Departman za poslediplomske studije

Univerzitet Singidunum


Studijski program: Poslovni sistemi u turizmu i hotelijerstvu







MASTER RAD





TEMA: Upravljanje dogaajima na nivou turistike
destinacije














Mentor: Student:

Dr Slobodan Unkovi Dragica Novakovi
405307/2009



2
Sadraj

UVOD ............................................................................................................................. 4

I DEFINISANJE TURISTIKE DESTINACIJE I UPRAVLJANJA TURISTIKOM
DESTINACIJOM

1.1. Pojam turistike destinacije .......................................................................... 7
1.2. Destinacija kao sistem ................................................................................... 8
1.2.1. Elementi turistike destinacije ...................................................... 10
1.2.2. Karakteristike turistike destinacije .............................................. 11
1.3. Upravljanje turistikom destinacijom ............................................................ 12
1.3.1. Modeli upravljanja turistikom destinacijom ................................. 13
1.3.2. ivotni ciklus destinacije .............................................................. 15

II DEFINISANJE DOGAAJA I ANALIZA NJIHOVOG ZNAAJA

2.1. Pojam dogaaja ........................................................................................... 17
2.2. Klasifikacija dogaaja ................................................................................... 18
2.3. Dogaaji u ukupnoj turistikoj ponudi ........................................................... 21
2.4. Uticaj dogaaja ............................................................................................ 23
2.5. Organizovanje dogaaja .............................................................................. 25
2.6. ivotni ciklus dogaaja ................................................................................ 28

III KONCEPT INFORMACIONIH SISTEMA I NJIHOVA PRIMENA U TURIZMU

3.1. Definisanje informacionih sistema ......................................................................... 30
3.2. Nastanak i razvoj informacionih sistema ..................................................... 31
3.3. Geografski informacioni sistemi (GIS) ................................................................... 32
3.3.1. Istorijat geografskih informacionih sistema .................................... 34
3.3.2. Karakteristike geografskih informacionih sistema .................................... 36
3.3.3. Primena geografskih informacionih sistema ........................................... 37
3.3.4. Primena geografskih informacionih sistema u Srbiji ................................ 38
3.4. Primena geografskih informacionih sistema u turizmu ........................................... 38
3.4.1. GIS u funkciji prikupljanja i uvanja baza podataka o turistikim
resursima ............................................................................................................ 40
3.4.2. GIS kao podrka u identifikaciji turistikih lokacija ................................... 42
3.4.3. Korienje GIS-a za utvrivanje itinerera, turistikih zona i pravaca ... 39
3.4.4. Korienje GIS-a za mapiranje turistikih resursa .................................... 44
3.4.5. Korienje GIS-a u praenju i kontroli turistikih aktivnosti ...................... 45
3.4.6.Korienje GIS-a u ukrtanju podataka o turizmu i drugih sektora u
prostoru ............................................................................................................... 45
3.4.7.Korienje GIS-a u posmatranju i analizi indikatora odrivog razvoja
turizma i utvrivanje konflikata na turistikom prostoru ........................... 46


3
3.5. Geografski informacioni sistemi i Internet .............................................................. 46
3.5.1. Znaaj Interneta danas ............................................................................ 47
3.5.2. Web turizam ............................................................................................ 48
3.5.3. Primena Interneta i GIS-a na strani turistike ponude .............................. 49
3.5.4. Primena Interneta i GIS-a na strani turistike tranje ............................... 51

IV UPRAVLJANJE DOGAAJIMA NA NIVOU TURISTIKE DESTINACIJE UZ PRIMENU
INFORMACIONIH SISTEMA

4.1. Karakteristike manifestacija u Srbiji .............................................................. 54
4.2. Strategija razvoja manifestacija kao turistikog proizvoda u ponudi Srbije .. 57
4.3. Mogunost povezivanja turizma dogaaja sa prirodno-geografskim turistikim
vrednostima i drugim vidovima turizma ............................................................... 60
4.4. Upravljanje dogaajima na nivou drave ..................................................... 62
4.5. Delovanje institucije nadlene za upravljanje dogaajima ...................................... 64
4.6. Tendencije u razvoju industrije dogaaja u svetu ................................................... 67
4.7. Upravljanje bazama podataka u turizmu dogaaja ................................................. 68
4.8. Analiza Internet prezentacija turistikih manifestacija u Srbiji ...................... 75
4.9. Primena informacionih sistema u organizovanju dogaaja ..................................... 81

ZAKLJUAK ................................................................................................................ 82

LITERATURA ............................................................................................................... 84

PRILOG ........................................................................................................................ 88




















4
UVOD

TEMA: Upravljanje dogaajima na nivou turistike destinacije
Dogaaji predstavljaju specifino osmiljenu ponudu ogranienog trajanja u ijoj
osnovi se nalazi odgovarajua ideja koja se ispoljava zajednikim angaovanjem izvrilaca i
materijalnih sredstava. Turizam dogaaja je svojim znaajem prevaziao turizam kao
privrednu delatnost o emu govori podatak da se godinje u svetu odri jedan milion razliitih
turistikih dogaaja sa godinjim prihodom od preko 25 milijardi dolara i priblino 400 miliona
posetilaca, kao i podatak da je ak 57% putovanja iz zadovoljstva vezano za odreeni
dogaaj. Dogaaji su znaajni, jer privlae posetioce u mesto odravanja odnosno utiu na
produetak njihovog boravka u destinaciji, doprinose kreiranju pozitivnog imida destinacije i
obogauju turistiki doivljaj. Kako se aktivnosti i dogaaji nalaze na samom vrhu piramide
koja predstavlja komponente turistikog proizvoda, upravo dogaaji mogu biti ta dodatna
vrednost neke destinacije, na osnovu koju ine resursi, infrastruktura i usluge.
Dogaaji su postali nezaobilazan segment raznovrsne i kvalitetne turistike ponude
jedne zemlje, regiona ili mesta, naroito ako su tradicionalne i nude bogat i sadrajan
program u oblastima kulture, privrede, umetnosti, sporta ili zabave. Sklonost stanovnitva ka
zabavi i gostoprimstvo su uz istorijsko naslee i kulturu definisani kao kljuni elementi
prepoznatljivog srpskog brenda koji je mogue u kratkom roku i uz minimalana finansijska
ulaganja uiniti atraktivnim. Strategijom razvoja turizma Srbije dogaaji su identifikovani kao
jedan od proizvoda kojima Srbija najbre moe postii konkurentnost, razvoj i komercijalne
efekte na turistikom tritu.
Najznaajniju ulogu u organizovanju dogaaja u naoj zemlji imaju lokalne zajednice.
lanovi lokalnih zajednica, kao organizatori dogaaja esto nisu dovoljno kvalifikovani, pa
dolazi do brojnih potekoa u svim fazama razvoja dogaaja od planiranja i organizovanja,
preko plasmana i komercijalizacije, samog odravanja i vrednovanja uinka nakon
odravanja. Primeri iz prakse ukazuju na to da je za razvoj ovog turistikog proizvoda
potrebno angaovati strunjake odnosno edukovati kadrove koji bi se bavili upravljanjem i
razvojem dogaaja na nivou destinacije, kao i ouvanjem autentinih karakteristika podneblja
koje odlikuju veinu dogaaja. Iako su mnoge destinacije prepoznale znaaj ove vrste
turistikog proizvoda, u naoj zemlji mu se jo uvek ne poklanja dovoljna panja.
Korienjem savremenih tehnologija, organizovanje i upravljanje dogaajima se moe
umnogome olakati. Promocija dogaaja kao i svih ostalih turistikih proizvoda oteana je
zbog nemogunosti da se oni na pravi nain predstave i isprobaju pre kupovine. Ipak, stepen
zadovoljstva na strani turistike tranje moe se uveati obezbeivanjem pravovremenih i
tanih informacija od strane turistike ponude. Najvanije informacione tehnologije koje su
uticale na razvoj turizma su kompjuterski rezervacioni sistemi, globalni distribucioni sistemi i
Internet. Sve vei znaaj za turistiku industriju u celini imaju sistemi baza podataka i
geografski informacioni sistemi.
CILJ I SVRHA ISTRAIVANJA
Cilj istraivanja jeste unapreenje znanja o kljunim podrujima upravljanja
dogaajima, kroz upoznavanje sa sloenim pitanjima primene informacionih sistema, kao i
prepoznavanje najznaajnijih problema daljeg razvoja ove vrste turizma u naoj zemlji.
STRUKTURA RADA
Tema e biti obraena kroz etiri glavna poglavlja. Prvi deo rada Definisanje turistike
destinacije i upravljanja turistikom destinacijom, odnosi se na definisanje turistike
5
destinacije, njenih elemenata i karakteristika, na modele upravljanja destinacijom i saradnju i
partnerstva u upravljanju destinacijom, kao i na analizu ivotnog ciklusa destinacije.
U drugom poglavlju, Definisanje dogaaja i analiza njihovog znaaja, definisan je
pojam dogaaja i predstavljene osnovne podele po razliitim osnovama, prenesene iz
savremene domae i strane literature. Predoeni su i razlozi za poveanje popularnosti
dogaaja i faktori koji utiu na industriju dogaaja na globalnom nivou. U ovom delu rada se
govori i o formiranju, izvoenju i plasmanu dogaaja kao turistikog proizvoda.
Trei deo rada, Koncept informacionih sistema i njihova primena u turizmu, odnosi se
na definisanje informacionih sistema, njegovih elemenata i karakteristika, na njihov nastanak
i razvoj. Posebna panja je posveena geografskim informacionim sistemima. Predoena je
opta primena geografskih informacionih sistema, kao i primena u turistikom poslovanju.
Geografski informacioni sistemi svoju primenu nalaze u funkciji prikupljanja i uvanja baza
podataka o turistikim resursima, kao podrka u identifikaciji turistikih lokacija, za
utvrivanje itinerera, turistikih zona i pravaca, za mapiranje turistikih resursa, u praenju i
kontroli turistikih aktivnosti, kao i u utvrivanju konflikata na turistikom prostoru. U ovom
delu rada analiziran je i znaaj Interneta, njegova veza sa geografskim informacionim
sistemima i pojava web turizma, sa akcentom na primeni Interneta i GIS-a na strani turistike
ponude i turistike tranje.
Poslednji deo rada, Upravljanje dogaajima na nivou turistike destinacije uz primenu
informacionih sistema, okrenut je planovima razvoja ovog vida turizma kod nas, pre svega na
osnovu Strategije razvoja turizma Srbije i Strategije razvoja turizma Beograda, a ukazuje i na
najznaajnije probleme koji su prepoznati kao pretnja daljem razvoju turizma dogaaja,
meu kojima se izdvaja i problem nedovoljnog angaovanja drave u organizaciji,
sponzorisanju i plasmanu dogaaja, kao i problem nepostojanja specijalizovanih organizacija
koje bi se time bavile. Ovaj deo rada se odnosi i na situacionu analizu, tj. karakteristike
domae turistike ponude i tranje za dogaajima. Ova oblast je usmerena i na tendencije u
razvoju turizma dogaaja u svetu sa detaljnom analizom EMBOK-a (Event management
body of knowledge), sistema baze podataka koji koristi sve vei broj organizatora
manifestacija irom sveta. Izvrena je i analiza Internet prezentacija manifestacija koje se
odravaju u naoj zemlji. U ovom delu rada pod nazivom Studija sluaja: Kosidba na Rajcu,
analizirana je izmeu ostalog, Internet prezentacija ove manfiestacije sa predlozima za njeno
unapreenje korienjem geografskog informacionih sistema.
HIPOTEZA
- Turistiki razvoj destinacije zasnovan na dogaajima mogue je ostvariti jedino kroz
osnivanje i delovanje institucije koja bi na nacionalnom, a zatim i na lokalnom nivou
pruila materijalnu podrku ovom proizvodu.
- Informacioni sistemi pruaju velike mogunosti upotrebe u turizmu dogaaja
METODSKI POSTUPCI I TEHNIKE
U dokazivanju hipoteza najvie e biti korien metod neposrednog posmatranja,
zahvaljujui iskustvima steenim u radu u specijalizovanom asopisu posveenom turistikim
manifestacijama. Lina iskustva i poseta manifestacijama je i jedan od glavnih razloga za
izbor ove teme. Osnovni izvori podataka su struna literatura iz oblasti menadmenta
dogaaja, razvoja informacionih sistema i dostupni Internet podaci. Kvalitet dostupnih
informacija je na veoma niskom nivou, ne postoje detaljni podaci o manifestacijama niti se
vodi zvanina statistika. Deo rada analizira anketu koja je sprovedena na manifestaciji
Kosidba na Rajcu 2010. godine i Internet prezentaciju te manifestacije sa predlozima za
njeno unapreenje korienjem GIS-a.
6
I DEFINISANJE TURISTIKE DESTINACIJE I UPRAVLJANJA TURISTIKOM
DESTINACIJOM

1.1. Pojam turistike destinacije

Turistika destinacija (od engleske rei tourism destination) u irem smislu moe se
definisati kao svako odredite turistikog putovanja, od vazdune ili pomorske luke do
turistikog mesta, regije i turistike zemlje. Pojam destinacija oznaava i odreenje,
opredeljenje, namenu i krajnji cilj. Novija objanjenja ovog pojma na engleskom jeziku (iz
kojeg je preuzet u sve druge jezike) oznaava destinaciju kao mesto u koje stvar ili
osoba idu, kraj putovanja.
Turistika destinacija uslovljena je eljama, sklonostima, interesima i potrebama
turista i predstavlja mesto u kojem se stvara veina turistikih proizvoda. Neki autori
definiu destinaciju kao mesto koje ima karakteristike koje su poznate dovoljnom broju
potencijalnih posetilaca da bi opravdale njegovo poimanje kao sistema koji privlai ka
sebi putovanja nezavisno od atraktivnosti drugih lokacija.
Turistika destinacija je prevashodno skup razliitih komponenti koje zajednikim
delovanjem obezbeuju zadovoljavanje potreba turista. U tom smislu, turistika
destinacija se opisuje kao lokacija skupa atraktivnosti i odnosnih turistikih objekata i
usluga koje turista ili grupa turista bira da poseti ili koju ponuda odabira da promovie
odnosno kao podruje sa razliitim prirodnim svojstvima, karakteristikama ili
atraktivnostima koje privlae nelokalne posetioce turiste i izletnike (Popesku, 2008).
Svetska turistika organizacija (UNWTO) definie turistiku destinaciju kao znaajno
mesto koje se poseuje tokom putovanja i razlikuje tri vrste turistikih destinacija:
udaljenu destinaciju, glavnu destinaciju i motivirajuu destinaciju. Definicija turistike
destinacije koju je usvojila UNWTO je da je to fiziki prostor u kome turista boravi
najmanje jednu no. Turistika destinacija ukljuuje i turistike proizvode kao to su
usluge, atrakcije i turistiki resursi u okviru jednodnevnog putovanja. Ona ima fizike i
administrativne granice koje definiu upravljanje destinacijom, imid i percepcije kojima
je definisana njena trina konkurentnost. Lokalne destinacije obuhvataju razliite
uesnike, esto ukljuujui i lokalnu zajednicu i mogu se formirati i umreavati u cilju
formiranja veih destinacija.
Postoje mnogi tipovi i nivoi turistikih destinacija, ukoliko se destinacija posmatra kao
poseban geografski region u okviru kojeg posetioci ostvaruju razliite oblike turistikog
iskustva. U tom smislu, turistike destinacije se najee definiu u formalnim okvirima,
kao nacija ili zemlja, makro region (vie zemalja), provincija ili pokrajina u okviru jedne
zemlje, poseban region u okviru zemlje, grad i veoma jedinstven lokalitet kao to je
nacionalni park, istorijsko mesto ili spomenik. Paket usluga je esto nemogue odvojiti
od geografske lokacije. Destinacija i proizvod su zato identini.
U stranoj literaturi destinacija se definie i kao lokacija turistike potronje. Turistiku
destinaciju odreuje karakteristika mobilnosti samih turista, pa se turistika destinacija
moe posmatrati i kao fleksibilan i dinamian prostor ije granice odreuje samo trite,
nezavisno od administrativnih granica.
Danas u svetu postoji izuzetno veliki broj destinacija koje se bore za pridobijanje
panje potroaa - prema procenama taj broj je vei od 10.000. Njihov znaaj je sve
7
vei, jer se veina aktivnosti vezanih za putovanja i turizam odvija u destinaciji. Veliki
znaaj se pridaje izgradnji imida destinacije, jer je velika mogunost supstitucije jedne
turistike destinacije drugom.
Imid turistike destinacije se stie na tritu kroz vizualni identitet i funkcionalna
obeleja i on ima kljunu ulogu u izboru destinacije, kao i u zadovoljstvu turista u
poreenju sa njegovim oekivanjima. Prednosti koje prua destinacija su: bolja
iskorienost turistikog prostora, potpunija valorizacija turistikih resursa, kompleksnija,
atraktivnija i kvalitetnija turistika ponuda, ire mogunosti za stvaranje turistikog
identiteta na turistikom tritu, bolja promocija i distribucija na turistikom tritu,
kvalitetniji i sadrajniji odmor turista u destinaciji i dr. Turistike destinacije mogu varirati
od namenski izgraenih mesta za odmor u kojima su sve funkcije usmerene prema
turizmu kao dominantnoj aktivnosti, preko gradova i drava kao celina u kojima je
turizam od manjeg znaaja.

Tabela 1: Tipologija turistikih destinacija

Glavni gradovi
Primer: Atina
Najvei gradovi privlae razliite tipove posetilaca (turistike posete, posete prijateljima i
roacima, posete poslovne i administrativne prirode i dr.). Turisti se uglavnom grupiu u
posebne zone gde se nalaze arheoloki, kulturni i zabavni sadraji i trgovinski objekti.
Razvijeni tradicionalni centri
Primer: Kuadasi, Turska
Davno formirano seosko naselje zadralo se kao fokus turistikog razvoja. Hoteli,
restorani i drugi turistiki sadraji su tokom vremena izgraeni na planski ili neplanski
nain, okruujui prvobitna jezgra, tj. nekadanja seoska naselja. Turistiki kapaciteti i
sadraji sada dominiraju ovim prostornim celinama.
Turing centri
Primer: Salcburg, Austrija
Grad sa velikom koncentracijom sekundarnih elemenata destinacije, kao i dobrim
saobraajnim vezama sa inicijativnim zemljama, u ijem okruenju se nalaze naune,
kulturne i zabavne atrakcije.
Namenski izgraene destinacije
Primer: Diznilend, Pariz
Sva infra i suprastruktura je jasno usmerena na komercijalne delatnosti koje su u funkciji
zadovoljavanja turistikih potreba. Arhitektonski stil izgraenih objekata najee
odudara od karaktera ireg prostora kome isti pripadaju. Ovakve destinacije pruaju
posetiocima sve kapacitete i sadraje koji su im potrebni za vreme boravka.
Izvor: Jovii, 2002.

Na turistiku destinaciju e u budunosti uticati mnogo inilaca, a najpre razvoj
tehnologije i zahtevi turista, koji e usled podizanja kulturno-obrazovnog nivoa biti vei,
specifiniji i sofisticiraniji. U skladu sa tim, menadment turistikih destinacija mora da
bude efektivniji i efikasniji, da mobilie i uskladi sve njihove elemente i podsisteme,
vodei rauna o kvalitetu ivotne sredine i interesima domicilnog stanovnitva.
8
Destinacija je mesto zbog kojeg vredi otii od kue. U prolosti, destinacijama su
smatrane zgrade, gradovi i zemlje, destinacije sutranjice e biti brendovi. U prolosti
marketing u turizmu je bio usmeren na to kako treba otii negde. Zatim se kroz kulturne
atrakcije turistima nudilo da tamo neto rade. Danas je zadatak stvoriti destinaciju u
kojoj se neto moe doiveti (Howie, 2003).

1.2. Destinacija kao sistem
Turistika destinacija nema vrste granice, ona moe predstavljati bilo koje odredite
od polaska do povratka turista u mesto svog stalnog boravka, ali je determinisana
odreenim uslovima: geografskim, kulturnim, saobraajnim, atrakcijskim i sl. Turistiku
destinaciju karakterie javnost ponude koja se temelji na dobrima koja slue svima u
destinaciji iz podruja prirodnih, istorijskih, kulturnih i drugih turistiki atraktivnih resursa.
Razliiti nosioci te turistike ponude imaju brojne zajednike ciljeve koje mogu bolje
ostvariti zajednikim, u odnosu na pojedinano, odvojeno delovanje.
Turistika destinacija se moe definisati i kao sistem koji sadri niz elemenata koji na
direktan ili indirektan nain utiu na formiranje destinacije. J edna od osnovnih
karakteristika destinacije kao sistema jeste sloenost, jer u destinaciji postoji vie
razliitih resursa i aktera, osnovnih i sporednih, koji se mogu nai u veoma razliitim
meusobnim odnosima. Iz toga proizilazi i vanost naina pristupa reavanju svih
razliitih pitanja i problema koji mogu proizai iz tih meusobnih odnosa, to se reava
kroz proces upravljanja turistikom destinacijom.
Razlikujemo tri podsistema sistema turizma u okviru turistike destinacije:
- podsistem upravljakih organizacija elementi koji deluju na funkcionisanje
sistema,
- podsistem elemenata koji pripremaju ili izvravaju osnovne zadatke ili uloge u
sistemu odnosno koji doprinose stvaranju turistike usluge i
- podsistem trinih elemenata koji izraavaju odnose izmeu ponude i tranje
(Popesku, 2008).
Upravljaki podsistem ine organi i organizacije dravne uprave i samouprave,
zakonodavne vlasti kao i nevladine organizacije koje deluju u okviru destinacije, kao i
meunarodne organizacije ako njihovi organizacioni delovi u okviru neke zemlje utiu na
funkcionisanje sistema turizma.
Izvrni podsistem podsistem elemenata koji stvaraju turistiku uslugu, predstavlja
osnovu funkcionisanja svakog sistema turizma u okviru destinacije. Na osnovu uloge
koju imaju u formiranju turistike usluge elementi ovog sistema se mogu grupisati u tri
osnovne grupe:
- elementi javnih prirodnih i infrastrukturnih dobara u proizvodnji turistike usluge
utiu na formiranje globalnog fizikog i duhovnog okruenja u kojem se usluga
koristi,
- elementi turistike opreme proizvodni kapaciteti koji daju podrku stvaranju
turistike usluge i
- elementi koji obrazuju radne resurse zaposleni koji u skladu sa svojim
sposobnostima i znanjem stvaraju turistiku uslugu u neposrednom kontaktu sa
gostima, turistima.

9
Trini podsistem ine dve osnovne grupe u odnosu na trinu poziciju:
- potroai ili korisnici turistikih usluga, odnosno domai i strani turisti i
- turistika usluga koja je ujedno i cilj delovanja celokupnog sistema.
Shvatanje destinacije kao sistema zahteva sposobnost da se nau strateka i
operativna reenja o tome kako proizvod destinacije prilagoditi odreenim trinim
segmentima, kako promovisati destinaciju u skladu sa njenim ve izgraenim identitetom
i imidom, koje uesnike ukljuiti u strategiju upravljanja destinacijom i slino.

Slika 1: Destinacijski sistem
AKCIJ A
Uticaj na motivaciju, ukljuivanje
uenje i stavove




















Traenje informacija, procena
alternativa, potronja, ponaanje
nakon potronje
AKCIJ A
Izvor: Popesku, 2008.

Prethodna slika prikazuje destinaciju kao sistem sa resursima, lokalnom zajednicom i
uesnicima u i van destinacije koji svojim strategijama i politikama podravaju razvoj i
upravljanje destinacijom. Turisti mogu da utiu na razvoj proizvoda destinacije kroz
potragu za informacijama, procenjivanje raziitih proizvoda i iskustava, kroz izraavanje
svog miljenja i ocenu posle procesa korienja proizvoda i usluga. Pozicioniranje
destinacije u svesti potroaa je pod uticajem spoljnih stimulansa (mediji, miljenje
uticajnih ljudi, usmena propaganda). Turistiki radnici mogu uticati na potroae kroz
njihovu motivaciju, uenje i stavove.
STRATEGIJE I
POLITIKE

Proizvod
Cena
Mesto
Promocija
UESNICI

Zajednica
Lokalni
Javno/privatni
Uesnici u
turistikoj ponudi
Vanlokalni
uesnici u
turistikoj
ponudi

IDENTITET


DESTINACIJA
Proiz.
1

Proiz.
2

Proiz.
3
Proiz.
...

Proiz.
n
Segm.
1

Segm.
2

Segm.
3

Segm.
...

Segm.
n

I
M
I
D

D
E
S
T
I
N
A
C
I
J
E

K
o
m
u
n
i
k
a
c
i
j
e
,

i
n
f
o
r
m
a
c
i
j
e
,

u
s
m
e
n
a

p
r
o
p
a
g
a
n
d
a

P
O
T
R
O

K
A

P
E
R
C
E
P
C
I
J
A

D
E
S
T
I
N
A
C
I
J
E

K
a
r
a
k
t
e
r
i
s
t
i
k
e

i

k
o
r
i
s
t
i

10
1.2.1. Elementi turistike destinacije

Elementi turistike destinacije mogu se podeliti po razliitim osnovama. Razlikujemo
primarne ili izvorne elemente turistike destinacije koje ine:
- geografski poloaj, vegetacija, klima,
- jezik, mentalitet, gostoljubivost, folklor, kultura,
- opta infrastruktura (saobraajni poloaj i povezanost, struktura naselja, komunalna
opremljenost).
Izvedene ili sekundarne elemente turistike destinacije moemo podeliti na:
- tehniku opremljenost,
- kapacitete,
- zabavne, sportsko-rekreativne sadraje
- informisanje i sl.
Turisti su u prilici da koriste primarne elemente destinacije bez obaveze plaanja
nadoknade (cene) za to korienje (npr. plae, kulturno istorijski spomenici, ambijentalne
celine), mada postoje trokovi vezani za odravanje tih resursa. S druge strane, razvoj
turistike privrede, odnosno ukupne turistike ponude destinacije, vezan je za
sekundarne elemente raspoloive u turistikoj destinaciji. Njihovo korienje se plaa od
strane turista, jer ove elemente obezbeuju komercijalne organizacije kao deo svojih
redovnih poslovnih aktivnosti.
Postoje podele i na atraktivne, funkcionalne, materijalne i organizacione elemente. U
atraktivne elemente turistike destinacije ubrajaju se prirodni (klima, flora, fauna, reljef) i
antropogeni elementi (istorijska batina, sajmovi, manifestacije, gostoprimstvo i
mentalitet lokalnog stanovnitva). Funkcionalni elementi mogu biti kulturni, rekreativni,
planinski, manifestacioni, dok materijalne ine razliite vrste usluga u turistikom
prometu. Organizacioni elementi se odnose na sistem mera za razvoj turizma u
destinaciji, poput regulative, kadrova, informativne i vodike slube i promotivnih
aktivnosti. Elementi nemaju kod svih destinacija isto znaenje.
Veina turistikih destinacija je amalgam est komponenti tzv. 6 A:
- attractions prirodne i drutvene atraktivnosti, znaajne za motivaciju tuirsta za
dolazak u destinaciju
- amenities receptivni sadraji, objekti za smetaj, trgovinu, zabavni sadraji, kao i
ostale usluge, prijatnosti domaeg ivota, obiaji, nain ponaanja, komfor
- accessibility pristupanost, odnosi se na razvoj i odravanje efikasnih
saobraajnih veza sa emitivnim tritima (meunarodni saobraajni terminali i
lokalni transport)
- available packages dostupni paket aranmani, od strane posrednika u prodaji i
organizatora putovanja
- activities aktivnosti, odnose se na sve dostupne aktivnosti u destinaciji i ono ime
e se potroa baviti za vreme boravka u destinaciji
- ancillary services pomone usluge, ukljuuju marketinke razvojne i
koordinacijske aktivnosti koje sprovodi lokalna destinacijska organizacija (uri,
2009).

11
1.2.2. Karakteristike turistike destinacije

Najznaajnijim karakteristikama turistike destinacije smatraju se karakteristike
ivotne sredine i procesa u njoj, ekonomska struktura i ekonomski razvoj, socijalna
struktura i organizacija, politika organizacija i nivo turistikog razvoja. Karakteristike
destinacija se mogu posmatrati i kroz atraktivnost destinacije, pristupanost destinacije i
uslove za boravak u destinaciji (Jovii, 2002).
Da bi privukla to vei broj posetilaca destinacija pre svega treba da bude atraktivna
sa stanovita kvaliteta turistike ponude koju ine:
- vrsta i kvalitet ugostiteljskih, trgovakih i drugih sadraja,
- kvalitet okoline (vazduha, vode, mesta, infrastrukture i sl.)
- kvalitet saobraaja (saobraajna povezanost, parkiralita i sl.),
- kvalitet sigurnosti u svim podrujima,
- kvalitet rekreativnih, kulturnih, zdravstvenih i drugih sadraja,
- kvalitet gostoljubivosti,
- kvalitet informisanja,
- kvalitet odnosa vrednost za novac.
Atraktivnost prostora je vrlo esto odluujui faktor, pri donoenju odluke o turistikim
kretanjima. Postojanje prirodnih i antropogenih atraktivnosti uticalo je na to da odreene
destinacije poinju da privlae turiste. Meutim injenica je da nisu sve atraktivnosti
specijalno napravljene, da se valorizuju kroz turizam, ve da su one samim svojim
postojanjem privukle veliki broj turista (osim toga neke atraktivnosti su periodine kao na
primer festivali, kongresi itd.).
Znaajna karakteristika je i pristupanost destinacije koja se vrednuje vie
ekonomskom distancom izraenom kroz trokove putovanja, nego realnom geografskom
udaljenou izmeu emitivnih podruja i destinacije. Blizina emitivnih podruja je
znaajan inilac konkurentnosti ponude destinacije na turistikom tritu. Uslovi za
boravak u destinaciji odnose se na izgraenost i funkcionisanje turistike infrastrukture
neophodne za boravak na datom prostoru.
Drava ima nezamenljivu ulogu u stvaranju pozitivne slike o destinaciji i povoljnih
uslova konkurentnosti destinacije. Najvei i najvaniji uticaj drave na poslovanje
preduzea turistike privrede, vezan je za definisanje institucionalne osnove uslova
poslovanja sa jedne, definisanje i realizaciju mera ekonomske politike, s druge strane.
Mogu se definisati etiri faze u ostvarivanju uloge drave. U prvoj fazi drava ima
ulogu promotera - u nastojanju da definie imid zemlje, prua informacije javnosti. U
drugoj fazi drava razvija turistiku infrastrukturu i prua podsticaje u cilju unapreenja
infrastrukture i poveanje nivoa obuenosti radne snage. Treu fazu karakterie
proaktivna uloga drave. U nastojanju da zatiti turiste, uvodi turistiko osiguranje,
kontrolie cene i regulie rad preduzea turistike privrede. etvrta faza podrazumeva
da drava preuzima ulogu koordinatora, gde zbog potrebe efikasnije upotrebe resursa
uvodi tehnike upravljanja kriznim situacijama i pomae (ali ne vodi) turistiku ponudu
(erovi, 2009).



12
1.3. Upravljanje turistikom destinacijom

Upravljanje turistikom destinacijom ili destinacijski menadment mogue je definisati
kao poslovnu aktivnost koja spaja i koordinira rad razliitih poslovnih i drugih subjekata u
kreiranju i realizaciji turistikog proizvoda u cilju ostvarenja njegovog optimalnog
kvaliteta, konkurentnosti i postizanja optimalnih ekonomskih uinaka na turistikom
tritu.
Upravljanje destinacijom jedan je od najznaajnijih faktora razvoja konkurentnosti
same destinacije i ono se zasniva na dogovoru glavnih uesnika turistike privrede te
destinacije, od lokalnih vlasti, turistikih preduzea, organizacija i drugih do svih
zainteresovanih javnosti, o tome ta e se i kome ponuditi. Kljunu ulogu u
objedinjavanju interesa ovih uesnika, u veini razvijenih turistikih destinacija, imaju
takozvane destinacijske menadment kompanije (DMK), ije je formiranje bilo
predvieno predlogom Zakona o turizmu Srbije, koji nije usvojen.
Pojam upravljanje destinacijom ili destinacijski menadment se prvobitno razvio na
podruju industrije dogaaja i susreta, odnosno kongresnog turizma, u vidu kongresnih
biroa (Convention and Visitors Bureaus, CVB).


Slika 2: Integrisani turistiki destinacijski menadment

























Tur i st i ka
dest i naci ja


UPRAVLJANJE
DESTINACIJOM
Turistiki
strunjaci
Lokalno
stanovnitvo
Turisti
Javni uticaj
(organi
vlasti)

Organizatori
putovanja
i drugi posrednici
BUKA
KVALITET
VAZDUHA
PRIRODNO
OKRUENJE
KVALITET I
UREENOST
PROSTORA
KULTURNA
BATINA
13
Upravljanje destinacijom predstavlja usklaenu saradnju svih turistikih i
zainteresovanih inilaca u okruenju, koja obuhvata sve faze turistikog razvojnog
ciklusa:
- uravnoteenu investicionu politiku,
- zatitu okoline i kulturnog blaga (odrivi razvoj),
- produktivno upravljanje,
- upravljanje ljudskim resursima i obrazovanje,
- ispitivanje trita,
- promociju i podrka plasmanu (marketing),
- upravljanje i kontrolu kvaliteta (Total Quality Management)
- odgovornost za to organizovanije odvijanje prijema turista, kao i
- sadraj poseta i odmora na odreenoj destinaciji.
Tri su osnovne funkcije upravljanja destinacijom:
- funkcija planiranja,
- funkcija organizovanja i
- funkcija kontrole.
Integralno planiranje se svodi na strateko i operativno planiranje. Strateko planiranje
odreuje ciljeve i smernice za sve operativne aktivnosti u okviru turistike destinacije,
sadri viziju, misiju, ciljeve i strategiju razvoja destinacije. Operativno planiranje
predstavlja analitiki koncept stratekih planova sa detaljnom razradom politike, vrsta
programa, nosioca i pretpostavki za realizaciju stratekih planova razvoja turistike
destinacije.
Zadatak menadmenta destinacije je kontinuirano uvoenje inovacija u oblikovanje
turistikog proizvoda prema interesima i eljama turista, kao i prema mogunostima
destinacije.

