Erste Bank a.d.

Novi Sad
Objavljivanje podataka i informacija za godinu zavrenu 31. decembra 2012. godine

OPTE INFORMACIJE

ERSTE BANK A.D. NOVI SAD

Sedite: Ulica Bulevar Osloboenja 5, 21 000 Novi Sad, Srbija Matini broj: 08063818 Poreski identifikacioni broj: 101626723 SWIFT: GIBARS22 Internet stranica: www.erstebank.rs E-mail: info@erstebank.rs Info telefon: 0800 201 201

Erste Bank a.d., Novi Sad

Objavljivanje podataka i informacija za godinu zavrenu 31. decembra 2012. godine

SADRAJ
1. 2. UVOD ..............................................................................................................................................................6 SISTEM UPRAVLJANJA RIZICIMA ................................................................................................................7 2.1. 2.2. 2.3. 2.4. 3. 3.1. 3.2. 3.2.1. 3.2.2. 3.2.3. 4. 4.1. 4.1.1. 4.1.2. 4.1.3. 5. 5.1. 5.2. 6. 6.1. 6.1.1. 6.1.2. SISTEM, STRATEGIJA I POLITIKE ZA UPRAVLJANJE RIZICIMA ...................................................... 7 ORGANIZOVANJE PROCESA UPRAVLJANJA RIZICIMA ................................................................... 8 IZVETAVANJE O UPRAVLJANJU RIZICIMA .................................................................................... 11 UBLAAVANJE RIZIKA ....................................................................................................................... 12 STRUKTURA REGULATORNOG KAPITALA ...................................................................................... 13 OSNOVNE KARAKTERISTIKE ELEMENATA REGULATORNOG KAPITALA ................................... 14 OSNOVNI KAPITAL ........................................................................................................................ 14 DOPUNSKI KAPITAL ...................................................................................................................... 15 ODBITNE STAVKE OD KAPITALA ................................................................................................. 15 REGULATORNI KAPITALNI ZAHTEVI ................................................................................................ 17 KREDITNI RIZIK .............................................................................................................................. 17 TRINI RIZICI ............................................................................................................................... 18 OPERATIVNI RIZIK ......................................................................................................................... 18 PROCES .............................................................................................................................................. 19 MATERIJALNO ZNAAJNI RIZICI ...................................................................................................... 20 KREDITNI RIZIK .................................................................................................................................. 22 UPRAVLJANJE I KONTROLA ......................................................................................................... 22 DEFINICIJA DOGAAJA NASTANKA GUBITKA I DOSPELIH NENAPLAENIH POTRAIVANJA 22

REGULATORNI KAPITAL .............................................................................................................................13

ADEKVATNOST KAPITALA ..........................................................................................................................17

PROCES INTERNE PROCENE ADEKVATNOSTI KAPITALA .....................................................................19

VRSTE RIZIKA ..............................................................................................................................................22

6.1.3. ISPRAVKA VREDNOSTI BILANSNE AKTIVE I REZERVISANJA ZA GUBITKE PO VANBILANSNIM STAVKAMA .................................................................................................................................................... 22 6.1.4. 6.1.5. 6.2. 6.3. 6.3.1. 6.3.2. 6.4. KVANTITATIVNA OBJAVLJIVANJA ................................................................................................ 25 TEHNIKE UBLAAVANJA KREDITNOG RIZIKA ............................................................................ 29 RIZIK DRUGE UGOVORNE STRANE ................................................................................................. 31 KAMATNI RIZIK ................................................................................................................................... 32 UPRAVLJANJE I KONTROLA ......................................................................................................... 32 MERENJE........................................................................................................................................ 32 NAPOMENA O OSTALIM I NEOBJAVLJENIM PODACIMA ................................................................ 33

Erste Bank a.d., Novi Sad

Objavljivanje podataka i informacija za godinu zavrenu 31. decembra 2012. godine

DEFINICIJE
Ekonomski kapital Interni kapital Price Value Basis Point Iznos kapitala potreban da se pokriju svi rizici Banke, izraunat primenom ekonomskih mera kako bi se osigurala odrivost Banke Iznos kapitala, ukljuujui i stavke sline kapitalu, u skladu sa internom definicijom Banke Mera rizika promene vrednosti portfolija prouzrokovanog promenom kamatne stope za jedan bazni poen. Moe se izraunati jedino za instrumente ija vrednost je osetljiva na promene u kamatnoj stopi Proces i sistemi uspostavljeni kako bi se odredio adekvatan nivo internog kapitala koji je potreban za pokrie materijalno znaajnih vrsta rizika kojima je Banka izloena, a koji se razliku od istih definisanih Odlukom Narodne banke Srbije o adekvatnosti kapitala banaka (engl. Internal Capital Adequacy Assessment process) Odnos visoko kvalitetne likvidne aktive i ukupnog neto novanog odliva u narednih 30 dana (engl. Liquidity Coverage Ratio) Odnos raspoloivog iznosa stabilnih izvora finansiranja i potrebnog iznosa stabilnih izvora finansiranja (engl. Net Stable Funding Ratio) Iznos kapitala u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o adekvatnosti kapitala Procena Banke o strukturi i nivou rizika prema kojima je izloena ili moe da bude izloena u svom poslovanju Najvei mogui gubitak u portfoliju Banke tokom odreenog perioda i pri unapred definisanom intervalu poverenja

Proces interne procene adekvatnosti kapitala

Racio pokria likvidnosti Racio stabilnog neto finansiranja Regulatorni kapital Rizini profil Value at Risk

Erste Bank a.d., Novi Sad

Objavljivanje podataka i informacija za godinu zavrenu 31. decembra 2012. godine

SKRAENICE
ALM BIA CRM CRO ICAAP IRB LCR NSFR MRS MSFI MREL NBS p.a. PVBP VaR RCC PD EAD LGD RSD AMA Upravljanje aktivom i pasivom (engl. Asset and Liabilites Management) Pristup osnovnog indikatora (engl. Basic Indicator Approach) Ublaavanje kreditnog rizika (engl. Credit Risk Mitigation) lan Izvrnog Odbora nadlean za rizike (engl. Chief Risk Officer) Proces interne procene adekvatnosti kapitala (engl. Internal capital adequacy assessment process) Pristup zasnovan na internom rejtingu (engl. Internal Ratings Based Approach) Racio pokria likvidnosti (engl. Liquidity Coverage Ratio) Racio stabilnog neto finansiranja (engl. Net Stable Funding Ratio) Meunarodni raunovodstveni standardi Meunarodni standardi finansijskog izvetavanja Maksimalni iznos preuzimanja rizika (engl. Maximum Risk Exposure Limit) Narodna banka Srbije na godinjem nivou (engl. per annum) Price Value Basis Point Value-at-Risk Odreivanje kapaciteta za preuzimanje rizika (engl. Risk-bearing Capacity Calculation) Verovatnoa neizmirenja obaveza (engl. Probability of Default) Izloenost u vreme neizmirenja obaveza (engl. Exposure at Default) Gubitak usled nastupanja statusa neizmirenja obaveza (engl. Loss Given Default) Dinar Republike Srbije Napredni pristup (engl. Advanced Measurement Approach)

Erste Bank a.d., Novi Sad

Objavljivanje podataka i informacija za godinu zavrenu 31. decembra 2012. godine

1. UVOD
Erste Bank a.d. Novi Sad (u daljem tekstu: Banka), lan Erste Bank Group (u daljem tekstu: Grupa), priprema izvetaj Objavljivanje podataka i informacija (u daljem tekstu: Izvetaj) sa stanjem na dan 31. decembra 2012. godine i za godinu koja se zavrila na taj dan. Izvetaj prua zainteresovanoj strani mogunost da dobije sveobuhvatni uvid u trenutni rizini profil kao i sisteme upravljanja rizicima i kapitalom Banke. Izvetaj obuhvata kvalitativne i kvantitativne podatke, odnosno informacije koje se odnose na sledee oblasti: strategiju i politike upravljanja rizicima; strukturu kapitala; adekvatnost kapitala; proces interne procene adekvatnosti kapitala; izloenost Banke rizicima i pristupe za merenje i procenu rizika. Izvetaj ispunjava zahteve za objavljivanjem propisane lanom 51a Zakona o bankama (Slubeni Glasnik RS br. 107/2005 i 91/2010) i Odlukom Narodne banke Srbije o objavljivanju podataka i informacija banke (Slubeni Glasnik RS br. 45/2011). U skladu sa zahtevima Odluke o objavljivanju podataka i informacija banke, Banka je u obavezi da objavi kvalitativne i kvantitativne podatke, odnosno informacije, propisane navedenom Odlukom, jednom godinje sa stanjem na dan 31. decembra. Takoe, kvantitativne podatke, odnosno informacije je potrebno objaviti sa stanjem na dan 30. juna. Aktivnosti kojima se obezbeuje adekvatnost objavljenih podataka, odnosno informacija predmet su redovnih nezavisnih revizija. Izvetaj je dostupan na internet stranici Banke (http://www.erstebank.rs/rs/O_nama/Izvestaji). Iznosi u ovom Izvetaju su iskazani u hiljadama dinara Republike Srbije (RSD), osim ukoliko nije drugaije naznaeno.

