I POJAM MEUNARODNOG JAVNOG PRAVA 1. ODREIVANJE TERMINA Termin menunarodno pravo egzistira od kraja XVIII veka.

Smatra se da ga je u pravni sistem uveo Deremi Bentam, a i danas je prisutan zajedno sa terminom menunarodno javno pravo. reov!auju"e mi#!jenje danas je da je meunarodno pravo ono koje vi#e ne regu!i#e odnose izmenu drava, ve" i odnose izmenu drava i meunarodni$ organiza%ija, izmeu pojedini$ meunarodni$ organiza%ija, kao i nji$ove unutra#nje odnose, i jo# #ire & odnose izmenu naroda, kao nosi!a%a suvereniteta i prava na samooprede!jenje ' tom kontekstu meunarodno pravose de!i na meunarodno javno i meunarodno privatno pravo. ri tom meunarodno javno regu!i#e odnose izmenu drava, odnose izmenu drava i meunarodni$ organiza%ija, unutar i izmenu meunarodni$ organiza%ija u nji$ovim odnosima kao nosi!a%a suverenosti (dak!e, javnopravne odnose), a meunarodno privatno pravo za predmet regu!isanja ima odnose izmenu drava povodom odnosa pojedina%a (odnosno privatno*pravne odnose). +enutim, ova pode!a meunarodnog prava danas nema previ#e prista!i%a. re uvoenja termina meunarodno pravo, u pravnoj teoriji Srednjeg veka preov!adavao je termin pravo naroda. ' istoriji je poznat i termin meudravno pravo* ' novije vreme promoteri g!o,a!iza%ije pred!au termin transna%iona!no pravo. Drugi a!ternativni termin -ije se uvoenje pred!ae je termin .suprana%iona!no pravo/ ro%edura dono#enja akata menunarodnog prava po#tuje suverenitet drava, pa je dono#enje propisa, po pravi!u, izraz saradnje, koordina%ije i usag!a#ene vo!je drava. +eunarodno pravo, meutim, poznaje i norme, dodu#e izuzetno, op#teg univerza!nog o,avezuju"eg dejstva, koje kao ius cogens o,avezuju sve drave, ,ez o,zira na -injeni%u da su one izraz s!o,odne i suverene vo!je svi$ drava. S o,zirom na krug su,jekata koje o,u$vata, odnosno prostornog vaenja, pravna pravi!a meunarodnog prava de!e se na univerza!na, regiona!na i partiku!arna. 2. ODNOS UNUTRANJEG I MEUNARODNOG PRAVA 0snovni prin%ipi 1unk%ionisanja drava u meunarodnim odnosima zasnovani na jednakosti i suverenosti i da!je su dominantni, a!i i pod!oni korek%ijama koje za$teva usag!a#eno i sin$ronizovano de!ovanje meunarodne zajedni%e. 0tuda i pro,!em koje se name"e kako u praksi tako i u teoriji prava, jeste pitanje odnosa izmenu meunarodnog i unutra#njeg prava. ' teoriji meunarodnog prava ovaj odnos je oprede!jen kroz dve re!ativno suprotstav!jene doktrine2 dua!isti-ku i monisti-ku. Dua!isti-ka teorija po!azi od pretpostavke da meunarodno i unutra#nje pravo 1unk%ioni#u kao dva odvojena, ravnopravna i nezavisna pravna sistema, pri -emu meunarodno pravo regu!i#e odnose izmenu drava, a unutra#nje i!i dravno pravo propisuje okvir de!ovanja pravni$ i 1izi-ki$ !i%a unutar teritorije jedne drave. 0va kon%ep%ija po-iva na suverenitetu drave, te u sk!adu sa njom, dravi pripada primat u odnosu na meunarodnu zajedni%u. Druga teorijska kon%ep%ija o odnosu izmenu meunarodnog i unutra#njeg prava po!azi od -injeni%e da je pravni poredak jedinstven, a da su meunarodno i dravno pravo de!ovi jednog sistema, te da se na!aze u pose,nom interak%ijskom odnosu. 3o, prista!i%e monistike teori e imaju raz!i-it stav po pitanju zna-aja i vanosti pravni$ pravi!a meunarodnog, odnosno unutra#njeg prava. Doktrinarni stav monisti-ke teorije, koji zagovara primat unutra#njeg nad meunarodnim pravom, pojavio se u pravnoj nau%i krajem XIX veka.

Drugi doktrinarni stav monisti-ke teorije daje primat meunarodnom pravu u odnosu na unutra#nje 0 primatu meunarodnog prava nad unutra#njim govori i praksa meunarodni$ sudova. !. "NA#AJ I $UN%&IJE ME.UNARODNOG JAVNOG PRAVA eriod pos!e Drugog svetskog rata od!ikuje kodi1ika%ija ugovornog, dip!omatskog i konzu!arnog prava, sao,ra"ajnog (pomorskog, e!ezni-kog, re-nog, po#tanskog, vazdu$op!ovnog), krivi-nog, administrativnog, medi%inskog, $umanitarnog, kosmi-kog... Do toga perioda k!asi-no meunarodno pravo, koje je kao su,jekte poznava!o isk!ju-ivo drave, de!i!o se na meunarodno ratno i meunarodno mirnodopsko pravo. +eunarodno mirnodopsko pravo je istovremeno ,i!a a!ternativa ratovima, a!i je pos!ui!o i kao uspostav!janje prin%ipa jednakosti pravni$ su,jekata u meunarodnim odnosima. Stvaranjem novi$, nezavisni$ i suvereni$ drava menja!i su se i meunarodni odnosi, a sa njima je donjeta serija o,avezuju"i$ pravni$ akata koji ureuju kako op#ta prava i s!o,ode pojedina%a, tako i po!oaj pojedini$ kategorija !i%a. os!e osnivanja 'jedinjeni$ na%ija donijeto je vi#e meunarodni$ kodi1ikovani$ akata poput2 4onven%ije o pravu mora iz 5678, 4onven%ije o dip!omatskim odnosima iz 5695, 4onven%ije o konzu!arnim odnosima iz 569:, 4onven%ije o spe%ija!nim misijama iz 5696, 4onven%ije o ugovornom pravu iz 5696, 4onven%ije o suk%esiji drava u odnosu na meunarodne ugovore iz 56;8. godine i niz drugi$. itanje kodi1ika%ije meunarodnog trgovinskog prava povereno je pose,noj 4omisiji '3 za meunarodno trgovinsko pravo ('3<IT=>?), a zna-ajan doprinos na p!anu unapreenja saradnje da!e su i druge spe%ija!izovane ograniza%ije i te!a 0'3, poput 4on1eren%ije '3 o trgovini i razvoju, @konomske komisije '3. '. POJAM I VRSTE I"VORA +aterija!ni izvor meunarodnog javnog prava su dru#tveni odnosi koje od!ikuje suko, po!iti-ki$, dravni$, ekonomski$, geopo!iti-ki$ i!i neki$ drugi$ interesa od zna-aja za 1unk%ionisanje i opstanak menunarodne zajedni%e, te i$ je neop$odno regu!isati i usmeravati pravnim normama menunarodnog karaktera. Savremena meunarodnopravna doktrina i praksa imaju re!ativno jedinstven stav po pitanju $ijerar$ije 1orma!ni$ izvora meunarodnog prava. ri$va"ena je k!asi1ika%ija koju je utvrdio Statut +enunarodnog suda pravde. Sag!asno odred,i iz -!ana :8. Statuta kao ()*+ni izvori meunarodnog prava utvreni su meunarodni ugovori, meunarodna o,i-ajna pravi!a i op#ta pravna na-e!a, dok se u ,omo-ne 1orma!ne izvore u,rajaju sudske od!uke i u-enja najpoznatiji$ stru-njaka za meunarodno pravo. =edos!ed primene g!avni$ 1orma!ni$ izvora meunarodnog prava sa-injen je s$odno nji$ovoj utvrenoj vanosti, #to zna-i da sudovi najpre primenjuju meunarodne ugovore, uko!iko isti postoje i mogu da se primene. ' s!u-aju da ugovora nema, primenjuju se o,i-ajna pravna pravi!a i, na kraju, op#ta pravna na-e!a. Izvor meunarodnog prava predstav!jaju i pravno o,avezuju"e od!uke meunarodni$ organiza%ija, dok je zna-aj pravno neo,avezuju"i$ od!uka organiza%ija srazmerno manji. .. MEUNARODNO O/I#AJNO PRAVO 0,i-aj se ug!avnom de1ini#e kao dru#tvena norma zasnovana na dugotrajnom ponav!janju koje je pre#!o u naviku i do,i!o karakter dru#tvene o,aveznosti.. +eutim, da ,i o,i-aj prerastao u meunarodno o,i-ajno pravo neop$odna je pravna svest o o,aveznosti o,i-aja. +eunarodna o,i-ajna pravi!a nastaju u praksi drava, meunarodni$ organiza%ija i drugi$ su,jekata meunarodnog prava, kada oni steknu pravnu svest o o,aveznosti o,i-aja, a sa %i!jem da pravno urede konkretne meunarodne odnose.