1.3.1. Modeli upravljanja turistikom destinacijom

Modeli upravljanja turistikom destinacijom koji su prisutni na tlu Evropske Unije:
1. javni sektor (jedinice lokalne i regionalne uprave i samouprave ili neprofitna
udruenja, fondovi, razvojne slube),
2. menadment privatnog sektora (udrueni privatni sektor uz podrku organa vlasti),
3. turistike organizacije, zajednice, agencije, kompanije,
4. PPP (Private Public Partnership) tj. javno-privatno partnerstvo
1
, kao
organizaciona forma koja objedinjuje interese nosioca turistike ponude, turistikih
strunjaka, lokalne vlasti i stanovnitva (na profitnoj ili neprofitnoj osnovi).
Najuspeniji model obuhvata zajedniko uee javnog i privatnog sektora
kombinovano sa uticajem lokalnih organa vlasti i lokalne turistike privrede. J avni i
privatni uesnici imaju razliite uloge, nadlenosti i koristi od korienja destinacije.
Svaki proizvod destinacije kombinuje proizvedenu robu i usluge sa lokalnim prirodnim i
kulturnim resursima koji predstavljaju razlog zbog koga turisti biraju datu destinaciju
umesto konkurentne.

1
Partnerstvo se definie kao poslovna veza u kojoj partneri dele rizike, priznanja i odgovornosti, kako
za uspeh tako i za neizvrene inicijative. Svaki partner u partnerstvo unosi imovinu i sposobnosti.
14
Prema istraivanjima Svetske turistike organizacije saradnja javnog i privatnog
sektora bazirana je na etiri kljune oblasti:
- poboljanju privlanosti destinacije,
- unapreenju marketinga destinacije,
- porastu produktivnosti i
- poboljanju upravljanja turistikim sistemom (Popesku, 2008).
Kljuni inioci upravljanja turistikim destinacijama su:
- nacionalna turistika organizacija,
- regionalna turistika organizacija i
- lokalna turistika organizacija.
Veina nacionalnih turistikih organizacija ima javni pravni status, retko javno-privatni
status (Francuska, Tajland...), a sasvim retko je to potpuno privatna organizacija
(Holandija). Zadaci turistikih organizacija su pre svega poslovi inicijalnog karaktera i
poslovi receptivnog karaktera - kvalitetno pruanje usluga i obezbeenje optimalnih
uslova za boravak turista.
U naoj zemlji nacionalna turistika organizacija, Turistika organizacija Srbije ima
javni pravni status i zaduena je za upravljanje destinacijom. Ona obavlja poslove:
- unapreenja i promocije turizma,
- koordiniranja aktivnosti turistikih organizacija i drugih subjekata u turizmu,
- istraivanja turistikih trita,
- obezbeenja propagadno informativnog materijala,
- formiranja i razvijanja turistiko informativnog sistema,
- osnivanja i organizovanja turistikih predstavnitva u inostranstvu i informativnih
centara,
- saradnje sa nacionalnim turistikim organizacijama drugih zemalja,
- utvrivanje programa postavljanja turistike signalizacije,
- utvrivanje programa i naina polaganja strunog ispita za turistikog animatora.
Pored nacionalne razlikujemo i turistiku organizaciju regije, to je u naoj zemlji na
primer, Turistika organizacija Vojvodine osnovana 2002. godine koja donosi godinje
planove i programe promotivnih aktivnosti, koordinira aktivnosti turistikih subjekata,
prikuplja sve vrste informacija radi obavetavanja javnosti i obezbeuje informativno
propagandni materijal. Turistike organizacije jedinica lokalne samouprave su turistike
organizacije gradova i optina koje obavljaju poslove:
- unapreenja i promocije turizma,
- podsticanja programa izgradnje turistike infrastrukture,
- koordiniranja aktivnosti i saradnje izmeu privrednih i drugih subjekata,
- donoenja godinjeg programa i plana promotivnih aktivnosti,
- obezbeivanja informativno propagandnog materijala,
- prikupljanja i objavljivanja informacija,
- organizovanja manifestacija,
- formiranja turistiko informativnih centara i drugo.
Turistika destinacija mora upravljati svojim razvojem i to tako da ukupno ostvareni
rezultat bude vii od zbira individualnih rezultata koje mogu ostvariti pojedini poslovni
subjekti (hoteli, restorani, agencije). U turistikim organizacijama u naoj zemlji
primeene su odreene slabosti u funkcionisanju koje se odnose na lou tehniku
15
osposobljenost, slabu koordinaciju turistikih subjekata, needukovane kadrove, broure i
suvenire i veliku zavisnost od politikih subjekata. Mogua reenja mogu biti edukacija
kadrova, uniformisanje broura i suvenira, kao i formiranje jedinstvene baze podataka i
online booking.
Upravljanje destinacijom podrazumeva stvaranje integralnog informacionog sistema
sa podacima i injenicama prikupljenim iz javnih odnosno svima dostupnih izvora. U
obzir dolazi sledea osnovna tipologija podataka :
- tipovi i struktura primarnih (smetajnih) kapaciteta hoteli, kampovi, privatni
smetaj, seoska domainstva, marine
- tipovi i struktura sekundarnih kapaciteta kongresne dvorane, sportski sadraji,
trgovaki i samostalni ugostiteljski objekti, wellness & spa centri
- popunjenost smetajnih kapaciteta tokom godine
- profitabilnost po pojedinim tipovima jedinica primarnih i sekundarnih kapaciteta
- registar materijalnih i nematerijalnih atrakcija (kulturna batina poput hramova,
crkvi, posebnih zdanja, prirodnih lepota, obiaja, folklora, nonji)
- registar pria, legendi i mitova
- analiza trendova i mega-trendova
- periodine omnibus i ad hoc ankete i analize : PEST (politiki, ekonomski, drutveni
i tehniki faktori), SCEPTICAL (drutveni, kulturni, ekonomski, fiziki, tehniki,
meunarodni, komunikacijski i infrastrukturni, administrativni i institucionalni, pravni
i politiki faktori), SWOT (snage, slabosti, prilike i pretnje).
Uspean razvoj turistike destinacije pretpostavlja postojanje odreenog turistikog
proizvoda koji se moe plasirati na adekvatno turistiko trite. Turistiki proizvod i
njegovo oblikovanje zavisi od vrste turistike destinacije. S druge strane, savremeni
razvoj turizma namee stalnu potrebu za menjanjem, osmiljavanjem i stvaranjem novih
atraktivnosti pri formiranju turistikog proizvoda.
Nakon poveanog broja turista u odreenoj destinaciji, javlja se potreba za stvaranjem
veeg broja novih turistikih usluga, kao i ukljuivanje nove radne snage. Tu se pojavljuje
novi turistiki proizvod i njegov ivotni ciklus startuje.

1.3.2. ivotni ciklus destinacije

Turistika destinacija prolazi kroz ciklus evolucije, slian ivotnom ciklusu svakog
drugog proizvoda koji prolazi kroz faze plasmana, razvoja, zrelosti i propadanja. ivotni
ciklus turistike destinacije obuhvata sledee faze: istraivanje, angaovanje, razvoj,
konslidacija, stagnacija, propadanje i podmlaivanje.
U fazi istraivanja destinacija biva otkrivena, jer poseduje motive visokih upotrebnih
vrednosti, iju osnovu predstavlja atraktivna i ouvana ivotna sredina, sa prirodnim i
kulturnim dobrima. Broj posetilaca u destinaciji je usled siromane ponude, neadekvatne
infrastrukture i nedostatka potrebnih kapaciteta jo uvek mali.
Angaovanjem zapoinju inicijative da se obezbedi adekvatna ponuda za posetioce,
uz iniciranje promotivnih aktivnosti. Formiraju se emitivna podruja, ciljni segmenti
tranje, a turistiki promet dobija sezonske karakteristike. U razvojnoj fazi poseenost i
popularnost destinacije rastu, pa u punoj sezoni posetilaca ima vie nego domicilnog
stanovitva. U ovoj fazi je potrebno planski usmeravati razvoj turistike destinacije. Faza
16
konsolidacije podrazumeva smanjenje rasta prometa, to znai da se broj posetilaca jo
uvek poveava, ali manjim tempom nego ranije. Stagnacija pokazuje da je ostvaren
maksimalan stepen razvoja, da trite postaje zasieno destinacijom i da ona vie nije
privlana kao to je bila u ranijem periodu, jer su se na tritu pojavile atraktivnije
destinacije. Propadanje je faza u kojoj poseenost i prihodi destinacije drastino opadaju,
to je najveim delom posledica preteranog iscrpljivanja kljunih motiva koji predstavljaju
osnovu turistikog privreivanja. Podmlaivanje ukljuuje mere i aktivnosti usmerene na
obogaivanje ponude novim sadrajima, animiranje novih trita, organizovanje novih
distributivnih kanala i sl. Postavljanje turizma na nove osnove podrazumeva angaovanje
svih podsistema unutar sistema turistike destinacije, sa ciljem uspostavljanja novog
razvojnog ciklusa destinacije.

Slika 3: ivotni ciklus turistike destinacije

Broj posetil aca
Podmlaivanje

Stagnacija
Propadanje
Konsolidacija


Razvoj

Angaovanje

Istraivanje


Vreme

Izvor: J ovii, 2002.















17
II DEFINISANJE DOGAAJA I ANALIZA NJIHOVOG ZNAAJA

2.1. Pojam dogaaja

Dogaaj predstavlja specifino osmiljenu ponudu ogranienog trajanja u ijoj osnovi
se nalazi odgovarajua ideja koja se ispoljava zajednikim angaovanjem izvrilaca i
materijalnih sredstava. Dogaaj je definisan i kao kontinuirana aktivnost koja se dogaa
jednom godinje, a koja promovie turizam odreene destinacije putem autonomne
privlane snage samog dogaaja te potie goste na direktno uestvovanje i ukljuenost.
Da bi postali deo turistike ponude neke destinacije, dogaaji po pravilu moraju da
privlae uesnike i/ili posmatrae koji nisu deo lokalne zajednice (Strategija razvoja
turizma Srbije, 2005).
Dogaaji ine jednu od najuzbudljivijih i najbre rastuih oblika fenomena koji su
zasnovani na dokolici, biznisu i trgovini. Njihova posebna privlanost potie delimino iz
ogranienog trajanja i prirodne jedinstvenosti, koja ih ini razliitim od stalnih institucija i
izgraenih atrakcija (Getz, 1997).
Dogaaji su sastavljeni od velikog broja usluga razliitih karakteristika koji
predstavljaju doivljaje. Tako se dogaaj moe posmatrati kao skup pojedinanih
doivljaja, koji pomou sinergijskog efekta, pruaju vii nivo ukupnog doivljaja dogaaja.
U domaoj literaturi pojmovi dogaaj, festival i manifestacija (re manifestacija potie
od latinske rei manifestacion koja oznaava javno ispoljavanje, pokazivanje, objavu,
objavljivanje odnosno javno izraavanje) predstavljaju isti pojam koji se definie kao
javno izvoenje u vidu izlobe, priredbe ili vie priredbi raznih kategorija ljudskog
dostignua, a koje se izdvajaju po svojoj specifinosti, ostvarujui turistike efekte i
ciljeve (Bjeljac, 2006).
U stranoj literaturi i turistikoj praksi ovaj vid turizma se oznaava kao event tourism,
kao i cultural festivals, dok se u naoj zemlji definie kao turizam dogaaja ili
manifestacioni turizam, ije je osnovno obeleje njihova turistika funkcija. Turizam
dogaaja je vrsta tematskog turizma, koji zavisno od sadraja moe biti veoma
heterogen (kulturni, sportski, privredni, ekoloki i slino).
Turizam dogaaja je u svetu svojim znaajem prevaziao turizam kao privrednu
delatnost i od poetka 80-tih godina 20. veka se pominje kao posebna industrija (event
industry industrija dogaaja). O znaaju industrije dogaaja govori podatak koji je
2005. godine iznela IFEA
2
(International festival and events association - Meunarodna
asocijacija festivala i dogaaja), a to je da se godinje u svetu odri oko jedan milion
razliitih turistikih manifestacija, sa godinjim prihodom od preko 25 milijardi dolara i
priblino 405 miliona posetilaca.
O znaaju manifestacija govori i podatak da UNESCO kao deo kulturnog naslea
izdvaja manifestacione vrednosti (priredbe i festivali, sajmovi iz oblasti kulture, sportske

2
www.ifea.com IFEA je najvea svetska mrea dogaaja i festivala i ima predstavnitva u 40 zemalja
na 5 kontinenata. Povezuje kulturne festivale, organizatore dogaaja, zakonodavstvo, destinacije,
savetnike, dobavljae i istraivake agencije i univerzitete, u cilju razmene ideja i praksi, razvoja
znanja i profesionalnih vetina, promovisanja mree i partnerstva izmeu lanova i stejkholdera u
turistikoj industriji.

18
manifestacije vezane za tradicionalne sportove) i folklorno naslee (zgrade i prostori,
predmeti narodnog graditeljstva, nonje, stari zanati, naivno slikarstvo, usmena tradicija,
kulinarska tradicija).
Prema UNESCO-voj Konvenciji o zatiti neopipljive (nematerijalne) kulturne batine iz
2003. godine, neopipljiva batina ili iva batina (naslee) je izuzetno znaajna za
kulturnu raznovrsnost i odravanje garancije kontinuirane kreativnosti, a mnogi elementi
su u opasnosti, pre svega zbog efekata globalizacije, uniformizacije i nedostatka
razumevanja.

Slika 4: Nematerijalna kulturna batina



















Izvor: Ministarstvo kulture Republike Srbije

2.2. Klasifikacija dogaaja

Postoje razliiti kriterijumi klasifikacije manifestacija. Osnovne podele su na osnovu
veliine, vrste i sadrine. Sve manifestacije koje su od znaaja za turizam mogu se
podeliti prema sledeim kriterijumima:
1) poreklu izvoenja
2) trajnosti u mestu odravanja
3) rangu odravanja
4) masovnosti i uloenim finansijskim sredstvima
5) motivima posetilaca i
6) sadraju programa (Bjeljac, 2006).

1. Prema poreklu izvoenja manifestacije se dele na:
- manifestacije sa tradicijom odravanja,
Nematerijala kulturna batina odnosi se na:

Prakse
Izrazi
Prikazi
usmenoj tradiciji i izrazima
tradicionalnoj muzici i plesu
drutvenim obiajima, ritualima i sveanostima
znanju i obiajima koji se odnose na prirodu
koje/koji se vide u
predmetima i prostorom koje/koji se povezuju sa vetinama i znanjem
koje/koji
zajednice i grupe prepoznaju kao deo svoje kulturne batine
se prenose sa kolena na koleno
se neprestano praktikuju
zajednicama i grupama daju oseaj identiteta i kontinuiteta
potuju meunarodne norme za ljudska prava
19
- manifestacije koje se organizuju u cilju prezentacije razliitih vrsta ovekovih
dostignua,
- manifestacije koje su organizovane radi predstavljanja teritorije sa atraktivnim
turistikim vrednostima.
Manifestacije sa tradicijom odravanja mogu se podeliti na dogaaje sa
predstavljanjem gde se pravi razlika izmeu uesnika i posetilaca i dogaaje sa
uestvovanjem gde su uesnici istovremeno i publika. U najstarije oblike dogaaja
ubrajaju se rituali, manifestacije religioznog karaktera i sportsko rekreativni programi.
Sve znaajniju ulogu u manifestacionom turizmu imaju dogaaji sa uestvovanjem.
Dok je u prolim decenijama preovladavao tzv. sight-seeing i life-seeing, u savremenom
turizmu (ne samo manifestacionom) preovladava tzv. life-practicing (praktikovanje
ivota), odnosno turistima se predlae da se ukljue, da uestvuju u dogaaju
(Todorovi, 1990).
Ovakvih primera ima sve vie i meu manifestacijama koje se organizuju u naoj
zemlji. Neke od njih su likovne kolonije, ribarske veeri ili na primer Susreti beraa i
otkupljivaa lekovitog bilja i umskih plodova Sveti Jovan biljober.
U cilju predstavljanja raznih vrsta ovekovih dostignua organizuju se manifestacije
koje promoviu sportska, umetnika, nauna, privredna i tehnika dostignua. Atraktivne
prirodne i antropogene turistike vrednosti promoviu se kroz razliite programe
turistiko-zabavnog, turistiko-privrednog, istorijskog, etnografskog ili umetnikog
karaktera.

2.Prema permanentnosti u mestu odravanja razlikuju se:
- manifestacije koje se odravaju stalno ili povremeno u jednom mestu,
- manifestacije koje se odravaju svaki put u drugom mestu i
- manifestacije koje se istovremeno odravaju u nekoliko mesta ili obuhvataju itav
region.
Manifestacije koje se povremeno ili stalno odravaju u jednom mestu ine sastavni
element turistike ponude mesta.
Manifestacije koje se svaku put organizuju u drugom mestu su atraktivne
manifestacije najee kontinentalnih i svetskih razmera, kao na primer: Olimpijske igre,
velike svetske izlobe, Eurovizija, kongresi i sl.
Meu manifestacijama koje se svake godine organizuju u drugom mestu, u Srbiji se
izdvaja Sabor narodnog stvaralatva Zlatne ruke Srbije. Turistika organizacija Srbije
svake godine meu prijavljenim optinama i gradovima bira grad koji e biti domain i
koji e pod okriljem svoje Turistike organizacije predstaviti osobenosti svoga kraja.
Globalizacija je uslovila i pojavu manifestacija koje se organizuju istovremeno u
nekoliko gradova ili drava. To su pre svega kulturne manifestacije poput Noi muzeja ili
Dana evropske batine.

3.Prema rangu odravanja manifestacije se dele na:
- lokalne,
- regionalne,
- republike,
- nacionalne i
- internacionalne.
20
Kao kriterijumi za odreivanje ranga izdvajaju se: geografsko poreklo i broj posetilaca,
znaaj, veliina sredstava koja se odvajaju za rang organizovanja, efekti koji proistiu iz
manifestacija, geografsko poreklo uesnika i sadraj programa manifestacije. Vanu
ulogu u rangiranju imaju i turistika promocija i propaganda. to je izraenija, postoje
vee indicije ka promeni ranga (od regionalnog u nacionalni ili internacionalni).
4. Prema masovnosti i uloenim finansijskim sredstvima
Loije osmiljene i manje reprezentativne manifestacije mogu biti privlane samo za
posetioce koji se u trenutku odravanja ve nalaze u mestu odravanja. One mogu da
utiu na produetak turistikog boravka. Turistike manifestacije, nacionalnog ili
meunarodnog obeleja utiu na povean obim turistikog prometa.
5. Prema motivima posetilaca
Motivi izvedeni iz raznih ljudskih potreba, predstavljaju osnovnu pokretaku inicijativu
za potencijalnog posetioca odreene destinacije. U istraivanju motivacije prepoznata je
vana uloga uzbuenja, novine, zabave i druenja u stvaranju odluke da se prisustvuje
manifestaciji.
6. Prema sadraju programa
3

- kulturne sveanosti (festivali, karnevali, religiozni dogaaji, parade)
- umetnost/zabava (muziki koncerti, predstave, izlobe, ceremonije, dodele
nagrada)
- ekonomija/trgovina (izlobe, sajmovi, berze, izlaganja, sastanci, konferencije)
- sportska takmienja (profesionalna, amaterska)
- obrazovanje i nauka(seminari, kongresi, radionice)
- rekreacija (igre i sportovi za zabavu, razonoda)
- politika i drava (inauguracije, mitinzi, VIP posete, sednice, skupovi)
- privatni dogaaji (godinjice, porodina okupljanja, zabave)
U stranoj literaturi se susreu i drugaije podele, po kojima dogaaji mogu biti:
- Obini (neplanirani)
- Posebni (planirani)
(a) mali
(b) veliki - privlae mnotvo gledalaca, uivaju veliki ugled i presti, privlae veliku
panju medija, imaju tradiciju, obuhvataju propratne dogaaje, skupi su za
organizovanje, mogu da ostave naslee. Dele se na: specifine (ne odravaju se esto,
imaju meunarodni karakter, odravaju se uvek na istom mestu) i mega (privremeni su,
imaju meunarodni karakter, ne odravaju se uvek na istom mestu) (Masterman, 2008).
Postoje podele i na specijalne dogaaje koji se dalje dele na mega, hallmark i glavne
dogaaje (Getz, 1997). Specijalni dogaaj se dogaa jednom ili u retkim sluajevima,
izvan normalnog programa ili aktivnosti organizacija koje sponzoriu ili organizuju
dogaaj. Za potroaa ili posetioca, specijalni dogaaj je mogunost za dokolicu,
socijalni ili kulturni dogaaj van normalnih izbora ili iznad svakodnevnog dogaaja. Mega
dogaaji su oni dogaaji koji su tako veliki da utiu na cele ekonomije i odjekuju u
globalnim medijima. Mega dogaaji, prema veliini i znaaju, predstavljaju one dogaaje

3
Ova podela je izdvojena i u Prvom faznom izvetaju Strategije razvoja turizma Republike Srbije,
2005.
21
koji proizvode vrlo velike nivoe turizma, medijske panje, prestia ili ekonomski uticaj na
domau zajednicu ili destinaciju. Oni ukljuuju Olimpijske igre, FIFA World Cup i svetske
izlobe. Njihova veliina treba da premauje milion posetilaca, kapitalni trokovi treba da
budu najmanje 500 miliona dolara, njihova reputacija treba da je takva da se taj dogaaj
mora videti. Hallmark dogaaj je onaj koji ima oznaku destinacije, objekta ili organizacije,
odnosno onaj koji se poistoveuje sa duom i etosom mesta, grada i regiona, na primer
Vimbldonski teniski turnir, Filmski festival u Kanu, Edinburki festival i dr. Glavni dogaaji
po svom obimu i medijskom interesu su sposobni da privuku znaajan broj posetilaca,
veu medijsku pokrivenost i stvore znaajnu ekonomsku korist, na primer trke Formule 1.

2.3. Dogaaji u ukupnoj turistikoj ponudi

Manifestacioni turizam ima znaajan udeo u ukupnoj turistikoj ponudi. Studije
pokazuju da je ak 57% putovanja iz zadovoljstva vezano za neki dogaaj.
Turizam je jedna od najdinaminijih industrija koja mora da se prilagoava novim
trinim uslovima i zahtevima svojih korisnika. Zahtevi turista postaju sve sloeniji i
raznovrsniji. To inicira kreatore turistikih aranmana da svoju ponudu prilagode
potrebama klijenata sa drugaijim doivljajima svog slobodnog vremena. Traganje za
novim iskustvima postaje dominantan potroaki trend, pa se u turistikoj industriji
pojavljuje pojam experience economy, kao orijentacija ka iskustvu. Znaajan je uticaj
dogaaja na turistiku destinaciju kroz poboljanje imida (irenje pozitivnih vibracija o
zemlji), pozitivne ekonomske uticaje (poveanje potronje turista i stvaranje novih radnih
mesta), poveanu posetu regionu, izgradnju novih sadraja kao i unapreenje lokalne
infrastrukture, poveanje nivoa lokalnih interesa i uestvovanja u aktivnostima vezanim
za dogaaj, pojaavanje tradicionalnih regionalnih vrednosti i obiaja, redukcija
sezonskih fluktuacija i produenje turistike sezone, kao i kroz promociju ostalih atrakcija
(Morgan, Prichard, Pride, 2004).
Neki od razloga za drastino uveanje popularnosti dogaaja vezuje se za
demografske i psihografske promene koje su se desile: poveanje raspoloivog dohotka,
sve ei krai odmori, poveanje interesovanja za iskustvena putovanja ili poveanje
interesovanja za kulturu.
Istraivanja pokazuju da turisti vezani za dogaaje ine najiru populaciju, pri emu im
poseta konkretnom dogaaju predstavlja ili kratki odmor ili trei odmor u godini. Starosna
struktura turista je od 18 do 55 godina, pri emu individualci imaju od 18 do 25 godina,
grupe od 25 do 35, a parovi od 45 do 55 godina. Glavni motiv dolaska je specifian
dogaaj, na kojem uestvuju ve nekoliko godina. Dodatno ih motiviu atrakcije, oping,
gastronomija i noni ivot. Trae dobar odnos vrednosti za novac prilikom odabira
smetaja i prevoza. Najee ostaju izmeu tri i pet dana. Glavni izvor informacija je
Internet (Strategija razvoja turizma Srbije, 2005).
Sve razvijene turistike destinacije intenzivno rade na kreiranju celogodinjeg
kalendara razliitih dogaaja kako bi svoju ponudu uinile to atraktivnijom u svim
mesecima u godini. Razvoj manifestacionog turizma u svetu danas zavisi od brojnih
faktora, onih koji utiu na svet i drutvo u celini kao i onih koji su uslovljeni geografskim
poloajem i promenama u industriji dogaaja. U jesenjem broju asopisa IFEA, Magazin
ie izdvojeni su najznaajniji faktori koji utiu na industriju dogaaja.
22
Najznaajniji faktor je svakako globalizacija koja utie na sve sfere ivota. U
marketinkom smislu delovati globalno znai posedovati svetski priznat i prepoznatljiv
brend. U prolosti su se gradovi poput Edinburga, Rija ili Minhena pozicionirali na
turistikom tritu zahvaljujui svojim svetski poznatim festivalima. Sada je sve uestaliji i
obrnut sluaj: gradovi, poput na primer Dubaija, ele da stvore dogaaj ili festival kako bi
potvrdili svoj status svetski poznate destinacije. Kada jedna kultura predugo ostane pod
uticajem tuih ideja, stilova ili navika prolazi kroz kulturnu globalizaciju. Iz tog razloga sve
su ei primeri u praksi, dogaaja koji su stvoreni da se dopadnu svima, bazirani na
neemu to nije deo kulture domaina organizatora dogaaja promoviui neto novo
istovremeno zapostavljajui staro i tradicionalno. Iz tog razloga mnogo je toga to se
neopravdano naziva festivalom ili dogaajem. Istraivanja pokazuju da je ak 80% svih
festivala vrlo slino, odnosno da su to festivali koji kreiraju isto okruenje, a samo 20%
promovie neto novo i drugaije. Iz tog razloga sve ei pojam u stranoj literaturi je
overfestivalisation ili prefestivalizacija, odnosno gubitak kulturnog identiteta. Ukazana
je potreba za potovanjem inspiracije i inovativnosti u dogaajima, odnosno potreba za
drutvenim priznatim dogaajima koji prouzrokuju tzv. wow efekat, odnosno nove ideje
i vizije, kroz dodeljivanje nagrada.
Odraz globalizacije je, na primer, Singapur opera festival koji pokuava da se
pozicionira kao tradicionalna kineska opera, dok se u njoj koristi engleski jezik kako bi se
pribliila mlaoj populaciji posetilaca. Engleski je zvanini jezik vlade, poslovanja i
obrazovanja, pa mnogi Singapurci rastu bez znanja kineskog jezika.
Sa druge strane, u Arapskim emiratima samo 19% stanovnitva je starosedelako.
Zbog velikog procenta imigranata publika nije zainteresovana za bilo kakve dogaaje
povezane sa kulturom islama.
Istraivanja pokazuju da je publika koja poseuje manifestacije sve mlaa, pa je
potrebno razviti nove strategije kako bi im se organizatori pribliili. To je pre svega
postignuto korienjem novih tehnologija, Interneta i promocijom na Facebook-u,
MySpace-u, YouTube-u, putem sajtova i slanjem SMS poruka.
Globalni distribucioni sistemi su se, takoe, prilagodili zahtevima savremenog
turistikog trita. Jedan od vodeih distribucionih sistema u svetu, Amadeus, pored
prodaje avio karata i rezervacija hotela i rent-a-car, razvio je i novi proizvod pod nazivom
Amadeus Activities&Entertainment, koji je usmeren ka moguim aktivnostima putnika na
mestu odredita. Preko ove aplikacije agent dobija sistematizovanu kompletnu dodatnu
ponudu za hiljade aktivnosti na odreditu za vie od 400 destinacija u svetu. Ponuda je
veoma raznovrsna i obuhvata sve od transfera sa aerodroma, preko tura za razgledanje
grada i lokalnih turistikih izleta do sportskih dogaaja, pozorita, nonih izlazaka itd.
(Amadeus magazine, 2009).
Singapur je razvio strategiju sportskog marketinga kako bi privukao mlae generacije.
Sportski turizam sada privlai oko 45.000 ljudi godinje za uee u maratonima, kao i
100.000 posetilaca na jedinstvenu nonu trku Formule1. Sport se smatra novim vidom
kulturnog dijaloga u svetu dogaaja, jer predstavlja univerzalni jezik razumevanja i
jaanja prijateljstva sa drugim nacijama istovremeno uvrujui oseaj nacionalizma
baziran na uestvovanju.
23
Najuspeniji turistiki dogaaji su podrani od strane lokalne zajednice i vlade drave.
Drava najee pomae organizatorima dogaaja kroz promociju na sajmovima u zemlji
i inostranstvu i ulaganjima u infrastrukturu.
Hrvatska turistika zajednica je u 2009. godini finansijski podrala odreeni broj
razliitih turistikih, zabavnih, sportskih manifestacija i projekata kojima se evocira istorija
i tradicija, a koji doprinose obogaivanju turistike ponude Hrvatske i produetku
turistike sezone, odnosno koji su od znaaja za ukupni hrvatski turizam i njegovu
promociju. Kriterijumi za odobravanje sredstava za finansiranje projekata i manifestacija
bili su kvalitetna priprema i obrada, opravdanost (znaaj za razvoj turistikog proizvoda),
iskustvo organizatora u upravljanju projektom (tehniko znanje i ljudski resursi) i
odrivost, odnosno dugoroni uinci.
Savremeni turista je sve vie socijalno i ekoloki senzitivan, pa organizatori
manifestacija posebnu panju posveuju drutvenim kampanjama, koje promoviu zdrav
ivot i zdrave navike, kao i ouvanje ivotne sredine. Korienjem socijalnog marketinga
4

oekuje se da ciljna grupa uradi jednu od etiri stvari: (a) da usvoji novo ponaanje, (b)
da odbaci potencijalno ponaanje, (c) da modifikuje trenutno ponaanje ili (d) da potpuno
prekine sa starim ponaanjem.
Belgrade Beer Fest 2008. godine je za pet festivalskih dana posetilo preko 600.000
ljudi, od toga preko 15.000 inostranih gostiju. Beogradska kulturna mrea, organizator
festivala, svesna svoje odgovornosti prema drutvu, je organizovala kampanju pod
sloganom Biram da recikliram, ija je tema ekologija, odnosno ouvanje ivotne
sredine. Kampanja Don't drink and drive je u fokusu drutvenih poruka festivala od
njegovog osnivanja. Apeluje se na posetioce festivala da umereno konzumiraju alkohol i
da ne dolaze na festival sopstvenim prevozom, a posebno da ne voze pod dejstvom
alkohola. British American Tobacco i Belgrade Beer Fest realizuju kampanju Za festival
bez opuaka. Cilj ove kampanje je da se to vie ljudi informie o tetnosti
neadekvatnog odlaganja opuaka i preduzimanje konkretnih koraka u reavanju ovog
ekolokog i estetskog problema na ulicama Srbije (Oficijelni vodi Belgrade Beer Fest,
2009).
Na industriju dogaaja veliki uticaj imaju ratovi i epidemije. Primer je pojava novog
meksikog gripa - zbog preporuke vlada odreenih zemalja da se smanje javna
okupljanja, veliki broj dogaaja irom sveta je otkazan.
Uz preporuku vlade, 85 festivala u Junoj Koreji odnosno 20% od 470 festivala koji se
odravaju od avgusta do oktobra otkazani su zbog virusa H1N1. Sa gledita
ekonomskog uticaja to je gubitak od oko 55 miliona dolara.

2.4. Uticaj dogaaja

Turizam dogaaja ima znaajan uticaj na sve sfere ivota, pa se efekti koje
prouzrokuje mogu grubo podeliti na ekonomske, socio-kulturne, ekoloke, psiholoke i
drutveno-politike efekte.

4
Socijalni marketing se moe definisati kao upotreba marketinkih principa i tehnika sa namerom da
ciljna grupa dobrovoljno prihvati, odbaci ili modifikuje odreeno ponaanje u korist pojedinca, grupe ili
drutva u celini (Kotler, Roberto, Li, 2008).
24
Ekonomski efekti imaju pozitivnu i negativnu stranu. Direktni pozitivni ekonomski efekti
u turizmu ogledaju se kroz veliinu prihoda koji nastaju iz turistike ponude kao rezultat
obima poseenosti, potronje, poveanja cena i slino. Ostvaruju se kroz poveanu
zaposlenost i povean priliv kapitala preko investicija u turizmu. Indirektni ekonomski
efekti mogu se posmatrati kroz efekte proistekle od publiciteta postignutog dogaajem za
mesto ili region kao turistiku destinaciju u celini ili za odreene subjekte koji su nosioci
turistike ponude. Blagovremena ulaganja u propagandu dogaaja putem medija,
plakata, biltena i slino, doprinosi veoj popularizaciji kako samog dogaaja tako i mesta
odravanja i preporuka su za odravanje narednog.
Socio-kulturni aspekti manifestacionog turizma ogledaju se pre svega kroz uticaj na
ivot domicilnog stanovnitva (porodini ivot, navike i tradicije koje su podlone
promenama, pre, tokom i posle odravanja manifestacije) i promene tradicije ili verskih
naela. Prilikom odravanja manifestacije dolaze posetioci iz razliitih sociokulturnih
sredina sa razliitim moralnim, kulturnim, verskim i politikim uverenjima to je tipino za
turizam uopte. U tim kontaktima dolazi do saznanja, meanja, a ponekad i usvajanja
vrednosti drugih kultura. Mogua je i pojava negativnih efekata manifestacionog turizma
poput komercijalizacije kulture, religije i umetnosti, promene tradicionalnog morala i
sistema socijalnih vrednosti, poveanje kriminaliteta i slino.

