GEOTERMALNA ENERGIJA Re geotermalno vodi poreklo od dve grke rei geo (zemlja) i therme (toplota) i znai toplota zemlje,

pa se prema tome toplotnaa energija Zemlje naziva jo i geotermalna energija. Toplota u unutranjosti Zemlje rezultat je formiranja planeta iz praine i gasova pre vie od etiri milijarde godina, a radioaktivno raspadanje elemenata u stenama kontinuirano regenerie tu toplotu, pa je prema tome geotermalna energija obnovljivi izvor energije. Osnovni medij koji prenosi toplotu iz unutranjosti na povrinu je voda ili para, a ta komponenta obnavlja se tako da se voda od kia probija duboko po raspuklinama i tamo se onda zagrejava i cirkulie natrag prema povrini, gde se pojavljuje u obliku gejzira i vruih izvora. Spoljnja kruta kora Zemlje duboka je od pet do 50 kilometara i sastavljana je od stena. Materije iz unutranjeg sloja neprestano izlaze na povrinu kroz vulkanske otvore i pukotine na dnu okeana. Ispod kore nalazi se omota i on se protee do dubine od 2900 kilometara, a sainjen je od spojeva bogatih gvoem i magnezijumom. Ispod svega toga nalaze se dva sloja jezgra tekui sloj i vrsti sloj u samom jezgru Zemlja ima nekoliko slojeva. Osnovni slojevi su spoljnja vrsta kora planete. Poluprenik (Crust), tekui omota plat (Mantle), spoljnja tekua jezgra (Outer Zemlje je otprilike 6378 Core) i unutranja vrsta jezgra (Inner Core). kilometara, i niko zapravo ne zna ta se tano nalazi u unutranjosti, sve navedeno su zapravo naune pretpostavke izgleda unutranjosti planeta. Te pretpostavke temelje se na eksperimentima u uslovima visokog pritiska i velikih temperatura. Sputanjem kroz spoljnji sloj Zemlje, tj. koru temperatura raste otprilike 17 C do 30 C po kilometru dubine (50 87 F po milji dubine). Ispod kore nalazi se omota koji je sastavljen od delimino rastopljenih stena i temperatura tog omotaa je izmeu 650 i 1250 C (1200 2280 F). U samom jezgru Zemlje temperature bi po nekim procenama

mogle biti izmeu 4000 i 7000 C (7200 12600 F). Budui da toplota uvek prelazi sa toplijih delova na hladnije, toplota iz unutranjosti Zemlje prenosi se prema povrini i taj prenos toplote glavni je pokreta tektonskih ploa. Na mestima gde se spajaju tektonske ploe moe doi do proputanja magme u gornje slojeve i ta magma se tada hladi i stvara novi sloj zemljine kore. Kad magma doe do povrine moe stvoriti vulkane, ali veinom ostaje ispod povrine te stvara ogromne bazene i tu se poinje hladiti, a taj proces traje od 5000 godina do milion godina. Podruja ispod kojih se nalaze ovakvi bazeni magme imaju visok temperaturni gradijent, tj. temperatura raste vrlo brzo poveanjem dubine i takva podruja izuzetno su pogodna za iskoritavanje geotermalne energije. Potencijal geotermalne energije je ogroman, ima je 50000 puta vie od sve energije koja se moe dobiti iz nafte i gasa irom sveta. Geotermalni resursi nalaze se u irokom spektru dubina, od plitkih povrinskih do vie kilometara dubokih rezervoara vrue vode i pare koja se moe dovesti na povrinu i iskoristiti. U prirodi se geotermalna energija najee pojavljuje u formi vulkana, izvora vrue vode i gejzira. U nekim zemljama se geotermalna energija koristi ve vekovima u obliku termi odnosno rekreaciono-lekovitog kupanja. No razvoj nauke nije se ograniio samo na podruje lekovitog iskoriavanja geotermalne energije ve je iskoriavanje geotermalne energije usmerio i prema procesu dobivanja elektrine energije te grejanju domainstva i industrijskih postrojenja. Grejanje zgrada i iskoriavanje geotermalne energije u procesu dobijanja struje, glavni su ali ne i jedini naini iskoriavanja te energije. Geotermalna energija takoe se moe iskoristiti i u druge svrhe kao to su na primer u proizvodnji papira, pasterizaciji mleka, plivakim bazenima, u procesu suenja drveta i vune, planskom stoarstvu, te za mnoge druge svrhe. Glavni nedostatak prilikom iskoriavanja geotermalne energije je da nema puno mesta na svetu koja su izuzetno pogodna za eksploataciju. Najpogodnija su podruja na ivicama tektonskih ploa, tj. podruja velike vulkanske i tektonske aktivnosti. Sledea slika prikazuje tektonsku kartu sveta i podruja pogodna za iskoriavanje geotermalne energije.