0p#te usvojeni pojam meunarodni$ o,i-ajni$ pravi!a sadri i o,jektivni i!i materija!ni i su,jektivni i!i psi$i-ki supstrat. +aterija!ni e!emenat je sadran u op#toj praksi, a su,jektivni u psi$i-kom poimanju o,aveznosti meunarodni$ su,jekata tj. opinio iuris. Sa aspekta vaenja o,i-ajni$ pravni$ pravi!a, raz!ikuju se op#ti i!i univerza!ni o,i-aji i partiku!arni meunarodni o,i-aji. Dok univerza!ni meunarodni o,i-aji imaju g!o,a!ni domen primene i vae za %e!u meunarodnu zajedni%u, partiku!arni o,i-aji se de!e na regiona!ne i !oka!ne. +eunarodni o,i-aji moraju da imaju jednoo,raznost, kontinuitet i u-esta!ost primene. Vreme stvaranja meunarodnog o,i-ajnog pravi!a takoe je promen!jiva kategorija us!ov!jena u-esta!o#"u meunarodni$ odnosa. 3ekada je za stvaranje o,i-ajnog pravi!a tre,a!o da proe desetine, pa i stotine godina primene op#te prakse, a!i je pove"anom u-esta!o#"u konkretni$ savremeni$ o,!ika meunarodni$ odnosa taj rok vi#estruko skra"en. Ina-e, pravna svest nije pretpostav!jeni e!emenat o,i-ajnog pravi!a, ve" je dunost drava i meunarodni$ organiza%ija kao su,jekata meunarodnog prava da je kroz svoju praksu na jasan, vid!jiv i kontinuiran na-in promovi#u. 0. OPTA PRAVNA NA#E1A Stanovi#ta pravni$ teoreti-ara u pog!edu odrenivanja pojma op#ti$ pravni$ na-e!a nisu, meutim, jedinstvena. Tako, jedni pri$vataju veoma #iroku 1ormu!a%iju i pod op#tim pravnim na-e!ima podrazumevaju najop#tije pravne prin%ipe koji su zajedni-ki svim vrstama prava kao i razvijenim pravnim sistemima drava ,ez o,zira na o,!ik %ivi!iza%ije kojoj pripadaju. Drugo mi#!jenje, koje je u na#oj teoriji preov!auju"e, smatra da su op#ta pravna na-e!a apstraktne norme, izvedene iz niza pravi!a koja se primenjuju u unutra#njim pore%ima drava, koje u!aze u sastav meunarodne zajedni%e. ri!ikom primene op#ti$ pravni$ na-e!a +enunarodni sud pravde "e, od strane u sporu koja je nji$ovu primenu trai!a, za$tevati da taj pravni prin%ip vai kao op#te pravno na-e!o u pretenom ,roju drava koje pripadaju raz!i-itim pravnim sistemima (evropskom i!i kontinenta!nom, mus!imanskom, ang!osaksonskom). ' op#ta pravna na-e!a ugranene su univerza!ne dru#tvene i pravne vrednosti i prin%ipi, koji su sadrani u svim pravnim sistemima u svetu. 3a-e!a meunarodnog prava proizi!aze iz meunarodnog o,i-ajnog i!i ugovornog prava, a posredno izvor ug!avnom na!aze u unutra#njim pravnim sistemima, i svoju veri1ika%iju ostvaruju kroz praksu i presude meunarodni$ sudova. 4ao na-e!a meunarodnog prava egzistiraju, primera radi, na-e!o ravnopravnosti drava, na-e!o mirnog re#avanja sporova... 2. SUDS%A PRA%SA I DO%TRINA Sudska praksa i doktrina predstav!jaju pomo"ni izvor meunarodnog prava, odnosno pomo"no sredstvo za utvrnivanje pravni$ pravi!a. od sudskom praksom u meunarodnom pravu podrazumevaju se od!uke +enunarodnog suda pravde, ar,itrani$ sudova, a u novije vreme, i drugi$ regiona!ni$ i!i spe%ija!izovani$ meunarodni$, pa -ak i na%iona!ni$ sudova po meunarodnim pitanjima. '!oga teorije u tuma-enju pravni$ propisa kao izvora menunarodnog prava da!eko je manja nego sudske prakse. Danas se doprinos teorije ispo!java kroz doktrinarnu sistematiza%iju i tuma-enje novi$ pravni$ pravi!a pozitivnog meunarodnog prava, a!i i na uti%aj na institu%ije koje rade na izradi na%rta konven%ija, kakve su Institut za meunarodno pravo i!i, pak, 4omisija za menunarodno pravo 'jedinjeni$ na%ija.

3. SUENJE PO PRAVDI 3a-e!no, sporove, koji su pred njim pokrenuti, meunarodni sud re#ava sag!asno meunarodnom pravu.. ' postupku primene meunarodnog prava o pravi-nosti se rasprav!ja infra legem, praeter legem i contra legem. ravi-nost infra legem od!ikuje svaku primenu prava od strane suda, kada primenjuje meunarodno pravo. 3a-e!o pravi-nosti o,avezuje sudiju i ,ez za$teva stranaka, a pose,no je ispo!jeno kroz domen s!o,ode diskre%ionog od!u-ivanja. 0d!u-ivanje po pravi-nosti praeter legem vezano je za one s!u-ajeve u meunarodnom pravu koji nisu o,u$va"eni pravom, ve" postoje pravne praznine rimena na-e!a pravi-nosti contra legem naj-e#"e se vezuje sa pose,no ov!a#"enje koje su stranke da!e sudu da nji$ov spor re#i ex aequo et bono. 4. JEDNOSTRANI PRAVNI A%TI DR5AVA Bednostrane akte drava predstav!jaju raz!i-iti pravni akti koje na osnovu unutra#njeg zakonodavstva drave donose ko!ektivni i!i inokosni dravni organi sa %i!jem da proizvedu odreene meunarodnopravne pos!edi%e. 0ve akte mogu da, u okviru svoji$ ov!a#"enja, a po pro%eduri predvinenoj unutra#njim pravom, donose par!ament i!i v!ada kao ko!ektivni organ i!i #e1 drave, predsednik v!ade i!i ministar inostrani$ pos!ova, kao individua!ni organi. Bednostrani akti drava vr!o -esto se primenjuju u dip!omatskoj komunika%iji izmenu drava u meunarodnim odnosima. ' jednostrane pravne akte drava spadaju2 jednostrana izjava, noti1ika%ija, protest, priznanje i estope!. Bednostrana izjava drave predstav!ja akt drave koji u njeno ime daje predsednik zem!je, predsednik v!ade, ministar inostrani$ pos!ova i!i neko tre"e ov!a#"eno !i%e sa namerom da ista proizvede odreene meunarodnopravne pos!edi%e. 3oti1ika%ija je jednostrani pravni akt kojim drava s!u,eno o,ave#tava drugu dravu i!i druge meunarodne su,jekte o -injeni%ama i!i doganajima od zna-aja za odvijanje meunarodni$ odnosa. 3oti1ika%ije se de!e na o,avezne i do,rovo!jne. rotest je jednostrano javno o,ave#tenje kojim drava osporava punovanost jednog izvr#enog i!i nameravanog pravnog akta, postupka, za$teva i!i dranja. +oe da se izrazi pismenim putem, usmeno i!i konk!udentnim radnjama, a meunarodnopravnu va!idnost do,ija kada se saop#ti preko dip!omatski$ predstavnika.. riznanje je jednostrani akt kojim drava i!i neki drugi menunarodni su,jekt pri$vata neku novu pravnu situa%iju. @stope! je institut preuzet iz ang!osaksonskog prava i predstav!ja potvrdu po#tovanja na-e!a dos!ednosti u meunarodnim odnosima. 16. POJAM I VRSTE MEUNARODNI7 UGOVORA 3aj,rojniji i, svakako, jedan od najzna-ajniji$ izvora meunarodnog prava, koji i u pro%edura!nom smis!u omogu"ava autonomiju vo!je meunarodni$ su,jekata predstav!ja meunarodni ugovor. +eunarodni ugovor predstav!ja pravni akt, proizvod sag!asnosti vo!ja dvaju i!i vi#e su,jekata meunarodnog prava, izraene preko nad!eni$ organa u %i!ju stvaranja re%ipro-ni$ prava i o,aveza. ' meunarodnoj praksi je uo,i-ajena pisana, pa -ak i sve-ana 1orma u kojoj se ugovori zak!ju-uju. +eutim, stav i meunarodne teorije, a takoe i prakse, je da meunarodni ugovori proizvode pravne pos!edi%e i ako su zak!ju-eni i u usmenoj 1ormi, pa -ak i pre"utno. Da ,i meunarodni ugovor proizvodio pravne pos!edi%e on mora ,iti u sk!adu sa ius cogens normama meunarodnog prava, a njegov predmet pravno dopustiv.

'govori kod koji$ izraena vo!ja stranaka ne odgovara nji$ovoj stvarnoj vo!ji mogu da ,udu uzrok apso!utne i!i re!ativne ni#tavosti ti$ ugovora. +ane vo!je koje su raz!og apso!utne ni#tavosti ugovora su prinuda izvr#ena nad ov!a#"enim predstavnikom drave i!i prinuda izvr#ena nad samom dravom ugovorni%om. +ane vo!je koje mogu da ,udu uzrok re!ativne ni#tavosti ugovora su za,!uda, prevara i korup%ija predstavnika drave i one mogu da ,udu raz!og ni#tavosti samo ako se o#te"ena strana na nju pozove. S o,zirom na ,roj ugovorni$ strana u postupku zak!ju-enja ugovora raz!ikujemo dvostrane (,i!atera!ne) i vi#estrane i!i mu!ti!atera!ne ugovore. +eunarodni ugovori se zak!ju-uju izmenu ta-no utvrenog ,roja ugovorni$ strana, koje i o,avezuju. ' zavisnosti od -injeni%e da !i su originarne ugovorne strane dozvo!i!e pristupanje novi$, naknadni$, ugovorni$ strana postoje"em ugovoru raz!ikujemo otvorene ugovore (gde je dozvo!jena mogu"nost pristupa) i zatvorene ugovore (gde je osnovnim tekstom ugovora za,ranjeno pravo pristupanja stranama koje nisu u-estvova!e u njegovom dono#enju). ostoje u praksi i tzv. po!uotvoreni ugovori, gde je za pristupanje novi$ strana ugovorni%a potre,na sag!asnost origiranarni$ ugovorni$ strana. Sa o,zirom na -injeni%u teritorija!nog vaenja meunarodne ugovore de!imo na genera!ne, i!i op#te, i regiona!ne. rema sadraju predmeta i odnosa koje regu!i#u meunarodni ugovori mogu ,iti2 po!iti-ki, ekonomski, administrativni, granansko*pravni, te$ni-ki, ugovori pro%edura!nog karaktera... ' meunarodnopravnom op#tenju uo,i-ajen i naj-e#"i naziv za sporazume su,jekata je meunarodni ugovor meutim upotre,!javaju se i termini2 konven%ija, pakt, pove!ja., sporazum, dek!ara%ija, protoko!, kompromis, konkordat i dr. 11. PRO&ES "A%1JU#IVANJA I RATI$I%A&IJA MEUNARODNI7 UGOVORA Sk!apanje meunarodni$ ugovora je po pravi!u dugotrajan i s!oen postupak koji tre,a da dovede do sag!asnosti vo!ja ugovorni$ strana. raksa po s!oenosti pro%edure poznaje dva na-ina sk!apanja ugovora i to2 pojednostav!jeni i s!oeni postupak. Je8nost*+n* ,ro9e8:r* zak!ju-ivanja ugovora sastoji se u razmeni isprava i!i nota ugovorni$ strana, koje putem isti$ za rezu!tat imaju sag!asnost vo!ja za zak!ju-enje ugovora. Tzv. onuda i pri$vat ponude za zak!ju-enje ugovora. S)o;eni ,ost:,*k sk!apanja meunarodni$ ugovora sastoji se od dve 1aze2 izrade teksta ugovora i davanja pristanka radi vezivanja ugovorom. Izrada teksta ugovora odvija se kroz pregovore, usvajanje teksta i overavanje teksta. regovore u ime meunarodni$ su,jekata vode pose,no ov!a#"ena !i%a. 'nutra#njim propisima najvi#e pravne snage pos!ovi zastupanja drave povereni su #e1u drave, predsedniku v!ade i ministru inostrani$ pos!ova. 0v!a#"enja u pro%esu usvajanja meunarodni$ ugovora ex officio imaju i #e1ovi dip!omatski$ misija u pregovorima sa dravom u kojoj su akreditovani i predstavni%i drave na meunarodnoj kon1eren%iji i!i kod meunarodne organiza%ije. Drani%e ov!a#"enja i !i%a koja zastupaju meunarodne organiza%ije propisane su nji$ovim osniva-kim aktima. ored navedeni$ !i%a dravu u pro%esu meunarodnog pregovaranja mogu, na osnovu punomo"ja koje je izdao nad!eni organ drave, zastupati i druga !i%a. 'svajanje teksta ugovora vr#i se jednog!asnim pristajanjem svi$ drava koje su u-estvova!e u njegovoj izradi, osim kada se isti usvaja na meunarodnoj kon1eren%iji, kada je dozvo!jena dvotre"inska i!i neka druga dogovorena ve"ina strana ugovorni%a. Verodostojnost i kona-nost teksta ugovora overava se od strane u-esni%a sag!asno nji$ovom dogovoru, a uko!iko njega nema overa se vr#i potpisom, potpisom ad referendum i!i para1om teksta ugovora i!i zavr#nog akta kon1eren%ije od strane predstavnika ti$ drava. os!e overe i!i autenti1ika%ije tekst ugovora vi#e se ne moe menjati. Ipak, sva tri na-ina overe teksta

