UVOD

Raunovodstvo je veoma efikasan i sistemski ureen deo upravljakog informacionog sistema u preduzeu i predstavlja izuzetno precizan instrument neposredne kontrole finansijsko-materijalnih stanja i promena. Kako je ovakva kontrola imamentna svakom upravljanju, a moe se rei da je efikasnost upravljanja u direktnoj proporciji sa efikasno u kontrole materijalnih i finansijskih tokova, po se!i se namee zakljuak da su svakom privredniku neophodna !ar osnovna znanja iz raunovodstva, kontrole i analize. "aralelno sa razvojem preduzea i privrede do lo je i do razvoja raunovodstva koje svojim informacijama pomae u upravljanju privrednim su!jektom, naroito u sferi planiranja-dono enja odluka. #o iz razloga to ostvarenje cilja pretpostavlja postojanje podataka o tome kako se poslovanje odvija, da li napreduje ili stagnira. $hodno tome, poslovno raunovodstvo ima zadatak koliinskog i vredonosnog o!uhvatanja i nadzora tokova novca i uinaka koji nastaju u procesu poslovanja.

Istorija raunovodstva
%storija raunovodstva& '( stara koliko i sama civilizacija. )o su porodice u praistoriji morale da proraunavaju koliine hrane i odee koje su im potre!ne da !i se suoile sa hladnijim godi njim do!ima. Raunovodstvo predstavlja jednu od najznaajnijih profesija u ekonomiji i poslovanju. Raunovoe su uestvovale u razvoju gradova, trgovine, novca i !ankarstva i imale kljunu ulogu u informatikoj revoluciji koja je promenila glo!alnu ekonomiju. Razvoj raunovodstva !io je uslovljen razvojem privrede, s jedne strane, i pojavom novca s druge strane. $ve dok su proizvodne snage !ile na nivou razvoja naturalne proizvodnje, proizvodnje za potre!e samog proizvoaa, nije se oseala potre!a za raunovodstvenom evidencijom. *koliko je tada i vr ena razmena, ona je o!avljana putem trampe, ro!a jedne upotre!ne vrednosti za ro!u druge upotre!ne vrednosti, u istom momentu, z!og ega nisu nastajali duniko-poveriliki odnosi te nije ni !ilo potre!e za evidencijom takve razmene.razvoj proizvodnih snaga omoguio je proizvodnju i za tri te ime dolazi do razvoja i trgovine. #rgovac kupuje ro!u da !i je prodao drugom i da pri tome ostvari zaradu, kupujui je po jednoj, nioj, a prodavajui po drugoj, vi oj, ceni. * takvim uslovima javljaju se duniko-poveriliki odnosi, jer kad proizvoa proda ro!u trgovcu na kredit, on postaje poverilac, atrgovac dunik, ili, pak, ako trgovac da kupcu ro!u na kredit, onda je on poverilac a kupac dunik. +a tom stepenu razvoja proizvodnih snaga javlja se potre!a za evidencijom, jer tre!a znati ko kome i koliko duguje, odnosno, ko koliko i od koga potrauje, s jedne strane, i kolika je zarada trgovca s druge strane.

Pojam, karakteristike i klasifikacija raunovodstva

Raunovodstvo, predstavlja skup sinhronizovanih i meuso!no usklaenih naunih metoda putem kojih se o!ezedjuje evidentiranje odreenih poslovnih dogaaja, analiza i kontrola tih dogaaja planiranje ekonomskih dogaaja kao i informisajnje. -efinicija raunovodstva se zasniva na definisanju struktura raunovodstva. .snovni zadatak raunovodstvene funkcije je da prikuplja o!rajuje i distri!uira raunovodstvene informacije u okviru preduzea, ali i van preduzea u sladu sa zakonima. .va funkcija se razlikuje od finansijske funkcije po tome sto ima razliite zadatke, organizaciju, i strune kadrove. Raunovodstvo se karakterise i po tome sto predstavlja/ 01+aunu disciplinu 012plikativnu disciplinu 01"edago ku disciplinu Raunovodstvo kao nauna discipilina predstavlja o!last permanentnih naunih istraivanja u cilju iznalaenja novih naunih otkria u o!lasti raunovodstva. Raunovodstvo kao aplikativna disciplina upuuje na to da se raunovodstvo primjenjuje u praksi, te da se !ez njegove primene ne moe ni zamisliti uspe no funkcionisanje privrede i dru tva jedne zemlje u celini.

1 2

dr Radmila eofanovi, Istorija i teorija knjigovodstva Dr Radmila eofanovi, Teorija i metodologija raunovodstva
2

Raunovodstvo kao edukativna disciplina o!uhvata proces o!razovanja raunovodstvenih strunjaka i nauno istraivakih radnika. Raunovodstvo se kao sistem sastoji iz/ 01Knjidovodstva 01Raunovodstvenog planiranja 01Raunovodstvene analize 01Raunovodstvene kontrole3nadzora 01Raunovodstvenog informisanja Kjnigovodstvo predstavlja metod evidentiranja poslovnih ili ekonomskih dogaaja u okviru jedinice raunovodstvenog o!uhvatanja kao sto je npr, preduzee ili ustanova. Raunovodstveno planiranje je planiranje ekonomskih dogaaja i njihovog dejstva na sredstva i na izvore sredstava, kao i poslovni rezultat u nastupajuem vremenskom periodu. .snovne karakteristike planiranja su u tome da se to planiranje razlikuje od drugih vrsta planiranja i planova, kao sto su strate ko planiranje, planiranje zemljisnih povr ina. Raunovodstvena analiza je usmerena na uoavanje odreenih pojava i utvrivanje uzroka takvih pojava koje, !ilo negativno !ilo pozitivno, deluje na uspe nost poslovanja poslovnog su!jekta. Raunovodstvena analiza se prvenstveno zasniva na podacima koji su sadrani u knjigovdstvu i raunovodstvenom planiranju. Raunovodstvena kontrola predstavlja ispitivanje i utvrivanje ispravnosti primene raunovodstva u praksi. Raunovodstvena kotrola moze !iti interna 4ako je vr e odgovarajua struna lica koja su zaposlena u preduzeu5 i eksterna 4ako je vr e eksterna lica organizovana u okviru privatnih firmi koji su specijalizovani za raunovodstvenu reviziju5. Raunovdstvena kontrolan se !azira na zakonu, profesionalnim normama, internim op tim aktima. Raunovodstveno informisanje predstavlja deo raunovodstvene delatnosti koja se odnosi na pripremanje i distri!uiranje raunovodstvenih informacija. .no mora definisati korisnika informacija,vrstu i o!lik informacija, vreme informisanja. Raunovodstveno planiranje i knjigovodstvo moraju !iti meuso!no metodolo ki uklaeni da !i se mogla izvr iti adekvatna analiza. 6inansijsko raunovodstvo predstavlja element klasifikacije raunovodstva sa stanovi ta specijalne namene. *pravljako planiranje tre!a da o!ez!edi adekvatne raunovodstvene informacije organima rukovoenja i upravljanja.

Klasifikacija raunovodstva 3
$ve podele se mogu vr iti sa dva osnovna stanovi ta i to sa stanovi ta o!lasti, i sa stanovi ta specijalne namene raunovodstva. "oslovno raunovodstvo se moe klasifikovati sa stanovi ta specijalne namene na / 01Finansijsko raunovodstvo -o!ez!euje glo!alne vrednosne informacije o celokupnom reprodukcionom procesu pojedinog preduzea. "redmet finansijskog raunovodstva su sredstva, izvori, prihodi, rashodi, finansijski rezultat i njegova raspodela. 01Trokovno raunovodstvo -je usmereno na evidentiranje, planiranje, analizu, kontrolu i informisanje o tro kovima. 01 aunovodstvo od!ovornsti 3 tre!a da vrednosno iskae nastalu tetu i da utvrdi lice 4ili manji !roj lica5 koje je odgovorno za tu tetu. 01 aunovodstvo u inflatornim uslovima - se primenjuje u uslovima kada inflacija znaajnije deformi e raunovodstvene informacije koje u tim uslovima pruaju pogre nu sliku realnog stanja preduzea. "rilagojavanje
3

Dr Radmila

eofanovi, Teorija i metodologija raunovodstva

3

raunovodstvenih informacija u uslovima inflacije moe !iti / za potre!e tekueg poslovanja, i za potre!e povrmenih komparativnih analiza. 01U"ravljako raunovodstvo - ono se !avi kompilacijom svih ranije na!rojanih raunovodstava sa ciljem da upravnim strukturama o!ez!ede kvalitetne informacije za uspe no poslovno odluivanje.

