DADALAND Iz dnevnika jednog dadaiste

an Arp

SADRAJ ARP Kaspar je mrtav (1912) Manifest Krokodarijuma Dada (1921) !java (1921) "pus nu#a (192$) Stra!%ur&ka konfi'ura(ija (19)1) ! dnevnika jedno' dadaiste (19)2) Dada#and (19$*) Dada#and (19++) Dada i!reke (19++) 3e#iki komara(7 %rk i ma#a mando#ina (19$-) .i#a si vedra i mirna (19$$) Govorim sebi (19$)) Ne elim da nastavim (19$)) Spu&teni8 kapaka (19++) Japanska ja%uka (19+/) Putoka!i (19+5) Konkretna umetnost (19$$) Kis#erovo jaje i So%a pra!noverja (19$/) Marse# an i Anri Pastoro (19++) Daske mora i #ju%avi 9ansa Ri8tera (19-+) Ra!'ovor u Medonu (19++) Ra!'ovor sa D,ord,om :; K; Morisom (19+-) Dada sinod (19+/) Pismo Sidni D,enis (19+)) Ru,a !a Ru,u (19+1) Manifest %eskona0no' mi#imetra (19)*) M"J P<= (19$*) Mera svi8 stvari :epota nije i&0e!#a ispod ru&evina vekova "%mana7 privid7 i!ve&ta0enost Stvarnost

Dada nije %i#a farsa (19$9) Ru,e i !ve!de (19$+) Oaze istote (19$-) Pismo 'ospodinu .,enkovskom (192/) Medalja (192+) Po0eo sam da se sve vi&e uda#javam od estetike (19$*) Poe!ija je vertika#na (19)2) 1a'onetni p#iva0i (19+*) 2a& ma#i kontinent (19+*) 3o4e !a sve (19)9) Humor je (19+5) !me6u redova vremena (19+2) Konj je konj i nije umetnost (19++) ovek koji hoe da strelom skine oblak (19+-) Sneva moe da (19++)

2
>ore i do#e Deo stvarnosti Sveta ti&ina Sneva0i 2eko#iko redova i! P#otina 2eki stari prijate#ji ?aro%no %#a'o ?aro%njak Kamen o%#ikovan #judskom rukom K#i(a novo' vajarsko' de#a Svet se4anja i sna tako se kru' !atvorio =r' .#an& (19$9) 2a dvo%oj s vetrom (19--) 9ans Ri8ter@ Je!ik raja (19-+) Ri8ard 9i#!en%ek@ an Arp (19+$A19+9) .i%#io'rafija ('#avni i!vori)

'

ARP
ii bre, zakoraiti dalje, skoiti vie, udariti jae, to je ono za ta je ovek spreman da plati najveu cenu male !olklorne pesme vremena i prostora izbrisane su cerebralnim sun"erom da li je ikada bilo vee svinje od oveka koji je smislio izreku vreme je novac # $%&'2( )eki od nas su iveli u sivim elijama, a nae pare zemaljske radosti bilo je siuno Ali, zato su nas poseivali an"eli An"eli nisu ekonomisti *ni velianstveno rasipaju svoju svetlost # $%&+,( -teo sam da prona"em dru.i poredak, dru.u vrednost za oveka unutar prirode *n vie nije mera svi/ stvari, on ne moe vie da sve svodi na svoju meru0 naprotiv, i ovek i sve dru.e stvari treba da budu kao priroda, bez mere -teo sam da stvorim nove pojave, da iz oveka izvuem nove oblike # $%&+,( 1luaj mi je otvorio vrata percepcije, neposredno. du/ovno. uvida 2ntuicija me je navela da duboko potujem sluaj kao najvii i najdublji od svi/ zakona, kao zakon koji izvire iz sami/ temelja3 4epajui komad /artije ili neki crte, otvaramo put koji vodi ka samoj sutini ivota i smrti3 56akon sluaja5, koji saima sve ostale zakone i prevazilazi nau mo poimanja $kao prvobitni izvor iz koje. potie sav ivot( moe se iskusiti samo potpunim preputanjem nesvesnom 1matrao sam da e svako ko sledi taj zakon stvoriti ist ivot # $%&7%0 %&770 %&+,( dada je protiv smisla to ne znai da je za besmislice dada je bez smisla, kao to su to i priroda i ivot dada je za prirodu, a protiv umetnosti dada je direktna kao priroda i eli da svakoj stvari dodeli njeno sutinsko mesto dada je moralna kao i priroda dada je za beskonani smisao i o.raniena sredstva # $%&280 %&'2( 9ada je revolt nevernika protiv neverovanja # $Dada sinod, %&78( 9ada se .nuala rezi.nacije :ovoriti samo o onoj /aotinoj nerealnosti dade i ne prodreti do njene transcendentne realnosti, znai o.raniiti se na bezvredni komadi dade 9ada nije bila !arsa # $%&+&(

A) ARP $;ean ili -ans Arp, %,,<=%&<<(, lan ori.inalne dadaistike .rupe, osnovane u 4iri/u %&%<, i njen najvei inovator > doslovno svemu to je radio = poeziji, slikarstvu, kolaima i naroito vajarstvu = ostavio je tako snaan tra., da .a sreemo kao polaznu taku u celom nizu kasniji/ avan.ardni/ pokuaja, od nadrealistike poezije i slikarstva do apstraktno. ekspresionizma, ?ejdove muzike i @ivin. Aeatra Aaj uticaj se nije prenosio toliko pojavnou ono.a to je radio, osim moda u vajarstvu, .de bi se mo.lo rei da sve to je kasnije u BB veku bilo oblo, neno, razi.rano, spokojno i tajanstveno = svakakvo, samo ne i okasto = potie od

+ Arpa Presudna su bila naela koja je sledio i uporno a!irmisao 1a Arpom, sluaj i nesvesno prestaju da budu i.rarija )a to emo se jo vratiti )ajvei deo svoji/ ideja i postupaka razvio je u saradnji sa 1o!i AojberCArp $1op/ie AaeuberCArp, %,,&=%&+'(, umetnicom koja e svojim radovima u .eometrijskoj apstrakciji#,% tapiseriji, kostimu i dru.im medijima, stvoriti sopstveno mesto me"u najvanjim predstavnicima avan.arde iz prve polovine BB veka 6a sobom je ostavio i veliko knjievno delo *vaj izbor, iako mali, donekle doarava nje.ovu razu"enostD automatska poezija = i njeni stalni upadi ak i u ona normalna# izla.anja = osvrti na istoriju dade i razvoj lino. pristupa, prie $ovde malo zanemarene(, re!leksije o stanju sveta i umetnosti, seanja na 1o!i 2 2ako se u rutinskim prikazima dada obino asocira s njenim najveim ili moda najbunijim zvezdama, kao to su Aristan 4ara, Eransis Pikabija i Farsel 9ian $uz olaku klasi!ikaciju njeni/ predstavnika na politine# i apolitine# i dru.a pojednostavljivanja(, paljiviji uvid otkriva dru.aiju sliku )a ovako malom prostoru
%

Fala di.resija o apstrakciji# ili ne!i.urativnoj umetnosti# 1o!i Aojber i Arp su stalno odbacivali etiketu apstraktno.# i insistirali da se bave konkretnom umetnou#, to Arp ovde na jednom mestu vrlo ubedljivo objanjava, na primeru kubizma $videti tekst Iz dnevnika jednog dadaiste, deo Gaze s pupanim vrpcama#, trei pasus( Arp je sara"ivao i s nekim dru.im predstavnicima .eometrijske apstrakcije# i konstruktivizma# $A/eo van 9oesbur. i De Stijl0 AbstractionCcrHation(, iako sam nikada nije radio na taj nain, niti sa istim namerama0 u tom po.ledu, on je spadao u najiru kate.oriju ne!i.urativne umetnosti# Ao moe iz.ledati zbunjujue, ali neka objanjenja slede i u ovim tekstovima 2stina je da se .eometrijska apstrakcija brzo iscrpela i zavrila u.lavnom u s!eri dizajna0 istina je i da nije ni primetila koliko je doslovno citirala te/niki milje, iako ne i na nain oni/ najsiroviji/ apolo.eta, kao to su to bili !uturisti0 ali, treba imati u vidu da je poetkom BB veka apstraktna# umetnost bila jedan od oblika pobune protiv buroasko. sveta, nje.ove lane sentimentalnosti i patetino., !etiistiko. oponaanja prirode, ono.a to ve postoji > prvim danima ne!i.urativno. slikarstva, slikanje .eometrijski/ ili, re"e, slobodni/ !ormi, bez ikakvo. oslonca u vidljivoj stvarnosti, bilo je smatrano za krajnju drskost, provokaciju, pobunu Aako neto se mo.lo dopustiti u s!eri primenjene umetnosti# ili dizajna $iako je i za tapetare bilo poeljnije da slede cvetne motive i antiku .eometriju, a ne da neto luduju(, ali ne i u svetom zabranu >metnosti Apstrakcija# = u svojim raznim izdanjima, .eometrijskim#, or.anskim# $mo.li bismo rei arpovskim#( i dru.im = teila je stvaranju novi/ oblika i konstelacija, bez re!erenci na postojee Priroda se nije odbacivala = makar u Arpovom sluaju, kao to emo videti = naprotiv, teilo se usvajanju njeni/ kreativni/ naela, ali ne i oponaanju njene pojavnosti ?asnije e to isto pokuati )jujorka kola# $akciono slikarstvo#, apstraktni ekspresionizam#( ?ada je 9ekson Polok $;ackson Pollock(, na pitanje da li radi prema prirodi#, iz.ovorio svoje uveno, ;a sam priroda#, time je, svesno ili nesvesno, ponovio ono to je Arp priao u raznim osvrtima na svoj rad, .odinama unazadD dada je za prirodu, a protiv umetnosti dada je direktna kao priroda i eli da svakoj stvari dodeli njeno sutinsko mesto # $%&28, zatim %&'2 i kasnije0 videti i ostale uvodne citate ( Arp se drao to.a, od poetka do kraja, tako da emo se sa ovim !ormulacijama sresti na nekoliko mesta, u tekstovima pisanim u rasponu od skoro pola veka $1ve napomeneD A:(
2

1o!i Aojber je umrla %&+', od ne/otino. trovanja u.ljen monoksidom, zbo. pokvarene pei Arp je poiveo jo dvadeset tri .odine posle to.a, ali nikada nije prestao da se osvre na 1o!i Iili su nerazdvojni, jo od %&%7 .odine

7 i na primeru samo jedne osobe, nemo.ue je doarati ceo raspon ideja i aktivnosti dade = sve ono to se deavalo izme"u 4iri/a, )jujorka, Iarselone, Ierlina, -anovera, ?elna, Pariza, Iukureta, 6a.reba i Ieo.rada, u rasponu od neto manje od jedne decenije Ali, tekstovi ana Arpa' su dobra ilustracija za neto to se inae esto potvr"ujeD da ono najopasnije po ovaj svet nije uvek i ono najbunije i da politiko# ili, preciznije, subverzivno#, nije samo ono a.itatorsko ili da to nije uopte, ako za sobom ne ostavlja klicu nee. novo. = i ako to novo nije neto potpuno suprotno onom starom, u svemu, bez ikakve korespondencije s njim 6a Arpa, dada je oznaila prekid s celim jednim svetom, s nje.ovim jezikom, razumom, idolima, kao to su pro.res, novac, mo Ao je ono to je dada inae proklamovala, ali kod Arpa se to zaista do.odilo 9ubok, nepovratan prekid, tako potpun da vie nije ni bilo potrebe da se o tome vie s krova $4ara ili Pikabija nikada ne bi propustili takvu prilikuJ( Ali, ivot opet trai neki oslonac A koji oslonac moe biti ekstremnije dru.aiji od ovo. standardizovano., sraunato., racionalistiko. kaveza, od sluaja i nesvesno.K ?ako voditi !abriku ili rat, s ljudima u ijoj je svesti sve otvoreno za sluaj, intuiciju, nesvesno $za ono to mi tako nazivamo(K ?oji na ulici, u umi ili na otvorenom moru uvek mo.u da skrenu levo, iako su najiskrenije $asna reJ( /teli da skrenu desnoK Ae rei ovde imaju nedvosmisleno znaenje i videemo i/ na delu *ne oznaavaju taku prekida i prelazak u dru.aiji oblik postojanja, u kojem vae neka dru.a merila i odnosi 6a razliku od nadrealista = s kojima je tako"e sara"ivao i koji su mu moda bili najblii = a opet, sasvim blisko naelima koja e kasnije de!inisati Ireton, u prvom mani!estu nadrealizma $%&2+, kada je pokret bio u svojoj najeksperimentalnijoj i najmanje umetnikoj !azi(, Arp u sluaju i nesvesnom nije video put koji vodi ka nekoj novoj !i.uraciji0 jo manje klju za skrivenu riznicu neuveni/ slika ili prizora, sastavljeni/ od poznati/ elemenata, samo u neoekivanim kombinacijama, koje onda treba materijalizovati i izneti na pazar, kao u sluaju 9alija i nje.ovi/ klonova Arpa nije zanimala i.ra onim to ve postoji ve osloba"anje nai/ skriveni/ moi i impulsa, koji trae da ive, diu i deluju Ao nije bio susret s neim vizuelnim, sa slikama, ve sa silama koje poinju da se kreu, i.raju i stvaraju nove oblike, stanja i odnose + Re je o iskustvu koje osloba"a celo bie, ne samo vetu ruku ili umetniko oko $2sto vai i za automatsko pisanje, tu nimalo bezazlenu i.ru, ako zaista, u nekom kontinuitetu, pokuate da vidite .de to vodi (
'

Ako se ova serija posveena dadi nastavi, videemo da sve ovo dobrim delom vai i za jo jedno. ,manje buno.# dadaistu, -u.a Iala $-u.o Iall, %,,<=%&28(, osnivaa Cabaret Voltaire $zajedno sa LmmM -ennin.s( i .lavno. inicijatora cirike dade *vo manje buni# treba s/vatiti vrlo uslovno0 i Arp i Ial bili su od.ovorni za neke od najlu"i/, ali i najdalekoseniji/ ispada rane dade Ialova klavirska pratnja# za nastupe nje.ovi/ prijatelja, prvi mani!est dade i, iznad sve.a, nje.ove pesme# Karawane i Gadji beri bimba, zajedno sa kostimima i nainom na koji i/ je izveo na sceni Cabaret Voltaire, zauvek su pokidali neto u me/anikom moz.u BB veka 2pak, bili su operisani od svako. tra.a razmetljivosti, makar i simpatine ili urnebesne $onda kada bi zaista bila takva(, jedno. 4are, Pikabije ili -ilzenbeka > nekim od Arpovi/ najvaniji/ osvrta na istoriju dade, videemo i koliko su bili bliski $Dadland, Iz dnevnika jednog dadaiste, Dada nije bila farsa, Putokazi(

< *d prvo. upada u tu dimenziju, koji se desio neto pre zvanino.# ro"enja dade, do kraja ivota, Arp se posvetio toj i.ri, takvom s/vatanju stvaralatva )je.ov nain, kanal, put, bila su neka umetnika sredstva, ali cilj je bio dru.aiji ivot Foda je besmisleno oekivati da umetnici = oni koji jo veruju u tu ulo.u = to s/vate, ali svi oni koji tako"e tee dru.aijem doivljaju sebe i sveta, ovde bi trebalo da budu na svome *vaj izbor e verovatno biti proiren, kako budu pristizali jo neki izvori Arpovi/ tekstova 2pak, izvanredne zbirke koje je na en.leskom priredio Robert Fadervel $Robert Fot/erNell, uz Farka Rot/ka i ;acksona Pollocka, jedan od najpoznatiji/ predstavnika )jujorke kole#(, obu/vatile su skoro sve nje.ove najvanije radove *vde sam i/ iskoristio samo delimino :de .od je to bilo mo.ue, en.leske prevode sam kori.ovao na osnovu ori.inala, na !rancuskom i nemakom $Arp je pisao na oba jezika0 ja ne .ovorim nijedan, ali se pomalo snalazim, taman toliko da neke izraze i !raze mo.u da pomerim blie izvornim tekstovima, ako je to potrebno( )eka od ti/ ori.inalni/ izdanja tek oekujem ili im se ludo nadam Radovi se nastavljaju A:, %2 jun 2O%'

> svom dnevniku, Die Fl !"t aus Der #eit, -u.o Ial je zabeleio Arpove stavove iz !aze $%&%<( kada se ovaj jo kolebao izme"u stro.e $Ial bi rekao pruske#( .eometrijske apstrakcije i ono.a to e ubrzo postati nje.ov prepoznatljiv pristup )a jednom mestu Ial kaeD *n eli da proisti matu i da se usredsredi na otvaranje ne ka njenom skladi$tu slika ve ka onome od %ega su slike sa%injene # $Ieleka od % 222 %&%<(

?aspar je mrtav $%&%2(7

avaj na dobri kaspar je mrtav ko e sada sakrivati zapaljene zastave u pletenice neba i svako. dana zbijati s nama svoje .rube ale ko e okretati mlin za ka!u u praiskonskom buretu ko e namamiti idilinu koutu iz skamenjene kese ko e za la"e na puini .ovoriti .le ambrele i za oblake da su uvari pela ozonska vretena o vaa visosti jao jao jao na dobri kaspar je mrtav sveto bimbam kaspar je mrtav pokoene ribe bolno zveckaju u zvonastim senicima kada se spomene nje.ovo krteno ime i zato nastavljam da nariem nje.ovo prezime kaspar kaspar kaspar o zato si nas napustio kaspare u kakav li se veliki i lepi oblik preselila tvoja dua da li si moda postao zvezda ili vodena o.rlica oko toplo. vi/ora ili vime crno. svetla ili providna ci.la prikaena za bubanj koji jadikuje nad skamenjenom sutinom i venu sada nae .lave i tabani dok poluu.ljenisane vile lee na lomai crni unjevi .rme iza sunca i nema vie niko. da okree kompas ili toak na kolicima ko e sada jesti s !os!orescentnim pacovom za usamljenim bosono.im stoiem ko e traiti svo. "avola dok .leda kako da zavede konje ko e nam tumaiti mono.rame zvezda nje.ova bista krasie kamine svi/ istinski plemeniti/ ljudi ali slaba je to ute/a malo je to burmuta za mrtvaku .lavu
Kas&ar ist tot, Ge.is $Pe..is(, Qvajcarska, %&%2

Fani!est ?rokodarijuma 9ada $%&2%(

1vetlee statue diu se s dna mora i viu ivela 9A9A u znak pozdrava prekookeanskim la"ama i predsednicma dade dadi dadu dada dade i tri zeca to tuem nacrta i/ arp dadaista u porcelanu s pru.astim biciklom kreemo za london u kraljevskom akvarijumu pitajte za dadaiste u bilo kojoj apoteci raspuin car i papa vae sve.a dva i po sata
;ean Arp, Fani!este du 4rocrodarium $4rocodarium( 9ada#, 'itt(rature, no %', maj %&2%, str %2

*vo je ori.inalna verzija uvene dadaistike poeme, nastale pune etiri .odine pre prvo. pomena dade, koju je Arp %&2O proirio u ciklus )uda od labuda $doslovno Fuda od laste#, Die S!"walben"ode( Ae dve verzije se naizmenino pojavljuju u skoro svim antolo.ijama dadistiki/ tekstova Prevod kasnije verzije moe se nai u knjizi *ntologija dadaisti%ke &oezije $priredio Iranimir 9onat, IratstvoCjedinstvo )ovi 1ad, %&,7, str '&, preveo 6latko ?rasni( > ori.inalnom obliku, pesma je bila tampana kao i ovdeD kao jedan pasus, malim slovima, bez podele na sti/ove i bilo kakve interpunkcije

2zjava $%&2%(
*vim izjavljujem da je , !ebruara %&%<, u est sati popodne, Aristan 4ara otkrio re dada Iio sam prisutan sa svoji/ dvanaestoro dece kada je 4ara po prvi put iz.ovorio tu re, koja je u nama probudila tako opravdano oduevljenje Ao se do.odilo u ka!eu +errasse, u 4iri/u, a ja sam u levoj nozdrvi imao zemiku >be"en sam da je ta re potpuno beznaajna i da se samo imbecili i pro!esori pansko. mo.u zanimati za datume *no to nas zanima jeste du/ dade 1vi mi smo bili dada i pre dade Prva 1veta 9evica koju sam naslikao datira iz %,,<, kada sam imao par meseci i zabavljao se tako to sam ispiavao svoje .ra!ike impresije Fuka mi je od moralnosti idiota i nji/ove vere u .enijalnost
;ean Arp, Dada au grand air, Paris %&2% $Povodom spora izme"u Aristana 4are i Ri/arda -ilzenbeka oko to.a ko je pronaao re dada (

*pus nula $%&2+(

% ;a sam veliki *vajovoova Aa ri.orozna re.imenta *zon = stabljika &rima ,ua Anonimno. jednoprocenta Geliki sam sud -erkula truba bez usta i rupe levono.i desni kuvar onaj P P Ait = i dupe * du.aki ja sam 9oivotko dvanaesto ulo u jajniku, svete u o.rtau svom od celuloze komplet Av.ustin od .lave do pete 2 2z svo. kove.a crno. vadi kove. pa jo jedan kove. ceo Prednjim delom suze roni dok skriva .a u tu.e veo Poluarobnjak i poludiri.ent

& bez kovano. tapa diri.uje i zeleni brojanik na eiru s koijako. se mesta strovaljuje Aako od.urnu i ribu iz .eta to mu je sama na ta!elaj sela )je.ova kockasta arapa se cepa dvaput na dva triput na tri dela ' 1edi sam sa sobom u jednom kru.u ?ru. sedi i oko tela mu krui A vrea s jednim eljem koji stoji kao so!a i kao ena mu slui 1opstveno telo i sopstvena vrea 2 tik i tak i tip je i top Gonvon jedan i leva koa telo mu iz neveste ispade = /op Gitla kao !untu od kamena svo. sopstvena nevesta u vrei mu laka 1opstveno telo u sopstvenom kru.u .le .olo pada ko so!a iz !raka + Parnom mainom svojom eir za eirom iz eira vadi i postavlja i/ okolo u kru. ko to se s vojnicima radi 6atim im mae svojim eirom koji pozdravlja triput sa ti >mesto poznato. Gi od ?akavi on sada kae samo ?akati 1vi su eiri napokon na broju on i/ ne vidi a ipak i/ pozdravlja zajedno sa sobom tri oko sebe i poklopac skida sa sopstveno. ja
*pus )ull#, iz zbirke Der P-ramidenro!k, Lrlenbac/C6Rric/ und Func/en Lu.en Rentsc/ Gerla., %&2+ Preveo 6latko ?rasni *ntologija dadaisti%ke &oezije, urednik Iranimir 9onat, IratstvoC jedinstvo, )ovi 1ad, %&,7, str +<=+8

%O

1trazburka kon!i.uracija $%&'%(

% ro"en sam u prirodi ro"en sam u strazburu ro"en sam u oblaku ro"en sam u pumpi ro"en sam u /aljini imam etiri prirode imam dve stvari imam pet ula razum i nerazum priroda nema razum napravi mesta za prirodu priroda je beli orao napravi mesta za dadu u dada prirodi oblikovao sam knji.u s pet du.madi vajarski podvi. je mrana .lupost

2 nim!a se mui u ivotu .eneral zauzima sutinsko mesto u prirodi pumpa piramida ima etiri du.meta i dve rupe u prirodi pumpa piramida pumpa crne ptice ja pumpam prirodu ti pumpa umetnost strazbur je u oblaku pet metli lei na zemlji etiri metle sede dve metle stoje zna da je priroda du.me zna da je priroda crna rupa zna da je umetnost crna rupa u svakoj rupi oblak oblikuj rupu u svakoj rupi i dve rupe u svakoj od ti/ rupa i u svakoj te dve rupe etiri rupe i u svakoj od te etiri rupe pet rupa oblakCpumpa radosno pumpa oblake iz /aljina oblakCpumpa pumpa nasuprot vetakoj /aljini nim!e

' ro"en sam u strazburu objavio sam pet knji.a poezije naslovi ti/ knji.a su der vogel selbdritt $ptica selbdritt#,< %&2O( = die wolken&um&e $oblak pumpa#, %&2O( = der &-ramidenro!k $piramidalna /aljina#, %&2+( = weisst du s!"warzt du $ti zna ti si da#, %&220 %&'O( = vier kn.&fe zwei l.!"er vier besen $etiri du.meta dve rupe etiri metle#, %&2+= %&'O(

<

Aluzija na 1vetu Anu $Anna 1elbdritt( = onu koja je trea $selbCdrit(# $pored Farije i 2susa(, na estim crkvenim prikazima 1vete Ane koja u naruju dri svoju kerku, 9evicu Fariju, i svo. unuka, 2susa Aaj prikaz je bio naroito popularan u nemakim zemljama i -olandiji, ali se sree i dru.de > 2taliji se koristio izraz Fetterza#

%% dada se rodila u ciri/u %&%< sa osme/om na licu dada je protiv smisla to ne znai da je za besmislice dada je bez smisla, kao to su to i priroda i ivot dada je za prirodu, a protiv umetnosti dada je direktna kao priroda i eli da svakoj stvari dodeli njeno sutinsko mesto pored to.a predano sam radio na skulpturama sedei i stojei niko ne moe da dokae da sam ikada izvajao neku nim!u .enerala ili orla

+ zna da niko ne moe da mi dokae da nisam orao orao se mui u ivotu zna da orao ima pet ivota i etiri prirode zna da orao ima i titulu zna da .eneral ima pet titula pet du.mia na svoja dva ula i etiri rupe u svojim radostima ali priroda i ja smo protiv ti/ radosti i ro"eni/ stvari priroda se mui u ivotu bilo da sedi ili stoji crni oblak u beloj /aljini razdra.ano pora"a stvarCpticu
4on!i.uration strasbour.eoise#, Saisons d/*lsa!e, no ,, 1trasbour., %&<' Aekst je ori.inalno napisan na nemakom, %&'%, a na !rancuski su .a %&<' preveli Arp i Roland Rec/t

2z dnevnika jedno. dadaiste $%&'2(

gospodin dival ovek je predivni san ovek ivi u bajkolikoj zemlji utopije, u kojoj stvari po sebi stepuju zajedno sa kate.orikim imperativom ono to je danas ostalo od oveka je samo maleno du.me na dinovskoj, bezoseajnoj maini u oveku vie nema nie. bitno. trezorski se! zamenjuje majsku no kako slatko i tu.aljivo pevue slavuji, dok ovek prouava stanje na tritu akcijama kako je opojan taj miris jor.ovana koji se iri odnekud ovekova .lava i um su utrojeni i izdresirani za uvek istu prevaru ovekov cilj je novac i sve to mu moe pomoi da do nje.a do"e njemu je dobro ljudi nasru jedni na dru.e kao u borbi petlova, a da nijedno. trenutka ne bace po.led na rupu bez dna, u koju e jedno. dana svi upasti, zajedno sa svojim prokletim podvalama ii bre, zakoraiti dalje, skoiti vie, udariti jae, to je ono za ta je ovek spreman da plati najveu cenu male !olklorne pesme vremena i prostora izbrisane su cerebralnim sun"erom da li je ikada bilo vee svinje od oveka koji je smislio izreku vreme je novac za moderno. oveka, vreme i prostor vie ne postoje s kantom benzina pod .uzicom, ovek jurca oko zemlje, sve bre i bre, tako da e se uskoro vratiti nazad i pre ne.o to po"e jue je .ospodin dival u tri sata popodne odzujao iz pariza u berlin i vratio se u etiri danas je .ospodin dival u tri sata popodne odzujao iz pariza u berlin i vratio se u pola etiri sutra e .ospodin dival u tri sata popodne odzujati iz pariza u berlin i vratiti se tano u tri, kada je i poao, a prekosutra e se