Tabela 2: Vrste uticaja velikih dogaaja
Uticaj Pozitivan Negativan
Ekonomski
- poveana potronja
- rast zaposlenosti
- rast cena za vreme
odravanja dogaaja
- spekulacije nekretninama
Turistiko-
komercijalni
- rast znaaja regiona
kao turistike
destinacije
- poveanje investicija
- tete u ivotnoj sredini
- zaguenja i prekomerna
koncentracija turista i
aktivnosti
Sociokulturni
- poveanje interesa i
angaovanja lokalnog
stanovnitva u
turistikim
aktivnostima
- jaanje regionalnih
vrednosti i tradicije
- komercijalizacija
aktivnosti
- modifikacija aktivnosti i
dogaaja za turistike
potrebe
Psiholoki
- priznanje vrednosti
podruja
- jaanje ponosa i
integriteta lokalne
zajednice
- uznemiravanje i
nerazumevanje turista i
stanovnitva
Politiki
- propagiranje politikih
vrednosti
- ekonomska eksploatacija
lokalnog stanovnitva
zarad politikih ambicija
Izvor: Ritchie, Crouch, 2003.



25
J edan od uticaja odravanja manifestacija je i ekoloki. Osnovni pozitivni uticaji sa
ekolokog aspekta su: edukativni uticaji i praktina ostvarenja, renoviranje objekata
antropogenog naslea i ureenje prirodnih prostora, dok se kao negativni javljaju velike
guve ime se ugroava ivotna sredina (Bjeljac, 2006).
Psiholoki aspekt uticaja dogaaja moe se posmatrati kroz uticaj na domicilno
stanovnitvo i kroz uticaj na prostor odravanja. Pozitivni psiholoki efekti se ogledaju
kroz pozitivno doivljavanje prostora od strane razliitih turistikih grupa, kroz porast
entuzijazma i duha zajednitva, kao i kroz poveanu drutvenu svest. Moe doi i do
pojave nerazumevanja domicilnog stanovnitva i turista, do defanzivnog dranja i
nezainteresovanosti domicilnog stanovnitva.
Organizacija dogaaja zavisi i od ukupnih drutveno-politikih odnosa. Drutveno-
politiki aspekti se pre svega ispoljavaju prilikom organizovanja dogaaja meunarodnog
ranga, a odnose se na propagiranje drutveno-politikih vrednosti, jaanje politikih i
ekonomskih veza sa dravama iz kojih dolaze posetioci i uesnici, jaanje nacionalne
sloge, pozitivni stavovi prema drugim ideologijama, nacijama, rasama i religijama.
Naalost, nekada se dogaaji koriste od strane vladajueg politikog sistema za
sopstvene politike potrebe, ispoljavaju se nacionalizam, ovinizam i rasizam i izraavaju
se negativni stavovi prema drugim ideologijama i drutveno-politikim sistemima.

2.5. Organizovanje dogaaja

Planiranje i organizovanje uspenog dogaaja podrazumeva mnogo rada i priprema.
Najvaniji korak u planiranju dogaaja jeste postavljanje ciljeva, misije i zadataka
projekta. Na sajtu www.eventeducation.com dati su saveti za planiranje dogaaja u vidu
5W's (Why, What, When, Where, Who Zato, ta, Kada, Gde, Ko) i 1H (How - Kako)
principa za kreiranje plana dogaaja.
Zato? Potrebno je utvrditi zato dogaaj treba odrati, ta treba da se postigne,
kome e i kako koristiti, postoje li koristi za politiku, drutvo, kulturu, ivotnu sredinu i/ili
ekonomiju i u kom vremenskom okviru. Organizovanje dogaaja bez objektivnih razloga
smatra se gubljenjem vremena. Prilikom planiranja dogaaja potrebno je definisati i
specifine rezultate koji se oekuju nakon odravanja, to je znaajno pri evaluaciji
odnosno proceni uspeha datog dogaaja, a to je mogue jedino ako su planovi u skladu
sa ciljevima kratkoronim i dugoronim.












26
Tabela 3: Motivi za organizovanje manifestacija
Ekonomski Propaganda
mesta
Socio-kulturni Ekoloki Drutveno-
politiki
Poveanje
prihoda
- U turizmu
- U drugim
granama

Poveano
angaovanje
zaposlenih


Za turizam



Za
privlaenje
kapitala i
investicija
Postizanje jedinstva
u cilju to boljeg
organizovanja

Socio-kulturni
napredak regiona

Poveanje
interesovanja i
uee domicilnog
stanovnitva u
aktivnostima koje
sadri manifstacija

Jaanje regionalnih
tradicija i vrednosti

Izgradnja
objekata,
obnavljanje
infrastrukture

Zatita prirodne i
kulturne batine
Uvrivanje
pozicije regiona

Poveanje
politikog uticaja
pojedinca ili
grupe
Izvor: asopis Vodi kroz turistike manifestacije, broj 9/jul-decembar 2008.

ta? Pod ovim se podrazumeva kakav e dogaaj biti. Pre organizovanja dogaaja,
treba ispitati da li postoji trite odnosno publika koja je zainteresovana za odreeni
dogaaj. Ako postoji trite za dogaaj, treba uraditi marketing analizu, odnosno pronai
informacije o ciljnom tritu. Treba sakupiti to vie informacija o publici godite, pol,
kvalifikacije, profesija, primanja, brani status, ta publika voli i ne voli, navike, stil ivota i
slino. Posebno je potrebno znati obiaje, tradiciju, religiju kako se ne bi povredila prava
uesnika ili posetilaca kroz odravanje dogaaja. Treba saznati i elje i potrebe ciljnog
trita. Sve ove informacije e pomoi u izradi boljeg plana dogaaja. Neophodno je
analizirati i konkurenciju, naroito sline dogaaje ili dogaaje koji se odravaju u isto
vreme. Potrebno je pronai to vie informacija o njima, posebno je bitno saznati kako
promoviu i kako izvravaju dogaaj, zato su njihovi dogaaji poseeni. Potrebno je
posetiti svaki od konkurentskih dogaaja i sainiti izvetaj.
Znaajna je i SWOT analiza (analiza snaga, slabosti, ansi i pretnji) koju treba uraditi
pre razvoja plana dogaaja sa planom minimiziranja uticaja slabosti i pretnji.
Dogaaj mora da ima temu glavnu ideju ili koncept koji bi predstavljao vrstu osnovu
za ostale aktivnosti. Razvijanje odreene teme daje dogaaju jedinstven identitet.
Poeljno je da tema potie iz samog karaktera zajednice, legendi, prirodne lepote ili neke
druge zanimljivosti. Treba postojati i neto specifino to e privui publiku, na primer
najava specijalnog gosta koji e voditi deo programa, izloba najskupljeg auta na svetu i
slino.
Kada? Vaan element za planiranje dogaaja je odreivanje vremena, odnosno
datuma odravanja. Potrebno je izabrati datum koji se nee poklapati sa datumom
odravanja nekog drugog dogaaja i datum koji odgovara ciljnom tritu. Treba odluiti i
o trajanju manifestacije, da li da traje nekoliko sati, jedan dan ili nekoliko dana. Od
samog poetka bi trebalo odrediti rezervni datum ili neku alternativnu lokaciju u
zatvorenom prostoru u sluaju loeg vremena.
27
Gde? Potrebno je da prostor na kojem e se odvijati dogaaj odgovara veliini
ciljnog trita, odnosno broju koji se oekuje da e prisustvovati dogaaju, kako prostor
ne bi bio preoptereen ili kako se ne bi odavao utisak premale poseenosti. Ako je ciljno
trite nekog dogaaja visoko platena publika, treba obezbediti mesto i uslugu najvieg
kvaliteta
Ko? Dogaaje mogu organizovati brojne organizacije iz vie razloga. Veina tih
organizatora ima karakter usluno orijentisanih organizacija, stavljajui na prvo mesto
potroae, tretirajui ih kao aktivne uesnike, posetioce i potroae, zatim zaposlene koji
treba da poseduju sve neophodne kompetencije za izvrenje dogaaja. Razlikuju se tri
grupe organizacija: profitno orijentisane organizacije ili privatni sektor, vladine agencije
ili volonterske organizacije.
Potrebno je biti upoznat sa svima onima koji e pruiti podrku dogaaju, kao to su
organizatori, sponzori, klijenti, strateki partneri (lokalna i dravna vlast, nacionalni
savezi i meunarodne federacije, institucije od opteg znaaja). Sponzori finansiraju ceo
dogaaj ili neke delove, dok partneri pruaju usluge poput besplatnog medijskog
prostora, usluge promocije, logistike Vrlo je vano definisati uloge i odgovornosti da bi
se obezbedilo uspeno upravljanje i koordiniranje dogaajem.

Slika 5: Organizatori dogaaja i glavni ciljevi organizovanja dogaaja






















Izvor: Ljubojevi, Andrejevi, 2002.




Privatne, profitne
Kompanije koje organizuju dogaaje
za profit, za sebe i za druge
Korporacije kreiraju dogaaje zbog
marketing i prodajnih namera
Hoteli, letovalita i objekti koji koriste
dogaaje kao atrakcije i za kreiranje
imida


Neprofitne
Humanitarne organizacije,
treba da privuku prihode i
podrku
Drutva i neformalne
grupe, sa viestrukim
zajednikim koristima
Vladine agencije
Agencije za zabavu i socijalne
agencije, da podstaknu
sportsku, zdravstvenu ili
socijalnu integraciju
Umetnike i kulturne agencije,
da podstaknu potovanje i
participaciju
Agencije za ekonomski razvoj
i turistike agencije
28
Upravni odbor postavlja osnovna pravila, bira glavne saradnike i predsedavajue za
ostale odbore. Odbor je odgovoran za ukupno upravljanje dogaajem kroz izradu nacrta
statuta i vanih ugovora, pomae u prikupljanju sredstava i promovisanju same
manifestacije. lanovi Upravnog odbora treba da budu predstavnici zajednice i to bi
trebalo da budu najkompetentniji, najaktivniji i najiskusniji lanovi.
Predsednika festivala ili menadera dogaaja
5
bira Upravni odbor da nadgleda
upravljanje festivalom i rad razliitih odbora. Predsednik je takoe portparol koji
predstavlja i promovie festival u odnosima s javnou, zvanino otvara i zatvara
program, deli priznanja i slino. Poasni predsednik takoe moe biti izabran ako radi
promocije festivala postoji potreba za harizmatinim govornikom ili liderom. Na primer,
poasni predsednik moe biti gradonaelnik, neki drugi znaajan predstavnik ili poznata
javna linost, ako to odgovara potrebama ili ako je u skladu sa temom festivala.
Volonteri su znaajan segment odravanja festivala, pa treba voditi rauna da se
njihovi interesi slau s ciljevima festivala, da se oni istinski zanimaju za datu
manifestaciju, da su posveeni i da se trude da se poslovi obave, zatim, da imaju oseaj
za vremenske rokove i dovoljno vremena da obave zadatke koji su im dati. Takoe,
moe biti korisno angaovati uenike srednjih kola ili studente turizma, odnosa s
javnou, umetnosti ili novinarstva kojima je ovakvo praktino iskustvo potrebno.
U zavisnosti od vrste i veliine dogaaja, u njegovoj organizaciji moe uestvovati
mnogo vei broj strunjaka od prethodno navedenog.
Kako? To se pre svega odnosi na nain plasiranja i izvoenja samog dogaaja.
Veoma je znaajno odreivanje budeta za dogaaj - potrebno je istraiti ukupne
trokove organizovanja i odravanja dogaaja poput logistike, trokova marketinga, plata
radnika

2.6. ivotni ciklus dogaaja

Svaki proizvod, usluga i dogaaj imaju svoj ivotni ciklus, koji je slian biolokom
ciklusu i ima periode nastajanja, razvoja i odumiranja. ivotni ciklus ima etiri faze:
uvoenje, rast, zrelost i opadanje.
Faza uvoenja predstavlja period kada se neki proizvod, odnosno dogaaj uvodi na
trite. To je faza koja zahteva znaajna ulaganja u promociju dogaaj moe biti mali
po obimu, ali ima velike trokove. Vodi se borba na tritu za dobro pozicioniranje, za
trinu niu, za nove klijente. Uvoenje novog dogaaja na trite vrlo je sloen i
odgovoran zadatak, jer je to pre svega proces koji obuhvata aktivnosti od jednog pomalo
nasigurnog oseaja postojanja trine anse do konstatacije da je novi proizvod
zabeleio poetne trine usehe.
Faze uvoenja novog proizvoda dogaaja:
- istraivanje pronalaenje ideja za dogaaje koji odgovaraju ciljevima organizacije

5
Menadment dogaaja je multimilionerska industrija koja raste po procentu od 150% godinje sa dogaajima
koji se deavaju dnevno. Organizacija perfektno sinhronizovanog, isplaniranog i nezaboravnog dogaaja, zahteva
nadgledanje i usluge obuenog i iskusnog profesionalca. Uspeh menadera dogaaja zavisi od toga kako je
organizovao dogaaj. To je profesija koja zahteva mnogo rada, energije, fleksibilnosti i motivacije, dobre
komunikacijske vetine, dobre odnose sa javnou, oko za detalje, organizacione sposobnosti, kvalitete voe,
poznavanje diplomatije, strpljenje i mnogo kreativnosti. (www.eventeducation.com)
29
- odabiranje i selekcija iji je cilj da se utvrdi koje su ideje prikladne i da li zasluuju
detaljnu studiju
- poslovnu analizu (analizu izvodljivosti) proirenje ideja kroz trinu analizu u
konkretnu preporuku koja u sebi sadri sve bitne karakteristike i program za taj
dogaaj
- razvoj pretvaranje ideje u formu dogaaja koji se moe proizvoditi
- testiranje predstavlja niz marketinkih instrumenata koji su potrebni za proveru
prethodnih poslovnih ocena
- komercijalizacija trino lansiranje dogaaja i potpuno angaovanje sredstava
organizacije.
Faza rasta faza koja je prelomna za sudbinu dogaaja. U ovoj fazi se vidi da li je
stvorena marka na tritu. Poveavaju se prihodi, raste obim, trokovi padaju. Proizvod
ulazi u fazu rasta ili se povlai sa trita. U zavisnosti od vrste i anra dogaaja
vremensko trajanje ove faze moe biti veoma razliito. Primer, Oktoberfest u Minhenu,
festival piva koji traje od 1810. godine jo uvek pokazuje vitalnost i ostvaruje rast po svim
elementima.
Faza zrelosti jesen svakog dogaaja. To je faza u kojoj je ostvaren maksimalni nivo
obima prodaje, ali koji vremenom poinje da opada. Marketingom se pokuava produiti
ova faza, odnosno pokuava se repozicionirati marka dogaaja. Dogaaji esto u ovoj
fazi bivaju sve bolji i razvijaju se, ne gube na modernosti ve je sami diktiraju.
Faza opadanja u ovoj fazi opada obim prodaje i nivo dobiti. Trokovi rastu i dogaaj
vremenom odumire. Marketinki cilj u ovoj fazi je povlaenje sa trita.






















30
III KONCEPT INFORMACIONIH SISTEMA I NJIHOVA PRIMENA U TURIZMU

3.1. Definisanje informacionih sistema

Sistem moe se definie na razliite naine. Kada se taj termin koristi u poslovnim
operacijama, onda se pod sistemom najee podrazumeva skup elemenata ili delova
koji ine celinu. Oni su meusobno tako povezani da tee ostvarivanju nekog
zajednikog cilja. Informacioni sistem je ureeni i integrisani skup podataka, procesa,
interfejsa, mrea i tehnologija koja su u meusobnoj korelaciji u cilju podrke i
poboljanja svakodnevnih poslovnih operacija, a takoe i u cilju podrke menadmentu u
reavanju poslovnih problema i donoenja odluka.
Informacioni sistem se moe definisati kao integrisani skup komponeneti iji je cilj
sakupljanje, snimanje, uvanje, obrada i prenoenje informacija. Svaki sistem, pa samim
tim i informacioni sistem, sastoji se od najmanje tri komponente: ljudi, procedura i
podataka. Informacioni sistem se, zbog svoje kompleksnosti, moe podeliti i na tehnike i
fizike elemente:
- hardver ili opremu za prikupljanje, obradu i skladitenje informacija i njihovo
komuniciranje (procesor, tastatura, tampa i sl.). Ti ureaji zajedno primaju
podatke, obrauju ih i prikazuju.
- softver, programi ili instrukcije za upravljanje samim sistemom i izvravanje raznih
zahtevanih aplikacija,
- baze podataka ili skladita informacija na ruunarskom mediju. Baza podataka je
skup tabela, polja i relacija koji uva podatke i veze meu njima.
- mree, odnosno sistem za povezivanje raunara koji im omoguava da
meusobno dele resurse,
- procedure, kao to su prirunici i instrukcije za rukovanje sistemom i njegovim
aplikacijama i
- radno osoblje kao to su raunarski operateri, programeri i sistem analitiari.
Jedan od primarnih ciljeva informacionih sistema jeste da na ekonomian nain
pretvore podatke u informacije i znanje. Podaci su elementarni opisi stvari, dogaaja i
aktivnosti koji su klasifikovani i sauvani, ali nisu organizovani, pa samim tim nemaju
nikakvo konkretno znaenje. Podaci mogu biti brojevi, slova, oblici, zvuci, slike i sl.
Informacije ine podaci koji su organizovani na takav nain da imaju znaaj i vrednost za
primaoca, pa on na osnovu njih moe da donese odreene zakljuke. Organizovani i
obraeni podaci, odnosno informacije iz odreene oblasti predstavljaju struno znanje
pomou kojeg se moe reiti konkretan poslovni problem (Slika 6).
Potreba za ubrzanim razvojem informacionih sistema proistie iz porasta broja
informacija, kompleksnosti poslova, rasta preduzea, potrebe da se odluke donose u sve
kraim vremenskim intervalima, skraivanja ivotnog ciklusa proizvoda i sl. Informacioni
sistemi danas mogu da obavljaju brza i obimna numerika izraunavanja, obezbeuju
brzu i preciznu komunikaciju i saradnju sa organizacijama i izmeu njih, uvaju veliku
koliinu informacija na malom prostoru kome je lako pristupiti, omoguavaju brz i jeftin
pristup velikom broju informacija irom sveta. Pomou njih na brz i efikasan nain moe
da se tumai velika koliina podataka, povea produktivnost i efikasnost ljudi koji rade u
grupama na jednom mestu na nekoliko lokacija, automatizuju poluautomatizovani
poslovni procesi i zadaci (Rainer, 2009).
31
Slika 6: ivotni ciklus podataka




Izvori
podataka Analiza podataka Rezultat










Izvor: Rainer, 2009.


3.2. Nastanak i razvoj informacionih sistema

Informacioni sistemi su u poetnoj fazi razvoja, tokom ezdesetih godina prolog
veka, bili orijentisani na automatsku obradu, uglavnom knjigovodstvenih podataka.
Tokom sedamdesetih godina, sa razvojem kompjuterskih resursa (hardvera, softvera i
baze podataka), teite u razvoju informacionih sistema pomera se ka proizvodnji
informacija za upravljanje, odnosno analizu, planiranje, organizaciju i kontrolu. Tada
nastaju informacioni sistemi koji svakog menadera snabdevaju informacijama koje su
mu neophodne za upravljanje. Osamdesetih godina poeo je da se razvija novi koncept
sistema koji podravaju donoenje poslovnih odluka, a kasnije i marketinkih odluka.
Kao rezultat razvoja vetake inteligencije u poslednjih nekoliko godina, poeo je da se
razvija koncept ekspertnih sistema. Osnovna ideja je da se kompjuter moe tako
programirati da izvrava poslove za koje je potrebna inteligencija, pa ekspertni sistem
mora da sadri veliki deo specifinog znanja visokog kvaliteta o problemu koji se reava.
Ekspertni sistem ini: baza znanja, mehanizam zakljuivanja, podsistem za sticanje
znanja i podsistem za objanjavanje, odnosno tumaenje. Ekspertni sistemi mogu davati
savete koji su konzistentniji od saveta ljudi. Druga dobra osobina ovih sistema je u tome
to se znanje moe prenositi i/ili reprodukovati (Hani, 1996).
Mogu se izdvojiti sledee vrste informacionih sistema:
- transakcioni informacioni sistemi (TIS) - Transaction Processing System (TPS),
sinonim Data Processing System, ija je namena da evidentiraju i obrauju podatke o
poslovnim transakcijama,
- upravljaki informacioni sistemi (UIS) - Management Information System (MIS), koji
imaju zadatak da podravaju upravljaku funkciju na osnovu dokazanih matematikih ili
statistikih metoda,
INTERNI
PODACI
EKSTERNI
PODACI
LINI
PODACI

SKLADITE
PODATAKA
METAPODACI
LOKALNO
SKLADITE
PODATAKA
LOKALNO
SKLADITE
PODATAKA
MENADMENT
ZNANJA

ODLUKE
VIZUELIZACIJA
PODATAKA
DATA MINING
ON-LINE ANALITIKO
PROCESIRANJE, UPITI,
DIGITALNE
KONTROLNE TABLE,
SISTEM ZA PODRKU
ODLUIVANJU
OSTALO

UPRAVLJANJE
DOKUMENTACIJOM
STRATEGIJA
ELEKTRONSKA
TRGOVINA
MENADMENT
ODNOSA SA
KUPCIMA
MENADMENT
LANCA
SNABDEVANJA
32
- sistemi za podrku odluivanju (SPO) - Decision Support System (DSS), koji slue
za odluivanje na osnovu nestrukturiranih podataka iz razliitih izvora,
- izvrni informacioni sistemi - Executive Information System (EIS), koji predstavljaju
podvarijantu IS za izvrne rukovodioce,
- ekspertni sistemi (ES) - Expert Systems (ES), odnosno sistemi sa ugraenim
znanjem i simulacijom zakljuivanja,
- sistemi za automatizaciju kancelarijskog poslovanja - Office Automation Systems
(OAS),
- sistemi za grupnu podrku - Group Support System, Groupware (GSS)
(Poliuk, 2007).
Informacioni sistemi treba da budu i strategijski, odnosno da ispunjavaju ciljeve i
strategiju poslovanja. Strategijski informacioni sistemi (Strategic Information Systems,
SISs) su sistemi koji pomau organizaciji da stekne konkurentnu prednost kroz doprinos
strategijskim ciljevima organizacije i/ili njenoj sposobnosti da znatno povea svoje
performanse i produktivnost. Konkurentna prednost je prednost u pogledu trokova,
kvaliteta ili brzine koja vodi ka kontroli trita i poveanju profita. Znaajan proces je Data
mining koji izvodi znaajna pravila ili obrasce ponaanja iz ogromne koliine podataka.
Data mining je proces otkrivanja znanja (knowledge Discovery in Databases - KDD).

3.3. Geografski informacioni sistem (GIS)

Meu informacione sisteme specijalizovane namene spadaju geografski
informacioni sistemi, a svoju primenu u oblasti korienja informacija o prostoru,
donoenju odluka, analizi ili planiranju, nalaze i sistem za globalno pozicioniranje (GPS) i
daljinska detekcija (remote sensing) . Geografski informacioni sistemi (GIS)
predstavljaju savremene tehnologije za prikupljanje, obradu, arhiviranje, upravljanje,
analizu i prikaz informacija u realnom svetu, odnosno geografskom prostoru. GIS
obuhvata sve apekte globalnog geosistema i ima mogunost procesiranja irokog skupa
informacija o prirodi, stanovnitvu i privredi.
Geografski informacioni sistem je kompjuterski sistem koji belei, arhivira i
analizira informacije o Zemljinoj povrini. On moe da generie dvodimenzionalnu ili
trodimenzionalnu sliku teritorije pokazujui kako se prirodne osobine reljefa i rene
mree kombinuju sa vetaki izgraenim objektima kao to su npr. putevi. Ovakav model
omoguava precizna merenja, sakupljanje podataka i testiranje ideja uz pomo
kompjutera (Jovanovi, 2005).
GIS se projektuje tako da je mogue preuzimanje podataka iz razliitih izvora,
ukljuujui mape, satelitske fotografije, pisani tekst ili statistike podatke. GIS baze
podataka sadre skup informacija imenovanih kao slojevi. Svaki sloj sadri naroitu vrstu
geografskih podataka. Na primer, jedan sloj sadri informacije o ulicama na nekoj
teritoriji, drugi sloj sadri informacije o zemljitu dok trei sadri informacije o visinama i
reljefu te iste teritorije. GIS kombinuje te slojeve u jednu sliku prikazujui relacije meu
elementima. GIS baza moe da integrie znatan broj slojeva (Slika 7).







33
Slika 7: Koncepcija i tematska organizacija podataka o prostoru


Tema: Matematika osnova
Namena: Georeferenciranje i lociranje podataka
Sadraj: Kartografska mrea i geodetske take
Tema: Administrativne granice
Namena:Administrativna i lokalna razgranienja
Sadraj: Granine linije i granini objekti
Tema: Hidrografija
Namena: Prikaz vodenih resursa i karakteristika
Sadraj: Izvori, reke, jezera i mora
Tema: Saobraaj
Namena: Prevoz robe i ljudi
Sadraj: Kopneni, vazduni i vodeni saobraaj
Tema: Naseljena mesta
Namena: Prikaz naseljenih mesta i objekata
Sadraj: Sela, gradovi i geografski nazivi
Tema:Vegetacija
Namena: Prikaz vegetacije
Sadraj: ume, vonjaci i ostale kulture
Tema:Visinska predstava
Namena: Reprezentacija visina terena
Sadraj:Visinske take
Tema:Kvalitet
Namena:Opis kvaliteta podataka
Sadraj:Tanost i potpunost
Tema:Reljef i tlo
Namena:Prikaz reljefnih oblika i vrste tla
Sadraj:Oblici reljefa i tipovi tla
Tema:Privredni objekti
Namena:Prikaz privrednih objekata
Sadraj:Industrija i drugi privredni objekti
Tema:Infrastrukturne usluge
Namena:Prikaz infrastrukturnih usluga
Sadraj:Elektro-komunikacioni vodovi i postrojenja
Tema:Vojni objekti
Namena:Prikaz vojnih objekata
Sadraj:Kasarne, poligoni i drugo
Tema:Rasterske podloge
Namena:Preglednost i dodatne informacije
Sadraj:Skenirane karte, slike i aerofot snimci



Izvor: Borisov, 2006.


34
Upotrebom kompjutera stvorena je mogunost vizuelne postavke obilja
informacija na jednom mestu o objektima, njihovim svojstvima i meusobnim relacijama.
Reljef, vazduh, vode, biljni i ivotinjski svet, njihova kvalitativna i kvantitativna svojstva
pripadaju prirodi kao jednom segmentu GIS-a. Drugi deo GIS-a nosi informacije o
stanovnitvu. Njihov broj, starost, raspored, obrazovanje, pol i najrazliitija svojstva koja
pripadaju mnotvu tih informacija. Trei deo geografskog informacionog sistema koji
upotpunjuje spektar informacija o prstoru su ljudske delatnosti. Veoma raznovrsne
delatnosti, od primarnih do kvartarnih, od poljoprivrede, industrije, trgovine do kulture i
obrazovanja, deo su baze podataka u GIS-u (J ovanovi, 2005).
Najupeatljivija karakteristika GIS-a je to da svaki zapis ili digitalni objekat ima
utvrenu geografsku lokaciju. Taj proces se naziva geokodiranje i omoguava
korisnicima da generiu informacije za planiranje, reavanje problema i odluivanje.
Osim toga, grafiki format omoguava da se lake vizuelizuju podaci.
GIS mogu koristiti sve institucije i preduzea koja se na bilo koji nain bave
prostorom odnosno upravljanjem i eksploatacijom prostornih objekata: urbanizam,
graevinsko zemljite, putna i eleznika mrea, vodovod, kanalizacija,
elektrodistribucija, gasna distribucija, telekom, toplovod, ekologija, zelenilo, poljoprivreda,
umarstvo i dr..

3.3.1. Istorijat geografskih informacionih sistema

Sutina GIS-a se najbolje moe razumeti, ako se prati njegov istorijski razvoj.
Prikupljanje podataka o pojavama na Zemlji i njihovim osobinama je vekovima trajna
ljudska delatnost. Nain na koji se to u prolosti inilo bio je u skladu sa tadanjim
mogunostima. Geografski informacioni sistem je nastao kao potreba da se to tanije
sagledaju pojave i procesi u geosistemu gde rastu sloenost dogaaja i potrebe za
njihovom kontrolom i upravljanjem.
Razvoju GIS-a doprineo je, pre svega, razvoj kartografije, kompjuterska era, koja
traje od etrdesetih godina prolog veka, pa sve do danas, razvoj statistikih sistema i
pojava automatskog tematskog mapiranja. Osamdesetih godina razvija se raunarom
podrano crtanje, a devedesetih razvoj alata za prostorne analize i ekspanzija world wide
web-a i Interneta uopte, to je doprinelo unapreenju GIS-a. Prvi GIS je 1963. godine
razvila kanadska vlada. Iste godine formirana je i asocijacija koja se bavila upotrebom
informacionih tehnologija u reavanju problema planiranja, javnih poslova, ivotne
sredine, slubi hitnih intervencija, poslova lokalnih uprava. Godinu dana kasnije na
Harvardu je osnovana laboratorija za kompjutersku grafiku, gde zapoinje kreiranje
softvera za rukovanje prostornim podacima. Razvoj baze podataka za GIS pokree
razliite projekte, poput popisnog biroa SAD-a, projekta Automap razvijenog u amerikoj
agenciji CIA i transportnog informacionog sistema amerike mornarice. Ubrzo poinje i
komercijalna faza razvoja i primene GIS-a. Osnivaju se posebne institucije 1969.
godine osnovan je Institut za istraivanje ivotne sredine ESRI, zatim Intergraf, Laser-
Scan i druge. Razvoj i primena geografskog informacionog sistema je ubrzala nastanak i
kreiranje baza podataka o Zemlji (Kukrika 2000, Jovanovi 2005).


35
Iz ovoga se zakljuuje da je GIS iznikao iz aktivnosti u okviru 4 razliite discipline:
- kartografije, koja je pokuavala da automatizuje proces pravljenja karata
zamenom crtea vektorskom digitalizacijom,
- kompjuterske grafike, koja je imala brojne aplikacije digitalnih vektorskih
podataka izvan kartografije, posebno u dizajnu graevina, maina i industrijskih
postrojenja,
- baza podataka, koje su kreirale opte matematike strukture koje su mogle
reavati probleme predstavljene raunarskom grafikom i raunarskom kartografijom i
- daljinske detekcije, koja je stvorila veliki broj digitalnih podataka (Konecny, 2003)
Svi trendovi pokazuju da e GIS i u budunosti predstavljati jednu od
najperspektivnijih informacionih tehnologija. Dalji razvoj GIS tehnologije svakako e se
odvijati u skladu sa glavnim optim smerovima u informacionim tehnologijama. Koncept
klijent/server arhitekture, Internet i World Wide Web-a, objektno orijantisane baze
podataka, otvoreni sistemi, multimedija, ekspertni sistemi i primena vetake inteligencije
su nezaobilazni trendovi.
Sem to se namee kao tehnologija, GIS sve vie postaje i koncept upravljanja
poevi od malih i srednjih organizacija, pa sve do korporacija, javnih ustanova i dravne
uprave. Prednosti GIS-a su u vizuelizaciji podataka, povezivanju geografskih i
atributivnih obeleja, kao i mogunosti interdisciplinarnog odluivanja. GIS proizvod je u
sutini geokodirana informacija, struni vieslojni proizvod, koji je vremenski uslovljen.
Upravo sve vea potranja sloene kvalitetne i pune informacije postavlja GIS na ono
mesto gde i pripada, u sredite, kao integratora informatikih parcijalnih sistema
povezanih u nove sisteme. U budunosti e se upravljanje procesima i resursima izvoditi
sve vie u GIS okruenju kao izrazito odgovorna, struna, politika i drutvena aktivnost
od prioritetne vanosti (Kukrika, 2000).

Slika 8: Razliite sastavne discipline GIS-a


Izvor: Konecny, 2003.



Grafika

Kartografija



GIS



Daljinsko
osmatranje


Baze
podataka
36
Promene u GIS-u u sledeih nekoliko godina bie voene razvojem informacione
tehnologije, usvajanjem razliitih meunarodnih i industrijskih standarda i ekspanzijom
dostupnosti podataka i njihovim snabdevanjem. Ovo e dovesti do promena u zajednici
GIS korisnika kao i naina shvatanja ove tehnologije. GIS je najvie iskoristio razvoj IT
industrije i to sve brih i relativno jeftinih kompjuterskih procesora koji zadovoljavaju
njegove potrebe za obradom podataka. Internet i World Wide Web e nastaviti da utiu
na korienje i na razvoj sistema. Ne postoji sumnja da e oba nastaviti da se razvijaju
kao vani izvori informacija o raspoloivosti i rasprostranjenosti podataka i softvera
(Burrough, 2006).

3.3.2. Karakteristike geografskih informacionih sistema

GIS se tretira kao posebna nauna disciplina, ali i kao nova tehnologija. On
predstavlja raunarski podran sistem koji ima svoje komponente i mogunosti u pogledu
rada sa podacima o prostoru:
- prikupljanje podataka o prostoru, najee sa geografskih karata, iz tabela
atributa, aerofoto snimaka, satelitskih snimaka i dr.;
- predstavljanje podataka o prostoru (u vidu odgovarajuih struktura) i njihovo
memorisanje u bazi podataka (u posebno organizovanim datotekama);
- upravljanje podacima u bazi, to obuhvata i njihovo unoenje, obradu i auriranje,
te dobijanje podataka iz takve baze po elji, tj. na osnovu zadatog upita, u ta
spada provera valjanosti tih podataka;
- analiza podataka o prostoru na osnovu uraenih analitikih modela, to odreuje
informaciju koju e generisati sistem i
- prikazivanje podataka o prostoru, u grafikom, tabelarnom, tekstualnom ili nekom
drugom obliku (Borisov, 2006).