#I#T$%I K&'I(OVOD#TV)*
01Prosto knji!ovodstvo - .snovna karakteristika prostog knjigovodstva je njegova ogranienost na evidentiranje stanja i promjena ne samo nekim odreenim vrstama sredstava i izvora sredstava. * prostom knjigovodstvu postoje sledee poslovne knjige/ knjiga !lagajne i knjiga dunika i poverilaca. "odaci o popisu sredstava i izvora sredstava se unose u poslovnu knjigu koja se naziva knjigom inventara. 01Kameralno knji!ovodstvo - .snovna karakteristika kameralnog knjigovodstva ogleda se u tome da se teiste knjigovodstvene evidencije javlja u evidentiranju prihoda i rashoda odreenog pravnog su!jekta. "ored glavne knjige tu su jo i knjiga !lagajne, knjiga iro-rauna, knjiga invetara i pomone knjige u kojima se evidentiraju stanja i promene odreenih materijalnih vrednosti. 0Konstantno knji!ovodstvo 3 predstavlja takav knjigovodstveni sistem u kome se teiste knjigovodstvene evidencije stavlja na evidentiranje prohoda i rashoda ime se ono prema predmetu ne razlikuje od kameralnog. * glavnoj knjizi konstantnog knjigovodstva u kojoj se vr i evidentiranje nareenih i izvr enih prihoda i rashoda postoje tri grupe rauna i to/upravni rauni, raun !lagajne i o!raunski rauni. #aj kostantan odnos uspostavlja se na taj nain da se upravni raun i raun !lagajne u procesu knjizenja povezuje putem o!raunskih rauna. 1Dvojno knji!ovodstvo - je celovit sistem knjigovodstvene evidencije koji se odlikuje/ istovremenim dvostranim knjienjem, automatskom kontrolom, permamentno u i sistematino u , sveo!uhvatno u. * dvojnom knjigovodstvu svaki poslovni dogaaj knjii se istovremeno i u istom iznosu najmanje na dva rauna, i to na jednom raunu na levoj strani a na drugom raunu na desnoj strani. 7oenje dvojnog knjigovodstva zasniva se na voenju dnevnika, glavne knjige i pomonih knjiga.

#T)+&) # $D#TV)
$redstva preduzea se mogu klasifikovati u dve osnovne grupe i to/ 81#talna sredstva 3 ine ona poslovna sredstva iji je vek trajanja dui od jedne godine, 81O,rtna srestva 3 ine ona sredstva iji je vek trajanja do godinu dana. $va stalna sredstva se mogu podeliti u tri osnovne grupe i to / 81#talna sredstva u o,liku stvari 3 predstavljaju konkretna do!ra koja tre!a da zadovolje sedee uslove / da predstavljaju deo imovine preduzea i da slue za o!avljanje njegove delatnosti 9 da su pri!avljena u nameri da se kontinuirano koriste u poslovanju , a nisu na!avljena da !i se prodavala. $talna sredstva u o!liku stvari mogu se podeliti sa aspekta mesta i uloge u odvijanju reprodukcionog odnosa na / &. stalna sredstva u upotre!i 4zemlji te, graevine, oprema5, ,. stalna sredstva u pripemi - su ona sredstva koja se u poslovnom procesu
4

Dr Vera Poznani-Leko, Raunovodstvo

jo ne koriste, :. stalna sredstva van upotre!e 3 su takva stalna sredstva koja trajno prestaju !iti upotre!ljiva u procesu reprodukcije datog preduzea. Karakteristika sredstava u o!liku stvari je da se ona tro e u poslovanju, i u tom procesu gu!e deo svoje vrednosti. $toga se ta sredstva moraju amortizovati. +a!avna vrednost stalnih sredstava ini tzv. fakturna vrednost uveana za sve zavisne tro kove pri!avljanja i osposo!ljavanja stalnog sredstva za upotre!u/ kao sto su transportni tro kovi, tro kovi osiguranja, carine, porezi. 81$talna sredstva u o!liku prava i razgranienja 3 predstavljaju nematerijalna stalna sredstva. .va sredstva se mogu klsifikovati u tri grupe/ &. ulaganja u prava koja u odreenom periodu amortizovati i otpisati 4 materijlna prava, osnivaka ulaganja, good;ill5. <aterijlna prava ini ulaganje u patente, licence i prava na kori enje tujih stalnih sredstava. ,. dugorona potraivanja po osnovu stalnih sredsatva koja se ne amortizuju na osnovama tro kovnog koncepta. .va kategorija stalnih srestava se javlja kao posledica ulaganja u vezi sa pri!avljanjem stalnih sredstava u o!liku prava , ue a. :. dugorona vremenska razgranienja 3 ova sredstva se formiraju na osnovu izdatka koji predstavljaju investicione tro kove koje je potre!no razgraniiti i ukljuiti u duem vremenskom razdo!lju. 81$talna sredstva u o!liku dugoronih plasmana 3 u ovu kategoriju stalnih sredstava se ukljuuju finsijski plasmani sredstava preduzea na dugi rok 4dui od jedne godine5. * ova sredstva spadaju dugoroni krediti, zajmovi, depoziti, kaucije i ostala dugorona ulaganja . O- T&) # $D#TV) /- prema pojavnim o!licima o!rtna sredstva !i se mogla svrstati u tri osnovne grupe i to/ 81.!rtna sredstva u novanom o!liku 3 ine gotovina u kasi i na raunima finasijskih institucija 81.!rtna sredstva u naturalnom o!liku 3 se javljaju u o!liku zaliha koje se prema karakteristikama mogu podeliti na/ &. zalihe materijala, rezervnih delova i sitnog inventara, ,. zalihe u proizvodnji u smislu nedovr ene proizvodnje, :. zalihe proizvoda, =. zalihe ro!e. 81.!rtna sredstva u prelaznom o!liku 3 se mogu pojaviti u o!liku potraivanja i u o!liku razgranienja. "relazni o!lici potraivanja mogu !iti u smislu transformacije iz ro!e u novac, iz novca u ro!u , i iz novca u novac.

I.VO I # $D#T)V) P $DU.$/)0

"utem izvora sredstava se moe saznati poreklo sredstava prvenstveno sa vlasnikog aspekta. $a stanovi ta vlasni tva svi izvori sredstava se mogu grupisati na / 81#o"stvene i1vore sredstava 3 predstavlja kapital preduzea. $opstveni izvori mogu !iti nominalni i nenominalni. +ominalni izvori se javljaju u konkretnim o!licima kapitala sa stanovi ta vlasnika kao /dravni kapital ,deoniki kapital , kapital linih dru tava , inokosni kapital. +enominalni kapital se moe pojaviti u vidu nerasporeenog do!itka ,rezervi .
5

Dr Dragan Krasul a, Poslovne !inansi e

81Tudje i1vore sredstava -predstavljaju o!aveze prema treim fizikim ili pravnim licima koje prema utvrenoj ronosti moraju izmiriti. #i izvori mogu nastati po osnovu zaduenja i po osnovu neplaenih o!aveza nastalih iz poslovnog odnosa. $a stanovi ta ronosti tui izvori sredstava se mogu razvrstati na krtakorone i dugorone izvore. Kratkoroni izvori su o!aveze koje se moraju izmiriti u roku do godinu dana , a dugoroni su one o!aveze koje dospevaju u roku duem od jedne godine. #akoe oni se mogu klasifikovati na neoroene i oroene . * tue izvore sredstava se mogu uvrstiti i kratkorona i dugorona vremenska razgranienja.

