Univerzitet u Niu Filozofski fakultet Departman za psihologiju

POVEZANOST PARTNERSKIH OBRAZACA SA PRISNOU U PRIJATELJSTVU KOD ADOLESCENATA SUPROTNOG POLA

Teorije emocionalnog razvoja

Studenti: Vanja aki!" ##$% &iljana &ili!evi!" ##'(

Ni" januar )(#(

UVOD

Da *ismo ispitali da li postoji povezanost partnerskih o*razaca sa prisno!u u prijateljstvu" tre*a najpre izlo+iti koje su odlike *liskog prijateljstva" kako ono funkcionie i kako se to adolecent ose!a i ponaa u jednoj takvoj vezi, Tre*a videti ta je to to on sti-e i deli u toj vezi i ta je to to on mo+e preneti u odnos sa oso*om suprotnog pola, .ored toga" tre*a opisati vrste o*razaca partnerske afektivne vezanosti i koje su to oso*ine pojedinca koje ga svrstavaju u odre/en o*razac, Na kraju tre*a ispitati da li se na osnosu ponaanja jednog adolescenta u *liskim prijateljstvima mo+e zaklju-iti o tome kom o*rascu partnerske afektivne vezanosti on pripada, TEORIJSKI DEO PROBLEMA PRIJATELJSTVO .rijateljstvo se mo+e definisati kao trajan odnos izme/u dve oso*e koga o*ele+avaju odanost" prisnost i uzajamna privla-nost, U ve!ini definicija se upravo naglaava uzajamna privla-nost po kojoj se *lisko prijateljstvo razlikuje od o*i-nog odnosa sa vrnjakom, 0vde !emo se pre svega fokusirati na prijateljstvo izme/u oso*a istog pola u adolescenciji i kako se taj odnos razlikuje od odnosa sa vrnjakom u detinjstvu" a kasnije !emo se videti kako takvo prijateljstvo poma+e stvaranju heteroseksualnih parova, BLISKO PRIJATELJSTVO 1ko uporedimo odnose sa vrnjacima u detinjstvu i u adolescenciji mo+emo primetiti nekoliko promena, .rva promena odnosi se na prirodu i zna-aj prijateljstva, Dok je u ranom detinjstvu kontakt sa vrnjakom povran i svodi se na jednostaavno u-estvovanje u zajedni-kim aktivnostima" u adolescenciji od do*ija odlike zajednitva" lojalnosti i *liskosti, 1dolescent sad sam *ira prijatelja koji mo+e da mu pru+i intimni *liski kontakt" koji !e mu *iti odan i sa kojim !e do+iveti odnos zajeddnitva, 2ntimnost je zna-ajna oso*ina kvaliteta odnosa me/u *liskim prijateljima, 1dolescent do+ivljava prijatelja kao oso*u kojoj mo+e da se poveri" kojoj mo+e da ka+e sve o se*i i svojim preokupacijama, 0n ima poveerenja u njega i ra-una da !e on potovati i -uvati sve to mu je rekao o se*i, Selman 3#45(6 isti-e da se me/u prijateljima u adolescenciji pove!ava me/uso*no razumevanje" intimnost i lojalnost, .ored toga isti-e va+nost poimanja druga kao jedinstvene li-nosti" sli-ne se*i u nekim aspektima" ali i razli-ite, KAKO FUNKCIONIE PRIJATELJSKA VEZA .rijateljstva su vrlo va+ni socijalni odnosi u prijateljstvu, 1ktivnosti kojima se prijatelji *ave su o*i-no nestruktuisane, Njima nije va+no ni mesto ni vreme okupljanja dokle god su zajedno daleko od roditeljskog nadzora i posmatranja" kao i od kole i ku!e, 0ni razgovaraju o svojim ose!anjima" pro*lemima" strahovima" preokupacijama" o koli" ocenama" sportu" TV programu" za*avama, 0dlike razgovora izme/u prijatelja su razumevanje" otvorenost" prihvatanje gledita onog drugog" -ak kada se ono razlikuje od sopstvenog, 0snovni zadatak *liskih prijateljskih veza je da se me/uso*no ispune emocionalne potre*e za prihvatanjem i pru+anjem podrke, .ored emocionalne podrke *liski prijatelj tre*a da je poverljiva oso*a" da je lojalna i saose!ajna, Veza izme/u sliskih prijatelja se ne prekida tako lako kao u detinjstvu, 1dolescent !e pokuati da sagleda konflikt i da ukloni uzrok nesporazuma naj-e!e razgovorom" izvinjenjem ili promenom ponaanja u pravcu koji o*e!ava produ+etak prijateljstva, Ne postoji velika razlika izme/u prijateljstva me/u devojkama i onih me/u de-acima, Skoro $(7 adolescenata o*a pola 38ouniss" Smollar9 #45$6 daju sli-ne podatke opisuju!i svoja prijateljstva, :azlike koje se javljaju mogu da se svrdtaju u dve kategorije, Devojke su sklonije
2