Erste Bank a.d., Novi Sad

Objavljivanje podataka i informacija za godinu zavrenu 31. decembra 2012. godine

2. SISTEM UPRAVLJANJA RIZICIMA

2.1. SISTEM, STRATEGIJA I POLITIKE ZA UPRAVLJANJE RIZICIMA

Imajui u vidu delatnost kojom se bavi, Banka je sklona preuzimanju razliitih vrsta rizika u svome poslovanju i stoga je prisutnost rizika opta karakteristika razliitih poslovnih aktivnosti Banke. Sa tim u vezi, Banka je uspostavila sveobuhvatan i pouzdan sistem upravljanja rizicima koji je zasnovan na njenoj jasnoj strategiji upravljanja rizicima i ukljuen u sve njene poslovne aktivnosti, obezbeujui na taj nain usklaenost rizinog profila Banke sa njenom utvrenom sklonou ka rizicima. Sistem upravljanja rizicima podrazumeva upravljanje svim rizicima kojima je Banka izloena ili moe biti izloena u svom poslovanju i obuhvata identifikovanje rizika, merenja odnosno procene rizika, ublaavanja rizika i praenja rizika, ukljuujui nadzor i izvetavanje o rizicima. Pored postizanja internog cilja efektivnog i efikasnog upravljanja rizicima, sistem upravljanja rizicima Banke je razvijen kako bi se ispunili i eksterni, a naroito, zahtevi regulatora. Proaktivna strategija rizika Banke je usmerena na postizanje optimalnog prihvatljivog nivoa rizika a u cilju smanjenja potencijalnih negativnih efekata na kapital i finansijsku poziciju Banke, uz pridravanje naela stabilnosti, sigurnosti, likvidnosti i rentabilnosti poslovanja. Strategija za upravljanje rizicima detaljno je opisana i definisana u sedeim dokumentima Banke: Politika o utvrivanju materijalno znaajnih rizika, Politika o odreivanju kapaciteta preuzimanja rizika, Politika stres testiranja i Politika o sklonou ka rizicima. Dokumenta sadre pregled i definicije svih rizika kojima je Banka izloena ili moe biti izloena, sklonost ka rizicima odreenu u skladu sa c iljevima Banke, osnovna naela preuzimanja rizika i upravljanja rizicima, ocenu materijalne znaajnosti rizika kao metodologiju obrauna internih kapitalnih zahteva za pokrie rizika i metodologiju sprovoenja procesa stres testiranja i druga naela procesa interne procene adekvatnosti kapitala banke. Prihvatljiv nivo rizika Banke, odnosno njena sklonost ka rizicima, predstavlja strukturu i maksimalni nivo rizika koje je Banka spremna da preuzme sa stratekog aspekta. Sklonost ka rizicima Banke je usklaena sa stratekim i poslovnim planovima Banke. Obezbeenje poslovanja Banke u skladu sa utvrenom sklonou ka rizicima se postie kroz redovan proces planiranja za narednu poslovnu godinu, kao i naredne etiri poslovne godine, implementacijom operativnih ciljeva za pojedinane vrste rizika i limita poslovanja, obezbeujui na taj nain integrisanost sistema upravljanja rizika u sve poslovne aktivnosti Banke. Banka je uspostavila politike i procese u skladu sa definisanom strategijom upravljanja rizicima, koji obezbeuju dovoljno podrke i usmeravanja kako bi se realizovali strateki ciljevi i postigla usaglaenost sa regulatornim zahtevima u vezi sa upravljanjem pojedinanim vrstama rizika, kao i procedure vezane za redovno izvetavanje Banke u vezi sa upravljanjem rizicima. Politike i procedure su sveobuhvatne, uskladitene na jednom centralnom mestu, transparentne i dostupne relevantnim zainteresovanim licima. Imajui u vidu poslovnu strategiju Banke, kljuni rizici kojima je Banka izloena su kreditni rizik, trini rizici i operativni rizik. Banka se takoe usredsreuje i na upravljanje rizikom likvidnosti, rizikom koncentracije. Pored upravljanja navedenim rizicima, kroz svoj sistem kontrole i upravljanja rizicima, Banka razmatra druge materijalno znaajne rizike kojima je izloena.

Erste Bank a.d., Novi Sad

Objavljivanje podataka i informacija za godinu zavrenu 31. decembra 2012. godine

2.2.

ORGANIZOVANJE PROCESA UPRAVLJANJA RIZICIMA

Nadzor i kontrola rizika se postiu jasnom organizacionom strukturom sa definisanim ulogama i odgovornostima, delegiranim autoritetima i utvrivanjem limita rizika. Krajnja odgovornost za upravljanje rizicima pripada Upravnom odboru i Izvrnom odboru. Izvrni odbor, a naroito lan Izvrnog Odbora nadlean za rizike (engl. Chief Risk Officer CRO), sprovodi funkciju nadgledanja u okviru strukture procesa upravljanja rizicima Banke. Kontrola i upravljanje rizicima u Banci se sprovode na osnovu poslovne strategije i strategije rizika usvojenih od strane Upravnog odbora kao i na osnovu metodologije upravljanja stratekim rizicima. CRO je odgovoran za implementiranje i potovanje strategije kontrole i upravljanja rizicima koje se odnose na sve vrste rizika i poslovne aktivnosti. Dok Izvrni odbor, a naroito CRO, osigurava dostupnost odgovarajue infrastrukture i osoblja, kao i metoda, standarda i procesa koji ih podravaj u, na operativnom nivou se odvijaju identifikacija, merenje, procena, odobrenje, nadgledanje, upravljanje i definisanje limita relevantnih rizika. Izvrni odbor je podran od strane nekoliko nezavisnih organa, odnosno tela koji su uspostavljeni kako bi operativno izvravali funkcije kontrole i sprovodili strateka zaduenja. Osnovne uloge u upravljanju rizicima imaju sledei organi, odnosno tela: Sektor upravljanja rizicima Sektor upravljanja rizicima, kao posebna organizaciona jedinica funkcionalno i organizaciono odvojene od aktivnosti preuzimanja rizika Banke, je odgovoran za sistem upravljanja rizicima u Banci. Odgovornosti Sektora upravljanja rizicima obuhvataju sledee: Identifikovanje i merenje, odnosno procena izloenosti Banke prema pojedinim vrstama rizika; Praenje rizika, ukljuujui nadzor, izradu analiza i izvetaja o visini pojedinih rizika, njihovim uzrocima i posledicama; Merenje, odnosno procena kao i praenje rizinog profila Banke i adekvatnosti kapitala; Praenje parametara koji utiu na poziciju izloenosti Banke rizicima, prevashodno ukljuujui upravljanje i optimizaciju kvaliteta aktive i troka rizika; Razvijanje, primena i validacija kvantitativnih metoda i modela za upravljanje rizicima kao elemenata u procesu poslovnog odluivanja; Izrada strategija i predloga limita izloenosti Banke po pojedinim vrstama rizika kao i kontrola ispunjenosti istih; Kvantifikovanje rezultata stres testiranja promena u ekonomskom okruenju i makroekonomskim uslovima koji utiu na finansijski poloaj i kapital Banke; Procena rizinosti novih proizvoda i procesa; Izrada metodologija, pravila, politika i procedura za upravljanje rizicima u skladu sa vaeom zakonskom regulativom, zahtevima Grupe i posebnim potrebama Banke; Obezbeivanje konzistentnosti i transparentnosti u sklopu procesa indentifikovanja, merenja, upravljanja, kontrole i izvetavanja o rizicima; Uspostavljanje poslovne prakse i kreiranje kulture okrenutosti ka rizicima podizanjem svesti zaposlenih o upravljanju rizicima. Imajui u vidu razliitost oblasti koje pokriva, a u cilju efikasnijeg obavljanja svoje uloge, Sektor upravljanja rizicima je podeljen u sledee etiri organizacione jedinice: Direkcija upravljanja rizicima stanovnitva; Direkcija upravljanja rizicima pravnih lica; Direkcija upravljanja rizinim i spornim plasmanima; Direkcija za upravljanje stratekim rizicima Banke.

Erste Bank a.d., Novi Sad

Objavljivanje podataka i informacija za godinu zavrenu 31. decembra 2012. godine

Slika ispod daje pregled organizacione strukture Sektora upravljanja rizicima Banke, pripadajuih direkcija i odeljenja, i na taj nain predstavlja sistema kontrole koji je uspostavljen u Sektoru.
Upravljanje rizicma stanovnitva
Kreditni rizik fizikih lica

Upravljanja rizicima pravnih lica

Kreditni rizik pravnih lica

Upravljanje rizinim i spornim plasmanima

Restrukturiranje

Upravljanje stratekim rizicima Upravljanje kreditnim portfolijom

Trini i rizik likvidnosti Operativni i ostali specifini rizici

Kreditni rizik mikro klijenata

Upravljanje kolateralima

Naplata potraivanja

Naplata potraivanja

SABINE analiza

Kvantitativne analize i modeliranje

Slika 1: Organizacija Sektora upravljanja rizicima

Direkcija upravljanja rizicima fizikih lica se fokusira na klijente fizika lica, mala preduzea i preduzetnike (u daljem tekstu Retail klijenti), koordinie proces i standarde upravljanja kreditnim rizikom Retail klijenata, prevashodno kroz proces odobrenja plasmana Retail klijentima. Direkcija je takoe odgovorna za proces naplate potraivanja od klijenata u status neizmirenja kao i pripremu razliitih analiza i izvetaja o kreditnom riziku Retail klijenata Banke. Direkcija upravljanja rizicima pravnih lica sprovodi funkciju operativnog upravljanja kreditnim rizikom klijenata pravnih lica Banke. Odgovorna je za formalnu verifikaciju, preporuku i odobrenje kreditnog rizika klijenata pravnih lica. Direkcija je takoe odgovorna za proces prihvatanja i praenja sredstava obezbeenja koje Banka prihvata za plasmane pravnim licima. Direkcija za upravljanje rizinim i spornim plasmanima je odgovorna za naplatu kao i za restrukturiranje klijenata u statusu neizmirenja iz segmenta klijenata pravnih lica i preduzetnika. Direkcija Upravljanja stratekim rizicima je odgovorna za upravljanje rizinim portfolijima Banke na makro nivou, za obezbeenje adekvatnih metodologija i alata za upravljanje riz icima kao i adekvatnog okvira za kontrolu rizika i politika. Kreditni odbor Kreditni odbor (eng. Credit Committee) je odgovoran za odobrenje kreditnog rizika i plasmana klijentima. Odbor je organizovan u pet nivoa odluivanja (CC1- CC5) u zavisnosti od limita koji je klijentu odobren, pokrivenosti sredstvima obezbeenja i kreditnog rejtinga klijenta. Svaku odluku mora pratiti princip dva para oiju odnosno, moraju je odobriti bar dva odgovorna lica u okviru nadlenog nivoa odluivanja. Odbor za upravljanje aktivom i pasivom Odbor za upravljanje aktivom i pasivom (engl. Asset and Liability Management Committee ) prati izloenost Banke rizicima koji proizlaze iz strukture njenih bilansnih obaveza i potraivanja i vanbilansnih stavki, predlae mere za upravljanje kamatnim rizikom i rizikom likvidnosti, a obavlja i druge poslove utvrene aktima Banke i propisima Narodne banke Srbije. Sluba za upravljanje aktivom i pasivom Sluba za upravljanje aktivom i pasivom je organizovana kao samostalni organizacioni deo koji je direktno odgovoran Izvrnom odboru Banke. Ona je odgovorna za upravljanje izvorima finansiranja i likvidnost Banke, kao i za upravljanje rizikom promene kamatnih stopa i deviznim rizikom.
9

Erste Bank a.d., Novi Sad Sektor interne revizije

Objavljivanje podataka i informacija za godinu zavrenu 31. decembra 2012. godine

Unutranja revizija sprovodi nezavisno vrednovanje sistema upravljanja rizicima, vri redovnu procenu adekvatnosti, pouzdanosti i efikasnosti sistema unutranjih kontrola i o rezultatima svog rada izvetava rukovodstvo Banke i Odbor za reviziju. Sektor kontrole usklaenja poslovanja Banke sa propisima Sektor kontrole usklaenosti poslovanja Banke sa propisima (engl. Compliance) organizovan je kao nezavisna organizaciona celina, prati usklaenost poslovanja i procedura Banke sa propisima i dugim internim aktima Banke u vezi sa rizicima. Funkcija kontrole usklaenosti se sprovodi u skladu sa svojom planiranom aktivnosti, a u cilju smanjenja rizika. Sektor Compliance upravlja sledeim rizicima, a prema organizacionoj strukturi : centralni Compliance rizici usaglaenosti sa propisima, rizici hartija od vrednosti u sklopu upravljanja rizicima sukoba interesa i reputacionog rizika; Compliance spreavanja pranja novca rizici pranja novca i finansiranja terorizma; upravljanje rizicima finansijskog kriminala rizici internih i eksternih prevara, kriminalnih radnji, ne postupanja po propisima i internim aktima Banke, rizici ne potovanja poslovn ih obiaja odnosno neetikog ponaanja.

