SADRAJ:

1.Uvod: .3 1.1. Osnovni sadraj nalaza i miljenje vetaka...4 1.1.1.Uvodni deo ..5 1.1.2.Osnovni podaci....5 1.1.3.Pret odna analiza podataka .....5 1.1.4.!alaz" 1.1.5.#iljenje .$ 1.1.".%aklj&'ak..$ 2. #etode i te nike sao(ra)ajne ekspertize.* 2.1.+istematizacija i selekcija podataka...* 2.2.,e-inisanja i analiza toka sao(ra)aja.. 2.3./naliza &slova i mo0&)nosti iz(e0avanja nez0ode.....11 2.4.Utvr2ivanje (rzine pri kojoj (i se iz(e0la nez0oda.....11 2.5.Utvr2ivanje &zroka sao(ra)ajne nez0ode...11312 2.".,e-inisanje prop&sta &'esnika nez0ode...12 3.Osnove za praviln& izrad& nalaza i miljenje vetaka....13 3.1.Polazni principi i pravila..13 3.2.Pravila za -ormiranje miljenja i zaklj&'ka..14 3.3.+tr&'ni stavovi o pojedinim spornim pitanjima...15 4.%aklj&'ak.....1" 5.4iterat&ra.1$

#etode izrade izvetaja o ekspertizi sao(ra)ajni nez0oda

1.UVOD U svom nalaz& i miljenj& vetak &tvr2&je 'injenice koje je po pravilima str&ke potre(no de-inisati da (i mo0ao -ormirati od0ovor na 'injeni'na pitanja 3koji or0an krivi'no 0 post&pka postavlja vetak&. #iljenje vetaka sastoji se iz do0ovora na postavljena pitanja 5 konkretno0 miljenja o dr&0im za tevima s&da. U nalaz& vetak &tvr2&je releventne 'injenice potre(ne za dalje prora'&ne 3 analize 5 davane od0ovora na postav(ljena pitanja. 5z navedeno0 se zaklj&'&je da je nalaz 5 miljenje vetaka za or0an krivi'no0 post&pka jedan od izvora saznanja o 'injenicama koje je potre(no &tvrditi & krivi'nom post&pk&. Ovakav iskaz vetaka predstavlja dokaz koji or0an krivi'no0 post&pka ocenj&je o sklop& ostali dokaza kod odl&'ivanja o krivi'nom del&. !alaz i miljenje vertaka dat po istom krivi'nom predmet& od razli'iti vetaka moe se razlikovati jer zavisi od li'no0 prist&pa 5 opaanja vetaka i za teva or0ana koji je -ormirao pitanja na koja od vetaka trai od0ovore. Or0an krivi'no0 post&pka trai od vetaka iskaz & vezi &tvr2ivanja odre2eni0 'injenica 3jer taj ora0an 3z(o0 nedostatka str&'no0 znanja i &me)a iz (rojni o(lasti van pravne str&ke3 ne moe sam meritorno &tvr2ivati te 'injenice .5skaz vetaka se po pravil& sastoji od nalaza i miljena 3ali & odre2enim sl&'ajevima on moe (iti znatno iri 3ili se staoji samo iz miljenja kojim se daje od0ovor na pitanja o postojanje& ili nepostojanja neki 'injenica . 6etak miljenja naj'e)e ne moe dati (ez pret odno0 nalaza jer detaljne analize i prora'&ni pre&aj& neop odn& osnov& za davanje str&'no0 miljenja . U sl&'aj& kakda se iskaz vetaka sastoji samo iz miljenja 3ono se mora temeljiti na nalaz& koji moe da (&de rez&ltat rada neko0 dr&0o0 vetaka .Ovaj sl&'aj naj'e)e se javlja kod ponovljeno0 veta'enja koje se o(avlja po nalo0& or0ana krivi'no0 post&pka 3kad iz odre2eni razlo0a taj or0an nije pri vatio iskaz prvo0 vetaka3pa je odredio da novi vetak da svoj iskaz & po0led& isto0 'enjeni'no0 stanja.Ovako se moe post&iti i kada novivetak ne moe da sa'ini svoj nalaz z(o0 nemo0&)nosti da snimanjem ili istraivanjem do2e do potre(ni podataka za izrad& nalaza 7vozila koja s& &'estvovala & nez0odi s& &nitena ili im je te ni'ko stanje zna'ajno promenjeno 3tra0ovi s& od tek&)e0 sao(ra)aja ote)eni ili &niteni 3alko olisana oso(a se otreznila ili sl. 8U ovakvim sl&'ajevima )e novi vetak3 kao osnov& za svoje iljenje koristiti nalaz ranije0 vetaka3pa se iskaz vetaka sastoji samo od miljenja .