Mogunost da se velika koliina podataka o prostoru pohranjenih u memoriji raunara
prikae u vizuelnom, jednostavnom i korisniku bliskom obliku, neto je to druge
tehnologije nemaju. Karte u GIS-u su dinamike, tako da se sve promene informacija u
bazi odmah reflektuju na izgled karte. GIS omoguava vizuelizaciju i analizu informacija
na nov nain, otkrivajui ranije skrivene veze meu informacijama. Unoenje geografskih
obeleja u raunar i njihovo povezivanje sa atributivnim podacima raa nesluene
mogunosti analize, zakljuivanja i logikog interpretiranja (Kukrika, 2000).
Korisnicima je neophodno obezbediti odgovore na sve postavljene zahteve. Iz tog
razloga sve je ea integracija GIS-a i OLAP sistema. OLAP (On line Analytical
Processing) sistemi obezbeuju informacije koje se koriste za analizu problema ili
situacija i predstavlja nadogradnju skladita podataka. Analitiko procesiranje se
primarno vri korienjem poreenja ili analiziranjem ablona i trendova. OLAP baza
podataka je definisana numerikim merama i dimenzijama, a formiran je i konceptualni
model u obliku kocke kolji kombinuje sve dimenzije i sve mere. OLAP kocka je struktura
podataka koja omoguava brzo analiziranje podataka. Takoe se moe definisati kao
sposobnost manipulisanja i analize podataka iz razliitih perspektiva.. Raspored
podataka na kockicama prevazilazi neka ogranienja relacionih baza podataka. O OLAP
kockama bie vie rei u poslednjem delu rada koji se tie primene informacionih
tehnologija u sektoru upravljanja dogaajima.
37
3.3.3. Primena geografskih informacionih sistema

Pet osnovnih i najeih vidova upotrebe GIS-a su: kartiranje, merenje, nadgledanje,
modelovanje i menadment. Glavne etiri oblasti u kojima je GIS naao najvei nivo
upotrebe su:
- vladine institucije i javni servis,
- poslovno i usluno planiranje,
- logistika i transport i
- ivotna sredina (Longley, 2005).

Tabela 4: Vanije glavne oblasti i naini primene GIS-a
Oblast Nain primene
Agronomija
Nadgledanje i upravljanje od nivoa seoskog
domainstva do nacionalnog nivoa
Arheologija Opis nalazita i procena arheolokih scenarija
ivotna sredina
Nadgledanje, modelovanje i menadment degradacije
zemljita, procena zemljita i planiranje poljoprivrede,
klizita, kvalitet i koliina voda, kvalitet vazduna,
vremensko i klimatoloko modleiranje i prognoze
Epidemiologija i zdravstvo Lokacija zaraznih bolesti u odnosu na fakore sredine
umarstvo
Menadment, planiranje i optimizacija see i ponovnog
saenja
Hitne usluge
Optimizacija vatrogasnih, policijskih i ambulantnih
koridora, bolje sagledavanje zloina i njihovih lokacija
Navigacija Vazduna, vodena i kopnena
Marketing Poloaji i ciljne grupe, optimizacija dostavljanja robe
Nepokretnosti
Zakonski aspekti katastra, vrednosti imovine u odnosu
na lokaciju, osiguranje
Regionalno i lokalno planiranje Izrada planova, trokovi, odravanje, menadment
Putevi i eleznice Planiranje i menadment
Premer radova i trokova Useci i nasipi, raunanje koliine materijala
Drutvene nauke Analize demografskih kretanja i razvoja
Turizam
Lokacije i upravljanje kapacitetima i turistikim
atrakcijama
Komunalne slube
Lokacije, upravljanje vodovodom, kanalizacijom,
gasovodom, elektrinim i kablovskim servisima
Agencije za odbranu
Pronalaenje cilja, pomo u taktikom planiranju,
modeliranje mobilnih naredbi, integracija obavetajnih
podataka
Trgovina i ekonomija
Analiza stanja na berzi, osiguranje, direktna prodaja,
ciljna prodaja, lokacija maloprodaja
Obrazovanje
Primena kao osnovnog ili pomonog sredstava u
izvoenju nastave svih nivoa obrazovanja
Telekomunikacije Odreivanje pokrivenosti signala, lokacije predajnika
Izvor: Burrough, McDonnell, 2006.



38
3.3.4. Primena geografskih informacionih sistema u Srbiji

Podaci o prostoru predstavljaju jedan od najvanijih resursa neophodnih za
uspeno izvoenje mnogih aktivnosti u privredi i drutvu uopte. Kao i u drugim
oblastima, tako i u oblasti prikazivanja, auriranja i korienja podataka o prostoru, naa
zemlja zaostaje za tehnoloki razvijenijim dravama. Za mnogobrojne i najraznovrsnije
potrebe, sadanji naini korienja karata su zastareli i ograniavaju rad. Za potrebe
breg i boljeg odluivanja potrebno je imati, pre svega podatke u digitalnom obliku.
Podaci takoe moraju biti strukturirani i organizovani. Neki od podataka su promenljivi i
brzo zastarevaju, to sam proces dodatno oteava. Potrebno je napraviti strategiju
razvoja u toj oblasti, pre svega stvoriti niz digitalnih geografskih karata, a zatim ih
zaokruiti na nivou baze podataka o prostoru. Time e biti stvorena povoljna osnova za
dalji razvoj GIS-a na svim nivoima (Borisov, 2006).
Razvoj i primena GIS-a u naoj zemlji se bre razvija u poslednjoj deceniji kroz
paralelne aktivnosti na polju obrazovanja, tehnolokih postavki (hardvera i namenskog
softvera), kreiranju GIS baza i primeni u samostalnim projektima. Brojne institucije u
naoj zemlji, firme i posebni timovi strunjaka se bave GIS-om, pre svega Vojno-
geografski institut i nauno obrazovne ustanove (Graevinski fakultet, umarski fakultet,
Saobraajni fakultet, Elektrotehniki fakultet, Geografski fakultet, Geoekonomski fakultet,
Arheoloki fakultet itd.) (Jovanovi, 2005).
Krajem 2008. godine predstavljen je GIS prirunik za lokalne samouprave u Srbiji
koji je znaajno doprineo uspostavljanju sopstvenog geografsko informacionog sistema
na nivou optina. Ciljevi uvoenja geografsko informacionih tehnologija su podrka
optinama u upravljanju zemljitem, kao i obavljanje najvanijih zadataka upravljanja,
kao to su planiranje i administracija.

3.4. Primena geografskih informacionih sistema u turizmu

Turizam u nedovoljnoj meri koristi GIS tehnologiju da bi unapredio poslovanje, kako
na strani turistike ponude tako i na strani turistike tranje. GIS se nedovoljno koristi i
kao alat za kreiranje turistike politike.
Geografski informacioni sistemi u funkciji turizma mogu da se koriste za:
- prikupljanje i uvanje baze podataka o turistikim resursima,
- kao podrka u identifikaciji turistikih lokacija,
- za utvrivanje itinerera, turistikih zona, pravaca,
- mapiranje turistikih resursa,
- praenje i kontrolu turistikih aktivnosti,
- ukrtanje podataka o turizmu i drugih sektora u prostoru,
- posmatranje i analizu svih indikatora odrivog razvoja turizma i
- utvrivanje konflikata na turistikom prostoru (eibovi, Maksin-Mii,
Komlenovi, okovi, 2005).
Funkcije GIS-a u turizmu se mogu odnositi i na:
- prezentacije i tematska mapiranja,
- upite na osnovu podataka i prostorne upite,
- integraciju baza podataka,
- pronalaenje ruta (Jovanovi, Njegu, 2008)
39
Tabela 5: Glavne mogunosti GIS-a i njihova primena u turizmu

Funkcionalne mogunosti
GIS-a
Glavne oblasti i pitanja na
koja je mogue dati
odgovore koristei GIS
Primeri u turizmu
Unoenje podataka,
skladitenje i obrada
Lokacija Popis turistikih resursa
Proizvodnja karata Uslovi
Planiranje i odreivanje
odgovarajuih lokacija za
razvoj
Integracija baza podataka i
menadment
Trendovi Merenje uticaja turizma
Upiti i pretrage Odreivanje ruta
Putanje posetilaca i
menadment
Prostorna analiza ablon
Analiza odnosa u skladu sa
upotrebom resursa
Prostorno modeliranje Modeliranje
Procenjivanje potencijalnih
uticaja turistikog razvoja
Podrka pri odluivanju
Izvor: Bahaire and Elliott-White, 1999.

U tabeli su predstavljene osnovne GIS funkcije i potencijal njihove primene u
turizmu, koje se najveim delom odnose na nivo nosilaca i implementatora turistike
politike. Primeri pokazuju obim u kojem turistiki menadment moe imati koristi od GIS
tehnologije. Tako se unoenje, skladitenje i obrada podataka odnose na popise
turistikih resursa. Oni mogu ukljuivati prirodne resurse, turistiku i drugu infrastrukturu,
demografske podatke, podatke o lokalitetima kulturnog naslea i drugo. Popisi se vre u
cilju upravljanja turizmom i turistikim razvojem. Druga dimenzija popisa je pruanje
informacija o turistikim destinacijama putem interneta. Kartografske informacije za
turiste, koje se ne mogu nai na klasinim web sajtovima, mogu biti popularna aplikacija
GIS-a.
Turizam najvie koristi GIS za odreivanje pogodnosti lokacija za razvoj turizma.
U okviru aplikacije vezane sa upravljanje tokovima posetilaca, pronalazi se najbolji put
na osnovu razliitih kriterijum. To moe biti najkrai put ili put koji prolazi kroz odreena,
zadata mesta.
Mogue je meriti i razliita rastojanja, to je znaajno za planiranje itinerera, izleta
i peakih ruta. Geografski informacioni sistem moe da se koristi prilikom analize i
vizualizacije putovanja koja ukljuuju posetu vie razliitih destinacija, ime je ukljuen
prostorni apekt (same destinacije) i vremenski aspekt (vreme trajanja posete) i
karakteristike ponude u svim destinacijama. Korienjem GIS-a mogue je utvrditi
ablone u vezi sa korienjem turistikih resursa od strane turista, njihove pojavne oblike
i distribuciju.



40
3.4.1. GIS u funkciji prikupljanja i uvanja baza podataka o turistikim resursima

Nedovoljna primena GIS-a u turizmu u naoj zemlji je uslovljena i injenicom da ne
postoje prave turistike baze podataka, koje su osnova za korienje GIS-a. Osnovni
turistiki podaci o broju turista, mestima iz kojih dolaze, broju noenja, potronji, kretanju
u destinaciji i sl., jo uvek su neobjedinjeni, vrlo turi i zasnivaju se na podacima
Republikog zavoda za statistiku.
Ako se stanje u naoj turistikoj privredi uporedi sa akcijama koje se sprovode u npr.
susednoj Hrvatskoj, naa zemlja je u zaostatku. Institut za turizam iz Zagreba iskoristio je
poslovnu inteligenciju kako bi obezbedio Web zasnovane turistike informacije. Razvijen
je Business Intelligence System in Tourism (BIST), on-line menadment sistem za
turistike destinacije u Hrvatskoj koji korisniku nudi informacije o razvoju turizma, trinim
trendovima i smetajnim kapacitetima. BIST omoguava brzu analizu konkurentnosti
hrvatskih turistikih destinacija i druge vrste online analize. Korisnici mogu lako pratiti
trendove vezane za prosenu duinu boravka, sezonalnost, udeo na tritu, strukturu
gostiju i stopu iskorienosti bilo koje turistike destinacije na lokalnom, regionalnom ili
nacionalnom nivou. Baza sadri podatke od 2001. godine, koji se auriraju svakog
meseca, grafiki se predstavljaju, pa mogu da se prenesu i u druge programe u sluaju
potrebe spajanja sa podacima iz drugih izvora. Sistem nudi informacije prema jednom ili
kombinaciji vie obeleja poput:
- administrativne podele - po upanijama, optinama, naseljima
- turistike podele turistikim regijama, kategorijama turistikih mesta
- geografska podela kontinent, obala, ostrva
- turistikim tritima domae ili meunarodna sa akcentom na zemljama
Zapadne Evrope
- vremenske podele odreena godina, mesec, turistika sezona
- smetajnih kapaciteta
- naina dolaska u Hrvatsku organizovano ili individualno.
(Institut za turizam, Zagreb, http://www.iztzg.hr/en/business_intelligence/bist/)
Sistem je postao izuzetno znaajan za sve one koji prate promene na turistikom
tritu, jer olakava projekciju trendova. Upravo zbog svoje kompleksnosti baze
podataka GIS-a se razlikuju od standardnih. U stranoj literaturi se nazivaju i
multimedijalnim bazama (Slika 9).
Prednosti geografske baze podataka:
- standardizacija postupaka projektovanja,
- standardizacija podataka,
- obezbeenje integriteta podataka,
- viekorisniki pristup podacima,
- primena client-server arhitekure,
- primena distribuirane baze podataka / Data warehouse,
- primena web tehnologije,
- efikasno upravljanje, odravanje i zatita podataka,
- nezavisnost strukture podataka od softverskih reenja,
- mogunost povezivanja sa drugim bazama podataka
(Power point prezentacija, Jovanovi, 2010).
41
Slika 9: Multimedija u bazama podataka geografskih informacionih sistema











Izvor: Ayeni, OSaka, Ikwuemesi, 2001.

U naoj zemlji je poetkom 2010. godine poeo sa radom Registar turizma, pri
Agenciji za privredne registre. Registar je definisan kao jedinstvena, elektronska,
centralna, javna baza podataka o registrovanim i/ili evidentiranim subjektima koji
obavljaju poslove iz oblasti turizma (Zakon o turizmu).
Smatra se da e Registar znaajno doprineti praenju analiza i razvoju turizma, od
ega e viestruke koristi imati svi zainteresovani za ovu privrednu granu:
- domaa i strana fizika lica kao korisnici turistikih usluga,
- privatni sektor kao pruaoci tih usluga i
- javni sektor kao kreator politike i strategije turizma u Srbiji.
U Registru turizma se registruju:
- turistike agencije-organizatori putovanja
- turistike agencije-posrednici.
U Registru turizma se evidentiraju:
- turistika mesta
- ugostitelji i ugostiteljski objekti (kategorisani i nekategorisani)
- pruaoci nautikih usluga i objekti nautikog turizma
- pruaoci lovnoturistikih usluga
- objekti lovnog turizma (kategorisani i nekategorisani)
- turistiki vodii
- lokalni turistiki vodii
- turistiki pratioci
- privredni subjekti koji pruaju usluge iznajmljivanja vozila
- lica koja pruaju usluge u domaoj radinosti
- lica koja pruaju usluge u seoskim turistikim domainstvima (www.apr.gov.rs).
3D MAPE
ZVUK TEKST GRAFIKA SLIKE
TABELE
DESKRIPTIVNI
TEKST
CRTEI
FOTOGRAFIJE
ANIMACIJE
GLAS MUZIKA
GIS BAZA PODATAKA ZA
TURIZAM
MULTIMEDIJA U BAZAMA PODATAKA GIS-A
42
Za sada ova ideja nije u potpunosti sprovedena u praksi. J edino to je dostupno
javnosti iz ovog Registra, odnosi se na pretragu podataka vezanih za pregled turistikih
agencija koje su dobile licencu za rad.
Sistem poslovne inteligencije u turizmu treba da ponudi informacije i analitike
pokazatelje svima koji se bave destinacijskim menadmentom. Cilj ovakvog sistema je
da omogui lak izbor i vrenje upita nad potrebnim podacima i laku grafiku vizuelizaciju
rezultata. Implementacija jednog takvog sistema u turizmu ukljuuje kreiranje procedura
za uitavanje podataka u data warehouse (skladite podataka), proveru podataka,
definisanje pristupnih procedura i izradu dokumentacije (Njegu, 2009).

3.4.2. GIS kao podrka u identifikaciji turistikih lokacija

Svaka odluka koja ukljuuje prostorne aspekte poput situacije gde je potrebno
odluiti, gde neto treba, odnosno ne treba raditi se moe doneti pomou GIS-a.
Traenje podataka, koje bi inae oduzelo mnogo vremena, je ovde automatizovano. Uz
pomo GIS-a lake je definisati lokacije koje po pristupanosti, kapacitetu i kvalitetu
predstavljaju mogue lokacije za organizovanje turistikih aktivnosti.

3.4.3. Korienje GIS-a za utvrivanje itinerera, turistikih zona i pravaca

Dok je utvrivanje turistikih zona i pravaca, izuzetno znaajno za sve one koji
kreiraju turistiku ponudu destinacije, utvrivanje itinerera ima veu vanost za korisnike
turistikih usluga, jer utie na atraktivnost programa putovanja. GIS moe imati veliki
uticaj na turistika kretanja kada se koristi zajedno sa Internetom u procesu rutiranja,
odnosno odreivanja putanje kretanja na osnovu definisanih zahteva korisnika, a u cilju
pronalaenja optimalnog reenja (npr. za minimalne trokove transporta, minimalno
utroeno vreme, najkrae rastojanje i sl.). Osnovni rezultat rutiranja predstavlja prikaz
dobijene optimalne rute na ekranu (pomou digitalnih mapa) kao i prikaz itinerera u
okviru koga se opisuje detaljan plan putovanja, ukupno rastojanje poetne i krajnje take
putovanja, kao i ukupno vreme trajanja putovanja. Ako korisnik to eli, mogu se prikazati
delovi rute sa vie detalja koji e se pojaviti uveani na ekranu, prostim odabirom manjih
povrina mape. Itinereri se formiraju na osnovu realne putne mree i poloaja
saobraajne signalizacije na njoj. Ovo moe biti izuzetno korisno za one koji se odluuju
za posetu nepoznatoj destinaciji.
Turistiki strunjaci koji se bave osmiljavanjem programa putovanja, GIS mogu
koristiti za utvrivanje turistikih sadraja, povezivanje sadraja u jednodnevne ili
viednevne obilaske, prilagoavanje obilazaka tematskim sadrajima. Uz pomo GIS-a
mogue je izraditi i programe ruta za web portale.
Aktivnosti nacionalne turistike organizacije su usmerene na pozicioniranje Srbije
kao zemlje sa zanimljivom kulturnom ponudom. Evropski program Putevi kulture
obuhvatio je i tri staze kulture Srbije: Put rimskih imperatora, Transromanika i Tvrave
Dunava. Ipak, do danas nisu uraeni web sajtovi na kojima bi ove rute bile predstavljene
zajedno sa predlozima itinerera koji bi ukljuivali i dodatne sadraje. Veliki je broj ruta
kroz Srbiju koje se na ovaj nain mogu promovisati i koji se interaktivnim kartama mogu
uiniti jo zanimljivijim. Znaajne rute su Koridor 10 i Koridor 7, odnosno Dunavski
43
koridor. Uz Dunav ide i Dunavska biciklistika ruta koja je u naoj zemlji obeleena
putokaznim oznakama izvedenim u skladu sa standardima Evropske biciklistike
federacije i zvanini je deo evropske rute EuroVelo 6, koja povezuje Atlantski okean sa
Crnim morem. Prikaz digitalizovane karte rute na Internetu, uz informacije koji su na
sajtu ve istaknute, bi bio izuzetno koristan za sve one koji se odlue da obiu nau
zemlju na ovaj nain.

Slika 10: Prikaz dunavske biciklistike rute kroz Srbiju




Deonice km
Baki Breg (maarska granica) Sombor - Apatin 60
Apatin - Baka Palanka 124
Baka Palanka - Novi Sad 48
Novi Sad - Beograd 96
Beograd Panevo Kovin Stara Palanka - Ram 105
Ram Veliko Gradite Golubac Donji Milanovac 95
Donji Milanovac Kladovo Negotin Bregovo (bugarska granica) 139
Ukupna duina Dunavske biciklistike rute kroz Srbiju (glavna ruta) 667
Izvor: www.ciklonaut.com






44
3.4.4. Korienje GIS-a za mapiranje turistikih resursa

Osnovna uloga GIS-a i prva faza njegove primene u oblasti turizma odnosi se na
mapiranje turistikih resursa. Mapiranje resursa u turizmu moe da obuhvati razliite
vrste resursa:
- nepokretni materijalni resursi (industrijski predeo, ruralni predeo, manastiri i crkve,
tradicionalna arhitektura i arheoloka nalazita, stambene zgrade),
- pokretni materijalni resursi (muzejske kolekcije, knjievnost i pismo, privatne
inicijative)
- prirodni resursi (vrela, klisure i kanjoni, flora i fauna, reke i vodopadi, predeo za
sportske aktivnosti, pejzai i predeone celine, peine, banje)
- nematerijalni resursi (obredi, obiaji, motivi i zanati, legende, folklor,
manifestacije, govor, jezik i knjievnost, gastronomija, umetnici)
- ljudski i institucionalni resursi (institucije, muzeji, biblioteke, centri za kulturu,
nevladine organizacije, zanatlije, dijaspora, meuoptinska saradnja, ljudski
resursi)
- turistike nie i turistike rute i sl.
Na osnovu mapiranja turistikih resursa mogue je izvriti procenu mogunosti
njihovog iskoriavanja, odnosno procenu njihove ekonomske vrednosti i isplativosti
ulaganja. Korienje GIS-a u ovu svrhu doprinelo bi klasifikaciji i valorizaciji resursa koji
bi mogli da obogate turistiku ponude Srbije, kao i razvijanju tematskog turizma kroz
formiranje specifinih turistikih proizvoda.
Na ovaj nain mogue je usmeriti turistiku tranju na turizam koji nije dovoljno
razvijen, na primer prema ruralnim, brdsko-planinskim podrujima ili banjama. Kao
primer tematskog turizma se moe navesti verski turizam, koji se sve bre razvija u
svetu, a za koji naa zemlja ima veliki broj neiskorienih resursa. Veliki broj manastira
na Frukoj gori ili u Ovarsko-kablarskoj klisuri (tzv. srpskoj Svetoj gori), mogue je bolje
predstaviti na turistikom tritu.

Slika 11: Frukogorski manastiri

Izvor: www.uns.ac.rs

45
3.4.5. Korienje GIS-a u praenju i kontroli turistikih aktivnosti

Nedovoljna panja u turizmu Srbije posveuje se praenju turistikih aktivnosti
domaih i inostranih posetilaca. Korienjem GIS-a mogue je pratiti turistike aktivnosti
na osnovu sociodemografskih obeleja turista, vrste, duine ili motiva putovanja, vrste
prevoznog sredstava koje se koristi, ukupnih izdataka na putovanju i sl. Na osnovu ovih
istraivanja moe se napraviti neki vid obrasca ponaanja turista na odreenoj
destinaciji.
Analiza upitnika za posetioce manifestacije Kosidba na Rajcu (Prilog), iako
obavljena na malom broju ispitanih jasno moe da pokae odreeni obrazac ponaanja
posetilaca ove manifestacije (nacionalnost, obrazovanje, lojalnost manifestaciji, vid
transporta, vrsta smetaja koja se najee koristi, duina boravka, planirani trokovi).
Anketa je osmiljena od strane Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja i
sprovedena je kao uslov sufinansiranja manifestacije od strane drave. Iako ima dosta
propusta u anketi (poput npr. pitanja o poreklu posetilaca, gde se domai turisti koji i jesu
najbrojniji, ne izjanjavaju iz kog dela Srbije dolaze), ona je dobar poetak pravljenja
jedne vee baze podataka koja bi bila znaajna svima koji e se u budunosti baviti
organizacijom ove ili neke druge manifestacije, ali i svima koji ele da investiraju u
infrastrukturu ili trgovinu na ovoj destinaciji. Analize koje se ele sprovesti na osnovu
tako koncipiranih podataka, se odnose na turistiku potronju, konkurenciju, kvalitet
turistike ponude, trendove i prognoze.
Ukoliko smo sa njima upoznati, turistike aktivnosti je lake pratiti, kontrolisati i
usmeravati. Velika panja u turizmu Srbije bi se trebala posvetiti Koridoru 10 i Koridoru 7,
tj. praenju aktivnosti tzv. tranzitnih turista i visokoplatenih turista koji na luksuznim
turistikim brodovima krstare Dunavom kroz nau zemlju.

3.4.6.Korienje GIS-a u ukrtanju podataka o turizmu i drugih sektora u prostoru

Potreba za prostornim podacima i prostornim analizama izraena je u velikom broju
delatnosti. Za prostorno planiranje neophodni su detaljni podaci o rasporedu zemljita i
resursa. Graevinskim inenjerima potrebno je da planiraju pravce puteva i kanala i da
procene trokove gradnje. Medicinske organizacije se interesuju za irenje oboljenja i
bolesti. Trgovinska preduzea su zainteresovana za poveanje profita kroz optimizaciju
rasporeda prodajnih mesta i prepoznavanje potencijalnih lokacija za prodavnice.
Ogromna infrastruktura voda, gas, elektrika, telefonske linije, kanalizacioni sistemi-
iziskuje da bude registrovana i da se sa njom rukuje kao prostornim podacima
povezanim sa kartama. Sve ukazuje na to da se ove informacije trebaju objediniti kako bi
se mogle upotrebiti u korist svih. Kako se industrija geografskih informacija razvijala, tako
su korisnici shvatali da je uteda mogua ukoliko se moe trgovati prostornim podacima.
Ako je neko drugi kreirao digitalnu verziju podataka koji su potrebni, zato bi se troilo
vreme i novac za ponovno obavljanje istog posla? (Burrough, McDonnell, 2006).
Isto razmiljenje bi se moglo primeniti i u turizmu, potrebno je prvo znati ta imamo
na raspolaganju, a onda sagledati sve resurse, njihove lokacije, obim i naine na koje ih
moemo najbolje iskoristiti ili upravljati njima, saraujui sa drugim granama privrede.
46
3.4.7.Korienje GIS-a u posmatranju i analizi indikatora odrivog razvoja turizma
i utvrivanje konflikata na turistikom prostoru

Geografski informacioni sistemi imaju posebno mesto u turizmu usmerenom na
zatiena prirodna dobra. Turizam je aktivnost visoko zavisna od prirodnih resursa,
mada u nedostatku planiranja i upravljanja turizmom upravo ti prirodni resursi mogu biti
ugroeni. Zato je vrlo vaan proces donoenja odluka u sferi upravljanja, to se vezuje
za sprovoenje akcija u prostoru, tj. prirodnoj i stvorenoj sredini. Korienjem GIS-a
definiu se preporuke za turistike aktivnosti, procena uticaja na ivotnu sredinu,
monitoring kumulativnog uticaja i granice prihvatljivih promena.
Nacionalni park erdap je jedno od prvih zatienih podruja u naoj zemlji u
kojem je zapoeta implementacija geografskog informacionog sistema. Time je
omoguena:
- efikasnija i trajna zatita biodiverziteta parka,
- efikasnije upravljanje nacionalnim parkom,
- kvalitetnija zatita prirodnih dobara,
- interaktivni pristup i upravljanje bazama podataka,
- prepoznavanje i vrednovanje prirodnih potencijala, kao i potencijala parka,
- statistika analiza podataka,
- prikazivanje digitalnih karata,
- upravljanje umskim katastrom,
- prikazivanje multimedijalnih podataka (uspostavljanje veza izmeu podataka na
karti i fotografija ili filmova o npr. odreenim biljnim ili ivotinjskih vrstama),
- analiza i modifikacija postojeih podataka,
- prikaz i tampanje izvetaja i sl. (www.npdjerdap.org)

3.5.Geografski informacioni sistemi i Internet

Do pojave Interneta najvea panja se posveivala prikupljanju geografskih
podataka. Danas je u ii interesovanja to je mogue jednostavniji pristup tim
podacima. Vrednost geografskih informacija proporcionalna je njenoj dostupnosti. Danas
milioni ljudi pristupaju geografskim informacijama posredstvom Interneta iako toga nisu
ni svesni. Na taj nain je omoguen mnogo vei i bri pristup geoinformacijama,
interaktivnost, kao i kreiranje karata na zahtev.
Uzajamno dopunjavanje GIS-a i Interneta zauvek je promenilo izradu karata. Internet
proiruje nain funkcionisanja tradicionalnog GIS-a. On menja kako pristup podacima i
njihov prenos, tako i primenu i nain vizuelnog prikaza. Internet je omoguio tri velike
promene u GIS-u:
- pristup podacima,
- prenos podataka i
- korienje odgovarajuih alata (Kukrika, 2000).
Detaljne karte se sada mogu praviti na osnovu velikih baza podataka geografskih
informacija i mogu u istom trenutku biti prenete irom sveta. Internet ne menja osnovnu
prirodu GIS-a, ve ga povezuje na mreu. Geografske informacije na Internetu se kreu
od statinih mapa, koje moete itati i koristiti na isti nain kao i klasine papirne mape,
pa sve do sloenih aplikacija koje mogu odgovoriti na najkomplikovanije upite poput
47
napravi mi mogue rute od mog hotela do kongresnog centra, tako da stignem u periodu
od trideset minuta, a da uz put vidim to vie znaajnih spomenika. (Kukrika, 2000).
Provajderi geografskih podataka, ukljuujui i vladine agencije i privatne organizacije,
tek otkrivaju sve prednosti prikazivanja geografskih podataka na Internetu. Na primer,
GIS data warehouse
6
je jedan od standardnih sistema pristupa podacima putem
Interneta.
Prema tome kako su realizovane i kojoj ciljnoj publici su namenjene moe da se
napravi sledea podela prezentacija na Internetu:
- prezentacija statinih informacija (kartografske prezentacije),
- prezentacija dinaminih informacija (dinamina kartografija),
- interaktivni alati za prikazivanje geografskih podataka (u sklopu informacionih
sistema),
- interaktivni alat za geografske analize - decentralizovani GIS (Kukrika, 2000).

3.5.1. Znaaj Interneta danas

Istraivanje Internet world statistics sprovedeno krajem juna 2010. godine,
ukazuje da od ukupne populacije u Srbiji (7.344.847) Internet koristi 4.107.000 to je
55,9% stanovnika. Stanovnici u Srbiji koji koriste Internet ine samo 0,9% ukupnog broja
korisnika Interneta u Evropi. Evropske zemlje u kojima se Internet najvie koristi su
Nemaka, Rusija, Velika Britanija, Francuska, Turska, Italija, panija, Poljska, Ukrajina i
Holandija. Od ukupnog broja stanovnika Evrope, 58,4% su korisnici Interneta
(www.internetworldstats.com).
Rezultati istraivanja agencije Ipsos Stratedik marketing o korienju novih
medija pokazali su da svaki drugi stanovnik Srbije povremeno koristi Internet (52%
ukupne populacije). Ipak, meu mladima od 12 do 29 godina procenat je znatno vii -
iznosi 91 odsto (u okviru mlade populacije, 68 odsto njih je navelo da koristi Internet
svaki dan). Taj procenat je nii kada se uzme uzorak iz celokupnog stanovnitva Srbije i
tada iznosi 36 odsto. Meu starijima iznad 66 godina, samo je 5 odsto onih koji koriste taj
medij. Istraivanje je pokazalo i da vie od polovine graana, odnosno 51 odsto ima
pristup Internetu kod kue, od ega ga dve treine koristi svakodnevno. Svega jedna
treina graana ima pristup Internetu u koli, na fakultetu ili poslu. ak 90 odsto
populacije Internet koristi za pretraivanje informacija, 77 odsto za itanje vesti i
informisanje, neto manje za razmenu elektronske pote - 71 odsto, dok svega 15 odsto
korisnika Internet upotrebljava za obrazovanje, a samo 2 odsto u svrhu obavljanja posla.
Internet sajtove korisnici najee poseuju izmeu 17 i 22 sata. Prosean korisnik
Interneta u Srbiji je mukarac star izmeu 12 i 29 godina, koji ide u srednju kolu ili
studira na nekom od beogradskih fakulteta. Televizija i dalje ostaje glavni izvor
informisanja graana, dok se Internet nalazi na drugom mestu. Od ukupne populacije, 77
odsto se informie putem televizije, 13 odsto putem Interneta, 7 odsto iz dnevnih novina,
2 odsto sa radija, dok preostali procenat odlazi na one koji nemaju dodira sa medijima.

6
Data warehousing (skladitenje podataka) proces integracije podataka u jedan repozitorijum iz
kojeg krajnji korisnici mogu sprovoditi ad-hock analize podataka i praviti izvetaje. Skladite podataka
je analitika baza podataka namenjena samo za itanje i koristi se kao osnova sistema za podrku
odluivanju (Njegu, 2009)
48
Istraivanje je Stratedik marketing sproveo u aprilu 2010., telefonskom anketom kojom
je obuhvaen reprezentativni uzorak od 2.034 ispitanika starijih od 12 godina.
(www.ipsos.com)
Kada je re o svetu, zanimljivo je da je Finska prva zemlja koja je pravo na pristup
brzom Internetu proglasila temeljnim ljudskim pravom. Internet provajderi u zemlji koja
ima najvei procenat stanovnika koji koriste Internet, ak 85 odsto, morae svakom
graaninu da omogue pristup irokopojasnom Internetu. Velika Britanija i Francuska e
ovaj korak preduzeti za dve godine.
Kompanija Pingdom nedavno je objavila zanimljivu Internet statistiku u 2010.
godini: koliko mejlova je poslato, koliko novih sajtova je otvoreno, koliko video-klipova se
dnevno gledalo na YouTube i sl. U protekloj godini poslato je 107 biliona mejlova od
strane 1,88 milijardi korisnika irom sveta. Dnevno je u proseku bilo 294 milijarde
elektronskih poruka, a ak 89% (262 milijarde) bili su spamovi. U odnosu na 2009.
godinu broj korisnika povean je za 480 miliona. Prole godine otvoreno je 21,4 miliona
novih sajtova. Broj korisnika Interneta povean je za 14 odsto i sada ih je 1,97 milijardi: u
Aziji 825 miliona, u Evropi 475, u SAD i Kanadi 266, u Srednjoj i J unoj Americi 204, u
Africi 110, na Bliskom istoku 63, a u Australiji 21 milion. ak dve milijarde video-klipova
dnevno se pogleda na YouTube, a svakog minuta postavi se 35 sati novog video snimka.
Prosean korisnik Interneta za mesec dana pogleda 186 video-klipova
(www.pingdom.com).