K+)#IFIK)2I') K&'I(OVOD#TV$&I3 DOKU%$&)T)

Klasifikacija knjigovodstvenih dokumenata moe se vr iti sa razliitih stanovi ta na / &. $K#T$ &) i I&T$ &) 4podela se vr i sa stanovi ta karaktera poslovnog dogajaja u tom smislu da li to predstavlja regulisanje ekonomsko finansijskih odnosa preduzea prema drugim fizikim ili pravnim licima 4eksterni dokumenat5, ili odraava poslovni dogadjaj u okviru preduzea 4interni5. * eksterne dokumente u!rajamo/ fakture do!avljaa, fakture za prodate gotove proizvode kupcima. %nterni dokumenti su/ dokumenti o izdatim sirovinama i materijalima u procesu proizvodnje itd. ,. PO'$DI&)4&) i .-I &) 4poiva na stanovi tu racionalnosti u knjienju istovrsnih poslovnih dogadjaja. :. P )VD)'U/) DOKU%$&T) i &)+O.I 4su sva ona dokumenta koja u skladu sa zakonskim propisima slue kao osnov za knjienje poslovnih dogadjaja. +alozi su dokumenti kojima se nalae izvr avanje odreenog poslovnog dogaaja. Verodostojnost knji!ovodstveni5 dokumenata $vako knjienje se zasniva na dokumentu koji je verodostojan. $vaki dokument mora !iti potpuno 4dvostruko5 ispravan to se ogleda u formalnoj 4da sadri sve !itne elemente5 i materijalnoj 4da dokument jasno i nedvosmisleno izraava dogaaj koji se desio5 ispravnosti dokumenta. $vaki dokumenat mora !iti uredno sainjen, konani iznosi tre!a da !udu napisani !rojevima. "re nego to se sainjeni dokument prosledi na knjienje, potre!no je izvr iti kontrolu njegove formalne i materijalne ispravnosti. "otvrdu o formanoj i materijalnoj ispravnosti dokumenata vr i kontrolor svojim potpisom.

4uvanje i odla!anje knji!ovodstveni5 dokumenata Raunovodstvenim standardima utvreeni su rokovi uvanja dokumenata. 81#rajno se uva godi nji o!raun i konani o!raun plata zaposlenih, 81"et godina se uvaju polugodi nji i drugi periodini o!rauni,
"

81#ri godine se uvaju dokumenti platnog prometa u ovla enim finansijskim %nstitucijama, 81-ve godine se uvaju prodajni i kontrolni !lokovi, pomoni o!rauni i slini dokumenti. "oslovne knjige se uvaju/ glavna knjiga i dnevnik uvaju se &> godina, a pomone knjige uvaju se ? godina. .dlaganje dokumenata se mora vr iti po odreenom sistemu kako !i se traeni dokument pravovremeno prona ao. "o pravilu se knjigovodstvena dokumenta tekue godine odlau u prirunoj arhivi u okviru slu!e raunovodstva, da !i se po isteku poslovne godine odloili u centralnu arhivu preduzea. Inventarisanje i knji!a inventara %nvetarisanje predstavlja radnju koliinskog i vrednosnog utvrivanja stvarnog stanja sredstava i izvora sredstava preduzea na odreeni dan. Rezultati popisivanja se unose u knjigu inventara. Knjiga inventara predstavlja detaljan prikaz stvarnog stanja svih sredstava i svih izvora sredstava kako u naturalnim tako i u vrednosnim pokazeteljima na odredjeni dan. "rilikom osnivanja nekog preduzea proces ustrojstva sistema dvojnog knjigovodstva otpoinje sainjavanjem inventara, takav inventar se naziva poetnim inventarom. -ok u prostom knjigovodstvu inventar slui za utvrdjivanje finansijskog rezultata, u dvojnom knjigovodstvu sistemu njegova poetna i osnovna funkcija je da poslui za sainjavanje poetnog !ilansa stanja preduzea na osnovu koga otpoinje razvijanje sistema evidentiranja poslovnih dogadjaja u poslovnim knjigama. %nventarisanje u toku i na kraju godine se vr i stoga da !i se omoguilo uporedjivanje stanja imovinskih delova prikaznog u knjigama sa stvarnim stanjem tih delova radi kontrole ispravnosti u poslovanju preduzea. "ored redovnih inventarisanja preduzee je duno da vr i popisivanje i uskladjivanje stanja sredstava i izvora u pojedinim sluajevima kao sto su/ primopredaja dunosti, promena prodajnih cena proizvoda i ro!a, statusnih promjena, prodaje preduzea i privatizacije preduzea.

-I+)&#6
* raunovodstvu su poznate dve osnovne !ilansne teorije/ dinamika i statika teorija !ilansa. -inamiki !ilans odraava dinamiku poslovnog procesa svakog privrednog su!jekta. $tatika teorija pojam !ilansa vezuje za odredjenu formu u okviru koje se iskazuju !ilansne pozicije na odredjeni dan. #ako sainjen !ilans ima statiki karekter jer se izkazano stanje ne mjenja. "oetni !ilans stanja sainjava se na osnovu inventara, u !ilansu se sredstva i izvori prikazuju sumarno, tj. %skazuju se samo u vrednosnim pokazateljima. @ilans stanja moe se sastaviti u !ilo koje vreme u toku poslovanja ali se po pravilu sastavlja na poetku poslovanja, tj. na poetku poslovne godine ili na kraju poslovne godine. Krajnji !ilans protekle poslovne godine u stvari predstavlja poetni !ilans za narednu poslovnu godinu. @ilans preduzea o!avezno se mora sainjavati kad se preduzee pripaja drugom preduzeu, kada dolazi do podele jednog u dva preduzea, kao i prilikom otvaranja ili okonanja steajnog postupka i postupka redovne likvidacije.
"

Dr #ovan Rankovi, $eori a %ilansa

&

.snovna karakteristika !ilansa stanja je njegova ravnotea. @ilans se javlja u formi dvostranog rauna pri emu se na levoj strani upisuju sredstva, odnosno aktiva, a na desnoj strani izvori sredstava, odnosno pasiva. @ilans stanja !i se mogao definisati kao/ sumarni prikaz imovine 4sredstva i izvori sredstava5 preduzea na odredjeni dan iskazan iskljuivo u vredonosnim pokazeteljima. * teoriji se istiu dva osnovna principa grupisanja sredstava i izvora i to / - 6unkcionalni princip, - "ricip likvidnosti. Funkcionalni "rinci"- prema funkconalnom principu prvo se unose stalna sredstva, a zatim o!rtna. $talna sredstva se unose po odredjenom redosledu/ stalna sredstva u funkciji, van funkcije i stalna sredstva u pripremi ili izgradnji. $talna sredstva u funkciji se unose prema vrstama tih sredstava kao / zemlji e ume, gradjevinski o!jekti, oprema, itd. .!rtna sredstva se unose tako sto se prvo unose novana sredstva na iro-raunu i u !lagajni, zatim potraivanja od kupaca i od drugih dunika, zalihe sirovina i materijala, proizvodnja u toku i na kraju, zalihe gotovih proizvoda. %zvori sredstava se svrstavaju na taj nain da se prvo unose izvori sopstvenih sredstava ,pa zatim o!aveze prema treim licima ili pravnim licima prema redosledu koji zavisi od ronosti o!aveza, tako da se prvo unose dugorone a zatim kratkorone o!aveze. *koliko sastavljamo !ilans u vidu dvostranog rauna, na lijevoj 3aktivnoj strani unosi se / redni !roj !ilansne pozicije, zatim kolona za opis vrste sredstava i dve novane kolone. -esna kolona se naziva glavnom kolonom, a novana kolona levo od glavne kolone naziva se pretkolonom. -esna strana !ilansa sadri kolonu za redni !roj za oznaavanje pasivnih !ilansnih pozicija, zatim kolonu za upisivanje pojednih vrsta izvora sredstava. +akon uno enja vr i se sumiranje !ilansa, podvlaenje se vr i u horizontalnoj ravni poslednje pozicije strane !ilansa koja sadri vi e pozicija, prazan prostor !ilansa sa manje pozicija poni tava se jednom prelomljenom linijom. "o sa!iranju !ilansa vr i se podvlaenje !ilansa zakljunim linijama. @ilans zatim potpisuje samostalni raunovodja i ovla eni raunovodstveni revizor koji snosi odgovornost za ispravnost sainjenog !ilansa preduzea. Princi" likvidnosti- prema prncipu likvidnosti sredstva se unose u !ilans u zavisnosti od vremenskog intenziteta pretvaranja pojedinih o!lika sredstava u novani o!lik. +a levu stranu !ilansa prvo se unose o!rtna sredstva a zatim stalna. +a pasivnu stranu !ilansa prvo se unose o!aveze prema treim fizikim ili pravnim licima a zatim sopstveni izvori sredstava. * okviru o!aveza prema treim fiz. %li prav. licima prvo se unose krtkorone o!aveze kao sto su do!avljai, krtkoroni krediti itd. zatim dugorone o!aveze. "rimena ovog principa prilikom sainjavanja !ilansa prua kvalitetniju osnovu za finasijsku analizu, odnosno analizu likvidnosti, pa stoga ima iroku primenu u zemljama gde likvidnost predstavalja jedan od osnovnih principa poslovanja privrednih su!jekata. @ilans uspeha/ predsavlja sumirani prikaz elemenata za utvrdjivanje !ilansnog poslovnog rezultata kao i sam poslovni rezultat na odredjeni dan na kraju datog o!raunskog perioda izraen novanim pokazateljima. @ilans uspeha moe a ne mora da sadri rapodelu ostvarenog poslovnog rezultata. Alementi za utvrdjivanje poslovnog rezultata su prihodi i rashodi. Rashodi umanjuju sopstvenu imovinu preduzea,a klasifikuju se kao redovni rashodi i vanredni rashodi. edovni ras5odi se javljaju u razlici tro kova prodatih uinaka i vrednosti prodatih uinaka uz uslov da su tro kovi vei od prodajne vrednosti uinaka.