#etode izrade izvetaja o ekspertizi sao(ra)ajni nez0oda

1.1.OSNOVNI SADRAJ NALAZA I MILJENJE VETAKA

U sao(ra)ajno9te ni'kom veta'enje koje se vri po nalo0& s&da nared(om se odre2&je predmet veta'enja i navode pitanja na koja se od vetaka trae od0ovori. %ato izvetaj vetaka tre(a & kona'nom da sadri od0ovore na ova pitanja.#e2&tim s&dskom nared(om nis& &vek precizirana sva pitanja 3niti s& odre2ene okolnosti kje vetak & nalaz& tre(a da odredi33jer s&d o'ek&je da )e vetak 3primenom odre2eni metoda i post&paka zasnovani po pravilima na&ke i strke 3& svom nalatz& i miljenj& dati od0ovore na sva pitanja i zna'ajna za razreavanje &zroka i toka nez0ode 3koja interes&j& s&d i stranke. !aj'e)e se narded(a i zavrava takvom &optenom -orm&lacijom kojom se de-inie predmet veta'enja . 5maj&)i & vid& rez&ltate do(ijene analizom ve)e0 (roja s&dski nared(i 3pris&tno stanje & veta'enj& 3a pose(no potre(& za &ni-iciranjem za teva za izrad& ekspertiza 3de-inisan je osnovni sadraj opte0 izvetaja .Pri de-inisanj& ovo0 sadraja vodilo se ra'&na o mo0&)nostima nje0ove primene na sve (rste sao(ra)ajni nez0oda koje s& predmet sao(ra)jno9te ni'ko0 veta'enja 3kao i o samoj te nolo0iji izrade nalaza . +vaki izvetaj vetaka kao minim&m tre(a da ima &vodni deo3 nalaz 3miljenje i zaklj&'ak. Polaze)i od za teva s&da i (aze rasopoloivi podataka koje se prik&plja pri vrenj& &vi2aja sao(ra)ajni nez0oda3kao i podataka koji se pri(avljaj& & s&dskom post&pk&3razlik&j& se 'etiri varijante izvetaja vetaka.

#etode izrade izvetaja o ekspertizi sao(ra)ajni nez0oda

1.1.1.Uvodni deo U &vodnom del& vetak tre(a da navede osnovne podatke o or0an& koji 0a je an0aovao 3 o se(i ili or0an& ispred ko0a veta'i 3o nared(i za veta'enje 3kao i osamom s&dskom predmet& . O(i'no se deo ovi sadraja navodi na naslovnoj strani veta'enja. U &vodnom del& veta'enja moe se priloiti i nared(a za veta'enje 3kao (i se videla pose(na pitanja i z tevi s&da .#o0& se navesti i svi izvori koji s& vetak& (ili na raspola0anj& 7ovo je pose(no vano 3ako s& vetak& dost&pni delovi &vi2ajne dok&mentacije i samo neki delovi spisa8.

1.1.2.Osnovni podatci U ovir& prvo0 po0lavlja koje o(ra2&je osnovne podateke 30r&p&sani s& relevantni podaci za izrad& veta'enja & 'etiri pod0r&pe3prema podeli koje se koristi pri -iksiranj& ovi podataka & &vi2ajnoj dok&mentazciji. U ovom del& vetak &kratko navodi sve podatke koji s& (itni za dalj& analiz&3 tj. :oje )e on korisititi kao polazn& nosnov& za veta'enje . !avode se samo osnovni podaci o sao(ra)ajnoj nez0odi koji s& & pred odnom post&pk& veri-ikovani 3a pose(no podaci o vremen& 3podaci o posledicama i podaci o &'esnicima .:od podataka o mest& nez0ode detaljno )e se navesti svi vani elementi 0eometrije i dimenzija sao(ra)ajnice . Ukoliko je poznat podatak o pre0lednosti on )e (iti pose(no naveden i komentarisan tako2e33podaci o vremen& & smisl& metereoloki prilika8 navode se dovoljno jasno i detaljno da se mo0& korisiti & daljoj analizi.Pose(no )e se navesti podaci o vidljivosti i njenim o0rani'enjima. /ko s& & pred otnom post&pk& &tvr2ene i dr&0e 'injenice3analizom krvi i &rina 3pose(nom rekonstr&kcijom3ili neposrednim snimanjem od strane vetaka 3da)e se prikaz svi podataka pose(nom skicom ili na dr&0i od0ovaraj&)i na'in. 1.1.3.Predhodna analiza podataka ,r&0o po0lavlje ima pet pod0r&pa & koje se &nose analizom i selekcijom &tvr2eni relevantni parametri ili elementi zasnovani na iskazimasvedoka 3ako materijalni elementi ne postoje . !a osnov& nji se primenom odre2eni analiti'ki post&paka i modela dolazi do rez&ltata na osnov& koji )e se odrediti (rzina &'esnika nez0ode3mesto s&darai poloaj &'esnika sao(ra)ajne nez0ode & tok& njeno0 deavanja . + o(zirom da ovaj deo ima karakter pred odne analize osnovni podataka 3pa i sporni izjava svedoka i zaklj&'aka pret odni veta'enja3poeljno je da se pose(no izdvoji iz samo0 nalaza. O ovom del& tre(a sisstematski iznositi sve vane elemente sao(ra)ajno9te ni'ke analize nez0ode. U prvom del& nalaza korisno je izneti podatke o svim tra0ovoma . #e2&tim & ovom del& vetak tre(a da iznese one pojedinosti i vana o(eleja tra0ova na osnov& koji je neto zna'ajno na2eno 3kao i svoj str&'ni stav o tim elementima . !akon to0a vetak navodi to preciznije rez&ltate analize svako0 tra0a pojedina'no.Pri tome )e vetak na jednostavan na'in o(jasniti &zro'no posledi'ne veze i o(razloiti svoje nalaze.Ukoliko
4