3.5.2. Web turizam

Web je jedinstven po tome to poseduje jedinstvene medijske karakteristike, koji
menjaju naine komunikacije:
- web je neogranien u vremenu i u prostoru,
- dinamian je i interaktivan,
- kompletan je prema sadrajima koje nudi.
Web je transformisao i marketinku komunikaciju sa one-to-many na one-to-one
pristup. Tradicionalni naini oglaavanja, kao to su radio i televizija slede pasivni model
gde se jedan izvor obraa mnotvu potencijalnih potroaa. Web danas daje mogunost
obraanja svakom kupcu ponaosob. Svaki put kada korisnik poseti web stranicu on tako
postaje ciljani klijent, koji moe primati personalizovane poruke ili poruke namenjene uoj
ciljnoj publici. Internet prua protok informacija vrlo velike brzine i to sa vrlo niskim
trokovima. Pravilno i detaljno dizajnirana web stranica, e-mail i newsletteri mogu biti
efikasni upravo kao i lina prodaja (Kotler, 2006).
Interaktivni marketing na Internetu daje svakom preduzeu pristup potencijalnim
kupcima irom sveta. Web poslovanje je omoguilo preduzeima izbegavanje odreenih
restrikcija i odredbi kojih se preduzea moraju pridravati pri fizikom poslovanju u
inostranstvu. Svako preduzee ukljueno u turistike aktivnosti moe profitirati od
kvalitetno sastavljene marketinke strategije na webu. Sistemi koji svoj rad temelje na
web tehnologijama mogu zadovoljiti potrebe na jednostavniji nain, dati korisnicima iri
izbor informacija i mogunost rezervacija bez dodatnih napora. Zadovoljstvo turista zavisi
od toga u kojem vremenskom periodu im se mogu dati precizne i njima bitne informacije.
49
Web ima izuzetan znaaj u turistikoj industriji. On-line prodaja u turizmu je u stalnom
porastu, sa trinim rastom od 20% i 5 miliona evra unutar EU u periodu od 2006. do
2011. godine (www.euromonitor.com).

3.5.3. Primena Interneta i GIS-a na strani turistike ponude

U turizmu se upotreba Interneta i GIS-a razlikuje na strani turistike ponude i
turistike tranje. Turistika tranja koristi sajtove i GIS tehnologiju koju instalira turistika
ponuda. Turistika ponuda je provajder i istovremeni korisnik, dok se turistika tranja
javlja samo kao jedan od korisnika. U okviru turistike ponude mogu se razlikovati dva
osnovana nivoa primene GIS. Prvi se odnosi na nosioce i implementatore turistike
politike. Tu se pre svega misli na dravne organe i organizacije zaduene za turizam,
odnosno ministarstva i turistike organizacije. Drugi nivo se odnosi na turistiku privredu,
odnosno privredne subjekte.
Uspeh bilo kog turistikog preduzetnikog poduhvata je determinisan:
- planiranjem turizma,
- razvojem i istraivanjem turizma i
- marketingom (Shojaee, 2006).
U eri razvoja informacionih tehnologija potrebno je samo sve to primeniti na Internetu.
Preduzea koja se bave pruanjem turistikih usluga treba pre svega da imaju kvalitetnu
web stranicu kao prvi korak u planiranju web marketinga. To moe biti kompleksna
prezentacija preduzea ili jednostavan blog. Na taj nain, turoperatori mogu:
- na laki nain pristupati informacijama, jer koriste Internet kao bazu podataka,
- biti u blioj interakciji sa klijentima kako bi bolje razumeli njihove potrebe,
- biti fleksibilniji u svojim ponudama,
- postavljati audio i video materijale o svojim paketima i sl.
Osnovni ciljevi turistikih web sajtova su:
- oglaavanje turistikih proizvoda, usluga i destinacije
- obezbeivanje korisnikih servisa
- prodaja organizovanih putovanja i turistikih proizvoda i usluga
- pruanje informacija o turistikoj destinaciji, smetaju, uslugama ili preduzeu
- brendiranje, odnosno formiranje trinog identiteta preduzea i svesti o trinoj
marki.
Cilj mnogih lokalnih turistikih organizacija se uglavnom svodi na optu promociju
turistikih atraktivnosti bez direktne prodaje. Glavni cilj ovih sajtova je kreiranje trine
prepoznatljivosti destinacija, radi poveanja broja turista.
Bitna stavka u planiranju web sajtova je i odreivanje ciljnih grupa kojima se web sajt
obraa. Pojam potroaa je dosta irok i mora se podeliti u manje skupine. Potrebno je
osmisliti sajt za tipinog korisnika, ali uzeti u obzir i postojanje naprednih i manje
naprednih korisnika. Potrebno je uiniti sajt atraktivnim i privui one koji e koristiti
proizvod ili uslugu, obogatiti ga informacijama korisnim za posetioce, poboljati ivot
kupca od zadovoljnog napraviti oduevljenog (u smislu postojanja neke dodatne
vrednosti uestvovanja u nagradnim igrama, dobijanja newslettera), baviti se prodajom
nakon prodaje (ostati u kontaktu sa kupcem) i sl.
50
Sve se vie koristi tzv. marketing pomou baza podataka, koji predstavlja interaktivan
prilaz marketinkim komunikacijama koji koristi adresabilne komunikacione medije
(potu, telefon, prodajne snage) radi proirenja pomoi ciljnom auditorijumu, stimulisanja
tranje i ostajanja u vezi sa korisnicima putem usklaivanja i uvanja u elektronskoj bazi
podataka, informacija o postojeim i potencijalnim korisnicima i svim komunikacijama i
komercijalnim kontaktima sa njima zarad ostvarivanja buduih kontakata. Cilj database
marketinga nije samo jednostavno prodati (to bi bila prodaja pomou baze podataka),
ve izgraditi dugorone odnose sa postojeim i potencijalnim korisnicima. Ovo znai da
kompanija mora da poznaje svoje korisnike, ne samo u smislu generalne segmentacije ili
profila korisnika ve na mnogo detaljniji nain: korisnike ponaosob. Svaki zapis u
korisnikoj bazi podataka sadrae ne samo ime i adresu postojeih i potencijalnih
korisnika ve i informacije o korisnikovim potrebama i karakteristikama, prethodnim
kupovinama i prethodnim komunikacijama. Postojanje stalno aurne korisnike baze
podataka takoe smanjuje potrebu ad hoc istraivanja trita, dozvoljavajui bre odzive
na konkurentske akcije i trine pritiske (Hani, 1996).
J ednim od najvrednijih marketinkih alata za turizam smatraju se newsletter-i. Imaju
izuzetan znaaj ako su se sami posetioci web stranice prijavili za njihovo primanje, jer su
to onda ciljani posetioci koji su bitan deo web marketinga. to je vei broj
zainteresovanih posetilaca, turistika ponuda postaje bolje povezana sa potencijalnim
klijentima. Komentari na forumu, blogu, statusi na Facebook-u ili Twitter-u predstavljaju
korisnu povratnu informaciju od strane dosadanjih i potencijalnih klijenata, to je
izuzetno znaajno za odravanje lojalnosti klijenata.
Proces razvoja web sajta za destinacije se moe opisati u nekoliko sledeih koraka:
- razviti strateki brend, izgled i oseaj destinacije koja se nudi
- pripremiti strategiju e-turistike destinacije
- obezbediti IT podrku i marketing eksperte
- konsultovati se i posavetovati sa kljunim stejkholderima kao to su transportne
kompanije, turoperatori, lokalne turistike agencije i dr.
- odrediti biznis model sajta i funkcionalne specifikacije
- uspostaviti tehnike specifikacije i programe auriranja informacija
- raspisati tender i odabrati partnera sa kojim e se raditi na projektu
- izabrati dobavljae i /ili one koji razvijaju softver
- organizovati podatke
- izgraditi, pustiti u probni rad i testirati web sajt
- upravljati projektom implementacije
- registrovati sajt sa search engines-ima (google, yahoo...) i obezbediti dobro
rangiranje
- obezbediti analizu od strane korisnika
- razviti feedback mehanizme i ustanoviti proces kontinualnog poboljanja
- uspostaviti dugoronu strategiju
- nadgledati, procenjivati i redovno pregledati procese (Njegu, 2009).

Veina strunjaka iz oblasti Internet marketinga slae se sa konstatacijom da
efikasan nastup firme na Internetu podrazumeva primenu svih klasinih saznanja iz
oblasti marketinga. U tom kontekstu se i marketinka aktivnost na Internetu moe
posmatrati kao premetanje proizvoda ili usluga od proizvoaa do potroaa,
51
korienjem Interneta kao sredstva promocije, prodaje, ili kanala distribucije. Tokom
poslednje dve godine dolo je do znaajnih promena u korienju Interneta u domenu
onlajn oglaavanja, to je za posledicu imalo pribliavanje strategija Internet marketinga
novonastaloj situaciji.
Tako je osmiljen i novi Internet marketing model 4C, koji obuhvata i povezuje
elemente direktnih efekata onlajn nastupa sa elementima brendinga na Internetu. Model
4C se zasniva na etiri stuba Internet marketinga i na analizi osnovnih pojavnih oblika
kvalitetnog nastupa firme na Internetu:
- sadraj (Content)
Kvalitet sadraja na web sajtu, njegova postavka, organizacija i koncepcija, predstavljaju
osnovu kvalitetnog onlajn nastupa (eng. Content is the King). J edinstvenost sadraja i
njegove konceptualne postavke omoguuju i direktne i indirektne (branding) efekte onlajn
nastupa. Klju uspeha je originalni koncept, gde je sadraj onaj koji ostvaruje cilj.
- putanja korisnika (Clickstream)
Kada se formira nastup na Internetu (web sajt), posmatranjem svih akcija posetioca
prezentacije od toga odakle je doao, kuda se kretao po sajtu i kuda je sa njega otiao
omoguuje se unapreenje interakcije sa potencijalnim korisnikom i dovoenje do cilja
onlajn nastupa. Upravo precizna analiza dogaaja koji se odnose na onlajn nastup
predstavlja najjae oruje Interneta kao poslovnog medijuma
- komunikacija (Communication)
Kada potencijalni korisnik doe na web sajt, na osnovu elemenata C1 (sadraj) i C2
(putanja korisnika), mogue je ostvariti upravljanje komunikacijom (communication
management). Primer ovakvog sistema upravljanja komunikacijom predstavlja strategija
pristupnih stranica sajta (landing pages), gde korisnik, nakon pronalaenja sajta na
nekom pretraivau i dolaska do njega, dobija sadraj koji je prilagoen upravo kljunim
reima koje je traio (npr. koncept prodajne stranice). Komunikacija na web sajtu bi
trebalo da za cilj ima interaktivnost sa potencijalnim korisnikom.
- konverzija (Conversion)
Kada se prethodna tri elementa 4C ostvare na kvalitetan nain, mogue je veoma
precizno izraunati direktne efekte nastupa (konverzija posetilaca sajta u korisnike). Cilj
ovog elementa onlajn marketinke strategije jeste unapreenje stepena konverzije,
korienjem razliitih interaktivnih i klasinih metoda marketinke komunikacije
(www.draganvaragic.com).

3.5.4. Primena Interneta i GIS-a na strani turistike tranje

Sve je manje potroaa koji se o potencijalnim turistikim destinacijama informiu
preko slubenih turistikih kompanija ili turistikih organizacija. Sve je vie korisnika koji
se okreu web stranicama poput www.virtualtourist.com na kojima lanovi ostavljaju
informacije i svoje komentare o tome ta treba videti, a ta izbei. Informacijama na tom i
slinim portalima korisnik vie veruje nego klasinom oglaavanju slubenih turistikih
predstavnika (Tabela 6).
Savremeni informatiki obrazovani turisti imaju sve veu potrebu za informacijama na
osnovu kojih donose odluku o izboru destinacije. J edan od faktora koji doprinosi dobrom
52
pozicioniranju turistike destinacije je kvalitetan web sajt zasnovan na primeni GIS
tehnologije, sa visokim stepenom interaktivnosti. Najea upotreba GIS-a na strani
turistike tranje vezuje se za Web GIS.

Tabela 6 : Pitanja i odgovori za sektor turistikih posrednika
Zato potroai naputaju putnike agente
- Faktori pogodnosti (ne postoji pristupanost 24/7)
- Iluzija jeftinijih cena
- Glamur onlajn kupovine
- Neobinost tehnologije
- Usluge namenjene korisnicima (nezadovoljstvo
uslugama putnikih agenata)
- Marketing usluga (putniki agenti zapostavljaju
marketing)
- Problem imida: agenti i niska tehnologija
Motivacioni faktori za upotrebu Interneta
- Mogunost pristupa na osnovi 24/7
- Informacije: bogate i aurirane
- Mogunost vienja i poreenja
- Globalni domet
- Kontrola nad odlukama
- Rukovoenje finansijskim sredstvima
- Trenutno zadovoljenje
Izvor: Reckard, 2001

Posebno su atraktivni web sajtovi tzv. Web 2.0 generacije. Termin Web 2.0 se odnosi
na web aplikacije koje omoguavaju interaktivnost, odnosno one koje su okrenute
korisnicima i unapreenju World Wide Web-a. Web 2.0 sajt omoguava korisnicima da
komuniciraju i sarauju preko drutvenih medija, kao korisnici sadraja virtualne
zajednice, za razliku od web sajtova na kojima su posetioci uskraeni za aktivno
gledanje sadraja koji su kreirali. Primeri web 2.0 sajtova su tzv. socijalne mree,
blogovi, sajtovi na kojima se postavljaju video i audio sadraji koji kreiraju sami korisnici
ili sadraji koji se automatski preuzimaju sa drugih lokacija na web-u i sl. J edna od
najposeenijih drutvenih mrea Facebook, kao jasan primer Web 2.0. generacije, u
svojoj osnovi sadri drutveno umreavanje. Ono omoguava korisnicima da se, na
primer, kroz Facebook aplikaciju Trips poveu s ostalim lanovima i planiraju budua
putovanja.
Korisnicima se obraeni podaci mogu predstaviti u vizuelnim formatima kao to su
tekst, tabele i grafika. Taj proces se naziva vizuelizacija podataka i ini da aplikacije IT
budu privlanije i razumljivije za korisnike. Vizuelizacija podataka postaje sve popularnija
na web-u ne samo u svrhe zabave, ve i kao podrka odluivanju. Dostupno je mnotvo
metoda vizuelizacije i softverskih paketa za podrku odluivanju. Najpopularnije
tehnologije su geografski informacioni sistemi i virtuelna stvarnost.
Upotreba GIS-a od strane turistike tranje vezuje se za period pre i za vreme
turistikog putovanja. Glavni vidovi upotrebe GIS-a odnose se na:
- pretragu turistikih resursa,
- pomo pri donoenju odluka o putovanju i
- olakanje kretanja u odlasku do turistike destinacije i u turistikoj destinaciji.
Upotrebom GIS-a kao osnove za kreiranje i manipulaciju kartama, moe se ostvariti
potpuna funkcionalnost karata na web-u. Karte na web-u postaju uobiajen sadraj.
Postoje razliite podele, a osnovna je na:
- statike karte (u vidu jednostavnih grafikih fajlova)
53
- dinamike karte (koje omoguavaju jednostavne operacije, kao to su zumiranje,
pomeranje i slino, na sadraju koji se ne menja) i
- interaktivne karte.
Interaktivne karte posetiocima omoguavaju da stupe u interaktivni odnos i mogu se
menjati i popunjavati novim podacima. To su uglavnom karte odreenih regiona, gradova
ili manjih naselja koje imaju integrisane interaktivne i multimedijalne funkcije. One
omoguavaju korisnicima da istrauju mapu u dubinu sve do nivoa lokacije od interesa.
Naprednije interaktivne mape nude korisnicima legende, kategorije i podkategorije
informacija koje je mogue predstaviti u okviru tematskih slojeva. Interaktivne karte jo
uvek predstavljaju novu tehnologiju i mogu biti znaajna konkurentska prednost web
sajtova.

Slika 12: Karta Zajeara (dinamika karta)



Izvor: Web sajt Turistike organizacije optine Zajear (www.toozajecar.co.rs)










54
IV UPRAVLJANJE DOGAAJIMA NA NIVOU TURISTIKE DESTINACIJE UZ
PRIMENU INFORMACIONIH SISTEMA

4.1. Karakteristike manifestacija u Srbiji

Meunarodno trite manifestacija postaje sve razvijenije, zahvaljujui trendovima u
razvoju tranje koji su vezani za porast interesovanja za upoznavanjem drugih kultura,
obiaja i tradicija, kao i rastom potreba za novim iskustvima.
Srbija se od strane pripadnika drugih nacija identifikuje kao zemlja sa otvorenim i
gostoljubivim stanovnitvom, sklonim provodu i hedonizmu. Beograd se, na primer, u
stranim medijima esto predstavlja kao grad koji nikad ne spava, a poznati svetski
turistiki vodi Lonley planet je u jednom od izdanja svog vodia pod nazivom 1.000
vrhunskih iskustava 2009. godine nau prestonicu svrstao na listu 10 najboljih gradova
za provod. Ipak, ovakav poloaj Beograda i Srbije, nedovoljno je iskorien za
privlaenje inostranih posetilaca. Iako veliki broj manifestacija koje se kod nas organizuju
imaju internacionalni potencijal, taj proizvod je nedovoljno komercijalizovan.
Analiza turistikih manifestacija koje se organizuju u Srbiji (vie od 1.500
manifestacija godinje) pokazala je da se najvei broj manifestacija organizuje u
gradskim turistikim centrima, mestima pored reka Dunav i Drina, planinskim i banjskim
turistikim mestima i tranzitnim turistikim pravcima vezanim za Koridore 7 i 10.
Posmatrano po mesecima, najvie manifestacija se odrava tokom jula, avgusta i juna,
odnosno u proseku 4 manifestacije dnevno. Dolazi se do svojevrsnog paradoksa, da
posetioci, tokom letnje turistike sezone, imaju izbor raznovrsnih, ali i istovetnih
manifestacija po programu odravanja, to dovodi do nedoumice koju manifestaciju
posetiti. Kako bi se to izbeglo, potrebno je u meusobnom dogovoru organizatora i
predstavnika Turistike organizacije Srbije, odrediti uslove da svaka manifestacija bude
predstavljena i poseena, a da ni jedna ne ide na utrb drugih. Veliki broj lokalnih
turistikih manifestacija predstavlja dopunu turistikog boravka, dok su dravne i
internacionalne sveanosti turistike vrednosti same po sebi i motiv dolaska turista na
odreenu destinaciju (asopis Vodi kroz turistike manifestacije).
Ako se posmatra boravak stranih turista u Srbiji, 2009. godine je on produen sa
2,16 na 2,19 dana. Poveanje broja turista, a smanjenje zarade treba traiti u injenici da
su mnogi turisti tokom, recimo Evrosonga boravili besplatno u Srbiji. Slino je i tokom
Univerzijade, sportisti koji se smeteni u Bellvilu uopte nisu registrovani kao turisti, dok
su njihove kolege koje su noile u Studentskom gradu i hotelima tako registrovani (Hotel
Profesional, magazin za hotelijerstvo, ugostiteljstvo i turizam)
J o jedan od razloga smanjenja deviznog prihoda od turizma, jeste i taj da su te
meunarodno znaajne manifestacije poseivali uglavnom slabije plateni turisti.
Jednom delu turistikih manifestacija u Srbiji, treba posvetiti posebnu panju jer
predstavljaju deo kulturne batine Srbije, po svojim etnografskim elementima sadraja.
Ipak jo uvek nije ostvarena saradnja sa UNESCO-om povodom zatite manifestacija
koje su od izuzetnog znaaja. U tome zaostajemo za zemljama u okruenju, pre svega
za Hrvatskom ije su etiri manifestacije proglaene nematerijalnim kulturnim dobrima i
zatiene od strane UNESCO:
55
Feta Sv. Vlaha zatitnika Dubrovnika predstavlja deo nematerijalne kulturne
batine, koja je u kontinuiranom trajanju od 10. veka do danas zadrala svoje
tradicionalne i prepoznatljive odlike, povezujui materijalnu i nematerijalnu kulturnu
batinu duhovnom dimenzijom. Temeljena na legendi o pojavljivanju svetoga Vlaha radi
pomoi Dubrovanima u odbrani protiv napadaa. U Fetu se ukljuuju stanovnici grada i
okoline, predstavnici drave i lokalnih vlasti te predstavnici Rimokatolike crkve.
Godinji proleni obilazak kraljice ili ljelje iz Gorjana - kraljice iz sela Gorjana su
devojke koje u prolee, na praznik Duhova, u povorci obilaze selo i izvode ritual
sastavljen od pesama i plesa sa sabljama. Desetak mladia, kraljeva nosi sablje i muke
eire ukraene cvijeem, a upola manje kraljica na glavama, imaju bele vence. Pevaju
pesme primerene porodicama koje poseuju, a nakon aenja hranom i piem povorka
odlazi u drugu kuu.
Godinji obilazak zvonara sa podruja Kastavtine u vreme maskenbala u
Kastavtini desetak grupa mukaraca obilazi svoja i susedna sela na viekilometarskih
pohodima. Neki imaju maske, a neki razliita oglavlja koja simbolizuju vegetaciju i
plodnost. Svi imaju ogrnute naopako okrenute ovje koe i zvona, po kojima su i
prozvani zvonari.
Sluba Za Krien jedinstveni je obred pobonosti i izraz verskog i kulturnog identiteta
stanovnika sredinjeg dela ostrva Hvara koji se u neprekinutom nizu odvija pet vekova. U
noi izmeu Velikog etvrtka i Velikog Petka procesija povezuje 6 mesta iz ijih crkava (u
22 sata) zapoinju obilasci na elu sa krstonoom koji nosi krst (teak do 18 kilograma) u
znak molbe ili zahvalnosti, kao vlastiti ili porodini zavet. Sledi ga izabrana pratnja u
bratimskim tunikama i mnotvo vernika i hodoasnika, zaustavljaju se u crkvama i
kapelicama ostalih mesta gde ih doekuju svetenici da bi se pred jutro vratili u svoju
upsku crkvu. Sluba je specifina po svom trajanju (za 8 sati pree se 25 kilometara).
Nesumnjivo je da se i meu manifestacijama koje se organizuju u naoj zemlji, mogu
nai sline manifestacije, kao i one koje neguju karakteristike odreenog podneblja.
Manifestacije u Srbiji kojima se treba pridati posebna vanost su upravo one koje
neguju razliite etnografske vrednosti, predstavljene folklorom, nonjama, obiajima,
nainom ivota, tradicijom, gastronomijom, gostoljubljem. Na Prvom kongresu srpskih
geografa odranom 2007. godine izdvojene su neke od manifestacija sa izraenim
etnografskim vrednostima u koje u budunosti treba ulagati.

Tabela 7: Manifestacije u Srbiji sa izraenim etnografskim turistikim vrednostima

Izvor: Pavlovi, 2007.


Manifestacija
Mesto
odravanja
Vreme
odravanja
Uee
1. Sabor trubaa Sa Ovara
i Kablara
Gua avgust nacionalno
2. obanski dani Kosjeri jul lokalno
3. Homoljski motivi Kuevo maj lokalno
4. ervena rua Ruski Krstur oktobar meunarodno
5.
Mavanska svadba
Crna Bara i
Sovljak
avgust lokalno
6. Sabor frulaa Prislonica jul lokalno
7. Pudarski dani Irig septembar lokalno
8. Duijanca Subotica jul lokalno
9. Sabor tkalja Donji Dubac jul lokalno
10. Kosidba na Rajcu Rajac jul meunarodno
56
- Sabor trubaa, pored toga to je jedna od najposeenijih smotri muziko-folklornog
stvaralatva, afirmie trubu kao nacionalni instrument. Od obiaja iz prolosti koji se
prezentuju na Saboru trubaa posebno mesto zauzimaju stara srpska svadba i narodni
srpski vieboj. Uesnici prodajnih izlobi su predstavnici starih i retkih zanata:
dragaevske tkalje, abadije, opanari, grnari, kovai, drvodelje.
- obanski dani u Kosjeriu, organizuju se od 1980. godine kada je zabeleena i
najvea poseta (50.000 posetilaca). Ovu manifestaciju ini natpevavanje, nadigravanje,
nadkuvavanje, nadvlaenje, zavaanje i biranje najlepe obanice.
- Homoljski motivi je manifestacija koja se odrava u Kuevu krajem maja.
Posebnom je ine demonstracija ispiranja zlata u reci Pek, takmienje u pastirskim
vetinama, priprema jela, izlobi rukotvorina i sira.
- Manifestaciju ervena rua organizuje Dom kulture u Ruskom Krsturu od 1962.
godine. Svakog oktobra, u trajanju od pet dana, predstavlja se kultura Rusina i
Ukrajinaca Vojvodine. Znaaj ovoj manifestaciji daju uea folklornih ansambala iz
Maarske, Slovake i Ukrajine.
- Mavanska svadba je glavni dogaaj Hajdukih veeri koje se odravaju od 1965.
godine. Tokom ove manifestacije prikazuju se stari mavanski obiaji, seoski ivot,
nonja, narodno stvaralatvo iz vremena Janka Veselinovia. Pratei dogaaji su parada
fijakera, mavansko prelo sa ueem izvornih pevakih grupa, izloba narodne radinosti
i likovnog stvaralatva. Mladii se takmie u hajdukim vetinama: bacanje kamena s
ramena, borba na brvnu, nadvlaenje klipka. Manifestacija se zavrava proglaenjem
harambae.
- Sabor frulaa u Prislonici poznat je i pod imenom Oj Moravo. Takmiari sviraju
frulu, dvojnice i gajde. Ova manifestacija je obogaena nastupima pesnika, pevaa,
folklornih drutava, izlobom runih radova, slika, etnoradionicom i takmienjem u
pripremanju tradicionalnih jela.
- Na Pudarskim danima prezentuju se vina. Ova manifestacija se odrava u znak
seanja na uvare vinograda. Sadraj obogauju tamburai, maskenbal, proglaenje
gospodara pudarskih dana, izloba starina i domae radinosti.
- Duijanca je jedna od najstarijih turistikih manifestacija u Vojvodini. Odrava se od
1966. godine, najpre u Ljutovu, a zatim u Subotici. Predstavlja obiaje vezane za etvu
Bunjevaca. Ova manifestacija traje do 45 dana. Tokom Duijance odravaju se
takmienja etelaca, konjike trke, karneval, Skuptina etelaca i defile folklora.
- Poslednjeg vikenda jula Donji Dubac je mesto okupljanja uesnika Sabora tkalja.
Kod Doma dragaevske zagruge ena, umee pokazuju ne samo tkalje, ve i pevai,
igrai, zdraviari i svirai na starim instrumentima kao i kulinari.
- Na Rajcu, nedaleko od Ljiga, od 1969. godine se odrava manifestacija Kosidba na
Rajcu, iako je prvo takmienje kosaa odrano davne 1892. godine. Nadmee se oko
pedeset kosaa, a domaice pripremaju stara jela, koja slue na ilimima. Kosai su u
narodnoj nonji, sa slamnatim eirom i torbom na ramenu. Pobednik kosidbe je didlija ili
kozbaa. Na ovoj manifestaciji uestvuju kosai iz Velike Britanije, Islanda, Rumunije,
Rusije, Holandije. Pratei sadraji ove manifestacije su izloba slikara naivaca, nastupi
izvornih pevakih i igrakih grupa.
Atraktivnost, sadraj, znaaj, tradicionalnost, kvalitet organizovanja, vreme i trajanje
manifestacije su osnovni elementi vrednovanja etno manifestacija. Neophodno je
poboljati propagandu, u smislu blagovremenog informisanja o odravanju manifestacije,
koja treba da bude reprezentativna i privlana najiroj publici (Pavlovi, 2007).
Neke od navedenih manifestacija postaju i razlog posete odreenom mestu, to je
demonstrirano i na meunarodnom planu. Ipak sve je vie lokalnih gastronomskih
zabava, raznih Slaninijada, Kupusijada, Sirijada, Rakijada One nemaju veu turistiku
teinu, ali zadovoljavaju izletnike potrebe lokalnog stanovnitva.
57
4.2. Strategija razvoja manifestacija kao turistikog proizvoda u ponudi Srbije

U Srbiji se godinje odri vie od 1.500 najraznovrsnijih manifestacija. O vanosti
manifestacija dovoljno govori to da su deo Strategije razvoja turizma. Smatra se da ovaj
proizvod moe biti dobro iskorien za izgradnju opteg imida Srbije i da Srbija ve
sada ima nekoliko dogaaja koji po turistikom znaaju prelaze granice zemlje. Tu se pre
svega misli na Sabor trubaa u Gui i Exit u Novom Sadu, kao i na regionalne
manifestacije kao to su Fest, Bemus ili Belef, koje se prema broju posetilaca,
ekonomskom znaaju i popularnosti mogu svrstati u manifestacije sa evropskim
potencijalom, ali i na vie od 300 lokalnih manifestacija koje se odravaju irom Srbije.
Na osnovu izvrene evaluacije kljunih faktora uspeha, u Strategiji razvoja turizma
Srbije konstatovano je da je trenutno dostignuti nivo konkurentnosti Srbije u sferi
dogaaja, u odnosu na druge identifikovane proizvode, relativno dobar sa prosenom
ocenom 1,9.
Proizvod "Dogaaji" predstavljaju jedno od tzv. "quick win" podruja aktivnosti (pored
poslovnog i MICE turizma, gradskih odmora, krunih putovanja i specijalnih interesa kao
grupnog proizvoda), jer potencijal rasta ovog proizvoda ima marketinku snagu za
dodatnu promociju Srbije i poveanje lojalnosti klijenata prema Srbiji.
Osnovnim segmentima ovog proizvoda smatraju se pre svega:
- kultura i umetnost odnosno kulturni festivali koji se odravaju u veim
gradovima Srbije, pre svega u Beogradu, Novom Sadu, Subotici i Niu
- sport ovaj tip dogaaja je jedan od pokretaa turistikog prometa, a s obzirom
na to da sportisti iz nae zemlje belee stalne uspehe u svetskom sportu, predvia se i
poveanje ovog segmenta proizvoda. To e biti upotpunjeno i razvojem sve veeg broja
trening kampova u unutranjosti zemlje to se pozitivno odraava na dugoronu
promociju
- zabava jedan od kljunih segmenata proizvoda bez obzira na to da li je povezan
sa tradicionalnim ili modernim sadrajima. Festivale vezane za zabavu sa znaajnim
trinim potencijalom potrebno je posebno podrati i internacionalno promovisati putem
profesionalnog kalendara. Dugoroan rast ovog trinog segmenta zavisi pre svega od
menadmenta dogaaja.
Dogaaji su turistiki proizvod koji se moe ponuditi potroaima na veem broju
trita. Strategijom razvoja turizma Srbije kao primarna ciljna trita identifikovane su
zemlje bive J ugoslavije, pre svih Slovenija i Bosna i Hercegovina kao i strani rezidenti u
Srbiji. Sekundarnim ciljnim tritima smatraju se zemlje u okruenju Maarska, Rumunija
i Bugarska, a tercijalnim velika emitivna turistika trita Nemake, Velike Britanije,
Austrije i Francuske. Ovaj proizvod je privlaan velikom broju turista pre svega
individualnim gostima, grupama, parovima bez dece ili parovima sa odraslom decom.
Iako je Strategijom razvoja turizma identifikovana potreba za izradom posebne
broure dogaaja kako na nivou Srbije tako i na nivou klastera, jo uvek nita znaajno
nije uraeno na tom podruju. Broura treba biti formulisana na nain da detaljno
upoznaje turistu sa dogaajima koji se deavaju itave godine u celoj zemlji, potrebno je
da bude razraena po mesecima i po vrsti dogaaja. Izraena je i potreba za izradom
posebnih izdanja posveenim najznaajnijim festivalima sa detaljnim informacijama,
istoriji festivala, kao i ostalih atraktivnosti za koje se dogaaj moe vezati, ponudi
smetaja, gastronomiji i slino. Za ove programe bi trebali biti zadueni Turistika
organizacija Srbije i Turistike organizacije na ijim podrujima se deavaju vani
dogaaji i festivali.
58
Tabela 8: Kljuni faktori uspeha i ocena postojeeg stanja proizvoda Dogaaji

Dostupnost za potrebe razvoja proizvoda
Dogaaji (vazduh, putevi, reke)
Ponuda kulturnih i sportskih sadraja (objekata)
Kulturni i sportski dogaaji i/ili manifestacije koje se
organizuju u Srbiji
Raznolikost i kvalitet dogaaja koji se organizuju u Srbiji
Atraktivnost postojeih dogaaja u Srbiji
Ponuda smetajnih kapaciteta i ugostiteljskih sadraja odgovarajueg nivoa
usluivanja
Raznolikost ukupne ponude/paketa povezanih sa proizvodom Dogaaji
Specijalizovane kompanije koje nude komplementarne usluge i/ili aktivnosti
Meunarodno priznati dogaaji u Srbiji
Nivo svesti (awareness) u inostranstvu o dogaajima u Srbiji
Sistem komercijalizovanja proizvoda Dogaaji
Kvalitet i kvantitet turistikih informacija koncentrisanih na proizvod Dogaaji
(prospekti, katalozi, vodii i sl.)
Usluge i proizvodi vezani za tzv. noni ivot
(Night life)
Imid Srbije povezan sa proizvodom Dogaaji
Izvor: Strategija razvoja turizma Republike Srbije, 2005.