ugovora (potpisivanjem, potpisom ad referendum i para1om) mogu istovremeno ,iti i -in kona-nog potpisivanja ugovora. R*ti<ik*9i * ozna-ava sag!asnost odnosno potvrnivanje. ' kontekstu pro%esa zak!ju-ivanja meunarodni$ ugovora rati1ika%ija predstav!ja zavr#ni konstitutivni akt ugovorne pro%edure. ' materija!nom smis!u ona predstav!ja izjavu vo!je drave da pri$vata o,avezu preuzetu potpisivanjem meunarodnog ugovora. 4ao zavr#ni deo pro%edure meunarodnog ugovaranja rati1ika%ija mora da ,udem ugovorena. =ati1ika%ija de!uje pro futuro i nema retroaktivno dejstvo. 'govor, po pravi!u, stupa na snagu rati1ika%ijom izuzev uko!iko samim ugovorom nije pre%izirano da stupa na snagu potpisivanjem. Drava ima suvereno pravo da ugovor i!i rati1ikuje i!i pak od,ije njegovu rati1ika%iju.'nutra#njim zakonodavstvom drava propisuju se organi nad!eni za rati1ika%iju meunarodni$ sporazuma ' =epu,!i%i Sr,iji organ zaduen za rati1ika%iju meunarodni$ ugovora je 3arodna skup#tina. >na!ogno aktu rati1ika%ije, kojim drave pri$vataju meunarodni sporazum, svoju vo!ju za pri$vatom meunarodnog ugovora meunarodne organiza%ije izraavaju kroz *kt <orm*)ne ,ot+r8e. 12. PRI7VATANJE= PRISTUPANJE I STUPANJE NA SNAGU UGOVORA =az!ozi prakti-nosti i jednostavnosti uve!i su u meunarodnu praksu, pored rati1ika%ije, jednostavnije 1orme pristanka na pos!edi%e usvajanja meunarodni$ ugovora. Pri>+*t*n em :(o+or* (ak%esija) drave izraavaju pristanak na o,aveze iz ugovora, a sam pri$vat je mogu" uko!iko je predvinen ugovorom i!i dogovoren na neki drugi na-in. O8o?r*+*n e :(o+or*. +eunarodni ugovor odo,rava v!ada svojim aktom, pa je i postupak odo,ravanja prostiji i znatno ,ri nego rati1ika%ija. Prist:,*n e :(o+or: je izraz pristanka drave i!i meunarodne organiza%ije na ugovor u -ijem sk!apanju nije u-estvova!a kao ugovorna strana, i!i pak jeste u-estvova!a, a!i ga nije u predvienom roku pri$vati!a. +ogu"nost pristupanja meunarodnim ugovorima je raz!i-ita. Takozvanim zatvorenim ugovorima nije predvieno pristupanje tre"i$ drava i!i je, pak, izri-ito za,ranjeno. 4od po!uotvoreni$ ugovora, kakvi su, re%imo, ugovori koji se sk!apaju u okviru regiona!ni$ organiza%ija mogu" je naknadan pristup samo drava iz toga regiona. 4od otvoreni$ ugovora, -iji je %i!j da se artiku!i#e vo!ja meunarodne zajedni%e i da im pristupi #to ve"i ,roj drava, tre"e drave mogu istim pristupiti i pre stupanja na snagu navedeni$ ugovora. ristupanje meunarodnim ugovorima se moe izvr#iti jednostranim i dvostranim aktom. +eunarodni ugovor stupa na snagu na na-in i u vreme koji su utvreni njegovim odred,ama i!i sporazumno izmenu drava koje su u-estvova!e u pregovorima. 'ko!iko ugovor ne sadri takve odred,e i!i nema sporazuma pregovara-a, ugovor stupa na snagu kada sve drave koje su u-estvova!e u pregovorima daju svoj pristanak za o,avezivanje ugovorom. Drava koja je naknadno izrazi!a pristanak da ,ude o,avezana ugovorom koji je ve" stupio na pravnu snagu, svoje o,aveze prema tom ugovoru preuzima od datuma pristupanja ugovoru uko!iko nije druga-ije odreeno. I pre stupanja na snagu, a odma$ po usvajanju teksta ugovora, primenjuju se odred,e ugovora koje regu!i#u overavanje teksta, davanje pristanka drava da ,udu o,avezane ugovorom, na-in i datum stupanja na snagu, rezerve, 1unk%ije depozitara, a takoe i sva osta!a pitanja koja se nuno postav!jaju pre stupanja ugovora na snagu. 0snovno je pravi!o da se ugovor u %e!osti primenjuje od dana stupanja na snagu. +eutim, 4onven%ija o ugovornom pravu predvia da se ugovor i!i njegov deo mogu privremeno

primenjivati i pre stupanja na snagu, ako je to ugovorom predvieno i!i ako su se drave koje su u-estvova!e u pregovorima dogovori!e na drugi na-in. +eunarodni ugovori se o,jav!juju. ove!ja 'jedinjeni$ na%ija predvia o,avezu registra%ije ugovora kod Sekretarijata 0'3, pa njegovo o,jav!jivanje. 3a meunarodni ugovor i!i sporazum koji nije registrovan u Sekretarijatu nijedan -!an '3 ne"e se mo"i pozvati ni pred jednim organom 0rganiza%ije '3. 1!. I"VRENJE= DEJSTVO I TUMA#ENJE MEUNARODNI7 UGOVORA ' izvr#avanju ugovora koji su na snazi i preuzeti$ o,aveza drave tre,a da postupaju u sk!adu sa do,rim namerama (bona fides). =az!og za neizvr#enje preuzeti$ o,aveza iz meunarodnog ugovora moe da ,ude vi#a si!a, nuda i!i 1akti-ka nemogu"nost izvr#enja. =az!og za neizvr#enje o,aveza po meunarodnom ugovoru ne mogu da ,udu pravi!a unutra#njeg prava, jer je pretpostavka da se pre vezivanja ugovorom vodi!o ra-una o na%iona!nim interesima i eventua!nim ustavnim ograni-enjima. 3a-e!no, ugovori se donose da ,i proizvodi!i dejstva pro futuro i, s$odno tome, o,avezuju njegove stranke tek od dana kada stupe na snagu. =etroaktivna primena je mogu"a uko!iko proizi!azi iz odred,i ugovora i!i je na drugi na-in utvrnena izmenu ugovorni$ strana, a u sk!adu je sa %i!jem ugovora. Sa aspekta prostorne primene, po pravi!u, ugovor vezuje svaku dravu -!ani%u u pog!edu %e!e njene teritorije. ' s!u-aju da iste ugovorni%e zak!ju-e kasniji ugovor koji se raz!ikuje od ranijeg, vai pravi!o lex posterior derogat legi priori, jer je !ogi-na pretpostavka da su ugovorne strane novim ugovorom stari $te!e staviti van snage i na novi na-in regu!isati odnose. +isaoni postupak kojim se utvrnuje prava sadrina i smisao nejasni$ i!i vi#ezna-ni$ ugovorni$ odred,i i!i ugovora u %e!ini predstav!ja tuma-enje ugovora. Sporne odred,e ugovora pravna doktrina tuma-i na raz!i-ite na-ine pri -emu su dominantna tri teoretska metodo!o#ka pristupa. 5. su,jektivni metot, A. o,jektivni i!i tekstua!ni metod i :. 1unk%iona!ni i!i teo!o#ki metod tuma-enja ugovora. 1'. SUSPEN"IJA= PRESTANA% I POV1A#ENJE I" UGOVORA S:s,en@i * primene predstav!ja privremenu o,ustavu dejstva ugovora. 4ako se meunarodni ugovori zak!ju-uju sa namerom izvr#enja, u praksi veoma retko do!azi do nji$ove suspenzije. Dogovorena suspenzija os!o,aa -!ani%e ugovora, menu kojima je primena ugovora o,ustav!jena, o,aveze izvr#enja dunosti u meuso,nim odnosima za period ukidanja i pri tom ne dira u druge pravne odnose utvrene ugovorom. Prest*n*k ugovora i!i ,o+)*en e jedne -!ani%e os!o,aa sve i!i datu ugovornu stranu o,aveze izvr#avanja ugovora i predstav!ja !egitimno pravo strana ugovorni%a koje proizi!azi iz dispozitivne prirode ugovornog prava. =az!og za prestanak vi#estranog ugovora u kome je ,roj njegovi$ -!ani%a pao ispod ,roja potre,nog za stupanje na snagu moe da ,ude osnov prestanka tog ugovora samo u s!u-aju da je samim tim ugovorom tako odreeno. ravi!o je da ga#enjem dejstva ugovora prestaju da vae sve odred,e toga ugovora. Pre-:tno (*Aen e :(o+or* i!i o,ustav!janje njegove primene iz raz!oga zak!ju-enja do%nijeg ugovora predvieno je -!anom 76. 4onven%ije o ugovornom pravu. =aniji ugovor, u sk!adu sa -!anom 76. 4onven%ije, prestaje da vai pre"utnim putem ako iste strane ugovorni%e zak!ju-e novi ugovor o istom predmetu. Prest*n*k :(o+or* k*o ,os)e8i9* n e(o+o( krAen * mogu" je samo uko!iko se radi o povredi ,itni$ odreda,a ugovora, odnosno odred,i -ije ostvarenje je ,itno za ostvarenje predmeta i %i!ja, s tim da 4onven%ija o ugovornom pravu iz 5696. godine pravi raz!iku u pog!edu ga#enja dvostrani$ i vi#estrani$ ugovora.