#etode izrade izvetaja o ekspertizi sao(ra)ajni nez0oda

(i se vetak zadovoljio samo iznoemnjem ve) &tvr2eni podataka o tra0ovima ili predmetima 7npr o povredama 8 onda ovaj deo ne (i pripadao nalaz&3 ve) osnovnim podacima. 1.1.4. Nalaz

U ovom del& izvetaja odre2&je se mesto s&dara3 (rzine &'esnika3 a na osnov& vremensko9 prostorne analize3 tok i dinamika nastanka sao(ra)ajne nez0ode.Ovaj3 najzna'ajniji deo nalaza3 'esto je sporan & oceni zaklj&'aka i &sa0laavanj& vetaka3 a re2e z(o0 nepravilno0 post&pka i loe0 prora'&na. Po pravil&3 &zrok sporni miljenja i izvedeni zaklj&'aka je razli'ito t&ma'enje i &tvr2ivanje relevantni podataka i 'injenica. %ato se insistira da se & pose(noj pod0r&pi prika& i de-ini& svi (itni podaci za dalj& analiz& nez0ode. Odre2ivanje mesta s&dara o(& vata &tvr2ivanje me2&so(no0 odnosa &'esnika nez0ode i nji ovo0 poloaja popre'no i pod&no & odnos& na -iksn& ta'k&. :od iznoenja dela nalaza o mest& s&dara3 vetak (i tre(alo da sveo(& vatno i str&'no o(azloi i analizira sve tra0ove koji poma& pri nje0ovom preciznom i po&zdanom de-inisanj&. ;rzine &'esnika & nez0odi 'esto se mo0& odrediti na vie na'ina. 6etak (i tre(alo da na osnov& sveo(& vatne i &poredne analize svi tra0ova i podataka odredi (rzine &'esnika & nez0odi. !a osnov& neki tra0ova (rzine se odre2&j& dovoljno precizno i po&zdano 7tra0ovi ko'enja3 ta o0ra-ski zapisa i sl.83 a nekad se (rzina odre2&je pri(lino3 sa velikom tolerancijom 7od(a'eni materijali i delovi sa vozila8. U okvir& nalaza prepor&'ljivo je odrediti (rzine &'esnika & svim -azama nez0ode3 a pose(no & karakteristi'nim pozicijama3 kao na primer: neposredno pre rea0ovanja3 na po'etk& tra0ova ko'enja3 & tren&tk& nastanka opasne sit&acije3 neposredno pre s&dara3 & tren&tk& silaska sa kolovoza itd. !a osnov& &tvr2eni (rzina &'esnika3 nji ovi p&tanja i karakteristi'ni pozicija3 vri se prostorno9vremenska analiza sa ciljem da se po&zdano &tvrde me2&so(ni poloaji svi &'esnika & karakteristi'nim tren&cima3 ili -azama nastanka sao(ra)ajne nez0ode. /naliza mo0&)nosti iz(e0avanja sao(ra)ajne nez0ode je jedan od najvaniji delova nalaza vetaka jer se & okvir& nje ispit&j& razli'ite realne mo0&)nosti da se konkretna sao(ra)ajna nez0oda iz(e0ne. Pose(no je zna'ajno analizirati one na'ine iz(e0avanja koji se3 & datoj sit&aciji3 o(jektivno mo0& o'ekivati od &'esnika & nez0odi. 5spitivanjem mo0&)nosti i &slova pod kojima (i se nez0oda mo0la iz(e)i indirektno se &tvr2&je da li s& okrivljeni i ote)eni & datoj sit&aciji adekvatno i (la0ovremeno rea0ovali i koja s& ponaanja i post&panja (ila & &zro'noj vezi sa nastalom nez0odom3 a koja s& imala samo &ticaj na posledice nez0ode.

#etode izrade izvetaja o ekspertizi sao(ra)ajni nez0oda

1.1.5. Miljenje

!a osnov& analize relevantni podataka i analiza koje s& sprovedene & okvir& nalaza3 ali i na osnov& pret odni saznanja i isk&stva3 vetak iznosi miljenje & kome se izjanjava o &slovima3 &zrocima i okolnostima nastanka sao(ra)ajne nez0ode3 kao i o njenim posledicama.!avode se sva neadekvatna i ne(la0ovremena post&panja neposredni i posredni &'esnika nez0ode3 koja s& (ila & vezi sa &zrokom ili posledicama sao(ra)ajne nez0ode. %na'i3 miljenje vetaka predstavlja inte0racij& svi delova nalaza & zaokr&en i jasan stav sao(ra)ajno9te ni'ko0 vetaka o okolnostima pod kojima se do0odila sao(ra)ajna nez0oda. Pose(no zna'ajan deo miljenja odnosi se na identi-ikacij& i kvali-ikacij& prop&sta &'esnika & sao(ra)ajnoj nez0odi. ,a (i vetak isp&nio za teve i o'ekivanja s&da3 te da (i nje0ov nalaz i miljenje (ili zaokr&eni3 neop odno je precizno identi-ikovati ko je sa sao(ra)ajno<te ni'ko0 aspekta na'inio prop&st i kako je taj prop&st &ticao na nastanak nez0ode.