da otkriju vie o se*i i svojim pro*lemima ukontaktu sa prijateljicom" lake se otvaraju od de-aka, Druga razlika je u tome to su devojke vie sklone da iza/u u susret emocionalnim potre*ama svoje drugarice" nego to je za to spreman jedan de-ak, &e/utim ove razlike se odnose samo na u-estalost ovih ponaanja, 2 kod jednih i kod drugih je izra+ena spremnost da govore o svojim intimnim stvarima i pro*lemima, ;liska prijateljstva slu+e va/noj svrsi, 0na predstavljaju priliku da se iska+u svoje ideje" da se -uju komentari i miljenja drugog" da se do*ije savet" a ponekad da se olaka situacija" to !e se misao izre!i glasno, <roz ovaj proces mladi su u mogu-nosti da upoznaju se*e i druge" da sti-u iskustvo u interpersonalnim odnosima i nezavisnom funkcionisanju od roditelja 3<apor= Stanulovi!9 #4556, PRINCIPI BLISKIH PRIJATELJSKIH VEZA >unis i Smolarova 3#45$6 u svom istra+ivanju socijalnih veza u adolescenciji zaklju-uju da su prijateljstva u adolescenciji zasnovana na odre/enim principima i" prema tome" nisu usputni kontakti me/u vrnjacima" kontakti za za*avu" kako to na prvi pogled izgleda, 0ni navode da su principi na kojima se zasniva *lisko prijateljstvo: princip meusobnog potovanja" princip poverenja i princip zainteresovanosti za sve to se onome drugom deava , 0va tri principa -ine sutinu svake *liske prijateljske veze" predstavljaju sr+ odnosa, .ostoji i -etvrti princip" a to je princip simetrinog reciprociteta, 0n se zasniva na o-ekivanju da !e" ako se za onog drugog neto u-ini" on to isto da uzvrati, 0d ovog principa zavisi da li !e se jedna veza odr+ati ili ne, 0vi principi -esto *ivaju narueni" ali to o*i-no ne mora zna-iti i definitivan raskid veze, &ladi se po pravilu trude da prevazi/u krizu i upravo su te krize prilike da jedno drugom saopte koliko im je stalo do prijateljstva, Tako/e su te krize prilika da se principi prodiskutuju i ra-iste o*aveze i o-ekivanja u vezi sa tim prijateljstvom, .ored svega ovoga one slu+e i kao uve+*avanje i pripremu mladih za kasnije socijalne veze i odnose, OSNOVNA FUNKCIJA PRIJATELJSKE VEZE .rijateljstva u adolescenciji nisu usputni" povrni socijalni odnosi koji slu+e samo za za*avu i provo/enje slo*odnog vremena, 0na su zasnovana na ve! pomenutim principima, 1dolescent se oslanja na svog prijatelja da *i shvatio i procenio se*e" svoje ideje" svet oko se*e" da *i *io shva!en i prihva!en, .rijateljstvo mo+e da poslu+i i kao terapija ? dozvoljava slo*odnu ekspresiju emocija" anksioznosti, .ru+a uvid da i drugi imaju sli-ne nedoumice" sumnje" nade strahove, 1ko adolescent *iva prihva!en od strane svog druga" i pored svojih mana i nedostataka" on do*ija podrku i oslonac, Do*ija potvrdu da ipak vredi pa+nje i da je prihvatljiv za druge, 1dolescent kroz svoje kontakte sa prijateljima u-i da se uklapa u zahteve drugih" da menja svoje ponaanje prema drugome" da usvaja tu/a miljenja, 1dolescent kroz prijateljstva uve+*ava vetne opho/enja sa ostalima" pose*no sa oso*ama istog ili sli-nog statusa, Time se on osposo*ljava za samostalno funkcionicanje u svetu odraslih" kao odrasla li-nost 3<apor=Stanulovi!9 #4556, ADOLESCENT I IRA GRUPA VRNJAKA Sociolog Dekster Danfi 3#4'%6 dao je interesantan opis vrsta interakcije me/u mladima na irem planu od formiranja *liskih prijateljstava izme/u dva vrnjaka, 0n nalazi dve vrste udru+ivanja izme/u adolescentima ? u+i krug drugara 3klape ili klike6 i iri krug drugova 3skupine6, <like se sastoje od manjeg *roja vrnjaka" u proseku od ' -lanova, 0ni su veoma *liski" provode veliki deo vremena zajedno" zajedno izlaze i razgovaraju, Unutar klike nalaze se