Prest*n*k :(o+or* @?o( nemo(:-nosti i@+rAen * ispo!java se u situa%ijama kada u toku izvr#enja ugovora nastupe oko!nosti koje e!imini#u 1akti-ku mogu"nost izvr#enja ugovora. Doktrina meunarodnog prava naknadnu nemogu"nost izvr#enja ugovora o,ja#njava kroz 1izi-ku nemogu"nost izvr#enja, odnosno istu poistove"uje sa nestankom predmeta ugovora. S:Atinsk* ,romen* oko)nosti Brebus sic stantibusC moe takoe da ,ude raz!og za prestanak ugovora u s!u-aju da sam ugovor ne predvia odred,e koje regu!i#u na-ine prestanka ugovora. Da ,i k!auzu!a rebus sic stantibus mog!a ,iti raz!og prestanka ugovora, oko!nosti od su#tinskog zna-aja za pristanak stranaka da ,udu vezane ugovorom, u momentu zak!ju-enja ugovora moraju da ,udu nepredvidive. 1.. NITAVOST UGOVORA Skrivene oko!nosti i mane koje su postoja!e u trenutku zak!ju-enja ugovora, mogu da izazovu prestanak dejstva ugovora, odnosno ni#tavost, kada doe do spoznaje ti$ nedostataka. 4ao apso!utne uzroke ni#tavosti ugovora, dak!e one uzroke koji se ne mogu naknadno otk!oniti i ugovor osnaiti sporazumom stranaka, 4onven%ija predvia2 5) prinudu nad predstavnikom draveE A) prinudu nad dravom, i :) suko, sa normom ius cogens. Prin:8* n*8 ,re8st*+nikom 8r;*+e i)i meD:n*ro8ne or(*ni@*9i e ispo!java se nano#enjem 1izi-kog i!i stav!janje u izg!ed nekog drugog z!a predstavniku drave i!i njemu ,!iskog !i%a sa %i!jem da on izjavi vo!ju sag!asno interesima drugog pregovara-a. Prin:8* n*8 8r;*+om i@+rAen* ,:tem ,retn e i)i :,otre?om si)e protivna na-e!ima meunarodnog prava predvienim ove!jom 'jedinjeni$ na%ija Re)*ti+ni :@ro9i niAt*+osti ugovora koje navodi 4onven%ija o ugovornom pravu su2 prevara, za,!uda, korup%ija predstavnika drave, propisi unutra#njeg prava o nad!enosti za zak!ju-enje ugovora i pose,na ograni-enja ov!a#"enja da se izrazi pristanak drave na o,avezivanje ugovora. 3avedeni osnovi predstav!jaju uzroke re!ativne ni#tavosti ugovora. Pre+*r* predstav!ja o,manjuju"u radnju i!i postupak (podva!u, z!onamerno predstav!janje, !a) jedne drave u pro%esu pregovaranja sa drugom dravom koji ima za %i!j da kod ove druge stvori !anu predstavu o predmetu ugovora i izazove njen pristanak da ,ude vezana ugovorom. "*?):8* je pogre#na i!i neta-na predstava o nekoj -injeni%i i!i situa%iji koje su od su#tinskog zna-aja za zak!ju-enje i postoji u momentu zak!ju-enja ugovora. %or:,9i * ,re8st*+nik* 8r;*+e i!i meunarodne organiza%ije je osnov ni#tavosti ugovora novijeg vremena. 'govorna strana, -iji je izraeni pristanak vezanosti ugovorom proizvod korup%ije njenog predstavnika neposrednim i!i posrednim de!ovanjem neke druge drave koja je u-estvova!a u pregovorima, moe se pozvati na ovu korup%iju. odmi"ivanje i!i korup%ija koja -ini osnov ni#tavosti ugovora mora da ,ude od od!u-uju"eg uti%aja na predstavnika drave pri zak!ju-enju ugovora. Pro,isi :n:tr*An e( ,r*+* o n*8)e;nosti @* sk)*,*n e :(o+or* mogu da ,udu osnov za ni#tavost ugovora samo pod us!ovom da je kr#enje odred,i njenog unutra#njeg prava u vezi sa nad!eno#"u za zak!ju-ivanje ugovora, kao izraz manjkavosti njenog pristanka, ,i!o o-ig!edno i ako se odnosi!o na neko pravi!o unutra#njeg prava od su#tinskog zna-aja. Pose?no o(r*nien e o+)*A-en * 8* se i@r*@i ,rist*n*k 8r;*+e i!i meunarodne organiza%ije moe da ,ude osnov ni#tavosti ugovora, pod us!ovom da je osta!im dravama koje su u-estvova!e u pregovorima to ograni-enje saop#teno, pre izraavanja ovog pristanka. 10. SU/JE%TI MEUNARODNOG PRAVA Drave su su,jekt meunarodnog prava i kao takve poseduju odreena svojstva priznata meunarodnim pravnim sistemom.

Da ,i drava mog!a da preduzima izvorne dunosti i da ,ude kreator meunarodnog prava, ona mora da poseduje i takozvanu de!atnu sposo,nost. De!atna sposo,nost sastoji se od pos!ovne, de!iktne i pro%esne sposo,nosti. os!ovna sposo,nost ispo!java se kao mogu"nost sti%anja i raspo!aganja pravima i o,avezama. De!iktna sposo,nost og!eda se u mogu"nosti kr#enja meunarodne o,aveze. ro%esna sposo,nost sastoji se od mogu"nosti pokretanja meunarodni$ postupaka radi ostvarivanja svoga prava. ored navedeni$ sposo,nosti drava, kao meunarodni su,jekt sa suverenitetom, uiva i imunitet od na%iona!ne jurisdik%ije. ored drava su,jekt meunarodnog javnog prava su i meunarodne organiza%ije. Status meunarodnog su,jekta mogu da do,iju i priznati ustani%i kao privremeni su,jekti koji se ,ore za v!ast u nekoj dravi, pod us!ovom da su priznati. 12. %RITERIJUMI DR5AVNOSTI Da ,i jedna teritorija!na i dru#tvena zajedni%a mog!a da se smatra dravom, neop$odna su tri konstitutivna e!ementa2 5) postojano odnosno sta!no stanovni#tvo, A) utvrnea teritorija, i :) suverena dravna v!ast. St*no+niAt+o mora da ,ude sta!no nase!jeno na ta-no utvrneoj teritoriji, kako ,i uz organizovanu i suverenu v!ast ispunio kriterijum dravnosti. Sta!nost i sastav stanovni#tva u dravi su re!ativno promenjive kategorije. Dro stanovni#tva -ine drav!jani odreene drave, koji pri tom ne moraju govoriti ni isti jezik niti imati isto etni-ko porek!o. ' tom s!u-aju govorimo o na%iona!nim manjinama, dok manji deo popu!a%ije -ine stran%i. Brojnost stanovni#tva nije kriterijum koji ograni-avaju"e de!uje u smis!u sti%anja meunarodno pravnog su,jektiviteta neke drave. S:+erenost se de1ini#e kao vr$ovna v!ast drave na njenoj teritoriji koja isk!ju-uje v!ast drugi$ drava i pri tom je samosta!na i nezavisna od neke vi#e v!asti. Suprematija dravne v!asti i njeno e1ektivno vr#enje na %e!om podru-iju drave pretpostavka je meunarodnog priznanja drave. +eunarodno pravo, ,rane"i na-e!o na%iona!ne suverenosti, za,ranjuje me#anje jedne drave u unutra#nje stvari druge i, naravno, za,ranu interven%ije, a!i istovremeno dravni suverenitet ograni-ava uko!iko je to neop$odno za o,ez,eenje mira i ,ez,ednosti u svetu. Dr;*+n* teritori * podrazumeva kopnenu o,!ast sa zem!jinom utro,om ispod nje, vodene povr#ine koje -ine reke, jezera i povr#ina teritorija!nog mora i vazdu#nu o,!ast koja se na!azi iznad kopneni$ i vodeni$ povr#ina dravnog podru-ja. Bedna suverena v!ast na utvrneoj dravnoj teritoriji op#te je pravi!o meunarodnog prava. I od ovog pravi!a postoji izuzetak. Istorija meunarodni$ odnosa poznaje institut coimperiuma. Coimperium predstav!ja vr#enje zajedni-ke v!asti dve i!i vi#e drava nad odreenim podru-jem. 13. POJAM I VRSTE DR5AVNI7 GRANI&A Dravna teritorija je trodimenziona!ni prostor sa sta!nim stanovni#tvom na kom se preko dravni$ organa vr#i e1ektivna v!ast. odru-ije drave omeeno je dravnim grani%ama. Dravne grani%e se utvruju ,i!atera!nim i!i mu!ti!atera!nim meunarodnim ugovorima susedni$ drava i!i na meunarodnim kon1eren%ijama. Teorija meunarodnog prava pravi raz!iku izmenu meunarodni$ i na%iona!ni$ grani%a. +eunarodne grani%e predstav!jaju !inije razdvajanja izmenu suvereni$ drava, dok na%iona!ne grani%e odvajaju prostor pod na%iona!nom jurisdik%ijom na moru i u vazdu$u od zajedni-kog do,ra meunarodne zajedni%e i!i res communis. ' zavisnosti od kriterijuma odreenja dravne grani%e se de!e na prirodne i ve#ta-ke, pri -emu astronomske grani%e predstav!jaju pose,an vid ve#ta-ki$ grani%a. V eAt*ke (r*ni9e su rezu!tat sporazuma raz!i-iti$ suvereniteta i po pravi!u su pravo!inijske, a dve teritorije razdvajaju kroz pustinjske i!i ravni-arske prede!e.