Zemlja je podeljena na tektonske ploe koje se svo vreme kreu i sudaraju i time stvaraju mesta pogodna za iskoriavanje geotermalne energije. Najpogodnija podruja za iskoriavanje te energije nalaze se na takozvanom Vatrenom prstenu (Ring of Fire).

PROIZVODNJA ELEKTRINE ENERGIJE Jedan od najzanimljivijih oblika iskoriavanja geotermalne energije je proizvodnja elektrine energije. Tu se koriste vrua voda i para iz Zemlje za pokretanje generatora, pa prema tome nema spaljivanja fosilnih goriva i kao rezultat toga nema niti tetnih emisija gasova u atmosferu, isputa se samo vodena para. Dodatna prednost je u tome to se takve elektrane mogu implementirati u najrazliitijim okruenjima, od farma, osetljivih pustinjskih povrina pa sve do umsko-rekreacionih podruja. Poeci korienja toplote Zemlje za generisanje elektrine energije veu se uz malo italijansko mesto Landerello i 1904 godinu Tamo je te godine zapoelo eksperimentisanje s tim oblikom proizvodnje elektrine energije, kada je para upotrebljena za pokretanje male turbine koja je napajala pet sijalica, a taj se eksperiment smatra prvom upotrebom geotermalne energije za proizvodnju elektrine energije. Tamo je 1911 poela izgradnja prve geotermalne elektrane koja je zavrena 1913 i nazivna snaga joj je bila 250 kW. To je bila jedina geotermalna elektrana u svetu za gotovo pola veka. Princip rada je jednostavan: hladna voda upumpava se na vrue granitne stene koje se nalaze blizu povrine, a napolju izlazi vrua para na iznad 200 C i pod visokim pritiskom i ta para onda pokree generatore. Iako su sva postrojenja u Landerello-u

unitena u drugom svetskom ratu, postrojenja su ponovo izgraena i proirena te se koriste jo i danas. To postrojenje i danas elektrinom energijom napaja oko milion domainstava tj. proizvede se gotovo 5000 GWh godinje, to je oko 10% ukupne svetske proizvodnje struje iz geotermalnih izvora. Iako je geotermalna energija obnovljivi izvor energije, pritisak pare se u Landerello-u smanjio za 30% od 1950. Trenutno se koriste tri osnovna tipa geotermalnih elektrana: Princip suhe pare (Dry steam) koristi se izuzetno vrua para, tipino iznad 235 C (445 F). Ta para se koristi za direktno pokretanje turbina generatora. Ovo je najjednostavniji i najstariji princip i jo uvek se koristi jer je to daleko najjeftiniji princip generisanja elektrine energije iz geotermalnih izvora. Spomenuta prva geotermalna elektrana na svetu u Landerello-u koristila je taj princip. Trenutno se najvea elektrana koja koristi Dry steam princip nalazi u severnoj Kaliforniji i zove se The Geysers, a proizvodi elektrinu energiju jo od 1960 godine. Koliina Slika prikazuje pojednostavljeni princip generisanja elektrine energije iz proizvedene elektrine energije iz tog postrojenja jo geotermalnih izvora. Vrua para i voda uvek je dovoljna za snadbevanje grada veliine San koriste se za pokretanje turbina Francisco-a. generatora, a iskoriena voda i Flash princip (Flash steam) koristi se vrua voda u izvor. iz geotermalnih rezervoara koja je pod velikim pritiskom i na temperaturama iznad 182 C (360 F). Pumpanjem vode iz tih rezervoara prema elektrani na povrini smanjuje se pritisak pa se vrua voda pretvara u paru i pokree turbine. Voda koja se nije pretvorila u paru vraa se natrag u rezervoar zbog ponovne upotrebe. Veina modernih geotermalnih elektrana koristi ovaj princip rada. Binarni princip (Binary cycle) Voda koja se koristi od binarnog principa je hladnija od vode koja se koristi kod ostalih principa generisanja elektrine energije iz geotermalnih izvora. Kod binarnog principa vrua voda se koristi za grejanje tenosti koja ima znatno niu temperaturu take kljuanja od vode, a ta tenosti isparava ne temperaturi vrue vode i pokree turbine generatora. Prednost tog principa je vea efikasnost postupka, a i dostupnost potrebnih geotermalnih rezervoara je puno vea nego kod ostalih postupaka.
kondenzovana para vraaju se natrag