parovi *liskih prijatelja, Skupine su ve!e grupacije koje imaju u proseku )( -lanova, @lanovi u skupini u manje *liski i odnosi su povrniji, <lika je osnovna jedinica drutvenog +ivota adolescenta, ;roj -lanova je mali" odnosi su *liski kao u okviru porodice, 0na i predstavlja postepeni prelazak iz okvira porodice u prve vanporodi-ne veze, Svojim karakteristikama podse!a na porodicu i pru+a neku vrstu sigurnog oslonca, Skupina pru+a irinu i raznosvrsnost drutvenih kontakata" ali ne i kvalitet, 0snovna aktivnost unutar klike je razgovor" a unutar skupine je za*ava, 0dnosi izme/u klika i skupina se menjaju sa uzrastom, Dafni nalazi vrlo interesantne razvojne promene i opisuje pet stadijuma razvoja grupnog +ivota adolescenta, Arafikon ? Stadijumi razvoja grupnog +ivota u adolescenciji prema Dafniju,
Stadijum $ .o-etak raspadanja skupine, .arovi sa-injavaju grupe koje nisu -vrsto povezane Stadijum B .otpuno formirana skupina, Ceteroseksualne klike su usko povezane, Stadijum % .relazna faza u razvoju skupine, <like sa -lanovima istog pola od kojih po neki po-inju da formiraju meovite klike, Stadijum ) .o-etak skupina, <like sa -lanovima istog pola u me/uso*noj interakciji, Stadijum # Skupine jo nisu formirane, 2zolovane klike sa -lanovima istog pola ,

Degenda:

= de-aci9

= devoj-ice9

= de-aci i devoj-ice

U razvojnoj analizi Dafnija lepo se vidi kako se od *liskih drugarstava iz rane adolescencije3 po pravilu izme/u istog pola6" pa preko usputnih i neformalnih heteroseksualnih kontakata dolazi do kona-ne faze stvaranja parova, <ontakti izme/u klika sa nemeovitim -lanovima su upo-etku povrni" da *i se kasnije" kada je adolescent spreman" formirali heteroseksualni parovi, OBRASCI PARTNERSKE AFEKTIVNE VEZANOSTI U o*lasti afektivnog vezivanja ima puno empirijskih podataka, U pokuaju da integrie i organizuje emirijski rad u ovoj o*lasti <im ;artolomeu je #44(, godine formulisala -etrikategorijalni model vezanosti adolescenata i odraslih, &odel je iz*eden iz ;ol*ijevih pretpostavki o tome da postoje dva tipa unutranjih radnih modela vezanosti ? model se*e i model drugog i da svaki od tih modela mo+e da se predstavi kao dihotoman ? pozitivan ili negativan 3prema: Stefanovi!=Stanojevi!9 )((B6, Faktorskom analizom <im je identifikovala i dimenzije koje su u osnovi ovih modela, Dimenzija od*acivanja ? model drugog i" Dimenzija anksioznosti ? model se*e,