10

Erste Bank a.d., Novi Sad

Objavljivanje podataka i informacija za godinu zavrenu 31. decembra 2012. godine

2.3.

IZVETAVANJE O UPRAVLJANJU RIZICIMA

Izvetavanje je od kljune vanosti kako bi se rukovodstvu Banke obezbedile informacije potrebne za upravljanje. Adekvatnost izvetavanja u pogledu obi ma, kvaliteta i blagovremenosti je neophodna kako bi se rukovodstvu Banke omoguilo da blagovremeno reaguje na stvaran i predvien razvoj rizika. Praenje i kontrola rizika se, izmeu ostalog, postie sveobuhvatnim sistemom izvetavanja podranog uspostavljanjem limita. Limiti odraavaju poslovnu strategiju i trino okruenje Banke, kao i nivo rizika koji je Banka spremna da prihvati. Tekua izloenost Banke rizicima i njen razvoj se porede sa razliitim uspostavljenim limitima kako bi se osigurao odgovarajui rizini profil Banke. Informacije sakupljene iz svih poslovnih aktivnosti se ispituju i obra uju da bi se identifikovali, analizirali i kontrolisali novi rizici. Ove informacije se prezentuju i obja njavaju Upravnom odboru, Izvrnom odboru, Odboru za upravljanje aktivom i pasivom kao i zainteresovanim rukovodiocima poslovnih jedinica. Izvetaji pruaju dovoljno informacija o ukupnoj izloenosti prema razliitim vrstama rizika, regionima i zemljama, industrijama i grupama klijenata, koncentracijama na nivou individualnih klijenata i ostalim koncentracijama, merama izloenosti trinom riziku, racijima likvidnosti, odstupanju od utvrenih limita, itd. Izvetaji se pripremaju i dostavljaju nadlenima na dnevnom, nedeljnom, mesenom i kvartalnom nivou, kao i u skladu sa zahtevima istih. Najznaajniji izvetaji o kreditnom riziku sadre informacije o razvoju volumena u svako m poslovnom segmentu, kvalitetu portfolija klasifikovanog po ocenama rizika i kretanjima razliitih racija tj. indikatora rizika, nivo primljenih sredstava obezbeenja, vrednosti rezervisanja za kreditne gubitke, kao i detaljne informacije o klijentima koji su izloeni riziku nastupanja statusa neizmirenja obaveza ili koji ve jesu u statusu neizmirenja obaveza. Izvetaji slue kao osnova za auriranje kreditne politike poslovnih segmenata i njihovih poslovnih strategija i strategije upravljanja rizicima. Izvetavanje o trinim rizicima ukljuuje ocenu trinog rizika u knjizi trgovanja koja se zasniva na Value-at-Risk (VaR) i Price Value Basis Point (PVBP) merama. Takoe, eksterno regulatorno izvetavanje o trinom riziku, kojem Banka moe da bude izloena po osnovu izloenosti u bankarskoj knjizi i knjizi trgovanja, obuhvata izvetavanje o neto otvorenoj valutnoj poziciji. Izvetaji o operativnom riziku pokazuju razvoj i analize razliitih dogaaj operativnog rizika i kljunih indikatora rizika. Najznaajniji izvetaji o riziku likvidnosti ukljuuju izvetaje o pokazatelju likvidnosti, dnevnoj dinarskoj i deviznoj likvidnosti, petodnevnoj likvidnosti kao i racijima pokria likvidnosti (engl. Liquidity Coverage Ratio LCR) i stabilnog neto finansiranja (engl. Net Stable Funding ratio - NSFR) propisanim Bazel III standardom. Banka izraunava i izvetava o kamatnom riziku odvojeno za sve znaajne valute (izloenost u valuti preko 5% bilansa stanja), odnosno konkretno za RSD i EUR. Analize se sprovode meseno ili kvartalno, u zavisnosti od vrste kamatnog rizika koji se analizira. Dalje, izvetaj koji daje pregled stanja na tritu se priprema meseno za potrebe sastanaka Odbora za upravljanje aktivom i pasivom. Pored gore navedenog, Upravnom odboru se kvartalno dostavlja opsean izvetaj o rizicima koji sadri sve bitne informacije potrebne za ocenu rizika kojima je Banka izloena. U Banci se sastavljaju dodatni izvetaji o upravljanju rizicima, kako bi se obezbedilo da sve poslovne jedinice imaju pristup opirnim, neophodnim i aurnim informacijama.

11

Erste Bank a.d., Novi Sad

Objavljivanje podataka i informacija za godinu zavrenu 31. decembra 2012. godine

2.4.

UBLAAVANJE RIZIKA

Prilikom procesa odobravanja plasmana, Banka naplatu oekuje prevashodno iz buduih novanih tokova dunika. Kao dopunu ovom vidu naplate i kako bi se smanjio gubitak usled potencijalnog nastupanja statusa neizmirenja obaveza dunika, Banka uzima razliita sredstva obezbeenja (kolaterale) kao zatitu. Banka uzima to je mogue vie kolaterala, pri emu se p rednost daje kolateralima koji se mogu brzo i jednostavno realizovati. Mogunost uzimanja kolaterala zavisi od tekue trine situacije i poslovne konkurencije. Efikasnost tehnika ublaavanja kreditnog rizika se meri i kontrolie praenjem vremena potrebnog za realizaciju kolaterala. Sve prihvatljive vrste kolaterala, kao i nain vrednovanja i upravljanja istim, su detaljno objanjeni u iscrpnom Katalogu kolaterala. Kolaterali se priznaju odnosno koriste za ublaavanje kreditnog rizika u skladu sa zahtevima propisanim ovim katalogom i po ispunjenju odgovarajue domae zakonske regulative. To podrazumeva vrednovanje i klasifikovanje sredstava obezbeenja i njihovo korienje za umanjenje kreditnog rizika.

12

Erste Bank a.d., Novi Sad

Objavljivanje podataka i informacija za godinu zavrenu 31. decembra 2012. godine

3. REGULATORNI KAPITAL
3.1. STRUKTURA REGULATORNOG KAPITALA

Banka je potovala zahteve Odluke Narodne banke Srbije o adekvatnosti kapi tala banaka (Slubeni Glasnik RS br. 46/2011, 6/2013) prilikom izraunavanja regulatornog kapitala. Ukupni regulatorni kapital Banke ini zbir Osnovnog kapitala i Dopunskog kapitala, umanjen za Odbitne stavke od kapitala. Na dan 31. decembra 2012. godine, struktura regulatornog kapitala Banke je kao to sledi:
RSD 000 Kvalifikovani kapital
Nominalna vrednost uplaenih akcija, osim preferencijalnih kumulativnih akcija Emisiona premija Rezerve iz dobiti Nerasporeena dobit iz ranijih godina Nematerijalna ulaganja Regulatorna usklaivanja vrednosti Nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloivih za prodaju Regulatorna usklaivanja vrednosti - potrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama banke Osnovni kapital Subordinirane obaveze Deo revalorizacionih rezervi Dopunski kapital Potrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama Prekoraenje kvalifikovanih uea u licima koja nisu lica u finansijskom sektoru Odbitne stavke od kapitala 10.040.000 124.475 1.843.171 14.815 -357.551 -1.470 -633.527
11.029.913

2.267.218 28.039
2.295.257

-1.900.581 -3.925
-1.904.506

Od ega; umanjenje Osnovnog kapitala Od ega: umanjenje Dopunskog kapitala

Ukupno osnovni kapital Ukupno dopunski kapital Ukupno kapital
Tabela 1: Struktura regulatornog kapitala

952.253 952.253
10.077.660 1.343.004 11.420.664

Banka upravlja strukturom kapitala i vri usklaivanja u skladu sa promenama u ekonomskim uslovima i rizikom karakteristinim za aktivnosti Banke. Takoe, Banka osigurava da visina njenog kapitala u toku njenog poslovanja nikad ne bude manja od dinarske protivvrednosti iznosa od 10.000.000 evra prema zvaninom srednjem kursu NBS, u skladu sa propisanim u Zakonu o bankama.

13

Erste Bank a.d., Novi Sad

Objavljivanje podataka i informacija za godinu zavrenu 31. decembra 2012. godine

3.2.

OSNOVNE KARAKTERISTIKE ELEMENATA REGULATORNOG KAPITALA

3.2.1. OSNOVNI KAPITAL Akcijski kapital Na dan 31. decembra 2012. godine, nominalna vrednost uplaenog akcijskog kapitala osim preferencijalnih kumulativnih akcija, odnosno upisani i uplaeni kapital Banke se sastoji od 1.004.000 obinih akcija pojedinane nominalne vrednosti od RSD 10.000. U toku 2012. godine, nije bilo promena u akcijskom kapitalu. Veinski akcionar Banke je Erste Group Bank Ceps Holding GmbH, Be sa ueem od 74% u akcijskom kapitalu na dan 31. decembra 2012. godine. Struktura akcionara Banke na dan 31. decembra 2012. godine je sledea:
Naziv akcionara Erste Group Bank Ceps Holding GmbH, Be Steiermrkische Bank und Sparkassen AG, Grac Ukupno
Tabela 2: Struktura akcionara

Broj akcija 742.960 261.040 1.004.000

Uee u % 74,0 26,0 100,0

Emisiona premija Emisiona premija u iznosu od RSD 124.475 hiljada na dan 31. decembra 2012. godine obuhvata pozitivnu razliku izmeu postignute prodajne vrednosti akcija i njihove nominalne vrednosti. Rezerve iz dobiti Rezerva iz dobiti na dan 31. decembra 2012. godine iznosi RSD 1.843.171 hiljada. Na dan 31. decembra 2011. godine rezerva iz dobiti iznosila je RSD 1.054.168 hiljada i uveana je za RSD 789.003 hiljada po osnovu nerasporeenog dobitka iz 2011. godine, a na osnovu Odluke Skuptine akcionara Banke od 21. aprila 2012. godine. Ostalo Nerasporeena dobit iz ranijih godina iznosi RSD 14.815 hiljada i predstavlja dobit utvrenu aktuarskim obraunom u skladu sa MRS 19. Nematerijalna ulaganja u iznosu od RSD 357.551 hiljada na dan 31. decembra 2012. godine. Nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloivih za prodaju iznose RSD 1.470 hiljada. Banka u 2012. godini kao odbitnu stavku od osnovnog kapitala tretira 25% iznosa potrebne rezerve za procenjene gubitke, tako da 31. decembra 2012. potrebna rezerve za procenjene gubitke, koja je tretirana kao odbitna stavka od osnovnog kapitala iznosi RSD 633.527 hiljada. Videti i taku 3.2.3.