'

Vanredni ras5odi po pravilu nisu vezani za uinke i predstavljaju neuo!iajne stavke ili stavke redovnog perioda koje deluju na smanjenje sopstvene imovine. "rihodi uveavaju sopstvenu imovinu, a klasifikuju se kao redovni prihodi i vanredni prihodi. edovni "ri5odi se javljaju u razlici tro kova prodatih uinaka i prodajne vrednosti tih uz uslov da su tro kovi manji od vrednosti prodatih uinaka. Vanredni "ro5odi nisu vezani za unke i predstavljaju stavke koje deluju na poveanje sopstvene imovine. "ocetni !ilans uspeha ne postoji. "ropisano je da se !ilans uspeha mora sainjavati na kraju polugodi ta i na kraju godine.

K&'I(OVOD#TV$&O O-U3V)T&'$ PO#+OV&I3 DO()7)')

"raenje poslovnihB dogadjaja koji dejstvuju na sredstva i izvore sredstava kao i na pojava prihoda i rashoda vr i se otvaranjem pose!nih poslovnih knjiga. #o su knjige za sistematizovano praenje i knjige za hronolo ko praenje poslovnih dogadjaja. $istematska evidencija je karakteristina po tome da se za svaku vrstu sredstava i izvora sredstava prikazanih !ilansom otvara pose!ni grafiki pregled, koji se naziva knjigovostveni raun ili konto. #a procedura se naziva razlaganjem ili demontiranjem !ilansa. $vaki raun ima dve strane ili kolone na svaki pojedini raun se prenosi pojedini poetno stanje iz !ilansa. $trane ili kolone se ne nazivaju aktivna i pasivna strana nego dugovna i potrazna ili se oznacavaju sa C i -. 2ko poslovni dogadjaj deluje na poveanje stanja odredjene vrste sredstava, taj iznos e !iti za!een na levoj strani rauna koji predstavlja tu vrstu sredstava. 2ko smanjuje stanje taj iznos ce !iti u!eleen na desnoj strani rauna koji predstavlja tu vrstu sredstava. 2ko poslovni dogadjaj deluje na poveanje izvora sredstava taj iznos e !iti u!eleen na desnoj strani rauna koji predstavlja izvore stredstava. 2ko smanjuje !ie u!eleen na levoj strani. Da poslovne dogadjaje koji su nastali u procesu poslovanja preduzea pojavljuju se nova sredstva i izvori koji nisu !ili prikazani u poetnom !ilansu. Da te dogadjaje u toku poslovanja se otvaraju novi rauni. Knjigovodstvenom evidencijom o!uhvataju se samo oni poslovni dogadjaji koji su se stvarno desili i vrednosno deluju na promene stanja sredstava, izvora kao i na pojavu prihoda i rashoda preduzea. $vaki takav poslovni dogadjaj mora !iti !iti dokumentovan. Da neke poslovne dogadjaje se dokument mora ispostaviti u momentu njegovog nastajanja, kao to su prodaja gotovih proizvoda, plaanje o!aveza, naplata i isplata. #akvi posl. dogadjaji se mogu knjiiti z!irno a ne pojedinano. -ruga vrsta poslovnih dogadjaja ima karakter permamentnosti tj. de avanja iz sata u sat. +jihovo se dejstvo evidentira povremeno u skladu sa potre!ama za tim podacima o transformacijama !ilansnog stanja. npr. stalna sredstva se u procesu proizvodnje svakodnevno tro e. $vaki poslovni dogadjaj koji djeluje na !ilans preduzea mogu se primarno klasifikovatii na one koji dejstvuju na sredstva i izvore sredstava i one koji za posledicu imaju prihode i rashode preduzea. "oslovni dogadjaji koji djeluju na sredstva i izvore sredstava mogu se klasifikovati na = grupe / &. dogadjaji koji djeluju na poveanje o!ima !ilansa 4poveanje i aktive i pasive5. .va vrsta dogadjaja dovodi do nastajanja ili poveanja odredjene vrste sredstava uz istovremeno nastajanje ili poveanje o!aveza. ,. dogadjaji koji djeluju na smanjenje o!ima !ilansa. .va vrsta dovodi do nestajanja ili smanjivanja odredjene vrste sredstava uz istovremeno nestajanje ili smanjenje
&

(ru)a autora, Raunovodstvo

o!aveza preduzea. :. dogadjaji koji djeluju na izmenu u strukturi aktive !ilansa. $u oni poslovni dogadjaji koji djeluju na taj nain da dovode do nastajanja ili poveanja jedne vrste sredstava preduzea uz istovremeno smanjenje ili nestajanje druge vrste sredstava preduzea. =. dogadjaji koji deluju na izmenu u strukturi pasive !ilansa 3 -eluju tako da se jedan pasivni imovinski deo smanjuje ili nestaje s tim da se za isti iznos poveava ili nastaje neki drugi pasivni imovinski deo. #ime dolazi samo do izmene u strukturi !ilansne pasive sto izaziva promenu o!ima !ilansa. Do!adjaji koji djeluju na nastajanje ras5oda i "ri5oda "ostoje dva pristupa, !ilansni i pozitivistiki pristup. "rvi tumai prihode i rashode sa stanovi ta njihovog uticaja na !ilans dok drugi tumai prihode i rashode na osnovu odgovarajuih pozitivnih pravnih normi. -o rashoda dolazi u sluaju kada poslovni dogadjaji deluju na smanjenje acktive, a da istovremeno ne izaziva promene na !ilansnoj pasivi i u sluaju kada dodje do poveanja pasive u odnosu na neizmenjenu !ilansnu aktivu. "rihodi e se javiti u sluaju da dodje do poveanja aktive u odnosu na neizmjenjenu !ilansnu pasivu kao i u sluaju smanjenja pasive u odnosu na neizmjenjenu !ilansnu aktivu. Rashodi se pojavljuju u sledeca dva sluaja / &- da je pojava rashoda rezultat takvog poslovnog dogadjaja usled koga je do lo do smanjenja sredstava za odredjeni iznos, a da to smanjenje nije direktno uticalo na smanjenje predhodno iskazane pasive. ,- sluaj pojave rashoda !io !i takav da se o!aveze u uem smislu rei poveavaju, a da za isti iznos nije do lo do poveanja sredstava niti je do lo do direktnog smanjenja o!aveza u irem smislu rei. "ojava rashoda se moe prikazati kao !rojaana dopuna aktive s ciljem stvaranja formalne !ilansne uravnoteenosti. $tvarni uticaj rashoda na !ilans je pokrie nastalih rashoda putem smanjenja pasive. "rihodi se javljaju u sledea dva sluaja/ &- da se javljaju onda kad se sredstva poveavaju za odredjeni iznos a da se za isti iznos direktno ne poveavaju ni o!aveze u uem ni u irem smislu rei. ,- sluaj je takvog karaktera da se smanjuju o!aveze u uem smislu rei, da je iznos sredstava ostao isti a da istovremeno nije doslo do direktne promene stanja o!aveza u irem smislu rei. +a kraju perioda se prvenstveno vr i kompenzacija prihoda i rashoda da !i se do lo do definitivnog finansijskog rezultata.

O#&OV&I P I&2IPI K&'I8$&')

"rilikom evidentiranja poslovnih dogadaja moraju se po tivati sliedei principi/ &. "rincip Eomogenosti se ogleda u tome to na odreeni raun se mora u!eleiti samo ona stanja i promene koje odgovaraju njegovoj sadrini. ,. "rincip %ntegralnosti se ogleda u tome to na odredjeni raun se mora u!eleiti sve one promene koje dejstvuju na promene stanja imovinskog dela koji dati raun reprezentuje. :. @ruto princip se ogleda u tome to se ne sme vr titi/ - kompenzovanje aktive i pasive i - kompenzovanje prihoda i rashoda Kompenzacija nije dozvoljena, jer se tako prikriva stvarno stanje.