Dodatna prednost je potpuna zatvorenost sistema budui da se upotebljena voda vraa natrag u rezervoar pa je gubitak toplote smanjen, a gotovo da i nema gubitka vode. Veina planiranih novih geotermalnih elektrana koristiti e ovaj princip. Princip koji e se koristiti kod izgradnje nove elektrane zavisi od vrste geotermalnog izvora energije, tj. od temperature, dubine i kvaliteta vode i pare u odabranoj regiji. U svim sluajevima kondenzovana para i ostaci geotermalne tenosti vraaju se natrag u buotinu i time se poveava izdrljivost geotermalnog izvora. KORITENJE GEOTERMALNE ENERGIJE U DRUGE SVRHE Drugi zanimljivi oblik iskoriavanje geotermalne energije je grejanje. Najvei geotermalni sistem koji slui za grejanje nalazi se na Islandu, odnosno u njegovom glavnom gradu Reykjavik-u u kojem gotovo sve zgrade koriste geotermalnu energiju, te se ak 89% islandskih domainstava greje na taj nain. Iako je Island uverljivo najvei iskoristilac geotermalne energije po glavi stanovnitva sa spomenutih 89% svih islandskih domainstava koja se greju na taj nain, nije usamljen na Jedan od izvora vrue vode na Islandu podoban za podruju iskoriavanja geotermalne energije. Geotermalna energija se iskoriavanje geotermalne energije. Island je drava koja najvie koristi svoj prirodni poloaj za iskoritavanje uveliko iskoriava i u podrujima geotermalne energije. Novog Zelanda, Japana, Italije, Filipina te i nekih delova SAD-a kao to je San Bernardino u Kaliforniji te u glavnom gradu Idaho-a Boise-u. Geotermalna energija koristi se i u poljoprivredi za poveanje prinosa. Voda iz geotermalnih rezervoara koristi se za grejanje staklenika za proizvodnju cvijea i povra. Pod grejanje staklenika ne uzima se u obzir samo grejanje vazduha, ve se greje i tlo na kojem rastu biljke. Vekovima se ovo koristi u centralnoj Italiji, a Maarska trenutno pokriva 80% energetskih potreba staklenika geotermalnom energijom. Toplotne pumpe su jo jedna od upotreba geotermalne energije. Toplotne pumpe troe elektrinu energiju za cirkulaciju geotermalne tenosti, a ta tenost kasnije se koristi za

grejanje, hlaenje, kuvanje i pripremu tople vode i na taj nain znatno se smanjuje potreba za elektrinom energijom. Postoji jo vrlo irok spektar upotrebe geotermalne energije, ali nema potrebe sve detaljno objanjavati. Neke od tih upotreba su uzgajanje riba, razne vrste industrijske upotrebe, balneologija - upotreba za rekreaciju i leilita (terme -banje), i slino. ZAKLJUAK Budui da je procenjena totalna koliina geotermalne energije koja bi se mogla iskoristiti znatno vea nego sveukupna koliina energetskih izvora baziranih na nafti, uglju i gasu zajedno trebalo bi geotermalnoj energiji svakako predati veu vanost. Naroito ako se uzme u obzir da je re o jeftinom, obnovljivom izvoru energiju koji je usto i ekoloki prihvatljiv. Budui da geotermalna energija nije svuda lako dostupna, trebalo bi iskoristiti barem mesta na kojima je ta energija lako dostupna (ivice tektonskih ploa) i tako barem malo smanjiti pritisak na fosilna goriva i time pomoi Zemlji da se oporavi od tetnih gasova zelene bate. Manji do te energije generi se iz ljuske zemlje, odnosno zemljinog spoljnjeg sloja raspadom radioaktivnih elemenata koji se nalaze u svom kamenju (stenama). Kako se sputamo dublje u Zemljinu unutranjost tako otprilike svakih 36 metara temperatura poraste za jedan C. U prirodi se ta energija najee pojavljuje u formi vulkana, izvora vrue vode i gejzira, odnosno na podrujima gde se toplota koncentrie blizu povrine zemlje. Geotermalna energija se u nekim zemljama iskoriavala hiljadama Jedan od mnogih gejzira na Islandu. godina u formi vrela, odnosno rekreacijskolekovitog kupanja te su ve u prolosti bili dobro poznati pozitivni terapeutskozdravstveni uinci izvora vrue vode odnosna banja. No razvoj nauke nije se ograniio samo na podruje lekovitog iskoriavanja geotermalne energije ve je iskoriavanje geotermalne energije usmerio i ka procesu dobivanja struje te grejanju domainstva i industrijskih postrojenja. Grejanje zgrada i iskoriavanje geotermalne energije u procesu dobivanja struje, glavni su ali ne i jedini naini iskoriavanja geotermalne energije. Geotermalna energija takoe se moe iskoristiti i u druge svrhe kao toj e npr. u proizvodnja papira, pasterizacija mleka, u plivakim bazenima, u procesu suenja drveta i vune, planskom stoarstvu, te za mnoge druge svrhe.