%2 .ospodin dival vratiti i pre ne.o to po"e za dananje. oveka nita nije besmislenije od nepomueno. ivljenja

vaze s pupanim vrpcama paukovi bee u pukotine u zemlji pred ovekovom ru.obom i nje.ovim razmiljanjem iz svoji/ osmostruko uvijeni/ rupa on ispaljuje salve prazni/ rei ovek eli ono to ne moe i prezire ono to moe trik je u nje.ovom cilju i nje.ovom ostvarenju sebe vidi kao bo.a dok sa satnim me/anizmom ispod dupeta tutnji ka nebesima kada je dada oveku otkrila najdublju tajnu on se snis/odljivo nasmeio i nastavio da brblja kada ovek krene da misli i brblja ak i pacovi moraju da povraaju brbljanje je za nje.a najvanija stvar na svetu brbljanje je zdravo provetravanje posle neke lepe .ovorancije ne samo da nam se otvara apetiti ve i dru.aiji po.led na stvari oveku je danas crveno ono to mu je jue bilo zeleno, a to je zapravo crno svako. asa on odailje konana objanjenja ivota, oveka i umetnosti, a da o ivotu, oveku i umetnosti zna isto koliko i neka smrdljiva .ljiva on misli da su ta plaviasta izma.lica, ta siva ma.lutina i taj crni dim koje isputa vaniji od njakanja ma.arca ovek misli da je povezan sa ivotom ta brbljiva aba sebe tako rado naziva sinom svetlosti ali svetlost velianstveno poiva u nebesima i sklanja oveka daleko sa svo. puta ovek je kreativan samo kao ubica on prekriva krvlju i kalju.om sve e.a se do/vati samo oni !iziki nesposobni me"u ljudima sastavljaju pesme, prebiraju po liri ili mau kistom i u umetnosti ovek voli ispraznost on jednostavno ne moe da s/vati umetnost kao neto vie od pejzaa pripremljeno. sa siretom i uljem ili damske no.ice izvajane u mermeru ili bronzi on osu"uje svaki ivi preobraaj umetnosti kao to osu"uje i veiti preobraaj ivota naroito .a prave linije i iste boje dovode do besa ovek ne eli da po.leda u izvor stvari istota sveta suvie na.laava nje.ovu izopaenost to je razlo. zato se ovek /vata kao davljenik za svaki ljupki venac na koji nai"e i iz isto. kukaviluka postaje strunjak za akcije i obveznice ovek naziva apstraktnim ono to je konkretno ipak, u tome .a dobrim delom razumem, zato to u.lavnom brka nos, usta i ui, dru.im reima, zato u est od osam svoji/ spiralno uvijeni/ rupa brka napred i pozadi razumem to to neku kubistiku sliku naziva apstraktnom, zato to su njeni delovi apstra/ovani od predmeta koji su posluili kao polazite za sliku ali slika ili skulptura za koju nijedan predmet nije posluio kao polazite za mene je konkretna i opaljiva kao i neki list ili kamen umetnost se ra"a iz oveka kao plod iz neke biljke ili dete iz majke i dok plod biljke sazreva u nezavistan oblik i nikada ne podsea na balon ili na neko. predsednika u aketu, umetniki plod oveka najee pokazuje smenu slinost s pojavnou dru.i/ stvari razum .ovori oveku da se postavi iznad prirode i bude mera svi/ stvari tako ovek dolazi na ideju da je u stanju da ivi i stvara protiv zakona prirode i zato proizvodi pobaaje kroz svoj razum ovek postaje tra.ina i runa pojava usu"ujem

%' se da kaem da bi on ak i svoju decu pravio u obliku vaza s pupanim vrpcama, samo kada bi mo.ao razum je odsekao oveka od prirode volim prirodu, ali ne i njenu zamenu iluzionistika umetnost je zamena za prirodu ipak, zbo. mno.o e.a, i sebe bi/ morao da svrstam me"u runa ljudska bia, koja doputaju da im razum kae da se postave iznad prirode i ja bi/ rado pravio decu u obliku vaza s pupanim vrpcama moramo porazbijati i.rake te .ospode, .ovorili su dadaisti, da bi i ti bedni materijalisti mo.li da u ruevinama prepoznaju ono to je sutinsko dada je /tela da za oveka uniti racionalistiku podvalu i ponovo .a skromno ukljui u prirodu dada je /tela da promeni postojei vidljivi ljudski svet u produ/ovljeni svet lien smisla i razuma to je razlo. zato je /u.o bal ma/nito lupao u svoj dadistiki timpan i uzvikivao /imne nerazumu dada je miloskoj veneri dala klistir i omo.uila laokonu i nje.ovim sinovima da konano oda/nu, posle /iljadu.odinje borbe s tom monom kobasicom, udavom !ilozo!ije za dadu vrede manje od olinjale etkice za zube i ona i/ preputa velikim svetskim liderima dada je razotkrila nji/ov renik mudrosti kao /ijero.li! po/lepe i ubijanja dada je moralna revolucija dada je protiv smisla to ne znai da je za besmislice dada je bez smisla, kao to su to i priroda i ivot dada je za prirodu, a protiv umetnosti dada je direktna kao priroda i eli da svakoj stvari dodeli njeno sutinsko mesto dada je moralna kao i priroda dada je za beskonani smisao i o.raniena sredstva

skica za pejza (karl ajntajn)8 zemlja nije vazduna banja i njeni idilini prikazi lau priroda ne sledi onu tanku nit za koju bi razum /teo da je vee svetlost dana je lepa, ali otrovna seoska idila i dalje proizvodi /eksametre i ludilo moemo, naravno, osi.urati kuu od poara ili svoju kasu od provalnika ili kerku od de!loracije, ali nebo ipak zaviruje u neizmerni ambis nai/ otadbina i obliva naa prestraena ela .rakama znoja svako. asa ispadamo iz ove zbrke, kao od ale na svakoj drvenoj klupi neka crna kanda nas /vata otpozadi sva ta iskrena prijateljstva i ljubavi su puke triarije kao to s le"a patke klizi voda tako i ljubav otie s ljudske slanine ovek samotno plovi stiksom, u svom nokiru /teo bi da zastane u jednoj etvrti karlsruea, zato to se zove karl i zato to bi /teo da malo preda/ne , ali on ne moe da kroi u taj predivni pejza, zato to su se ispred nje.a ispreili ipra. od kembia okieni/ lovorikama i nemaki sijamski mladenci koji zveckaju orujem i ovek osu"en na pakao nastavlja da samotno plovi stiksom, u svom nokiru besramno na.i oblaci, bez smokvino. lista ili dekoracije, promiu pred plavim nemakim oima i polau jaja u /eraldika .nezda iz izvora, pivo tee u potocima ovek je o.lodao vodu, vatru, zemlju i vazdu/ ali, od oveka do oveka, oveuljak ini ta moe nema te /aC/aCleluje koja bi mu mo.la pomoi u pesmama karla ajntajna iz skice za pejza# nema vie .ovora o tome da bi se ovek,
8 ,

*svrt na zbirku pesama 4arla Linsteina $%,,7=%&+O(, 0ntwurf einer 'ands!"aft $%&'O( ?arlsru/eD .rad u )emakoj, ?arlovo odmorite# $ru/eD nem1, smiriti se, odmoriti, odmorite(

%+ ta mera svi/ stvari, mo.ao izvui samo s masnicom na oku u tim pesmama od oveka ostaje jo manje ne.o od nje.ovi/ lara i penata & poto .a je dobro izlemao, ajntajn alje oveka kui beli .uzovi neko. omatorelo. narcisa pojavljuju se na trenutak, ali se brzo odbacuju kao !atamor.ana osim to. susreta i nekoliko komada ljudske anatomije, koji proleu kroz crni trbu/ to. pejzaa, najtelesniji ostaci oveka su nje.ovi koncepti vi raz.ovara sa ja o bekstvu i stra/u od smrti ljudska svojstva sele se izme"u svetlosti i senke skica za pejza# karla ajntajna je ledena rupa nijedan zec ne bi mo.ao da ivi i spava u toj rupu jer takve rupe nemaju dna i da bismo stavili treu taku na i, rei u jo da je ta rupa crna kao no nema mirisni/ stubova, nema raspevani/ bi!teka, nema vepermanovi/ jaja%O da ar/itektonski ukrase njen ulaz dok cvokoe zubima, italac se obraa toj nesanici i kae joj, uutkaj tu avet, ali nema nijedne ljubiice da mu od.ovori, samo .las kukavice izbuljeni/ oiju i razjapljeni/ eljusti taj pejza tutnji kroz prazninu od s!in.e, olimpa i luja BG ostaje samo aka pepela zlatno pravilo, kao i sva ostala dra.ocena pravila, nestala su bez tra.a no.a od stolice prikiva ludaka s morskom boleu za stub srama komadi kijaviavo. neba preskau preko mrtvaki/ sanduka koji preivaju svoj tovar svaka od ti/ pesama posluena je s ledom .rudi to. pejzaa napravljene su od mesa iz /ladnjae ipak, ak i u ajntajnovim naj/ladnijim apstrakcijama prisutno je izrazito nemoderno pitanje, zato je uopte prire"ena ova batenska zabava ajntajn se ne zadovoljava svetom umetnosti radi umetnosti on je za sumanute ideje o dobrim starim vremenima i protiv razuma on ne eli da se iluzije koriste kao straila ili rezervati za odbaene du/ove on misli da ljudima jo nije uspelo da razotkriju svet pomou razuma veliki deo novo. uenja po njemu se ne uklapa kao krivina na konim patent cipelama, koje, ruku pod ruku s mesearskom konzervom sardina, kreu u etnju kroz a"avi vrt uivanja ajntajnova poezija nema nita zajedniko s modernim budilnicima razum pred njom podvija rep i odlazi da aikuje ne.de dru.de ajntajn ne eli da sakriva pod tepi/ polja zlatni/ ljiljana nje.ov apolon jo uvek nije mu papuar od sto konjski/ sna.a, .ospodin rols rojs u nje.ovoj poeziji, i pored svi/ zabrana na betonske cilindre, staklene kravate i poniklovane akete, ne/i.ijenska poloneza plee na melodiju staro. sneka belia, koji se jo uvek dobro dri to da li ljudi danas sade antene umesto narcisa vie nije bitno ono to je vano jeste da se tu i tamo u/vate trenuci lucidnosti, da bi se iz spasonosne boce iluzija mo.lo .ucnuti jo malo viskija mrak koji ajntajn destiluje iz nasmejani/ livada zemlje see dalje od stabljike arobno. pasulja, dalje od bakalnice na oku, dalje od ljudske izdrljivosti da da zemlja nije dolina suza iz unutranje. depa kaputa
&

@ari $@ares( i penati $Penates(D rimska porodina i kuna boanstva

%O

Arp moda misli na vojno. zapovednika )irnber.a, 1eM!rieda 1c/Neppermanna $cca %278=%''8(, o kome se, posle bitke kod Fildor!a, %'22, u kojoj je pokazao veliku /rabrost, priala sledea ane.dotaD car @udvi. je posle bitke /teo da priredi .ozbu za .lavne zapovednike, ali u zali/ama je ostala samo jedna korpa s jajima @udvi. je tada rekao, 1vakome po jedno, a /rabrom Qvepermanu dvaJ# Pominjanje Qvepermana je verovatno samo spontana asocijacija, bez mno.o simbolike

%7

(hugo bal) lepota je skraena za sedam .lava, ali ovek se i dalje ponaa kao bie koje ve.etira izvan prirode on neumorno nastavlja da kopa da bi tako dobio jo pedest kila budalatina .ospoda koja su se oduvek zala.ala za snove i slobodu sada mukotrpno rade na tome da ostvare ciljeve klase i da od /e.elove dijalektike naprave popularni la.er moja teorija da je ovek nokir ije drke upadaju u sopstvenu rupu potpuno je opravdana poezija i peto.odinji plan sada se uurbano lepe jedno za dru.o, ali taj pokuaj da se stane na no.e dok se vue po zemlji nee uspeti ovek nee dozvoliti da .a pretvore u srenu, /i.ijensku jedinicu, koja kao raspomamljeni ma.arac njae tako je# pred odre"enim portretom ovek nee dozvoliti da .a standardizuju u tom bizarnom cirkusu, potpuno odseenom od ivota, knji.e /u.a bala predstavljaju dinovsko dosti.nue /u.o bal izvodi oveka iz nje.ove budalaste telesnosti ka pravom sadraju sna i smrti umetnost i san su prvi koraci ka istinskom kolektivnom spasenju od svako. razuma jezik /u.a bala je arobno bla.o i povezuje se s jezikom svetlosti i tame kroz jezik bi i ovek mo.ao da sazri za pravi ivot
Prvi put objavljeno u asopisu +ransition, no 2%, %&'2 )eki delovi su, kao zasebne crtice, pripremljeni za zbirku 2n )- 3a-, iz %&+,

9adaland $4iri/ %&%7=%&2O(

> 4iri/u, %&%7, z.a"eni klanicom Prvo. svetsko. rata, okrenuli smo se lepim umetnostima >prkos udaljenoj .rmljavini artiljerije, mi smo iz sve sna.e pevali, slikali, pravili kolae i pisali poeziju Ara.ali smo za elementarnom umetnou, koja bi oveka izleila od ma/nitosti vremena, i za novim poretkom, koji bi ponovo uspostavio ravnoteu izme"u raja i pakla Aa umetnost je brzo naila na opte ne.odovanje )e treba da udi to to nas banditi nisu razumeli > svojoj detinjastoj me.alomaniji i ludakoj opsednutosti moi, oni su smatrali da i umetnost treba da se stavi u slubu brutalizacije oveanstva Renesansa je nauila oveka da aro.antno uzdie svoj razum Foderna vremena, sa svojom naukom i te/nolo.ijama, .urnula su oveka u me.alomaniju -aos nae. doba je posledica precenjivanja razuma Fi smo teili anonimnoj i kolektivnoj umetnosti 6a izlobu nai/ radova u 4iri/u %&%7, napisao sam sledeeD *vi radovi se sastoje od linija, povrina, oblika i boja *ni pokuavaju da prevazi"u ljudsko i dosti.nu beskrajno i veno *ni ponitavaju ljudski e.oizam3 Ruke nae brae, umesto da nam slue kao da su nae, postale su neprijateljske Anonimnost je

%< odbaena zbo. divljenja slavnima i nji/ovim remek delima, mudrost je mrtva3 Reprodukovati znai oponaati, .lumatati, /odati po ici3# :odine %&%7, 1o!i Aojber i ja smo slikali, vezli i pravili kolae0 sva ta dela su bila izvedena iz najjednostavniji/ oblika i verovatno su bila prvi primeri konkretne umetnosti# Aa dela su injenice, iste i nezavisne Iez znaenja ili cerebralne namere *dbacivali smo svako oponaanje i opisivanje, i dali svu slobodu elementarnom i spontanom Poto je iz.ledalo da raspore"ivanje povrina i nji/ovi odnosi i boje poivaju iskljuivo na sluaju, objavio sam da su ta dela ure"ena u skladu sa zakonom sluaja#, kao to je to u prirodi, .de je sluaj za mene prosto deo neizrecivo. smisla, nedokuivo. poretka *tprilike u isto vreme ruski i /olandski slikari su stvarali dela naiz.led slina naim, ali s potpuno dru.aijim ciljevima Iila je to oda modernom ivotu, .lori!ikacija maine i te/nolo.ije 2ako su izvedena apstraktno, u njima je i dalje bilo tra.ova naturalizma i obmane *d %&%< do %&2O 1o!i Aojber je plesala u 4iri/u Lvo nekoliko ljupki/ redova koje je o njoj napisao -u.o Ial, u eseju pod naslovom, *kultizam i dru.e lepe i retke stvari#D *na se kupa u sunevoj svetlosti i udu koje stupa na mesto tradicije *na je tako inventivna, impulsivna, /irovita 2zvela je jedan onomatopejski lament na Pesmu lete4e ribe i morskog konji!a Iio je to ples pun bljeskova i rezova, pun omamljujue svetlosti i prodorno. intenziteta *brisi njeno. tela su se lomili, a svaki njen .est razbijao se na stotinu precizni/, iskoeni/ i otri/ pokreta Privid perspektive, osvetljenje i atmos!era bili su polazite koje je njen /ipersenzitivni nervni sistem iskoristio za du/ovitu i ironinu zabavu Ei.ure njeno. plesa su u isti ma/ misteriozne, .roteskne i ekstatine #%% L.elin.a $-elmut Gikin. L..elin.( sam upoznao u Parizu %&%7, u studiju madam Gasiljev $Passilie!( Fadam Gasiljev je u jednom od svoja dva studija otvorila kantinu, u kojoj su umetnici mo.li da veeraju za male pare Prijatelji koji su se vraali s !ronta priali su nam o ratu, a kada bi naa depresija postala nesnosna, jedna mlada ena ljupko. .lasa bi nam pevala, 0n &assant &ar la 'orraine ave! mes sabots5# )eki pijani Qve"anin bi je pratio na klaviru 1vake noi moj brat i ja ili smo u kilometarske etnje od studija madam Gasiljev, u blizini eleznike stanice Fonparnas, do Fonmartra, u Parizu kojem su pretili )emci L.elin. je stanovao u vlanom i sablasnom ateljeu na bulevaru Raspaj Preko puta nje.a stanovao je Fodiljani $Fodi.liani(, koji je esto navraao kod L.elin.a, da recituje 9antea i napija se >zimao je i kokain ;edne veeri pala je odluka da mene i jo nekoliko nevinaaca treba inicirati u les paradis arti!iciels# $vetake rajeve( 1vako od nas dao je Fodiljaniju nekoliko !ranaka da nabavi dro.u Sekali smo .a satima )ajzad se vratio, veseo i mrcav0 sam je smazao sav kokain
%%

-u.o Iall, Tber *kkultismus, -ieratik und andere seltsam sc/Une 9in.e#, 6erner Intelligenzblat $dnevni list, Iern(, %7 B2 %&%8

%8 L.elin. je ti/ dana malo slikao0 bio je u stanju da satima pria o umetnosti )abasao sam na nje.a u 4iri/u %&%8 Ara.ao je za pravilima skulpturalno. kontrapunkta, pri emu je ve sastavio i dizajnirao osnovne elemente Fuio je sebe do smrti )a velikim rolnama papira !ormulisao je neku vrstu /ijeratino. scenarija, pomou neobino lepi/ i paljivo izbalansirani/ !i.ura Ae !i.ure rastu, dele se, umnoavaju, kreu, upliu as u jednu, as u dru.u .rupu, nestaju, delimino vraaju, or.anizuju u velianstvene konstrukcije, u skladu sa ar/itekturom biljni/ oblika *n i nje.ov prijatelj -ans Ri/ter ve su uspeli da svoje otkrie prila.ode !ilmskom stvaralatvu 1kriven u svojoj maloj, ti/oj sobi, Farsel ;anko%2 se posvetio cikCcak naturalizmu# Fo.u da mu oprostim taj skriveni porok, zato to je on bio taj koji je evocirao i ovekoveio Cabaret Voltaire na platnu $%&%<( )a podijum .izdave, arolike, prenatrpane krme, stupa nekoliko uvrnuti/ i udni/ !i.ura, koje predstavljaju 4aru, ;anka, Iala, -ilzenbeka, madam -enin.s i vae. skromno. slu.u Aotalni urnebes @judi oko nas viu, smeju se, .estikuliraju )ai od.ovori su ljubavni uzdasi, plotuni podri.ivanja, pesme, mukanje i mijaukanje srednjovekovni/ bruitista %' 4ara vrti dupetom kao neka orijentalna plesaica trbu/om ;anko svira nevidljivu violinu i klanja se do zemlje Fadam -enin.s, s licem Fadone, pravi pa.u -ilzenbek neprekidno lupa u veliki bubanj, dok .a Ial prati na klaviru, krut i bled kao .ipsana lutka 1tekli smo poasnu titulu ni/ilista 9irektori opte kretenizacije priivaju taj naziv svakome ko odbija da ide nji/ovim stopama Gelike zvezde dadaistiko. pokreta bili su Ial i 4ara Ial je, po meni, jedan od najvei/ nemaki/ pisaca Iio je mrav i visok, s licem kao u isposnika *tprilike u to vreme 4ara je napisao Dvadeset &et &esama,%+ koje spadaju u najbolju poeziju ikada napisanu u Erancuskoj ?asnije nam se pridruio i doktor 6erner $Palter 1erner, %,,&=%&+2(, avanturista, pisac detektivski/ pria, pro!esionalni plesa, dermatolo. i provalnikCdentlmen 1 4arom i 6ernerom sam se sretao u cirikim ka!eima 2d(on i Caf( de la +erasse, da bismo zajedno radili na ciklusu pesama 7i&erbola o krokodilu frizeru i $ta&u za "odanje %7 Au vrstu poezije nadrealisti su kasnije nazvali automatska poezija#
%2 %'

Farcel ;anco $%,&7=%&,+(0 na rumunskom, Farel ;anku

Iruitizam $bruit, fr1, buka(, umetnost buke#, uvo"enje buke u muziku, koje poinje s !uturizmom $@ui..i Rusollo, '/arte dei rumori, %&%'(
%+ %7

Aristan Azara, Vingt8!in, &o9mes, %&%,

Die 7-&erbel vom Krokodil!oiffeur und dem S&aziersto!k, %&%& Dada1 # ri!":Paris; <=<>:<=?? Ld Fic/el :iroud ParisD Vdition ;eanCFic/el Place, %&,%, str <2=<+ Prvi put objavljeno u publikaciji Der #eltweg, %&%& $redakcijaD *tto Elake, Palter 1erner, Aristan Azara( *no to sledi ne treba s/vatiti kao prevod, $to je u ovom slu%aju nemogu4e o%ekivati; iako dobrim delom &rati original; ve4 samo kao &oku$aj da se do%ara tok ti" @&oemaA; na kojima su *r&; Cara i #erner tako &redano radiliB 7i&erbola o krokodilu frizeru i $ta&u za "odanje Anonimno drutvo za primenu dadaistiko. vokabulara $an Arp, Aristan 4ara, Giktor 6erner(

%, Automatska poezija izvire direktno iz pesnikove utrobe ili iz bilo ko. dru.o. or.ana koji je akumulirao od.ovarajue zali/e )i ?oija iz @onumoa,%< ni aleksandrinac, ni .ramatika, ni estetika, ni Iuda, niti Qesta zapovest tu nemaju ta da trae Pesnik likuje, psuje, uzdie, zamuckuje, jodluje, kako mu dra.o )je.ove pesme su kao prirodaD one smrde, smeju se i rimuju se kao priroda 1itnice ili makar ono to ljudi nazivaju sitnicama, njemu su dra.ocene kao i najuzvienija retorika, zato to je u prirodi neka slomljena .ranica lepa i vana kao i neka zvezda0 ljudi su ti koji su sebi dali za pravo da sude ta je lepo, a ta runo

vatra sveto. elma obi.rava oko brada anabaptista iz svoji/ bradavica oni izvlae rudarske lampe dok zabijaju .uzice u bare pevao je o domaim knedlama na santama leda i zvidukao o njima na u.lu razvrata tako lepo da se i jedan a/t pomerio s mesta + eu.ena na turneji po skandinaviji milovieva plava kaeta veliki je /it dole u masnoj kosi .radsko. pacova najveselija laCla ptica polae nepro/odne staze od vreica za puter s limenim perima stra/ se uspinje uz strmu liticu dok otac vadi toma/avk i paljivo krcka lobanju majke njeni krici njen poslednji kvak deca izlaze da jurcaju po veernjem suncu otac se sa.inje i podie dok tovari svoj amac malu topovnjau .imanstiarke s pojasevima od marmelade nestaju u kro!ni noi majmum sa ljokicama u smenim izmama nemi inovniki samo.lasnici s bekim akcentom jezivo ubrzani na cirkus aler.ine la"e ostavljaju svoje pro!ile u me"unarodnim vodama salama od marala etiri me!ista skandiranje skandala *stale poeme iz to. ciklusaD Catta&lasma0 Der automatis!"e Gas!ogner0 )ontgolfier Institut f r S!".n"eits&flege Dada # ri!"B +eDte; )anifeste; Dokumente, ed ?arl Ri/a, Reclams >niversalC Iibliot/ek, 1tutt.art, %&&2 $2O%O(, str %'+=%'<

%& 9adaistiki predmeti su napravljeni od prona"eni/ ili proizvedeni/ elemenata, jednostavni su i nepodesni za dalju upotrebu Pre nekoliko /iljada .odina ?inezi, 9ian i Pikabija u 1jedinjenim 9ravama, Qviters i ja za vreme Prvo. svetsko. rata, bili smo prvi koji su izmislili i proirili tu i.ru mudrosti i dovitljivosti, koja je trebalo da izlei ljudska bia od nekontrolisano. ludila veliine i navede i/ da mno.o skromnije zauzmu svoje pravo mesto u prirodi Prirodna lepota ti/ predmeta je ista ona koja krasi buket cvea koji su nabrala deca Pre nekoliko /iljada .odina, neki kineski car je poslao svoje umetnike u najudaljenije zemlje da bi potraili kamenje retki/ i !antastini/ oblika, koje je sakupljao i stavljao na postolja pored svoji/ skupoceni/ vaza i bo.ova ;asno je da ta i.ra nikada nee od.ovarati naim modernim misliocima = karijeristima koji iz zasede vrebaju umetnike kolekcionare, kao to /otelski portir na stanici eka svoje muterije 9a li se jo smeje onako divlje, dok peva svoju dijabolinu pesmu o vetrenjai iz -ircaCPirce%8 i trese svojim ci.anskim uvojcima, moj dra.i ;ankoK )isam zaboravio maske koje si pravio za nae 9ada demonstracije#D bile su zastraujue i obino obojene crveno *d kartona, papira, konjske dlake, ice i krpa, pravio si mlitave !etuse, lezbijske sardine i ekstatine mieve :odine %&%8 ;anko je napravio apstraktna dela koja su od tada samo dobijala na znaaju Iio je strastven ovek, koji je verovao u evoluciju umetnosti Au.usto Wakometi%, je do %&%< ve posti.ao uspe/0 ipak, voleo je nas dadaiste i esto uestvovao u naim demonstracijama 2z.ledao je kao neki dobrostojei medved0 i bez sumnje iz naklonosti prema medvedima iz svo. rodno. kraja $Qvajcarska(, nosio je medve"u ubaru ;edan nje.ov prijatelj mi je otkrio da se u postavi te ubare nalazila zavidno debela bankovna knjiica 6a vreme jedne dada veeri, na.radio nas je s trideset metara du.akim mementom, naslikanim u svim du.inim bojama i ispisanim uzvienim mislima ;edne veeri smo reili da dadi pribavimo malo publiciteta *bili smo sve barove du @imatsko. keja, a Wakometi je paljivo otvarao vrat svako. mesta, da bi onda jasno i .lasno uzviknuo, ivela dadaJ# i onda i/ isto tako paljivo zatvarao Glasnici su zau"eno otvarali usta i isputali svoje kobasice Qta je trebalo da znai taj misteriozni pokli, koji je iz.ovorio pristojan, zreo ovek, koji nije liio na lakrdijaa ili strancaK > to vreme Wakometi je slikao rascvetale zvezde, kosmike bljeskove, plamene snopove, zapaljene ponore *no to nas je privlailo u nje.ovom slikarstvu bilo je to to je izviralo iz boje i iste ima.inacije Wakometi je bio i prvi
%< %8

Popularna opera Adol!a Adama $Adolp/e Adam, %,O'=%,7<(, 'e &ostillon de 'onjumeau $%,'<(