1.1.6. aklj!"ak U zaklj&'k& se saima miljenje vetaka3 tako da se isti'& samo osnovne okolnosti i -aktori koji s& & vezi sa nez0odom3 ili s& (ili od &ticaja na njene posledice. Pose(no se isti'e mo0&)nost ili nemo0&)nost iz(e0avanja sao(ra)ajne nez0ode ili &(laavanje njeni posledica. Utvr2en sadraj nalaza i miljenja vetaka po pret odno de-inisanoj metodi o(avez&je vetaka na post&pnost & analizi elemenata koji s& vani za -ormiranje nalaza i miljenja.

#etode izrade izvetaja o ekspertizi sao(ra)ajni nez0oda

2. METODE I TEHNIKE SAOBRAAJNE EKSPERTIZE Poslednji 0odina & str&'noj literat&ri se iznose predlozi sistematizovanja i &ni-iciranja izvetaja vetaka o sao(ra)ajnoj nez0odi. #e2&tim3 i pored na'elno0 pri(liavanja stavova o metodi izrade izvetaja vetak&3 & praksi s& i dalje pris&tne velike razlike & -ormi izvetajia. 5z to0 razlo0a3 kod an0aovanja dva i=ili vie vetaka po istoj nez0odi3 krajnje je oteano nji ovo &sa0laavanje. Osnovna karakteristika dosadanji izvetaja vetaka je razli'ita koncepcija nji ovo0 sadraja3 koja se kre)e od na(rajanja 9 rekapit&lacije &tvr2eni o(eleja toka nez0ode3 do odre2ivanja krivice izraene & procentima3 ili od o(janjenja &zro'no9posledi'ni veza pojedini -aza nez0ode3 do razli'ito0 t&ma'enja &tvrdjeni 'injenica. >ako2e3 preko .1? sadanji pismeni izvetaja vetaka ne sadri zaklj&'ak kao pose(n& celin&. U post&pk& izrade nalaza i miljenja3 vetak pored sistematizacije i selekcije polazni i &tvr2ivanja (itni podataka i 'injenica po pravil& tre(a da od0ovori i na slede)a pitanja: :ako se do0odila sao(ra)ajna nez0oda 7njen tok i dinamika8@ ,a li s& postojali &slovi i mo0&)nosti za iz(e0avanje nez0ode@ +a kojom (i (rzinom & datoj sit&aciji nez0oda (ila iz(e0n&ta@ :oji s& dominantni &zroci i okolnosti nastanka nez0ode@ :oji s& prop&sti &'esnika i kako s& oni doprineli nastank& nez0ode@ 2.1. #iste$atizacija i selekcija podataka Prvi korak vetaka sao(ra)ajne nez0ode3 nakon pre&zimanja spisa predmeta jeste preliminarna provera raspoloivi podataka i procena da li se na (azi ti prik&pljeni podataka moe od0ovoriti na zadatke iz nared(e s&da. U &slovima raspola0anja solidnim podacima prist&pa se sao(ra)ajnoj ekspertizi3 dok & s&protnom3 sledi prik&pljanje dop&nski podataka ili &p&)ivanje za teva za rede-inisanje zadatka veta'enja. Praksa pokaz&je da se veta'enja 'esto zasnivaj& na nedovoljno kvalitetnim podacima3 ali i to3 da s& primena ti i takvi podataka kao i nji ova prezentacija & pismenom izvetaj& vetaka neod0ovaraj&)i. Primenom odre2ene metodolo0ije i 0ra-o9analiti'ki modela i post&paka vetak odre2&je osnovne 7polazne8 parametre za dalj& analiz& toka i dinamike nez0ode koja se moe sprovoditi & vie verzija3 pose(no & sit&aciji kada se nez0oda osim na materijalnim podacima (azira i na protivre'nim iskazima &'esnika i svedoka nez0ode. >ako2e3 vetak pro&'ava3 kriti'ki analizira3 vredn&je i selekt&je relevantne podatke i -aktore koji s& mo0li (iti od &ticaja na nastanak sao(ra)ajne nez0ode.