O-+I2I

)4U&)
1+

&. )ednostrani .snovna karakteristika ovog o!lika rauna je u tome to su mu kolone za redni !roj, datum i opis poslovnog dogaaja zajednike i za zaduenje i za odo!renje rauna, dok su novane kolone razdvojene i nalaze se jedna pored druge. "ozitivne strane ovog rauna su/ iskazivanje prometa rauna, utro ak papira je relativno mali, pogodan je za primenu kopirnog metoda z!og nekihg zajednikih kolona. ,. -vostrani .snovna karakteristika ovog o!lika rauna je u tome to su strane za zaduenje i odo!renje rauna potpuno odvojene, to znai da se na levoj strani upisuju dogadaji koje tre!a evidentirati kao zaduenje rauna, a na desnoj strani se upisuju dogadjaji prema kojima tre!a vr iti odo!renje rauna. "ozitivne strane ovog rauna su/ .dvajanje dugovne od potrane strane, mogunost gre aka u smislu evidentiranja je svedena na minimum, omoguen je uvid u promet dugovne i potrane strane. +edostaci ovog o!lika rauna su/ nije pogodan je za primenu kopirnog i ma inskog metoda, utro ak papira je neracionalan. :. $tepenasti .snovna karakteristika ovog o!lika rauna je u tome to su kolone za redni !roj, datum i opis poslovnog dogadjaja zajednike strane postoji i zajednika kolona za upisivanje iznosa. Razliitost dejstva poslovnog dogadjaja na promenu stanja vr i se u pose!noj koloni FD+2KG unose se duguje ili potrauje, odnosno C ili 3 u zavisnosti od karaktera poslovne promene. =. #a!elarni .snovna karakteristika ovog o!lika rauna je u tome to prua sumarne 4sintetike5 i pojedinane 4analitike5 pokazatelje o imovinskom delu, prihodu ili rashodu odnosno procesu koji reprezentuje. ?. Kom!inovani .snovna karakteristika ovog o!lika rauna je u tome to se vr i kom!inacija ostalih o!lika rauna i predstavlja grafiki prikaz u kojem su iskori ene prednosti jednostranog i stepenastog o!lika u stvari izvr ena je razrada jednostranog dodavanjem kolona za saldo. H. # o!lik .snovna karakteristika ovog o!lika rauna je u tome to se neupotre!ljava u praksi 4predstavlja samo kostur dvostranog o!lika5, jer se ne mogu uneti svi podaci neophodni za evidentiranje, ali je podesan za specijalne namene kao to su nastavni procesi iz o!lasti raunovodstva.

K+)#IFIK)2I')

)4U&) I &'I3OV) P I%$&)

"ostoji est osnovnih grupa/ &. 2ktivni i pasivni ,. "rosti i sloeni :. .snovni i izvedeni =. $inteticki i analiticki ?. "otpuni i korekcioni H. Ieneralni i poslovni
11

+ajpotpunija klasifikacija sastoji se u tome to su svi rauni u zavisnosti od njihove sadrine, karaktera i zadatka podeljeni na Konta stanja, Konta rezultata i <e ovita konta. +a osnovu ove klasifikacije moemo ih podeliti sa tri stanovi ta/ &. @ilansne pripadnosti a5 Rauni koji predstavljaju sastavni deo !ilansa stanja 4rauni gotovine, iro-raun, zaliha materijala...5 "osmatrano sa dinamickog stanovi ta moemo ih podeliti na/ &. 2ktivni/ reprezentuju ona sredstva ije umanjene moe !iti samo na nivou njihovog nastajanja 4zalihe materijala ne moemo izdati vi e nego to ima u skadi tu5 ako se pojavi na aktivnoj strani pasivan saldo sasvim smo sigurni da se radi o gre ci ,. "asivni se dele na/ - iskljuivo pasivne koji reprezentuje o!aveze preduza prema vlasniku kapitala za uloeni kapital, to znai da se ne moe pojaviti aktivni saldo - uslovno pasivne reprezentuje o!aveze preduzea prema treim licima koje tre!a izmiriti iskljuivo do visine stvorene o!aveze 4krediti, zajmovi...5 :. 2ktivno-"asivni 4mogu imati i jedan i drugi saldo5 se dele na/ - preteno aktivne aktivno-pasivne 4stanje rauna se naje e javlja u vidu aktivnog salda potraivanje od kupaca da plate dug..5 - preteno pasivne aktivno-pasivne 4stanje rauna se naje e javlja u vidu pasivnog salda-unaped uplaena akontacija...5 =. "otpuni, nepotpuni i korekcioni - "otpuni reprezentuju stanje odredjenog sredstva ili izvora sredstva 4raun !lagajne tre!a da predstavlja stanje novca koji !i se tre!ao nalaziti u kasi5 - +epotpuni i korekcioni/ %zvestan !roj rauna radi sticanja veeg !roja korisnih informacija, moe se eksternim ili internim propisima pretvoriti u nepotpune, a s tim njihovo upotpunjavanje vr iti raunima korekcije 4predstavljaju pratee nesamostalne raune, nastaju kad je osnovni nepotpun i gase se onda kad se gase i osnovni-npr odstupanje od cene materijala5 !5 Rauni koji predstavljaju sastavni deo !ilansa uspeha 4rauni prihoda, rashoda i finansijkog rezultata5 $vaki prihod ili rashod se registruje na odgovarajuem raunu u svojoj pojavnoj formi. +a kraju godine se utvrdi konani finansijski rezultat rauni prihoda, rashoda i finansijkog rezultata se gase i samim tim se ne pojavljuju u !ilansu stanja. Rauni se mogu pojaviti u vidu redovnih i neposrednih. c5 <e oviti rauni 4ne predstavljaju ni stanje sredstava odnosno izvora sredstava niti prihoda, rashoda pa samim tim se ne mogu ukljuiti ni u !ilans stanja ni uspeha5 +epodesni za praksu, ak se i za!ranjuje njihova upotre!a, zato to sadre delomino imovinsko stanje, a delomino i rezultat poslovanja. ,. +ivoa uop tavanja "osmatrajui sa stanovi tva njihovog mesta u skali nivoa uop tavanja informacija o pojedinim vrstama sredstava, izvora, prihoda, rashoda, finansijskog rezultata odnosno procesa svi rauni se mogu podeliti na sintetike 4uop ten prikaz5 i analitke 4vi i stepen uop tavanja5. +ivo uop tavanja u na im uslovima odredjuje se propisivanjem osnovnog kontnog plana. :. *no enja u !ilans <ogu se podeliti na/ - !ilansne - koji se direktno ukljuuju u !ilans preduzea i - van!ilansne 4evidencioni5 - evidentiraju odredjeni dogadjaj koji ne utie na izmenu

12

stanja sredstava ili izvora sredstava, niti dovode po pojave prihoda i rashodaotvaraju se uvek u parovima 4evidentiranje ro!e na uvanju5 PO#+OV&$ K&'I($ #I#T$%)T#K$ $VID$&2I'$ $istematizovanje poslovnih dogadjaja vr i se u glavnoj i pomonim knjigama. Ilavna knjiga 4predstavlja skup sisntetikih rauna5 slui za sumarno evidentiranje i praenje celokupnog procesa reprodukcije u preduzeu, dok pomone knjige o!ez!edjuju !rojne informacije za svakodnevno poslovanje, !ez kojih se ono ne !i moglo o!avljati. "omone knjige su knjige analitike evidencije 4knjiga kupaca, do!avljaa, zaliha materiajla5. Eronolo ka evidencija se ogleda u tome to se dogadjaji evidentiraju prema vremenskom redosledu njihovog nastajanja 4dnevnik5. -nevnik je, sa stanovi ta kontrole, ukoliko se evidencija vodi runo, veoma znaajan. Knjigovodstveni stav moe !iti prost ili sloen. D!ir dugovne i potrane strane mora !iti isti. * dnevniku se vr i hronolo ka evodencija, a u Ilavnoj knjizi se vr i njihvo sistematizovanje.