Re!ren iz jedno. od dadaistiki/ son.ova, izvedeni/ u Cabaret Voltaire, tokom %&%<D -irza = Pirza = Papra = Paprasnitsc/ka = >m ba = >mba = nemoiju = ma.a = more = ma.a .uerre = ma.a = mo = re = ta = nooooooJ# )avedeno u Farietta di Fonaco $Faria ?irndUr!er, %,&'=%&,%(, I!" kam : i!" ge"1 Ceisebilder1 0rinnerungen1 PortrEts, %&<2 Allitera Gerla., FRnc/en 2OO2, str 8& -irza# je rumunsko prezime, dok Pirza# ne znai nita i samo se rimuje
%,

Au.usto :iacometti $%,88=%&+8(, vajcarski slikar, stric vajara Alberta Wakometija $%&O%=%&<<(, koji e se neto kasnije pridruiti pariskim nadrealistima

2O umetnik koji je pokuao da napravi pokretna umetnika dela0 napravio je sat s klatnom, preobraen oblicima i bojama >prkos ratu, bila su to dobra vremena, koji/ emo se uvek seati kao idilini/, kada do"e sledei rat, a mi se pretvorimo u nicle i rasturimo na sve etiri strane sveta
-ans Arp, Dadaland; # r!"er 0rinnerungen aus der #eit des ersten 3eltkrieges1 Atlantis, 6Rric/, 1onder/e!t, %&+, $%&',(

9adaland 22 $%&77(
2dlomak iz kasnije verzije; koji o&$irnije o&isuje atmosferu koja je vladala u Ciri"u za vreme Prvog svetskog rata1 +aj odlomak &o%inje tamo gde se ranija verzija istog teksta zavr$avaF sve ostalo je uglavnom isto1 Pret"odna verzija ima nekoliko &asusa vi$e; ali ne i ovu e&izodu; veoma ivo&isnu i vanu za istoriju dade1 2va verzija Dadalanda moe se smatrati kom&letnom1 $A:(

4iri/ je tada okupirala internacionalna vojska revolucionara, re!ormatora, pesnika, slikara, avan.ardni/ muziara, !ilozo!a, politiara i apostola mira *kupljali su se u velelepnom ka!eu 2deon 1vaka .rupa je imala svoj ekstrateritorijalni sto 9adaisti su drali dva stola pored prozora 1edeli smo preko puta pisaca Gedekinda $Erank Pedekind(, @eonarda Eranka $@eon/ard Erank(, Ger!ela $Eranz Per!el( i nji/ovi/ prijatelja 6a susednim stolom, u .racioznoj dvorskoj pozi, sedeo je baletski par 1a/arov $Aleksandar 1a/arov i 4lotilde Planitz(, u drutvu slikarke baronese Farijane Gere!kin i slikara Aleksandra !on ;avljensko. 6brkano se priseam i ostale .ospodeD pesnikinje Llze @askerCQiler $Llse @askerC1c/Rler(, -aderkop!a $Eerdinand -aderkop!, pesnik(, Elakea $*tto Elake, pesnik(, ;olosa $Paldemar ;ollos, pesnik(, 1uzan Perote,%& slikara @ea @eupija $@eo @euppi(, osnivaa Alijanse#, zatim baletana Fora $K Foore(, balerine Fari Gi.man, @abana, patrijar/a svi/ baletana i balerina, i tr.ovca umetninama ?asirera $Paul 4assirer( >sred te uzavrele .omile, potpuno nezainteresovano, za posebnim stolom, sedeo je .eneral Gile2O i ispijao svoju aicu veltlinca *ko ponoi, neki bi poeli da lelujaju svojim !izikim telima, a neki onim mentalnim )eki su se toliko klatili da su reili da okonaju svoje ivote, kao neobini knjiar -ak $;o/annes
%&

1uzanne Perrottet $%,,&=%&,'(, zajedno sa FarM Pi.man $%,,<=%&8'( i Rudol!om von @abanom $%,8&=%&7,(, koje Arp spominje u nastavku, pionirka moderno. ekspresivno. plesa 2zme"u %&%8= %&%& bila je u kontaktu sa dadaistima i nastupala u Galeriji Dada
2O

>lric/ Pille $%,+,=%&27(, u to vreme, lan .eneraltaba vajcarske vojske, koji se otvoreno zala.ao za ulazak Qvajcarske u rat na strani )emake i Austrou.arske, to je izazvalo veliki politiki skandal

2% -ack(, vlasnik jedne male knjiare nadomak Ian/o!trase,2% u ulici Ltenba/.ase, inae teak mori!ijumski zavisnik, koji je zbo. rata izbe.ao u Qvajcarsku )ikada neu zaboraviti nje.ov jezivi krajD u tome je uspeo tek kada se bacio u @imat,22 poto najjaa doza mor!ijuma nije bila dovoljna, da bi onda i ue o koje je pokuao da se obesi puklo od nje.ove teine X 2rski pisac 9ojs, Iuzoni $Eerruccio Iusoni, kompozitor( i moj zemljak, Alzaanin, Rene Qikele $RenH 1c/ickele, pesnik(, krojili su sudbinu sveta u ?raljevskoj sali, po mo.ustvu uz ampanjac )edaleko od Kabarea Volter, u kojem je dada u.ledala svetlost dana, u ulici Qpi.el.ase,2' u kui s desne strane, iveo je dru. @enjin )eki prijatelji tvrde da su .a videli u Kabareu Volter Fe"utim, pisac ovi/ redova nije primetio nita sumnjivo ?ratkovidi .ra"ani 4iri/a nisu imali nita protiv @enjina, zato to u nje.ovoj pojavi nije bilo nie. provokativno. 9ada je bila je ta na koju su reali *d nai/ prijateljski/ upozorenja, da je la.odnim vremenima doao kraj, poinjali bi da kipte od besa 1vet, taj lepi mali vrt, trebalo je da i dalje neno cveta Iuroazija je u dadi videla razularenu neman, revolucionarno. nitkova, varvarsko. Azijata, koji kuje opake planove protiv njeni/ crkveni/ zvonika, se!ova i u.leda 9adaisti su smiljali razne trikove da bi burujima pokvarili miran san 1lali su novinama lane izvetaje o jezivim dadaCdvobojima, u kojima je navodno uestvovao i nji/ov omiljeni autor, ?ralj iz Iernine# 2+ 9adaisti su u buruje usadili oseanje kon!uzije i daleke, a opet
2% 22 2'

Antikvarijat #um 6 !"erwurm, ?njiki moljac#, jedno od omiljeni/ sastajalita dadaista @immat, reka koja izvire iz 4iriko. jezera i protie kroz 4iri/

Cabaret Voltaire se nalazio u 1pie.el.asse br % )a istoj adresi se nalazi i danas, kao jedna od ciriki/ turistiki/ atrakcija $muzej, .alerija, ka!e( @enjin je iveo u 1pie.el.asse %+, od 2< 22 %&%< do 2 2G %&%8, kako pie na spomen ploi 2 ta kua je uvrtena u mno.e turistike vodie 1asvim je mo.ue da je @enjin navraao u Kabare Volter, makar iz radoznalosti $u Kabareu je nastupao i ruski orkestar sastavljen od 2O balalajkiJ(, ali bez ikakvo. kontakta s dadaistima0 niko od nji/ tada nije ni znao za nje.a 2pak, Robert Fadervel u svojoj antolo.iji prenosi raz.ovor izme"u @enjina i Farkua, mlado. prijatelja dadaista $jo jedan doljak iz Rumunije(, posle veeri provedene u nekom restoranu# $nije izvesno da je re o Kabareu( Fadervel ne daje dru.e podatke osim prezimena autora $+"e Dada Painters and Poets, str YYiv(, ali verovatno je re o Galeriju Farkuu $Galeriu Farcu, %,&&=%&+2(, autoru @enjinove bio.ra!ije, 'eninB GH Ia"re Cussland $%&28(, koji je u to vreme zaista iveo u 4iri/u 2 dru.i istorijski i biblio.ra!ski izvori potvr"uju blisku vezu izme"u Farkua i @enjina, kao i nji/ovu povrnu ili sasvim uz.rednu vezu sa Kabareom Volter
2+

Der K.nig der 6ernina $%&OO(, roman ;akoba 4/ristop/a -eera $%,7&=%&2&(, vajcarsko. popularno. pisca, rodom iz 4iri/a, koji je pod stare dane pokazao naklonost prema dadaistima i, prema dnevniku -u.a Iala, bio jedan od esti/ posetilaca Cabaret Voltaire $-u.o Iall, Die Flu!"t aus der #eit, %&280 Flig"t 2ut of +imeB * Dada Diar-, A/e Gikin. Press 2nc , %&8+0 %&&<0 str 7, ( Arp, 6erner i 4ara su poetkom jula %&%& zaista poslali vest o revolverakom dvoboju izme"u Arpa i 4are, na adrese trideset vajcarski/ i inostrani/ dnevni/ listovaD 1L)6A42*)A@2 9G*I*; Primili smo sledei izvetaj iz 4iri/a, od 2 jula $%&%&(D ;ue je na Re/alpu, nadomak 4iri/a, dolo do revolverko. dvoboja izme"u Aristana 4ARL, uveno. osnivaa dadaizma, i dadaistiko. slikara -ansa ARPA 2spaljena su etiri /ica Pri etvrtoj razmeni vatre, ARP je zadobio laku o.rebotinu na

22 mone .rmljavine, od koje su nji/ovi zvonici poeli da bruje, se!ovi se naro.uili, a u.led osuo !lekama 9aska za jaja#, omiljeni sport vie klase, u kojem uesnici naputaju arenu umazani polupanim jajima od .lave do pete0 Elaa pupka#, udovini komad kuno. nametaja, u kojem se kombinuju bicikl, kit, brus/alter i kaiica za apsint0 Rukavica#,27 koja se moe nositi umesto staromodne .lave = sve to je bilo smiljeno da bi burujima pokazalo svu nestvarnost nji/ovo. sveta, svu nitavnost nji/ovi/ podu/vata, ak i oni/ tako unosni/ kao to je patriotizam )a pokuaj je, naravno, bio naivan, budui da i crvi imaju vie mate od propisno ustrojeni/ buruja i da ovi umesto srca imaju dinovsko kurje oko, koje i/ tipa samo kada oluja = kra/ berze = pone da se pribliava
-ans Arp, 9adaland#, Jnsern tEgli!"en +raum1 0rinnerungen; Di!"tungen und 6etra!"tungen aus den Ia"ren <=<K:<=LK, 9ie Arc/e, 6Rric/, %&770 %&&70 str 7%=<% $7&=<%(

9ada nije bila !arsa $%&+&(

@udilo i ubijanje su besneli kada je %&%<, u 4iri/u, dada izronila iz primordijalni/ dubina @judi koji nisu direktno uestvovali u tom udovinom ludilu ponaali su se kao da ne s/vataju ta se deava ?ao zalutala ja.njad .ledali su svet staklastim oima 9ada je /tela da tr.ne oveanstvo iz te alosne nemoi 9ada se .nuala rezi.nacije :ovoriti samo o onoj /aotinoj nerealnosti dade i ne prodreti do njene transcendentne realnosti, znai o.raniiti se na bezvredni komadi dade 9ada nije bila !arsa

levoj butini, posle e.a su suparnici napustili scenu nepomireni 1ekundanti . 4are bili su .ospoda dr Galter 6erner i ; ? -er, a . Arpa .ospoda *to ?*?*Q?A i Eransis P2?AI2;A, koji je doputovao iz Pariza u 4iri/ specijalno za tu priliku 1aznali smo da je kancelarija ciriko. tuioca ve pokrenula istra.u o svim umeanim osobama )jeni nalazi e si.urno naii na veliko interesovanje publike $? (# $Dada *lmana!", str '+, videti biblio.ra!iju ( >sledile su spekulacije u cirikoj tampi, koja je prieljkivala smrt obojice uesnika, ali se i pitala ta tako u.ledna osoba, kao to je ;akob -er, ima sa dadaistima ;akob -er je poslao ustar demant, ali dadaisti su onda objavili nastavak vesti#, u kojem su opisali is/od dvoboja $nijedan uesnik nije bio povre"en, jer su obojica pucala u istom pravcuD daleko jedan od dru.o.(, ali i potvrdili da ;akob -er jeste bio sekundant = pri emu, naravno, dvoboja nikada nije bi bilo 6brku koja je tako nastala = u osnovi bezazlenu, u pore"enju s nekim dru.im dadaistikim provokacijama, ali zanimljivu zbo. reakcija javnosti i medija = opisuje -ans Ric/ter, u svojoj uvenoj mono.ra!iji DadaB *rt and *nti8*rt $A/ames and -udson @td , %&<7, str <<(
27

Arpovi radoviD Das 0ierbrett, 9aska za jaja#, relje!, %&220 Die Mabelflas!"e, @Fla$a &u&kaA; grafika; <=?GF Der 7ands!"u", Rukavica# $K(

2' Die Flu!"t aus der #eit $Iekstvo iz vremena(2< -u.a Iala je !ilozo!ski i reli.iozni dnevnik pun uzvieni/ razmiljanja > toj knjizi nalaze se najznaajnije rei do sada napisane o dadi Die Flu!"t aus der #eit je bekstvo iz materijalno. sveta > prolim vekovima, mno.i su udeli za du/ovnim blaenstvom 1tremili su oslobo"enju od vlastiti/ tela )ji/ovi ivoti bili su priprema za nji/ovu smrt @judi danas ismevaju takva nastojanja kao zastarelo praznoverje i rastau se u besmislenu i sivu penu Soveku danas nita nije sveto *n kidie na sve, svojim o.rubelim ulima 1ve se moe kupiti i prodati )je.ova zbrka i vika .ue svaku pesmu, svaku molitvu ?ada smo %&2< 1o!i Aojber i ja posetili Lmi -enin.s i -u.a Iala na Airenskom moru, danima smo priali o dadi Lmi -enin.s nam je itala svoje pesme, svoje duboke, kreativne snove 6aboravili smo Lmpedoklove jadikovke0 zaboravili smo na svet, tu neu"enu zemlju, .de ubijanje, .nev, opake boletine, trule, otrovni sokovi i dru.e kobi, vrebaju u mraku nad livadama sudbine #28 Ponizno smo priali o umetnosti, koja moe da izrazi i prizove neizrecivo Priali smo o dadi kao o krstakom ratu koji je mo.ao da ponovo osvoji obeanu zemlju kreativnosti ?ada sam upoznao Ri/arda -ilzenbeka, on je traio izlaz sveta jalovo. pro.resa, sveta apsurdni/ umetnosti Ieao je od bezbojni/ dana i noi, u kojima omatorele bludnice prljavo zelene kose mame muterije svojim mrtvim usnama i lascivnim njitanjem, od sveta na ijim poljima o.ra"enim kosturima pijavice pod lemovima paradiraju pred strailima okienim medaljama ?ada su nai sjajni izumi poeli da se kotrljaju i .rme, kada su vetaka, otrovna nebesa poela da se kidaju, -ilzenbek je napisao svoje P"antastis!"e Gebete $Eantastine molitve( 2, > tim pesmama -ilzenbek je razotkrio dijabolini spektar zemaljsko. poremeaja, u razmerama koje omo.uavaju da se s/vati nes/vatljivo ludilo neljudskosti 1vaka od ti/ pesama dovodi oveka u odnos sa beskonanim 1a staloenou jedno. -erodota, -ilzenbek peva svoja zapaanja P"antastis!"e Gebete su dale novi patos nemakoj poeziji 2zme"u %&%7 i %&2O pisao sam svoje pesme iz 3olken&um&e $*blakCpumpa( 2& > tim pesmama rasturao sam reenice, rei, slo.ove Pokuao sam da razbijem jezik na atome, da bi/ se pribliio stvaranju Potpuno sam odbacivao umetnost, zato to nas ona odvraa od dubina i remeti ist san Sekao sam da iz valoviti/ .rudi dubina i visina izrone !i.ure na ijim elima sijaju tijare od dijamantski/ poljubaca 1luaj mi je otvorio vrata percepcije, neposredno. du/ovno. uvida 2ntuicija me je navela da duboko potujem sluaj kao najvii i najdublji od svi/ zakona, kao zakon koji izvire iz sami/ temelja )eka beznaajna re moe postati smrtonosna munja )eki mali zvuk moe unititi zemlju )eki mali zvuk moe stvoriti nov univerzum 'O
2<

9nevnik -u.a Iala, objavljen %&28 u Fin/enu Lmpedokle, Era.menti, 2 &ro%i$4enju, !r ',', ',, Ric/ard -uelsenbeck; P"antastis!"e Gebete IerlinD FalikCGerla. Abteilun. 9ada, %&2O ;ean Arp, Die 3olken&um&e -anoverD Paul 1tee.emann, %&2O ;o malo o sluaju i nesvesnom > jednom osvrtu iz %&77, Arp pieD

28
2, 2& 'O

2+ 1likari i vajari koji su bili lanovi dadaistike .rupe od %&%< do %&2O, nikada nisu pokuavali da se izmire sa umetnou i ivotom na ovoj planeti Fe"u njima su bili ;anko, L.elin., 1o!i Aojber i ja 1vi smo bili reeni da se vie ne bavimo slikanjem aktova, mrtvi/ priroda, pejzaa Ali odbacivali smo i kubizam i !uturizam -teli smo neo.ranienu slobodu -teli smo da nesputano .ledamo u ponore i visine Euturizam je bio umetnost iluzorno. kretanja i kao takav za nas je bio vie ne.o neubedljiv Gikin. L.elin. i -ans Ri/ter su mu suprotstavili apstraktni !ilm Sisto kretanje je bilo zamenjeno simuliranim kretanjem *no je sada postalo stvarno Ali, nestvarnost stvarnosti uskoro je postala oi.ledna 2z !ilmova -ansa Ri/tera i Gikin.a L.elin.a poela je da zrai sve vea i blistavija du/ovna lepota 1o!i Aojber sam upoznao %&%7 u 4iri/u ?ao lie s drveta iz neke bajke, tako su i njeni blistavi radovi pali u moj ivot 1amo nekoliko dana posle nae. prvo. susreta, zajedno smo napravili neke vezove i kolae 6ajedno smo planirali i velike montae 1reli smo se u lepoti zvezdano. svoda i nje.ova mona ar/itektura zauvek je predodredila na rad 1tvari i bia koja e potei iz nas bie slobodna od tu.e, muenja, .ra )aa dela zraie blaenstvom kao rozete stari/ katedrala 1ve to je tmurno uronie u istu svetlost Proizvoljno e se rastvoriti u sutinskom Getar iz najvei/ dubina snano nam je duvao u le"a i zemlja nam je iz.ledala kao predivni pe/ar, koji se preliva od blistavo. ivota 6aboravili smo crne misli, prljavi svet rata i ruevina 1o!i je .ajila lepotu kao mudra vrtlarka 6a svaki raspevani, nasmejani nebeski buket imala je posebno ime )eki od nas su iveli u sivim elijama, a nae pare zemaljske radosti bilo je siuno Ali, zato su nas poseivali an"eli An"eli nisu ekonomisti *ni velianstveno rasipaju svoju svetlost ;anko se nikada nije umorio od objavljivanja nove umetnosti Ako se dobro seam, .ovorio je sledei nain, upravo onako kao to sam i ja pokuavao da mislimD 9u/ovna stvarnost bo.ato na.ra"uje ono. ko se ne zatvara prema njoj > dubinama, .nojavi irevi razuma iezavaju bez tra.a Fajmuni i papa.aji su najvei neprijatelji umetnosti i snova @judi uz pomo razuma tra.aju za kljuem koji e im otvoriti kapije tajne, kapije ivota Ali, tako nikada nee prodreti ka beskonanim, raskono obojenim /odnicima, u kojima zlatni plamenovi pleu i padaju jedni dru.ima u za.rljaj #

6birka Die 3olken&um&e se dobrim delom sastoji od pesama koje imaju slinosti sa automatskom poezijom nadrealista0 i one su zapisane direktno, bez razmiljanja ili ispravki 9ijalektike !i.ure, ar/aini zvuci, razbijeni latinski, zbunjujue onomatopeje i verbalni .revi tu najvie dolaze do izraaja Ali, te 5pumpe oblaka5 nisu samo automatski tekstovi0 oni u stvari na.ovetavaju moje &a&iers d(!"ir(s, u kojima sam dao svu slobodu 5stvarnosti5 i 5sluaju5 4epajui komad /artije ili neki crte, otvaramo put koji vodi ka samoj sutini ivota i smrti Prema tome, jo od %&%8, pesme iz zbirke Die 3olekn&um&e izraavaju tu preokupaciju # $Ar& on *r&B Poems; 0ssa-s; )emories, ed Farcel ;ean, A/e Gikin. Press 2nc , )eN Zork, %&82, str '+2, beleka iz %&77, preneta u celini ( Gideti i tekst 2 tako se kru. zatvorio#, iz zbirke )oj &ut $%&+,(

27
;ean Arp, Dada 3as not a Far!e, tekst napisan posebno za antolo.iju +"e Dada Painters and Poets, koju je priredio Robert/ Fot/erNell Pittenborn, 1c/ultz, 2nc , %&7% $A/e Ielknapp Press o! -arvard >niversitM Press, Ioston, Fass , %&,%(

Rue i zvezde $%&+7(

Rue i zvezde imaju 1o!ino lice bla.ost njeno. srca istotu njeno. ivota
@es roses et les etoiles#, *bstra!t N Konkret, no <, 6Rric/, %&+7, str %7%

2aze %istote5 $%&+<(

u stra/ovitom /aosu nae epo/e vidim sve.a nekoliko retki/ oaza istote ovek je podle.ao ludilu razuma ludak nakljukan kulturom nauke pokuava da ovlada svetom pomou svoje pseudo.lave nje.ova neljudskost .ura .a u prljavi lavirint i on vie ne moe da prona"e izlaz maina i novac su nje.ovi idoli, kojima se predano klanja nje.ovo uivanje u pro.resu nema .ranica on premerava = rauna = va.a = bljuje vatru = mrvi u pra/ = ubija = juri kroz vazdu/ = spaljuje = lae = epuri se = baca svoje bombe i misli da je to ono to .a postavlja iznad ivotinja svojom paklenom inteli.encijom i dijabolinom inventivnou on nadmauje sva ostala iva stvorenja nje.ovo ludilo raste preko svake mere, kao i kon!uzija nje.ovo. uma i nje.ova ljubav prema prljavtini on je zatoen u etiri zida svoje inteli.encije i sve to se deava izvan nji/ ostavlja .a ravnodunim vidim sve.a nekoliko retki/ oaza istote u stra/ovitom /aosu nae epo/e vidim sve.a nekoliko retki/ ljudski/ bia u tom /aosu me"u njima su i umetnici kao to su van dusbur., e.elin., mondrijan, so!i tojber i vordember.eC.ildevat,'% kome i posveujem ovu stranicu vordember.eova dela izraavaju nje.ovu averziju prema irenju kon!uzije, opsednutosti demonima i ljubavi prema prljavtini ona su puna vere i ona e trajati ona su prozori probijeni unutar etiri zida inteli.encije vordember.eova dela, za razliku od ono.a to pikaso radi na svojim slikama, ne nude oveku o.ledalo u kojem e ovaj moi da prepozna svoju runou, svoj prljavi razum i nje.ovo na.lo raspadanje, svoju koljaku njuku, svoje kande bo.omoljake krtice, lji.avo
'%

Eriedric/ Gordember.eC:ildeNart $%,&&=%&<2(, nemaki neoplasticistiki $9e 1tijl( umetnik, jedan od osnivaa .rupe AbstractionC4rHation $Pariz, %&'%(, u ijim je aktivnostima uestvovao i Arp

2< raspoloene za muenje, krvavu kobasicu svoje due opustoene blas!emijom, koja mu visi iz oiju kao creva napunjena otrovom vordember.eova dela proiuju zemlju, ona su direktna suprotnost pikasovim slikama i nji/ovom didaktikom tonu ona ne .ovoreD po.ledajte koliko ste runi, po.ledajte koliko ste pokvareni naprotivD ona su puna lepote i dobrote i seu dalje od ljudsko. sveta ruevina, ka prirodnom putu koji vodi ka svetlosti, putu nepojmljivom korumpiranim duama
*asis de purete#, pred.ovor za mono.ra!iju Vordemberg"e8Gildewartm (&o,ue n(erlandaise, Amsterdam, %&+&

Pismo .ospodinu Ienkovskom $%&28(

dra.i .ospodine benkovski,'2 pitali ste me ta mislim o slikarstvu skulpturi i posebno o neoplasticizmu i nadrealizmu da bi/ vam od.ovorio na to pitanje morau da ponem s dadom koju smo cara i ja tako veselo porodili dada je osnova svi/ umetnosti dada je protiv smisla to ne znai besmisao dada je bez smisla kao i priroda dada je za prirodu i protiv umetnosti# dada je direktna kao priroda i pokuava da svakoj stvari dodeli njeno sutinsko mesto dada je za beskonanom smisao i o.raniena sredstava cilj umetnosti je ivot umetnost moe da po.reno s/vati svoja sredstva i da samo odraava ivot umesto da .a stvara takva sredstva su onda iluzionistika deskriptivna akademska izla.ao sam s nadrealistima zato to su nji/ov pobunjeniki stav prema umetnosti# i nji/ov direktan odnos prema ivotu bili najsliniji dadi od nedavno nadrealistiki slikari su poeli da koriste iluzionistika deskriptivna akademska sredstva na veliko veselje ropsa '' neoplasticizam je direktan ali iskljuivo vizuelan nedostaje mu odnos prema svim ostalim ljudskim sposobnostima

'2

;an Irz[koNski $%&O'=%&,'(, poljski pesnik i teoretiar umetnosti, urednik dvojezino. asopisa '/*rt !ontem&orain : Sztuka ws&OP!zesna $Pariz, %&2&=%&'O(, u kojem je objavljeno ovo Arpovo pismo iz %&28
''

Poto je sve pisano malim slovima, nejasno je ta bi mo.lo da znai to rops# Foda je Arp imao na umu Eelisjena Ropsa $EHlicien Rops, %,''=%&,&(, bel.ijsko. slikara i ilustratora, predstavnika simbolizma i dekadencije, koji se proslavio ilustracijama za Iodlerovu zbirku pesama 'es Q&aves $%,<<( Popularnost je stekao i mno.im dru.im radovima, u kojima preovla"uju !antastini i skaredni prizori

28 ali najzad mislim da ovek nije ni para! ni paradajz ni paradi.ma zato to je sastavljen od dva mesoderska cilindra od koji/ jedan kae belo a dru.i crno '+ primite pre.rt najsrdaniji/ limunova -ans Arp
'/*rt !ontem&orain, no ' $bez .odine izdanja, %&'OK(, str '7

)edalja5 $%&27(
medalja se uzdie dok se sunce posle pedeset .odina slube povlai u ispeene tokove svetlosti ovek je taj koji je budilnike zamenio zemljotresima, kie pirina pljuskovima .rada susret ovekove senke i senke muve izaziva poplavu ovek je bio i taj koji je konje nauio da se .rle kao predsednici sa svoji/ jedanaest i po prstiju ovek broji deset i po predmeta u nametenoj sobi univerzumaD straila sa vulkanima i .ejzirima u .uzicama, vitrine sa erupcijama, izlo.e s potocima lave, solarne monetarne sisteme, etiketirane stomaine, zidine sruene pred /ordama pesnika, cezarske palete, zapanjene mrtve prirode, tale sa s!in.ama i ljudske oi pretvorene u kamenje dok su kiljile u sodomi ulaze kontinenti bez kucanja ali sa !ili.ranskim brnjicama lie nikada ne raste na drveu, kao i planina iz ptije perspektive ni ono nema dubinu posmatra uvek .rei u odnosu na list to se tie stabala i korenja, tvrdim da su to lai elavi/ mukaraca kao lav koji pomamno njui soni mladi brani par limunovo drvo raste posluno na krcatoj ravnici sputanje zastavice oznailo je poetak trke izme"u kestena i /rasta empresi nisu stalci ev/aristijsko. baleta upre.nuti po etvoro, jedni iza dru.i/, kao .robovi trbu/ozboraca ili polja asti, insekti izlaze na svetlost dana tu je i eva, jedina koja nam je ostala '7 ona je bela sauesnica kradljivca novina, tu je i kukavica, pretea asovnika, buka njeni/ vilica die se kao padanje teki/ kosa zato u insekte ubrajamo i vakcinisani /leb, /or elija, munje ispod etrnaest .odina i vae. skromno. slu.u