Priro8ne (r*ni9e= za raz!iku od ve#ta-ki$, prate prirodne orijentire, poput p!aninski$ vena%a, k!isura, reka, jezera, kao ta-ki vezivanja zami#!jeni$ grani-ni$ ravni. +eunarodnopravna doktrina utvrdi!a je odreene prin%ipe koji se primenjuju pri!ikom odreivanja grani%a pod us!ovom da grani-ne !inije nisu druga-ije utvrene meunarodnim ugovorom. Tako, uko!iko grani-na !inija ide nep!ovnom rekom, ide njenom sredinom, a kao meri!o se uzima najnii vodostaj nep!ovne reke. 'ko!iko meunarodna grani%a ide p!ovnom rekom !inija razdvajanja ide te!vegom, odnosno p!ovnim tokom g!avne struje (mati%om) koja se koristi za nizvodni sao,ra"aj. ' s!u-aju pomeranja re-nog toka koje je neznatno, menja se i grani%a i to u korist drave u kojoj je to pridodato zem!ji#te nasta!o pomeranjem re-nog toka. +eutim, ako je reka nag!o napusti!a svoje korito, grani-na !inija ostaje ista, a reka pripada dravi na -ije je podru-ije skrenu!a, pod us!ovom da su drave ugovorni%e u ugovor une!e k!auzu!u o sta!nosti i nepromenjivosti grani%a. 'ko!iko grani%a ide vodenom povr#inom manjeg jezera, jezero se de!i izmenu grani-ni$ drava, a u s!u-aju da se grani-na !inija pov!a-i ve!ikim jezerom meunarodnim sporazumom grani-ni$ drava odreuje se #irina teritorija!ni$ voda, a preosta!i, po pravi!u %entra!ni deo vodene povr#ine, prog!a#ava s!o,odnom vodom. ostupak utvrivanja grani-ni$ !inija je s!oen i veoma odgovoran i odvija se u dve 1aze. rva 1aza, i!i de!imita%ija, je deo u kom se na osnovu geogra1ski$ karata i druge dokumenta%ije utvruje grani-na !inija kao predmet meunarodnog sporazuma od strane dip!omata i eksperata dve i!i vi#e drava. Druga 1aza, i!i demarka%ija, odnosno u%rtavanje, predstav!ja nastavak rea!iza%ije postignutog sporazuma, a!i utvrivanjem grani%a na terenu. 14. STI&ANJE DR5AVNE TERITORIJE Sti%anje dravne teritorije u sk!adu sa meunarodnim pravom mogu"e je na originaran (izvorni) i derivativan (izveden) na-in. Sti%anje dravne teritorije nasi!nom promenom grani%a od strane drugog suvereniteta i!i kao pos!edi%a pretnje si!om nije dozvo!jeno imperativnim normama meunarodnog prava. 3a originaran na-in drava svojinu sti-e2 mirnom okupa%ijom, prira#tajem i odrajem. Mirn* ok:,*9i * podrazumeva sti%anje suverenosti na podru-ju koje do tada nije pripada!o nijednoj dravi (terra nullius). Prir*At* predstav!ja ipso facto izvorni na-in sti%anja prava svojine zasnovan na prirodnom i!i, pak, !judskom aktivno#"u izazvanom uve"anju dravne teritorije. 've"anje podru-ja prira#tajem (accessio) odigrava se na grani-noj re%i i!i na teritorija!nom moru. O8r;* (usucapio) je sporan kao na-in sti%anja dravne teritorije i u praksi i u doktrini meunarodnog prava. ' pravnoj teoriji postoji pozitivni i negativni odraj. ozitivni odraj dokazuje se 1aktima vr#enja e1ektivne v!asti od strane sti%ao%a u duem vremenskom interva!u, dok se negativni vid dokazuje prikazom odsustva svake druge suverene v!asti nad spornom teritorijom koja je predmet odraja. &esi * B:st:,*n eC predstav!ja derivatni na-in sti%anja dravne teritorije. 4ada jedna drava ustupi dio svoje teritorije drugoj dravi. 26. PRI"NANJE DR5AVE Da ,i nova drava posta!a su,jekt meunarodnog prava pored tri e!ementa dravnosti, (teritorije, stanovni#tva i suverene v!asti) u praksi se postav!ja i pitanje meFunarodnog priznanja nove drave. Stvaranje nove drave, u prin%ipu, mogu"e je na dva na-ina. rvi je ujedinjenjem dve i!i vi#e drava. ' tom s!u-aju, meunarodnopravni su,jektiviteti drava koje se spajaju, po pravi!u, nestaju na u#tr, novo1ormirane drave. Drugi na-in stvaranja nove drave je ot%ep!jenje stanovni#tva de!a teritorije jedne drave od postoje"e i stvaranje nove drave. 0,zirom na pravne u-inke i pos!edi%e priznanja novi$ drava raz!ikuju se konstitutivna i dek!arativna teorija.

5G

riznanje novostvorene drave je neopoziv akt sa retroaktivnim dejstvom #to mu daje dodatni zna-aj. 0tuda prizanje ne sme ,iti preuranjeno, tj. kriterijumi dravnosti moraju ,iti ispo#tovani do kraja. ' suprotnom, preuranjeno priznanje nove drave, osim #to je za,ranjeno, moe da se okva!i1ikuje i kao me#anje u unutra#nje stvari neke drave. 0,zirom na ,roj drava koje daju priznanje novoj dravi raz!ikujemo pojedina-na i ko!ektivna priznanja. rijem u '3 istovremeno zna-i i priznanje su,jektiviteta nepriznate drave od strane ove meunarodne organiza%ije, a moe da zna-i i pre"utno priznanje od strane drava -!ani%a '3 koje su za priznanje g!asa!i. 21. PRAVA I O/AVE"E DR5AVA S$vatanja o osnovnim pravima i o,avezama drava rezu!tat su ideje #ko!e prirodnog prava. Dek!ara%ija o na-e!ima meunarodnog prava o prijate!jskim odnosima i saradnji izmenu drava iz 56;G. godine, de1ini#u"i op#ta na-e!a meunarodnog prava koja o,avezuju sve drave sveta, posredno prezentuje i dunosti drava. Dek!ara%ija iz 56;G. godine utvruje sedam na-e!a, i to2 5. na-e!o za,rane upotre,e si!eE A. na-e!o mirnog re#avanja meunarodni$ sporovaE :. na-e!o neinterven%ijeE C. dunost drava da meuso,no saranuju u sk!adu sa ove!jom '3E 7. na-e!o ravnopravnosti i samooprede!jenja narodaE 9. na-e!o suverene jednakosti dravaE ;. na-e!o po#tovanja pri$va"eni$ meunarodni$ o,aveza u do,roj veri. Pr*+o n* s:+eren: e8n*kost 8r;*+* je jedno od e!ementarni$ prava drave i mani1estuje se u s!o,odnom i nezavisnom vr#enju jurisdik%ije na svojoj utvrenoj teritoriji i prema !i%ima i stvarima koje joj teritorija!no i persona!no pripadaju. ' 1orma!nom smis!u ona se mani1estuje i pravom na g!as koji svakoj dravi pripada u meunarodnom op#tenju i g!asanju, pravu da kod zak!ju-ivanja dvostrani$ ugovora jedan primerak ,ude na jeziku svake drave. Bedini izuzetak predvien je davanjem statusa sta!ni$ -!ani%a u Savetu ,ez,ednosti '32 S>D, 4ini, Ve!ikoj Britaniji, Hran%uskoj i sada =usiji. N*e)o @*?r*ne :,otre?e si)e u su#tini sadri dunost uzdravanja od pretnje si!om i!i upotre,e si!e i kao prirodno pravo drave pravo na individua!nu i ko!ektivnu samood,ranu. O?*+e@* reA*+*n * s,oro+* mirnim ,:tem o,avezuje drave -!ani%e meunarodne zajedni%e da sve sporove koji mogu da ugroze meunarodni mir i ,ez,ednost re#avaju mirnim putem. N*e)o r*+no,r*+nosti i s*moo,re8e)en * n*ro8* je u kontradik%iji sa na-e!om teritorija!ne %e!ovitosti, po!iti-ke nezavisnosti i nepromenjivosti grani%a postoje"i$ drava u svetskoj zajedni%i. 22. SU%&ESIJA DR5AVA Suk%esija predstav!ja promenu teritorija!nog suvereniteta izvr#enu u sk!adu sa meunarodnim pravom kojom drava s!ed,enik (suk%esor) sti-e teritoriju i u!azi u deo pravni$ odnosa drave pret$odni%e kao nosi!a% prava i o,aveza. Suk%esiju moe da karakteri#e gu,itak (drave pret$odni%e) i!i pak sti%anje meunarodnog su,jektiviteta (za dravu suk%esora), #to zavisi od na-ina izvoenja teritorija!ne promene. Ust:,*n e i)i 9esi * postoji kad drava pret$odni%a ustupa deo svoje teritorije dravi suk%esoru, a da pri tom o,e zadravaju meunarodnopravni su,jektivitet. U e8in en em i)i s,* *n em dve i!i vi#e drava pret$odni%a nastaje nova drava suk%esor sa meunarodnopravnim su,jektivitetom, dok svoju dravnost drave koje se spajaju gu,e. Pri,* *n e i)i *simi)*9i * je o,!ik suk%esije pri kom se drava pret$odni%a pripaja i gu,i i!i utapa svoju dravnost u dravi kojoj se pripaja i -iji deo postaje. Se9esi * i)i o8+* *n e prisutna je u s!u-ajevima kada se jedan i!i vi#e de!ova teritorije odvoji od drave pret$odni%e i stekne meunarodni su,jektivitet, koji je zadra!a i drava pret$odnik.