Turistika organizacija Srbije svake godine izdaje Kalendar turistikih priredbi u Srbiji
u kojem je vrlo turo predstavljena ponuda dogaaja za narednu godinu. Kako se
Kalendar izdaje poetkom godine, pred poetak Sajma turizma u Beogradu, esto se
javljaju greke u terminima odravanja dogaaja, a neretko neki od znaajnih dogaaja
ni ne nae svoje mesto u Kalendaru. Ova publikacija je nedovoljna za poveanje nivoa
upoznatosti turista sa dogaajima u Srbiji i sadri nedovoljno precizne informacije o
festivalima. Sa triem je potrebno komunicirati i putem oglasa, vodia dogaaja i
internet stranica. Sa poveanjem broja tzv. e-potroaa, turista koji sve vie koriste
elektronske kanale distribucije, potrebno je ponudu dogaaja predstaviti i na agencijskim
portalima, sajtovima dogaaja, putem e-maila i na sajtu IFEA (sa kojom od oko 1.500
dogaaja koji se organizuje u Srbiji, samo festival Exit ima saradnju).
U prvom faznom izvetaju Strategije razvoja turizma Srbije izraava se potreba za
formiranjem posebnog tzv event management/promotion biroa, koji bi bio baziran na
privatno javnom-partnerstvu, kako bi se stvorila jaa materijalna i marketinka podrka
ovom proizvodu. Posebno je vana saradnja sa lokalnim zajednicama, jer nije mogue
odrediti jedinstvenu konkurentsku strategiju za ceo sistem dogaaja u Srbiji.
Proizvod Dogaaji obuhvaen je i Strategijom razvoja turizma grada Beograda.
Izraena je procena i projekcija domaih i inostranih noenja u Beogradu po turistikim
proizvodima 2006. i 2018. godine. Predvianja pokazuju da e u ukupnom broju
ostvarenih noenja u 2018. godini, najvei znaaj za razvoj turizma Beograda imati
sledei turistiki proizvodi: Poslovni turizam i MICE (32,5%), Gradski odmor (22,5%) i
Krune ture i Dogaaji sa 17,5%.
59
Istraivanja su pokazala da razvoj turistikog proizvoda Dogaaji u Beogradu
usporava nedostatak saradnje izmeu smetajnog sektora i organizatora dogaaja.
Nizak je stepen informisanosti na stranim tritima o dogaajima u zemlji, odnosno
turistika tranja je pre svega bazirana na domaem tritu sve zbog nerazvijenog
turistikog informativnog sistema. Nizak je nivo aktivnosti organizatora ponude vezane
za proizvod dogaaja, to proistie iz injenice da dogaaji nisu dovoljno iskorieni u
turistike svrhe, jer nedostaju strateke smernice za njihovu promociju i dalji razvoj,
odnosno nedostaju efikasni standardi menadmenta proizvoda dogaaja.

Tabela 9: Procena i projekcija domaih i inostranih noenja u Beogradu po turistikim
proizvodima 2006. i 2018. godine
2006. godi na 2018. godi na
Turistik
i
proi zvod

Ukupno
Beograd

Doma
i
turi sti

%
Strani
turi sti

%
Ukupno
Beograd

Domai
turi sti

%
Strani
turi sti

%
Gradski
odmor

140,000 14,000
10
%
126,00
0
90% 900,000 90,000
10.0
%
810,000
90%

Krune
ture
39,858 0 0% 39,858
100
%
700,000 105,000
15.0
%
595,000
85%

Poslovni
turizam
896,805
538,08
3
60
%
358,72
2
40%
1,300,00
0
575,900
44.3
%
724,100
55.7
%

- od toga
business
650,000
390,00
0
60
%
260,00
0
40% 900,000 360,000
40.0
%
540,000
60%

- od toga
MICE
246,805
148,08
3
60
%
98,722 40% 400,000 212,000
53.0
%
188,000
47%

Nautika 18,600 9,300
50
%
9,300 50% 200,000 170,000
85.0
%
30,000
15%

Dogaaji
" Events"
232,505
104,62
7
45
%
127,87
8
55% 700,000 455,000
65.0
%
245,000 35%
Specijalni
interesi
38,700 13,545
35
%
25,155 65% 200,000 70,000
35.0
%
130,000
65%

UKUPN
O
1,366,46
8
679,55
5

686,91
3

4,000,00
0
1,465,90
0

2,534,10
0


Izvor: Strategija razvoja turizma Beograda, 2008.

Beograd treba maksimalno da razvije efekte postojeih meunarodno relevantnih
dogaaja, ali i da uz odgovarajui profesionalni menadment kreira i druge meunarodno
atraktivne dogaaje, ukljuujui i mega dogaaje, ali i da se ugleda na druge gradove
Evrope i unapredi promociju dogaaja.
Bratislava kao turistika destinacija ima etiri turistika informativna centra koja se
bave pruanjem informacije o gradu, ali i etiri centra koja se bave menadmentom
dogaaja event management (Bratislava Culture and Information Centres). Uz to je
izraen i veb sajt (www.bkis.sk) koji prua pregrt informacija o svim dogaajima u
gradu.

4.3. Mogunost povezivanja turizma dogaaja sa prirodno-geografskim turistikim
vrednostima i drugim vidovima turizma

60
Organizovani dogaaji se grubo mogu podeliti i na one koji svojom atraktivnou
privlae veliki broj turista i primarni su razlog posete destinaciji i one koji mogu upotpuniti
boravak turiste i doprineti utisku dobijanja dodatne vrednosti. Bez obzira na to da li je
dogaaj meunarodno ili samo lokalno znaajan mogue je i potrebno ga je povezati sa
turistikim vrednostima kraja i drugim vidovima turizma.
Turistike manifestacije nastaju kao produkt podudaranja interesa tri elementa:
- destinacija (mesto i region u kome se odrava)
- stanovnitvo koje ivi na lokaciji manifestacije i
- posetioci koje privlai atraktivnost manifestacije.
Svi ovi elementi su pod snanim uticajem fiziko geografskih osobina predela u
kojem se ti interesi podudaraju. Organizatori dogaaja esto koriste razne specifinosti,
kao motiv organizovanja dogaaja to je upotpunjeno odravanjem na pogodnim
lokalitetima.
Oblik reljefa, nadmorska visina i nagib terena posebno su izraeni prilikom
organizovanja sportskih i sportsko-rekreativnih manifestacija.
Organizovanje ovih manifestacija najee je povezano sa posebnim interesima
turista. U naoj zemlji se izdvajaju manifestacije koje mogu biti povezane sa razliitim
hobijima, odnosno drugim vrstama turizma sportsko-rekreativnim, lovnim ili
avanturistikim. U planinskim predelima organizuje se veliki broj manifestacija povezanih
sa lovom (hajke na lisice, vukove, divlje svinje). Konfiguracija terena je pogodna za
organizovanje takmienja u orijentiringu, a u posebnim uslovima manifestacije su
povezane i sa avanturistikim turizmom (na planini Rtanj se, na primer, organizuje nono
planinarenje za vreme punog meseca, a na reci Ibar Veseli spust).
Manifestacioni turizam je povezan sa klimatskim uslovima, jer se veliki broj
manifestacija odvija na otvorenom prostoru. Zato je prilikom odreivanja termina i mesta
odravanja manifestacije, od znaaja karakter klime i vremenska prognoza, koji
uslovljavaju adekvatno odvijanje manifestacije. Uslovljenost vremenskim prilikama jedan
je od razloga zato se najvei broj manifestacija odvija u prolenom i letnjem periodu.
U organizaciji nekih dogaaja klimatski uslovi su od posebnog znaaja. Tako se na
Adi Ciganliji svake godine organizuje Bogojavljensko plivanje za asni krst. Iako je velika
ast i uestvovati u ovoj manifestaciji, onaj ko pobedi nepovoljne klimatske uslove i esto
zaleenu vodu uiva veliko potovanje.
Hidrografski objekti (reke, bare, jezera) sa svojom vegetacijom predstavljaju
znaajnu turistiku vrednost. Povezanost sa manifestacionim turizmom ogleda se u
organizovanju nautikog turizma (regate, splavarenja, krstarenja) i sportskih takmienja
(jedrenje, plivanje, ribarske veeri).
Nedovoljno je iskoriena injenica da se najvei broj dogaaja na rekama
organizuje u letnjim mesecima kada veliki turistiki brodovi krstare Dunavom.
Veliki broj sveanosti vezuje se za postojanje bogate flore i faune, odnosno ouvanje
autohtonog biljnog i ivotinjskog ekosistema. To su pre svega manifestacije zabavnog,
sportskog, privrednog i verskog karaktera. Sve je izraenija potreba za ouvanjem
ovekove okoline, pa se organizuju manifestacije ekolokih i edukativnih sadraja.
Kao primer povezanosti ekolokog turizma sa manifestacionim, odnosno u
predstavljanju bogate flore i faune, svakako se izdvaja manifestacija Cvetanje Tise. Ovaj
prirodni fenomen jedinstven na naim prostorima i u svetu odigrava se sredinom juna uz
61
pogodne hidroloke i klimatske uslove i okuplja veliki broj ekologa i zaljubljenika u
prirodu. Pored ove manifetacije poznate su i Dani alfije u Sievu, Karanfil devoje u
Vranjskoj Banji, Jorgovan fest na Mirou ili Dani gljiva na Divibarama.
Kao antropogeni uticaji na manifestacioni turizam izdvajaju se: spomeniko naslee,
etnografski motivi, privredna aktivnost i naselja. Raznovrsno spomeniko naslee u
kontekstu manifestacionog turizma, najee ima ulogu lokacije odravanja, a manje
motiv organizovanja. Etnografske vrednosti ine svi aspekti kulture i tradicije ivljenja
naroda, a predstavljeni su kroz poreklo stanovnitva, socijalnu, duhovnu i materijalnu
kulturu i umetnost.
Spomeniko naslee je znaajan faktor u organizovanju manifestacija, jer se
zahvaljujui njemu daje odgovarajui peat manifestaciji. Tako se na primer na
Kalemegdanu organizuju Srednjovekovne viteke borbe, na novosadskoj tvravi festival
Exit, a dobar primer promocije spomenikog naslea je i organizovanje razliitih muzikih
dogaaja poput koncerta operske dive Emme Shapplin na arheolokom lokalitetu
Viminacijum. Ovaj lokalitet e biti domain brojnih dogaaja nakon iskopavanja
impozantnog amfiteatra sa 12.000 mesta, a cela ruta Put kulture rimskih imperatora e
biti znaajnije promovisana u proslavi 1.700 godina hrianstva koja e biti obeleena
2013. godine.
Manifestacije je potrebno povezati i sa lokalnim folklorom, jer je upravo to ono po
emu se jedna zemlja razlikuje od druge kultura naroda, jezik, istorija, verovanja,
obiaji.. To specifino lokalno je ono to privlai ili ne privlai turistu.
Lokalni folklor se moe povezati sa manifestacijama koje su vezane za seoske
poljoprivredne poslove: sejanje, kosidba, vridba, berba Posebno su atraktivne
manifestacije poput Borbe gusana u Mokrinu, Dani ludaje u Kikindi, Berbe groa u
Vrcu, Topoli ili Smederevu, Homoljski motivi sa akcentom na ispiranje zlata u reci Pek i
sline. Atraktivnost manifestacija bi bila znaajno vea da postoji mogunost
uestvovanja u dogaaju, a ne samo posmatranja dogaaja.
U naoj zemlji se organizuje i veliki broj manifestacija koje podseaju na znamenite
ljude ili dogaaje, koje je mogue povezati sa gradskim turizmom. Turistike
manifestacije se najee organizuju u naseljima koja se mogu podeliti u tri grupe:
razvijena turistika naselja (sa atraktivnim, receptivnim i saobraajnim faktorima), naselja
koja imaju odreenu kulturno-istorijsku tradiciju i folklorno naslee i metropole (gradski i
regionalni centri).
Primeri su manifestacije Brankovo kolo u Sremskim Karlovcima, Borina nedelja u
Vranju, Mokranjevi dani u Negotinu, Disovo prolee u aku ili Vukov sabor u Triu.
Organizovanje manifestacija posredno ima znaaj na privredne delatnosti kao to
su: graevinarstvo, saobraaj, trgovina, ugostiteljstvo i zanatstvo. Prilikom organizovanja
velikih, meunarodnih manifestacija potrebno je renovirati stare i izgraditi nove objekte.
Izmeu 1. i 12. Jula 2009.godine odrana je 25. letnja Univerzijada u Beogradu. To je
bio najvei sportski dogaaj godine, koji je organizovan u Srbiji. Oko 9000 sportista-
studenata iz 140 zemalja sveta takmiilo se u 15 sportova i 208 disciplina. Sportski
dogaaj ovih razmera zahtevao je velike pripreme, ukljuujui gradnju i rekonstrukciju
sportskih objekata. Na Novom Beogradu izgraen je mali grad Univerzitetsko selo
gde su boravili sportisti za vreme trajanja Univerzijade. Takmienje se odravalo na
preko 60 lokacija i svaka od njih je morala da ispuni FISU standarde.
62
Ovi primeri pokazuju da postoje mogunosti za povezivanje manifestacionog turizma
sa drugim vidovima turizma u Srbiji, a sigurno je da bi bilo interesovanja za ovakve,
mnogo bogatije i bolje osmiljene programe putovanja. Krivce za to to takvi programi ne
postoje ili ih ima malo mogu se traiti u lokalnim turistikim organizacijama i u
nacionalnoj turistikoj organizaciji koje nedovoljnu panju posveuju ovom vidu turizma i
koje zbog nepostojanja sveobuhvatne baze podataka i ne znaju ta sve mogu ponuditi.
Odreenu koliinu odgovornosti nose i turistike agencije koje zbog miljenja da za
takvim programima nee biti potranje, iste ni ne nude. Ipak, evidentno je da tranja
postoji. Rad u jednoj od naih najuspenijih turistikih agencija mi je na to i ukazao. Dok
postoje programi putovanja koji se realizuju za vreme boinjih, uskrnjih, prvomajskih ili
novogodinjih praznika (za kojima postoji velika potranja turista sa slobodnim novanim
sredstvima, ali pre svega vikom slobodnog vremena), sve vei broj programa putovanja
je usmeren ka manifestacijama koje se organizuju u inostranstvu poput Karnevala u Riju
ili Veneciji, trkama Formule 1 ili urkama kao to su Sensation White koje se odravaju u
velikim evropskim metropolama. Ponuda takvih programa vezanih za nau zemlju
izostaje.
Sa eljom da se vie istrai angaovanje turistikih agencija u sferi manifestacionog
turizma kod nas, agencijama koje se bave organizacijom putovanja u zemlji dostavljena
je anketa putem e-maila. Zbog izuzetno malog broja odgovora ista nee biti
predstavljena u ovom radu. Nekoliko agencija koje su na anketu odgovorile slau se u
tome da ovaj vid turizma moe biti unapreen jedino kroz bolju promociju dogaaja i
bolju saradnju sa organizatorima putovanja. Potrebno je redovno organizovati studijska
putovanja i posetu manifestacijama u Srbiji, za potrebe obavetavanja turistikih agencija
o konkretnoj ponudi, ali i udrueno nastupati na sajmovima u inostranstvu. Kritika je
upuena i organizatorima manifestacija iji sadraj i kvalitet programa nekada i nije
dovoljno atraktivan kako bi privukao panju turista. Neke od manifestacija koje je
mogue posetiti koristei usluge turistikih agencija u naoj zemlji su: Sabor trubaa u
Gui, Kosidba na Rajcu, Svadba u Bakom Petrovcu, Drinska regata, Zlatne ruke,
Kupusijada i Kobasicijada.

4.4. Upravljanje dogaajima na nivou drave

Iako je Strategijom razvoja turizma Srbije predvieno, odnosno preporueno
formiranje institucije koja bi se na nacionalnom nivou izmeu ostalog bavila
organizacijom, promocijom i valorizacijom dogaaja, nita znaajno na tom planu nije
uraeno. Primeri iz prakse ukazuju za veliku potrebu za tim pa se organizatori udruuju
kako bi razmenili iskustva i jedni drugima pomogli.
Prva takva institucija u naoj zemlji formirana je u vidu Kongresnog biroa Srbije koji
je osnovan u maju 2007. godine kao deo Turistike organizacije Srbije, ije delovanje je
usmereno ka razvoju Srbije kao savremene poslovne i kongresne destinacije.
Na Sajmu turizma u Novom Sadu 2008. Godine prvi put je organizovan okrugli sto
posveen manifestacionom turizmu, na kojem je pored ostalog, predstavljena Grupacija
organizatora privredno-turistikih manifestacija formirana u okviru Udruenja za turizam i
ugostiteljstvo Privredne komore Srbije iji je cilj saradnja sa organizatorima manifestacija
u Srbiji. Cilj formiranja ove grupacije se sastojao u okupljanju to veeg broja
63
organizatora manfiestacija, pravljenja baze podataka (evidencija i registracija) postojeih
manifestacija u Srbiji, klasifikacija i svrstavanje manifestacija u kategorije, grupe i
podgrupe prema odreenim kriterijumima, odreivanje modela i izvora finansiranja
manifestacija, licenciranje i sertifikacija manifestacija prema usvojenim kriterijumima, kao
i edukacija i informisanje organizatora manifestacija o pripremi i realizaciji manifestacija i
marketing kampanji istih.
Po tadanjim planovima manifestacije bi uslovno bile podeljene u tri kategorije:
znaajne manifestacije, potencijalno znaajne (sa kraim vremenom odravanja) i ostale.
Manifestacije u nedovoljno razvijenim delovima Srbije bile bi van konkurencije.
Klasifikacije po kojima bi se dolo do ove podele tiu se duine odravanja manifestacije,
vremena odravanja, broja posetilaca i uesnika, broja prateih manifestacija, lokacije
odravanja, partnera uz iju pomo se manifestacija odvija (nevladine organizacije,
ministarstva, sponzori), medijski uticaj koji manifestacija ima pre i posle odravanja,
umetnika vrednost turistike manifestacije (manifestacije poput Bemusa, Bitefa ili Festa
koje nemaju veliku finansijsku korist), odnos turistikih agencija prema manifestaciji da
li turisti dolaze u organizovanim posetama ili samoinicijativno pri emu se vodi rauna i o
geografskom poreklu posetilaca i uesnika to daje nekoj manifestaciji manje ili vie
meunarodni karakter i sl. (asopis Turistike novine januar/februar 2009).
Razgovor sa osnivaem Grupacije, Milankom Cvetkovi, na Sajmu turizma u
Beogradu gde se govorilo o manifestacijama kao turistikom proizvodu i brendu Srbije,
naveo me na zakljuak da nita od planova jo uvek nije ostvareno, jer pre svega
nedostaje podrka drave. Na inicijativu gospoe Cvetkovi osnovani su Susreti
organizatora manifestacija, dogaaj koji kroz razliite radionice ima za cilj edukaciju
organizatora manifestacija. Na Susretima je ustanovljena i nagrada Turistika slagalica iz
oblasti manifestacionog turizma u kategorijama Najuspenija tradicionalna manifestacija,
Najuspenij nova manifestacija, Znaajan pojedinac u oblasti manifestacionog turizma,
Najuspenija turistika agencija u toj oblasti i Najbolji vizuelni identitet manifestacije.
Velika poseenost Susreta organizatora manifestacija koji su do sada odrani etiri puta i
radionica koje su se bavile marketingom manifestacija, promocijom destinacije kroz
manifestaciju, znaajem saradnje organizatora manifestacija sa turistikim agencijama i
predstavljanjem manifestacije na sajmovima, ukazuje na potrebu za formiranjem
institucije koja e podrati dogaaje koji se organizuju u Srbiji.
Uz podrku Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja osnovan je klaster
Asocijacija za razvoj poslovnog, MICE i manifestacionog turizma. Klaster ini 11
preduzea i 3 nauno-istraivake institucije zainteresovane za razvoj poslovnog i
manifestacionog turizma na podruju Vojvodine. Cilj klastera je unapreenje turistike
ponude Vojvodine, bolja meusobna komunikacija lanica klastera i jedinstveni nastup
na tritu, kroz povezivanje svih subjekata zainteresovanih za ukljuenje u ponudu
poslovnog, MICE i manifestacionog turizma.



Klaster e svoje ciljeve ostvariti kroz sledee aktivnosti:
- analizu postojee ponude poslovnog, MICE i manifestacionog turizma,
- izradu strategije razvoja poslovnog, MICE i manifestacionog turizma,
64
- omasovljavanje lanstva klastera,
- zajednika promocija i trini nastup,
- konkurisanje na domaim i meunarodnim projektima (Hello Serbia, jul 2009).
Pored znaajnog angaovanja privatnog sektora u ovoj oblasti, neophodna je
saradnja i podrka drave, odnosno resornog ministarstva. Dosadanja praksa namee
zakljuak da je potrebno osnovati posebno telo koje bi se bavilo istraivanjem,
organizacijom i promocijom manifestacija, kao i koordinacijom aktivnosti sa drugim
relevantnim institucijama i privatnim sektorom. Povezivanje javnog i privatnog sektora je
model koji je prihvaan u brojnim dravama i predstavlja jedan od odgovora na
finansijsku krizu odnosno efikasno sredstvo za oporavak turizma. Delovanje event biroa
omoguilo bi marketinku profesionalizaciju upravljanja glavnim festivalima, kreiranje i
komercijalizaciju ostalih festivala i povezivanje sa drugim turistikim proizvodima, kao i
vea ulaganja u promociju dogaaja na inostranom turistikom tritu. Na taj nain bi
turisti bili bolje informisani o dogaajima i festivalima u Srbiji, ime bi se poveao broj
onih kojima bi dogaaj bio primarni motiv dolaska u destinaciju. Ovaj proizvod bi se
mogao dobro iskoristiti i za izgradnju opteg imida zemlje, kao i za izgradnju lojalnosti
posetilaca.

4.5. Delovanje institucije nadlene za upravljanje dogaajima

Manifestacije su uz poslovni turizam, city break i kruna putovanja od resornog
ministarstva svrstane u kategoriju proizvoda sa najboljim prilikama za plasman na trite.
Manifestacije su integralni deo srpskog turistikog proizvoda, odnosno segment turizma
koji uz najmanja ulaganja daje najbolje rezultate i privlai turiste u nau zemlju.
Srbiji je potreban strateki pristup manifestacijama, budui da razvoj specifinih
turistikih ponuda moe znaajno da doprinese razvoju nae zemlje, smanji trgovinski
deficit, povea zaposlenost, pobolja imid zemlje i podstakne znaajne investicije. Ne
manje vaan podatak je da bi smo na ovaj nain bogato kulturno naslee Srbije stavili u
funkciju i prezentovali ga svetskoj, ali i domaoj javnosti.
Osnovni zadaci ovakve specijalizovane institucije bili bi pre svega:
- kreiranje baze podataka sa svim relevantnim informacijama o dogaajima koji se
odravaju u naoj zemlji,
- podela manifestacija po vrstama i znaaju i u skladu sa tim priprema strategije i
plana aktivnosti i sredstava za organizaciju,
- kreiranje turistike ponude koja bi bila povezana i sa drugim vidovima turizma,
- izrada marketing strategije za dalji razvoj domaih manifestacija i stvaranje
prepoznatljivih brendova,
- promovisanje manifestacija na ciljnim tritima.
Posebna panja bi se trebala posvetiti istraivanju posetilaca manifestacija kako bi se
utvrdili motivi njihovog dolaska, kao i evaluaciji organizovanih dogaaja.

Jedno od istraivanja koje je sprovedeno meu festivalima u Irskoj ukazalo je na
sledee nedostatke:
- 47% festivala nema nikakve podatke o strukturi svojih posetilaca,
- 59% festivala ne prua nikakvu obuku svojim volonterima,
65
- 23% festivala nema svoju zvaninu internet stranicu,
- 58% festivala nema strategijski plan (Bowdin, Allen, OToole, Harris, McDonnell,
2006).
Podaci koji bi se sproveli meu manifestacijama u naoj zemlji bi sigurno bili jo vie
obeshrabrujui. Iako ovi zadaci iziskuju mnogo vremena i ulaganja trud se itekako isplati.
Kao primer se moe navesti projekat koji je sproveden u Hrvatskoj, a tie se evaluacije
turistikih, odnosno sportskih i kulturnih dogaaja.
Turistika zajednica grada Karlovca u saradnji sa Institutom za turizam pokrenula je
prole godine izradu broure pod nazivom Vodi za istraivanje i evaluaciju sportskih i
kulturnih dogaaja. Vodi je nastao iz potrebe za standardizovanim pristupom evaluaciji
dogaaja na temelju kojeg bi Turistika zajednica grada Karlovca i ostale relevantne
institucije mogle doneti kvalitetne odluke o finansiranju dogaaja kao i o optimalnom nainu
podrke organizatorima. Turistika zajednica grada Karlovca, u nedostatku drugih turistikih
atrakcija, odluila je da svoj turistiki razvoj zasniva na dogaajima kao najbrem i trokovno
najuinkovitijem nainu izgradnje turistikog imida i kreiranja turistike potranje,
prvenstveno tako da unapreuje ve postojee dogaaje koji su sastavni i vitalni deo
drutvenog i kulturnog ivota grada.
Cilj Vodia za istraivanje i evaluaciju sportskih i kulturnih dogaaja je omoguiti svima
koji ele da evaluiraju dogaaje kroz analizu posetilaca da samostalno pripreme i sprovedu
istraivanje i analizu rezultata uz minimalne trokove. Vodi omoguava evaluacije dogaaja
kroz tri glavna aspekta - utvrivanje profila posetilaca, njihove motivacije i zadovoljstva i
drutvenih i turistikih uinaka dogaaja. Vodi sadri standardizovani upitnik, uputstva za
sprovoenje istraivanja sa svim potrebnim materijalima, datoteku za unos i automatsku
analizu podataka te predlog za pisanje izvetaja. Istraivanjem posetilaca dogaaja doi e
se do saznanja ko su oni, koliko su zadovoljni posetom nekoj priredbi, ime su zadovoljni, a
u emu ele poboljanja. Zahvaljujui tim informacijama dogaaji e postajati sve bolji. Tako
manifestacije vie nee biti troak, nego e donositi novu ekonomsku, kulturnu i drutvenu
vrednost celoj zajednici.
Najvaniji korisnici Vodia su organizatori dogaaja koji ovim putem prikupljaju informacije za
marketing dogaaja i njegovo programsko unapreenje. Takoe, to su turistike zajednice i
jedinice lokalne (i/ili regionalne) uprave koje esto ili same organizuju dogaanja ili su
sponzori te ele prikupiti informacije na temelju kojih e donositi kvalitetne odluke o vrsti i
stepenu podrke odreenom dogaaju. Nadalje, to mogu biti i sponzori iz privatnog sektora
koji donose odluke o sponzorisanju na temelju sociodemografskog profila posetilaca, kao i
preduzea i preduzetnici posredno ili neposredno ukljueni u turizam i ugostiteljstvo kako bi
to bolje prilagodili svoju ponudu i umreili se s ostalim uesnicima te time maksimizirali
koristi od dogaaja. Turistika zajednica grada Karlovca odluila je da ovaj vodi stavi na
raspolaganje ostalim organizatorima kako bi upoznala organizatore dogaaja i njihove
sponzore iz javnog i privatnog sektora sa prednostima standardizovane evaluacije dogaaja.
Praksa je pokazala da organizatori uglavnom imaju malo iskustva u evaluaciji dogaaja, pa
e im ovaj Vodi omoguiti da samostalno, uz minimalna finansijska sredstva i bez
korienja skupe konsultantske usluge sprovode evaluaciju. Na taj nain je mogue formirati
i baze podataka svih dogaaja na kojima se sprovodi evaluacija kako bi se organizatorima
omoguilo da uporeuju rezultate svojih dogaaja ne samo iz godine u godinu, ve i s
ostalim dogaajima (tzv. benchmarking)(Izvor: http://kulturniturizam.croatia.hr).

66
Tabela 10: Evaluacija lokalnih kulturnih manifestacija i projekata
Da li su organizacioni odbori lokalnih turistiko-kulturnih projekata:
- istraivali istorijsku prolost zajednice i lokalnih kulturnih potencijala
- podstakli prouavanje drutvenog, istorijskog i kulturnog razvoja zajednice, ivota
znamenitih pojedinaca ili grupa ljudi koji su u njoj iveli i stvarali ili istorijskih dogaaja
vezanih za odreenu kulturnu celinu grada
- podstakli lokalno stanovnitvo za bavljenje umetnikim radom i kreativnim stvaralatvom
- manifestaciju programski koncipirali na osnovu rezultata istraivanja
- koristili alternativne prostore festivalskog izvoenja
- u izradu projekta od samog poetka ukljuili kulturne, turistike i marketinke eksperte
- sprovodili istraivanje publike i turistiko-kulturne potranje
- na osnovu rezultata precizno definisali ciljne grupe manifestacije
- planirali da fandrejzing obuhvati javni budet, sponzorstvo i donatorstvo (ukljuujui i
prijavljivanje na javne konkurse)
- promovisali manifestaciju u susednim gradovima
- distribuirali propagandni materijal turistikim agencijama u veim emitivnim turistikim
sredinama
- organizovali promociju i PR u inostranstvu, u zabratimljenim gradovima, u susednim
dravama, naroito ako se dogaaj organizuje u pograninim mestima
- postigli sporazum sa turistikim agencijama o dovoenju turistikih grupa
- organizovali prevoz posetilaca iz drugih gradova i regiona
- postigli sporazum sa lokalnim davaocima usluga (hoteli, restorani, prevoznici, izletita,
sportski objekti, muzeji)
- planirali da objekat obuhvati vie gradova i zemalja
- postavili internet prezentaciju itd.

Sabiranje pozitivnih i negativnih odgovora na postavljena pitanja u upitniku pomoi e onima koji
donose odluke o sudbini dogaaja, koji ih finansijski podravaju u cilju pokretanja interne
autoevaluacije kako bi se ukazalo na pravce njihovog daljeg rada. Istovremeno e interna
evaluacija postaviti smernice za sledei ciklus stratekog planiranja, kako na nivou zajednice,
tako i na nivou institucija koje su organizacioni nosioci lokalnih turistiko-kulturnih projekata
dogaaja. Takvih projekata moe da bude u izobilju: lokalne svetkovine, festivali, premijere,
sveana otvaranja, koncerti, izlobe, jubileji itd.
Izvor: uki-Dojinovi, 2005.

ini se da i Sektor za turizam, pri Ministarstvu za ekonomiju i regionalni razvoj ima
sline planove. Naime, uslov finansiranja pojedinih manifestacija u Srbiji, jeste
sprovedena anketa o poreklu i strukturi posetilaca.
Kao pomo pri evaluaciji lokalnih kulturnih manifesacija moe posluiti prethodna
tabela koja moe biti veoma korisna organizatorima manifestacija, jer u znaajnoj meri
ukazuje na greke koje nastaju u organizaciji i pri odvijanju dogaaja.
Nova institucija bi morala da raspolae adekvatnim obrazovnim i strunim kadrom
razliitih profesija (turizmolozi, ekonomisti, novinari, kompjuterski strunjaci) koji bi imao
mogunost da se na najviem nivou bavi organizacijom turistikih i poslovnih dogaaja u
Srbiji.
Posebna panja se u budunosti mora posvetiti i kadrovima koji moraju u potpunosti
razumeti problematiku upravljanja velikim dogaajima i posedovati potrebna znanja i
vetine. Dok u svetu postoji veliki broj univerziteta koji se bave fenomenom dogaaja,
67
njegovim planiranjem i upravljanjem, u naoj zemlji se te oblasti nedovoljno prouavaju,
esto u vidu izbornih predmeta na fakultetima. Pored edukacije novih menadera,
potrebno je izvriti profesionalizaciju rukovodeeg kadra manifestacija i obezbediti obuku
svim uesnicima u realizaciji manifestacije.
Edukacija je izuzetno znaajna u sektoru pruanja usluga, pa i u sektoru
manifestacionog turizma kako meu organizatorima tako i meu uesnicima odnosno
stvaraocima dogaaja. Sve ee se kao predmet na univerzitetima u svetu javlja i
oblast Entertainment business. To je prepoznato i od strane kompanije Walt Disney.
Disney parkovi ine ak 30% Walt Disney kompanije, sa oko 40 miliona poseta godinje.
Uspeh kompanije se zasniva i na obuenosti i stalnoj edukaciji zaposlenih. Kompanija je
osnovala Disney University u Orlandu gde zaposleni pohaaju kurs motivacije i ue o
tome kako se fantazije ostvaruju. U programe obuke ukljueni su kursevi vezani za
tradiciju kompanije, poput disney jezika, istorije, kulture, sve pod sloganom Make
people happy, make dream come true - uiniti ljude srenima i ostvariti njihov san.
Svaki polaznik treba posedovati osnovne osobine - da bude entuzijasta, pun pozitivne
energije, uvek usluan i prijateljski nastrojen. Pored zaposlenih u Disney kompaniji, sve
vei broj polaznika ovih kurseva su i zaposleni u drugim preduzeima i oblastima
poslovanja.
Neophodna je i saradnja sa svim relevantnim institucijama na nacionalnom i lokalnom
nivou Sektor za turizam resornog ministarstva, Turistika organizacija Srbije, lokalne
turistike organizacije, optine u kojima se organizacije odravaju itd. Na taj nain
stvorenim sinergijskim efektom uz strateko planiranje mogue je ostvariti adekvatne
rezultate koji bi Srbiju pozicionirali u sam vrh drava sa visoko razvijenim
manifestacionim turizmom.