Dimenzija odbacivanja je *ipolarna dimenzija koja upore/uje aspekte sigurnih i iz*egavaju!ih opisa, 0na na jednom kraju ima prihvatanje" a na drugom iz*egavanje *liskosti i reprezentuje radni model drugih, Dimenzija anksioznosti se *avi centralnim temama am*ivalentnog ponaanja, 0na na jednom kraju ima nisku" a na drugom kraju visoku anksioznost i predstavlja radno model se*e, Ukrtanjem do*ijenih dimenzija i modela do*ijaju se -etiri glavna stila vezanosti: sigurni" preokupirani" izbegavajui i bojaljivi stil vezanosti 3slika6, Nisko iz*egavanje

S2AU:N2 0;:1F1 Niska anksioznost 2F;EA1V1>UG2 0;:1F1

.:E0<U.2:1N2 0;:1F1 Visoka anksioznost ;0>1HD>2V2 0;:1F1

Visoko iz*egavanje SIGURNI OBRAZAC PARTNERSKE VEZANOSTI odre/uje pozitivan model se*e i pozitivan model drugih 3niska anksioznost i nisko iz*egavanje6, 0so*e sa ovim stilom karakterie internalizovani ose!aj sopstvene vrednosti i prijatnosti z*og ostvarivanja *liskosti u partnerskim odnosima" kao i sposo*nost da u+ivaju i u li-noj autonomiji i u zadovoljavaju!im odnosima sa drugima, 0tuda se partnerske veze sigurnih odlikuju poverenjem i spremno!u za otvaranjem, PREOKUPIRANI OBRAZAC PARTNERSKE VEZANOSTI odre/en je negativnim modelom se*e i pozitivnim modelom drugih 3visoka anksioznost i nisko iz*egavanje6, 0so*e sa ovim stilom imaju du*oko usa/eni ose!aj da ne vrede, Njih karakterie jaka zavisnost od drugih da *i odr+ali pozitivnu sliku o se*i, 0ne potvr/uju svoju vrednost kroz izrazitu *liskost u li-nim odnosima, Njihova nesigurnost uporite tra+i u partneru, 0siguranja i potvrde voljenosti koje do*ijaju nikada nisu dovoljne" tako da -esto" tra+e!i od partnera konstantne potvrde" vezu pretvaraju u mu-enje, IZBEGAVAJUI OBRAZAC PARTNERSKE VEZANOSTI karakterie pozitivni model se*e i negativni model drugih 3niska anksioznost i visoko iz*egavanje6, F*og negativnih o-ekivanja koje imaju u osnosu na druge oso*e oso*e ovog tipa iz*egavaju *liskost sa drugim ljudima" odr+avaju ose!aj sopstvene vrednosti negiraju!i vrednost *liskih odnosa i naglaavaju zna-aj nezavisnosti, U partnerske veze ulaze retko i *ez o-ekivanja ili -esto" ali povrno, BOJALJIVI OBRAZAC PARTNERSKE VEZANOSTI definisan je negativnim modelom se*e i negativnim modelom drugih 3visoka anksioznost i visoko iz*egavanje6, 0so*e sa ovim stilom visoko su zavisne od drugih oso*a" jer kroz odnos sa njima tra+e potvrdu se*e i sopstvene vrednosti" ali istovremeno imaju negativna o-ekivanja od drugih" te su sklone iz*egavanju *liskosti" da *i iz*egle *ol z*og potencijalnog gu*itka i od*acivanja, <ao posledica toga njihove veze su retke ili haoti-ne, III