'+

> ori.inalu, na !rancuskom, Arp se i.ra reima koje poinju sa para# D 3 mais !inalement je trouve \ue l]/omme n5est ni un parasol $suncobran( ni un paraClaCsiCdo $mala besmislica, naravno( ni un paramount $merilo( # *vde je to zamenjeno jednako proizvoljnim izrazima, bez doslovno. prevo"enja, ali tako da se na kraju opet na.laava da ovek nije opte merilo ili uzor
'7

0va; jedina koja nam je ostalaD naslov slike Faksa Lrnsta $FaY Lrnst(, Qve la seule ,ui nous reste, iz mono.ra!ije 7istoire Maturelle, %&27

2, nebo iznad morsko. predela ukrasili su ekspresionistiki tapetari tako to su podi.li earpu od smrznuto. cvea u vreme etve brani/ dijamanta na moru se mo.u sresti o.romni ormani sa o.ledalima koji plutaju na le"ima o.ledalo je zamenjeno uvotenim podovima a sam orman kulama u vazdu/u ti ormani sa o.ledalima iznajmljuju sami sebe kao bokserske rin.ove za babice i rode i nji/ove bezbrojne meeve ili kao postolja za dinovska zar"ala stopala koja se tu odmaraju i ponekad naprave koji korak po njima, pampam to je razlo. zato se mora zovu pampasi, zato to pam znai korak, a dva koraka su pamCpam Prema tome vidite da nije neop/odno konzumirati vlastito. oca osim komad po komad, to se ne moe za jedan piknik i .le ak i limun pada na kolena pred lepotom prirode
la mHdaille se l^ve3#, 'a C(volution surr(aliste, no 8, Paris, %&27

Poeo sam da se sve vie udaljavam od estetike $odlomak, %&+,(

Poeo sam da se sve vie udaljavam od estetike -teo sam da prona"em dru.i poredak, dru.u vrednost za oveka unutar prirode *n vie nije mera svi/ stvari, on ne moe vie da sve svodi na svoju meru0 naprotiv, i ovek i sve dru.e stvari treba da budu kao priroda, bez mere -teo sam da stvorim nove pojave, da iz oveka izvuem nove oblike *d %&%8 ta tenja je poela da se nazire u mojim predmetima# Aleksandar Parten $AleYandre Partens( je u Dada almana"u o tome napisao sledeeD *no po emu se an Arp istie jeste to to je u odre"enom trenutku s/vatio pravi problem samo. umea Aako je mo.ao da .a napoji novom, spiritualnom ima.inacijom )ije .a vie zanimalo da unapre"uje, !ormulie i utanauje neki estetski sistem -teo je neposredno i direktno stvaranje, kao to su to odlamanje kamena od litice, otvaranje pupoljka, ivotinjsko razmnoavanje -teo je predmete natopljene matom, a ne muzejske eksponate, /teo je animalne predmete divlje. intenziteta i boje, /teo je da me"u nama stvori novo telo, koje postoji za sebe, predmet koji bi mo.ao i da ui u u.lu stola i da se .nezdi u dubinama bate i da zuri u nas sa zida3 *kvir slike, a kasnije i vajarsko postolje, njemu su iz.ledali kao beskorisne take3# ;o u detinjstvu, postolje neke skulpture ili okvir koji ome"uje sliku kao prozor, za mene su bili prilike za i.ru i nestaluke i navodili me da smiljam razne trikove ;edno. dana pokuao sam da na prozorskom staklu naslikam plavo nebo ispod kua koje sam mo.ao da vidim kroz prozor Aako je iz.ledalo da kue lebde u vazdu/u Ponekad bi/ izvlaio nae kune slike iz ramova i sa uivanjem .ledao u te prozore koji su visili na zidovima 2li bi/ okaio neki ram u naoj maloj, drvenoj upi i

2& testerom izrezao rupu u zidu iza rama, koja je otkrivala neki ljupki pejza, u kojem su promicali ljudi i nji/ova stada Pitao sam oca kako mu iz.leda moje najnovije delo 1eam se nje.ovo. udno., pomalo zapanjeno. po.leda ?ao dete uivao sam da stojim na postolju sruene statue i oponaam dranje neke smerne nim!e Lvo nekoliko naziva moji/ dadaistiki/ predmetaD *damova glava, *rtikulisani zarez, Pa&agaj koji zami$lja da je grom, Planina s &rslukom od leda, Pravo&isni name$taj, Daska za jaja, Fla$a &u&ka ?r/kost ivota i ljudski/ tvorevina s dadaistima se pretvorila u crni /umor Sim se neko zdanje ili spomenik zavri, poinje da propada, da se raspada, truli, osipa u pra/ Piramide, /ramovi, katedrale, slike veliki/ majstora, to ubedljivo dokazuju A zujanje ovekovo nee trajati nita due od zujanja ove muve, koja tako revnosno krui oko moje rum babe '<
9e plus en plus je m5Hloi.nais de l5est/Hti\ue#, 2n m- 3a-, %&+,

Poezija je vertikalna $%&'2(

#ajedni%ki manifest -ans Arp, 1amuel Ieckett, 4arl Linstein, A/omas Fc:reevM, :eor.es Pelorson, A/eo Rutra $Lu.^ne ;olas(, ;ames ; 1NeeneM, Ronald 1Mmond

2n a (t( tro& "orizontal; jRai envie dR(tre verti!al1 S @Hon Paul Ear.ue 6ilo je &revi$e "orizontalnoF "o4u da bude vertikalno1 S @eon Pol Ear. $@Hon Paul Ear.ue(

> svetu pod vlau /ipnotiko. pozitivizma, objavljujemo autonomiju poetske vizije, /e.emoniju unutranje. ivota nad spoljanjim *dbacujemo postulat da je kreativna linost samo !aktor u slubi pra.matino. poimanja pro.resa i da je njena !unkcija opisivanje vitalistiko. sveta Protivimo se obnavljanju klasino. ideala zato to on neminovno vodi u dekorativni, reakcionarni kon!ormizam, u lano oseanje /armonije, u sterilizaciju ive mate Gerujemo da se or!ike sile moraju odbraniti od propadanja, bez obzira na to koji e drutveni sistem na kraju pobediti Lstetska volja nije prvi zakon Ao je neposrednost ekstatino. otkrivenja, u alo.inom kretanju psi/e, u or.anskom ritmu vizije koja se javlja u kreativnoj umetnosti

'<

6aba au r"um, kola sa rumom i la.om

'O Realnost dubine moe se dose.nuti voljnim medijumskim prizivanjem, obamrlou koja izvire iz iracionalno. i vodi ka svetu iza ovo. Aranscendentalni e.o, sa svojim mno.ostrukim strati!ikacijama, koje seu milionima .odina unazad, povezan je s celom istorijom oveanstva, s nje.ovom prolou i sadanjou, i izbija na povrinu u /alucinatornim erupcijama slika, u snu, sanjarenju, mistinoC.nostiko transu, ak i u psi/ijatrijskim stanjima ?onana dezinte.racija e.a u kreativnom inu moe se postii korienjem jezika kao mantiko. $proroko.( instrumenta, koji ne okleva da zauzme revolucionarni stav prema rei i sintaksi i da u tome, ako je to neop/odno, ode toliko daleko da izmisli ak i neki /ermetiki jezik Poezija stvara sponu izme"u ja# i ti#, tako to oseanja iz podzemni/, telurski/ dubina vodi ka svetlosti kolektivne stvarnosti i celovito. univerzuma 1inteza istinsko. kolektivizma mo.ua je u zajednici du/ova koji tee stvaranju nove mitoloke stvarnosti
PoetrM is Gertical#, prvi put objavljeno u asopisu +ransition br 2% $urednik ;o/n :eor.e Lu.^ne ;olas, %,&+=%&72(, na en.leskom, u Parizu, %&'2

6a.onetni plivai $%&7,(

)ai postupci su postupci snevaa, za.onetni/ plivaa )e plivamo loe, ali nae av.ustovske .lave, s .rozdovima nasle"eno. razuma, neprekidno udaraju u staklene zidove akvarijuma iz koje. nikada nismo uspeli da iza"emo )ae vilice, iscrpljene od brbljanja, po/lepno .rabe komadi slame natopljen prljavim uljem )aa dela su !antomi, !antazma.orije = na primer, !antazam o vetrenjai koja okree svoje krake, njae kao ma.arac i za sebe tvrdi da je an"eo
)a.eurs Hni.mati\ues#, objavljeno u katalo.u Fe"unarodne izlobe nadrealizma, 6oite alerte; missives las!ives, odrane u .aleriji 9anijela ?ordjea $9aniel 4ordier(, u Parizu, %&7&

)a mali kontinent $%&7,(

)a kontinent je mali 2ma samo jedan zdenac a taj zdenac slui i kao kamin )a kontinent je mali

'% i ima samo jedan most Fost je uzan umoran i udara se sa svoja etiri uspla/irena repa po svojim mravim slabinama )a kontinent je okruen velikom vodom Riblji kosturi udesno uspevaju u toj vodi 1vi putevi na naem malom kontinentu zavravaju se jamama bez dna > te jame bacamo smrdljive kamike koji rastu u naim krevetima Poto svako od nas ima po sto kreveta koliina smrdljivi/ kamiaka koji/ svako od nas svako. dana mora da se otarasi o.romna je )aa is/rana je prosta ali zdrava ?aa od leptira mali kalu"erski papci mumije pauka neki su od nai/ specijaliteta *bueni smo jednostavno u pozlaenu kou i sru od .rnarije Fno.i od nas ne mo.u da podnesu skakavce Ako se nekim sluajem neko zarazi skakavcem on skae i skae sve vie i vie sve dok se vie nikada ne vrati
)otre petite continent#, Vditions PAI, Al^s, %&7,, str ',7=,<

Goe za sve $%&'&(

jezik je beskoristan za .ovor

'2 bolje priajte no.ama ne.o svojim elavim jezikom bolje priajte na pupak jezik je dobar za trikanje spomenika za sviranje tree ili etvrte violine za eljanje kitovi/ pletenica za pecanje polarno. korenja ali jezik je pre sve.a dobar da vam visi iz usta i landara na vetru
2z poeme Ia.arre de !ruits#, '/Jsage de la Parole, no %, Paris, < decembar %&'& Poslednji deo, koji je ovde preveden, bio je posebno objavljen u Po9mes sans &r(noms, Paris, %&+%

7umor je5 $%&7O(

/umor je voda ono. sveta pomeana s vinom ovo.
'a Mef, Paris %&7O=%&7%, str 28<

2zme"u redova vremena $%&72(

)ae rei su otpaci *ne iezavaju u zlokobnom sivilu, bez tra.a 1ivo na sivom na ivot isparava *n otie kao sivi potok odumrli/ jezika 1vetlost preseca univerzum, uzdu i popreko, izme"u redova vremena 1vako ko moe da ita izme"u redova brzo e s/vatiti zato je dua stenjena u odvratnom oklopu tela 9ua vriti tako .lasno u tom svom zatvoru da daleko, daleko odatle /ar!e, lire i laute poinju da odzvanjaju i pevue o njenom jadu 6vezde piu u beskrajno sporom ritmu i nikada ne itaju ono to su napisale > snovima sam nauio kako da piem i tek mno.o kasnije sam mukotrpno nauio kako da itam ?ao da im je to znanje uro"eno, none ptice itaju ono to su napisali smrtni ljudi, zbrkane krabotine u neprozirnoj noi 4vetovi skitnice priredili su mi divno iznena"enje kada su svojim telima krivotvorili moj potpis na stenama

''
Dreams and Proje!ts, IetNeen t/e @ines o! Aime# $Lntre les li.nes du temps(, %&7%=%&72

Konj je konj i nije umetnost5 $%&77(

?onj je konj i nije umetnost ?aika je kaika i nije umetnost Ali ako se stotinu mali/ konja umetniki izrezbari u kaiku, onda je to beskorisna kaika, a ne umetnost Fozaik, kao i neko ulje na platnu, postoji da bi se .ledao, a ne da bi se jeo 2pak, ako je mozaik lep, onda je to umetnost 9ekorativna umetnost poinje kada roda donese venac umesto pravou.aonika Foete sesti, lei, spavati ili stajati na nekom ilimu Ali ilim opet moe biti uzviena umetnost > tom sluaju, savetovao bi/ vam da sednete na neto dru.o
>n c/eval est un c/eval3#, jedna od etiri poeme objavljene u katalo.u Arpove izlobe u FusHe d5Art Foderne, u Parizu %&<2 )emaka verzija je objavljena u zbirci Jnsern tEglis!"en +raum, %&77 $2sti podaci o izvorima vae i za naredna dva teksta (

Sneva% moe da5 $%&77(

1neva moe da uini da jaja velika kao kue pleu, moe da sloi munje u snopove, on moe da napravi dinovsku planinu koja sanja o pupku i dva sidra koja lebde iznad stoia, tako slabano., siuno. i jadno., da iz.leda kao kozja mamica
@5/omme \ui rHve3#, katalo.u Arpove izlobe u FusHe d5Art Foderne, u Parizu %&<2 )emaka verzijaD Jnsern tEglis!"en +raum, %&77

9ada izreke $%&77(

2 pre dade, bee dada

'+ 9ada je drevni etvorononi samostrel, koji vodi psa na uzici 9ada ima krila monija od stotinu uma 9ada ponekad iz.leda kao ovek od treseta, sa oima od crvljivi/ jabuka 2pak, dada je svakim danom sve lepa 9ada je rua s ruom na reveru 9ada pria ljudskim jezikom o svoji/ bezbroj puni/ !laa 9ada je poetak i kraj, poinje s kraja, ide na poetak i preskae debelu sredinu 6ato dada deluje tako zdravo, poteno i ne mari mno.o za velike rei 6ato ljudi skau dadi na le"a, pokazuju na nju prstom i .ovore da je runa, zato je .rebu, liu i dave, tako da se ujutru budi mrtvaK 9ada je lepa kao no koja u naruju nosi mladi dan 9ada kae da jaja treba pola.ati u tu"im o.ledalima
-ans Arp, 9adaC1prRc/e#, Jnsern tEgli!"en +raum1 0rinnerungen; Di!"tungen und 6etra!"tungen aus den Ia"ren <=<K:<=LK, 9ie Arc/e, 6Rric/, %&770 %&&70 str +,=+& :esammelte :edic/te, Id 2, 6Rric/ %&8+, 1 2,2!

Geliki komarac, brk i mala mandolina $%&+<(

probudio sam se iz duboko. besano. sna s neprijatnim predmetima na licu so!i je rekla to su jedan veliki komarac jedan veliki brk i mala mandolina na kraj pameti mi nije bilo da i/ sklonim naprotiv ostao sam nepomian da mi ne bi spali s lica ni so!i i/ nije takla i rekla je kunoj pomonici budite veoma paljivi dok .a budete /ranili zato to je ona na svoju veliku alost morala na put u italiju zemlju veliki/ komaraca brkova i mali/ mandolina ostao sam nepomian i udisao miris rano. cvea snovi su pustili da i/ vodi biser oslukivao sam jadikovku slavuja u o.ledalu sam video ira!u koja je promicala s miem na .lavi dolo je leto i do mene je doprla udaljena .rmljavina rata susedi su priali o miru nonoj muzici trou.lastim ivotinjama ispred mo. prozora

'7 u me"uvremenu so!i se vratila iz italije nije se nimalo iznenadila kada je videla kako i dalje leim s onim neprijatnim predmetima na licu onda sam jedne noi sanjao kako neka usta puna vatre meka i u isto vreme udovina kao rua prodiru veliko. komarca brk i malu mandolinu kada sam se probudio primetio sam da mi je lice u stvari bilo u opekotinama ali makar sam se oslobodio neprijatni/ predmeta
@a .rande mouc/e la moustac/e et la petite mandoline#, 'e Si9ge de l/airB Po9mes <=<L:<=KL, Vditions Grille, Paris, %&+< Pesma verovatno datira iz perioda posle 1o!ine smrti, %&+'

Iila si vedra i mirna $%&++(

Iila si vedra i mirna 1 tobom, ivot je bio bla. ?ada bi oblaci /teli da zaklone nebo Avoj po.led bi i/ rasterao Avoj po.led bio je smiren i paljiv Paljivo si posmatrala svet, 6emlju, morske koljke na obali, svoje etkice, svoje boje 1likala si bukete svetlosti koji su rasli, irili se i rascvetavali neprekidno na tvom istom srcu 1likala si ruu bla.osti 1likara si zvezdani potok Sesto sam te .ledao iz pro!ila kako radi, ispred prozora, ispred mora u daljini >vek si radila tako paljivo :ledao sam te kako briljivo povija .lavu svoju .lavu punu bisera snova Paljivo si umakala etkicu u boju

'< Paljivo si meala boje Paljivo si crtala linije Paljivo si bojila crtee 9isala si mirno *i su ti zraile Ila.o bez dr/tanja otvarala si vrata svetlosti Sesto sam te .ledao iz pro!ila dok radi, ispred prozora, ispred stabala maslina, ispred mora u daljini Ponekad bi zama/nula krilima i nasmejala se, dok bi nastavljala da radi -tela si da me uplai Pravila si se da e odleteti Ali slika je napredovala i to je uvek bio neki buket svetlosti *tila si vedra i mirna 1 tobom, ivot je bio bla. Avoja poslednja slika bila je zavrena Avoje etkice bile su uredno sloene
Au Htais claire et calme#, *bstrakt N Konkret, no <, 6uric/, %&+7 $%&++(

Govorim sebi5 $%&+'(

:ovorim male, proste reenice, ti/o, samom sebi, da o/rabrim sebe, da skrenem misli, da zaboravim veliku bol, bespomonost, u kojoj ivimo, da zaboravim, .ovorim sebi male, proste reenice
1op/ie %&+'=%&+7, Iasel#, Gesammelte Gedi!"te 22, str +&=7%

Me elim da nastavim5 $%&+'(

'8 )e elim da nastavim i ja /ou da spavam kao to i ti spava u zlatnoj i neizmernoj daljini u nepomuenom ljuljanju
1op/ie %&+'=%&+8#, Gesammelte Gedi!"te 22, str %<

1puteni/ kapaka $%&77(

Putam da me moje delo vodi i imam puno poverenje u nje.a )ikada ne razmiljam o tome 9ok radim, iskrsavaju prijateljski, udni, zli, neobjanjivi, nemi ili usnuli oblici *ni sami poprimaju konture ;a se naiz.led samo pomeram Arebalo bi da budemo za/valni i zadivljeni dok otvaramo vrata svetlosti i tami koje nam alje sluaj# 1luaj#, koji upravlja naim rukama dok cepamo papir, kao i !i.ure koje tako nastaju, otkriva tajne, ona dublja ivotna zbivanja 1luajan prekid ili odla.anje neko. rada kasnije e se pokazati dra.ocenim Aaj in je od sutinsko. znaaja za nastanak neko. dela 1lepi izbor# boje esto daje slici njeno pulsirajue srce 1adraj neke skulpture mora doi na prstima, nenametljivo, lako kao tra. neke ivotinje na sne.u >metnost se mora stopiti s prirodom *na bi ak morala da se pobrka s prirodom Ali, to se ne moe postii oponaanjem ve samo na nain potpuno suprotan naturalistikom kopiranju na platnu ili u kamenu >metnost e se tako sve vie osloba"ati sebinosti, virtuoznosti i .luposti Areba samo malo oboriti kapke i unutranja svetlost e u istijem obliku potei kroz ruku > tamnoj prostoriji lake je kontrolisati tok unutranje. kretanja Geliki umetnici kameno. doba znali su kako da diri.uju /iljadama .lasova koji su pevali zajedno s njima 4rte tako .ubi svu svoju neprozirnost, a /armonije, pulsiranja, ponavljanja i meta!ore melodije postaju ritam to. duboko. disanja
2l su!!it de baisser les paupi^res#, katalo.u Arpove izlobe u FusHe d5Art Foderne, u Parizu %&<2 )emaka verzijaD Jnsern tEglis!"en +raum, %&77

Tovek koji "o4e da strelom skine oblak5 $%&7<(

Sovek koji /oe da strelom skine oblak, potroie uzalud sve svoje strele Fno.i vajari su takvi udni lovci

', *no to treba da uradite jeste da od.udite neto na bubnju ili da odbubnjate neto na violini )ee proi mno.o vremena, a oblak e se spustiti, zakotrljati se po zemlji od sree i na kraju posluno pretvoriti u kamen Aako e, jednim pokretom ruke, vajar napraviti najuzvieniju skulpturu
+(moignages &our la &einture abstraite, ed ; Alvard, Paris, %&7<, str '7%

;apanska jabuka $%&78(

;edan vajcarski slikar je uvek pitao svoje .oste, koji su dolazili da se dive nje.ovim slikama, da li bi i/ radije .ledali ili sluali, da li bi vie voleli da im peva ili ita slike ?ada bi .osti traili da i/ peva ili ita, on bi okrenuo slike od publike ka sebi i onda s velikim patosom pevao ili recitovao nji/ov sadraj Aekst jedne od nje.ovi/ pevani/ slika udno nalikuje jednoj od moji/ pesamaD *vaj plemeniti beli cvet, ija je verodostojnost izvan svake sumnje, tvrdi za sebe da nije cvet ve odjek, pesma radosti i jadikovka .rubo. bia, koje se u eteru materijalizuje u cvet i tako postaje vidljivo, ujno, opipljivo # ?roz muziku, poeziju, slikarstvo i vajarstvo ovek moe da se potpuno ostvari i razvije ovde na zemlji Fuzika, poezija, slikarstvo i vajarstvo su stvarni svet, u kojem utee ume, neunakaene planine i ljudi bez re.istarski/ brojeva imaju pravo na ivot )ikada nee biti previe muzike, previe poezije, previe slika, previe skulptura )emo.ue je sanjati previe 9ue muzike, poezije, slikarstva i vajarstva se prepliu i teku zajedno, kao u snovima *klevao bi/ kada bi/ morao da kaem da li vie volim da pevam, slikam ili vajam stablo japanske jabuke )ikada nisam bio protiv nijedne umetnosti, ak ni tradicionalne umetnosti0 ali protivim se poma/nitalom pro.resu i nosorokoj svesti kojima du.ujemo nae kenaturske maine i /idro.enske bombe 9a bi uspele, muzika, poezija i umetnost moraju da ine celinu, kao osnova, potka i predivo u tkanju A ono to uvek stoji na prvom mestu jeste san, bajka )iti bi trebalo da zaboravljamo boanske iskre, moje dru.are dvosti/e i aleksandrince, koji se tajanstveno penuaju, kule u vazdu/u, /iljadu i jedno. zrikavca u polju od lane3 2 zato, sanjajmo dalje od sme/a i suza, dalje od vr/ova i ponora, dalje od ateistike klike, dalje od zastava, dalje oni/ opsednuti/ novcem i moi 1anjajmo o transcendentnoj svetlosti 1vaki zemaljski predmet poprima stvarni i sutinski smisao ako uspe da ivi u boanskom svetu snova, u svetu boansko. sna

'& ?ao to sam ve rekao, stajao sam du.o pred stablom japanske jabuke, omamljen, sanjajui da li bi trebalo da .a preobrazim u kola ili u pesmu ?onano sam reio da .a pretvorim u kola, seo i napisao sledeu pesmuD Stabla ja&anske jabuke lebde u vazdu"u kao onglerske lo&ti!e zamrznute u snu1 6eskrajno duboko &lavetnilo otkriva zasvoUenu stazu u%enoj zmiji zamrznutoj u snu1
@5Arbre _ kakis#, Ascona, jun %&78 Prvi put objavljeno u '/*r!; Ca!"iers m(diterran(es, no %O, AiYCenCProvence, prolee %&<O

Putokazi $%&7O(
Pokazalo se da je izloba odrana u .aleriji Aaner, u 4iri/u, novembra %&%7, bila najvaniji do.a"aj u mom ivotu Aada sam upoznao 1o!i Aojber 2zloba, na kojoj su uestvovali i *to van Res $*tto van Rees( i A ? Gan ResC9util/ $Adrienne 4at/erine van ReesC9util/, AdMa#(, najveim delom se sastojala od tapiserija, vezova i kolaa > katalo.u su bile objavljene reprodukcije jedno. kolaa *ta van Resa, moje vunene tapiserije i svileno. veza A ? Gan ResC9util/ 6a taj katalo. sam napisao i mali uvod, u kojem sam istupio protiv iluzija, pompe, izvetaenosti, kopiranja ili pla.ijarizma, spektakla, /odanja po ici0 zala.ao sam se za stvarnost, za preciznost neizrecivo., za krajnju preciznost 1vi moji radovi bili su apstraktni#, kako se to tada .ovorilo Ali, sutinska crta te izlobe bila je da su svi umetnici, z.a"eni uljima na platnu, tra.ali za novim materijalima Ai radovi = jedan od najznaajniji/ me"u njima, vez A ? Gan ResC9util/, nalazi se u zbirci Fare.rite -a.enba/ $Far.uerite -a.enbac/( u Iazelu, dok jedna moja tapiserija sada pripada mom bratu = bili su prva svedoanstva o toj potrazi > radovima koje mi je malo posle to.a pokazala, 1o!i Aojber je tako"e koristila vunu, svilu, tkanine i papir Iilo je tu i nekoliko mrtvi/ priroda i portreta iz njene najranije umetnike aktivnosti Ali, do tada je ve bila unitila najvei deo svoji/ radova, zato to je tra.ala za novim umetnikim reenjima )jena du/ovna istota, njena ljubav prema sopstvenom umeu, vodili su je ka krajnjem pojednostavljivanju !ormi koje je stvorila u svojim prvim apstraktnim kompozicijama *boavanje maine, koja e uskoro raereiti univerzum i beskraj, i svirepi ludaki ar kojem se ovek tako lako prepustio, doveli su .a do take u kojoj vie ne moe da prepozna lepotu Gedrina dela 1o!i Aojber nepristupana je onima koji su rastavljeni od du/a i ive u kon!uziji * njenim radovima se ponekad .ovori kao o primenjenoj umetnosti 2za takvi/ ocena stoje i .lupost i podlost >metnost se moe izraziti u vuni,