#etode izrade izvetaja o ekspertizi sao(ra)ajni nez0oda

U slede)oj -azi odre2&j& se konkretne vrednosti parametara zna'ajni za rekonstr&kcij& toka i dinamike sao(ra)ajne nez0ode. !eke od ovi parametara odre2&je s&d navode)i i & nared(i za veta'enje3 ili & post&pk& istra0e p&tem dop&ne &vi2aja3 rekonstr&kcijom ili sasl&anjem svedoka i vetaka dr&0i str&ka i specijalnosti. Ostale parametre vetak (ira i odre2&je samostalno3 koriste)i se prir&'nicima3 &d(enicima3 propisanim normativima3 rez&ltatima merenja i istraivanja. 2.2. %e&inisanje i analiza toka sao'ra(ajne nez)ode +vaka sao(ra)ajna nez0oda se moe posmatrati kao posledica do0a2aja nastali dejstvom vie &zroka3 od koji neki mo0& (iti i sl&'ajni. 5z ti razlo0a ve)ina sao(ra)ajni nez0oda ima svoje speci-i'ne oso(ine3 karakteristi'ne samo za t& sao(ra)ajn& nez0od&3 koje je odvajaj& od dr&0i sli'ni odnosno analo0ni do0a2aja.5z pret odno navedeno0 moe se zaklj&'iti da elementi metodolo0ije sao(ra)ajno9te ni'ko0 veta'enja za tevaj& od vetaka stvaranje odre2ene pretpostavke3 koj& daljim tokom analize razra2&je i nakon &tvr2eni 'injenica o dinamici i tok& sao(ra)ajne nez0ode3 potvr2&je i od(ac&je. U ovoj -azi veta'enja tre(a &tvrditi slede)a sao(ra)ajno9te ni'ka o(eleja: poloaji &'esnika & sao(ra)ajnoj nez0odi i to & pojedinim karakteristi'nim momentima3 kao i pod&n& i popre'n& &daljenost3 &0ao pod&ne ose3 i dr.A (rzine kretanja &'esnika & nez0odi & karakteristi'nim -azamaA pozicije &'esnika & nez0odi kada s& se &o'ili i & tren&tk& nastanka opasne sit&acijeA pozicije & kojima dolazi do promene na'ina kretanja vozila kao i & proces& samo0 s&daraA ostala speci-i'na o(eleja konkretno0 do0a2aja. U sadanjoj praksi 'esto izostaj&: potp&ni sekvencijalni opis toka nez0ode3 kao i 0ra-i'ki prikaz istovremeni pozicija &'esnika & nez0odi & pojedinim karakteristi'nim tren&cima. Pored ovi naj'e)i razlika3 kod pojedini instit&cija & izvetaj& nedostaje 0ra-i'ki prikaz toka sao(ra)ajne nez0ode3 koji & s&tini predstavlja il&stracij& istovremeni poloaja &'esnika & nez0odi & pojedinim karakteristi'nim tren&cima3 & odnos& na p&t3 vreme i dr&0e prostorno am(ijentalne okolnosti na mest& nez0ode. U vremensko9prostornoj analizi 76P9analiza8 0ra-o9analiti'kim post&pcima i modelima3 &tvr2&j& se karakteristi'ni me2&so(ni poloaji &'esnika nez0ode & pojedinim (itnim -azama sao(ra)ajne nez0ode. >i me2&so(ni poloaji odre2&j& se rastojanjem3 vremenom i (rzinom &'esnika nez0ode. !a osnov& to0a3 de-inie se ceo tok i dinamika njeno0 odvijanja3 odnosno post&panja &'esnika sao(ra)ajne nez0ode i &tvr2&j& &zroci i okolnosti njeno0 nastanka.

#etode izrade izvetaja o ekspertizi sao(ra)ajni nez0oda

U 6P analizi &tvr2&je se i post&panje &'esnika nez0ode pri kojima se ona ne (i do0odila. +&d naj'e)e interes&je od0ovor na pitanje kojom (i (ez(ednom (rzinom voza' mo0ao da iz(e0ne s&dar & datoj sao(ra)ajnoj sit&aciji. Od0ovor na ovo pitanje &slovljen je karakteristi'nim elementima sao(ra)ajne sit&acije. /ko je opasnost & promenjenoj sao(ra)ajnoj sit&aciji stvorena iznenada3 tj. ako t& promen& voza' nije mo0ao da o'ek&je i predvi2a tada nije imao razlo0e da vozi B&slovno (ez(ednomC (rzinom3 ve) (rzinom koja je realna za tek&)& sao(ra)ajn& sit&acij& na p&t&3 pa s&dar ne (i mo0ao da iz(e0ne. 2.3. *naliza !slova i $o)!(nosti iz'e)avanja nez)ode 5z sadraja postoje)i pismeni izvetaja o ekspertizi sao(ra)ajne nez0ode3 & praksi se koristi analiti'ki metodski post&pak & de-inisanj& &slova za iz(e0avanje sao(ra)ajne nez0ode3 mada je & nekim izvetajima 'ak i on izostavljen. 5z analize sadraja pismeni izvetaja ovaj elemenat metodolo0ije karakterieizmena jedno0 o(eleja3 naj'e)e (rzine kretanja vozila3 &z zadravanje vrednosti svi ostali 3 koji s& ina'e indirektno povezaniA poistove)ivanje (ez(edne sa prila0o2enom (rzinomA izostavljanje o(janjenja vetaka koliko s& do(ijeni rez&ltati pri izmeni jedno0 parametra3 &z zadravanje ostali 3 pri(lini konkretnim &slovima nastanka predmetne nez0ode. U ovom element& metodolo0ije izrade sao(ra)ajno9te ni'ko0 veta'enja sve vie se pri vata stav da se provera mo0&)nosti iz(e0avanja nastanka konkretne nez0ode vri analizom ipoteti'ke sit&acije & kojoj je promenjena (rzina ili na'in kretanja &'esnika nez0ode3 & odnos& na analiziran& realn& nez0od&. %a &slove identi'ne &slovima & tren&tk& nastanka nez0ode 7realna sit&acija8 nije mo0&)e proveriti mo0&)nost iz(e0avanja nez0ode3 jer se nez0oda i do0odila (a & takvim &slovima. %(o0 to0a se analiza mo0&)nosti iz(e0avanja nez0ode vri menjanjem (ar jedne okolnosti3 a tada nastaje sit&acija koja se razlik&je od realne. >akva sit&acija je ipoteti'na 7pretpostavljena8 i (lia je ili dalja3 odnosno sli'nija ili manje sli'na realnoj sit&aciji3 a & zavisnosti od to0a & kojoj meri s& promenjene karakteristike realne sit&acije. ,akle3 & okvir& analize konkretne nez0ode3 neop odno je analizirati sve realne kom(inacije pojedini sao(ra)ajno9te ni'ki o(eleja3 pri kojima postoje o(jektivni &slovi za iz(e0avanje nez0ode pred&zimanjem radnji manevra vozilom jedno0 od &'esnika & nez0odi. Pored rez&ltata analize3 da li postoje ili ne postoje o(jektivni &slovi za iz(e0avanje sao(ra)ajne nez0ode3 potre(no je prikazati i vrednost sao(ra)ajno9te ni'ki o(eleja i dinami'ke veli'ine koje to potvr2&j&3 kao i navesti metode 'ijom primenom s& ta o(eleja &tvr2ena. !a osnov& podataka iz spisa i pret odno izvedeni potre(ni prora'&na3 vetak odre2&je me2&so(ni poloaj &'esnika nez0ode3 kad je z(o0 neadekvatno0 post&panja jedno0 od voza'a stvorena opasna sit&acija i potre(a da dr&0i &'esnik na nj& rea0&je & cilj& iz(e0avanja s&dara.!a osnov& &tvr2eni
9