14

Erste Bank a.d., Novi Sad 3.2.2. DOPUNSKI KAPITAL Subordinirane obaveze

Objavljivanje podataka i informacija za godinu zavrenu 31. decembra 2012. godine

Stanje obaveza po subordiniranim kreditima, koje ispunjavaju uslove za ukljuivanje u Dopunski kapital, na dan 31. decembra 2012. godine je prikazano u sledeoj tabeli:
RSD 000
Naziv poverioca EGB Ceps Erste GCIB Ukupno
Tabela 3: Subordinirane obaveze

Oznaka valute kredita EUR EUR

Inicijalno odobreni iznos kredita u valuti 10.800.000 15.000.000 25.800.000

Datum dospea 20.12.2015. 27.12.2021.

Uee u% 29,1 70,9 100,0

Stanje na dan 31.12.2012. godine 701.804 1.705.775 2.407.579

Subordinirani dugoroni kredit odobren od strane Erste Group Bank Ceps Holding GmbH, Be je odobren dana 20. decembra 2005. godine u iznosu od EUR 10.800.000 na period od 10 godina sa grejs periodom od 5 godina i kamatnom stopom u visini kvartalnog EURIBOR-a uveanog za 2,4% na godinjem nivou. U skladu sa ugovornim odredbama, glavnica se otplauje u 21 jednake kvartalne rate od kojih prva dospeva nakon isteka grejs perioda. Subordinirani dugoroni kredit odobren od strane Erste GCIB Finance, Amsterdam odobren je dana 27. decembra 2011. godine u iznosu od EUR 15.000.000 na period od 10 godina sa grejs periodom od 5 godina i kamatnom stopom u visini kvartalnog EURIBOR-a uveanog za 3,65% na godinjem nivou. U skladu sa ugovorenim odredbama, glavnica se otpl auje u 21 jednake kvartalne rate od kojih prva dospeva nakon isteka grejs perioda. U skladu sa Odlukom NBS o adekvatnosti kapitala banke, subordinirane obaveze koje se ukljue u Dopunski kapital se u poslednjih pet godina pre roka dospea te obaveze umanjuju kumulativno za 20% godinje, pa se u poslednjoj godini pre roka dospea ne ukljuuju u Dopunski kapital. U skladu sa tim, ugovoreni subordinirani dugoroni kredit odobren od strane Erste Group Bank Ceps Holding GmbH, Be je umanjen za odgovarajui procenat prilikom ukljuivanja u Dopunski kapital. Tabela ispod prikazuje iznos subordiniranih obaveza ukljuenih u Dopunski kapital na dan 31. decembra 2012. godine:
RSD 000
Naziv poverioca Erste Group Bank Ceps Holding GmbH, Be Erste GCIB Finance, Amsterdam Ukupno
Tabela 4: Subordinirani kapital

Subordinirani kapital 561.443 1.705.775 2.267.218

Deo revalorizacionih rezervi Revalorizacione rezerve se odnose na hartije od vrednosti koje se kotiraju na berzi i koje se jednom meseno usklauju sa cenom na tritu. Po osnovu ovih usklaivanja Banka je ostvarila pozitivne revalorizacione rezerve u iznosu od RSD 28.039 hiljada (posle umanjenja za porez). 3.2.3. ODBITNE STAVKE OD KAPITALA Odbitne stavke od kapitala se oduzimaju od Osnovnog i Dopunskog kapitala na nain da je 50% njihovog ukupnog iznosa oduzeto od Osnovnog kapitala i 50% od Dopunskog kapitala.
15

Erste Bank a.d., Novi Sad

Objavljivanje podataka i informacija za godinu zavrenu 31. decembra 2012. godine

Na dan 31. decembra 2012. godine sledee stavke su bile odbitne od kapitala: Potrebna rezerva za procenjene gubitke Potrebna rezerva za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama predstavalja zbir pozitivnih razlika, utvrenih na nivou dunika, izmeu rezerve za procenjene gubitke obraunate u skladu sa Odlukom NBS o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke (Slubeni Glasnik RS br. 94/2011, 57/2012 123/2012) i utvrenog iznosa ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama obraunatih u skladu sa MRS/ MSFI. Na dan 31. decembra 2012. godine, ukupna potrebna rezerva za procenjene gubitke koji mogu nastati po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki iznosi RSD 2.534.108 hiljada. Banka u 2012. godini kao odbitnu stavku od kapitala tretira 75% iznosa potrebne rezerve za procenjene gubitke, tako da 31. decembra 2012. potrebna rezerve za procenjene gubitke, koja je tretirana kao odbitna stavka od kapitala iznosi RSD 1.900.581 hiljada. Prekoraenje kvalifikovanih uea Prekoraenje kvalifikovanih uea u licima koja nisu lica u finansijskom sektoru iznose RSD 3.925 hiljada na dan 31. decembra 2012. godine i koriena su kao odbitna stavka od kapitala.

16

Erste Bank a.d., Novi Sad

Objavljivanje podataka i informacija za godinu zavrenu 31. decembra 2012. godine

4. ADEKVATNOST KAPITALA
4.1. REGULATORNI KAPITALNI ZAHTEVI

U skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banaka, ukupan iznos kapitalnih zahteva se izraunava i stavlja u odnos sa regulatornim kapitalom. Regulatorni kapital mora biti raspoloiv najmanje u iznosu zbira minimalnih kapitalnih zahteva. Minimalni kapitalni zahtev u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banaka, t.j. racio adekvatnosti kapitala, od 12% je bio postignut sve vreme u toku izve tajnog perioda. Na dan 31. decembra 2012. godine racio adekvatnosti kapitala je iznosio 21,34%. Na osnovu poslovnih aktivnosti Banke, sledei kapitalni zahtevi su obraunati za kreditni rizik, trine rizike (tj. cenovni rizik po osnovu dunikih hartija od vrednosti i deviznog rizika) i operativni rizik. 4.1.1. KREDITNI RIZIK Kapitalni zahtev za kreditni rizik izraunava se mnoenjem ukupne aktive ponderisane kreditnim rizikom sa 12%. Banka izraunava aktivu ponderisanu kreditnim rizikom primenom standardizovanog pristupa za sve klase izloenosti. Za potrebe obrauna aktive ponderisane kreditnim rizikom, Banka ne koristi rejtinge agencija za eksterne kreditne rejtinge ni za jednu klasu izloenosti. Za klasu izloenosti prema dravama i centralnim bankama, Banka koristi kreditne procene drava koje su sporazumno odredile agencije za kreditiranje izvoza, potpisnice Sporazuma Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (eng. Arrangement on Guidelines for Officially Supported Export Credits, u daljem tekstu OECD). Dodatno, ponderi kreditnog rizika za potraivanja u klasi izloenosti prema bankama, u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala, izvode se iz preostalog roka dospea plasmana i nivoa kreditnog kvaliteta zemlje odreenog na bazi OECD klasifikacije. Tabela ispod daje pregled rasporeivanja OECD kreditnih rejtinga u nivoe kreditnog kvaliteta:
Klasifikacija rizika drave u skladu sa listom agencija za kreditiranje izvoza (OECD-a) Kategorije najmanjih premija osiguranja izvoza Ponder kreditnog rizika 0 0 0% 1 1 0% 2 2 20% 3 3 50% 4 4 5 5 6 6 7 7

100% 100% 100% 150%

Tabela 5: Rasporeivanje kreditnih rejtinga izabrane agencije za kreditiranje izvoza u nivoe kreditnog kvaliteta

Izuzetno, za izloenosti prema Republici Srbiji i Narodnoj banci Srbije, Banka koristi Odlukom o adekvatnosti kapitala propisani ponder rizika 0%. Za vie informacija videti taku 6.1.

17

Erste Bank a.d., Novi Sad

Objavljivanje podataka i informacija za godinu zavrenu 31. decembra 2012. godine

Tabela ispod prua prikaz ukupnih minimalnih kapitalnih zahteva za kreditni rizik na dan 31. decembra 2012. godine. Kapitalni zahtev za kreditni rizik je rasporeen po klasama izloenosti kao to sledi:
RSD 000
Kapitalni Klasa izloenosti Drava i centralne banke Teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave Javna administrativna tela Banke Privredna drutva Fizika lica Izloenosti obezbeene hipotekama na nepokretnostima Dospela nenaplaena potraivanja Otvoreni investicioni fondovi Ostale izloenosti Ukupno
Tabela 6: Kapitalni zahtev za kreditni rizik po klasama izloenosti

zahtev 0 17.926 2.614 43.314 3.596.942 1.451.811 419.935 38.354 1.771 101.040 5.673.706

4.1.2. TRINI RIZICI Na dan 31. decembra 2012. godine, Banka obraunava regulatorni kapitalni zahtev za pokrie sledeih trinih rizika: cenovni rizik po osnovu dunikih hartija od vrednosti i devizni rizik. Kapitalni zahtev za cenovni rizik po osnovu dunikih hartija od vrednosti jednak je zbiru kapitalnih zahteva za specifini i opti cenovni rizik po osnovu ovih hartija, pomnoen sa 1,5. Kapitalni zahtev za opti cenovni rizik po osnovu dunikih hartija od vrednosti izraunava se primenom metoda dospea. Na dan 31. decembra 2012. godine, Banka nije bila izloena specifinom cenovnom riziku po osnovu dunikih hartija od vrednosti. Kapitalni zahtev za devizni rizik Banka izraunava mnoenjem zbira ukupne otvorene devizne pozicije i apsolutne vrednosti neto otvorene pozicije u zlatu sa 12%. U tabeli ispod je prikazan kapitalni zahtev za pokrie trinih rizika po pojedinanim vrstama rizika na dan 31. decembra 2012. godine: RSD 000
Trini rizici Kapitalni zahtev za cenovni rizik po osnovu dunikih hartija od vrednosti Kapitalni zahtev za devizni rizik Ukupno
Tabela 7: Kapitalni zahtev za trine rizike

Kapitalni zahtev 2.531 46.145 48.675

4.1.3. OPERATIVNI RIZIK Za izraun regulatornog kapitalnog zahteva za operativni rizik Banka primenjuje pristup osnovnog indikatora (engl. Basic Indicator Approach BIA). Na dan 31. decembra 2012. godine, kapitalni zahtev za operativni rizik je iznosio RSD 699.511 hiljada.