+O papiru, slonovai, keramici ili staklu sa istom lakoom kao i u slikarstvu, kamenu, drvetu ili .lini Gitrai, koptske tkanine, tapiserija iz Iajea'8 ili neka .rka am!ora ne spadaju u rubriku dekorativne umetnosti 6nam za predmete koje su oblikovali seljaci, ija je iva plastina realnost bila uzviena kao i neki antiki torzo >metnost je uvek slobodna i osloba"a predmete na koje se primeni Gedra smirenost koja zrai iz vertikalni/ i /orizontalni/ kompozicija 1o!i Aojber uticala je na barokni pristup i dija.onalne strukture iz moji/ apstraktni/ kon!i.uracija# 9uboka i spokojna tiina proima njene konstrukcije boja i povrina )jena upotreba iskljuivo /orizontalni/ i vertikalni/ pravou.aoni/ ravni u umetnosti presudno je uticala na moj rad Pronaao sam, svedene do krajnosti, sutinske elemente svi/ zemaljski/ .ra"evinaD linije i povrine koje ikljaju ka nebesima i plove u njima0 vertikalnost nepomueno. ivota0 i prostranu uravnoteenost, istu /orizontalnost mira koji se iri u san )jeni radovi su za mene bili simbol boanski iz.ra"eno. dela#, koje je ljudska o/olost unitila i ukaljala 1o!i Aojber i ja smo reili da potpuno odbacimo upotrebu uljani/ boja u naim kompozicijama -teli smo da izbe.nemo svaku slinost sa slikama na platnu, koje smo smatrali svojstvenim pretencioznom i o/olom svetu 1o!i Aojber i ja smo %&%< poeli da zajedno radimo na velikim kompozicijama od tkanine i papira >z njenu pomo, istkao sam seriju vertikalni/ i /orizontalni/ kon!i.uracija 2zme"u %&%< i %&%& eksperimentisao sam na razne naine, a neki od ti/ problema me zaokupljaju i danas Aako sam neko vreme bio usredsre"en na radove zasnovane na simetriji )eki od nji/ su objavljeni u zbirci pesama Ri/arda -ilzenbeka, Fantasti%ne molitve $%&%<( i prvom broju asopisa Dada $%&%8( Ae iste .odine, %&%8, napustio sam problem simetrije u drvorezu i tkanju Falo kasnije otkrio sam odluujue !orme > Askoni sam napravio nekoliko crtea tuem na polomljenim .ranama, korenju, travi i kamenju koje je jezero izbacilo na obalu )a kraju sam pojednostavio te !orme i povezao nji/ovu sutinu u !luidne ovale, simbole metamor!oze i razvoja tela 9rveni relje! #emljaske forme, koji je Pikabija reprodukovao u svom asopisu G=< $br ,, %&%&(, potie iz to. vremena0 on je pokrenuo du.aku seriju, na kojoj i dalje radim Ao su !orme koje su nada/nule drvoreze koje sam uradio za dve knji.e Aristana 4are, Dvadeset &et &esama $Gin.tCcin\ po^mes( i 6iosko&ski kalendar a&straktnog sr!a $4inHma 4alendrier du coeur abstrait( Prva se pojavila u 4iri/u %&%,, a dru.a u Parizu %&2O *tprilike u to vreme, 1o!i Aojber i ja smo poeli da zajedniki radimo na kolaima, od koji/ su neki, koji datiraju iz %&%,, ostali sauvani do danas 1o!i Aojber je jo %&%< napravila nekoliko crtea drvenim bojicama, koji su na.ovestili kolae Posle du.e i strastvene rasprave, poela su da se naziru pravila za iz.radnju nae. murala -orizontalne i vertikalne kon!i.uracije i novi materijali za mene su postali al!a i
'8

Gelika srednjovekovna tapiserija iz normandijsko. .radia Iajea $IaMeuY(, du.aka skoro sedamdeset metara, koja prikazuje do.a"aje koji su pret/odili normanskoj invaziji Ln.leske Pretpostavlja se da je nastala %O88 .odine

+% ome.a plastine umetnosti Aeko sam se odluivao na uee u izlobama, zato to svoje radove nisam smatrao potpuno spremnim Ao je i razlo. zato sam unitio veinu svoji/ radova )ekoliko radova, koji jo postoje, spasili su moj brat i neki prijatelji, koji su nisu /teli da mi i/ daju da bi i/ unitio Sak sam ukrao jedan kola iz /otelske sobe svo. prijatelja Aristana 4are, da bi/ .a poderao Foj brat me esto podsea na jedno zimsko vee u 4iri/u, kada sam spalio toliko svoji/ radova da je od toplote naa pe za keramiku na kraju pukla :odine koje smo proveli radei iskljuivo s novim materijalima, na vezovima i kon!i.uracijama od papira i tkanine, delovale su na nas kao proienje, kao du/ovne vebe, tako da smo konano otkrili slikarstvo, u nje.ovoj izvornoj istoti Ai/ .odina 1o!i je koristila drvene bojice Aoj te/nici se vratila i pred kraj ivota, u :rasu, %&+% i %&+2 2zme"u %&%< i %&%, napravila je svoje prve apstraktne akvarele :odine %&%, naslikala je tripti/, ponovo koristei uljane boje, kao i razliite zlatne premaze Au te/niku, koju je u prolom $B2B( veku podstakao razvoj naturalistiki/ trendova u slikarstvu, usvojila je i 1o!i, koja je tako simulirala vizantijsko i srednjovekovno slikarstvo > to vreme je napravila i dva ulja na platnu, koja su ostala sauvana 1o!i je u ocenjivanju sopstveni/ radova pokazivala mno.o stroiji kritiki du/ od mene >vek je oklevala da i/ pokae nekome i nikada nije /tela da i/ izlae ili umnoava Iila je jedna od najskromniji/ osoba koje sam ikada upoznao Ples je neko vreme bio njeno .lavno zanimanje0 stavljala .a je iznad svoji/ ostali/ umetniki/ aktivnosti > svom dnevniku, Die Flu!"t aus der #eit $%&28(, kao i u jednim bernskim novinama, -u.o Ial je na zadivljujui nain pisao o njenom plesu ', > Dada no1 < $%&%8(, Aristan 4ara je pisaoD @udorije raspomamljeno. pauka od ruku .ospo"ice 1 Aojber, pulsiraju u ritmu koji se brzo uzdie do paroksizma aljivo., /irovito., predivno. ludila ?ostimD -ans Arp # 1o!i Aojber je radila kao instruktorka u Qkoli za dekorativne umetnosti u 4iri/u Predavala je kompoziciju i te/niku tkanja i veza Iila je primorana na to, zbo. nunosti materijalno. ivota )jen posao nam je oboma omo.uavao da se slobodno posvetimo svom sutinskom radu Foram da podsetim itaoce da su to bili dani dada perioda i da su dadaisti uivali uasnu reputaciju 9irektori Qkole za dekorativne umetnosti rekli su 1o!i da izbe.ava svako uee u dadaistikim mani!estacijama, da u suprotnom ne bi ostala bez posla 6ato je morala da nastupa pod umetnikim imenom i da nosi masku kada bi plesala 1o!i Aojber se bavila i plastinim radovima, u drvetu, koje je savijala# i oblikovala u !antastine skulpture @utke i sceno.ra!ije koje je po narudbini uradila za :ocijev komad K.nig 7irs"'& bili su veliki uspe/ > dadaistikoj reviji Der #eltweg $%&%&(, objavili smo reprodukciju arobnjaka# Po elji Lla @isicko.,+O asopis Die Kunstsmen je objavio reprodukciju jedne od lutki, koja je u isti ma/ predstavljala i
', '&

Gideti citat iz teksta Dadaland, ! %% 4arlo :ozzi $%82O=%,O<(, ori. , Il re !ervo, ?ralj ;elen#, %8<2

+2 vojnika i celu vojsku )a elju Lla @isicko. verovatno je uticalo nje.ovo zanimanje za pozorite i !i.ure @ino, vie bi/ voleo da sam video reprodukciju neke tapiserije ili akvarela Fo.lo bi se, iako prilino proizvoljno, rei da za lutke 1o!i Aojber vae ?lajstove reiD nji/ove due nisu samo u nji/ovim laktovima Ali, raj je zakljuan i /eruvini su nam za petama0 moramo obii ceo svet da bismo videli da li s dru.e strane postoji neki ulaz # Ao putovanje, o kojem je ?lajst pisao u svom eseju o lutkarskom pozoritu,+% jeste ono na koje je krenula i 1o!i Aojber 1ve do %&2O nismo bili svesni znaaja nai/ eksperimenata ?ada su posle rata do nas dole prve me"unarodne publikacije, iznenadilo nas je kada smo videli da je identini/ pokuaja bilo irom sveta Posebno su nas zadivili radovi Fondrijana $Piet Fondrian( i van 9usbur.a $A/eo van 9oesbur.(, koji su imali veliko. uticaja na savremeno /olandsko i svetsko slikarstvo > isto vreme, zabavljala nas je injenica da je svako ko bi nacrtao kvadrat prosto morao da vrisne od oduevljenja 2pak, reili smo da sauvamo svoje kvadrate )aa statika istraivanja zapravo su bila proizvod namera sutinski dru.aiji/ od oni/ koje je imala veina konstruktivista# Fi smo teili slikarstvu meditacije, mandala, putokaza )ai svetlosni putokazi trebalo je da ukau na puteve koji vode ka prostoru, dubini, beskraju
;alons#, Ascona, %&7O

?onkretna umetnost $%&++(

)e elimo da kopiramo prirodu )e elimo da reprodukujemo, elimo da stvaramo elimo da stvaramo, kao to biljka stvara plod, a ne da reprodukujemo elimo da stvaramo direktno, a ne na neki posredan nain 2 poto ova umetnost ne sadri ni najmanji tra. apstrakcije, nazivamo je konkretnom umetnou 9ela konkretne umetnosti ne treba da nose potpis umetnika Ae slike, skulpture = ti predmeti = treba da ostanu anonimni, u velikom ateljeu prirode, kao to su to i oblaci, planine, mora, ivotinje, ljudi 9aJ @judi treba da se vrate prirodiJ >metnici treba da rade u zajednicama, kao to je to bilo u srednjem veku :odine %&%7, * van Res, A Gan Res, Erejndli/ $*tto Ereundlic/(, 1 Aojber i ja imali smo takav pokuaj Ae .odine sam pisaoD *vi radovi se sastoje od linija, povrina, oblika i boja *ni pokuavaju da prevazi"u ljudsko i dosti.nu beskrajno i veno *ni ponitavaju ljudski e.oizam3 Ruke nae brae, umesto da nam slue kao da su nae, postale su
+O

Ll @issitzkM $`ab cdedfgdh, %,&O=%&+%(, ruski slikar i dizajner, jedna od najuticajniji/ !i.ura u razvoju .eometrijske apstrakcije, suprematizma i konstruktivizma
+%

-einric/ von ?leist $%888=%,%%(, Vber das )arionettent"eater, %,%O

+' neprijateljske Anonimnost je odbaena zbo. divljenja slavnima i nji/ovim remek delima, mudrost je mrtva3 Reprodukovati znai oponaati, .lumatati, /odati po ici3#+2 Renesansa je razmetljivo uzdizala ljudski razum Foderna vremena, sa svojom naukom i te/nolo.ijama, pretvorila su oveka u me.alomana ;ezivi /aos nae. doba je posledica to. precenjivanja razuma Razvoj tradicionalno. slikarstva u pravcu konkretne umetnosti, od 1ezana, preko kubista, bio je esto analiziran, ali ta istorijska objanjenja samo su napravila zabunu *djednom u skladu sa zakonom sluaja#, oko %&%+, ljudski um je proao kroz preobraajD suoio se sa etikim problemom ?onkretna umetnost eli da preobrazi svet *na eli da ivot uini prijatnijim *na eli da spase oveka od najopasnije. ludilaD od sujete *na eli da nje.ov ivot uini jednostavnijim Razum iskorenjuje oveka i primorava .a da vodi tra.ian ivot ?onkretna umetnost je osnovna umetnost, zdrava i prirodna umetnost, koja u .lavama i srcima ljudi .aji zvezde mira, ljubavi i poezije :de .od da se konkretna umetnost pojavi, melan/olija uzmie, vukui za sobom svoj sivi ko!er prepun crni/ uzda/a ?andinski, 1onja 9elone, Rober 9elone, Fanjeli $Alberto Fa.nelli( i @ee $Eernand @e.er( bili su me"u prvim majstorima konkretne umetnosti 2 pre ne.o to smo se sreli, radili smo posveeni istom cilju Geina ti/ radova nije bila izloena sve do %&2O *ni su oznaili procvat svi/ boja i oblika ovo. sveta Ae slike, te skulpture = ti predmeti = bili su oieni od svako. tra.a konvencionalni/ elemenata Pristalice te nove umetnosti pojavile su se u svim zemljama ?onkretna umetnost je uticala na ar/itekturu, nametaj, !ilm i tipo.ra!iju Pored izloeni/ dela ti/ umetnika, neki radovi 9iana, Fana Reja $Fan RaM(, Fasona $AndrH Fasson(, Firoa i Lrnsta, kao i veliki broj nadrealistiki/ predmeta#, tako"e spadaju u konkretnu umetnost @iena svako. deskriptivno., !antastino., knjievno. ili polemiko. sadraja, dela ti/ umetnika, po mom miljenju, veoma su vana za razvoj konkretne umetnosti, zato to, uz pomo aluzije, uspevaju da u umetnost unesu !iziko oseanje, koje ovu ini ivom
Art 4oncrete#, pred.ovor za katalo. izlobe Konkrete Kunst, odrane u ?unst/alle u Iazelu, od %, marta do %< aprila %&++ Re je o neto kraoj verziji teksta koji se prvi put pojavio na en.leskom, Abstract Art, 4oncrete Art#, u katalo.u izlobe *rt of t"is Centur-; ed Pe..M :u..en/eim, )eN Zork, %&+2, str 2&='% Prevedeno kao Apstraktna umetnost, konkretna umetnost#, Delo, Ieo.rad, jun=jul %&8&, .odina BBG, broj <=8, str <+=<< Aema brojaD Apstraktna umetnost0 priredili Farko )edeljkovi i 6oran :avri0 prevodD Gladimir Iokovi

+2

Gideti tekst Dadaland $%&+,0 u !ra.mentima %&',(, u kojem se mo.u nai jo neke !ormulacije iz ovo. teksta

++

?islerovo jaje i 1oba praznoverja $%&+8(

Aokom celo. svo. ljudsko. veka, ?isler je ostao skriven u svojoj njujorkoj osami i leao na jajima ?ao i ?risti!or ?olumbo, imao je .lavu punu jaja i leao na njima danju i nou ;ednom jajetu je posvetio posebnu panju, sve dok to jaje nad jajima, dobijeno od jajeta, nije nadvisilo velike .ra"evine nae ar/itekture > nje.ovom jajetu, u tim strukturama u obliku jajasti/ lopti, ljudsko bie sada moe da prona"e utoite i ivi kao u majinoj utrobi ?ua u obliku jajeta savreno objedinjuje sve elemente *na stoji na zemlji, pluta na vodi, bukti u vatri, klizi kroz vazdu/ )apravljena je tako da se skladno stopi s trajanjem i venou *na je prevazila primitivne .ra"evine od ljudski/ kostiju = praume solitera, te jadne materijalistike kocke Sovek je raskinuo s prirodom 1ada, .onjen strepnjom, on tera prirodu od sebe 1tra/ .a je naveo da otkrije ludilo 1tra/ .a je naveo da napravi .radove, drave i sve ostale dijaboline izume ?isler eli da izlei oveka od strepnje i .reva, da .a navede da se vrati prirodi, lako i slobodno *n eli da spase ljudsku duu od okamenjivanja > 1obi praznoverja, na )adrealistikoj izlobi %&+8, ?isler nam prikazuje invaziju strepnje Pometnja, ludilo i praznoverje pomaljaju se i diu svoja lica ble"a od krede, iz beskrajni/ dubina jezera u kojem sve vrvi od dra.e, opake i blistave dece Faksa Lrnsta, ti/ mali/ prodrljivaca, koji pokazuju svoje nemilosrdne zube, iz jezera bez dna iz koje. diklja neodre"eno tamno rastinje i preti da se beskonano razmnoava Posetioca po.a"a snop dlakavo. svetla *djekuje neki .vozdeni kaalj *kamenjeni dani kljocaju na svojim ivilucima Posetioca iznenada okruuju kosmike mrenjae -rana smrti klizi inama od mesa ;edan Firoov $;oan Firi( natpis, koji verovatno .ovori o koridi u kojoj je neku zvezdu zadesila smrt, promie Flenim putem due )asred crni/ zastora, velika snena taka iri se protiv loi/ uticaja ?ostur od pepela, uspravlja se na obali jezera, tanak i suv, poto je pro.utao sopstvenu lobanju

+7 ?rst, veala, slavlje, jadikovke, znamenja su Aotemsko. spomenika Faleni instrument, tap kojim .ospodar peine, u .izdavom kou/u, pali vatru, proizvodi najtra.iniji znak )je.ovo otkrie dovelo je do svirepe ljudske o/olosti > kretenskom transu, ovek sada i.ra ples stra/a od smrti ?ako je dolo do to. .re/a, do to. padaK ?ao od.ovor na to pitanje, stie samo nje.ov odjek, nje.ovo ponavljanje ?isler je ostavio nekoliko proreza na crnim zastorima ?roz jedan od ti/ otvora, 0uklid $%&+7, 0u!lid, slika( Faksa Lrnsta zuri u nas svojim oima .usenice, kroz vinovu lozu )je.ovi obrazi podseaju na kamene ploe neko. tr.a vi"ene iz ptije perspektive Luklid je voleo suro.ate opipljivo. sveta -odao je ravnicom koja nije bila ravnica, kao to i mi verujemo da smo tela, a nismo Arijadnina nit, koju je ?isler tako paljivo provukao kroz )adrealistiku izlobu, na kraju nas dovodi do prijatnije., svetlije. ivota, u kojem e ovek postati svestan kratko. vremensko. raspona koji mu je dat ovde na zemlji )ee se vie ponaati kao besno pseto ?ada ovek vie ne bi bio obuzet pakostima, o.ovaranjem i kreketanjem, uskoro bi se mirno iz.ubio u oblacima ;o od %&'+ ?isler svoja jaja pravi samo uz pomo talasa )je.ove besCkrajne# kue pevaju i miriu na modra .nezda dnevne svetlosti > nje.ovim besCkrajnim# kuama ovekova dua i.ra vaniju ulo.u od nje.ovo. tela )ematerijalno i sveto u njima deluju i .ovore mono kao i u Iretonovoj 2di Warlu Furijeu +'
@5ju! de ?iesler et la salle des superstitions#, Ca"iers d/*rt, no 22, Paris, %&+8 Povodom velike nadrealistike izlobe prire"ene 8 jula %&+8 u Parizu, u .aleriji )aeg"t $@e 1urrHalisme en %&+8#( ?atalo. izlobe je dizajnirao Farsel 9ian $omot s uvenom mekom skulpturom#, sa zvonom za vrata u obliku enske dojke i natpisom, Folim, pritisnite#( Postavku je osmislio Erederik ?isler $Erederick ;o/n ?iesler, ro"en kao Eriedric/ ?iesler, %,&O=%&<7(, austrijskoCameriki ar/itekta, dizajner i vajar, Arpov prijatelj jo iz vremena .rupe De Stijl $%&%8=%&'%0 ?isler je postao lan .rupe %&2'( )ajpoznatiji ?islerov rad je Ieskrajna kua# $Lndless -ouse#(, iji je model predstavio na izlobi u Fuzeju moderne umetnosti u )jujorku, %&7,=%&7& Arp aludira na ?islerovu raniju njujorku !azu i nje.ove jajaste lopte#, prve nacrte Ieskrajne kue#

Farsel an i Anri Pastoro $%&77(

Farsel an i Anri Pastoro pripadaju staroj nadrealistikoj .ardi Farsel an nije slikarCumetnik, kako su to ljudi za nje.a rekli *n je pre neka vrsta istraivaa *n pronalazi nove procese za vernu superekspresiju# prirode, na planu pokretljivosti, podudarnosti, razdraljivosti Aaj ube"eni materijalistiki nevernik mora zato da ube"uje sebe kako nje.ove ruke prave uda = uda nita manje udesna
+'

Andrek Ireton, 2de aX C"arles Fourier, Vditions de la Revue Eontaine, Paris, %&+8 $%&+7(

+< od Geronikine marame ++ ?ist Farsela ana je voda Paleta Farsela ana je voda *n primenjuje naziv !lotai# $flottages0 plivajui predmeti( za table koje su, uz nje.ovu pomo, u/vatile ceo sadraj obojene vode = latentnu pokretljivost, podudarnosti, razdraljivost *n miluje Aalesov element svojim rukama, stopalima, obrazima, usnama 2z nje on uspeva da izvue mrlje rose i praine i krvi i sne.a i a"i i dima *n je mesi i razvlai i zasmejava Aoliko je dobro zasmejava da i on poinje da se smeje, sve dok ne pone da plae od sme/a Aako dolazimo do zena i dade )e mo.u da objasnim zen nita bolje ne.o dadu A opet sam dadaista ve mno.o .odina ;edno je izvesno )alazimo se u domenu koji predstavlja krajnju suprotnost razumu 6atieni smo od me/aniko. ludila i za.luujue buke, od sportski/ kraljeva koji skau dalje ne.o abe, od svo. to. pro.resa ka nitavilu 9ananja umetnost .leda na prirodu ozbiljno, kao to se .leda na ivot ili smrt >metnost vie ne predstavlja prirodu *na jeste priroda @epoj i.ri umetnosti je doao kraj )a tablama o kojima priam, nalaze se rei i !raze Anrija Pastoroa, ratrkane po prirodiCumetnosti Farsela ana 2spisane su starinskim rukopisom = mislim na slova koja smo nekada uili u koli, na asovima kali.ra!ije 1trujanje ti/ rei podsea na ono to nam apue vetar, na od.ovore koje nam alje e/o )eobjanjivo od.ovora na potrebu za objanjenjem, sama priroda od.ovara na pitanja o prirodi > zbirci pesama Anrija Pastoroa, Aelo preveliko za kove.# $'e Cor&s tro& grand &our un !er!ueil, Vditions 1urrHalistes, Paris, %&'<(, nalazi se sti/ za koji mislim da savreno od.ovara na svako pitanje koje bi nam mo.lo pasti na pamet kada /oemo da objasnimo univerzum Aako ne radimo nita dru.o, osim to pokuavamo da utopimo ribe#
)enaslovljen tekst, napisan kao pred.ovor za katalo. izlobe plivajui/ poema# $!lotta.eCpo^mes( Farsela ana $Farcel ;ean( i Anrija Pastoroa $-enri Pastoureau(, u :alerie du Aerrain Ga.ue, u Parizu, jula %&7<

9aske mora i ljubavi -ansa Ri/tera $%&<7(

>mesto da vitla ibom po zemlji, -ans Ri/ter je u umetnost uveo etnju mirnim vazdu/om Iio je dovoljno smeo da zaviri u venost kroz kljuaonicu 2 tako su se !izike pojave promenile u male prijateljske ptice, koje sleu na nje.ov kaiprst
++

?atolika relikvija Prema predanju, 1veta Gerornika je prila 2susu, na nje.ovom putu ka ?alvariji, da mu obrie krv i znoj sa lica, a obris nje.ovo. lika je ostao na marami Relikvija se uva u crkvi u Fanopelu, nedaleko od Peskare, i pripisuju joj se razne udotvorne moi

+8 2 tako su nastale nje.ove neme laute i nje.ove drvene vekne, nje.ove stele 2 tako mu je uspelo da odmota umetnost bez vekni milionera i napravi daske mora i ljubavi *ne nemaju nita zajedniko s pesmom, s tim oajnikim napevom koji je pobe.ao iz zamka Qilon+7 i z.ruao se u sir u vimenima ivotinja *d kolica puni/ polupani/ daski, za 7 !ranaka komad, Ri/ter je mo.ao da napravi nebeske tapiserije ?ada bi mu zatrebala kiica, posluio bi se olujom, kiom, polupanim daskama Feso i kosti niu iz nje.ovi/ crtea @ica se ra"aju iz praznine, svetlucava lica iz razbijeni/ predela, loptaste munje koje sisaju tornjeve kao bebe svoje !laice Ar.ovci i vlastelini, sa svojim etvorostrukim rukavima, nude mu bukete, cele bukete munja )ije mala stvar osetiti radost zbo. neko. umetniko. dela Ri/terova dela me ine radosnim, kao da su moja 6ato i mo.u da spevam odu delu svo. prijatelja, kao to i svoja dela mo.u da ukrasim cvetnim !razama
@es planc/es de la mer et de l5amour de -ans Ric/ter#, napisano za katalo. izlobe Arpa i Ri/tera u :alerie 9enise RenH, u Parizu, aprila %&<7

Raz.ovor u Fedonu $%&77(

an Arp i ?amij Irian+<

J radu s najdrago!enijim ili najskromnijim materijalima; u strogim &lasti%nim dis!i&linama ili &rojek!ijama slu%aja; koje radosno saku&lja u nekim svojim delima; *r& je i dalje jedan od naj&restiniji" inovatora formi; neformi i &oezije na$eg doba1 +a raznovrsnost krije u sebi %udesan us&e" u kreativnom delovanju i %ini ga tako osobenim u njegovim skul&turama; &esmama; reljefima i duborezima1 +o nam nalae da otkrijemo genezu i razvoj njegovi" kolaa; ako elimo da sagledamo !elu avanturu a&solutnog u savremenoj umetnosti1 X Irian

+7

4/lteau de 4/illonD zamak na obali enevsko. jezera, neko vreme sluio i kao zatvor > njemu je %,%< Feri Qeli $FarM 1/elleM( napisala skicu svo. romana Franken$tajn ili moderni Prometej, dok mu je Iajron $@ord IMron(, tokom te iste posete, posvetio pesmu +"e Prisoner of C"illon
+<

4amille IrMen $Iriand(, %&O8=%&88, !rancuski slikar, taista# $tac/isme(

+, 6rianD 9ra.i moj Arpe, avantura vai/ kolaa, koliko ja znam, poinje u okultnom *r&D )aravno > stvari, svoje prve kolae sam napravio za jedno. prijatelja okultistu, u Parizu, %&%+ Iili su to misteriozni portici, koji su trebalo da zamene murale i evociraju ar/itekturu .rana palme ili riblji/ kostiju Poto je video te kolae, Rozenber.+8 je ak spominjao neki u.ovor > to vreme iveo sam u ulici :abrijel, a zatim u ulici FonC1eni > 4iri/u, %&%7, pravio sam kolae od papira i tkanine, komponovane du jedne dija.onalne linije Iili su dinamini i kompoziciono su bili vie orijentisani ka !uturizmu ne.o ka kubizmu 6rianD > svojim kolaima kubisti radije koriste prave ne.o naslikane materijaleD novine, papir u boji, itd ?oja je veza izme"u vai/ kolaa i to. kubistiko. problemaK *r&D Foji kolai su u potpunosti napravljeni od papira, koji nije ni iscrtan, niti oslikan Ai kolai nisu bili spekulativni = pro.anjala me je ideja o stvaranju nee. apsolutno. ?ubisti su uveli perspektivu u svoje &a&iers !oll(s, dok sam ja koristio papir da bi/ napravio plastine realnosti Ai kolai su bili izloeni u .aleriji Aaner u 4iri/u, %&%7 i tu sam prvi put sreo 1o!i Aojber *na mi je pokazala svoje crtee, svoje tapiserije i svoje vezove, komponovane iskljuivo od vertikalni/ i /orizontalni/ linija 6rianD ?ada pravite kola, povezujete prostor, dok na slici morate da naslikate svoj prostor 6ar to nema neke veze sa vizantijskim mozaikomK *r&D Aako je @judi su uvek priali kako je kola moderna te/nika Ali to je zapravo drevna te/nika, analo.na vizantijskim mozaicima ?ola nije tako pre!injen kao slika, slojevi se slau direktno, oni su unapred utvr"eni 6rianD A!rika umetnost je imala tako veliki uticaj na kubiste0 nije li ona mno.o direktniji proizvod mentalne strukture u pore"enju sa umetnou *keanijeK *va dru.a je vie !izika i kao takva blia, recimo, vaim kolaima *r&D Fislim da umetnost *keanije danas ima vei uticaj na nau umetnost ne.o ona a!rika ;o od detinjstva bio sam opsednut potra.om za per!ekcijom *d nesavreno iseeno. papira dobijao bi/ napade munine, tako da sam .a isecao skalpelom Foji kolai su poeli da iz.ledaju nedovreno i da se osipaju plikovima Aako sam u svoje kompozicije uveo opadanje i smrt Rea.ovao sam tako to sam iz dana u dan sve vie izbe.avao per!ekciju >mesto da seem papir, cepao sam .a rukama i poeo da koristim predmete prona"ene na obali jezera i pravim kolae i relje!e od prirodni/ materijala
+8