#etode izrade izvetaja o ekspertizi sao(ra)ajni nez0oda

vremensko9prostorni odnosa vozila & kriti'nim sit&acijama3 & daljoj analizi vre se ispitivanja mo0&)nosti iz(e0avanja s&dara od strane voza'a koji je neadekvatnim post&pkom stvorio opasn& sit&acij&. U sl&'ajevima da takvo dejstvo nije postojalo ili nije (ilo e-ikasno3 ispit&je se i vonja &0roeno0 voza'a3 da (i se &tvrdilo3 da li je on imao te ni'ki mo0&)nosti da & datoj sit&aciji adekvatnim rea0ovanjem spre'i nez0od&3 ili &(lai njene posledice.

2.4. Utvr+ivanje 'rzine pri kojoj 'i se iz'e)la nez)oda !akon &tvr2ivanja (rzine &'esnika & svim karakteristi'nim -azama nez0ode3 pred vetakom se redovno postavlja pitanje pri kojoj (i (rzini 7(ez(ednoj3 &slovno (ez(ednoj i sl.8 voza' iz(e0ao s&dar pred&zimanjem radnje ko'enja. Ove sit&acije direktno opredelj&j& raspoloiv p&t 7vreme8 na kome voza' tre(a da za&stavi vozilo3 a samim tim i veli'in& (rzine pri kojoj se moe iz(e)i naletanje. Ova 'injenica ima pose(an zna'aj3 jer direktno odre2&je stepen od0ovornosti voza'a. !akon detaljni ispitivanja nez0ode primenom odre2eni 0ra-o9analiti'ki metoda i post&paka3 izra'&navanja potre(ni parametara i sprovedeni analiza3 vetak moe dati od0ovore na (rojna pitanja vezana za (rzin& &'esnika nez0ode.

2.5. Utvr+ivanje !zroka sao'ra(ajne nez)ode Dedno od osnovni pitanja koje stvara kolizij& & predmet& odl&'ivanja & krivi'nim delima &0roavanja javno0 sao(ra)aja jeste pitanje poimanja i klasi-ikacija &zroka sao(ra)ajni nez0oda. !ajnovijim istraivanjem dolo se do zaklj&'ka da kod ispitanika 7s&dije3 vetaci3 advokati8 ne postoji jedinstven stav o vrstama i klasi-ikaciji &zroka sao(ra)ajni nez0oda3 kao i raz0rani'enj& &zroka nez0ode i 0reaka koje dovode do sao(ra)ajne nez0ode. !a osnov& prist&pa pojedini eksperata & ovoj o(lasti3 stavova ispitanika kao i nadlenosti &tvr2ivanja3 a & cilj& jedinstvene metodolo0ije izrade pismeno0 izvetaja o ekspertizi sao(ra)ajne nez0ode3 &zroke je mo0&)e 0eneralno klasi-ikovati na: , - %irektne !zroke .)reke - prop!sti/0 ! koje se $o)! svrstati1 iznenadno stvorena opasnost na p&t&A neadekvatna=po0rena procena sao(ra)ajne sit&acijeA
10

#etode izrade izvetaja o ekspertizi sao(ra)ajni nez0oda

nepanja=rasejanostA neadekvatan=po0rean manevar ili stil vonjeA iznenadni otkaz vozila ili skriveni nedostaci p&taA kolizija & kom&nikaciji &'esnika & sao(ra)aj&A Bvia silaC 7&dar kamena3 ptice3 ivotinje8A