18

Erste Bank a.d., Novi Sad

Objavljivanje podataka i informacija za godinu zavrenu 31. decembra 2012. godine

5. PROCES INTERNE PROCENE ADEKVATNOSTI KAPITALA

5.1. PROCES

Proces interne procene adekvatnosti kapitala (engl. Internal capital adequacy assessment process ICAAP) je uspostavljen sa ciljem utvrivanja i odravanja na kontinuiranoj osnovi internog kapitala koji Banka smatra adekvatnim za pokrie rizika kojima je izloena. ICAAP u osnovi slui da proceni da li Banka moe da priuti preuzete rizike poreenjem svog rizinog profila sa internim kapitalom (potencijalima za pokrie). ICAAP je uspostavljen kako bi kontinuirano pruao podrku proaktivnom i doslednom upravljanju rizicima Banke, pri tom obezbeujui adekvatan kapacitet kapitala koji odraava vrstu i nivo rizika Bankinog rizinog profila. ICAAP definie pravila za kvantifikaciju svih materijalno zna ajnih rizika kojima je Banka izloena ili moe biti izloena, nezavisno od zahteva regulatora definisanih Odlukom NBS o adekvatnosti kapitala banke. Nadalje, ICAAP je uspostavljen kako bi odrazio strategiju, plan i obezbedio proaktivno upravljanje kapitalom. Planiranjem internog kapitala, Banka obezbeuje odravanje nivoa i strukture kapitala koji mogu da podre oekivani rast plasmana, budue izvore sredstava i njihovo korienje, politiku dividendi kao i sve promene u kapitalnim zahtevima regulatora. ICAAP, kao alat za upravljanje, prevashodno tei sledeem: Analizi, praenju i izvetavanju o rizinom profilu Banke; Analizi, praenju i izvetavanju o adekvatnosti internog kapitala Banke/ potencijalima za pokrie nasuprot rizinom profilu; Predvianju trendova u vezi sa Bankinim rizinim profilom kao i kapitalom. Proces interne procene adekvatnosti kapitala obuhvata sledee faze: utvrivanje materijalno znaajnih rizika; izraunavanje internih kapitalnih zahteva za pojedinane rizike; utvrivanje ukupnih internih kapitalnih zahteva; poreenje sledeih elemenata: kapitala obraunatog u skladu sa odlukom kojom se ureuje adekvatnost kapitala banke i raspoloivog internog kapitala, minimalnih kapitalnih zahteva izraunatih u skladu sa odlukom i internih kapitalnih zahteva za pojedinane rizike; zbira minimalnih kapitalnih zahteva i ukupnih internih kapitalnih zahteva. U sklopu ICAAP-a, interno je kreiran model za odreivanje kapaciteta za preuzimanje rizika (engl. Risk-bearing Capacity Calculation - RCC) kojim se odreuje adekvatnost internog kapitala u skladu sa zahtevima ICAAP-a. RCC se koristi za merenje rizika kojima je Banka izloena i njihovo poreenje sa internim kapitalom kojim Banka raspolae za pokrie tih rizika. U osnovi on odreuje da li Banka moe da priuti preuzete rizike poreenjem svog ekonomskog kapitala sa internim kapitalom. Za potrebe ICAAP-a, Banka razmatra jedino materijalno znaajne rizike prilikom obrauna ekonomskog kapitala u okviru RCC modela. Preciznije, ekonomski kapital predstavlja iznos kapitala potreban za pokrie svih materijalno znaajnih rizika kojima je Banka izloena, a obraunat primenom ekonomskih mera opisanih u nastavku teksta i bez primene efekata diversifikacije. Ekonomski kapital se zatim poredi sa internim kapitalnom (potencijal za pokrie). Interni kapital se razlikuje od regulatornog kapitala obraunatog u skladu sa Odlukom NBS o adekvatnosti kapitala banke. Generalno, suma potencijala za pokrie mora da bude vea ili jednaka ukupnom rizinom profilu Banke. Banka je definisala Maksimalni iznos preuzimanja rizika (engl. Maximum Risk Exposure Limit MREL) kao jednu od mera za izraavanje i praenje sklonosti Banke ka rizicima. MREL je odreen kao suma potencijala za pokrie umanjena za rezultat stres testiranja, ime se odslikavaju efekti maloverovatnih, ali moguih buduih negativnih dogaaja ili pogoranja u ekonomskom okruenju koja mogu imati negativni efekat na Banku.
19

Erste Bank a.d., Novi Sad

Objavljivanje podataka i informacija za godinu zavrenu 31. decembra 2012. godine

Takoe, razvijen je sistem semafora kako bi se rukovodstvo Banke obavestila do kog nivoa je iskorien MREL Banke i kako bi se obezbedilo dovoljno vremena da se reaguje na promene primenom mera bilo na strani nivoa rizika bilo na strani kapitala. Prilikom interne procene adekvatnosti kapitala Banka uvaava regulatorne zahteve, konkretno Odluku Narodne banke Srbije o upravljanju rizicima banke (Slubeni Glasnik RS br. 45/2011,94/2011, 119/2012 i 123/2012). Istovremeno, Banka se usklauje sa standardima Grupe1. ICAAP metodologija Banke uspostavljena tokom 2011. godine. je
Ekonomski kapital prema vrsti rizika u %
7%

Slika sa desne strane prikazuje uee pojedinanih vrsta rizika u ekonomskom kapitalu Banke na dan 31. decembar 2012. godine.

8% Kreditni rizik Trini rizici Operativni rizik

85%

Rezultati obrauna kapaciteta za preuzimanje rizika su prikaza u tabeli ispod:

Kapacitet preuzimanja rizika na dan 31 decembra 2012. godine Ekonomski kapital Interni kapital Viak
Tabela 8: Kapacitet preuzimanja rizika

RSD 000
8.215.109 15.235.249 7.020.140

5.2.

MATERIJALNO ZNAAJNI RIZICI

Materijalna znaajnost rizika je ocenjena na osnovu jasnih kvantitativnih i kvalitativnih faktora definisanih za svaku vrstu rizika, pri emu su se u isto vreme uzete u razmatranje kompleksnost poslovanja Banke kao i specifinosti okruenja u kojem posluje. Banka trenutno sledee rizike procenjuje kao materijalno znaajne i sledstveno ih uzima u obzir prilikom odreivanja kapaciteta za preuzimanjem rizika: kreditni rizik (ukljuujui rezidualni rizik) trini rizik u knjizi trgovanja kamatni rizik u bankarskoj knjizi devizni rizik u bankarskoj knjizi operativni rizik rizik likvidnosti rizik koncentracije reputacioni rizik strateki i poslovni rizik makroekonomski rizik Banka rauna kapitalni zahtev za kreditni rizik, trini rizik u knjizi trgovanja, kamatni rizik u bankarskoj knjizi i operativni rizik. Banka za pokrie deviznog rizika u bankarskoj knjizi, rizik likvidnosti, rizik koncentracije, makroekonomski, strateki i poslovni rizik ne rauna interni kapitalni

Standardi Grupe su u skladu sa regulativom Bazela II ICAAP-a (Proces pregleda od strane regulatora, kako je navedeno u direktivi EU br. 2006/48).

20

Erste Bank a.d., Novi Sad

Objavljivanje podataka i informacija za godinu zavrenu 31. decembra 2012. godine

zahtev, ali su ove vrste rizika obuhvaene procesom stres testiranja. Procena materijalne znaajnosti rizika pokazala je da je Banka izloena i reputacionom riziku srednjeg nivoa materijalne znaajnosti. Ipak, vrsto postavljen okvir upravljanja i ve definisani stabilan sistem kontrole unutar Banke omoguavaju efikasno upravljanje reputacionim rizikom te Banka za sada nema potrebu da izdvaja ili rauna interni kapitalni zahtev za pokrie ove vrste rizika . Kapitalni zahtev za kreditni rizik u okviru Banke se za potrebe ICAAP-a izraunava kao 12% aktive ponderisane kreditnim rizikom obraunate u skladu sa metodologijom Grupe za potrebe ICAAP-a, a u skladu sa Austrijskim propisima koji reguliu solventnost ( Austrijska regulativa: Solvency Regulation, Austrian Federal Law Gazette II No 374/2006 and 253/2007)2. Trenutni obraun aktive ponderisane kreditnim rizikom Banke za potrebe izvetavanja prema Grupi je zasnovan na prilagoenom standardizovanom pristupu. Za trini rizik u knjizi trgovanja Banka primenjuje VaR pristup zasnovan na dnevnim istorijskim simulacijama za izraunavanje jednodnevnog VaR parametra uz interval poverenja od 99%, koji se zatim prevodi na period od godinu dana uz interval poverenja od 99,9%. U okviru ICAAP-a za procenu internog kapitalnog zahteva za pokrie kamatnog rizika prisutnog u bankarskoj knjizi Banka primenjuje pristup istorijskih simulacija baziran na postojeim pozicijama bilansa stanja i jednogodinjim promenama kamatnih stopa u prethodnih pet godina. U obraunu internog kapitalnog zahteva za kamatni rizik bankarske knjige, trenutne vrednosti pozicija bilansa stanja (aktiva i pasiva) porede se sa vrednostima koje bi pozicije imale vrednovanjem putem najnepovoljnijih diskontnih stopa. Ove stope dobijaju se poveanjem i smanjenjem aktuelnih diskontnih stopa za iznos najnepovoljnije godinje promene iz prethodnih pet godina. Interni kapitalni zahtev za pokrie kamatnog rizika bankarske knjige jednak je veoj od dve negativne prome ne kapitala Banke do kojih dolazi poveanjem i smanjenjem aktuelnih stopa za iznos najnepovoljnije godinje promene kamatnih stopa. Za potrebe ICAAP-a u merenju i proceni internog kapitalnog zahteva za pokrie operativnog rizika, Banka je do septembra 2012. godine koristila pristup osnovnog indikatora (engl. Basic Indicator Approach - BIA), a od septembra 2012. godine interni kapitalni zahtev se obraunava primenom naprednog pristupa (engl. Advanced Measurement Approach AMA). Prema ovom pristupu Banka samostalno razvija metodologiju obrauna internog kapitalnog zahteva primenjujui statistiko matematike tehnike i modele. Okvir naprednog pristupa obuhvata irok dijapazon tehnika upravljanja operativnim rizikom propisanih pravilima o kapitalnoj adekvatnosti za finansijske institucije Bazela II. U merenju operativnog rizika Banka koristi napredni metod i to konkretno modele koji se zasnivaju na raspodeli verovatnoa gubitaka koji proizilaze iz operativnog rizika. Modeliranje ukupne raspodele verovatnoa sprovodi se u dva koraka: najpre se raunaju raspodele uestalosti i intenziteta pojedinanih gubitaka koji proizilaze iz operativnog rizika, a onda se primenom Monte -Karlo simulacije raunaju ukupne raspodele verovatnoa. VaR operativnog rizika rauna se za etiri vrste dogaaja koje se baziraju na klasifikaciji i tipologiji Bazela II.

Najvea razlika izmeu NBS i austrijske regulative koje pokrivaju kapitalnu adekvatnost odnosi se na ponder kreditnog rizika koji se dodeljuje izloenostima u klasi izloenosti Drava i centralne banke u valuti koja nije RSD (100%) umesto pondera kreditnog rizika 0% koji se primenjuje u obraunu kapitalnog zahteva za kreditni rizik po Odluci NBS o adekvatnosti kapitala.