55

R*s,*8 i)i 8iso):9i * je o,!ik suk%esije u kom se drava pret$odnik raspada, gu,i svoju dravnost, a na njenoj teritoriji se 1ormiraju dve i!i vi#e novi$ drava suk%esora, kao nosio%i meunarodnog su,jektiviteta. Po8e)* BpartitionC predstav!ja op%iju u kojoj dve i!i vi#e drava pode!e tre"u dravu suk%esora, gase"i joj dravnost, i na konto njene teritorije pove"aju svoja dravna podru-ija. Dravni dug pri suk%esiji drava raspadom pre!azi na drave suk%esore u pravi-noj srazmeri. 2!. MEUNARODNOPRAVNA ODGOVORNOST DR5AVE ' meunarodnom pravu postav!ja se pitanje graanske, po!iti-ke i krivi-ne odgovornosti drava. ' pog!edu krivi-ne odgovornosti drava preov!auju"i stav doktrine i prakse je da se protiv drave, kao pravnog !i%a, ne moe voditi krivi-ni postupak, te da je krivi-na odgovornost uvek individua!na i vezuje se za pojedin%e. o!iti-ka odgovornost drava kao pos!edi%a povrede meunarodni$ mirovni$ normi utvruje se u postupku pred organima univerza!ni$ meunarodni$ organiza%ija, odnosno danas 'jedinjeni$ na%ija. Draanska odgovornost drave vezuje se za teritoriju na kojoj ona vr#i suverenu v!ast i protivpravne akte nasta!e na njenoj teritoriji. ri tom, drava se ne"e smatrati odgovornom za #tetu koja je nasta!a kao rezu!tat oruane po,une i!i nemira ne!ega!ni$ grupa koje privremeno i!i trajno dre pod svojom kontro!om deo dravne teritorije na kojoj je nastupi!a #teta. Ipak, uko!iko po,unjeni-ki pokret preraste u novu v!ast i!i, pak, uspe da na de!u teritorije 1ormira novu dravu, kontinuitet odgovornosti prene"e se na novu v!ast, odnosno, u drugom s!u-aju ,i"e ustanov!jena meunarodna odgovornost novo1ormirane drave. Drava je, dak!e, odgovorna za akte svi$ svoji$ organa ,ez o,zira na visinu nivoa predstav!janja u meunarodnim odnosima i zakonodavni, sudski i!i izvr#ni karakter pos!ova organa predstav!janja i zastupanja. 4ao pretpostavka odgovornosti drave za povredu meunarodnog prava neop$odno je nastupanje #tete za o#te"enu dravu, koja moe da ,ude materija!na i nematerija!na. Bez o,zira na vid #tete, drava & #tetnik je duna da nadoknadi #tetu i!i izvr#i povra"aj u prea#nje stanje. 2'. O/1I&I I IMUNITETI ODGOVORNOSTI DR5AVE Direktn* o8(o+ornost 8r;*+e predstav!ja odgovornost drave za akte koje u vr#enju i!i propu#tanju svoji$ nad!enosti -ine zakonodavni, sudski i!i izvr#ni organi drave. >!i, pored odgovornosti za 1orma!ne organe dravnog aparata drava direktno odgovara i za radnje i!i akte propu#tanja !i%a i!i grupa !i%a koja de facto nastupaju u svojstvu zastupnika drave. 0dgovornost drave za de!atnost zakonodavni$ organa postoji kada oni ne donesu potre,ne zakone i!i druge propise koji su predus!ov za izvr#avanje meunarodni$ o,aveza drave i!i u s!u-aju da donesu zakone koji nisu u sk!adu sa meunarodnim o,avezama drave, pa us!ed nji$ove primene doe do povreda meunarodnog prava. Svaki protivpravni de!ikt je za pos!edi%u imao nastupanje #tete za$teva utvrivanje odgovornosti #tetnika i nadoknadu #tete. ' zavisnosti od prirode i oko!nosti izvr#enog de!ikta, o,!ika i visine #tete naknada moe ,iti izvr#ena kroz povra"aj u prea#nje stanje (restitutio in integrum), nov-ano o,e#te"enje i satis1ak%iju i!i zadovo!jenje, kao pojedina-ne vidove o,e#te"enja i!i kroz kom,ina%iju navedeni$ 1ormi. ' meunarodnopravnoj praksi prisutna je isp!ata ex gratia, kao naknada #tete odgovorne drave za protivpravni akt po priznanju, a!i ,ez utvrivanja pravnog osnova odgovornosti i visine #tete u propisanom postupku. 3aknada ex gratia je, po pravi!u, priznanje krivi%e za #tetu i naj-e#"e je motivisana $umanitarnim raz!ozima, a ponekad i e!jom da se iz,egne utvrivanje stvarne visine #tete, tro#kova postupka i iz,egne medijska promo%ija #tetnog dogaaja.

5A

Im:nitet str*ne 8r;*+e moe se de1inisati kao izuzimanje drave iz sudske odnosno jurisdik%ije izvr#ni$ organa drave 1oruma u pog!edu izvr#enja na dravnoj imovini. ' praksi imunitet se mani1estuje !egitimnim pravom strane drave da od,ije nad!enost pravosudni$ i izvr#ni$ organa drave 1oruma, kao i o,avezom drave sedi#ta da ne za$teva od druge drave da se podvrgne jurisdik%iji njeni$ unutra#nji$ organa. 3auka meunarodnog prava poznaje dva parkti-na pristupa pitanju imuniteta strane drave. rvi pristup, koji pripada manje*vi#e ,!iskoj istoriji, vezan je za ang!oameri-ku jurispruden%iju i ispo!java se kroz po#tovanje apso!utnog imuniteta strane drave ,ez o,zira da !i strana drava nastupa kao nosi!a% javni$ i!i komer%ija!ni$ ov!a#"enja. Drugi, i danas preov!auju"i kon%ept odgovornosti, koji je razvijen u evropskom kontinenta!nom pravu, po!azi od ograni-enog i!i 1unk%iona!nog imuniteta strane drave. o ovom sistemu strana drava je izuzeta od nad!enosti organa druge drave samo u pog!edu akata koje je done!a kao nosi!a% suvereni$ ov!a#"enja. Strana drava, dak!e, uiva imunitet od sudske nad!enosti, a!i i imunitet od zap!ene i!i izvr#enja dravne imovine, uko!iko ista s!ui za o,av!janje javni$ 1unk%ija. A contrario, imovina drave koja s!ui u komer%ija!ne svr$e mog!a ,i ,iti predmet izvr#enja. 0dri%anje od imuniteta drave mora da ,ude izri-ito i nedvosmis!eno i odnosi se na svaki postupak koji se vodi pred sudskim i!i izvr#nim organima neke druge drave. 2.. MEUNARODNE ORGANI"A&IJE BPOJAM I GENE"AC 0sniva-ki akt meuarodni$ v!adini$ organiza%ija je vi#estrani ugovor i njime drave -!ani%e prenose na meunarodnu organiza%iju deo svoji$ suvereni$ ov!a#"enja. 0sniva-ki ugovor ima istovremeno i o,e!eja ustavnog akta organiza%ije i njime se propisuju, pored osta!og, i2 %i!jevi osnivanja, nad!enosti organiza%ije, ustrojstvo i prava i o,aveze organa, us!ovi za sti%anje te gu,itak -!anstva, na-in 1inasiranja... Spe%ija!izovane meunarodne v!adine organiza%ije institu%iona!ni su okvir re#avanja odreeni$ pitanja. S druge strane na!aze se tzv. op#te meunarodne organiza%ije u -ijoj nad!enosti je najve"i ,roj meunarodni$ aspekata saradnje. 3ajpoznatija op#ta meunarodna organiza%ija je 0rganiza%ija ujedinjeni$ na%ija u -ijoj nad!enosti je saradnja u o,!asti po!itike, ,ez,ednosti, ekonomije, so%ija!ni$ pitanja, ku!turne saradnje... 'ko!iko se kao kriterijum za pode!u meunarodni$ organiza%ija uzme ,rojnost drava -!ani%a one se de!e na univerza!ne i regiona!ne meunarodne organiza%ije. =egiona!ne meunarodne organiza%ije okup!jaju zem!je odreenog geogra1skog regiona, a svr$a 1ormiranja im je unapreenje regiona!ne meunarodne saradnje naj-e#"e u s1eri ekonomije (@vropska zajedni%a za uga!j i -e!ik, @vropska ekonomska zajedni%a, 0 @4...). +eunarodne organiza%ije univerza!nog tipa imaju am,i%iju i!i, pak, o,u$vataju sve drave na zem!ji. Tipi-an primer meunarodne organiza%ije univerza!nog karaktera je 0rganiza%ija ujedinjeni$ na%ija. Vekovima je najvanija svr$a organizovanja meunarodne saradnje drava za %i!j ima!a o-uvanje trajnog mira u meunarodnim odnosima. 20. DRUTVO NARODA Ini%ijativu za osnivanje Dru#tva naroda dao je ameri-ki predsednik Vudro Vi!son i Dru#tvo naroda je osnovano aktom na +irovnoj kon1eren%iji 5656. godine. 0sniva-i Dru#tva naroda ,i!e su drave -!ani%e, potpisni%e mirovni$ ugovora i drave pozvane da pristupe aktu do pro!e"a 56AG. godine.. ored Skup#tine, g!avni organi Dru#tva naroda ,i!i su Savet i Sta!ni sekretarijat kao g!avni administrativni organ, na -ijem -e!u se na!azio genera!ni sekretar. Savet Dru#tva su -ini!i sta!ni predstavni%i savezni-ki$ drava po,edni%a, te nesta!ni -!anovi koje je ,ira!a Skup#tina. <i!j osnivanja Dru#tva naroda ,i!o je o-uvanje meunarodnog mira i unapreenje meunarodne saradnje, a sedi#te organiza%ije je ,i!o u Ienevi. Drava ini%ijator ideje o 1ormiranju