2maju!i u vidu sve to je do sad re-eno o prijateljstvu i partnerskoj vezanosti" logi-no je pomisliti da postoji povezanost izme/u ova dva pojma, Name!e se miljenje da !e oso*e sa *liskim prijateljstvima imati formiran pozitivan model drugih i da !e" samim tim" imati ili sigurni ili preokupirani o*razac partnerske vezanosti, Suprotno tome" da !e oso*e *ez takvih prijateljstava imati formiran negativan model drugih i da -e imati ili iz*egavaju!i ili *oja+ljivi o*razac partnerske vezanosti, METODOLOKI DEO PROBLEMA Uzorak -ine #(( studenata filozofskog fakulteta u Niu, 0d toga je $( studenata +enskog i $( studenata mukog pola, Svi ispitanici ro/eni su izme/u #45B, i #44(, godine, 2nstrumenti koje smo koristili su: Skala prisnosti u prijateljstvu 3.U.6" i Upitnik za procenjivanje partnerske afektivne vezanosti, .ro*lem istra+ivanja jeste da se ispita da li postoji razlika u odgovorima izme/u oso*a suprotnog pola na o*a testa i da li se na osnovu odgovora na .U.=u mo+e predvideti rezultat na upitniku za procenjivanje partnerske afektivne vezanosti, Fa opis uzorka koristili smo statisti-ko=deskriptivne metode" a za pore/enje razlika izme/u adolescenata suprotnog pola koristili smo T=test, .risonov koeficijent korelacije smo iskoristili za ispitivanje povezanosti partnerskih o*razaca sa prisno!u u prijateljstvu,

OPIS UZORKA Tabela 1. Odnos ispitanika suprotnog pola .ol &uki Henski Frekvencije $( $( 7 $( $( U uzorku ima $( ispitanika mukog i $( ispitanika +enskog pola,

Tabela . Odnos ispitanika razliitog godita

Aodite #45B #45$ #45' #45J #455 #454 #44(

Frekvencije ) # ) # '' )J #

7 ) # ) # '' )J #

U uzorku ima najvie ispitanika koji su ro/eni #455, godine i to '', 2spitanika koji su ro/eni #454, godine ima )J i -ine drugu najve!u grupu, .o ) ispitanika ro/ena su #45B, i #45', godine, .o jedan ispitanik ro/en je #45$," #45J, i #44(, godine,

Tabela !. "olmogorov#$mirnov test <ona-an rezultat na .U.=u <olmogorov=Smirnov F Sig PRIKAZ REZULTATA Tabela %. Osobine konanog rezultata na &'&#u U uzorku postoji makar jedan ispitanik koji ima kona-an skor 5( 3to je <ona-an rezultat na #(( 5( #54 #%'"$) )J"%5# najmanji rezultat u .U.=u uzorku6 i makar jedan koji ima #54 3to je najve!i rezultat u uzorku6, .rosek odgovora ispitanika 31S6 je #%'"$)" a odgovori se me/uso*no razlikuju za )J"%5# standardninh devijacija 3SD6, N &in &aL 1S SD Tabela (. T#test ) razlike po polu na skali &'& .ol <ona-an rezultat na .U.=u &uki Henski N $( $( 1S ##4"'' #$%"%5 SD )%"'J' #4"%B# Standardna greka 1S %"%B5 )"J%$ #"BB( ("#%) Testirali smo normalnost odgovora <olmogorov=Smirnovim testom i nije na/ena statisti-na zna-ajnost" to zna-i da distri*ucija odgovora jeste normalna,

2spitanici mukog pola imaju prose-an rezultat ##4"''" a ispitanici +enskog pola #$%"%5 na skali &'&, &ukarci se me/uso*no vie razlikuju u svojim odgovorima od +ena 3SD ? )%"'J' K #4"%B#6,

t=statistik .ol =J"J44

df 45

p 3dvostrano6 ("(((

Do*ijena je statisti-ka zna-ajnost na T=testu" to zna-i da postoji razlika me/u odgovorima ispitanika

suprotnog pola na skali &'&, Tabela *. T#test ) razlike po polu na subskali &O+,-.-,/0 1 D02/0,/0 .ol .oznavanje i deljenje &uki Henski N $( $( 1S $%"(( ''"#5 SD #("BB# #("##% Standardna greka 1S #"BJJ #"B%(

2spitanici mukog pola imaju prose-an rezultat $%"((" a ispitanici +enskog pola ''"#5 na su*skali &oznavanje i deljenje, &ukarci se me/uso*no vie razlikuju u svojim odgovorima od +ena 3SD ? #("BB# K #("##%6, t=statistik .ol ='"B## df 45 p 3dvostrano6 ("((( Do*ijena je statisti-ka zna-ajnost na T=testu" to zna-i da postoji razlika me/u odgovorima ispitanika

suprotnog pola na su*skali &oznavanje i deljenje. Tabela 3. T#test ) razlike po polu na subskali &41.450,O$T .ol .rivr+enost &uki Henski N $( $( 1S )4"%5 %B"#B SD $"'() $"BJJ Standardna greka 1S ("J4) ("JJ$