21

Erste Bank a.d., Novi Sad

Objavljivanje podataka i informacija za godinu zavrenu 31. decembra 2012. godine

6. VRSTE RIZIKA
6.1. KREDITNI RIZIK

6.1.1. UPRAVLJANJE I KONTROLA Kreditni rizik je rizik da e Banka pretrpeti gubitak zbog toga to njeni komitenti ili ugovorne strane nee moi u potpunosti ili delimino da izmire svoje dospele obaveze prema Banci u ugovorenim rokovima. Poslovna politika Banke zahteva i predvia maksimalnu zatitu od izloenosti kreditnom riziku, kao najznaajnijem riziku u bankarskom poslovanju. Banka svojim internim aktima, politikama i procedurama koje se odnose na upravljanje rizicima, obezbeuje adekvatan sistem upravljanja kreditnim rizikom kojim se isti svodi na prihvatljiv nivo. Kreditni rizik Banke je uslovljen kreditnom sposobnou dunika, njegovom blagovremenou prilikom izvravanju obaveza prema Banci kao i kvalitetom instrumenata obezbeivanja potraivanja. Banka kontrolie i upravlja kreditnim rizikom prevashodno uspostavljanjem rigoroznih procesa za utvrivanje minimalne kreditne sposobnosti dunika prilikom odobrenja plasmana i zahtevanog nivoa kolaterala kao i za redovno praenje iste za sve vreme trajanja ugovornog odnosa, definisanjem razliitih nivoa odluivanja prilikom odobrenja plasmana (koji odraavanju znanje i iskustvo zaposlenih), uspostavljanjem limita kojima se definie nivo rizika koji je Banka voljna da prihvati na nivou pojedinanih komitenata, geografskih podruja i industrija kao i kroz praenje tih limita. 6.1.2. DEFINICIJA POTRAIVANJA DOGAAJA NASTANKA GUBITKA I DOSPELIH NENAPLAENIH

Banka kontinuirano, korienjem velikog broja instrumenata za upravljanje rizikom, procenjuje sposobnosti klijenata da izmire svoje obaveze. To ukljuuje i kontinuirano praenje portfolija kredita koji su u docnji. Dogaaj nastanka gubitka nagovetava da Banka nee biti u mogunosti na naplati celokupno ugovoreno potraivanje (glavnicu, kamatu i/ili naknadu). Smatra se da je klijent u statusu neizmirenja obaveza ukoliko se realizuje sledei dogaaj nastanka gubitka: dunik ne izmiruje materijalno znaajne obaveze due od 90 dana (odnosno u docnji je) ili mala je verovatnoa da e dunik izmiriti svoj dug u potpunosti usled finansijskih problema, mogunosti nastupanja restrukturiranja, bankrotstva ili likvidacije kao i drugih dogaaja koji dovode do zakljuka da je mala verovatnoa da e dunik u potpunosti izmiriti svoj dug prema Banci. Potraivanja se smatraju da su docnji poevi od dana kada se realizuje jedna od sledeih situacija: klijent nije izvrio blagovremeno ugovoreno plaanje i iznos neplaanja je materijalan3; klijent je prekoraio dozvoljenu kreditnu liniju; klijent je povukao nedozvoljenu kreditnu liniju. 6.1.3. ISPRAVKA VREDNOSTI BILANSNE AKTIVE I REZERVISANJA ZA GUBITKE PO VANBILANSNIM STAVKAMA Kreditni rizik svojstven bankarskom poslovanju se uzima u obzir obraunom ispravke vrednosti potraivanja priznatih u bilansu stanja i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama (u daljem

Iznos u docnji se smatra materijalnim ukoliko je vei od 1% potraivanja ili RSD 10.000 (RSD 1.000 za Retail klijente), u zavisnosti koji je iznos vei.

22

Erste Bank a.d., Novi Sad

Objavljivanje podataka i informacija za godinu zavrenu 31. decembra 2012. godine

tekstu: formiranjem ispravke vrednosti) u skladu sa Meunarodnim raunovodstvenim standardima (MRS)/ Meunarodnim standardima finansijskog izvetavanja (MSFI). Banka formira ispravku vrednosti na individualnoj i grupnoj osnovi. Ispravka vrednosti na individualnoj osnovi se formira kada postoji objektivan dokaz da je kreditna izloenost obezvreena. Izloenost se smatra obezvreenom kada je verovatno da banka nee moi da naplati sve ugovorene iznose odnosno kada je klijent u statusu neizmirenja obaveza. Preciznije, Banka kroz analizu obezvreenja utvruje da li postoji objektivan dokaz umanjenja vrednosti svih potraivanja od klijenta. Ispravka vrednosti na grupnoj osnovi se primenjuje za potraivanja kod kojih ne postoji objektivan dokaz o obezvreenju i koja stoga nisu bila predmet individualne procene. Ispravka vrednosti na grupnoj osnovi se formira kako bi se pokrili pretrpljeni ali neizvetavani gubici (engl. incurred but not detected losses), odnosno u situaciji kada pravo obezvreenje nije jo uvek nastalo. Za ova potraivanja se obraunava ispravka vrednosti iako nema dokaza o obezvreenju, obzirom da iskustvo ukazuje na to da e neki od njih vremenom ui u status neizmirenja obaveza. Ispravka vrednosti na grupnoj osnovi se formira i za plasmane koji su bili predmet individualne procene ali kod kojih nije prepoznato obezvreenje. Prikazani proces formiranja ispravka vrednosti se primenjuje u Banci:

Slika 2: Proces formiranja ispravka vrednosti

Pojedinano procenjivanje ispravke vrednosti Za svaku obezvreenu izloenost iznad praga materijalnosti obraunava se ispravka vrednosti primenom metoda diskontovanja novanih tokova. Obezvreeni klijenti sa ukupnom izloenou jednakom ili veom od praga materijalnosti od RSD 4.000 hiljada se smatraju pojedinano znaajnim. Metodom diskontovanja novanih tokova, oekivani novani tokovi iz poslovanja klijenta i po osnovu realizacije kolaterala se procenjuju od strane nadlenog zaposlenog iz Direkcije upravljanja rizinim i spornim plasmanima ( eng. Workout manager). Ispravka vrednosti je razlika izmeu knjigovodstvene vr ednosti obezvreenog plasmana i sadanje
23

Erste Bank a.d., Novi Sad

Objavljivanje podataka i informacija za godinu zavrenu 31. decembra 2012. godine

vrednosti oekivanih novanih tokova, diskontovanih primenom efektivne kamatne stope za taj plasman. Za obezvreene izloenosti koje se ne smatraju pojedinano znaajnim, obraun se sprovodi automatski na osnovu pravila. Klijenti koji pripadaju ovom pod-portfoliju se klasifikuju prema kriterijumu redovnosti prilikom izmirivanja obaveza. Grupno procenjivanje ispravke vrednosti Potraivanja koja ne pokazuju objektivan dokaz o obezvreenju se razvrstavaju u grupe na osnovu slinih karakteristika kreditnog rizika i njihove odgovarajue grupne ispravke vrednosti se obraunavaju u zavisnosti od karakteristika grupe i nivoa kreditnog rizika. Formiranje ispravke vrednosti na grupnoj osnovi poiva na Basel II obraunu oekivanog gubitka za kreditni rizik (engl. expected loss) to predstavlja kvantifikaciju oekivanog gubitka u periodu od godinu dana, pomnoenog sa periodom prepoznavanja gubitka (engl. loss identification period). Oekivani gubitak je proseni iznos kreditnog gubitka za period od godinu dana koji Banka oekuje da e pretrpeti na nivou pojedinanog potraivanja. Oekivani gubitak meri oekivani proseni gubitak na nivou portfolija tokom odgovarajueg vremenskog perioda i u skladu sa standardima Basel II, obraunava se kao proizvod sledea tri parametra kreditnog rizika: Verovatnoa neizmirenja obaveza (PD), Izloenost Banke u vreme neizmirenja obaveza dunika (EaD), i Gubitak usled nastupanja statusa neizmirenja obaveza (LGD). Banka na redovnoj osnovi proverava metodologiju i pretpostavke koje se koriste za procenu buduih novanih tokova s ciljem da se smanje razlike izmeu procenjenih i ostvarenih gubitaka.

24

Erste Bank a.d., Novi Sad 6.1.4. KVANTITATIVNA OBJAVLJIVANJA

Objavljivanje podataka i informacija za godinu zavrenu 31. decembra 2012. godine

Bruto izloenost Banke kreditnom riziku nakon raunovodstvenih otpisa, izuzimajui efekte tehnika ublaavanja kreditnog rizika, na dan 31. decembra 2012. godine kao i prosena bruto izloenost tokom 2012. godine su prikazane u tabeli ispod: RSD 000
Klasa izloenosti Drava i centralne banke Teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave Javna administrativna tela Banke Privredna drutva Fizika lica Izloenosti obezbeene hipotekama na nepokretnostima Dospela nenaplaena potraivanja Ulaganja u otvorene investicione fondove Ostale izloenosti Ukupno Izloenost 14.226.089 302.900 22.365 12.887.209 43.395.958 22.133.816 8.491.452 8.180.407 15.536 6.957.759 116.613.492 Izloenost (% ukupnog) 12,2 0,3 0,0 11,1 37,2 19,0 7,3 7,0 0,0 6,0 100,0 Prosena izloenost 14.306.127 344.856 23.484 13.940.795 39.923.646 22.851.289 7.991.107 8.065.013 15.274 6.207.226 113.668.816

Tabela 9: Bruto izloenost nakon raunovodstvenih otpisa po klasama izloenosti

Sledea tabela predstavljaju sveobuhvatni prikaz bruto izloenosti kreditnom riziku prema materijalno znaajnim geografskim oblastima. RSD 000
Geografska oblast Srbija Klasa izloenosti Drava i centralne banke Teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave Javna administrativna tela Banke Privredna drutva Fizika lica Izloenosti obezbeene hipotekama na nepokretnostima Dospela nenaplaena potraivanja Ulaganja u otvorene investicione fondove Ostale izloenosti Ukupno Austrija Banke Privredna drutva Fizika lica Ukupno Ostale zemlje Banke Privredna drutva Fizika lica Izloenosti obezbeene hipotekama na nepokretnostima Ukupno Ukupno
Tabela 10: Bruto izloenost prema materijalno znaajnim geografskim oblastima po klasama izloenosti

Izloenost 14.226.089 302.900 22.365 3.903.092 43.338.391 22.106.131 8.490.851 8.180.407 15.536 6.957.759 107.543.523 7.981.749 7.402 0,57625 7.989.152 1.002.368 50.164 27.684 600,75899 1.080.817 116.613.492

25

Erste Bank a.d., Novi Sad

Objavljivanje podataka i informacija za godinu zavrenu 31. decembra 2012. godine

Tabela ispod daje pregled bruto izloenosti kreditnom riziku prema sektorima 4 po klasama izloenosti kao i sveobuhvatni pregled klase izloenosti Dospela nenaplaena potraivanja. RSD 000
Klasa izloenosti Sektor Bruto Izloenost
Izloenosti kod kojih je izvrena ispravka vrednosti

Ispravka vrednosti i rezervisanje

Drava i centralne banke

Teritorijalne autonomije i jedinice lok. samouprave Javna administrativna tela Banke

Privredna drutva

Fizika lica

Izloenosti obezbeene hipotekama na nepok.