5:

Dru#tva naroda Sjedinjene >meri-ke Drave nezadovo!jne tekstom 'govora od,i!e su da pristupe organiza%iji, dok SSS= do 56:C. godine nije prim!jen u -!anstvo, -ime su dve vode"e svetske si!e ,i!e isk!ju-ene iz pro%esa od!u-ivanja u Dru#tvu naroda. Dru#tvo naroda de facto, prestaje sa radam 56CG. godine. Horma!no*pravni prestanak rada Dru#tva naroda us!edio je #est godina kasnije na zasedanju skup#tine Dru#tva apri!a 56C9. godine u Ienevi. Sva imovina Dru#tva naroda preneta je na novu svetsku organiza%iju & 'jedinjene 3a%ije. 22. OSNIVANJE I #1ANSTVO U UJEDINJENIM NA&IJAMA Ve" u avgustu 56C5. godine sastanak ameri-kog predsednika =uzve!ta i ministra predsednika Ve!ike Britanije Vinstona Jer-i!a rezu!tirao je prok!ama%ijom u kojoj su iznete osnovne smerni%e spo!jne pos!eratne po!itike poznate pod nazivom >t!anska pove!ja. ' toku 56C:. godine predstavni%i v!ada S>D, SSS=*a, 4ine i Ve!ike Britanije u Dek!ara%iji o op#toj ,ez,ednosti, koja je doneta u +oskvi i otuda poznatija kao +oskovska dek!ara%ija, istak!i su potre,u stvaranja, u #to skorije vreme, jedne meunarodne organiza%ije zasnovane na na-e!u suverene jednakosti svi$ miro!ju,ivi$ drava i otvorene za prijem u -!anstvo svim dravama, ve!ikim i ma!im, radi o-uvanja meunarodnog mira i ,ez,ednosti. ' Sjedinjenim Dravama 56CC. godine projektovana je ,udu"a meunarodna organiza%ija sa pet g!avni$ organa2 Denera!nom skup#tinom, Savetom ,ez,ednosti, +eunarodnim sudom, @konomsko*so%ija!nim ve"em i Sekretarijatom. 0sniva-ka kon1eren%ija 'jedinjeni$ na%ija odrana je od A7. apri!a do A9. juna 56C7. godine u San Hran%isku i na njoj je 7G drava osniva-a usvoji!o tekst ove!je i Statut +eunarodnog suda pravde. Tekst ove!je '3 sastav!jen je na pet svetski$ jezika2 eng!eskom, kineskom, ruskom, 1ran%uskom i #panskom. 'jedinjene na%ije su osnovane kao mirovna meunarodna organiza%ija univerza!nog sastava. 0d 7G drava osniva-a danas u svom sastavu imaju 56A drave -!ani%e i ,ave se naj#irim aspektima meunarodni$ odnosa. ove!ja '3 je kao %i!jeve 'jedinjeni$ na%ija utvrdi!a2 odravanje meunarodnog mira i ,ez,ednosti i prin%ip re#avanja meunarodni$ sporova mirnim putemE razvoj prijate!jski$ odnosa zasnovani$ na na-e!u ravnopravnosti i samooprede!jenja narodaE ostvarenje meunarodne saradnje re#avanjem dru#tveni$, privredni$, ku!turni$ i!i $umanitarni$ meunarodni$ pro,!ema, rad na unapreenju po#tovanja !judski$ prava i osnovni$ s!o,oda. ove!ja 'jedinjeni$ na%ija u rea!iza%iji predvieni$ %i!jeva utvrdi!a je s!ede"a na-e!a de!ovanja2 na-e!o suverene jednakosti svi$ drava -!ani%a, savesnost ispunjavanja meunarodni$ o,aveza, re#avanje meunarodni$ sporova mirnim putem, uzdravanje odosno za,rana upotre,e si!e u meunarodnim odnosima, na-e!o po#tovanja teritorija!nog integriteta i po!iti-ke nezavisnosti svake drave. Sve drave koje su uze!e u-e#"e, pa potom i rati1ikova!e ove!ju '3, na osniva-koj kon1eren%iji u San Hran%isku 56C7. godine predstav!jaju -!anove osniva-e 'jedinjeni$ na%ija. Ka raz!iku od nji$, preko 5CG drava koje su kasnije posta!e -!ani%e '3, pro#!e su pro%eduru prijema predvienu ove!jom. ro%edura prijema predvia podno#enje mo!,e sa izjavom o pri$vatu o,aveza utvreni$ ove!jom. Verodostojnost -injeni%a razmatra Savet ,ez,ednosti na osnovu -ije preporuke Denera!na skup#tina '3 donosi od!uku o prijemu g!asanjem dvotre"inske ve"ine prisutni$ drava -!ani%a. Sve drave -!ani%e imaju pravo u-e#"a i g!asanja na redovnim i vanrednim zasedanjima Denera!ne skup#tine '3. Drave -!ani%e mogu ,irati i ,iti iza,rane za nesta!nu -!ani%u Saveta ,ez,ednosti, za -!ani%u @konomsko i so%ija!nog ve"a, -!ana +eunarodnog suda pravde, genera!nog sekretara '3 i druge organe.

5C

Suverena jednakost drava -!ani%a, kao jedan od osnovni$ prin%ipa ove!je '3, naru#ena je davanjem pose,nog statusa sta!nim -!ani%ama Saveta ,ez,ednosti u pog!edu statusa i vanosti g!asa, kao us!ovu za dono#enje od!uke. 23. ORGANI UJEDINJENI7 NA&IJA ' sk!adu sa ove!jem kao g!avni organi 'jedinjeni$ na%ija osnovani su i 1unk%ioni#u2 Denera!na skup#tina, Savet ,ez,ednosti, @konomski i so%ija!ni savet, Starate!jski savet, +enunarodni sud i Sekretarijat. ' s!u-aju potre,e mogu ,iti osnovani i pomo"ni organi. Denera!na skup#tina predstav!ja organ najvi#eg demokratskog !egitimiteta koji okup!ja predstavnike svi$ drava -!ani%a. Denera!noj skup#tini u radu pomae niz sta!ni$, a!i ad hoc komiteta, koji se ,ave raznim aspektima menunarodne saradnje, a!i i pro%edura!nim pitanjima. Denera!na skup#tina odrava redovna godi#nja zasedanja u septem,ru, a vanredna zasedanja u s!u-aju potre,e saziva genera!ni sekretar na za$tev Saveta ,ez,ednosti i!i ve"ine -!ani%a 'jedinjeni$ na%ija. 4ao predstavni-ki organ sa najvi#im demokratskim kapa%itetom Denera!na skup#tina razmatra godi#nje izve#taje genera!nog sekretara, Saveta ,ez,ednosti i drugi$ organa 'jedinjeni$ na%ija. Denera!na skup#tina ,ira nesta!ne -!ani%e Saveta ,ez,ednosti, -!anove @konomskoso%ija!nog saveta i dopunske -!anove Starate!jskog saveta, dok zajedno sa Savetom ,ez,ednosti ,ira sudije +eunarodnog suda pravde. 3eke od!uke Denera!na skup#tina donosi na preporuku Saveta ,ez,ednosti, poput od!uke o prijemu novi$ drava -!ani%a, od!uku o isk!ju-enju iz -!anstva, te od!uke o iz,oru nesta!ni$ -!ani%a Saveta ,ez,ednosti i iz,oru genera!nog sekretara. Denera!na skup#tina donosi u 1ormi preporuka & rezo!u%ija koje genera!no nemaju o,avezuju"e dejstvo. 0,avezuju"e dejstvo imaju samo od!uke vezane za rad Sekretarijata, @konomsko*so%ija!nog i Starate!jskog saveta, te za rea!iza%iju ,udetski$ pitanja, dok osta!e nemaju. 24. SAVET /E"/EDNOSTI Savet ,ez,ednosti, kao izvr#ni organ 'jedinjeni$ na%ija, sastoji se iz 57 -!anova od koji$ je pet sta!ni$. Status sta!nog -!ana Saveta ,ez,ednosti imaju 4ina, Hran%uska, SSS= (danas =uska Hedera%ija), Ve!ika Britanija i Sjedinjene >meri-ke Drave, dok nesta!ni$ -!anova ima deset i ,ira i$ Denera!na skup#tina na period od dve godine. ri iz,oru nesta!ni$ -!anova Saveta ,ez,ednosti Denera!na skup#tina rukovodi se sa dva kriterijuma. rvi je su,jektivan i predstav!ja po!iti-ku o%enu doprinosa -!ana 'jedinjeni$ na%ija odranju meunarodnog mira i ,ez,ednosti i osta!im %i!jevima '3. Drugi kriterijum je o,jektivan i podrazumeva pravi-nu geogra1sku raspode!u pri!ikom iz,ora -!anova. Sedni%ama Saveta ,ez,ednosti rukovodi predsednik -iji mandat traje mese% dana, a smenjuje se po automatizmu u sk!adu sa a!1a,etskim redom drava -!ani%a. Ini%ijativu za sazivanje sedni%e Saveta ,ez,ednosti moe dati svaki -!an Saveta pojedina-no, Denera!na skup#tina i!i drava direktno. Savet ,ez,ednosti moe da osniva pomo"ne organe potre,ne za o,av!janje njegovi$ zadataka, ,i!o kao sta!ne i!i ad hoc. D!avni zadatak i ov!a#"enje Saveta ,ez,ednosti je prvenstveno odgovornost za odravanje meunarodnog mira i ,ez,ednosti. ' vr#enju navedeni$ ov!a#"enja on moe da preduzme preventivne i!i prinudne mere, u!ju-uju"i i ko!ektivnu oruanu interven%iju, kao jedino mogu"e re#enje sa namerom da se uspostavi meunarodni mir i ,ez,ednost. Sag!asno na-e!u suverene jednakosti drava svaki -!an Saveta ,ez,ednosti pri!ikom od!u-ivanja i g!asanja raspo!ae jednim g!asom. 'ko!iko Savet ,ez,ednosti od!u-uje o

