan je
od mehanizama razvoja privrede. Glavna naela mikrofinansija potuje i ACCION a to su: na
uinku zasnovana podrka, orjentisanost ka klijentima i nivo ostvarene pozitivne promjene.
Mikrofinansije pokazuju da socijalno preduzetnitvo moe kreirati kako finansijsku korist tako i
drutvenu vrijednost. Oni su primjer da profit i drutveni napredak mogu biti komplementarni, a
ne konkurentni. Praksa u zemljama u razvoju je pokazala da mesta za mikrofinansijske
organizacije ima. Ovakav vid kreditiranja ima kljunu ulogu u formiranju i kontrolisanom
razvoju malih preduzea i smanjenju stope nezaposlenosti samozapoljavanjem i otvaranjem
novih radnih mesta. Osim finansijske bitna je i nefinansijska strana usluge, a tu se pre svega misli
na savetovanje klijenata, edukaciju i redovni monitoring. Mikrofinansiranje nije niti zamjena za
niti kocept odvojen od cjelokupnog finansijskog sistema. Naprotiv, novo shvatanje polazi od
toga da je krajnji cilj mikro-finansiranja kreiranje finansijskih sistema koji e omoguiti pristup
irokom spektru finansijskih usluga svima kojima te usluge iz bilo kojih razloga nisu dostupne.
Mikrofinansijske organizacije mogu nauiti dosta toga od tradicionalnih programa finansiranja
poljoprivrede ali i isti ti tradicionalni program mogu usvojiti tehnike mikrofinansiranja, koje
povoljno mogu uticati na smanjenje rizika i kreiranje na dui rok odrivih programa finansiranja
poljoprivrede.

Kotor, novembar 2013. god.

28

_____________________________________________________________________

Literatura
1) Brown M., Microfinance for Bankers and Investors , McGraw-Hill, 2009.
2) Hal V., Mikroekonomija, Ekonomski fakultet, Beograd, 2012.
3) Quelch J., Laidler N., ACCION International , Harvard Business School, 2003.
4) Rhyne E., Mainstreaming Microfinance: How lending to the poor began, grew and came
of age in Bolivia, Kumarian Press, 2001.
5) Rhyne E., The New World of Microenterprise Finance, Kumarian, 1994.
6) www.accion.org ( 12.11.2013.)
7) www.bankar.me (11.11.2013.)

Kotor, novembar 2013. god.

29