%$TOD$ K&'I(OVOD#TV)
Kao klasicne metodeJ do pojave raunara potre!no je pomenuti/ &. "renosni metod/ "redstavlja takav nain knjienja u poslovnim knjigama koji podrazumeva preno enje knjienja iz jedne u drugu poslovnu knjigu 4prvo knjiimo u dnevnik, pa onda u glavnu knjigu prenos stava iz dnevnika- i na kraju u pomonoj knjizi- na odgovarajui analitiki raun5 ,. Kopirni metod/ "redstavlja takav nain knjienja u poslovnim knjigama koji podrazumeva istovremeno knjienje, uz kori enje indiga, i u dnevnik i u glavnu knjigu- na taj nain se postie u teda vremena i mogunost gre ke je iskljuena. 7arijante kopirnog metoda/ "rva, &K>= u +emakoj uz naziv dnevnik orginal ima i naziv Eincovo knjigovodstvo, -ruga, &K&J u Lvajcarskoj uz naziv kartica 4raun5 orginal ima i naziv Rufov kopirni metod ili Rufovo knjigovodstvo. .va varijanta je zadrana i do dana njih dana. "rimena raunara zahteva nekoliko faza/ &. %straivanje podruja informacija koja se eli ukljuiti u ma insku o!radu 4ispitivanje, utvrdjivanje i razmatranje informacija5 ,. -efinisanje jedinice o!rade :. "rogramiranje =. *no enje ?. .!rada H. "rezentacija podataka

( $9K$ U K&'I(OVOD#TU
* procesu ispravke gre keK mogu se izdvojiti tri faze/
'

Pro!,dr Kata -kari-#ovanovi, Raunovodstvo

Pro!,dr Kata -kari-#ovanovi, Raunovodstvo

13

&. Uvrdjivanje - "rva grupa 46ormalne5 gre aka se svrstavaju gre ke ije postojanje se moe uoiti 4naru avanjem5 poznavanjem raunskih pravila dvojnog knjigovodstva, ili drugim reima otkrivanju se principom automatske kontrole 4z!ir 2 i " mora da se slae, z!ir - i " strane, z!ir analitikih rauna, tre!a da odgovara odgovarajuem sintetikom5. .vakve gre ke mogu nastati i iz drugih razloga kao to su/ dogadjaj parcijalno knjien, pravilno zaduen raun ali nije odo!ren pravilan, o!avljeno knjienje u dnvenik ali ne i u glavnu knjigu i o!ratno, o!avljeno knjienje na analitikom ali ne i na sintetikom raunu i o!ratno. - -ruga grupa 4<aterijalne5 gre aka se svrstavaju gre ke ije postojanje ne naru ava osnovna raunska pravila 4nije proknjien dogadjaj, nije proknjien na odgovarajui raun ili je knjien dva puta, knjienje na pogre nom raunu. ,. Konkreti1ovanje *tvrduje se u emu se sastoji gre ka, koriste se nauni metodi najkrae linije 4ocrtavanje svakog stava, pregledom svih dokumenata... to znai da u prostornom polju gre ke tre!a ii od manjeg posla ka veem5 i metod izolacije 4prema vremenu, predmetu...5 :. Is"ravka +akon utvrdjivanja i konkretizacije korisete se metode ispravke i to/ - #ehnika ispravka 4koristi se za gre ke uinjene pri sainjavanju knjigovodstvenog dokumenta, ali se moe koristiti kod gre aka pri knjienju, pomou ove metode precrtava se celi ili deo !roja iznosa i upisuje se ispravan iznos. - $torniranje, s o!zirom na ogranienost teh. ispravke storniranje je naje e primjenjivani metod. $a stanovi ta tehnike ispravljanja moe !iti o!ini-crni 4nedostatak nepravedno uveava promet na tim raunima5 ili crveni storno 4njime se otklanjaju nedostaci crnog storna i promet se iskazuje realno, posle primene ove vrste ispravke mora usledeiti ispravno knjienje5. $a stanovi ta karaktera gre ke imamo +epotpuni i "otpuni 4primjenjuje se kod ispravki potpuno pogre nog knjienja5 - -opunsko knjienje 4+eke konstatovane gre ke ne moemo ispraviti teh. ispravkom ili storniranjem, jer su one nastale usled propu tenog knjienja pa se primenjuje ovaj metod.

)4U&OVOD#TVO T O9KOV) P )/$&'$ T O9KOV)

&. Pra:enje trokova "o vrstama/ #ro kovi se iskazuju u njihovim pojavnim o!licima 4tro kovi amortizacije, materijala, dnevnica za slu!ene puteve...5 $vaka vrsta tro kova je evidentirana na pose!nom knjigovodstvenom raunu. #ro kovi se prate u zavisnosti od njihovog reagovanja na oscilacije stepena iskori enja kapaciteta 4fiksni i varija!ilni u smislu njihovog pose!nog evidencionog
14

praenja5. Avidenciono o!uhvatanje omoguuje kvalitetnije planiranje i kontrolu tro kova. Rauni tro kova po vrstama su rauni koji o!uhvataju samo tro kove tekue poslovne godine. .tvaraju se poetkom godine a definitivno nestaju krajem. "otre!a za zatvaranjem javlja se krajem svakog meseca, jer se o!raun tro kova vr i meseno. .do!ravanje rauna se moe vr iti pojedinano ili z!irno uz uvodjenje novog rauna, rasporeda tro kova po vrstama. ,. Pra:enje trokova "o mestima nastajanja/ Knjigovodstveno praenje vr i se z!irno ili sintetiki i analitiki. )edinstvenim raunom koji se naziva proizvodnja u toku i ima sintetiki karakter, o!uhvataju se svi tro kovi pojedinih mesta. 2nalitika evidencija !i predstavljala praenja sa stanovi ta organizacionih jedinica na koje se ti tro kovi odnose. 7r i se meseno radi utvrdjivanja tro kova za proizvode proizvedene u toku meseca. Da tro kove gotovih proizvoda odo!ravaju se rauni po mestima, a zaduuju rauni tro kova po nosiocima ime se otvara novi aspekt praenja tro kova proizvodnje. "reostali saldo rauna tro kova po mestu nastajanja predstavlja nedovr enu proizvodnju, izraenu visinom uinjenih tro kova. :. "raenje tro kova po nosiocima .vaj aspekt o!uhvatanja predstavlja praenje tro kova po svakom pojedinom proizvodu. "redhodi mu o!raun tro kova gotovih proizvoda i njhovog rasporedjivanja na pojedine proizvode. #aj postupak se naziva kalkulacijom tro kova gotovih proizvoda. Kada se vr i o!raun za svki pojedini proizvod pristupa se otvaranju rauna svakog pojedinog proizvoda 4analitiki5, a na sintetikom raunu zaliha gotovih proizvoda prate se stanja i promene ukupnih tro kova z!irno za sve nosioce. Inte!ralnost i 5omo!enost trokova "roi1vodnje %ntegralnost i homogenost stanja rauna tro kova tre!a ceniti sa stanovi ta drfinisanja vremenskog perioda u okviru kojeg se vr i o!raun tro kova u toku poslovne godine. Davisno od karaktera nameu se potre!e za razgraniavanjem tro kova, koje se vr i primenom rauna vremenskih razgranienja. Raun vremenskih razgranienja moe !iti jedinstven kao to je usvojeno u praksi i moemo ga razdvojiti na dva rauna i to/ &. 27R koji reprezentuje dugovnu stranu tog jedinstvenog rauna ,. "7R koji reprezentuje potranu stranu tog jedinstvenog rauna *vek se pojavljuju u parovima. Kada se vremenski proces razgraniavanja zavr i tre!a zatvoriti ove raune. *koliko se pojavi neki saldo tre!a ga preneti na raune vanrednih prihoda ili rashoda u zavisnosti od karaktera.