57

pro%edura!nim pitanjima za dono#enje od!uke potre,an je potvrdan g!as devet -!anova, a po svim osta!im pitanjima takoe devet g!asova uk!ju-uju"i potvrdne g!asove sta!ni$ -!anova. Dak!e, negativan g!as jednog od pet sta!ni$ -!anova Saveta ,ez,ednosti spre-ava dono#enje od!uke o najvanijim pitanjima mira i ,ez,ednosti. (institut veta). !6. SAVET EVROPE Savet @vrope predstav!ja po!iti-ku i ideo!o#ku osnovu za integra%iju zapadnoevropski$ drava pos!e Drugog svetskog rata. 4ao meunarodna regiona!na organiza%ija drava osnovan je ugovorom koji je potpisan 7. maja 56C6. godine u ?ondonu. Savet @vrope kao otvorena menunarodna organiza%ija, danas ,roji C; drava -!ani%a. 0ne su kao us!ov za -!anstvo u Savet @vrope rati1ikova!e @vropsku konven%iju o !judskim pravima i osnovnim s!o,odama -oveka, a!i su mora!e da zadovo!je i minima!ne standarde u pog!edu demokratije i za#tite !judski$ i manjinski$ prava. Sr,ija je status -!ani%e Saveta @vrope do,i!a AGG:. godine. Sedi#te Saveta @vrope je u Straz,uru. D!avni organi Saveta @vrope su2 ar!amentarna skup#tina, 4omitet ministara, 4ongres !oka!ni$ i regiona!ni$ organa v!asti, @vropski sud za !judska prava i Sekretarijat. ar!amentarna skup#tina Saveta @vrope nije organ od!u-ivanja ve" je savetodavni organ i na njenom dnevnom redu se mogu na"i sva pitanja izuzev oni$ vezani$ za od,ranu, a rezu!tat rada su preporuke koje se upu"uju 4omitetu ministara i dravama -!ani%ama. 4omitet ministara je organ Saveta @vrope sa naj#irim ov!a#"enjima i nosi!a% je prava od!u-ivanja. Sastav!jen je od ministara inostrani$ pos!ova drava -!ani%a. Izvr#ni organ Saveta @vrope je Sekretarijat. 3a -e!u Sekretarijat na!azi se genera!ni sekretar, koji je odgovoran za organiza%iju i rad stru-ni$ s!u,i, sprovonenje ,udeta i programa rada Saveta. 0rgan Saveta @vrope koji vr#i pravosudne ingeren%ije je @vropski sud za !judska prava. @vropski sud za !judska prava ,roji ono!iko sudija ko!iko Savet @vrope ima drava -!ani%a. Sudije na period od #est godina ,ira ar!amentarna skup#tina, a da pri tom ne postoji ograni-enje ,roja mandata. Svake tri godine ,ira se po!ovina sudija i na taj na-in se o,ez,enuje kontinuitet sudijskog od!u-ivanja. Sudije iz svoji$ redova, na p!enarnoj sedni%i, ,iraju predsednika i dva potpredsednika. Sud sudi u ve"ima od sedam sudija, a kada od!u-uje o vanim pitanjima, te o tuma-enju 4onven%ije i!i protoko!a, od!u-uje u Ve!ikom ve"u koje ,roji 5; sudija. 4ada od!u-uje o pri$vat!jivosti predstavke Sud zaseda u od,orima koji ,roje tri sudije. ostupak pred sudom vodi se na eng!eskom i!i 1ran%uskom jeziku, koji su s!u,eni jezi%i suda. ostupak pred @vropskim sudom za !judska prava je u na-e!u javan, 1orma!an i pismen. !1. SEVERNOAT1ANS%I PA%T Vojnopo!iti-ka meunarodna organiza%ija pod imenom Severnoat!anski pakt i!i 3>T0 osnovana je na ini%ijativu Sjedinjeni$ >meri-ki$ Drava pos!e Drugog svetskog rata. 'govor o 1ormiranju pakta potpisan je C. apri!a 56C6. godine u Va#ingtonu od strane S>D, 4anade, Ve!ike Britanije, Hran%uske, Ita!ije, Danske, Be!gije, Lo!andije, ?uksem,urga, ortuga!a, 3orve#ke i Is!anda. ' osniva-koj 1azi 3>T0 je nazna-en kao od,ram,eni regiona!ni vojni savez -ija je de!atnost usag!a#ena sa ove!jom 'jedinjeni$ na%ija, a za %i!j osnivanja je imao po,o!j#anje e1ikasnosti u od,rani drava -!ani%a u @vropi i Severnoj >meri%i. Sedi#te Severnoat!anskog pakta je u Brise!u. D!avni organ 3>T0*a je Savet koga -ine predstavni%i drava -!ani%a na nivou am,asadora. Savetu, koji se sastaje jednanput nede!jno predsedava genera!ni sekretar 3>T0*a. Denera!ni sekretar Severnoat!anskog pakta predsedava sedni%ama Saveta, a u s!u-aju njegove spre-enosti zamenik.

59

Kajedni-ke vojne snage 3>T0*a, s$odno utvrnenoj vojnoj doktrini, nameni i oprede!jenim %i!jevima, organizovane su u tri strukturna e!ementa, i to2 Snage za neposredan i ,rz odgovor, D!avne od,ram,ene snage i Dodatne snage. Devedeseti$ godina pro#!og veka 3>T0 se trans1ormi#e u o1anzivni savez sa am,i%ijom da od Saveta ,ez,ednosti preuzme u!ogu vr$ovnog ar,itra u sistemu ko!ektivne ,ez,ednosti utvrnene ove!jom 'jedinjeni$ na%ija.

!2*. ORGANI"A&IJA "A E%ONOMS%U SARADNJU I RA"VOJ BOE&DC +eunarodna organiza%ija koja je u s1eri ekonomije zema!ja Kapadnog sveta odigra!a, a i danas ima, zna-ajnu u!ogu je 0rganiza%ija za ekonomsku saradnju i razvoj (0@<D). Dodu#e, kada je 59. apri!a 56C8. godine osnovana od strane zama!ja korisni%a +ar#a!ovog p!ana nosi!a je naziv 0rganiza%ija za evropsku ekonomsku saradnju (0@@D). Kadatak joj je ,io da na naj,o!ji na-in organizuju rea!iza%iju i kori#"enje sredstava +ar#a!ovog p!ana koja su ,i!a namenjena za o,novu ratom razru#eni$ privreda zapadnoevropski$ drava. 4ao g!avni kreditori S>D i 4anada su do,i!i status pridrueni$ -!ani%a ove evropske ekonomske organiza%ije. J!anstvo u 0@<D*u nije teritorija!no omenano, te su -!ani%e ove organiza%ije :G drava sveta. 3a taj na-in 0rganiza%ija za ekonomsku saradnju i razvoj je posta!a, umesto regiona!ne evropske, organiza%ija koja ima #iru dimenziju i %i!jeve, a!i i ideo!o#ki predznak koji od!ikuje takozvane zem!je prevas$odno razvijene zapadne demokratije. <i!j 0@<D*a je da u,rza ekonomski razvoj drava -!ani%a kroz !i,era!iza%iju trgovine i uk!anjanje prepreka koje ko-e s!o,odnu razmenu ro,a i us!uga pose,no u domenu menunarodni$ p!a"anja. D!avni organ 0@<D je Savet u koji u!aze predstavni%i svi$ drava -!ani%a. Savet od!uke donosi jednog!asno, a u s!u-aju da predstavnik neke drave izjavi da njegova drava nije zainteresovana za odreneno pitanje, to ne"e ,iti prepreka za dono#enje od!uke, koja "e o,avezivati osta!e -!ani%e 0@<D*a. 0perativni organ Saveta je Izvr#ni komitet koji ,roji sedam -!anova. !2?. ORGANI"A&IJA "A EVROPS%U /E"/EDNOST I SARADNJU BOE/SC 0rganiza%ija za evropsku ,ez,ednost i saradnju (0@BS) rezu!tat je razvoja sistema ,ez,ednosti i saradnje na evropskom kontinentu i njegova institu%iona!na 1orma. re osnivanja 0@BS*a kao menunarodne organiza%ije pitanja ,ez,ednosti u @vropi re#avana su kroz sistem tematski organizovani$ dip!omatski$ kon1eren%ija. Trans1orma%ija 4@BS*a u 0rganiza%iju za evropsku ,ez,ednost i saradnju izvr#ena je 566C. godine na sastanku u Budimpe#ti, a te!a 4@BS*a posta!a su organi 0@BS*a sa svim ingeren%ijama predvinenim aktima ove menunarodne organiza%ije. ored +inistarskog saveta, Sta!nog saveta, Visokog saveta i Sekretarijata, u red organa 0@BS*a spada i @konomski 1orum, koji rasprav!ja pitanja ekonomske tranzi%ije i ar!amentarnu skup#tinu u svojstvu savetodavnog organa koga -ine predstavni%i par!amenata drava -!ani%a. ' o,iman aparat organa 0@BS*a u!aze i 4an%e!arija za demokratske institu%ije i !judska prava, <entar za preven%iju suko,a, Visoki komesar za na%iona!ne manjine i redstavnik za s!o,odu medija. Danas 0@BS 1unk%ioni#e kao tipi-na menunarodna organiza%ija, gde se za -!ani%e, ,ez konsenzusa ne mogu konstituisati menunarodne o,aveze. 0vakav na-in od!u-ivanja -esto je dovodio do ,!okada u radu pa se u s!u-aju spora iz konsenzusa izuzimaju strane u sporu. os!e raspada SSS=*a i SH= Bugos!avije ,roj zema!ja -!ani%a 0rganiza%ije za evropsku ,ez,ednost i saradnju iznosi 7:. S!u,eni%i 0@BS*a, kako sta!ni, tako i povremeni, uivaju imunitete, privi!egije i o!ak#i%e kao i dip!omatski agenti. Sedi#te 0@BS*a na!azi se u Be-u.

5;

58