Arp misli na @eonsa Rozenber.a $@Honce Rosenber., %,8&=%&+8(, koji je zajedno sa svojim bratom Polom $Paul Rosenber., %,,%=%&7&(, tako"e uvenim tr.ovcem umetninama, stekao veliku reputaciju predstavljajui Pikasa, :raka i Fatisa

+& Radio sam kao ljudi iz *keanije, koji se nikada optereuju trajnou svoji/ materijala kada prave maske, i koji koriste trone materijale, kao to su koljke, krv i perje 6rianD ?ako razlikujete svoje kolae od svoji/ relje!aK *r&D )e razlikujem i/ = izme"u nji/ nema razlike, osim u debljini Foji relje!i su zara!ljeni, kartoni privreni jakim lepkom, a papiri lepkom za papir 6rianD > vaim poslednjim relje!ima ponekad se povaljuju mrlje 9a li su te mrlje odjek &a&iers d(!"ir(sK 1ve u svemu, ini se da je u vaem delu prisutna neka dijalektikaD izme"u preciznosti i nepreciznosti, izme"u apsolutno. i sluaja Ao je umetnost pamenja i umetnost nade *r&D 9a, te mrlje na mojim relje!ima su kao &a&iers d(!"ir(s, raspore"ene u skladu sa zakonom sluaja 6rianD 9a li je vaa te/nika kolaa prola kroz razliite periodeK *r&D > periodu dade, bio sam morbidno opsednut idejom o nesaoptivom apsolutu Problem predmetaCjezika iskrsnuo je %&2OD pupak, sat, lutka, itd ?asnije su te !aze bile veoma izmeane ?ada pravim &a&iers d(!"ir(s, oseam se sreno *no to me ponovo odvraa od ti/ procedura jeste injenica da u meni vie nema osobe koja oblikuje 1tekao sam mir i staloenost, ali sam iz.ubio stvaraoca Aako sam opet prinu"en da postanem obuar#, zato to u stanju oputenosti nisam vie u stanju da oblikujem 6rianD 9a li vai kolai !ormiraju neku arpovsku mitolo.ijuK 9a li neki oblici, koje dru.i ljudi ne mo.u da protumae, za vas predstavljaju precizne oblikeK *r&D ?olai koje nazivate kolaima pamenja sadre celu jednu mitolo.iju Postoji cela serija nji/, *ra&aden, koju je Qviters objavio u 0lemente, u Qvajcarskoj Au su pupkovi, lutke, cvetoviCkaci.e, vrataCptice, itd 6rianD 9a li se jezik kolaa mo.ao osmisliti kao poetska dikcijaK *r&D )e, kao to se to ne moe postii i u muzici 6rianD ?oju ulo.u ima boja u vaim kolaimaK Gerujem da u.lavnom koristite komplementarne boje ili crno i belo *r&D ?oristim vrlo malo crvene ?oristim plavu, utu, malo zelene, ali, u.lavnom, kao to ste rekli, crnu, belu i sivu > meni je prisutna odre"ena potreba za komunikacijom s ljudskim biem 4rno i belo od.ovaraju pisanju 6rianD Qta oznaava vaa opsednutost vertikalnimK *r&D Gertikalna linija tei beskonanosti ?ada mislim o ivotu posle smrti, ne mislim da .a dose.nuti naunim sredstvima ili uz pomo te/nolo.ije ili pro.resa Fo.u .a dose.nuti verom 6rianD 9a li vai kolai imaju psi/ike uzorke, ako o tome moete da suditeK

7O *r&D Gerujem da imaju, ali ne mo.u to da objasnim pomou razuma )edavno se desilo neto udnoD poslao sam rukopis pod naslovom Ma jednoj nozi $1ur une jambe(, jednom nemakom izdavau Fesec dana kasnije slomio sam no.u 6rianD 9a li verujete da su vai kolai vidljiva poezijaK *r&D 9a, oni su poezija napravljena plastinim sredstvima
4ollo\ue de Feudon#, YYe Si9!le, no <, Paris, %&7<

Raz.ovor sa 9ordom @ ? Forisom $%&7<(

F*R21D ?ada se prvi put doli u dodir sa umetnouK 9a li ste oduvek eleli da postanete umetnikK 9a li ste u poetku bili nada/nuti drevnom umetnouK 9a li ste ikada po/a"ali akademijuK ARPD 1eam se da sam sa osam .odina strastveno crtao u jednoj velikoj svesci, koja je iz.ledala kao raunovodstvena knji.a ?oristio sam drevne bojice )ijedan dru.i posao, nijedna dru.o zanimanje nikada me nije privlailo i ve su te deije i.re = istraivanje nepoznati/ predela iz snova = na.ovestile da je moj pravi poziv bio otkrivanje terra in!ognita umetnosti Ei.ure sa strazburke katedrale, iz mo. rodno. .rada, verovatno su me usmerile ka vajarstvu 1a deset .odina sam izrezbario dve male drvene !i.ure, Adama i Lvu, koje je moj otac kasnije stavio u vitrinu ?ada sam napunio esnaest .odina, roditelji su mi dopustili da napustim strazburku .imanziju i upiem studije crtanja i slikarstva u Qkoli za umetnosti i zanate 1voju prvu inicijaciju u svet umetnosti du.ujem svojim strazburkim uiteljima, oru Ritlen.u $:eor.es Ritlen.(, -asu $-aas(, 9aubneru i Qnajderu $1c/neider( :odine %&O+, uprkos mojim molbama da odem u Pariz, moj otac, koji je smatrao da sam suvie mlad i strepeo zbo. sirena# vele.rada, naterao me je da upiem Akademiju lepi/ umetnosti u Gajmaru, kod @udvi.a !on -o!mana $@udNi. von -o!!mann( > Gajmaru sam se prvi put sreo s !rancuskim slikarstvom, za/valjujui izlobi koju su priredili .ro! ?esler $-arrM ?essler( i u.ledni ar/itekta Gan de Gelde F*R21D :de ste se prvi put sreli s modernim slikarstvom i kako ste tada rea.ovaliK Qta ste radili pre dadeK ARPD *d %&O< radio sam u potpunoj izolaciji, u Ge.isu, nadomak @ucerna, u Qvajcarskoj )akratko sam odlazio u Pariz, .de su me veoma impresionirale kubistike slike, koje sam video u ?anvajlerovoj $9anielC-enrM ?a/nNeiler( maloj .aleriji, u ulici Ginjon )a jednom od ti/ putovanja, sprijateljio sam se sa 1onjom i Roberom 9eloneom $1onjaC1onia i Robert 9elaunaM( 6animala su me sva umetnika pitanja, tako da sam iz petni/ ila nastojao da nabavim doslovnu svaku knji.u o

7% modernoj umetnosti Ali, poto nisam bio u stanju da asimilujem iskustva dru.i/ umetnika, mukotrpno sam tra.ao za sopstvenim izraajnim sredstvima, u svom usamljenitvu u Ge.isu Aamo sam, %&%O ili %&%%, na svoj nain otkrio ono to je danas poznato kao apstraktna umetnost Fe"utim, moje vajcarske kole.e su vrtele .lavama, bili su skeptini i zabrinuti0 naalost, unitio sam se sve to sam napravio u tom periodu Falo kasnije, upoznao sam ?andinsko. i 9anijela Rosinea $9aniel RossinH(+, i oni su bili prvi koji su razumeli i podrali moj rad F*R21D Qta je bila dadaK Revolucija protiv umetnosti prolosti, protiv odre"eno. umetniko. stavaK ?ako je nastao dadaistiki pokretK :de ste se sastajaliK 9a li je dada bila apstraktna umetnostK ARPD :odine %&%+=%7, na poetku Prvo. svetsko. rata, zatekao sam se u Parizu, .de sam esto odlazio u kantinu koju je vodila umetnica madam Gasiljev, i tamo sam upoznao Faksa akoba, Fodiljanija, ?ravana $Art/ur 4ravan( i L.elin.a Poto sam ostao bez novca, otiao sam u Qvajcarsku i nastanio se u 4iri/u 2 tamo je poela ta avantura zvana dada :odine %&%<, upoznao sam -u.a Iala i Lmi -enin.s, u ulici Qpi.el.ase, rodnom mestu dade Ial me je upoznao s 4arom i ;ankom )aoj maloj .rupi uskoro su se pridruili -ilzenbek, -ans Ri/ter, L.elin., :lauzer $Eriedric/ :lauser(, Alberto Wakometi, 6erner, balerine iz @abanove kole = me"u njima i Fari Gi.man, 1o!i Aojber i ?atja Gul! $?atja Pul!!( = i dru.i slikari i pesnici :ledano unazad, nae izlobe, knjievne veeri, protesti, lane vesti i skandalozne demonstracije, koji su tada iz.ledali kao anar/ija, bili su nuni za osloba"anje od izlizani/ !ormi i odbranu nae. du/ovno. ivota od rutine i akademizma F*R21D ?o su bili vai prijatelji me"u slikarima i koje su vas sile okrenule apstraktnoj umetnostiK 6ar niste radili .vaeve, kolae i relje!e, pre ne.o to se posvetili vajarstvuK ?ada ste poeli da pravite skulptureK 9a li ste oduvek eleli da budete vajarK ARPD :odine %&%7, u .aleriji Aaner u 4iri/u, .de sam izla.ao zajedno sa Adjom i *tom van Resom $*tto van Rees(, upoznao sam 1o!i Aojber Aokom %&%< 1o!i Aojber i ja smo zajedno radili na raznim velikim kompozicijama od tkanine i papira ;o dok sam bio u Ge.isu, vajar Eric -u! $Eritz -u!(, rodom iz @ucerna, uputio me je u te/niku rada s .ipsom ao mi je to sam unitio ceo niz mali/ skulptura, koje sam mo.ao da uradim i %&'O, u vreme kada sam se de!initivno posvetio vajarstvu, iako sam i dalje pravio relje!e, kolae, .vaeve, crtee tuem i .ravure F*R21D ?ako stvarate, po kojoj proceduriK 9a li polazite od neke naturalistike !ormeK 9a li prvo napravite neku plastinu kompoziciju ili do !orme dolazite pomou ono.a to ljudi nazivaju sluajemK Qta mislite o onoj savremenoj koli po kojoj je sve sluaj#K 9a li se slaete sa stavom te kole da je umetnost staromodna i da sav izraz potie iz stvaralako. trenutkaK 9a li ste uvek potpuno svesni dok stvarateK
+,

Pravo ime Gladimir 9avidovi Iaranov $%,,,=%&++( ;edan od rodonaelnika ruske avan.arde, koji je od %&%O radio u Parizu :odine %&+' deportovan u Auvic, .de je i umro, poetkom %&++

72 ARPD *no neobjanjivo, boansko, injenica da se budim, kreem, delujem, mislim, ivim, ra"a poeziju, crtee, skulpture, tekstove, linije, povrine, utie na izbor boja, oblika, cvetova, kamenja, na izbor delova kamena, odre"uje po.led, nain /odanja, oblik siluete, ljudsko. lica, lica oblaka *no neobjanjivo, koje me vezuje za neku .ranicu, .rumen zemlje, mrlje ili munje, odre"uje izraz moji/ dela Foja umetnost je povezana sa snovima, ali ona ne prezire materiju Aaj mladalaki stil, koji neki zovu paci!ika kola#, a neki ta$izam, zapanjuje me kao udo materijalizma Ao je i.ra nestrpljenja, potpuno suprotna &asijansu $&atien!e, strpljenje(, koji su dame iz B2B veka volele da i.raju 1ve mani!estacije te umetnosti su lepe onoliko koliko i materija moe biti lepa Ao je svesni !olklor Fislim da e vremenom svi poeti da .a i.raju 6ar pesnik @otreamon nije rekao da poezija pripada svima, a ne samo jednoj osobiJ F*R21D 9a li verujete da su ori.inalnost i personalnost vani u umetnostiK 9a li vas zanima predmet ili medij u kojem radite $mermer, bronza, drvo(K ARPD )eko umetniko delo moe nastati iz susreta s ljudskim biem, ivotinjom, biljkom, kamenom, starom daskom na kojoj je neko u prolazu iscrtao linije Ao u prolazu# je presudno, kao to je za lovca presudan trenutak u kojem povlai okida )aime, svaka epo/a ima svoj od.ovarajui izraz 1vaka epo/a postavlja oveanstvu svoja pitanja 9a li bi na nji/ trebalo da od.ovorimo personalno ili anonimnoK 1o!i Aojber i ja smo se du.o bavili pitanjem anonimne umetnosti >potreba kru.a, umesto kvadrata i pravou.aonika bila je jedno od veliki/ lini/ otkria 1o!i Aojber 1 dru.e strane, u radu na svojim slikama, .vaevima i crteima ona se potpuno odricala svo. e.a i bila tako daleko od svako. pretvaranja, da su dobre zanatlije mo.li da i/ izrade u mozaicima, relje!ima, muralima i tapiserijama, a da pri tom ne narue nji/ov ivot F*R21D ?oliko du.o piete poezijuK 9a li izme"u vae poezije i vai/ plastini/ !ormi postoji vezaK ARPD @judsko bie je veoma sloen buket > isto vreme kada bi/ branio anonimnu i impersonalnu umetnost, moja poezija se uputala u najlinije erupcije > vreme dade, !orma veine moji/ pesama veoma se razlikovala od pitanja kojima sam se bavio u plastinoj umetnosti Aek su u nadrealistikom periodu moji poetski tekstovi i moj plastini rukopis doli u najtenju vezu F*R21D 9a li ste ikada prouavali !ilozo!ijuK 9a li vam je potrebna !ilozo!ija kao podsticaj za radK 9a li !ilozo!ija ima bilo kakav uticaj na vau umetnostK ARPD 9ilsova knji.a s !ra.mentima presokratovaca,+& poezija Remboa i )ovalisa, kao i ;evan"elje po ;ovanu, sa mnom su ve mno.o .odina
2ntervieN Nit/ :eor.e @ ? Forris#, +"e 3orld of *bstra!t *rt, ed A/e American Abstract Artists, )eN Zork, %&78, str '+8=7O

+&

-erman 9iels $%,+,=%&22(, Die Fragmente der Vorsokratiker, 222 vol , %&O'=%&%O

7'

9ada sinod $%&78(

9adaistiko verovanje u neCsmisao nije besmislica, nije ala 9adaistiko verovanje u neCsmisao je besmisleno isto koliko i neka biljka, deji crte, muzika, lepota, ljubav, nada, kru., kvadrat, boja Poput nji/, i ono ima sreu da mu nije potreban etvorostruki koren naela dovoljno. osnova# 7O Gerovanje u neCsmisao je sauvalo dadaistu od precenjivanja razuma, za koji se smatra da jedini moe objasniti svet ristan !ara" 9ada9ada9ada9ada9ada9ada #ugo $al" 9ame i .ospodo, kladim se na bilo kakav ulo. sa samim sobom ?ladim se na i okolo, kladim se u kru. i pravo napred, i u vazdu/u i na zemlji, da e ovo biti spektakularna predstava Ali, od najvee je vanosti da na ovom 9adaistikom soareu#, za vreme nae predstave, svi posetioci u crnim reden.otima i sve posetiteljke u crnini poleu na pod > sali ne sme biti nijedne stolice -ou da i/ pore"am jedne iza dru.i/, kao u procesiji, od @imata do ulaza u restoran 6ur Paa.e# ristan !ara" 9ada9ada9ada9ada9ada9adaC9ada #ugo $al" 1kinuemo poveze sa oiju slepim kravama *ne e onda postajati sve vee i sve uplje, kao trojanski konj 9ada e se roditi iz trojanske krave Ao e preobratiti u dadaizam ak i alpske pastire 9ada je revolt nevernika protiv neverovanja 9ada je udnja za verovanjem 9ada je .a"enje nad imbecilnim i racionalnim tumaenjem sveta 2mali smo veru u nene i divne i zvonke pesme -u.a Iala Radosno smo i sa arom verovali u statike poeme Aristana 4are, sainjene od pokretni/ panela s natpisima i etiri stolice, na kojima su ti paneli stajali, i ija se pozicija menjala posle svako. sputanja zavese Gerovali smo u raskone dum, dum# .losolalije7% Ri/arda -ilzenbeka, koje su mu donele tro!ej na turniru poezije u ulici Qpi.el.ase 72 Gerovali smo u beskrajne metamor!oze, u preobraaje oblika od ispisani/ znakova, iz du.aki/, vrlo du.aki/ znakovni/ dela Gikin.a L.elin.a i -ansa Ri/tera Gerovali smo u sruene idole 1o!i Aojber, u Gul!a i @abana, u nae. dada bla.ajnika, dra.o. :lauzera, i nje.ovo. policijsko. narednika Qtudera, koji je bio talentovaniji i vei dadaista od svi/ nas, to je neosporno dokazao i zbo. e.a ostadosmo nje.ovi veiti dunici i oaloeni 7' Ali, vratimo se naem Arpu i nje.ovom dadaizmu *n je napao umetnost, pro.lasio ju je ma.inim
7O

Aluzija na istoimenu Qopen/aurevu knji.u $Art/ur 1c/open/auer; Vber die vierfa!"e 3urzel des Satzes vom zurei!"enden Grunde1 0ine &"iloso&"is!"e *b"andlung, %,%'(
7%

:losolalijaD iz.ovaranje besmisleni/ rei, ali, u /rianskoj do.mi, du/ovni zanos u kojem se neka poruka prenosi ljudima koji .ovore stranim jezikom, tako da je oni doive kao da im je saoptena na nji/ovom jeziku
72

Qpi.el.ase %, adresa Cabaret Voltaire

7+ pranjenjem creva, uradio je klistir Filoskoj Generi i omo.uio @aokonu i sinovima da konano si"u s pozornice, posle /iljadu.odinje bitke sa udavom 2stovremeno, na dra.i Arp je svim srcem voleo scene s boinim jaslama, koje su i.rali -u.o Ial i Lmi -enin.s Augusto %akometi" ;ue sam zavrio svoj poslednji rad iz dadaistike automobilske umetnosti Fislim da niko pre mene nije napravio nita slino ?ao .odinu ro"enja beleim 9 A 9 A = 9omine Anno 9omine Anno = %&%8 Foja automobilska umetnost3 &arsel 'anko" Putau svoja dinovska plamtea dadaCjaja i puniti dinovske dadaC eire dinovskim morskim dadaCpijavicama, u znak neprekidne dobrodolice publici, sve dok ne iskoi iz koe *vo. puta napraviu svoje najkrvolonije maske3 Augusto %akometi" 9opustite mi da zavrim svoj .ovor Foje mobilno delo podsea na kockasti oblak s klatnom od plavo. dima ;a sam :ri"ionac7+ i zajedno s madomoazel Alis Ieli77 predao sam dadaistima, na nji/ovom soareu u sveanoj sali restorana ?au!leten#, lovoriku du.aku dvadeset metara 7< 9adaisti su mi veoma mili i dra.i, ali pustite me da zavrim Aakvi smo mi :ri"ionci 6ar veeras ne bi trebalo da malo propa.iramo dadu, . ArpK (mi #enings" 9a, trebalo bi, dra.i .ospodine Wakometi i dra.i Arpe Foda da se spustimo dole na @imatski kej i svratimo u neku ka!anicu, .de slue one velike i lepe kobasiceK ristan !ara" 9ada9ada9ada9ada9ada9adaC9ada9ada 9ada me nije mno.o zabrinjavala, ali moja umetnost jeste Aoliko me je muila da sam jedno. dana provalio u 4arinu sobu, kada on nije bi tu, da bi/ ukrao i unitio kola koji sam mu pret/odno poklonio, i zbo. koje. nisam mo.ao da spavam, jer sam mislio da je neopisivo lo 6avideo sam 4ari na nje.ovoj vedroj leernosti *boavao je dupla dna i duple pla!one, ivice od /ipnotisano. lovora, kobasice od mesa slobodni/ mislilaca, .lave u kojima su rasle male .lave, po tanoj slici veliki/

7'

Eriedric/ :lauser $%,&<=%&',(D vajcarski pisac, jedno vreme blizak dadistima Poznat po seriji od pet kriminalistiki/ romana o policijskom naredniku $inspektoru( Qtuderu $1tuder(
7+

?anton u QvajcarskojD nem , :raubRnden $:raubinden(0 romanski; :risc/un $:riun(0 it , :ri.ioni $:ri"ioni(
77

Alice IaillM $%,82=%&',(D vajcarska slikarka, najpoznatija po svojim slikama iz kubistiko. perioda Iila je bliska s mno.im cirikim i pariskim dadaistima :odine %&%&, zajedno sa Arpom, ilustrovala je osmi broj Pikabijno. asopisa G=<
7<

*smo Dada Soir(e, odrano u cirikom restoranu Kaufleten, & aprila %&%&, kada je opet dolo do incidenta sa revoltiranom publikom, za vreme 6ernerovo. nastupa 6a sve skrivene re!erence iz .ovora Au.usta Wakometija, kao i za malu upadicu Lmi -enin.s, koja sledi odma/ posle, videti tekst Dadaland, deo o A Wakometiju

77 ?asnije je osedeo i utonuo u materijalnu oskudicu >prkos tome, nastavio je da pie divne pesme, zbo. koji/ bi .a u nje.ovoj domovini obesili #ugo $al" 9ame i .ospodo, molim vas, jednu malu pseu zapre.u, za moj luksuzni prtlja., s nekom malom, najmanjom mo.uom te.leom zverkom, operisanom od apetita, da bi/ se u to kraem roku prebacio na neko mirno i sunano mesto Folim vas, molim vas, dame i .ospodo ristan !ara" 9ada9ada9ada9ada9ada9adaC9ada9ada9ada &arsel 'anko" 9ada je protiv plemeniti/ me.alomana knjievnosti i !ilozo!ije, koji bue rupe bez dna .de .od jo ima vrste zemlje )ae odeonade78 su savrene, ali ipak moramo da sazovemo dada sinod, na kojem emo se izjasniti o dadama, arpadima, arprecijacijama, dadadvobojima #ugo $al" -teo bi/ da dodam koju re o pravljenju pene, o naduvenosti, o uobraenosti 1ve to pristaje ljudima kao po meri Anar/isti, komunisti, kapitalisti, dadaisti, ni/ilisti, /aC/alisti, obini /riani, samo su jadni "avoli, kojima ne uspeva da se izvuku iz svoji/ udovini/ koa -teo bi/ da kaem neto i povodom predlo.a Farsela ;anka Predlaem da od sada razdvajamo dade od arpada, inae e se ovaj sinod pretvoriti u apokalipsu Previe je tu arpostola, arpolo.ija, arpokri!a3 ristan !ara" 9ada9ada9ada9ada9ada9adaC9ada9ada9ada9ada 6a dadaistu, pro.res je naj.ora od svi/ lai Pro.res je vesnik atomske bombe Ao je razlo. zato je -ilzenbek na kraju po.nuo .lavu, kao to to ve neko vreme rade i -imalaji, da bi dadaistiki /odoasnici mo.li da im razdra.ano bite raupane .lave, u potrazi za /iljadu i jednim snom @asasade 7, Qto je !laa rakije za ljubitelja rakije, to je bas bubanj za -ilzenbeka ?oristio .a je na svakom koraku, udarao u nje.a iz sve sna.e i terao njime tu opasnu zverku, razum, da se povue u svoje crvotone rupe )aroito je voleo, ba kao i ja, da peva pesmice iz )alog 'arusa 7& ?ad smo ve kod 'arusa, ta bi bilo s dadom, da je dada, umesto kao dada, bila krtena kao -ani IalK )e -u.o Ial, ne.o -ani IalK 9adaisti nisu oekivali nita dobro od budunosti *na je bila mno.o .ora ne.o to su stra/ovali @judska bia su postala pobesnele /orde kentaurski/ maina Ieznadeno opsednuti, ti roboti se kreu u svojima automobilima vratolomnom brzinom, beznadeno posveeni automaniji ?o od nji/ ne bi voleo da mu u .uzicu u.rade zvunikJ >nitenje zemlje sada je postalo mo.ue za/valjujui umovima naunika > pore"enju sa atomskom bombom, bombe iz epo/e dade bile su najobinije petarde > ovom trenutku, svemirska industrija pokuava da iz.radi neutralne zone izme"u zvezda, u koje e odla.ati konzerve smrznute noi, tako korisne, za zvezdane pionire
78 7, 7&

1astanci dadaista u cirikom ka!eu 2deon Fali e/o rei @asa, koji pomalo podsea na -iljadu i jednu no Qe/erezade# Aluzija na izbor rei dada, koju su -ilzenbek i -u.o Ial pronali u )alom 'arusu

7< Ao je ona vrsta prljavtine koja se mo.la lako predvideti i na koju su dadaisti upozoravali svojom umetnou Previe razmiljanja i premalo verovanja napravilo je od ljudi odvratnu, robotizovanu .amad -u.o Ial je verovao u svoje zvune poeme, verovao i napisao svoju knji.u Vizantijsko "ri$4anstvo <O Fe"utim, detinjasti mislioci su razmiljali nerazborito i ne/ajno, neprekidno i besramno 9ada je protiv ne/ajne nauke# ParizCFedon, jul %&78
4oncile 9ada#, ;ean $-ans( Arp, *r!"ives dadaB C"roni,ue, ed Farc 9ac/M, -azan, Paris, 2OO7, str ',7=',< 9adakonzil#, Aristan Azara, Ric/ard -uelsenbeck, -ans Arp, DadaB Die Geburt des Dada; Di!"tung und C"ronik der Gr nder, 6Rric/, Gerla. der Arc/e, %&78

Pismo 1idni 9enis $%&7'(

2zlazim u susret vaoj elji, dra.a 9enis, da napiem nekoliko rei povodom otvaranja izlobe dade u vaoj .aleriji, kao akter koji u ulozi kralja, tiranina, kriminalca ili junaka pokuava da se uskladi s dadom ve trideset sedam .odina Ao nije lako, zato to sam se u me"uvremenu mno.o promenio0 postao sam sklon verovanju u an"ele, a ono to je za mene nekada bila umetnost, danas mi iz.leda kao priroda Ali, upravo tu poinje moja ulo.a, zato to priroda jeste dada *no to moete da vidite ovde je dada 2 vi ste, kao lepa, mlada ena, dada, samo to to ne znate 1utranja dada imae dru.aije lice od dananje i upravo zato bie dada 9ada, to je ivot 9ada, to je ono to se menja $skoro da bi/ mo.ao da kaem, stalna promena, veni povratak, -eraklit( 9ada, to je ivot koji e preobraziti sutranjicu i naterati sadanjost da se ponaa dru.aije 9ada je radosna, tuna, antiumetnika, nasmejana, uplakana, dosledna, nedosledna, roze bombon, staromodna, otrovna 1ve ove slike i skulpture, ci.are, stolice, prozori, stolovi, sve to je dada 2 vi ste dada, 1idni 9enis, kao to su to i Feri Gi.man, 9ian, Pikabija, Fan Rej i -u.o Ial bili i pre pojave rei dada# Ali, u poetku bee re#, dakle, %&%< A9 $anno dada( >kratko, dada je sloboda 1vaki dadaista moe da peva i pria kako mu dra.o, a da ne zavri sa omom oko vrata > isto vreme, dadaista je ponekad samo 4ara, -ilzenbek, -ausman ili ja, koji smo tako"e bili dadaisti Podrazumeva su da su Farsel ;anko, 1o!i Aojber i -ans Ri/ter tako"e bili u tom drutvu, kao i da svako u svom srcu eli da bude dada 9ra.a 1idni 9enis, tako vam sve.a, ne partajte svojom .alerijom tim krilatim korakom trubadura, inae e vai posetioci .ledati samo vas, a ne nau lepu umetnost#
<O

-u.o Iall, 6-zantinis!"es C"ristentum1 Drei 7eiligenleben, 9uncker m -umblot, FRnc/en %&2'