,, - Opte !zroke .indirektni/0 ! koje se naj"e(e svrstavaj!1 alko ol i dr&0a omamlj&j&)a sredstvaA nedovoljno znanje i vetina za &pravljanje motornim vozilomA a0resivna vonja9 (es na p&t&A nedostaci p&ta i sao(ra)ajne opremeA prop&sti & konstr&kciji vozila i elementima aktivne (ez(ednostiA &mor voza'a i dr&0a nepovoljna psi o-izi'ka stanjaA velika i neprila0o2ena (rzinaA nepropisno i nepravilno kretanje=vonja itd. ,,, - %oprinose(i !zroci .!slovi i okolnosti/ $o)! se s$atrati1 vremenski i klimatski &sloviA telesne mane 7sla( vid3 nervna rastrojenost3 roni'na o(oljenja8A psi i'ki &zroci vezani za opaanje3 s vatanje3 odl&'ivanje i pred&zimanje reakcijaA &pravljanje vozilom &z pred&zimanje rizikaA
11

#etode izrade izvetaja o ekspertizi sao(ra)ajni nez0oda

-izi'ka i -izioloka preza&zetost voza'aA neprila0o2enost &'esnika karakteristikama sao(ra)ajne sit&acije itd.

2.6.%e&inisanje prop!sta !"esnika nez)ode ,osada pris&tne razlike & de-inisanj& i s vatanj& pojedini &zroka nez0ode i nji ovo0 doprinosa na njen nastanak dovodile s& do oz(iljni neraz&mevanja kod jedno0 (roja vetaka. +amim tim jo ve)e razlike i nes vatanja (ila s& pris&tna kod s&(jekata razli'iti str&ka: sao(ra)ajni inenjera i pravnika 7s&dija3 t&ilac3 advokat83 inenjera i lekara3 itd. >ako na primer vonj& (rzinom iznad o0rani'ene3 & konkretnoj nastaloj nez0odi jedan s&(jekt & s&dskom spor& moe smatrati &zrokom nez0ode3 a dr&0i samo prekrajem3 tre)i 0rekom voza'a3 ili indirektnim doprinosom itd. U nedostatk& jasno de-inisani pojmova i sistematizacija3 jedan (roj vetaka &vodi pojam prop&sta &'esnika & nez0odi3 kako (i preciznije i nedvosmisleno dao svoje miljenje. Odre2ivanjem ko je na'inio prop&st i kako je on &ticao na nastanak nez0ode3 zna'ajno se doprinosi donoenj& kona'ne odl&ke s&da3 mada se direktno ne kvali-ik&je prekraj3 odnosno nepost&panje po pravilima sao(ra)aja. %ato je identi-ikacija i precizno de-inisanje prop&sta koji s& & vezi sa stvaranjem opasne sit&acije od pres&dno0 zna'aja za dalji rad s&da. !aime3 sao(ra)aj se odvija & odre2enim &slovima i po odre2enim sao(ra)ajnim pravilima i na'elima. /ko se po2e od to0a da je osnovno na'elo9na'elo poverenja3 svako odst&panje od o'ekivani na'ina ponaanja i od na'ela poverenja3 koje je doprinelo stvaranj& opasne sit&acije3 moe se kvali-ikovati kao prop&st koji je povezan sa stvaranjem opasne sit&acije. 3. OSNOVE ZA PRAVILNU IZRADU NALAZA I MILJENJA VETAKA :ako je veta'enje sao(ra)ajne nez0ode 'esto zasnivano na neadekvatno -orm&lisanom zadatk& & nared(i s&da to za posledic& ima razli'ite metodoloke prist&pe veta'enj&3 a & del& miljenja i zaklj&'ka vetaka3 izostaje element str&'no0 t&ma'enja &zro'no9posledi'ni veza toka nastanka sao(ra)ajne nez0ode. Eesto se do(ijaj& razli'iti rez&ltati veta'enja na osnov& isti &lazni podataka3 kao i razli'ito interpretiranje do(ijeni podataka & pismenom izvetaj&3 a javljaj& se i dr&0i pro(lemi vezani za nedovoljno razra2en& i nejedinstven& metodolo0ij& izrade sao(ra)ajno9 te ni'ko0 veta'enja. Ovi pro(lema3 to potvr2&j& i sprovedena istraivanja3 mo0& se &(laiti neop odnim: &ni-iciranjem nared(e s&da za veta'enje 7ekspertiz&8 sao(ra)ajne nez0ode3 klasi-ikovanjem &zroka sao(ra)ajne nez0ode3 sistematizacijom sao(ra)ajno9te ni'ki o(eleja 7kao elemenata metodolo0ije veta'enja83
12

#etode izrade izvetaja o ekspertizi sao(ra)ajni nez0oda

jedinstvenom 7standardizovanom8 -ormom i sadrajem pismeno0 izvetaja o ekspertizi i sl. U proces& reavanja ovi pro(lema3 vetak moe i mora da &napre2&je svoj rad na izradi nalaza i miljena3 pri 'em& je potre(no da se dri i odre2eni principa i pravila.