%$TOD$ I #I#T$%I O- )4U&) T O9KOV) "ostoji znaajna razlika izmedu sistema i metoda, ali oni u o!raunskom smislu predstavljaju jedinstvenu celinu. $istemi/ -efinisanje strukture tro kova i naina njihovog tretiranja u o!raunu zaliha i finansijskog rezultata. <etode/ &. +aini usmeravanja tro kova na nosioce 4zavisno od tipa proizvodnje5 ,. -efinisanje nosilaca tro kova 4proizvodni ili funkcionalni5
15

$istem predstavlja kreativni dio o!rauna, a metod !i predstavljao aplikativnu stranu sistema o!rauna tro kova. %etode o,rauna trokova <etode mogu !iti/ &. Avidencione 4o!rauna prema narud!i, o!rauna tro kova procesa i kom!inovane metode5. %etod o,rauna "rema narud;,i/ .vaj metod se primenjuje u preduzeima koja su orijentisana na pojedinanu proizvodnju. .vaj metod je u na oj praksi poznat kao metod prikupljanja tro kova pomou radnog naloga. "ote koe u primeni ovog metoda su u tome to se svi tro kovi ne mogu direktno pratiti po proizvodu, odnosno po narud!i. .vaj pro!lem stvaraju op ti tro kovi koji se moraju evidentirati u masi. % re avaju se na dva naina/ "rocenat op tih tro kova se dodaje varija!ilnim ili da se na kraju o!raunskog perioda izvr i raspodela op tih tro kova po utvrdjenom kljuu. %etod o,rauna trokova "rocesa/ .vaj metod se usmerava na o!raun tro kova prema odeljenjima, fazama.... .vakvo usmeravanje je mogue u uslovima kada se isti ili slini proizvodi proizvode u masi. .!raun tro kova procesa se moe podeliti na/ a/ $ekvencione 4javljaju se tamo gde svi proizvodi prolaze kroz seriju procesa u tokuhle!, eer, lekovi5 !/ "aralelni 4javljaju se tamo gdje dva ili vi e proizvoda prolaze kroz dve ili vi e pose!nih grupa procesa u toku5 c/ $elektivni 4su akumulirani iz razliitih procesa za razliite proizvode-prolaze kroz neke, ali ne kroz sve etape, a procesi koji se koriste variraju za razliite proizvode5 d/Kom!inovani metod/ .vaj metod se primenjuje u sluaju da postoje istovrsne operacije do odredjenog nivoa serijske proizvodnje, a zatim se procesi razdvajaju. 4autoCdodatna oprema5 ,. Kalkulacije 4-iviziona, -odatna, Akvivalentnih !rojeva, Kuplovana5 +akon evidencionog utvrdjivanja tro kova po vrstama na odgovarajua mesta nuno je utvrditi tro kove uinaka, odnosno nastale tro kove rasporediti na tro kove dovr ene i nedovr ene proizvodnje, a zatim tro kove dovr ene proizvodnje rasporediti na pojedine proizvode kao konane nosioce tro kova. #aj postupak se o!avlja primenom kalkulacija. .ve metode se razlikuju od tipa i sloenosti proizvodnopg procesa. -iviziona/ $u tina je u tome da se ta vrsta kalkulacije moe primeniti u uslovima homogene proizvodnje, odnosno proizvodnje istovrsnih proizvoda u preduzeu ili nekom njegovom delu. -odatna ili kalkulacija sa dodatkom op tih tro kova/ .va vrsta kalkulacije moe primeniti u uslovima kada se proizvodi vei !roj razliitih proizvoda pri emu se po pojedinim nosiocima mogu pratiti samo direktni tro kovi, a op ti se mogu rasporediti na nosioce na osnovu direktnih tro kova. .vaj metod se moe primjeniti i u uslovima evidencionog metoda prema narud!i i metoda o!rauna tro kova procesa. Kalkulacija ekvivalentnih !rojeva/ .va vrsta kalkulacije moe primeniti u uslovima kada se proizvode razliite vrsta proizvoda kod kojih postoji stalan medjuso!ni tro kovni odnos. +aje a primena ove kalkulacije je u masovnoj proizvodnji. *tvrdjuje se proizvod koji slui kao osnovica za odredjivanje odnosa tro ka i oznaava se ekvivalentnim !rojem &, zatim se utvrdjuju ekv. !rojevi za ostale proizvode koji su vei ili manji od ekvivalentnog !roja &. Kuplovana kalkulacija ili kalkulacija nusproizvoda/ .vde se ne radi o pose!noj metodi
1"

nego ona moe se nalazi u sklopu neke od ostalih metoda. .va vrsta kalkulacije primenjuje se kada pored osnovnog proizvoda dolazi do pojave sporednog ili nus proizvoda. Kalkulacija se sastoji da se proceni tri na vrednost nus proizvoda i ukljui se kao !itna stavka u kalkulaciji tro kova osnovnog proizvoda. #I#T$%I O- )4U&) T O9KOV) .p ta klasifikacija se moe izvr iti sa dva stanovi ta/ &. $a stanovi ta strukture tro kova/ - $istem o!rauna ukupnih tro kova - 2psorpcioni sistem - .!raun varija!ilnih tro kova ,. $a stanovi ta naina utvrdjivanja tro kova/ - .!raun stvarnih tro kova - .!raun u kori enje planskih tro kova u svrhu kontrole, a valorizacija je po stvarnim tro kovima - .!raun u kori enje standardnih tro kova pri emu se valorizacija zaliha se vr i u standardnim tro kovima &. $istem o!rauna ukupnih tro kova .n se !azira na proizvodnom konceptu u pogledu o!rauna. $matra se da su svi tro kovi koji se javljaju nastali radi proizvodnje te se moraju zaraunati proizvedenom proizvodu. +a taj nain !i se tro kovi koji se ukljuuju u o!raun finansijskog rezultata formirali putem tro kova prodatih uinaka tj gotovih proizvoda. ,. 2psorpcioni sistem o!rauna tro kova "rema ovom sistemu tro kovi uprave % administracije se tretiraju vremenskim tro kovima koji se kao takvi u celosti ukljuuju u o!raun finansijskog rezultata onog o!raunskog perioda kada su nastali. :. $istem o!rauna varija!ilnih tro kova "rema ovom sistemu iskazivanje finansijskog rezultata stavlja se u direktnu zavisnost od smera kretanja o!ima realizacije proizvoda. Lto znai da se finansijski rezultat po!olj ava, ako se o!im prodaje poveava ili suprotno. -a !i se to postiglo potre!no je razluiti tro kove na varija!ilne i apsolutno fiksne. $amo !i varija!ilni tro kovi !ili osnova za uraunavanje. #T)&D) D&I T O9KOVI $tandardni tro kovi predstavljaju vredonosnu kategoriju koja se do!ija mnoenjem standardnih koliinskih tro kova i standardnih cena. $tandardni tro kovi su uvek planski, ali planski ne moraju uvek !iti standardni. "lanski se mogu podeliti na/ "rocenjene i $tandardne. Razlike se ogledaju u kvalitetu planskih pokazatelja koji rezultiraju iz razliitog postupka njihovog pripremanja. $ o!zirom na duinu trajanja, na uestalost izmena razlikuju se dve vrste standardnih tro kova/ @azini i #ekui. @azini predstavljaju tekue jednog od predhodnih poslovnih perioda, pa se njihov znaaj ogleda u vidu mogunosti sainjavanja dugoronih analiza kretanja tro kova. $tandardni tro kovi su vredonosna kategorija koja je finkconalno zavisna od koliine i cene. Kada se sagledaju svi elementi moe se zakljuiti da postoji mogunost velikog !roja kom!inovanja od kojih svaka predstavlja odredjenu vrstu standardnih tro kova, pa se dolazi do standardnih tro kova odredjenog tipa/ %dealni, +ormalni, Realno predvidjeni.
1&

I1,or mesta I nosilaca u uslovima sis o,rauna "o standardnim trokovima +a prvom nivou standardizacije tro kovi se utvrdjuju prema mestu 4op ti5 i prema nosiocima 4direktni5. .vim postupkom se stvara mogunost kontrole tro kova po analitikim vrstama u okviru svakog mesta, !ilo da se radi o direktnim ili op tim tro kovima. +a drugom nivou standardizacije tro kova ogleda se u z!irnom iskazivanju standardnih tro kova po vrstama tro kova na nivou svakog pojedinog mesta tro kova. .snovna karakteristika sistema o!rauna po standardnim tro kovima je utvrdjivanje odstupanja stvarnih od standardnih tro kova na takav sintetiki % analitiki nain koji o!ez!edjuje kontrolu tro kova i realno iskazivanje finansijskog rezultata. +aime postoji mi ljenje da odstupanje tre!a da !ude korekcioni faktor tro kova materijala u procesu reprodukcije. "ostoje dve metode/ <etoda dva odstupanja za direktni materijal i <etoda dva odstupanja za direktne plate

)4U&OVOD#TVO P I3OD), )#3OD) I FI&)&#I'#KO( $.U+T)T)