78 1ve je dada i dada se ne zavrava u 2nstitutu za mumi!iciranje, .de je sve mrko, a zidovi potpuno zatvoreni 9ada se ne zavrava ak ni u Fuzeju likovni/ umetnosti, sa svim tim mrkim remek delima, ije cene ne prestaju da probijaju pla!on i koja svoje vlasnike raz.aljuju kao to i ludilo veliine podstie krvoedne porive diktatora 9ada je je!tina i skupa, kao i ivot 9ada se daje nizata, zato to je neprocenjiva
Postern katalo. izlobe Dada <=<>:<=?G, u .aleriji 1idneM ;anis, od %7 aprila do & maja %&7' Autor katalo.aD Farcel 9uc/amp AekstoviD Aristan Azara, ;ean Arp, Ric/ard -uelsenbeck i ;ac\ues @eves\ue 2zvorD Farc 9ac/M, *r!"ives dadaB C"roni,ue, -azan, Paris, 2OO7, str +O2

Rua za Ruu $%&7%(

9ra.a Rozo Adler, 9a li ste znali da nemaka re Adler# znai oraoK 6avidim vam na tom lepom imenu )eka smeli orao snova uvek titi vae rue
Cose &our Cose, Vditions P A I , Paris m Al^s, %&7% AekstoviD Farie @aurencin, ;ean Arp, ;ean @uroat i @Hopold 1urva.e 2lustracijeD PierreCAndrek Ienoit, Erancis Picabia i Albert :leizes 6birka poetski/ vinjeta i ilustracija, u povezu Roze Adler $Rose Adler, %,&2=%&7&(, poznate dizajnerke tampani/ publikacija Proslavila se jo %&%,, opremom za Apolinerovu zbirku Kaligrami $CalligrammesB Po(mes de la &aiD et de la guerre(, sa ilustracijama Pabla Pikasa

Fani!est beskonano. milimetra $%&',(

Prvo moramo da pustimo da se oblici, boje, rei, zvuci razviju i tek onda da i/ objanjavamo )o.e, krila, ruke, prvo treba da se razviju, da bismo i/ onda pustili da sami lete, pevaju, oblikuju se, ispoljavaju 6ato nikada ne polazim od neko. plana Ao bi bilo kao da se bavim redom vonje, raunicom ili ratom >metnost zvezda, cvea, oblika, boja, deo je beskonano.
Fani!este millim^tre in!ini# $%&',(, Iours effeuill(sB &oemes; essais; souvenirs <=?H:<=>L, :allimard, Paris, %&<<, str &<

7,

Foj put $%&+,(

Izbor tekstova iz *r&ove &rve zbirke na engleskom; @2n )- 3a-B Poetr- and 0ssa-s <=<?:<=KZA; u izdanju Cobert"a )ot"erwella [3ittenbron; S!ultz; In!1; Mew \ork; <=K]^1 Meki od ovi" tekstova na&isani su &osebno za to izdanje; dok su neki nastali od fragmenata ranije objavljeni" tekstova1 $A:(

Fera svi/ stvari

Sovek se ponaa kao da je stvorio svet i kao da moe da se i.ra s njim Prilino rano u svom velianstvenom razvoju skovao je izreku da je ovek mera svi/ stvari *nda se brzo bacio na posao i okrenuo svet na.lavake, koliko .od je mo.ao Filoska Genera lei na zemlji, razbijena u paramparad Sovek je merio merom svi/ stvari, samim sobom, merio i premeravao 1krojio je i potkresao lepotu Ao potkresivanje po meri izrodilo je kon!ekcijske radnje, a kon!ekcijske radnje su izrodile ludilo, u svim nje.ovim oblicima Pometnja, nemir, .lupost, ludilo i pomama vladaju svetom Eetusi s dvostrukim .eometrijskim .lavama, ljudska tela sa utim .lavama nilski/ konja, udovita u obliku lepeza sa slonovskim surlama, zubate trbuine na takama, epave piramide uplakani/ oiju, .rudve zemlje s !alusima, itd , poeli su da se pojavljuju u slikarstvu i vajarstvu
9as Fass aller 9in.e#, prvi put objavljeno u 2n )- 3a-, nem str ,%, en. prevod str '7, %&+,

@epota nije iezla ispod ruevina vekova

?ada su osobenost, intelekt i !ilozo!ija izronili iz le.endarni/ dubina mitsko. oveanstva, kada je ovek poeo da otkriva prirodu, kada su zemlja, uzburkano more, vlani vazdu/ i titanski etar# sveano pevali, lepota je boravila na.a me"u ljudima > svakom veku lepota se menjala @epota nije iezla ispod ruevina vekova, ona je iezla u Faju, u privi"enje Preko nje je nabacano toliko retki/ i skupoceni/ odedi da ona vie ne zna u kojoj da se pokae ?oja je izvorna slika lepoteK ?oje je to vrelo lepote iz koje. izvire prvobitna slika#K<% 9a li je to na.a korporalnost :rka, da li su to kostimi, velovi i maskarade renesanse, da li je to bestelesna enja .otike, da li su to kocka i s!era, da li su to ljubav i /armonija, o kojima je Lmpedokle rekaoD )ije bilo ruku koje se pomaljaju iz
<%

Eriedric/ -Ulderlin $%88O=%,+'(, Der S&aziergang $Qetnja#0 doslovan prevod zavrni/ sti/ova pesme(, %,%%

7& tela, ni no.u, ni iva/ni/ kolena, niti maljavo. muko. uda0 svuda bee samo s!era, u svakom delu ista #
9ie 1c/Un/eit versank nic/t unter den ArRmmern der ;a/r/underte#, nem str ,%, en. str '7

*bmana, privid, izvetaenost

Sovek je postao detinjasti demijur., detinjasti tvorac > svojoj me.alomaniji, poeleo da iznova stvori bo.a i svet 2zme"u demijur.a je onda izbila .adna sva"a, a nji/ova podeljenost je prerasla u neprijateljstvo 1vaki slikar, svaki vajar, eli da se prikae kao nenadmani tvorac Anonimnost i poniznost ustuknuli su pred slavom i izvetaenou Sovek je iz.ubio oseaj za lepotu Postao je nerealan >mesto piramida, /ramova, katedrala, on proizvodi obmane, privide, trikove
Aru., 1c/ein, ?unststRck#, nem str ,2, en. str '7='<

1tvarnost
)aa dela su strukture napravljene od linija, povrina, oblika, boja *na pokuavaju da pri"u stvarnosti *na mrze izvetaenost, o/olost, oponaanje, /odanje po ici Ako emo pravo, akrobate mo.u imati talenta, u manjoj ili veoj meri Ali, umetnost bi trebalo da vodi ka du/ovnom, ka stvarnom Aa stvarnost nije ni objektivna stvarnost ili realitet, niti subjektivna stvarnost misli, to jest, idealnost, ve mistina stvarnost, naspram koje stojimo kao oko u sledeoj neoplatoniarskoj sliciD *no se sklanja sa svetlosti da bi videlo tamu, ali je ne vidi0 naime, ako ima svetla, ono ne moe da vidi tamu0 ali, bez svetlosti, ne moe da vidi0 time to ne vidi, ono vidi tamu na za nju prirodan nain #
Pirklic/keit#, nem str ,2, en. str '<

:ore i dole
> stara vremena ovek je znao ta znae .ore i dole, znao je ta je veno, a ta prolazno Sovek jo nije stajao na .lavi )je.ove kue su imale podove, zidove i tavanice Renesansa je pretvorila tavanicu u lani raj, zidove u lavirinte, a pod u bezdan Sovek je iz.ubio oseaj za stvarnost, za mistino, za stro.u neizvesnost, najveu od svi/ izvesnosti

<O
*ben und >nten#, nem str ,2, en. str '<

9eo stvarnosti
?onstruktivistika umetnost uzdie moderni, materijalni svet, pro.res, mainu )eoplastina umetnost raskida sa materijalnim svetom )ekoliko vertikalni/ i /orizontalni/ linija, dve, tri boje i balans#, to je sve to je ostalo od nje )a pitanje jedno. an.losaksonsko. posetioca zato uvek slika kvadrate, Fondrijan je od.ovorioD ?vadrateK )a svojim slikama ne vidim nikakve kvadrate # Aako u svetu slikarstva nije vie bilo mesta ak ni za kvadrate i prave u.love Prve neoplastine slike su naslikane %&%8 i %&%, Reprodukcije Fondrijanovi/, 9oesbur.ovi/ i Ganton.erloovi/ $:eor.es Ganton.erloo( radova prvi put smo videli u 4iri/u, oko %&2O )ai prvi konkretni radovi su odma/ raskinuli sa onim to je promenljivo, sa uobiajenim tokom stvari, kojem su mno.i potinjeni, kao i sa prirodom vidljivo. sveta, koji je, najzad, samo deo stvarnosti
Lin Aeil der Pirklic/keit#, nem str ,', en. str '<='8

1veta tiina
@judi e uskoro poeti da priaju o tiini kao o nekoj bajci Sovek je okrenuo le"a tiini 2z dana u dan on izmilja maine koje poveavaju buku i odvraaju oveanstvo od sutine ivota, od promiljanja, od du/ovne kontemplacije Automobili, avioni, radio i atomske bombe najnoviji su trijum!i pro.resa Sovek vie ne moe da uradi nita sutinsko, ali ono to radi eli da uradi najveom mo.uom brzinom i s nadljudskom bukom *n trai razonodu, ali ne s/vata da .a robot kojim upravlja zapravo vodi u katastro!u i nitavilo >sred trubljenja, zavijanja, pitanja, .ruvanja, tretanja, zvidanja, drobljenja i podr/tavanja on se osea si.urnim )je.ova strepnja se ublaava )je.ova neljudska ispraznost iri se udovino, kao neka siva ve.etacija
9ie -eili.e 1tille#, nem str ,', en. str '8

1nevai
9anas sve.a nekolicina snevaa nastavlja da rtvuje svoje ivote u ime jasnoe ;edu slabo i spavaju na tvrdim posteljama Pate od vreline i zime Ali, im zauju laki lepet

<% krila oko sebe, sva beda nji/ovi/ ivota nestaje i u svojim .olim elijama oni pevaju i objavljuju nova sunca, pravi ivot 9ada je bila neto vie od veliko. bubnja, od buke i ale 9ada je bila protest zbo. .luposti i o/olosti oveanstva Fe"u dadaistima je bilo muenika i svetaca, koji su svoje ivote rtvovali potrazi za ivotom i lepotom Ial je bio jedan od ti/ veliki/ snevaa 1anjao je i verovao u poeziju i sliku > 6ekstvu iz vremena $%&28(, -u.o Ial pieD Re i slika su jedno 1likar i pesnik idu zajedno -rist je slika i re Re i slika su razapeti # $%&%<( Faljevi je slikao raspetu sliku i zato je bio raspet me"u Rusima 1nevai i dalje ive u katakombama, sa slikom, reju, muzikom
Arpumer#, nem str ,', en. str '8

)ekoliko redova iz Plotina

6a one me"u ljudima, ije su due otile dalje od stono.a, paukova, pueva, muva, pijavica, bankara i politiara, i koji ele da dose.nu lepotu i svetlost, navodim ovi/ nekoliko redova iz PlotinaD Pre sve.a je neop/odno da se or.an vizije uini analo.nim i slinim predmetu razmiljanja )ikada oko ne bi u.ledalo sunce da pret/odno nije poprimilo oblik sunca0 slino tome, dua ne moe da vidi lepotu ako pret/odno i sama nije postala lepa0 i svaki ovek zato mora sebe da uini lepim i boanskim, da bi stekao uvid u lepo i boansko #
quel\ues li.nes de Plotin#, !r str &+, en. 7%

)eki stari prijatelji

)eki stari prijatelji iz vremena dadaistiko. po/oda, koji su se uvek borili za snove i slobodu, sada su silno zaokupljeni klasnim ciljevima i ure da /e.elovsku dijalektiku pretoe u lji.avi la.er *ni savesno meaju poeziju i peto.odinji plan u istom loncu Ali taj pokuaj da se stane na no.e dok se vue po zemlji nee uspeti Sovek nee dozvoliti da .a pretvore u ispranu, /i.ijensku brojku, koja, u svom oduevljenju pred odre"enim portretom, klie da# kao /ipnotisani majmun Sovek nee dozvoliti da .a standardizuju Aeko je objasniti kako najvei individualisti sada mo.u da se zalau za termitsku dravu )e mo.u da zamislim svoje stare prijatelje u nekom kolektivistikom ruskom baletu
Alte Ereunde#, nem str &+, en. str 7% Gideti tekst 2z dnevnika jedno. dadaiste#, deo $/u.o ball(#

<2

Sarobno bla.o
1amo du/, san, umetnost, vode u pravi kolektivitet *ni su i.re koje oveka vode u pravi ivot 1an -u.a Iala osloba"a oveka od nje.ove za.onetne korporalnosti i uvodi .a u stvarnost Arebalo bi da se, kao i on, svako. dana molimo za snove 1an, umetnost -u.a Iala, jeste arobno bla.o0 on povezuje oveka sa ivotom svetlosti i tame, s pravim ivotom, s pravim kolektivitetom
Lin Fa.isc/er 1c/atz#, nem str &7, en. str 7%=72

Sarobnjak
Prodaja mo. prvo. relje!a u Parizu %&2<, bila je plod crne ma.ije Sarobnjak je bio Gijo $;ac\ues Giot, %,&,=%&8', pisac inae a.ent Galerie Pierre, vlasnik Pierre @oeb, %,&8=%&<+(, tr.ovac umetninama >pecao je 9 , kolekcionara, zavodljivim .ovorom o neopisivoj lepoti, i namamio .a u moj atelje 9 je delovao vrlo nesreno, dok je odmeravao moj relje!, prvo u levoj, onda u desnoj ruci 2z.ledalo je da nema primedbe na teinu *ko svo. lepo. vrata krtice, nosio je lepu kravatu *kretao se i vrpoljio Pokuavao da se odlui Qirom je otvorio oi i onda i/ umorno zatvorio *pet i/ je otvorio i ma/nito poeo da trai neki izlaz 1ada je bio red na nama da preduzmemo neto 6aista je iz.ledao reen da spas potrai u bekstvu 1 rairenom krestom, Gijo poe da se epuri oko svoje rtve -valio je i uzdizao svoje nenadmano poznavanje umetnosti 9 zastenjaD Petsto !ranka je mno.o para za komadi drvetaJ# Gijo nije posustajao u svojim naporima 1ada je svoja jedra punio tamom i tajanstvom *i su mu sijale kao dve arobne lampe )je.ova reitost je postajala sve demonskija, sve dok se 9 na kraju nije sruio u stolicu i predao Gijou petsto !ranaka
9er Fa.ier#, nem &7=&<, en. str 72

?amen oblikovan ljudskom rukom

?ada sam izloio svoje prve konkretne relje!e, objavio sam mali mani!est, u kojem sam izjavio da je umetnost buroazije doputeno ludilo )aroito su ti na.i mukarci, ene i deca, od kamena ili bronze, izloeni na javnim tr.ovima, parkovima i umskim proplancima, koji neumorno pleu, love leptire, odapinju strele, dre jabuke, duvaju u !rule, savreni izrazi jedno. poludelo. sveta Ae ludake !i.ure ne smeju vie da kaljaju prirodu 9anas, kao i u doba prvi/ /riana, sutinsko mora postati vidljivo >metnik mora da dopusti svom delu da nastane direktno Einese nas vie ne zanimaju Foji relje!i i skulpture se prirodno uklapaju u prirodu Fe"utim, kada se poblie

<' po.ledaju, vidi se da su oblikovane ljudskom rukom, tako da sam jednu od nji/ nazvaoD ?amen oblikovan ljudskom rukom # $2lustracija %2(
1tein von Fesc/en/and .e!ormt#, nem str &8, en. str 8O

?lica novo. vajarsko. dela

)eki mali !ra.ment neke od moji/ skulptura, neka oblina na kojoj radim ili kontrast koji me privue, esto je klica novo. dela )a.laavam tu oblinu ili kontrast *d to.a nastaju nove !orme Fe"u tim oblicima, dva rastu s naroitom sna.om Putam i/ da rastu sve dok prvobitne !orme ne postanu sporedne i skoro bezizraajne ?onano potiskujem neku od ti/ sporedni/, bezizraajni/ !ormi, tako da ostale do"u do izraaja Rad na nekoj skulpturi esto traje mesecima, .odinama Radim sve dok se dovoljno mo. ivota ne prelije u njeno telo 1vako od ti/ tela ima du/ovni sadraj, ali tek po zavretku rada na nekom delu, tumaim nje.ov sadraj i dajem mu ime Aako su moja dela dobila imena kao to suD 4rni oblakCstrela i bele take#, Iiljka .rb#, Arapska osmica# $Arabic Ac/t, arapska osmica# = Arabic )ac/t, arapska no#(, IiljkaCklatno u mirovanju#, @ie pore"ano u skladu sa zakonom sluaja# $2lustracije %'a, b, %7a, b(
9er ?eim einer neuen Plastik#, nem str &8, en. str 8O

1vet seanja i sna

Pred kraj ivota, 1o!i je bila preobraena nekom udesnom svetlou, kao da je znala da se pribliava svom odreditu >vek je znala pravi put, kao putnik koji je osmotrio puteve zemlje s neke visoke kule 1ile koje su zraile iz nje menjale su svakodnevni svet Sim bi neki ozraeni predeo potekao iz nje i prekrio neko osrednje mesto u kojem bismo se zatekli, odma/ bi se irio u svom punom sjaju, sa svim svojim mirisima >vek je ivela u dodiru s pravim svetom snova 1amo bajke savrene lepote mo.u da odraze sjaj i svetlost njeno. bia > svetu sna i seanja buja nepro/odna tama i cveta ista svetlost Aa tama i ta svetlost, me"utim, nisu dan i no nai/ zemaljski/ dana ve su jedno s beskonanou ?ao plamenovi i talasi, mrtvi i ivi kreu se kroz taj svet *ni bezbrino prolaze kroz prostor i vreme *ni proizvode dvojnike, koji se umnoavaju kao odjeci, koji i/ onda prate kao prijatelji ili i/ pro.one s mrnjom *d nji/ dolaze zbunjujui znaci radosti i tu.e *ni se menjaju jedni u dru.e Preruavaju se Frtvi ponovo sreu ive, dok ivi ve du.o poivaju u svojim .robovima ?ada u ovom naem nestvarnom svakodnevnom svetu sretnemo te mrtve, oni se smeju i ponaaju kao da se nita nije

<+ do.odilo i priaju o nekim sitnicama > tom svetu ak i mi, ljudi dana, postajemo jedno s beskonanim 1likala je duu sna, nevidljivu stvarnost 4rtala je blistave, .eometrijske poruke 4rtala je linije koje su ponirale do neizmerni/ dubina 4rtala je ozbiljne linije, nasmejane linije, uarene bele linije, uskovitlane razi.rane linije, nazubljene vrtlo.e, mree munja Putala je da se linije divlje rasplamsavaju oko klupka linija, sve dok i linije i klupka ne bi eksplodirali u cvetni poar Putala je linije dase vrte oko kruti/ taaka, na.lo se zaustave, ozbiljno zamisle i onda sjedine u oblike koji su treperili kao proleni dan 1likala je zlatne, svetlucave skelete zvezda Putala je take da crvene od stida Putala je take da rastu u bobice, u dinovske plodove, sunca Putala je take da se izmrve u pepeo 1ejala je bisere u bele aleje i ubirala mesece 2scrtavala je putanje kobni/ letova 1likala je ivot sklopljeni/ oiju, koje iznutra pevue 4rtala je obrise tiine 1o!i obino sreem ispod stabala maslina, na obali Fediterana *na se ali, okree oko sebe, skakue, mae rukama kao krilima, opet se okree i prilazi mi 9ru.i put mi nudi veliki .rozd0 .rozdovi su uplakane oi Iistri/ oiju ona doekuje moj zamueni po.led 2mala je snove o kojima nikada nije /tela da mi pria ?rila i/ je iza preterani/ i buni/ lakrdija -odala bi u kru. i imitirala trubaa koji iz sve sna.e duva u trubu, ali bez zvuka, i nita je nije mo.lo na.ovoriti da mi ispria svoj san 9a li sanjam kada vidim 1o!i, vedru i ti/u, u dubinama beli/ latica iste bele zvezdeK 9a li sanjam kada sluam 1o!i kako .ovori i kako priamoK 9a li sanjam kada vidim mrtvu 1o!i kao ljupku i ivu enuK 1eanje i san ulivaju se jedno u dru.o, kao dve mone struje *no to se u njima deava veno je Ali, ono to se deava u nestvarnom svakodnevnom svetu, puno je .rubi/ klopki i prolazno 2 to je razlo. zato se u ovom svetu 1o!i ponaala tako ozbiljno i odluno )ikada se nije .ubila u zamkama nestvarnosti 1vet seanja i sna je pravi svet *n je povezan s umetnou, koja se oblikuje na rubu zemaljske nestvarnosti $2lustracija %&(
9ie Pelt der Lrinnerun. und des Araumes#, nem str &&=%O% en. 87=8< $Gerzija iz !rancuske zbirke, Iours effeuill(s, ima isti tok, ali se razlikuje u raznim detaljima, izrazima, slikama, itd (

2 tako se kru. zatvorio

2zme"u %&O, i %&%O prvi put sam pokuao da prevazi"em nasle"ene umetnike !orme, nasle"ene predrasude Ao je bio bolan period iveo sam usamljeniki, izme"u Ge.isa i :repena, u Qvajcarskoj, u podnoju planine Ri.i 6imi ne bi/ video niko. mesecima Sitao sam, pravio skice i .ledao kroz prozor svoje male sobe ka planinama utonulim u snene oblake *kolni predeo bio je tako apstraktan 2mao sam mno.o vremena za !ilozo!iranje > decembru %&%7, u 4iri/u, upoznao sam 1o!i Aojber, koja se ve bila oslobodila tradicionalne umetnosti > naim radovima, prvo smo odbacili

<7 svu razi.ranost i dopadljivost Pored to.a, lino smo videli kao optereujue i beskorisno, zato to je ono !ormirano u ri.idnom, beivotnom svetu Araili smo nove materijale, neoptereene tradicijom Pojedinano i zajedno smo vezli, tkali, slikali, lepili .eometrijske, statine slike Poele su da se pojavljuju bezline, ozbiljne strukture i boje 1ve sluajno je bilo iskljueno )ijedna mrlja, poderotina, rasparana nit, nepreciznost, nisu smeli da pomute jasnou nae. dela > naim papirnim slikama nismo koristili ak ni makaze, s kojima smo i/ prvo isecali, zato to one suvie lako izneveravaju ivo kretanje ruke *d tada smo koristili mainu za seenje papira > vezovima, pletivima, slikama kolaima koje smo radili zajedno, skromno smo nastojali da se pribliimo istoj, blistavoj stvarnosti Aa dela bi/ mo.ao da nazovem umetnou tiine Aa umetnost se okree od spoljanje. sveta ka tiini, ka unutranjem biu, ka stvarnosti *d pravi/ u.lova i kvadrata podizali smo sjajne /ramove najdublje tu.e i najvee radosti )aa dela su /tela da pojednostave, preobraze, ulepaju svet Ali, naa umetnost nije pomela buruje u nji/ovim prenatrpanim ludnicama, u kojima su nastavili da se valjaju u svojim ori.inalnim uljima na platnu 1o!i Aojber i ja smo radili zajedno u raznim ivotinim periodimaD u 4iri/u od %&%8 do %&%&, u 1trazburu od %&2< do %&2,, zajedno sa Aeom van 9oesbur.om, zatim %&'&, u prvoj .odini rata, u Fedonu = ilustrovao sam nekoliko dela iz to. perioda, u svojoj zbirci pesama le si9ge de l/air, koja se pojavila %&+< = i konano %&+%, u :rasu, .de je 1o!i sara"ivala sa 1onjom 9elone i Albertom Fanjelijem 9anas ak i vie ne.o u mladosti verujem da je povratak onom sutinskom poretku, /armoniji, neop/odan da bi se svet spasio od bez.ranine kon!uzije )astavio sam da razvijam kolae, tako to sam potpuno odbacio voljni momenat i radio automatski Aakav rad sam nazvao u skladu sa zakonima sluaja# 6akon sluaja#, koji saima sve ostale zakone i prevazilazi nau mo poimanja, kao onaj prvobitni izvor iz koje. potie sav ivot, moe se iskusiti samo potpunim preputanjem nesvesnom 1matrao sam da e svako ko sledi taj zakon stvoriti ist ivot *ko %&'O, pojavile su slike od papira iscepano. rukom @judsko delo mi je sada iz.ledalo kao neto manje ak i od krpea 2z.ledalo mi je odvojeno od ivota 1ve je samo priblino, manje ne.o priblino, zato to kad se po.leda poblie, ak i najsavrenija slika iz.leda puna bradavica, kao otrcano na.a"anje, kao skorena kaa, kao sumorni lunarni predeo pun kratera ?akva aro.ancija nazivati tako neto savrenim 6ato se boriti za preciznost, za istotu, kada se oni nikada ne mo.u dose.nuti Raspadanje koje poine skoro odma/ po zavretku neko. dela sada mi je iz.ledalo kao neto dobrodolo Prljavi ovek upire svojim prljavim prstom na neku nijansu na slici i razmazuje je )a toj taki od tada ostaju znoj i prljavtina *buzima .a divlji zanos i poinje da prekriva sliku pljuvakom *setljivi papirni kola ili akvarel je iz.ubljen Praina i bube tako"e su vrlo e!ikasne tetoine 1vetlost bledi boje 1unce i vruina prave plikove, kidaju papir, isuuju boju, koja poinje da puca, unitavaju sliku Gla.a pravi bu" 9elo se raspada, umire >miranje slike vie me nije

<< bacalo u oaj 1klopio sam pakt s nje.ovom prolaznou, s nje.ovom smru i sada je to za mene bio deo slike Ali, smrt je rasla i pojela sliku i ivot Raspadanje je moralo biti praeno ne.acijom svako. delovanja *blik je postao neoblik, o.ranieno bez.ranino, pojedinano celina 1o!i Aojber je bila ta koja mi je primerom svo. isto. rada i isto. ivota otkrila pravi put, put ka lepoti > ovom svetu postoji istanana ravnotea izme"u .ore i dole, izme"u svetla i tame, venosti i prolaznosti 2 tako se kru. zatvorio
1o sc/loss sic/ der ?reis#, nem str %%8=%%,, en. 8<=88

Ar. Ilan $%&+&(

*d jutros na mom putu nema nie. osim kr/otina smrti Ieskorisni predmeti, izbledele !oto.ra!ije, prazni bokali, koljke sakupljene na moru, o.ledalo koje odraava spokojstvo, istotu, mirnu radost, vedrinu koju je pro.utala neizbena tama *ma"ijan sam tim stvarima koje pripadaju davno umrlim osobama :estovi odvojeni od ti/ predmeta, kao dosadna isparenja, kao venci da/a 6ama.ljuju se dok prolaze kroz mene 1vako. minuta zvona oznaavaju .odine 1vaki minut pokree bujicu oseanja i iz.leda du.aak kao .odina :odine prolaze sa starinskim ventilatorima na .lavama 6adravajui oblik, svaki ventilator se u isto vreme vrti oko sebe i snano .rabi napred, da oduva ovaj sterilni ivot, ovu sivu pustinju )eka crvenkasta, neosetljiva supstanca roji se u tim /imerama, u tim .odinama i to podsea na oveanstvo koje se tiska na zemlji Prolaze .odine sa ustima od povra i perajima du/a Ae .odine su zelene jazbine *ne uvaju vile dok presvlae kouljice Ai/ .odina sam pisao svoje prve pesme