Glavna prednost geotermalne energije je u injenici da se radi o obnovljivom izvoru energije, odnosno toplota unutranjosti zemlje neprestano izvire iz zemljine unutranjosti, a glavni nedostatak u injenici da su najpodobnija podruja za iskoriavanje geotermalne energije u podrujima izraene vulkanske aktivnosti to znai da rasprostranjenost podobnih podruja nije velika. Prednost takvih izvora energije je takoe i u injenici to geotermalne elektrane nemaju gotovo nikakav negativan uticaj na okolinu i uspeno se daju implementirati u najrazliitijim okruenjima, od farma, osetljivih pustinjskih povrina pa sve do umsko-rekreacionih podruja, a re je i o prilino jeftinom izvoru energije. Takoer valja istaknuti i injenicu da geotermalna voda sadri mnotvo minerala i razliitih ostalih hemijskih elemenata to ima izraene zdravstvene i terapeutske uinke naroito na razne vrste konih bolesti. Prva geotermalna elektrana izgraena je davne 2004. godine u Italiji, u mestu Landerello, davne 1904. godine, a nakon toga izgraena je i geotermalna elektrana u Wairekei, na Novom Zelandu. Najvei geotermalni sistem koji slui za centralno grijanje nalazi se na Islandu, odnosno u njegovom glavnom gradu Reykjaviku u kojem gotovo sve zgrade koriste toplotu geotermalne energije, te se ak 89 % islandskih kdomainstava greje na taj nain. PRINCIPI RADA Prvo je naravno potrebno ekstrahovati geotermalnu energiju iz pare, vrue vode, odnosno iz vruih kamenih slojeva zemljine unutranjosti. Uspeh tog procesa zavisi od toga koliko e se voda zagrejati, a to zavisi od toga koliko je vrue kamenje bilo u startu te od toga koliko vode ispumpamo prema tom kamenju. Nakon toga se voda pumpa, odnosno isputa kroz tzv. injection well ( odnosno otvor za ubrizgavanje), te na taj nain prolazi kroz pukotine vruih slojeva zemljine unutranjosti te se zatim kroz tzv. recovery well ( odnosno povratni otvor) Princip upotrebe geotermalne energije za vraa nazad na povrinu pod velikim proizvodnju elektrine energije. pritiskom te se pritom pretvara u paru kada doe do povrine. Tako dobijenu paru potrebno je odvojiti od slane vode to se obino odvija u centralnom postrojenju za odvajanje. Kada proces odvajanje slane vode od pare bude dovren para se provodi do tzv. heat exchangera (odnosno izmenjivaa toplote) koji se nalaze u unutranjosti elektrane. Kada se para sprovede do izmenjivaa toplote mogue ju je sprovesti do parnih turbina gde se moe generisati u struju, a istovremeno se kroz

ispustne ventile oslobaa neiskoritena energija. U izmenjivaima toplote para se pod pritiskom hladi u kondenzate da bi se nakon toga toplota transferisala u hladnu vodu u kondenzacijskim izmenjivaima toplote. Tako dobijena hladna voda pumpa se se iz izvora u skladine rezervoare iz kojih se sprovodi u izmenjivae toplote gde se vodi podie temperatura za 85-90 stepeni Celzijusa. Tako zagrejana voda prolazi kroz deaeratore te se kljuanjem vode odvaja osloboeni kiseonik i ostali gasovi koji bi mogli uzrokovati koroziju nakon to se zagreju te je zbog toga potrebno rashladiti vodu na 8285 stepena Celzijusa. Dakle u sutini se radi o procesu zagrevanja vode, te njenom pretvaranju u paru koja se kasnije moe koristiti bilo na nain da se pomou turbogeneratora proizvodi struja ili da ista prolazei kroz izmenjivae toplote greje vodu stvarajui tako potrebnu toplotu za grejanje domainstva i industrijskih postrojenja. Iako je Island uverljivo najvei iskoriava geotermalne energije sa spomenutih 89% svih islandskih domainstava koja se greju na taj nain, nije usamljen na podruju iskoriavanja geotermalne energije. Budui da je procenjena totalna koliina geotermalne energije koja bi se mogla iskoristiti vea nego sveukupna koliina energetskih izvora baziranih na uglju, zemnom gasu i nuklearnoj energiji zajedno trebalo bi geotermalnoj energiji svakako pridati veu vanost. Naroito ako se uzme u obzir da je re o jeftinom, obnovljivom izvoru energiju koji je usto i ekoloki prihvatljiv