Redovni&> kao i vanredni prihodi i rashodi predstavljaju osnovne elemente finansijskog rezultata. Inte!ralnost i 5omo!enost "ri5oda i ras5oda "rilikom vodjenja prihoda i rashoda tre!a voditi rauna da se o!uhvate svi koji se odnose na taj period, to predstavlja princip integralnost, kao i da se o!uhvate samo oni prihodi i rashodi koji se odnose na taj period to predstavlja princip homogenosti. "re nego to se krene u utvrdjivanje finansijskog rezultata potre!no je utvrditi i iskazati sve prihode i rashode koji nisu u pojavnom o!liku prikazani na odgovarajuim raunima 4otpis spornih potraivanja, zatvaranje rauna vremenskih razgranienja, inventurisanjem utvrditi postoje li vi kovi ili manjkovi, za svaku vrstu neplaenog rashoda, koji tre!a ukljuiti u o!raun, tre!a odo!riti raun "7R dangu!e i zaduiti odgovarajui raun rashoda5 O,lici fnansijsko! re1ultata 6inansijski rezultat je razlika izmedju z!ira prihoda i z!ira rashoda. "o karakteru moe !iti pozitivan 4vei prihodi5 i negativan 4vei rashodi5. * uslovima kada je pozitivan potre!no je platiti dravi porez na pozitivan rezultat. "oreska osnovica moe se umanjiti za iznos poreskih olak ica 4preduzee , ostvarilo prihod po osnovu dividendi u preduzeu &, preduzee , ne plaa porez, jer je porez platilo preduzee &5 -o!itak Iu!itak &. 7rednost prodatih uinaka ,. #ro kovi prodatih proizvoda :. Redovan prihod 4&-,5, uslov &M, =. 7anredni prihod ?. *kupni prihodi 4:C=5 H. 7anredni rashod B. @ruto do!itak 4?-H5
1+

(ru)a autora, Raunovodstvo

1'

J. "orez na do!itak K. +eto do!itak 4B-J5

.akljuni list
+a kraju godine nakon to je o!avljeno knjienje svih poslovnih dogadjaja ukljuujui i proces formiranja i raspodele fin. rezultata sainjava se zakljuni list. D!ir saldo-!ilansa mora da se slae, a to se ogleda u tome to z!ir aktive mora !iti jednak z!iru pasive. 6unkcija salda-!ilansa iz zakljunog lista je dvostruka/ &. slui za sastavljanje konanog !ilansa stanja, ,. slui kao osnova za zakljuno knjienje.

'$D&OO- ).&O

)4U&OVOD#TVO

)ednoo!razno knjigovodstvo nije pose!an sistem nego predstavlja unufikaciju odredjenog sistema knjigovodstvene evidencije. Lto znai da se kod razliitih su!jekata koji vode knjigovodstvo sprovodi na isti odnosno jednoo!razan nain. )ednoo!razno knjigovodstvo se razvilo pod uticajem prakse i teorije. %nicijativa retrospektivno posmatrano je potekla od/ 7elikih preduzea, profesionalnih udruenja i drave. Dnaaj se ogleda na podruju/ "laniranja, "raenja, %nformisanja i Kontrole.

Kontni "lan
)ednoo!razanost se sprovodi pomou sistema rauna koji se u literaturi i praksi zove kontni plan&&. Kontni plan nije ni ta drugo nego sistematizovani popis odredjenih rauna na kojima ce svaki su!jekt evidentirati sve poslovne dogadjaje. Kontni plan predstavlja sistem knjigovodstvenih rauna koji su povezani u loginu i zaokruenu celinu, koja omoguava praenje celokupnog procesa reprodukcije. Kada su rauni utvrdeni i kada im je dat adekvatan naziv dolazi do pro!lema grupisanja rauna u grupe i klase i redosleda njihovog upisivanja u kontni plan. Vrste Kontni5 "lanova &. $a stanovi ta sa kog se donosi K"/ -Iranski 4odnosi se na privredne su!jekte koji se !ave istom delatno u, odnosno pripadaju istoj privrednoj grani5 -)edinstveni 4odnosi se na sve privredne su!jekte !ez o!zira kojom se delatno u !ave, odnosno kojoj privrednoj grani pripadaju5 ,. $a stanovi ta stepena raslanjenosti -.kvirni 4prilagodljiv za sve privredne su!jekte, !udui da je tako upo ten ne moe se direktno primenjivati ve je potre!na njegova razrada koja se sastoji od utvrdjivanja analitikih rauna, polazei od sintetikih propisanih okvirnim kontnim planom5 --etaljni 4o!uhvata i sintetike i analitike raune, otuda dolazi do zakljuka da je neelastian i te ko ga je prilagoditi specifinim potre!ama "$5 Princi"i Kontno! "lana
11

Dr #ovan Rankovi, Kontni )lan

1*

$vaki kontni plan tre!a da zadovolji principe/ &. $veo!uhvatnosti 4podaci iskazani tre!a da pokazuju sva z!ivanja koja su nastala u procesu reprodukcije ,. $vodnosti 4da postoji mogunost da se podaci svih "$ mogu sa!rati, a da se pri tome ne naru i homogenost i integralnost5 :. Alastinosti 4znai da je kontni plan prilagodljiv specifinostima svakog su!jekta koji vodi knjigovodstvo5 %etode sistemati1acije $vrstavanje u grupe 4ine je rauni5, a grupe u klase 4ine je grupe, i ima svoja o!eleja5. $istematizacija se vr i po dve metode/ 6unkcionalnoj i @ilansnoj. #im,oli 1a o1naavanje rauna *mesto ispisivanja rauna dovoljno je naznaiti samo !roj, ime se olak ava kori enje kontnog plana. Da oznaavanje primjenjuje se vi e sistema sim!ola a oni se oslanjaju na numeriki sistem, ili a!ecedni red, ili kom!inacija jedog i drugog. "a ipak -ekadni sistem, z!og svojih prednosti, pre ostalih, danas naje ce se primenjuje. $u tina dekadnog sistema to se svi rauni kontnim planom grupi u u deset klasa 4>K5. * okviru svake klase moe se otvoriti deset grupa rauna 4oznaavaju se dvocifrenim !rojem5. -ekadno oznaavanje ima predost to se rauni lak e pamte, slau i pronalaze. "ro!lem koji se javlja jeste kod jednog sisntetikog rauna tre!a otvoriti vi e od deset analitikih rauna.

.)K+'U4)K
* suvremenim uslovima poslovanja, u uslovima delovanja tri ta, raunovodstvo postaje sve znaajnije. .no u su tini predstavlja podr ku funkciji upravljanja, jer su njegove informacije naroito vane prilikom dono enja poslovnih odluka i kontrole poslovanja. +ije mogue zamisliti poslovanje poduzea te upravljanje poslovanjem i razvojem poduzea !ez kvalitetnih raunovodstvenih informacija. Raunovodstvo sadri naj!itnije informacije o poslovanju preduzea, njegovom razvoju i uspehu, ili pak, stagnaciji i neuspehu. *o!iajeno se istie kako je raunovodstvo Njezik
2+

poslovanjaN ili Nposlovni jezikN. "rema tome, svi oni koji zauzimaju znaajnu ulogu u poslovnom procesu moraju razumeti taj jezik. Oesto se istie kako svaki poslovni ovek, izmeu ostalog, mora razumeti logiku raunovodstvenog evidentiranja poslovanja i mora znati itati financijske izve taje.

+IT$ )TU ) &5 ,5 :5 =5 "rof.dr Kata Lkari-)ovanovi, Raunovodstvo -r 7era "oznani-Peko, Raunovodstvo -r -ragan Krasulja, "oslovne finansije -r )ovan Rankovi, #eorija !ilansa
21

?5 -r Radmila +ikolajevi-#eofanovi, #eorija i metodologija raunovodstva, %storija i teorija raunovodstva H5 Irupa autora, Raunovodstvo

#)D 8)' *vod ....................................................................................................... & %storija raunovodstva ........................................................................... , "ojam, karakteristike i klasifikacija raunovodstva................................ , $istemi knjigovodstva............................................................................. = $talna sredstva....................................................................................... =
22

%zvori sredstava....................................................................................... ? Klasifikacija knjigovodstvenih dokumenata............................................ H @ilans ..................................................................................................... B Knjigovodstveno o!uhvatanje poslovnih dogaaja.............................. J .snovni principi knjienja....................................................................... K .!lici rauna.......................................................................................... &> <etode knjienja.................................................................................... && Ire ke u knjienju................................................................................. &= Raunovodstvo tro kova praenje tro kova........................................ &? Raunovodstvo prihoda, rashoda i finansijskog rezultata................... &J Dakljuni list........................................................................................... &K )ednoo!razno raunovodstvo.............................................................. &K Kontni plan............................................................................................ &K Dakljuak................................................................................................ ,& Piteratura................................................................................................ ,,

23