2spitanici mukog pola imaju prose-an rezultat )4"%5" a ispitanici +enskog pola %B"#B na su*skali &rivrenost, &ukarci se me/uso*no vie razlikuju u svojim odgovorima od +ena 3SD ? $"'() K $"BJJ6, t=statistik .ol =B")4' df 45 p 3dvostrano6 ("((( Do*ijena je statisti-ka zna-ajnost na T=testu" to zna-i da postoji razlika me/u odgovorima ispitanika

suprotnog pola na su*skali &rivrenost. Tabela 6. T#test ) razlike po polu na subskali &O.040,/0 1 OD-,O$T

.ol &uki .overenje i odanost Henski

N $( $(

1S %J")5 $%"('

SD 4"%'' $"4$(

Standardna greka 1S #"%)$ ("5B#

2spitanici mukog pola imaju prose-an rezultat %J")5" a ispitanici +enskog pola $%"(' na su*skali &overenje i odanost, &ukarci se me/uso*no vie razlikuju u svojim odgovorima od +ena 3SD ? 4"%'' K $"4$(6, t=statistik .ol =#("($' df 5%"(#B p 3dvostrano6 ("((( Do*ijena je statisti-ka zna-ajnost na T=testu" to zna-i da postoji razlika me/u odgovorima ispitanika suprotnog pola na su*skali

&overenje i odanost. Tabela 7. T#test ) razlike po polu na upitniku za procenjivanje partnerske a8ektivne vezanosti

.ol &uki .overenje i odanost Henski

N $( $(

1S )"%' )"'5

SD #"('B #"#%%

Standardna greka 1S ("#$# ("#'(

2spitanici mukog pola imaju prose-an rezultat )"%'" a ispitanici +enskog pola )"'5 na upitniku za procenjivanje partnerske afektivne vezanosti, &ukarci se me/uso*no manje razlikuju u svojim odgovorima od +ena 3SD ? #"('B M #"#%%6, t=statistik .ol =#"B$' df 45 p 3dvostrano6 ("#B4 Nije do*ijena statisti-ka zna-ajnost na T=testu" to zna-i da ne postoji razlika me/u odgovorima ispitanika suprotnog pola na upitniku

za procenjivanje partnerske afektivne vezanosti. Tabela 19. "orelacija <ona-an rezultat na .U.=u 0*razci partnerske afektivne vezanosti .irsonov koeficijent p 3dvostrano6 ("#$# ("#%%

Ne postoji statisti-ki zna-ajna korelacija izme/u rezultata na .U.=u i o*razaca partnerske afektivne vezanosti,

DISKUSIJA Na osnovu analize rezlutata do*ijenih na o*a testa" zaklju-ili smo da postoji razlika izme/u adolesccenata suprotnog pola u pogledu prisnosti u prijateljstvu, 1dolescenti se -ak razlikuju na sve tri su*skale .U.=a, To zna-i da devojke vie poznaju svoje drugarice" da radije dele sa njima svoje tajne" pro*leme i radosti, 2maju vie poverenja da !e njihove tajne *iti sa-uvane i da !e" ako *ude *ilo potre*no" na!i oslonac u svojim drugaricama, 0va razlika me/utim ne postoji kada su u pitanju o*rasci partnerske afektivne vezanosti, Ne postoji razlika izme/u adolescenata suprotnog pola u pogledu partnerskih o*razaca, Ne postoji ni jedan o*razac kome dominantno pripadaju devojke" a kome de-aci, 1nalizom smo ustanovili da ne postoji povezanost izme/u partnerskih o*razaca sa prisno!u u prijateljstvu" tako da se na osnovu odgovora na skali .U. ne mo+e predvideti kom o*rascu partnerske afektivne vezanosti pojedinac pripada, 0dnos koji pojedinac ima u *liskom prijateljstvu" nije nu+no pokazatelj toga kakav !e neko *iti u partnerskoj vezi,

10