<8 i mom du/u su izrasla peraja, uprkos komijama :odine prolaze i rasteruju male .odine 1atiru i/ nemilosrdno i tako unitavaju sopstveno seme 1vet je postao bo.atiji za jo jedan kruti sistem 9a li e nam on pokazati put ka neizrecivim snovimaK 9eo sam stada pesnika i slikara koji bespo.ovorno sluaju svo. pastira Ai pesnici i slikari klimaju posluno .lavama, kao lutke, i prezrivo se smeju svemu to je do malopre bilo belo, a to je sada pro.laeno crnim Pastir svetli Pastir postaje sve svetliji *n .ubi ljudsko oblije, ali ja .a i dalje ujem kako .ovori o umetnosti Pria udno o raznim stvarima 1vetlost umetnosti pria o pikantnim samoubistvima 6nam da sanjam 6atvaram oi i vidim sebe na tr.u Ilan Goda na tr.u je uzburkana *.romni talasi zapljuskuju kue i otkidaju usne koje su ptice ostavile da vise na prozorima *tvaram oi Iele .rive odleu 1nevai koji se dre za ruke kao slepci prelaze preko tr.a Getar miluje pitome biljke 6atvaram oi )o je Iudim se na.lo usred sna Ptice pevaju 9an je Aene planine lebde u vazdu/u *tvaram oi i tonem u san dok stojim na tr.u Ilan 4vetovi zvezda pokrivaju se usnama
Place Ilanc/e#, '/*rt abstrait ses origines; ses &remiers ma_tres, ed Fic/el 1eup/or, Fae./t, Paris, %&+& Prva, kraa verzija ove pesme nalazi se u zbirci 'e Si9ge de l/airB Po9mes <=<L:<=KL, Vditions Grille, Paris, %&+<, str %<,=,,

<,

)a dvoboj s vetrom $%&<<(

ta znai ovo komeanje u naem velianstvenom .radu kue odlaze da kue naputaju na .rad iz.ubili smo cvetni put nebu iz.ubili smo nae vatreno cvee koje nas je uljuljkivalo u slatke snove iz.ubili smo usnulo cvee cvee nae unutranje svetlosti .vozdeni sendvi sveano je posluen nebeskoj rukavici u providnoj kui lake je videti njeno isto srce celo. ivota tumarao je ovom neopisivom sivom dolinom i traio izlaz iz svo. du.o. du.o. sivo. mara vraao se sve sivlji i sivlji celo. ivota razbijao je mozak o svom zatoenitvu u toj neopisivoj sivoj dolini postajao je sve stariji i stariji ali postepeno postepeno pronaao je izlaz iz te neopisive sive doline u sebi
;eter le .ant auY vent#, ;ean Arp, Iours effeuill(sB &oemes; essais; souvenirs <=?H:<=>L, :allimard, Paris, %&<<

<&

;ezik raja
-ans Ri/ter $%&<7(

:odine %&%< jo nije bilo jasno kojim e pravcem poi dadaistika vizuelna umetnost Ali, %&%8 bilo je oi.ledno da e dijalektiki proces neminovno voditi ka takozvanoj apstraktnoj umetnosti Prve apstrakcije koje sam video u 4iri/u bile su slike i svileni vezovi *ta Gan Resa i nje.ove ene, prikazani %&%< Pored to.a, bube i krastavci koji su pod Arpovim rukama nicali kao vlati trave vie se nisu mo.li nazivati reprezentacionim 1vojim relje!ima je davao reprezentacione nazive, ali oni nisu predstavljali nita ?olai i crtei .omilali su se u nje.ovom ateljeu u ulici 4eltve. ;edno. jutra sam .a posetio i neko vreme samo stajao i .ledao kako mu ruke pleu iznad papira, prizivajui bube, biljke, !ra.mente ljudski/ tela, violine i zvezde, zmije i ui ?ada sam opet svratio kod nje.a, u vreme ruka, sto je bio okien arpovskom ve.etacijom )isam mo.ao da s/vatim kako neko moe da napravi tako mno.o to.a, za tako kratko vreme, bez ikakvi/ in/ibicija, a opet smireno Qta ja tu mo.uK Ao raste iz mene, kao nokti na no.ama 1talno i/ seem, a oni opet rastu#, rekao je Arp A onda je dola 1o!i Aojber i odvela nas na ruak u ve.etarijanski restoran $3(
-ans Ri/ter, Dada *rt and *nti8*rt, %&<7, str ++=+7 $-ans Ric/ter, Dada; Kunst und *ntikunst, %&<+(

r *no to Arp stvara poznato je kao Pesma nas &esmama Pocepano. moz.a, 0da<2 Qizo!renije3 ali koja ipak stupa u vezu s neim elementarnimD naime, sa onim stanjem duboke nesvesti i kreativno. nemira u koje dospevamo kada spavamo i iz koje. se ponekad budimo s nekom reju, .estom ili nizom slika, koji su apsolutno nerazumni, neizrecivi i neuveni Au Arp stvara #
-ans Ric/ter, lanak bez naslova, :', %&2+ )avedeno u :abrielle Fa/n, -ans Arp Nit/ 1op/ie Aaeuber#, *r& <]]>:<=>> $mono.ra!ija povodom sto.odinjice Arpovo. ro"enja(, -atjen A/e Finneapolis 2nstitute o! Art, %&,<=%&,8, str 278

<2

0dda, drevni skandinavski ep

8O

an Arp
Ri/ard -ilzenbek $%&7+=%&7&(

Arpa sam upoznao u Cabaret Voltaire, uvenoj kolevci dade, u 4iri/u *vo je Arp#, rekao je -u.o Ial Ial je bio pisac ko.a sam dobro upoznao u )emakoj i s kojim sam prire"ivao predavanja i objavljivao male, nezapaene asopise Rukovao sam se s Arpom )ije mi bilo ni na kraj pameti da e to biti poetak prijateljstva s jednim od najvei/ vajara nae. doba > stvari, nisam ni znao da je Arp vajar, a kada sam kasnije pitao Iala ime se Arb bavi, on mi je rekaoD Fislim da slika # *dre"ena anonimnost ostala je karakteristina za Arpa za svo to vreme dok sam bio aktivan u Cabaret Volatire Arp je, takam sam utisak imao, bio stidljiva i povuena osoba, krajnje osetljiva, ali vesela i uvek raspoloena za alu > poetku nisam obraao mno.o panje na nje.a, zato to sam bio zaokupljen naim radom u kabareu 1vake veeri, na primitivnoj pozornici, Ial, Lmi -enin.s i ja smo oajniki pokuavali da zabavimo publiku plesom, recitovanjem poezije i svakojakim pro.lasima, koji su trebalo da uzdrmaju buruje u nji/ovom uobiajenom samozadovoljstvu Arp je retko = ili moda ni toliko = uestvovao u tim antibruujskim aktivnostima Iio je duboko zaokupljen sobom i svojom umetnou > jednoj od svoji/ knji.a Ial prenosi deo raz.ovora koji je vodio s Arpom u to vremeD )e svi"a mu se debela tekstura ekspresionistiki/ slika *n insistira na linijama, na strukturi i novoj ozbiljnosti # Arpova ozbiljnost bila je sasvim oi.ledna *no emu je teio nije bila buka dadaistiko. pokreta Publicitet .a nije mno.o zanimao 6animale su .a samo revolucionarne implikacije nai/ umetniki/ aktivnosti i, s/odno tome, umetnost uopte Arp je ostao na distanci od kabarea i kada je sama re dada izala u javnost i dovela osnivae Cabaret Voltaire u iu interesovanja, u 4iri/u i dru.de 1vi smo oseali uticaj nae. novo. publiciteta i esto raspravljali o iz.ledima da postanemo slavni 1amo je Arp iz.ledao kao da .a to ne zanima0 iveo je povueno i retko navraao u kabare Arp je u to vreme ve bio sa 1o!i Aojber, koja je radila kao uiteljica umetnosti u jednoj cirikoj .imnaziji Arp nas je upoznao sa 1o!i, ali ona se klonila buke kabarea, puno. pijani/ studenata i intelektualaca, koji nisu prezali od to.a da svoje anta.onizme izraze povremenim obraunima pesnicama 9ok je ;anko pravio plakate za zidove kabarea i maske koje smo veoma cenili, Arp je i.rao ulo.u savetnika Priao nam je o apstraktnoj umetnosti, !uturizmu, Pikasu, Iraku i kubistikom pokretu *d nje.a samo uli i za Pikabiju >ivao sam u estim etnjama s Arpom du obale uveno. 4iriko. jezera, puno. labudova kojima su Ial i Lmi -enin.s nekada zavideli na redovnim obrocima ;ezero je bilo prirodno sastajalite za sve nas i pored nje.a smo razmatrali mno.e nae

8% planove 1eam se jedne popodnevne etnje s Arpom, kada mi je priao o svojim planovima Rekao mi je kako eli da napravi neto potpuno novo, neki apstraktni oblik koji bi izrazio nae vreme i nae oseanje to. vremena Ao vreme#, iji smo uticaj .ledali i oseali svakodnevno, u novinskim izvetajima o ratu, nala.alo je, rekao je Arp, potpunu reviziju svi/ nai/ ideja o bojama i oblicima Priao mi je o .rupi Plavi ja/a $Ilaue Riter(, iji je lan bio, o ?andinskom, Qa.alu, Farku i dru.ima, o kojima smo imali samo ma.lovitu predstavu > tim etnjama Arp je uvek bio besprekorno obuen 2ako .a je nje.ov veliki oseaj za ele.anciju i ensku lepotu navodio da paljivo posmatra ljude, misli o nje.ovom radu nikada .a nisu naputale ;edno. dana me je pitao da li bi/ voleo da do"em u nje.ov atelje i po.ledam nje.ove slike *tiao sam tamo >li smo u mali stan i odma/ su me zapanjili svi ti predmeti koji su stajali oko nas ili bili nasla.ani du zidova )a desetine platana, kartona i nedovreni/ vajarski/ dela Poto je prvi utisak bio prilino zbunjujui, samo sam stajao i nisam rekao nita Ao je samo poetak#, rekao je Arp Ali, po.ledaj ovo Ao e ti verovatno pomoi da s/vati ta pokuavam3# )a sredini sobe stajao je ta!elaj, sa platnom srednje veliine, na kojem je bila naslikana mrtva priroda sa krompirima > tom periodu svoje karijere Arp je i dalje povremeno radio reprezentacione slike )ekako su sablasni i anemini#, rekao sam Ao je ono to /ou da posti.nem#, rekao je Arp Posle par nedelja, Arp je napravio nekoliko stro.i/ duboreza za moju zbirku P"antastis!"e Gebete $Eantastine molitve, %&%<(, objavljenu u ediciji nazvanoj Colle!tion Dada Posle to.a je napravio nekoliko poluapstraktni/ ilustracija za jo jednu moju knji.u, pod naslovom, S!"alaben S!"alamai S!"alamezomai $%&%<( )ae prijateljstvo je postalo jo prisnije i sada mi je bilo jasno zato nije mno.o uestvovao u naim aktivnostima u kabareu 2 dalje se estoko borio da donese odluku kojim putem treba da krene nje.ov rad 1tvari koje su se deavale u 4iri/u esto su imale implikacije koje su za nas vane i danas ;edno. dana Arp i ja smo raz.ovarali o zakonu sluaja i problemu simultaniteta, a Arp je eksperimentisao sa komadiima papira, tako to i/ je putao da padnu na pod i onda i/ lepio u rasporedu koji su sami izabrali 9ru.o. dana smo raz.ovarali o saradnji izme"u umetnika, kao velikoj potrebi nae. vremena Rekao je da umetnik mora da prona"e sredstva i naine za izlazak iz izolacije, koju mu namee ovo nae antiintelektualno doba Pitanje saradnje kao iskustva uvek je bilo prisutno dok smo radili zajedno u dadaistikoj .rupi, a Arpa je to snano zaokupljalo ne samo tada ne.o i kasnije Gezivao je to za ideju potpune objektivnosti, la r(alit( nouvelle $nove stvarnosti(, ideju iji e se puni uticaj pokazati .odinama kasnije Ao je bilo udo dade, ona nam je svima dala /rabrosti da kaemo ono to je iz.ledalo nemo.ue preneti bilo kome, i ta /rabrost je pomo.la Arpu vie ne.o bilo kome od nas, zato je po prirodi bio stidljiv i povuen Iilo je to#, priao mi je jednom, kao da

82 sam du.o ekao u mraku i onda odjednom zauo neki .lasan si.nal 2zaao sam napolje i pomislio kako tamo nema nie. osim zavijanja maaka Ali, tu ste bili svi vi, prijatelji, zainteresovani i puni odobravanja # 9ada je, na neki nain, za Arpa bila neka vrsta razjanjavajue i intenzivirajue mo.unosti *vde u 4iri/u, sa svojim prijateljima oko sebe, mo.ao je da u likovnu i vajarsku realnost pretoi sve ono o emu je du.o razmiljao Arp je uvek, a naroito u to vreme, bio proet sutinskim du/om dade, ironijom i kritikim stavom, ne samo prema umetnosti ve i prema svetu kao takvom i svetu unutar nas sami/ 9adaista je#, pisao je -u.o Ial, neko ko se smeje samom sebi # 2ako je nje.ov e.zistencijalni i paradoksalni stav mno.o puta pronaao izraz u nje.ovim zapaanjima, pismima i pesmama, Arp nikada nije iz.ubio onu temeljnu ozbiljnost > celini .ledano, teio je odre"enoj stro.osti Sak i kada je, .odinama kasnije, sara"ivao sa Qvitersom, retko je koristio okCte/niku ono.a to smo nazivali novim materijalima = kutije za ibice, ljuske od jajeta, kosu lutaka i dlake pasa zalepljene direktno na sliku Arpova lina uzvienost, nje.ov klasini, isti pristup, kako umetnosti, tako i ivotu, spreavali su .a da proizvede makar trunku vul.arnosti, esto prisutne u dadaistikim delima Au je jo jedna Arpova karakteristika, koju ne treba zaboraviti = nje.ova razi.ranost i skoro detinja radost, nje.ovo setno tumaenje neuobiajeni/ situacija Priao mi je, kroz sme/, kako je jednom, kada je bio pozvan u neki luksuzni restoran u 1en Foricu, video neto to .a je duboko zadivilo Gideo je neke Amerikanke koje su plesale bez cipela 6amisli samo#, rekao je, otarasile su se cipela i plesale # 6atoK#, upitao sam .a Ao je prosto#, rekao je, zato to su bolje plesale bez nji/ # Au razi.ranost je lako videti u Arpovom delu i nje.ovom neprekidnom eksperimentisanju >vek je bio spreman da prui priliku nekoj novoj ideji, kako u umetnosti, tako i u ivotu Ali, ispod povrine, Arp je, vie od svi/ ljudi koje sam ikada upoznao, uvek posedovao stra/ovito snano usmerenjeD on se nikada ne i.ra i nikada ne zaboravlja da se i.ra 2spod ljubazne spoljanosti uvek je prisutno to snano kretanje ka cilju 6na .de su .ranice ale i ne okleva da to kae, kada oseti da je kucnuo as Aa neobina sposobnost da stalno prevazilazi sebe, bez skretanja sa svo. puta, omo.uila mu je da uestvuje u celom nizu umetniki/ pokreta, a da se pri istinski ne poistoveti ni sa kim i ni sa im, osim sa Arpom $Arp i dadaistiki pokret#, %&7,(

*no to mi je tada bilo vano#, rekao mi je Arp jednom u )jujorku, bila je nova jasnoa, nova jednostavnost, svo"enje svi/ komplikacija na jednostavne oblike Pravu sloenost sam poistovetio sa intelektom, s bekstvom od vlastite linosti, od umeanosti u svetovna zbivanja -teo sam da razvijem neki novi monaki stav, i posle 1o!ine smrti zaista sam neko vreme proveo u manastiru ?ako sam ja s/vatio dadu =

8' makar u odnosu na umetnost = ona je bila pokuaj da se vajarstvo i slikarstvo dovedu u vezu s novom ar/itekturom, iji je uticaj u vreme tek poinjao da zrai iz -olandije 9e 1tijl, kojem je pripadao i Fondrijan, bio je osnovan otprilike u isto vreme kada i dada, iako je Aeo van 9oesbur. svoj asopis Stijl poeo da objavljuje tek kasnije Poto sam tra.ao za personalnou, nije me zanimala larma kabarea, iako ne sporim vanost buke # $Arp u )jujorku#, %&7&(

)ikada i ni.de se nije toliko pisalo o nekom umetnikom pokretu, kao o nadrealizmu Arp je bio lo.ini vo"a nadrealizma, ali on je u njemu, kao i uvek, svoju ener.iju vie posvetio svom delu ne.o propa.andi Iio je usredsre"en na svoju !ormu, na svoj svet i stvorio izrazito osobeni Arpland#, u Fedonu, u Erancuskoj, .de je iveo sa 1o!i Aojber )adrealizam ima mno.o oblika 9e ?iriko je, manje ili vie objektivno, na.laavao onostranost nepoznato. Prostor $nebie kod e.zistencijalista( postaje osoba bez koje je moderni ovek iz.ubljen Faks Lrnst je bio slikar raskone mateD slikao je dun.lu sveta, opasne zamke e.zistencije, usamljenost usred obilja > Iel.iji, 9elvo je postao Ld.ar Alan Po nadrealizma *n je slikar bezlinosti i nedostatka kontakta izme"u ljudski/ bia Arpovo delo nije nita od sve.a to.a )je.ov svet deluje bezbedno i radosno ?ao to je to sam aljivo opisao, on eta du obale Fediterana, obale svoji/ izabrani/ predaka, s lirom ili pre s dletom i makazama u ruci 1unce, taj snani obris, ravna povrina mora, pretau se u nje.ova dela 2s/od su jasnoa vizije i unutranji mir Arpova !orma, u te/nikom smislu, jeste or.anska apstraktna !orma Sovek i nje.ovo postojanje svode se na sutinske premise Ao je san detinjstva sa zrelim znaenjem, razvijen do krajnji/ .ranica 1amim tim, to nije samo umetnost ve i stav o ljudskom postojanju, u kojem ono to vai veno postaje oi.ledno Ponovno uvo"enje smisla u /aotini svet lien svako. smisla, to su Arpov poziv i umetnost, izvedeni u maniru veliko. majstora Ao je razlo. zato je postao vajar, a ne samo slikar slika koje bi trebalo da vise na zidu 2 to je razlo. zato su nje.ova dela onaj bajkoviti aspekt sopstvene kreativne prirode > svakom od svoji/ dela, Arp se na jedinstven nain i po /iljaditi put potvr"uje kao umetnik, ljudsko bie, !ilozo! i prijatelj 6bo. svo. duboko. smisla, privrenosti unutranjem, sutinskom, nenosti jo nero"eno., nadi u budunost, Arp nikada nije mo.ao da bude sirovi lakrdija, kao 9ali )ikada nije bio umetnik iz neke urnebesne komedije, iako se ta aplinovska crta moe primetiti u ivotima i umetnosti mno.i/ dadaista ?od ?urta Qvitersa, na primer

8+ Arp nikada nije paradirao u izlo.u da bi privukao panju )ikada se nije !oto.ra!isao u svojoj spavaoj sobi s nekim volom 2 uprkos svojoj marljivosti i domiljatosti, nikada nije imao bilo kakve komercijalne sklonosti Arpov publicitet nije steen na osnovu .lupiranja ve na osnovu kvaliteta utkano. u nje.ov a.resivni stav prema sopstvenoj epo/i >prkos svojoj vetini i preciznosti, Arp nikada nije morao da bude previe precizan, kao neki konstruktivisti, koji se ne mo.u po/valiti niim dru.im osim svojim jasnim radnim metodama )ije bio !rustrirani matematiar, kao Fondrijan0 a prikrivena monumentalnost, recimo, jedno. Ar/ipenka, Irankuzija ili @iptica, bila mu je strana 1 boanskom lakoom, sledio je put istine, miljenik bo.ova, u krutom vajcarskom miljeu ?ada sam pre .odinu dana posetio Arpa u nje.ovom domu u Fedonu, on se oporavljao od ozbiljne bolesti, i obojica smo dobro oseali da ivot nee trajati veno Arp, me"utim, traje veno, zato to izraava ljudsku prirodu u njenoj udnji za beskrajem 6ato je umetnost najistinitiji i, verujem, najvaniji ljudski pokuaj u pravcu nadljudsko. savrenstva 1edeli smo u batenskoj sobi, koja je sluila i kao dnevni boravak, iz koje se pruao po.led na ivicu ume )a zidovima te prostorije bile su okaene slike i konstrukcije 1o!i Aojber Arp je prerano iz.ubio svoju enu Iila mu je sve, dru.arica, saradnica, voljena osoba, majka Pun za/valnosti, pomo.ao je da njeno ime stekne slavu Arp je Aojber i Aojber je Arp 1edeli smo tamo, pili ukusno domae vino, s Far.aretom, nje.ovom vernom prijateljicom, Fanjelijem, Fielom 1e!orom $Fic/el 1eup/or( i 1onjom 9elone Fislio sam na sve te velike stvari koje je Pariz stvorio, na sve te ljude, ideje, projekte 2 pomislio kako ne bi trebalo da pri.ovaramo Erancuzima zbo. to.a to ne popravljaju svoje kue 2li zato to svake nedelje rue vladu *ni imaju stabilnost koja potie iz neki/ dru.i/ dubina $Gajar an Arp#, %&7+(
Ric/ard -uelsenbeck, )emoirs of a Dada Drummer $ori. , )it 3itz; 'i!"t und Gr tzeB *uf den S&uren des Dadaismus, %&78(, Gikin. Press, A/e 9ocuments o! 2Ot/ Art, %&8+, ;ean Arp#, str &<=%O%

87

:lavni izvori

Arp on Arp: Poems, Essays, Memories, edited bM Farcel ;ean, .eneral editor Robert Fot/erNell A/e 9ocuments on 2Ot/ 4enturM Art, A/e Pikin. Press, )eN Zork, %&82 )a osnovu !rancuske zbirke ;ean Arp, Iours 0ffeuill(s, :allimard, Paris, %&<< 'ean Arp) On My Way: Poetry and Essays, 19121947, ed bM Robert Fot/erNell, Pittenborn, 1c/ultz, 2nc %&+, The Dada Painters and Poets: An Antholo y, ed bM Robert Fot/erNell, Pittenborn, 1c/ultz, 2nc %&7%0 %&<80 A/e Ielknap Press o! -arvard >niversitM Press, %&,%0 %&,& 6a tekst Dada nije bila farsa $9ada Pas )ot a Earce, %&+&(, napisan posebno za tu antolo.iju, kao i za razne podatke ;edan od najbolji/ izvora na en.leskom, koji je najvie doprineo obnavljanju interesovanja za dadu 2zdvaja se i po tome to su u radu na njoj uestvovali i skoro svi ori.inalni dadaisti, s kojima je Fadervel stupio u kontakt jo poetkom 9ru.o. svetsko. rata, kada se dobar deo nji/ naao u 1A9 $sa Iretonom i Faksom Lrnstom je od %&+2 radio i na nadrealistikom asopisu VVV, koji je izlazio u )jujorku( Redak primer retrospektive kojoj su .lavni prota.onisti $esto me"usobno posva"ani( pruili tako svesrdnu podrku Antolo.ija koju je priredila Da*n Ades) The DADA !eader" A "riti#al Antholo y $>niversitM o! 4/ica.o Press, 2OO<(, donosi odlian izbor najvaniji/ tekstova i publikacija, iz svi/ poznati/ inkarnacija dade $ukljuujui i balkanske(, mno.o potpuniji od Fadervelovo., ali, suvie esto, u oajnim prevodima $kod F briljantnim( )a primer, verovatno u pokuaju da se ti tekstovi priblie amerikoj i en.leskoj publici, Arpov ?aspar# postaje .ood old ;ack# Ali, emu toK ?ome e na taj nain sve to postati blie#, ako je to bio razlo. za takav prevodK )aalost, spisak problema je mno.o dui Aaj izvor ovde nije korien, ali je opet dra.ocen za sticanje potpunije predstave o dadi kao internacionalnom pokretu #ans Arp) $nsern t% li#hen Tra&m' Erinner&n en, Di#ht&n en &nd (etra#ht&n en a&s den )ahren 191419*4, 9ie Arc/e, 6Rric/, %&770 %&&7 6a tekstove Dada izreke $Dada8S&r !"e, %&77( i kasniju verziju teksta Dadaland $%&77( Aekstove obezbedio Filan Farkez, koji je pomo.ao i u prevo"enju neki/ reenica iz Daland II Arp 1++,19+,, ed ;ane -ancock i 1te!anie PoleM, -atjen A/e Finneapolis 2nstitute o! Art, %&,< $Fono.ra!ija prire"ena povodom sto.odinjice Arpovo. ro"enja ( Dada -.ri#h: Te/te, Mani0este, Do1&mente, ed ?arl Ri/a, Reclams >niversalCIibliot/ek, 1tutt.art, %&&2 $2O%O( 6a 7i&erbolu o krokodilu frizeru i $ta&u za "odanje $%&%&( i pratee podatke Ar#hi2es dada: "hroni3&e, ed Farc 9ac/M, -azan, Paris, 2OO7 6a Pismo Sidni Denis $%&7'( i Dada sinod $%&78( ;edna od najvei/ i najbolje osmiljeni/ antolo.ija dade 6a sada samo na !rancuskom #erbert +ead) Arp, A/ames m -udson, A/e Porld o! Art @ibrarM, @ondon, %&<, #ans +ichter) Dada: Art and Anti4Art, A/ames and -udson, @ondon, %&<70 %&8,0 %&&8 +ichard #uelsenbeck) Dada Almana#h, Atlass Press, @ondon, %&&' *ri. , Dada *lmana!, Ierlin, %&2O +ichard #uelsenbeck) Memoirs o0 a Dada Dr&mmer $ori. , )it 3itz; 'i!"t und Gr tzeB *uf den S&uren des Dadaismus, %&78(, Gikin. Press, A/e 9ocuments o! 2Ot/ Art, %&8+ Antolo i5a dadaisti61e poe7i5e, urednik Iranimir 9onat, IratstvoCjedinstvo, )ovi 1ad, %&,7

8<
Anri $ear i &iel ,arasu) Dada: istori5a 5edne s&82er7i5e, 2zdavaka knjiarnica 6orana 1tojanovia, 1remski ?arlovci, )ovi 1ad, %&&80 s !rancusko. prevelaD ;elena 1taki -enri Ie/ar, Fic/el 4arassou, D*D*1 7istorie d/une subversion, EaMard, Paris, %&&O The Poetry o0 )ean ArpD /ttpDnnNNNCpersonal umic/ edunsas/avernarpnarp /tml 1koro cela zbirka *r& on *r&0 nedostaju uvod, napomene i biblio.ra!ija, ali opet daleko najbolji izbor Arpovi/ tekstova na en.leskom koji se moe nai na Nebu Arp na nemakom" 2ako nije pisao samo na nemakom, izdanja nje.ovi/ tekstova na tom jeziku su najbrojnija i najpotpunija Re je o o.romnom opusu Pored zbirki Jnsern tEgli!"en +raum $videti .ore( i 9#h 8in in der :at&r e8oren' A&s e;%hlte <edi#hte $Arc/e Gerla., 6Rric/C-ambur., %&,<0 2OO2(, svakako treba imati u vidu nje.ova sabrana dela, <esammelte <edi#hte -.--- $Arc/e Gerla., @imes Gerla., %&<'=%&8+=%&,+(

Preveo i priredioD Aleksa :olijanin, uz pomo )enada iz Lrevona $Dada sinod(, 1lavice F i Filana Farkeza, 2O%'=%+ aleksa .olijanint.mail com /ttpDnnanar/ijaCblok+7 net%zen com 2zbor bukletaD /ttpsDnnpicasaNeb .oo.le comnaleksa .olijaninnIukleti