4.6. Tendencije u razvoju industrije dogaaja u svetu

Iako je industrija dogaaja poela da se razvija krajem 20. veka, ubrzani razvoj
doivljava ve poetkom 21. veka koristei znanja i iskustva drugih profesija. Sve vei
broj destinacija irom sveta osniva institucije koje e se na nacionalnom nivou baviti
planiranjem, organizacijom i menadmentom dogaaja.
Kao odlian primer moemo navesti nacionalnu agenciju za dogaaje u kotskoj
eventScotland koja je osnovana 2003. godine i uspeno se bavi razvojem ove vrste
turizma i pozicioniranjem kotske kao svetski poznate destinacije dogaaja. Prole
godine agencija je formirala i nacionalnu strategiju za razvoj dogaaja pod nazivom The
perfect stage, dokument koji e biti okvir za razvoj dogaaja do 2020. godine.
Velika Britanija prednjai u doprinosima koji se daju razvoju ovog vida turizma. Veliki
broj strunjaka se ukljuio u razvoj novog britanskog standarda BS 8901 koji je osmiljen
posebno za industriju dogaaja sa ciljem da joj pomogne da se razvija na to odriviji
nain. Standard BS 8901 je u vezi sa brojnim sistemima standarda kao to su ISO 9001
(menadment kvaliteta), ISO 14001 (upravljanje ivotnom sredinom) i BS OHSAS 18001
(upravljanje zdravljem i bezbednou). Potrebno je da organizacije razumeju efekte koje
njihove aktivnosti imaju na ivotnu sredinu, drutvo i ekonomiju i da minimiziraju one
negativne.
68
Kako bi se industrija dogaaja uskladila sa globalnim naporima da se negativni uticaji
dogaaja umanje ISO e osmisliti meunarodni standard kvaliteta za odrivost
upravljanja dogaajima. Standard e odgovarati jedinstvenim potrebama i prirodi sektora
dogaaja sa inovativnim i fleksibilnim pristupom povezanim sa rezultatima. Bie
primenljiv za sve organizacije ili individue klijente, dobavljae ili menadere dogaaja i
prilagoen svim vrstama dogaaja izlobama, sportskim takmienjima, koncertima...
Velika prednost je to to e standard omoguiti i benchmarking za industriju. Vie od 30
zemalja je ve ukljueno u projekat, a oekuje se da e ISO 20121 biti zavren 2012.
godine i da e se prvi put biti primenjen na Olimpijskim igrama (www.iso.org).

4.7. Upravljanje bazama podataka u turizmu dogaaja

Polazei od toga da sve profesije, poput prava, arhitekture, raunovodstva i sl. imaju
kodekse ponaanja, domene znanja i kompetencije, osmiljen je EMBOK Event
Management Body of Knowledge
7
koji e biti od izuzetnog znaaja za razvoj turizma
dogaaja. EMBOK je okvir koji mogu koristiti lokalne samouprave, vlada i sve
organizacije koje ele da unaprede i razviju svoje dogaaje. EMBOK mogu koristiti
brojne asocijacije irom sveta kako bi ocenile svoju kompetenciju i razvile specifine
domene znanja npr. EMBOK za sajmove, EMBOK za konferencije, EMBOK festivala ili
EMBOK sportskih deavanja. Moe se koristiti i u kreiranju turizma dogaaja u zemljama
u razvoju.
Ovaj okvir se sastoji od razliitih aspekata koji predstavljaju osnove upravljanja
dogaajima. On povezuje funkcije menadmenta dogaaja sa planiranjem samog
procesa, kroz strukturu koja olakava prikupljanje, analiziranje i povratne informacije o
upravljanju dogaajima. EMBOK je mogue posmatrati kroz etiri najznaajnija dela
sistema Faze, Procese, Kljune vrednosti i Domen znanja. Zajedno predstavljaju delove
menadmenta dogaaja i pruaju osnovu za znanje o upravljanju dogaajima. EMBOK
je baziran na OLAP sistemu.
Aktivnosti ovog informacionog sistema mogu se podeliti u tri grupe: prikupljanje
podataka, obrada podataka i korienje informacija.
Prikupljanje podataka obuhvata sve zahteve za odreenim podacima koji se kreu od
ad hoc upita do istraivakih projekata, skeniranje okruenja, pretraivanje ili ponovno
uzimanje informacija iz baze podataka.
Obrada podataka se odnosi na evaluaciju informacija, saimanje i ureivanje
podataka i drugih pisanih materijala, opisivanje i kodiranje podataka to je znaajno za
pretraivanje informacija, prevovremeno pruanje informacija svim zainteresovanim
akterima, pismenim ili elektronskim putem i izgradnju i odravanje baze podataka
(upisivanje novih i brisanje ili modifikovanje postojeih podataka).
Korienje informacija predstavlja krunu rada informacionog sistema. Menaderima i
drugim korisnicima informacija potrebna je podrka informacionog sistema u obliku
razliitih istraivakih studija, periodinih izvetaja, marketinkih obavetenja, analiza
koje e doprineti poboljanju sistema odluivanja.


7
U domaoj literaturi termin EMBOK se moe nai kao TZMD Telo znanja menadmenta dogaaja
69
Slika 13: Event management body of knowledge
KONTINUIRANO
UNAPREIVANJE
KREATIVNOST
ETIKA
INTEGRACIJA
STRATEKO RAZMILJANJE
UVOENJE
PLANIRANJE
IMPLEMENTACIJA
DOGAAJ
ZATVARANJE
E
KU
I
SR
K
ADMI NI STRACI JA
DI ZAJ N
MARKETI NG
OPERACI J E
RI ZI K
V
R
S
T
E
U P I M Z
D
FAZE
PROCENA
SELEKCIJA
PROVERA
KOMUNIKACIJA
DOKAZIVANJE
D
O
M
E
N

Z
N
A
N
J
A


Izvor: www.embok.com


Faze predstavljaju podsisteme menadmenta dogaaja i ukljuuju uvoenje,
planiranje, implementaciju, sam dogaaj i njegovo zatvaranje i proizale su iz
tradicionalne terminologije menadmenta.
Procesi se odnose na tok dogaaja i ukljuuju procenu (identifikaciju i analizu),
selekciju, proveru, komunikaciju i dokumentaciju i bazirani su na iroko prihvaenim
sistemskim procesima.
Domeni znanja i funkcionalne oblasti predstavljaju oblast aktivnosti koja moe
odraavati organizacionu strukturu ili kategoriju za izuavanje i analizu. Ova struktura
obezbeuje razvijanje sistema i potrebno dokumentovanje za upravljanje dogaajima i
rizicima koji ih okruuju.



Slika 14: EMBOK- Domen administracije
70
KONTINUIRANO
UNAPREIVANJE
KREATIVNOST
ETIKA
INTEGRACIJA
STRATEKORAZMILJANJE
UVOENJE
PLANIRANJE
IMPLEMENTACIJA
DOGAAJ
ZATVARANJE
E
KU
I
SR
C
U P I M Z
D
FAZE
PROCENA
SELEKCIJA
PROVERA
KOMUNIKACIJA
DOKAZIVANJE
D
O
M
E
N

Z
N
A
N
J
A
ADMI NI STRACI JA
DI ZAJ N
MARKETI NG
OPERACI J E
RI ZI K
V
R
S
T
E
Ljudski Resursi
Finansije
Informacije
Nabavka
Partneri
Sistem
Vreme

Izvor: www.embok.com

Domen administracije primarno se bavi pravilnim pronalaenjem, usmeravanjem i
kontrolom korienih resursa u projektu dogaaja. Poto su resursi po prirodi ogranieni
potrebno je da oni budu steeni, razvijani i iskorieni na najefikasniji i najefektivniji nain
za dobrobit projekta dogaaja.
Upravljanje finansijama podrazumeva razvoj i korienje budeta, izbor odgovarajue
strategije trokova i cena, upravljanje tokom novca, kako bi se ostvarili finansijski ciljevi u
organizaciji dogaaja.
Upravljanje ljudskim resursima obuhvata korienje odgovarajue politike i procedure
prilikom zapoljavanja, profesionalnu orijentaciju, obuku, nadzor i disciplinu zaposlenih,
radnika po ugovoru i volontera, kako bi se obezbedila odgovarajua radna snaga koja
odgovara potrebama dogaaja.
Upravljanje informacijama ukljuuje pronalaenje, usmeravanje, kontrolu i
zadravanje informacija kako bi se obezbedilo poslovno obavetavanje i sauvala
institucionalna memorija.
Upravljanje nabavkom se sastoji od iznalaenja, odabira i ugovaranja sa dobavljaima
i prodavacima od kojih e biti nabavljani proizvodi i usluge, koji kvalitetom i kvantitetom
treba da odgovaraju dogaaju koji se organizuje uz obezbeivanje vrednosti sa realnim
trokovima.
Upravljanje interesnim stranama bavi se interakcijama sa razliitim stranama koje
uestvuju u dogaaju, ukljuujui klijente, funkcionere, dravne zvaninike, sponzore,
uesnike i dobavljae, kako bi se stvorila zajednika vizija dogaaja.
Upravljanje sistemom ukljuuje implementaciju i koordinaciju razliitih sistema
raunovodstva, baza podataka, upravljanja znanjem i prenosa znanja, koristei
odgovarajue tehnologije i opremu.
71
Upravljanje vremenom se odnosi na proces postavljanja odreenih vremenskih
rokova, rasporeda proizvodnje i rasporeda kontrole koji e obezbediti aktivnosti za
izvrenje zadataka povezanih sa organizacijom dogaaja.

Slika 15: EMBOK- Domen dizajna

KONTINUIRANO
UNAPREIVANJE
KREATIVNOST
ETIKA
INTEGRACIJA
STRATEKO RAZMILJANJE
UVOENJE
PLANIRANJE
IMPLEMENTACIJA
DOGAAJ
ZATVARANJE
E
KU
I
SR
K
U P I M Z
D
FAZE
PROCENA
SELEKCIJA
PROVERA
KOMUNIKACIJA
DOKAZIVANJE
D
O
M
E
N

Z
N
A
N
J
A
ADMI NI STRACI J A
DI ZAJ N
MARKETI NG
OPERACI J E
RI ZI K
V
R
S
T
E
Sadraj
Ketering
Zabava
ivotna sredi na
Proizvodnj a
Program
Tema

Izvor: www.embok.com

Domen dizajna se fokusira na umetniku interpretaciju svrhe i ciljeva projekta.
Kombinuju se elementi svih funkcionalnih oblasti sa ciljem da se stvori pozitivan dogaaj
i satisfakcija potroaa.
Upravljanje dizajnom posluenja ukljuuje odreivanje menija, koliina i vrsta usluga
kako bi se izalo u susret za piem i hranom na dogaaju.
Upravljanje dizajnom sadraja sastoji se od odabira odgovarajuih tema, formata i
prezentatora kako bi se ostvarili komunikacioni ciljevi.
Upravljanje dizajnom zabavljanja obuhvata pronalaenje, odabir i kontrolu prigodnog
zabavljanja, pomonih programa i rekreativnih aktivnosti za svaki projekat organizacije
dogaaja i koordinaciju potreba zabavljaa i aktivnosti.
Upravljanje dizajnom okruenja ukljuuje kreiranje ili nabavku predmeta za ureenje ili
dekor, kreiranje nametaja, dekorativnih detalja i sistema oznaavanja i putokaza kako bi
se podrala privlanost i funkcionalnost okruenja za marketing i zabavu.
Upravljanje dizajnom produkcije odnosi se na odabir odgovarajueg ozvuenja,
osvetljenja, video projektovanja, multimedije, specijalnih elemenata i usluga za nastup,
kako bi se izalo u susret komunikacionim ciljevima.
Upravljanje dizajnom programa odnosi se na formatiranje i koreografiju programa
aktivnosti, elemenata, eksponata i obiaja koji oblikuju kompoziciju iskustva dogaaja,
kako bi se ostvarila svrha i ciljevi ceremonije.
72
Upravljanje dizajnom teme je aplikacija principa razvoja teme i kulturne ikonografije
kako bi se komuniciralo i integrisala svrha, poruka, slika i brendiranje samog dogaaja.

Slika 16: EMBOK- Domen marketinga
KONTINUIRANO
UNAPREIVANJE
KREATIVNOST
ETIKA
INTEGRACIJA
STRATEKORAZMILJANJE
UVOENJE
PLANIRANJE
IMPLEMENTACIJA
DOGAAJ
ZATVARANJE
E
KU
I
SR
K
I P I M C
E
FAZE
PROCENA
SELEKCIJA
PROVERA
KOMUNIKACIJA
DOKAZIVANJE
D
O
M
E
N

Z
N
A
N
J
A
ADMI NI STRACI JA
DI ZAJ N
MARKETI NG
OPERACI J E
RI ZI K
V
R
S
T
E
Materi jali
Marketing Plan
Trgovi na
Promocij a
Odnosi sa javnou
Prodaj a
Sponzorstvo

Izvor: www.embok.com

Domen marketinga se bavi funkcijama koje obezbeuju razvoj poslovanja.
Upravljanje marketinkim planom brine o razvoju i nadzoru nad sveukupnom
marketinkom strategijom i taktikom koja se sprovodi, ukljuujui definisanje, prikupljanje
i zadravanje ciljnih klijenata.
Upravljanje materijalom ukljuuje dizajniranje, pribavljanje ili proizvodnju i isporuku
tampanog materijala i drugog prateeg materijala koji e biti korien za podrku
marketinkim i operativnim aktivnostima u organizaciji dogaaja.
Upravljanje robom je nadzor nad razvojem, proizvodnjom i distribucijom proizvoda koji
se odnose na projekat organizacije dogaaja, kako bi se zatitio integritet robne marke i
ostvarili profitabilni ciljevi.
Upravljanje promocijom ukljuuje organizaciju reklamnih kampanja, promotivnih
dogaaja ili drugih aktivnosti kako bi se usmerila panja, odnosno podstakla tranja za
dogaajem.
Upravljanje odnosima sa javnou bavi se taktikama pokrivenosti publicitetom
dogaaja kroz formiranje i ouvanje kvalitetnih odnosa sa medijima.
Upravljanje prodajom ukljuuje uspostavljanje i nadzor nad procedurama i procesima
vezanim za prodaju dogaaja, kao to su na primer izdavanje ulaznica, kako bi se
ostvarila profitna oekivanja.
Upravljanje sponzorstvom je identifikacija, obezbeivanje i zadravanje sponzora,
donatora kroz obezbeivanje odgovarajuih opipljivih i neopipljivih beneficija, kako bi se
obezbedila finansijska podrka.
73

Slika 17: EMBOK- Domen operacija
KONTINUIRANO
UNAPREIVANJE
KREATIVNOST
ETIKA
INTEGRACIJA
STRATEKORAZMILJANJE
UVOENJE
PLANIRANJE
IMPLEMENTACIJA
DOGAAJ
ZATVARANJE
E
KU
I
SR
K
I P I M C
E
PHASES
PROCENA
SELEKCIJA
PROVERA
KOMUNIKACIJA
DOKAZIVANJE
D
O
M
E
N

Z
N
A
N
J
A
ADMI NI STRACI JA
DI ZAJ N
MARKETI NG
OPERACI J E
RI ZI K
V
R
S
T
E
Komuni kacij a
Uesnici
Infrastruktura
Logistika
Poseti oci
Mesto odravanja
Tehi ka

Izvor: www.embok.com

Domen operacija se koncentrie na ljude, proizvode i usluge koji e se nai zajedno
na mestu organizovanja dogaaja.
Upravljanje posetiocima se odnosi na kontrolu sistema kao to su registracija,
izdavanje ulaznica i smetaj, kao i obezbeivanje odgovarajueg toka kretanja
saobraaja i publike na dogaaju.
Upravljanje komunikacijom je pribavljanje odgovarajue opreme, te razvoj i
implementacija naina terenskog izvetavanja, kao i razmene informacija sa internim i
eksternim iniocima projekta organizacije dogaaja.
Upravljanje infrastrukturom podrazumeva upravljanje sistemom saobraaja, parking
prostora, komunalnih prostorija, sanitarnih prostorija i prostora za odlaganje otpada i
uslugama za hitno reagovanje.
Upravljanje logisitikom ukljuuje analizu, postavljanje redosleda i nadzora nad
zadacima koji se tiu aktivnosti donoenja, instaliranja, odravanja, rasklapanja i
odnoenja, a u vezi sa projektom dogaaja.
Upravljanje uesnicima obuhvata koordinaciju i obezbeivanje potrebnih mera kako bi
se izalo u susret proceduralnim i praktinim potrebama, kao i potrebama gostoprimstva
onih pojedinaca koji imaju neku ulogu kao uesnici u dogaaju.
Upravljanje lokalitetom prodrazumeva pronalaenje resursa, inspekciju, odabir i
ugovaranje lokaliteta i objekata potrebnih za odravanje dogaaja.
Upravljanje tehnikom ukljuuje pronalaenje neophodne opreme i bina, kao i nadzor
nad njihovim postavljanjem i funkcionisanjem uz prisustvo prateeg tehnikog ljudstva.

Slika 18: EMBOK- Domen rizika
74
KONTINUIRANO
UNAPREIVANJE
KREATIVNOST
ETIKA
INTEGRACIJA
STRATEKORAZMILJANJE
UVOENJE
PLANIRANJE
IMPLEMENTACIJA
DOGAAJ
ZATVARANJE
E
KU
I
SR
K
I P I M C
E
PHASES
PROCENA
SELEKCIJA
PROVERA
KOMUNIKACIJA
DOKAZIVANJE
D
O
M
E
N

Z
N
A
N
J
A
ADMI NI STRACI JA
DI ZAJ N
MARKETI NG
OPERACI J E
RI ZI K
V
R
S
T
E
Upravl janje odlukama
al be
Kri zni menadment
Zdravl je & Sigurnost
Osiguranje
Zakonske procedure
Obezbeenje

Izvor: www.embok.com

Domen rizika se bavi zatitnim obligacijama, mogunostima i zakonodavstvom
tradicionalno povezanim sa bilo kojim preduzeem ili poslovanjem, ukljuujui i
organizaciju dogaaja.
Upravljanje usaglaenou ukljuuje pribavljanje neophodnih dozvola koje su u
koleraciji sa zakonskim odredbama, propisima i regulativom.
Upravljanje odlukama obuhvata postavku praktinog sistema za donoenje odluka
vezanih za planiranje, organizovanje i izvravanje dogaaja.
Upravljanje hitnim sluajevima je obavetavanje odgovarajuih nadlenih ustanova,
medicinskih slubi i drugih institucija koje odgovaraju na hitne sluajeve i izrada
odgovarajuih procedura reagovanja na nesree, evakuacije, krize ili katastrofe koje se
mogu deiti za vreme odvijanja dogaaja.
Upravljanje zdravstvom i zatitom obuhvata primenu zatite na radu, kontrolisanja
publike i slino.
Upravljanje osiguranjem se bavi utvrivanjem izloenosti riziku i pribavljanjem
odgovarajuih polisa osiguranja kako bi se obzbedilo adekvatno preventivno pokrie
gubitka i finansiranje rizika za dogaaj.
Upravljanje pravom se sastoji od pregovaranja i izvravanja ugovora i drugih pravnih
dokumenata povezanih sa pripremom projekta dogaaja i praenje usaglaenosti sa
zakonom pri organizovanju dogaaja.
Upravljanje obezbeenjem pokriva pronalaenje, odabir i rasporeivanje personala i
opreme koja se koristi za obezbeivanje zatitne usluge i podrke za svaki projekat.
4.8. Analiza Internet prezentacija turistikih manifestacija u Srbiji

Preduslov za integralnu Internet prezentaciju zemlje je sveobuhvatna baza
podataka i GIS interaktivna mapa drave. U Srbiji postoji sve vei broj sajtova na kojima
75
se mogu pronai informacije o domaem turizmu. Analizom sajtova koji su posveeni
manifestacijama zapaa se izuzetno oskudan sadraj. Sem najosnovnijih informacija,
koji esto nisu aurirani, nema dodatnih sadraja o manifestaciji, kao ni o destinaciji u
kojoj se manifestacija odrava. Takoe, retki su i web sajtovi na kojima se sadraj nalazi
na nekoliko stranih jezika iako su istraivanja pokazala da osnovne informacije o
manifestacijama, turisti koji dolaze u nau zemlju, pronalaze pre svega na Internetu.

Slika 19: Informacije o festivalu Exit




Veliki broj odrednica koje se pojavljuju na Internetu (npr. na pretraivau
www.google.com), ipak ukazuju na postojanje informacija vezanih za turizam Srbije i
manifestacije koje se u naoj zemlji odravaju. Informacije potiu sa domaih i inostranih
sajtova, sa prezentacija turistikih organizacija, organizatora manifestacija, ali i sa
blogova i foruma, gde turisti ostavljaju svoje utiske i iskustva sa posete odreenoj
manifestaciji.





Tabela 11: Odrednice na Internetu

Pojmovi
Broj odrednica na
www.google.com
76
Event tourism 11.100.000
Serbia tourism event 16.400.000
Events in Serbia 67.300
Turizam dogaaja 444.000
Manifestacije u Srbiji 306.000
Festivali u Srbiji 1.100.000
Exit festival 1.870.000
Gua festival 440.000
Belgrade beer fest 70.100
Nisville 18.100
Kosidba na Rajcu 47.500
Kustendorf 84.300

Tabela 12: Internet prezentacije koje su znaajne za manifestacioni turizam Srbije

Turistika organizacija Srbije www.srbija.travel/kalendar-dogadjaja
Turistika organizacija Vojvodine www.vojvodinaonline.com
Portal kulture Vojvodine www.kultura-vojvodina.org.rs
Zavod za prouavanje kulturnog razvitka www.zaprokul.org.rs
Vodi kroz turistike manifestacije www.manifestacije .com
Portal Upoznaj Srbiju www.upoznajsrbiju.co.rs

Analiziranjem Internet prezentacija koje su znaajne za manifestacioni turizam
Srbije, predstavljenih u prethodnoj tabeli, dolazi se do zakljuka da nisu sveobuhvatne.
Baza podataka Turistike organizacije Srbije izostavlja sajamske manifestacije, baza
podataka Zavoda za prouavanje kulturnog razvitka prikazuje samo kulturne
manifestacije, pri emu nema objanjenja po kom osnovu je izvrena ta podela (postavlja
se pitanje zato neke od manifestacija koje su izostavljene ne spadaju u domen
kulturnih), manifestacije koje su predstavljene na prezentacijama Turistike organizacije
Vojvodine prikazuju samo manifestacije koje se odravaju u severnom delu Srbije i sl.
Podaci su izuzetno turi, prezentacije ne nude nikakve dodatne sadraje onima koji
poseuju odreenu manifestaciju, poput npr. gde odsesti, kako doi ili ta jo posetiti.
Takoe, ni jedan od sajtova ne koristi geografske informacione sisteme koji bi omoguili
vizuelizaciju prikazanih podataka.
Iz tog razloga namee se potreba za kreiranjem web sajta koji bi na
sveobuhvatniji nain prikazao manifestacije u Srbiji, povezavi ga sa ostalim vidovima
turizma i turistikim segmentima. To se moe postii multimedijalnom bazom podataka i
korienjem GIS-a. Na taj nain se mogu formirati i tzv. tematske mape, poput Mape 1,
sa rasporedom manifestacija predstavljenim crvenim takastim strukturama.


Mapa 1: Manifestacije u Srbiji
77

Izvor: Jovanovi, 2010.

Analiza Internet prezentacija manifestacija u Srbiji, ukazuje na to da im se ne
pridaje dovoljan znaaj. Veliki broj manifestacija koje se organizuju u naoj zemlji i
nemaju svoje web sajtove. Ukoliko ih imaju, esto sadre samo osnovne ili neaurirane
podatke. Kompletna URL adresa web sajta, smatra se svojevrsnim reklamnim panoom.
Dobar URL se lako memorie, ima dobre efekte brendiranja i lake ga je pretpostaviti.
Domeni koji sadre brend pruaju veliku mogunost boljeg prihvatanja web sajtova od
strane korisnika. Brendirani domeni i e-mail adrese poveavaju on-line poverenje. Iz tog
razloga iznenauje injenica nezainteresovanosti organizatora manifestacija da zatite
svoj brend, odnosno naziv svoje manifestacije na Internetu.
78
Primer je Internet prezentacija www.guca-festival.com koja je dobro pozicionirana
na svim pretraivaima, a ne predstavlja zvaninu prezentaciju Sabora u Gui. Re je o
prezentaciji turistike agencije Time to travel iz Holandije, koja se izmeu ostalog bavi i
dovoenjem turista na ovu manifestaciju. Navedena agencija je takoe iskoristila ideju
Turistike organizacije Srbije, koja je predstavljena na Sajmu turizma u Londonu, a tie
se povezivanja tri poznata festivala koji se odravaju u naoj zemlji u jednu turistiku turu
pod nazivom Sounds of summer in Serbia (Zvuci leta u Srbiji). U poseti Srbiji koja po
programu putovanja agencije traje nedelju dana povezuju se Sabor u Gui koji se
odrava od 8.-14.avgusta, Nisville jazz festival koji se odrava od 11.-14.avgusta i
Belgrade beer fest koji se odrava od 17.-21.avgusta ove godine, u jedinstvenu ponudu.
Ne treba navoditi da se ovakve ponude nije dosetila ni jedna domaa turistika agencija
koja dovodi turiste u Srbiju.

Studija sluaja: Analiza Internet prezentacije manifestacije Kosidba na Rajcu

Kosidba na Rajcu je kao takmienje jedno od najstarijih u Evropi. Prvo takmienje
kosaa se odralo kada i prvi narodni vaar, 1892. godine, a od 1973. godine
manifestacija se odrava tradicionalno. Obiaj je bio da se kosidba na mobu zavri do
Petrovdana 12. J ula, a Kosidba na Rajcu koja predstavlja simbolian i sveani zavretak,
odrava se uvek prve nedelje posle Petrovdana. Stari obiaj kosidbe i takmienja
najboljih kosaa na planinskim livadama Rajca, uz tradicionalni kulturno-umetniki
program, narodno prelo i izlobu poljoprivredne mehanizacije, okupljaju svake godine
desetine hiljada posetilaca. Kosidba nije samo takmienje kosaa, ve prikaz tradicije,
poev od okupljanja kosaa, trubaa, zdraviara, vodonoa, odlaska na kosidbu,
kosakog ruka na travi. Ovakav skup u prolosti nije predstavljao samo zavretak
jednog vanog posla, ve i priliku da se sretnu ugledni domaini i ugovore poslovi.
Tradicija, folklor i obiaji nekog kraja su est motiv dolaska turista, posebno ako je re o
ruralnim prostorima u Srbiji. Kosidbe su turistike manifestacije koje na najbolji nain
predstavljaju tradiciju, folklor, obiaje i stare naine privreivanja u ruralnim sredinama,
odnosno prostorima koji spadaju u nedovoljno razvijena podruja.
Smotra ima meunarodni karakter, a do sada su uestvovali kosai iz Velike Britanije,
Islanda, Rumunije, Rusije, Holandije, Maarske, kao i najbolji kosai iz bivih
jugoslovenskih republika. Izvorne igrake i pevake grupe iz okolnih sela su u narodnim
nonjama, a ruak od tradicionalnih jela se slui na ilimima. U okviru manifestacije je
izloba poljoprivredne mehanizacije.
Pored Kosidbe na Rajcu, u naoj zemlji se odravaju i Kosidba u Badnju (4 godine),
Kosidba na manastirskom polju u optini Medvea (11 godina), Kosidba na salau,
Bako Dobro Polje, optina Vrbas (4 godine) i Kosidba na Plavincu, optina Smederevo
(10 godina). Kosidba na Plavincu je jedna od uspenijih manifestacija ove vrste koja je
prole godine okupila 150 kosaa i 10.000 posetilaca. U pojedinim dravama nastalim
raspadom bive SFRJ odravaju se takmienja u koenju trave (Kosidba na Balkani
optina Mrkonji grad, Bosna i Hercegovina (18 godina) i Kosidba u selu Bojanii
optina Pljevlja, Crna Gora). U svetu se odrava oko 50 takvih takmienja, u SAD-u,
Velikoj Britaniji, Poljskoj, Norvekoj, Nemakoj, ekoj, na Novom Zelandu. U Poljskoj u
mestu Viborg se od 2006. godine odrava i Evropsko prvenstvo u koenju trave.
79
Moe se rei da Rajac ima dobar geografski poloaj, preko Ljiga Rajac je povezan sa
Beogradom (90 km), Valjevom (50 km), Gornjim Milanovcem (45 km) i veim gradovima
nae zemlje. Bogatstvo antropogenih turistikih potencijala odredio je da se ovaj prostor
1963. godine stavi pod zatitu drave i proglasi za regionalni park prirode.
Glavni organizator Kosidbe na Rajcu je Turistika organizacija optine Ljig. Promocija
manifestacije se vri uglavnom na sajmovima u zemlji i inostranstvu posredstvom
nacionalne turistike organizacije. Anketa u prilogu ukazuje na to da je veliki broj
posetilaca dobio informacije o manifestaciji preko roaka i prijatelja i iz lanaka u
novinama, dok mali broj ispitanika navodi Internet kao osnovni izvor informacija. Razlozi
za to mogu biti nedovoljno informatiki obrazovano stanovnitvo u ruralnim sredinama,
koji su inili vei deo ispitanika, ali i nedovoljan broj informacija koje se nude na
zvaninoj Internet prezentaciji Kosidbe na Rajcu. Web sajt www.kosidba.com je dobro
pozicioniran na pretraivaima sa domenom najvieg ranga. Veliki nedostatak sajta je
nepostojanje sadraja na stranim jezicima, kao i njegovo neauriranje. Iako se unapred
zna datum odravanja manifestacije, jo uvek nema nikakvih informacija o ovogodinjoj
Kosidbi na Rajcu. Pored zanimljivog tekstualnog sadraja o istorijatu kosidbe, o Rajcu,
kosidbi uopte, programu manifestacije, nedostaju sadraji koji mogu biti korisni buduim
posetiocima, a tiu se saveta vezanih za putovanje, smetaj ili dodatne obilaske.
Potrebno je takoe vriti istraivanja posetilaca koji dolaze na manifestaciju - koji su
njihovi motivi dolaska, naini dolaska, duina boravka, utisci, kako bi se to bolje
odgovorilo njihovim potrebama. U svetu se vri znaajan broj istraivanja koja su utvrdila
da polna i starosna struktura posetilaca utiu na doivljenu predstavu o poseenom
turistikom lokalitetu.
Upravo tu svoju primenu mogu nai geografski informaconi sistemi. Bilo bi zanimljivo
napraviti bazu podataka o svim dosadanjim pobednicima na Kosidbi, o zanimljivim
posetiocima, priama. Interaktivnim kartama mogue je predstaviti lokacije smetaja koji
se preporuuje posetiocima manifestacije, a kako je Turistika organizacija Ljiga jedan
od inicijatora Internet portala www.selo.rs, na kome su predstavljena seoska
domainstva koja se bave turizmom, takva baza podataka ve postoji. Potrebno je i malo
vie promovisati sve turistike vrednosti koje mogu da se ukljue u ponudu za vreme
trajanja manifestacije. Uz peake ture, obilaske manastira i spomenika ili lovni turizam,
mogue je napraviti programe putovanja u trajanju od jednog ili dva dana i uiniti ponudu
atraktivnijom.
Na narednoj slici prikazane su turistike atrakcije koje se nalaze u blizini mesta
odravanja manifestacije.







Slika 20: Turistike atrakcije koje se nalaze u blizini mesta odravanja Kosidbe na
Rajcu
80


u mestu Ba, crkva Sv. Ilije i spomen ploa iz I svetskog rata

na putu Mionica-Ljig u dolini reice Toplice, Banja Vrujci sa lekovitom
toplom mineralnom i radioaktivnom vodom (27 stepeni)

naselje Belanovica (18 km od Ljiga) koje se razvilo na mestu nekadanjeg
turskog hana, ija okolina je bogata lovnom divljai

Gornji Milanovac, sa spomenikom jugoslovensko-norvekog prijateljstva i spomenikom
vojnicima Crvene armije, uesnicima u osloboenju grada od okupatora u II Sv. ratu

Ljig, sa izuzetno atraktivnim predelima i termalnim vodama (32,7 stepeni),

Moravci, sa crkvom na mestu gde su se nalazili konaci Hadi-Ruvima i Hadi-ere,
poznatih linosti sa kraja 18. i poetka 19. veka.