Dospela nenaplaena potraivanja

Ulaganja u otvorene investicione fondove Ostale izloenosti

Bankarski sektor u zemlji Javni sektor Ukupno Javni sektor Ukupno Javni sektor Ukupno Bankarski sektor u zemlji Sektor stranih lica Ukupno Bankarski sektor u zemlji Sektor javnih preduzea Sektor privrednih drutava Sektor preduzetnika Sektor stanovnitva Sektor stranih lica Poljoprivredni proizvoai Sektor drugih komitenata Ukupno Sektor javnih preduzea Sektor privrednih drutava Sektor preduzetnika Sektor stanovnitva Sektor stranih lica Poljoprivredni proizvoai Sektor drugih komitenata Ukupno Bankarski sektor u zemlji Sektor privrednih drutava Sektor preduzetnika Sektor stanovnitva Poljoprivredni proizvoai Ukupno Bankarski sektor u zemlji Sektor privrednih drutava Sektor preduzetnika Sektor stanovnitva Poljoprivredni proizvoai Sektor drugih komitenata Ukupno Bankarski sektor u zemlji Ukupno Bankarski sektor u zemlji Sektor drugih komitenata Ukupno

7.200.693 7.025.396 14.226.089 302.900 302.900 22.365 22.365 3.903.092 8.984.117 12.887.209 508.954 4.793.452 37.171.737 224.223 367.658 57.066 138.157 134.711 43.395.958 40.472 2.944.942 673.314 18.007.372 12.254 455.457 4,52067 22.133.816 920,26534 822.738 114.279 7.448.924 104.591 8.491.452 100.037 3.028.575 138.903 1.652.977 305.526 2.954.389 8.180.407 15.536 15.536 6.815.127 142.632 6.957.759 116.613.492

0 0 0 302.897 302.897 14.339 14.339 623.950 431.448 1.055.398 447.063 213.014 33.736.434 224.223 256.558 36.187 60.363 120.159 35.094.001 35.471 2.812.275 654.307 14.615.285 27,1436 270.734 4,52067 18.388.103 920,26534 561.528 93.838 4.968.159 52.695 5.677.140 66.014 2.447.609 97.958 1.133.644 157.872 2.251.813 6.154.910 15.536 15.536 812.487 129.679 942.166 67.644.492

0 0 0 3.442 3.442 428 428 15.309 34.217 49.526 26.916 2.834 1.084.534 7.689 17.617 7.032 4.886 118.805 1.270.311 869,97846 84.657 24.146 471.844 6,82309 8.529 4,52067 590.057 26,68742 40.683 3.457 67.452 4.691 116.310 65.980 1.729.612 80.016 900.617 108.145 1.928.413 4.812.783 776,81777 777 81.531 4.168 85.699 6.929.334

Ukupno

Tabela 11: Bruto izloenost prema sektoru i klasama izloenosti sa posebnim osvrtom na izloenosti kod kojih su izvrene ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama

prema NBS sektorskoj strukturi rauna za dostavljanje podataka o stanju i strukturi plasmana, potraivanja i obaveza banaka

26

Erste Bank a.d., Novi Sad

Objavljivanje podataka i informacija za godinu zavrenu 31. decembra 2012. godine

Raspodela Bruto izloenosti prema preostaloj ronosti u odnosu na finalno dospee plasmana je prikazana ispod.
RSD 000
<1 godine 13.303.797 11.462 21.365 12.886.809 14.306.759 6.080.357 136.143 5.792.674 15.536 6.879.176 59.434.080 Izloenost 13 >3 godine godine 922.291 34.099 257.339 1.000 400 16.616.604 12.472.594 5.032.694 11.020.765 393.297 7.962.012 1.043.841 1.343.893 45.270 33.313 24.089.496 33.089.915

Klasa izloenosti Drava i centralne banke Teritorijalne autonomije i jedinice lok. samouprave Javna administrativna tela Banke Privredna drutva Fizika lica Izloenosti obezbeene hipotekama na nepok. Dospela nenaplaena potraivanja Ulaganja u otvorene investicione fondove Ostale izloenosti Ukupno

Ukupno 14.226.089 302.900 22.365 12.887.209 43.395.958 22.133.816 8.491.452 8.180.407 15.536 6.957.759 116.613.492

Tabela 12: Bruto izloenost prema preostalom roku dospea i klasi izloenosti

U tabeli ispod je prikaz promena u ispravkama vrednosti bilansne aktive i rezervisanjima za gubitke po vanbilansnim stavkama (t.j. obezvreenju). RSD 000
Obezvreenje Obezvreenja na dan 01. januara 2012. godine Obezvreenja u toku godine Ukidanje obezvreenja u toku godine Otpis obezvreenja u toku godine Ostala prilagoavanja Obezvreenje na dan 31. decembra 2012. godine
Tabela 13: Promene u ispravkama vrednosti

5.934.946 10.264.805 -8.782.548 -464.006 -23.863 6.929.334

27

Erste Bank a.d., Novi Sad

Objavljivanje podataka i informacija za godinu zavrenu 31. decembra 2012. godine

Na dan 31. decembra 2012. godine, obraunata i potrebna rezerva za procenjene gubitke, obraunate u skladu sa zahtevima Odluke NBS o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke, po vrstama druge ugovorne strane, iznosila je5:
RSD 000
Ugovorna strana Bankarski sektor u zemlji Javna preduzea Druga preduzea Preduzetnici Javni sektor Stanovnitvo Strana lica Poljoprivrednici Drugi komitenti
Ukupno izloenost: Obraunata posebna rezerva za procenjene gubitke Obezvreenje Potrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke

A
212.858 4.586.570 24.690.557 753.499 302897 21.091.622 1.060.057 333.683 57.587
53.089.330 787.259 -

Kategorija klasifikacije D V G
359.141 220.839 8.671.749 115.394 7.840 144.534 73.373 9.417 53.173
9.655.460 173.766 249.336 18.765

D
83.900 2.412.590 102.440 1.544.789 33.248 154.706 2.371.524
6.703.197 6.698.572 5.047.391 1.652.462

Ukupno
1.224.030 4.816.224 40.446.377 1.100.953 310.737 23.424.248 1.166.679 554.806 2.511.410
75.555.464 8.215.576 6.862.901 2.534.108

466.163 8.815 2.391.029 52.906 42.553 19.796 27623

3.018.885 444.494 384.175 275.107

101968 2.280.452 76.714 600.750 1 27.204 1.503

3.088.592 898.744 394.740 587.774

Tabela 14: Bruto izloenost prema NBS klasifikaciji

Izloenost prikazana u tabeli se razlikuje od izloenosti za potrebe obrauna aktive ponderisane kreditnim rizikom usled razliitih principa primenjenih prilikom obrauna osnove za klasifikaciju obraunate u skladu sa Odlukom NBS o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke i obrauna osnove za aktivu ponderisanu kreditnim rizikom obraunate u skladu sa Odlukom NBS o adekvatnosti kapitala banke.

28

Erste Bank a.d., Novi Sad

Objavljivanje podataka i informacija za godinu zavrenu 31. decembra 2012. godine

6.1.5. TEHNIKE UBLAAVANJA KREDITNOG RIZIKA Upravljanje i kontrola U sklopu procesa izraunavanja kapitalnog zahteva za kreditni rizik, Direkcija upravljanja stratekim rizicima, nakon kontrole ispunjenosti primenljivih zakonskih propisa definisanih Odlukom NBS o adekvatnosti kapitala banaka, odreuje da li e se odreeni kolateral prihvati kao instrument ublaavanja kreditnog rizika. Stavke kolaterala prihvatljive kao instrument ublaavanja kreditnog rizika su detaljno objanjene u posebnoj internoj proceduri Banke kojom se definiu primenljivi instrumenti ublaavanja kreditnog rizika kao i uslovi za priznavanje instrumenta ublaavanja kreditnog rizika. Osnovne vrste instrumenata materijalne kreditne zatite Banka prevashodno primenjuje gotovinu i gotovinske ekvivalente deponovane kod Banke kao instrumente materijalne kreditne zatite. Banka trenutno ne primenjuje bilansno i vanbilansno netiranje kao tehnike ublaavanja kreditnog rizika. Osnovne vrste prualaca kreditne zatite po osnovu garancija i kreditnih derivata Garancije koje se primenjuju kao nematerijalna kreditna zatita su pruene od strane: drava sa stanjem na dan 31.12.2012. godine za ublaavanje kreditnim rizikom ponderisane aktive koriena je garancija pruena od strane Republike Srbije. Primenjen je preferencijalni ponder kreditnog rizika 0% u skladu sa odredbama Odluke o adekvatnosti kapitala koju propisuje NBS; komercijalnih banaka dovoljnog kreditnog kvaliteta izloenostima obezbeenim garancijom banke sa preostalim rokom dospea duim od tri meseca, Banka dodeljuje ponder kreditnog rizika drave u kojoj banka garantor ima sedite ili ponder kreditnog rizika 50%, zavisno od toga koji je ponder vei. Sa stanjem na dan 31.12.2012. godine, bankarske garancije nisu koriene za ublaavanje kreditnim rizikom ponderisane aktive. Banka u svom portfoliju prihvaenih sredstava obezbeenja nema kreditne derivate te se ne koriste kao instrumenti kreditne zatite. Izloenosti obezbeene hipotekama na nepokretnosti Stambene nepokretnosti, odnosno objekti i zemljite u kojima stanuje vlasnik te nepokretnosti ili ju je dao u zakup (ili namerava da u njoj stanuje ili da je da u zakup) se priznaju kao instrumenti zatite kada se ispune svi zahtevi definisani Odlukom NBS o adekvatnosti kapitala banaka. Ispunjenost propisanih zahteva predstavlja preduslov za klasifikaciju date izloenosti u posebnu klasu izloe nosti, Izloenosti obezbeene hipotekama na nepokretnosti, kojoj se dodeljuje povoljniji ponder kreditnog rizika, umesto priznavanje efekata tehnike ublaavanja kreditnog rizika.