Savinac, u kojem se nalazi grob najmlae i najslavnije unuke Vuka Karadia

Slavkovica, s manastirom poseveenim Vavedenju Presvete Bogorodice, zadubine
kralja Milutina, u kojem su pronaeni sarkofazi despota ura Brankovia

Struganik, sa rodnom kuom vojvode ivojina Miia koja predstavlja memorijalni
kompleks istorijsko-etnografskog karaktera.
4.9. Primena informacionih sistema u organizovanju dogaaja

81
Informacioni sistemi nalaze iroku primenu u organizaciji dogaaja u svetu.
Primena geografskih informacionih sistema na strani turistike tranje, odnosi se pre
svega na pretragu turistikih resursa, pomo pri donoenju odluka o putovanju i
olakanje mobilnosti turista u tranzitu i turistikoj destinaciji. Kao kljune prednosti
upotrebe ovih sistema za turiste mogu se izdvojiti:
- vizuelizacija turistikih destinacija i mesta, kroz karte, digitalne slike i video
sadraje,
- vredne informacije o turistikim lokacijama,
- selektivne informacije, planiranje ruta, informacije o smetaju, kulturnim
dogaajima, atrakcijama,
- lako dostupne informacije putem veba,
- interaktivne karte kao rezultat linih upita turista i sl.
Pored svega navedenog geografska informaciona tehnologija nala je svoju primenu
u veoma vanoj oblasti organizacije dogaaja, koja se tie kriznog menadmenta i
bezbednosti na dogaajima. GIS ima tehnolokiu platformu za planiranje u kriznom
menadmentu. Kako je GIS postao rasprostranjena tehnologija dostupna na svakom
desktopu, posredstvom interneta, mobilnih telefona i web servisa, mogue ga je koristiti
u svim fazama bezbednosti na dogaajima. Tehnologija omoguava menaderima da
predvide potencijalne rizike i vrednuju ih pre nego to se ti incidenti uopte dese, to
doprinosi proaktivnom pristupu zadacima i ljudima radi unapreivanja dogaaja. Mogue
je predvideti i planirati poseenost dogaaju kao i sam kapacitet prostora (carying
capacity).
Prilikom planiranja dogaaja, kao i za vreme njegovog izvoenja potrebno je
predvideti potencijalne faktore rizika i pronai naine za upravljanje njima. Potrebno je
razviti plan upravljanja rizikom za dogaaje: prepoznavanjem elemenata i aktivnosti koji
mogu nositi odreeni rizik, prepoznavanjem rizika koji su povezani sa rizinim
aktivnostima, identifikovati verovatnou ostvarenja rizika i identifikovati rizike po
prioritetima.
Za dogaaje koji se odvijaju nekoliko dana, pomou GIS-a se moe predvideti gde e
biti vei deo publike u bilo koje zadato vreme. Analizirani ciljevi u upravljanju
bezbednou i obezbeivanju resursa vezanih za sigurnost publike bazirani su na
vremenu, kretanju i akumulaciji ljudi. Korienjem GIS-a, mogue je obuhvatiti sve
podatke o dogaaju koji se tiu samog izgleda dogaaja, kritinu infrastrukturu i ostale
statine elemente vezane za sigurnost, poput cisterni, stanice za prvu pomo, lokacije
aparata za gaenje poara, dostupnih parkinga za velika vozila, lokacije inspektorata i sl.
Takve podatke je onda mogue uiniti dostupnim posetiocima turistikih dogaaja.
Upotrebom informacionih sistema, umnogome je olakano upravljanje kriznim
situacijama, to se tie breg reagovanja odgovarajuih nadlenih ustanova, medicinskih
i drugih institucija koje odgovaraju na hitne sluajeve i izrada odgovarajuih procedura
reagovanja na nesree, evakuacije, krize ili katastrofe koje se mogu desiti za vreme
odvijanja dogaaja.
Takav, profesionalniji, pristup planiranju, organizaciji i odvijanju dogaaja obezbedie i
veu pomo stejkholdera, praenje interakcije turizma i drugih podsistema u prostoru,
praenje uticaja turizma i njegovo prostorno modelovanje.
ZAKLJUAK

82
Broj dogaaja u naoj zemlji raste iz godine u godinu. Vei broj dogaaja znai i veu
konkurenciju ne samo za vrlo ograniena finansijska sredstva ve i za posetioce koji postaju
sve zahtevniji i brzo zasieni dogaajima iji se programi iz godine u godinu ne unapreuju.
Dogaaji pozitivno utiu na privlaenje turista, poboljanje imida destinacije i na lokalnu
zajednicu. Iako su destinacije uvek dostupne, odravanje dogaaja podstie turiste da
iskoriste priliku da posete destinaciju za vreme trajanja dogaaja.
Iako manifestacije predstavljaju najznaajniji turistiki resurs Srbije, nisu iskoriene u
dovoljnoj meri, niti se njihovoj organizaciji i promociji posveuje dovoljna panja. Ipak, Srbija
ima manifestacije koje su poznate u svetu i epitet zemlje u kojoj se mogue dobro provesti.
Zadatak je domaih turistikih poslenika da podignu standarde organizacije i definiu
strategiju marketinkih aktivnosti, jer bi i dugorono pozicioniranje samo na osnovu zabave
bilo pogreno. Potrebno je uz dogaaje staviti u funkciju i bogato kulturno naslee i prirodne
potencijale i povezati razliite vidove turizma. Potrebno je definisati profil ciljnih turista za
razliite vrste manifestacija, odrediti najbolje kanale komunikacije sa njima i poveati
intenzitet informisanja o specifinim festivalskim dogaajima u Srbiji. Potrebno je izraditi i
propise o tome ko, kada, sa kakvim preduslovima i sa kojim potrebnim kvalifikacijama moe
da se bavi organizacijom i realizacijom manifestacija u Srbiji.
U ovom radu je priloeno istraivanje sprovedeno na manifestaciji Kosidba na Rajcu, koje
ukazuje na to da se na ovaj nain moe dobiti veliki broj znaajnih informacija. Iz tog razloga
iznenauje podatak da se anketna istraivanja vrlo retko sprovode na manifestacijama. Iako
se smatraju skupim, ovakva istraivanja nisu troak, ve ulaganje u budue manifestacije.
Organizatori esto zaboravljaju na volontere ili studente iz oblasti turizma koji bi ove ankete
mogli da sprovode kao deo svoje redovne studentske prakse.
Obraeni podaci ukazali su na to da najvei broj posetilaca Kosidbe na Rajcu dolazi iz
gradova i sela koji se nalaze u neposrednoj blizini, a da bi trebalo pojaati propagandne
aktivnosti u gradskim naseljima u Vojvodini i Centralnoj Srbiji. Ispitanici su se o manifestaciji
najvie informisali preko posetilaca ranijih Kosidbi i direktnog kontakta sa organizatorom.
Mlau turistiku populaciju potrebno je animirati izradom kvalitetnije internet prezentacije
manifestacije sa vie informacija. U radu je analizirana Internet prezentacija manifestacije
Kosidba na Rajcu, koja ne zaostaje za prezentacijama slinih dogaaja koji se
organizuju u naoj zemlji. Prezentaciju karakterie statinost, neinteraktivnost sa
korisnicima i neauriranost podataka. U prezentaciji se ne koriste karte (ni statine, ni
dinamine, ni interaktivne) pomou kojih bi se mogle pruiti korisne informacije
posetiocima dogaaja, poput geografskog poloaja mesta u kojem se dogaaj odrava,
mogunostima smetaja ili dodatne turistike ponude. Ovim dodatnim sadrajima znatno
bi se poveala atraktivnost turistike manifestacije.
Zabeleen je mali broj turista koji su svoj dolazak organizovali preko neke turistike
agencije, to ukazuje na nedovoljnu saradnju organizatora manifestacija i turistikih agencija
u okruenju. Uz studijska putovanja i upoznavanje sa turistikim potencijalom Rajca i okoline,
mogue je uticati na formiranje zanimljivijih paket aranmana koji bi se nali u ponudi
turistikih agencija. Najvei broj ispitanika je na Rajcu boravio jedan dan, to moe da se
objasni i nedostatkom smetaja u neposrednoj blizini same manifestacije. Iz tog razloga je
neophodno da Turistika organizacija Ljig animira seoska domainstva koja bi pruala
usluge smetaja i ishrane za posetioce ove manifestacije. Analiza je pokazala da turisti koji
poseuju manifestaciju malo troe. Mala potronja je, jednim delom, posledica nedovoljne
kupovne moi samih turista, ali i neadekvatne ponude. Sva ova saznanja mogla bi da
pomognu Turistikoj organizaciji Ljig, kao organizatoru, da svoje akcije u okviru turistike
83
promocije i propagande usmeri na pravi nain i najboljim sredstvima na ciljne trine
segmente.
Formiranje baze podataka sa informacijama dobijenim ovakvim istraivanjima u okviru
organizacije koja se bavi upravljanjem manifestacije, doprinelo bi unapreivanju i poboljanju
kvaliteta svake manifestacije. U naoj turistikoj praksi evidentni su primeri pojedinaca koji sa
velikim entuzijazmom upravljaju odreenom manifestacijom. Dok su oni deo manifestacije,
ona se uspeno odrava. Potrebno je potencirati tzv. transfer znanja, odnosno uvanje i
prenoenje informacija i iskustava na budue generacije koje e upravljati dogaajem. U
tome veliki znaaj moe imati primena informacionih tehnologija. Evidentno je da one
organizacije koje upravljaju svojim resursima, podacima, informacijama i znanjima,
uspenije su, konkurentnije i efikasnije od svojih konkurenata. Dananji sistemi za
upravljanje bazama podataka, mogu uvati veliku koliinu podataka, uz mogunost
dodavanja, uklanjanja i auriranja podataka po potrebi, inei ih istovremeno dostupnim
velikom broju korisnika.
Veliki potencijal za primenu u menadmentu dogaaja, ali i u turizmu uopte, ima i
geografski informacioni sistem. Zbog opteg nedostatka turistikih baza podataka i
nedoslednosti u podacima, njegove aplikacije su ograniene. Postoji malo informacija o
manifestacijama, koje se tiu porekla posetilaca, motivacije za putovanje, obrazaca
potronje posetilaca i sl., pa je dosadanja primena GIS-a u turizmu bila ograniena na
inventarisanje turistikih objekata, procenu uticaja posetilaca, sukoba izmeu zatienih i
nezatienih oblasti i sl.
Pored toga, oigledna je direktna povezanost turizma i kartografije. Karte putnih
pravaca i opte informacije koje se mogu nai o mestima koja se ele posetiti se koriste
u odabiru destinacije i u planiranju putovanja i boravka. Ipak geografski informacioni
sistem se nedovoljno koristi u Internet prezentacijama turizma Srbije, kao i u Internet
prezentacijama manifestacija. Svoju punu primenu u promociji GIS dostie tek kada
svoje rezultate predstavi na Webu. Kvalitetna Internet prezentacija sa GIS sistemom
moe biti vid promotivnog sredstva, ali i efikasan on-line kanal prodaje turistikih
proizvoda. GIS tehnologije integriu baze podataka o turizmu, prostorni poloaj i
uestalost pojavljivanja turistikih fenomena uz jedinstvenu vizuelizaciju kreiranjem
tematskih mapa. Ovakve prezentacije postaju trend u svetu, ali i potreba informatiki
obrazovanih, savremenih turista koji samostalno istrauju destinacije i esto putuju bez
usluga turistikih agencija. Glavna svrha tih prezentacija za turistiku tranju ostvaruje se
kroz omoguavanje pretrage turistikih resursa i olakavanje donoenja odluka o
putovanju, kao i omoguavanje lake mobilnosti u tranzitu i u turistikoj destinaciji.
U radu je naveden i primer iz turistike prakse u Hrvatskoj, gde se sva istraivanja
dostavljaju Institutu za turizam. U naoj zemlji je Strategijom razvoja turizma predvieno i
preporueno osnivanje institucije koja bi se bavila menadmentom dogaaja na nacionalnom
nivou. Primeri iz prakse ukazuju na neophodnost osnivanja takve organizacije. Zadaci
organizacije bili bi komercijalizacija i upravljanje dogaajima, maksimiziranje efekata
postojeih internacionalno relevantnih dogaaja, osmiljavanje novih dogaaja prilagoenih
savremenom turisti, edukacija za menadment dogaajima, kreiranje sistema oznaavanja
(signalizacije) specifino namenjenog dogaajima, odrivi razvoj dogaaja, odnosno zatita
kulturnih i prirodnih resursa za vreme odravanja dogaaja.



84
LITERATURA

1. Ayeni O., Osaka D.N., Ikwuemesi G., Developing a multimedia GIS database for
tourism industry in Nigeria, Department of Surveying and Geoinformatics, Faculty of
Engineering University of Lagos, Nigeria, 2001.

2. Bahaire T., Elliott-White M., The application of geographical information systems
(GIS) in susteinable tourism planning, 1999.

3. Bjeljac ., Teorijsko-metodoloke osnove manifestacionog turizma, SANU,
Geografski institut Jovan Cviji, Beograd, 2006.

4. Bjeljac ., Privredne turistike manifestacije u Srbiji, Zbornik radova, knjiga 2, Prvi
kongres srpskih geografa, Beograd 2007.

5. Borisov M., Razvoj GIS, Zadubina Andrejevi, Beograd, 2006.


6. Bowdin G., Allen J ., O'Toole W., Harris R., McDonnell I., Event management, Oxford,
Elsevier, Butterworth - Heinemann, 2006.

7. Burrough P., McDonnell R., Principi geografskih informacionih sistema, Prostorni
informacioni sistemi i geostatistika, Oxford University Press, 2006.

8. Cuba L., Cocking J ., Metodologija izrade naunog teksta kako se pie u drutvenim
naukama, CID, Podgorica, 2003.

9. erovi S., Strategijski menadment u turizmu, Univerzitet Singidunum, Beograd,
2009.

10. osi M., Upravljanje kvalitetom turistikih usluga, igoja, Beograd, 2007.

11. uki-Dojinovi V., Kulturni turizam menadment i razvojne strategije, Clio,
Beograd, 2005.

12. uraevi S., Turistika putovanja savremeni koncepti prodaje, CID, Podgorica,
2008.

13. Fenich G., Meetings, expositions, events and conventions and introduction to the
industry, Pearson, New Yearsey, 2008.

14. Getz D., Event management and event tourism, Cognizant communication
corporation, 1997.

15. Hani H., Marketinki informacioni sistemi, Univerzitet u Beogradu, Ekonomski
fakultet, Beograd, 1996.

16. Howie F., Managing the tourist destination, Thomson, London, 2003.

17. Jovanovi V., Globalna geografija, Megatrend univerzitet primenjenih nauka,
Beograd, 2002.

18. Jovanovi V, Geografska informaciona nauka, Megatrend univerzitet primenjenih
nauka, Beograd, 2005.

19. Jovanovi V., Njegu A., The application of GIS and its components in tourism, 2008.

20. Jovanovi V., Karakteristika manifestacija i njihov uticaj na razvoj turizma u Srbiji,
2010.

21. Jovii D., Menadment turistikih destinacija, elnid, Beograd, 2002.
85

22. Kolb B., Tourism marketing for cities and towns, using branding and events to atract
tourists, Elsevier, Butterworth Heinemann, 2006.

23. Konecny G., Geoinformation remote sensing, photogrammery and geographic
information system, London, 2003.

24. Koprivica M., Menadment dogaaja, USEE-Unija fakulteta J ugoistone Evrope,
Prometej, Novi Sad 2008.
25. Kotler F., Marketing menadment, Data status, Beograd, 2006.


26. Kotler F., Roberto N., Li N.: Socijalni marketing - kako poboljati kvalitet ivota, Clio,
Beograd, 2008.

27. Kukrika M., Geografski informacioni sistemi, Geografski fakultet, Univerzitet u
Beogradu, Beograd, 2000.

28. Lindstrom M., Brand sense graenje monih brendova pomou ula dodira, ukusa,
mirisa, vida i sluha, Mass Media International, Beograd 2007.

29. Longley P., Goodchild M., Maguire D., Rhind D., Geographical information systems
and science, Chichester, 2005.

30. Ljubojevi ., Andrejevi A., Menadment dogaaja, Fakultet za usluni biznis, Novi
Sad, 2002.

31. Masterman G., Strateki menadment sportskih dogaaja - meunarodni pristup,
Clio, Beograd, 2008.

32. Matthews D., Special Event Production, Oxford, Butterworth Heinemann, 2008.

33. Morgan N., Prichard A., Pride R., Destination branding creating the unique
destination proposition, Elsevier, Butterworth, Heinemann, Oxford, 2004.

34. Njegu A., Poslovni informacioni sistemi, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009.

35. Pavlovi S., Etnografske turistike vrednosti Srbije, Zbornik radova, knjiga 2, Prvi
kongres srpskih geografa, Beograd 2007.

36. Petrovi G., Logika, kolska knjiga, Zagreb, 1987.

37. Poliuk J ., Projektovanje informacionih sistema, Podgorica, 2007.

38. Popesku J ., Marketing u turizmu, igoja tampa, Cenort, Beograd, 2002.

39. Popesku J ., Menadment turistike destinacije, Univerzitet Singidunum, Fakultet za
turistiki i hotelijerski menadment, Beograd 2008.

40. Rainer K., Turban E., Uvod u informacione sisteme, Data status, Beograd, 2009.

41. Reckard S., Threatened by Web, Travel Agents Adopt New Tactics, Los Angeles
Times, 2001.

42. Ritchie B., Crouch G., The competitive destination - sustainable tourism perspective,
CABI Publishing, 2003.

86
43. Romeli J., Mati S., Vremenska, prostorna i funkcionalna obeleja turistikih
manifestacija u Vojvodini, Zbornik radova, knjiga 2, Prvi kongres srpskih geografa,
Beograd, 2007.

44. Rutherford Silvers J ., Risk management for meetings and events, Elsevier,
Butterworth Heinemann, 2008.

45. Shojaee D., Using GIS and application for tourism, Faculty of Engineering, Meibod
Islamic Azad University, Iran, 2006.

46. Spasojevi M., ui V., orevi D., Dragaevski sabor trubaa srpski brend?,
Zbornik radova, knjiga 2, Prvi kongres srpskih geografa, Beograd 2007.

47. eibovi R., Maksin-Mii M., Komlenovi ., okovi E., Uvod u geografiju turizma
sa osnovama prostornog planiranja, Centar za izdavaku delatnost Ekonomskog
fakulteta, Beograd, 2005.

48. Timotijevi M., Karneval u Gui Sabor trubaa 1961.-2004., Legenda, Narodni
muzej, aak, 2005.

49. Todorovi A., Teorije turizma i kulturno-umetnike vrednosti, Turistika tampa,
Beograd, 1990.

50. Yeoman I., Tomorrows tourist scenarios & trends, Elsevier, Oxford 2008.

51. Unkovi S., Zeevi B., Ekonomika turizma, Centar za izdavaku delatnost
Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Beograd, 2009.

52. Varagi D., Vodi kroz raj i pakao Internet marketinga, Prometej, Novi Sad, 2002.

53. Vukievi S., Menadment slobodnog vremena u turizmu, Fakultet za turizam,
hotelijerstvo i trgovinu, Bar, 2007.

54. ivkovi R., Ponaanje i zatita potroaa u turizmu, Univerzitet Singidunum,
Beograd, 2008.


Ostali izvori

- Amadeus magazine, novembar 2009.
- asopis Turistike novine, januar/februar 2009., broj 1497/8.
- asopis Vodi kroz turistike manifestacije, brojevi od 1 9
- Magazin ie, Industry compass, jesen 2009. (www.ifea.com)
- Magazin za hotelijerstvo, ugostiteljstvo i turizam Hotel Profesional br. 16, godina IV
- Magazin Hello Serbia, broj 5, jul 2009.
- Power point prezentacija, predavanje prof. Verke J ovanovi, Prednosti geografske baze
podataka, jun 2010.
- Power point prezentacija: uri G., Elementi turistike destinacije, Tims, 2009.
- SEE business travel&meetings, Specijalizovani asopis za poslovna putovanja i
kongresni turizam J ugoistone Evrope, broj 1/oktobar 2009.
- Strategija razvoja turizma grada Beograda, Institut ekonomskih nauka; Beograd, 2008.
- Strategija razvoja turizma Republike Srbije, Prvi fazni izvetaj, Horwath Consulting
Zagreb, Ekonomski fakultet Beograd, 2005.
- Strategija razvoja turizma Republike Srbije, Drugi izvetaj, Strateki marketing plan,
Horwat Consulting Zagreb, Ekonomski fakultet Beograd, 2005.
87
- Oficijelni vodi Belgrade Beer Fest, 2009.
- Razgovor sa Milankom Cvetkovi predsednikom Grupacije organizatora manfiestacija
- Razgovor sa Vladimirom Ivanoviem direktorom Turistike organizacije Ljig
- Zakon o turizmu Republike Srbije

Internet reference

www.apr.gov.rs (Agencija za provredne registre)
www.bkis.sk (Kulturni i informacioni centar Bratislave)
www.ciklonaut.com (Dunavska biciklistika ruta)
www.draganvaragic.com (Dragan Varagi)
www.embok.com (Event management body of knowledge)
www.euromonitor.com (Euromonitor International)
www.eventeducation.com (Event management and planning guide)
www.eventimpacts.com
www.eventscotland.org (Event management practical guide)
www.internationaleventsltd.com/publications (International events limited)
www.internetworldstats.com/stats4.htm (Internet world statistics)
www.ifea.com (International festivals & events association)
www.ipsos.com (Ipsos strategic marketing)
www.ises.com (International special events society)
www.iso.org (Meunarodna organizacija za standardizaciju)
www.iztzg.hr/en/business_intelligence/bist/ (Institut za turizam Hrvatske)
www.kosidba.com (Kosidba na Rajcu)
www.kulturniturizam.croatia.hr (Kulturni turizam Hrvatske)
www.npdjerdap.org (Nacionalni park erdap)
www.pingdom.com (Pingdom web site monitoring)
www.saborguca.com (Sabor trubaa u Gui)
www.toozajecar.co.rs (Turistika organizacija optine Zajear)
www.uns.ac.rs/sr/izleti/manastiri/index.htm (Univerzitet u Novom Sadu)
www.unwto.org (Svetska turistika organizacija)
www.yourope.org (The European festival association)















88
PRILOG
ANALIZA UPITNIKA ZA POSETIOCE MANIFESTACIJE KOSIDBA NA RAJCU 2010.

A) PODACI O ISPITANIKU - NACIONALNOST
SRPSKA NACIONALNOST ROMSKA NACIONALNOST UKUPNO
65 2 67

OD 67 ISPITANIKA, 97,2% J E SRPSKE, A 2,98% ROMSKE NACIONALNOSTI.

OD 67 ISPITANIKA, 41,79% ISPITANIH SU MUKARCI, A 58,21% ENE.

C) PODACI O ISPITANIKU GODINE ROENJA
1931-
1940
1941-
1950
1951-
1960
1961-
1970
1971-
1980
1981-
1990
1991- UKUPNO
4 11 10 14 8 18 2 67

NAJVEI BROJ ISPITANIKA JE ROEN U PERIODU OD 1981-1990. GODINE TO INI 26,87%
OD UKUPNOG BROJA ISPITANIH. DRUGU GRUPU NAJBROJNIJIH POSETILACA INE ONI KOJ I
SU ROENI U PERIODU OD 1961-1970 GODINE (20,90%), A ZATIM ROENI U PERIODU OD
1941-1950 GODINE (16,42%). ISPITANICI ROENI U PERIODU OD 1951-1960 U UKUPNOM
BROJU ISPITANIKA UESTVUJU SA 14,95%, ISPITANICI ROENI OD 1971-1980 SA 11,94%,
ISPITANICI ROENI U PERIODU OD 1931-1940 SA 5,97%, A ONI ROENI 1991. GODINE I MLAI
SA 2,99%.

D) PODACI O ISPITANIKU - ZEMLJA
SRBIJ A CRNA GORA BIH UKUPNO
64 2 1 67

ISTRAIVANJE JE POKAZALO DA JE NAJVEI BROJ UESNIKA U ANKETI IZ SRBIJE 95,52%,
A USLED NEDOSTATKA OVE ANKETE NIJE UTVRENO NJIHOVO GEOGRAFSKO POREKLO.
ISPITANICI IZ CRNE GORE INE 2,98%, A ISPITANIK IZ BIH 1,49% OD UKUPNOG BROJA
ISPITANIKA.

E) PODACI O ISPITANIKU - OBRAZOVANJE
OSNOVNO SREDNJ E FAKULTET UKUPNO
9 32 26 67

ANKETA J E UKAZALA NA TO DA NAJ VEI BROJ POSETILACA IMA SREDNJE OBRAZOVANJE
47,76%, 38,81% J E FAKULTETSKI OBRAZOVANO, A 13,43% IMA OSNOVNO OBRAZOVANJ E.

1. DA LI STE IKAD RANIJE BILI NA OVOJ MANIFESTACIJI
NE
DA
1-3 PUTA 4-6 PUTA 7-9 PUTA 10 I VIE
PUTA
UKUPNO
16 17 11 4 19 67
B) PODACI O ISPITANIKU - POL
MUKARCI ENE UKUPNO
28 39 67
89
NAJVEI BROJ ISPITANIKA MANIFESTACIJ U J E POSETIO 10 I VIE PUTA AK 28,36%,
25,37% OD 1-3 PUTA, 16,42% OD 4-6 PUTA, A 5,97% OD 7-9 PUTA. OD UKUPNO 67 ISPITANIKA
23,88% ISPITANIKA NIJ E DO SADA BILO NA MANIFESTACIJ I. PODATAK DA J E 76,12%
ISPITANIKA VE BILO NA MANIFESTACIJI, UKAZUJE NA ODREENU VRSTU LOJALNOSTI.

2. GDE STE PRONALI INFORMACIJE O MANIFESTACIJI?
TURISTIKA
AGENCIJ A
LANCI I
REKLAME
TURISTIKI
VODII
U
TURISTIKOJ
ORGANIZACIJ I
INTERNET
BEZ
INFORMACIJ A
PRIJ ATELJ I
TURISTIKI
SAJ MOVI
OSTALO UKUPNO
0 10 0 8 3 1 45 0 4 71

ISTRAIVANJE JE UKAZALO NA TO DA JE NAJVEI BROJ ISPITANIKA DO INFORMACIJA O
MANIFESTACIJI DOAO PREKO PRIJATELJA I PORODICE 63,38%, PUTEM LANAKA I
REKLAMA U NOVINAMA 14,08%, U TURISTIKOJ ORGANIZACIJI 11.27%, PUTEM
INTERNETA 4,23%, A J EDAN ISPITANIK J E NA MANIFESTACIJ U DOAO BEZ PRETHODNOG
INFORMISANJ A O NJ OJ TO INI 1,41% OD UKUPNOG BROJA ISPITANIKA. ANKETA JE
POKAZALA DA NIKAKAV UDEO U PRUANJ U INFORMACIJ A O MANIFESTACIJ I NISU IMALE
TURISTIKE AGENCIJE, TURISTIKI VODII, KAO NI TURISTIKI SAJMOVI. NEKOLIKO
ISPITANIKA SE IZJ ASNILO DA J E DO INFORMACIJ A O MANIFESTACIJ I DOLO NA NEKE
DRUGE NAINE OSIM NAVEDENIH 5,63%. INFORMACIJ E SU DOBIJ ENE U OKVIRU FIRME,
UDRUENJA PENZIONERA I PLANINARSKOG DRUTVA, TO UKAZUJE NA ZNAAJ OVIH
ORGANIZACIJ A ZA PRUANJ E INFORMACIJ A O MANIFESTACIJ I.

3. TURISTIKE INFORMACIJE O MANIFESTACIJI SU:
VEOMA
LAKO
DOSTUPNE
LAKO
DOSTUPNE
DOSTUPNE
TEKO
DOSTUPNE
VEOMA
TEKO
DOSTUPNE
UKUPNO
13 32 19 3 0 67

VEINA ISPITANIKA SMATRA DA SU INFORMACIJE O MANIFESTACIJ I LAKO DOSTUPNE
47,76%, NJ IH 28,36% SMATRA DA SU DOSTUPNE, 19,40% SMATRA DA SU VEOMA LAKO
DOSTUPNE, A NAJ MANJ I J E BROJ ONIH KOJ I SMATRAJ U DA SU TEKO DOSTUPNE 4,48%.
NI J EDAN ISPITANIK NIJ E DAO ODGOVOR DA SU INFORMACIJ E O MANIFESTACIJ I VEOMA
TEKO DOSTUPNE.

4. KOJI VID TRANSPORTA STE KORISTILI ZA DOLAZAK NA MANIFESTACIJU?
AUTOMOBIL AVION
AUTOBUS-
REDOVNA
LINIJA
AUTOBUS-
GRUPA
RENT-
A-CAR
VOZ
BEZ
PREVOZA
OSTALO UKUPNO
39 0 0 20 0 0 2 6 67

NAJVEI BROJ ISPITANIKA JE NA MANIFESTACIJU DOAO AUTOMOBILOM 58,21% I
AUTOBUSOM U GRUPI -29,85%, 2 ISPITANIKA SU METANI KOJ I NISU KORISTILI PREVOZ
2,99%, A 8,96% ISPITANIKA SE IZJ ASNILO DA J E KORISTILO NEKU DRUGU VRSTU PREVOZA,
PRE SVEGA TRAKTOR I BICIKL. NI J EDAN ISPITANIK NIJ E KORISTIO AVION, RENT-A-CAR ILI
VOZ ZA DOLAZAK NA MANIFESTACIJ U.

4.1. AKO STE DOLI AVIONOM NA KOJI AERODROM STE SLETELI?


90
4.2. KOJIM STE PREVOZOM STIGLI OD AERODROMA DO MANIFESTACIJE?


5. KOJI TIP SMETAJA KORISTITE TOKOM BORAVKA NA MANIFESTACIJI?
HOTEL KAMP
SMETAJ U
SEOSKOM
DOMAINSTVU
STAN ILI KUA ZA
IZNAJ MLJ IVANJ E
HOSTEL OSTALO METANI EKSKURZISTI UKUPNO
1 5 3 0 0 16 2 40 67

NAJVEI BROJ ISPITANIKA SU EKSKURZISTI KOJI SU OSTALI SAMO JEDAN DAN NA
MANIFESTACIJ I I NISU KORISTILI NIKAKAV SMETAJ 59,70%, 7,46% ISPITANIKA SU BILI
SMETENI U KAMPU, 4,48% U SEOSKOM DOMAINSTVU, 1,49% U HOTELU, A DVA
ISPITANIKA SU METANI IZ OKOLNIH SELA - 2,99%. 23,88% ISPITANIKA J E KORISTILO NEKI
DRUGI TIP SMETAJ A KOJ I NIJ E NAVEDEN U ANKETI VIKENDICU, PLANINARSKI DOM ILI E
BITI SMETENI KOD PRIJ ATELJ A ZA VREME TRAJ ANJ A MANIFESTACIJ E.

6. KOLIKO PLANIRATE DA BORAVITE U MESTU ODRAVANJA MANIFESTACIJE I OKOLINI ZBOG
MANIFESTACIJE?
1 DAN 2-4 DANA 5-7 DANA 8-10 DANA METANI UKUPNO
41 18 5 1 2 67

NAJVEI BROJ ISPITANIKA JE OSTAO NA MANIFESTACIJI SAMO JEDAN DAN - 61,19% OD
UKUPNOG BROJ A ISPITANIKA. OD 2-4 DANA E ZBOG MANIFESTACIJE OSTATI 26,87%
ISPITANIKA, 7,46% SE IZJASNILO DA E ZBOG MANIFESTACIJE OSTATI OD 5-7 DANA, A 1,49%
OD 8-10 DANA. 2,99% ISPITANIKA SU METANI OKOLNIH SELA.

7. KOLIKO PLANIRATE DA POTROITE TOKOM TRAJANJA MANIFESTACIJE?
500 I
MANJ E
501-
1000
1001-
2000
2001-
3000
3001-
4000
4001-
5000
5001 I
VIE
BEZ
ODGOVORA
UKUPNO
3 8 26 16 4 7 1 2 67

NAJVEI BROJ ANKETIRANIH (38,81%) JE PLANIRAO DA POTROI IZMEU 1001 I 2000
DINARA. 23,88% ISPITANIKA J E PLANIRALO DA POTROI OD 2001 DO 3000 DINARA, 11,94%
ISPITANIH J E PLANIRALO DA POTROI OD 501 DO 1000 DINARA, 10,45% OD 4001-5000
DINARA, A 5,97% ISPITANIH IZMEU 3001 I 4000 DINARA. NAJMANJI JE BROJ ONIH KOJI SU
PLANIRALI DA POTROE MANJ E OD 500 DINARA 4,48% I 5001 I VIE DINARA 1,49%. DVA
ISPITANIKA NISU ELELA DA DAJ U ODGOVOR NA OVO PITANJ E TO J E 2,99% OD
UKUPNOG BROJ A ISPITANIH.

8. NA TA PLANIRATE DA POTROITE NOVAC?
SMETAJ
HRANA I
PIE
KUPOVINA TRANSPORT OSTALO
BEZ
ODGOVORA
UKUPNO
4 60 49 13 5 1 132

KAKO JE NA OVO PITANJE BILO MOGUE DATI 5 ODGOVORA, UKUPAN BROJ ODGOVORA JE
BIO 132, A J EDAN ISPITANIK NIJ E ELEO DA ODGOVORI NA POSTAVLJ ENO PITANJ E.
PROSEAN BROJ ODGOVORA KOJI SU ISPITANICI DALI SU DVA ODGOVORA OD MOGUIH 5,
ODNOSNO 100% NOVCA KOJI SU PLANIRALI DA POTROE PODELILI SU NAJEE NA DVE
STAVKE. OD UKUPNOG BROJA ODGOVORA (132), 45,45% ODGOVORA JE BIO HRANA I PIE,
ODNOSNO AK 89,55% ISPITANIKA JE PLANIRALO DA JEDAN DEO NOVCA POTROI NA
91
HRANU I PIE. JO JEDNA ZNAAJNA STAVKA U POTRONJ I POSETILACA J E BILA
KUPOVINA, KOJU JE INILO 37,12% ODGOVORA, ODNOSNO 73,13% ISPITANIKA JE DALO TAJ
ODGOVOR. 19,40% ISPITANIKA JE POTROILO DEO NOVCA NA TRANSPORT, TO INI 9,85%
UKUPNOG BROJA ODGOVORA. NA SMETAJ JE ODREENU SVOTU NOVCA POTROILO
5,97% ISPITANIKA I TAJ ODGOVOR INI 3,03% UKUPNOG BROJA ODGOVORA. NA NETO
DRUGO OSIM NAVEDENOG, POD STAVKOM OSTALO NOVAC J E UTROILO 7,46% ISPITANIKA,
TO J E 3,79% OD UKUPNOG BROJ A ODGOVORA. J EDAN ISPITANIK (1,49%) NIJ E ELEO DA
DA ODGOVOR NA OVO PITANJ E, TO INI 0,76% OD UKUPNOG BROJA ODGOVORA.

9. TA STE OD PROIZVODA KUPILI ZA VREME MANIFESTACIJE?
ODEA SUVENIRI KOZMETIKA NAKIT
ETNO
HRANA
OSTALO
BEZ
ODGOVORA
UKUPNO
22 38 1 3 51 4 1 120

ISPITANICI SU IMALI MOGUNOST DA NA OVO PITANJE DAJU MAKSIMUM 3 ODGOVORA, PA
JE NAJVEI BROJ NJIH ODGOVORIO DA JE ZA VREME TRAJANJA MANIFESTACIJE KUPIO
ETNO HRANU (42,50%) I SUVENIRE (31,67%). ODEU JE KUPILO 18,33% ISPITANIKA, NAKIT
2,50% ISPITANIKA, A KOZMETIKU 0,83% ISPITANIKA. J EDAN ISPITANIK (0,83%) NIJ E ELEO DA
ODGOVORI NA OVO PITANJ E, A 4 ISPITANIKA (3,33%) J E NOVAC POTROILO NA PROIZVODE
KOJ I NISU NAVEDENI U ANKETI.