29

Erste Bank a.d., Novi Sad Kvantitativna objavljivanja

Objavljivanje podataka i informacija za godinu zavrenu 31. decembra 2012. godine

U tabeli ispod su prikazane neto izloenosti pre i nakon korienja kreditne zatite, odnosno prilagoavanja za efekte tehnika ublaavanja rizika (engl. Credit Risk Mitigation CRM), za svaki nivo kreditnog kvaliteta.
RSD 000
Klasa izloenosti Drava i centralne banke Teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave Javna administrativna tela Banke Ponder rizika 0% 50% 100% 20% 50% 100% 150% 100% 75% 35% 100% 100% 150% 100% 0% 100% Neto Izloenost 14.226.089 299.458 21.781 12.477.267 600 263.753 39.801 41.400.340 21.027.121 6.896.538 1.295.596 2.260.853 57.309 14.760 5.733.658 1.135.230 107.150.153 Izloenost nakon CRM* 18.774.821 299.458 21.781 12.477.267 600 263.753 39.801 36.378.753 20.795.361 6.896.538 1.295.596 2.259.749 57.309 14.760 5.733.658 1.125.541 106.434.745

Privredna drutva Fizika lica Izloenosti obezbeene hipotekama na nepokretnostima Dospela nenaplaena potraivanja Ulaganja u otvorene investicione fondove Ostale izloenosti Ukupno
Tabela 15: Neto izloenost pre i nakon CRM po klasama izloenosti

Rizik koncentracije po osnovu tehnika ublaavanja kreditnog rizika predstavlja rizik od nastanka tetnih korelacija po osnovu korienja ovih tehnika. To se moe odraziti na nivo individualnog klijenta ali i na nivo portfolija segmentisanog po geografskim oblastima, industrijskim sektorima ili vrsti obezbeenja. Rizik korelacije se nadgleda i identifikuju kroz proces nadgledanja razliitih segmenata portfolija po vrsti kolaterala. Neto izloenost, predstavljena po klasama izloenosti, obezbeena je sledeim vrstama instrumenata materijalne i nematerijalne kreditne zatite priznatim kao tehnike ublaavanja kreditnog rizika na dan 31. decembra 2012. godine: RSD 000
Klasa izloenosti Drava i centralne banke Teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave Javna administrativna tela Banke Ulaganja u otvorene investicione fondove Privredna drutva Fizika lica Izloenosti obezbeene hipotekama na nepokretnosti Dospela nenaplaena potraivanja Ostale izloenosti Ukupno Neto Izloenost 14.226.089 299.458 21.781 12.781.422 14.760 41.400.340 21.027.121 8.192.134 2.318.162 6.868.887 107.150.153 Garancije* 4.548.732 4.548.732 Novani depozit 472.855 231.760 1.104 9.689 715.408

Tabela 16: Izloenosti obezbeene instumentima kreditne zatite po klasama aktive (neto izloenost)

*Ukupna iznos garancija prihvatljivih kao CRM se odnosi na garancije pruene od strane Drave, to rezultira u zamenu pondera, odnosno uveanje/ umanjene izloenosti izmeu klasa izloenosti Privredna drutva i Drava i centralne banke

30

Erste Bank a.d., Novi Sad

Objavljivanje podataka i informacija za godinu zavrenu 31. decembra 2012. godine

6.2.

RIZIK DRUGE UGOVORNE STRANE

Rizik druge ugovorne strane jeste rizik od neizmirenja obaveze druge ugovorne strane u transakciji pre konanog poravnanja novanih obaveza po toj transakciji . Banka obavlja transakcije u knjizi trgovanja i bankarskoj knjizi koji potpadaju pod rizik druge ugovorne strane, a u delu poslova sa: finansijskim derivatima repo i reverse-repo transakcijama. Dobar okvir upravljanja i kontrole svim rizicima knjige trgovanje i adekvatno uspostavljen sistem internih limita izloenosti (prema jednom klijentu i/ili vrsti proizvoda) prua osnov da se ova vrsta rizika sa aspekta internog merenja rizika smatra materijalno beznaajnom. Za potrebe izraunavanja izloenosti pozicija koje podleu obraunu kapitalnih zahteva za rizik druge ugovorne strane Banka koristi: metod tekue izloenosti za finansijske derivate; sloeni metod za obraun prilagoene vrednosti transakcije i kolaterala u sluaju repo i reverse repo transakcije. Na dan 31.12.2012. godine izloenost Banke riziku druge ugovorne strane proizilazi iz transakcija sa finansijskim derivatima (ugovori o stranim valutama) i repo poslovima: RSD 000
Izloenost riziku druge ugovorne strane po vrsti transakcije finansijski derivati repo poslovi Ukupno
Tabela 17: Izloenost riziku druge ugovorne strane

Vrednost izloenosti 3.972 701.166 705.138

Specifino, u poslovima repo transakcija koje Banka sklopila na dan 31.12.2012. godine druga ugovorna strana je Narodna banka Srbije, pri emu se kolateral ne koristi kao podobno sredstvo kreditne zatite, obzirom da je izdavalac kolaterala isti kao i druga ugovorna strana.

31

Erste Bank a.d., Novi Sad

Objavljivanje podataka i informacija za godinu zavrenu 31. decembra 2012. godine

6.3.

KAMATNI RIZIK

6.3.1. UPRAVLJANJE I KONTROLA Kamatni rizik je rizik promena trine vrednosti pozicija bilansa stanja kao posledica odreenih promena oblika krive prinosa. Promene krive prinosa mogu da imaju negativan efekat na neto prihode od kamate kao i na iznos kamatno-osetljivih prihoda i trokova. Ove promene imaju takoe uticaj na trinu vrednost sredstava, obaveza i vanbilansnih stavki, obzirom da budua plaanja (i stoga sadanja vrednost) variraju direktno u proporciji sa promenama kamatnih stopa. Kao posledica, efektivan proces upravljanja kamatnim rizikom kojim se uticaj promene kamatnih stopa na bilans stanja Banke odrava u okviru odgovarajuih limita je od kljune vanosti za sigurnost i kreditnu sposobnost Banke. 6.3.2. MERENJE U 2010. godini, Banka je instalirala poseban softver koji omoguava planiranje kao i modeliranje ponaanja i uticaja rizika kamatne stope na bilans stanja Banke. Ova metodologija odraava sve znaajne izvore kamatnog rizika i izraunava uticaj izmena tih izvora na bilans stanja Banke. Podaci koji se odnose na trenutni portfolio, trini podaci na datum na koji se radi modeliranje i pretpostavke budueg razvoja portfolija (volumen, margine, itd.) se unose u softver od strane zaposlenih Banke. Softver meri uticaj na profit kao i uticaj na trinu vrednost pozicija iz bankarske knjige. Podaci u sistemu su organizovani na nivou rauna/proizvoda. Struktura na nivou rauna odgovara strukturi bilansa stanja pripremljenog u skladu sa IRS/IFRS, dok struktura na nivou proizvoda oslikava ponaanje valuta i kamatnih stopa proizvoda iz konkretne grupe. Kljune pretpostavke prilikom merenje rizika Proizvodi koji nemaju ugovoreni rok dospea se simuliraju na osnovu sprovedenih analiza profila ronosti/kamatne stope. Za modeliranje ponaanja rizika kamatne stope kod proizvoda sa varijabilnom kamatnom stopom, Banka trenutno primenjuje interne transferne cene (pokretni prosek kratkoronih i dugoronih kamatnih stopa) uveane za odreenu marginu. Tokom 2012. godine, u skladu sa preporukama Grupe, ALM je, na osnovu analize podataka o istorijskom kretanju depozita po vienju za prethodnih 5 godina , usvojio novi nain modeliranja ove grupe proizvoda. Analiza je zasnovana na volatilnosti depozita po vienju u normalnim u slovima poslovanja, na sadanjim volatilnim tritima i uraena je posebno za depozite po vienju stanovnitva i depozite po vienju pravnih lica. Na osnovu analize, dobijeni su rezultati koji se primenjuju za formiranje profila kamatnih stopa (Interest rate Profile) ove vrste proizvoda. Zakljuak analize je da su depoziti po vienju stanovnitva u svim posmatranim valutama stabilniji od depozita pravnih lica; mala razlika postoji u volatilnosti izmeu dinarskih depozita i depozita u stranoj valuti pravnih lica posmatrano na mesenom nivou. Ovaj nain modeliranja depozita bez ugovorenog roka dospea je u primeni od 01. januara 2013. Modeliranje kredita pravnim licima u evrima sa administrativnom stopom , overdrafta i kartica se radi primenom grupnog standarda. Banka je rizik opcija (optionality risk) radila primenom pretpostavki o prevremenoj otplati kredita i prevremenom povlaenju depozita pravnih lica i stanovnitva. Pretpostavke su izraunate na osnovu istorijskih podataka primljenih od Sektora poslova sa pravnim licima i Sektora poslova sa stanovnitvom o prevremenoj otplati kredita/povlaenju depozita za dve osnovne valute u kojima Banka radi, dinar i evro.

32

Erste Bank a.d., Novi Sad

Objavljivanje podataka i informacija za godinu zavrenu 31. decembra 2012. godine

6.4.

NAPOMENA O OSTALIM I NEOBJAVLJENIM PODACIMA

Objavljivanja koja se odnose na kreditni rizik zahtevana u situacijama kada banka koristi IRB pristup za obraun kapitalnog zahtev, propisana Odlukom NBS o objavljivanju podataka i informacija banke, nisu primenljiva obzirom da Banka koristi standardizovani pristup za obraun kapitalnog zahteva za kreditni rizik na dan 31. decembra 2012. godine. Objavljivanja o trinim rizicima, propisana Odlukom NBS o objavljivanju podataka i informacija banke, nisu primenljiva obzirom da Banka ne primenjuje pristup internih modela za izraunavanje kapitalnih zahteva za trine rizike. Za vie detalja o upravljanju trinim rizi cima videti Napomene uz finansijske izvetaje za godinu koja se zavrila 31. decembar 2012. godine, napomena broj 33.5. Objavljivanja o operativnom riziku, propisana Odlukom NBS o objavljivanju podataka i informacija banke, nisu primenljiva obzirom da Banka ne primenjuje napredni pristup za potrebe izraunavanja kapitalnih zahteva za operativni rizik prema Odluci NBS o adekvatnosti kapitala. Za vie detalja o upravljanju operativnim rizikom videti Napomene uz finansijske izvetaje za godinu koja se zavrila 31. decembar 2012. godine, napomena broj 33.9. Ulaganja banke su najveim delom izvrena pre 2000. godine i nije bila u prioritetu namera ostvarivanja kapitalne dobiti, uea u dobiti ili jaanje strateke pozicije. Uea u kapitalu drugih pravnih lica su ili rezultat naplate dospelih kredita ili su nastala u pre-akvizicionom periodu Novosadske banke. Ukupna ulaganja su obezvreena i nisu materijalno znaajna. Objavljivanja koja se odnose na izloenosti po osnovu vlasnikih ulaganja u bankarskoj knjizi se nalaze u Napomenama uz finansijske izvetaje za godinu koja se zavrila 31. decembar 201 2. godine, napomena broj 2.6.5, 3c, 4,12, 13,19, 30.a, 33.2a, 33.4, 33.5.2 i 33.11.

Novi Sad, 31. maj 2012. godine Odobreno od strane uprave Erste Bank a.d., Novi Sad.

33