3.1.Polazni principi i pravila !alaz vetaka je jedno od dokazni sredstava & s&dskom post&pk&3 tako da mora (iti zasnovano na 'injenicama i iznositi po&zdane tvrdnje i zaklj&'keA +voje miljenje vetak moe izneti na za tev s&da po konkretnom pitanj&A U nalaz& se razmatra najpovoljnija varijanta za okrivljeno0A Prilikom analize tra0ova i 'injenica ne tre(a &napred donositi zaklj&'ke o tok& nez0ode i krivi'noj od0ovornosti njeni &'esnika. !akon sprovedene 6P analize mo0& se o(jektivno i sveo(& vatno razmatrati prop&sti &'esnika i &tvrditi nji ov doprinos & nastank& sao(ra)ajne nez0odeA #o0&)nosti iz(e0avanja nez0ode analizirati & sklad& sa o(jektivnim mo0&)nostima voza'a3 prvenstveno pred&zimanjem reakcije ko'enja vozilaA !e moe se pri poznatim (rzinama &'esnika sao(ra)ajne nez0ode analizirati neka dr&0a konkretna sao(ra)ajna sit&acijaA Fea0ovanje voza'a3 &ticaj alko ola3 vrste i stepen povreda i sl. ne komentarisati i ako je to opte poznatro3 jer je to & domen& vetaka medicinske3 psi oloke ili dr&0e str&keA

3.2. Pravila za &or$iranje $iljenja i zaklj!"aka

!a po'etk& zaklj&'ka & najkra)em opisati tok nastanka sao(ra)ajne nez0ode. ,e-inisati na'in ostvarivanja s&dara3 veli'in& preklapanja i &0ao s&dara & odnos& na ose vozilaA Odrediti mesto s&dara & pod&nom i popre'nom smisl& & odnos& na -iksn& ta'k&A /r0&mentovano opisati tok nez0ode i kretanja vozila nakon s&dara3 & posts&darnoj -aziA
13

#etode izrade izvetaja o ekspertizi sao(ra)ajni nez0oda

%a sve &'esnike & nez0odi dati &tvr2ene=procenjene (rzine & karakteristi'nim momentima. ,e-inisati i (rzin& 7&slovn&8 pri kojoj (i se iz(e0la konkretna opasnostA !a osnov& 6P analize odrediti karakteristi'ne pozicije vozila & moment&: nastanka opasne sit&acije3 rea0ovanja voza'a3 s&dara i sl.A ,etaljno o(razloiti ko je od &'esnika stvorio opasn& sit&acij& koja je rez&ltirala nez0odiA Pose(no o(razloiti ostale sit&acije i 'injenice koje s& imale zna'ajno0 &ticaja na &tvr2ivanje &zroka nez0ode i prop&sta njeni &'esnikaA 5spitati koje s& realne mo0&)nosti iz(e0avanja nez0ode od strane svi &'esnikaA ,e-inisati &zroke nez0ode3 odnosno &zro'no9posledi'ne veze izme2& &o'eni prop&sta &'esnika i nastali posledicaA. U sl&'ajevima kada se ne raspolae sa po&zdanim 'injenicama3 ili s& iskazi svedoka kontradiktorni3 dati &slovne3 odnosno alternativne zaklj&'ke 7&koliko je ...8.

3.3. #tr!"ni stavovi o pojedini$ sporni$ pitanji$a Primena vremensko03 odnosno prostorno0 kriterij&m & 6P analizi: opredelj&j& zaklj&'ci sa 555 D&0oslovensko savetovanje o veta'enj&3 po kojima se koristi:
14

#etode izrade izvetaja o ekspertizi sao(ra)ajni nez0oda

prostorni kriterij&m: ako se prepreka nalazi na p&tanji kretanja vozila i jasno vidiA vremenski kriterij&m:ako iznenadna prepreka &lazi & p&tanj& kretanja vozila 7moe se smatrati iznenadnim do0a2ajem8A #o0&)nost &o'avanja: peaka & no)nim &slovima 9sada koristiti podatke iz vae'i &d(enika i prir&'nikaA prepreka sa srednjim svetlima 9 kao orjentacij& koristiti podatke o &o'ljivosti peaka & sli'nim &slovimaA traktora sa i (ez katadioptera3 svetala i sl. 9 kao orjentacij& koristiti podatke o &o'ljivosti ovi vozila na rekonstr&kcijama i istraivanjima G>!A 5znenadna sit&acija: za sada se moe tretirati da je to opasna sit&acija na kolovoz& koja traje kra)e od 235 73318 sA Opasna sit&acija je svaka promena okolnosti na p&t& koja za teva rea0ovanje (ar jedno0 &'esnika kako ne (i dolo do sao(ra)aje nez0odeA HFe-leksno rea0ovanjeH: nevoljno 7&slovno8 rea0ovanje voza'a na opasn& sit&acij& na p&t& & sl&'aj& kada nema vremena za donoenje odl&ke i za&stavljanja do prepreke3 pa rea0&je na osnov& ste'no0 isk&stvaA :ada se parametri &tvr2&j& & 0ranicama3 dati 0ranic& koja je povoljnija za okrivljeno0 7 6I519$1 km= 3 zaklj&'iti: (rzina je najmanje 513 a ne najvie $1 km= 8 U sao(ra)ajno9te ni'kom veta'enj& ne koristiti re'i: BnajverovatnijeC 9 kolika je to verovatno)a 7do0a2aj se mo0ao do0oditi i sa 1? verovatno)e8A Bprose'noC3 jer se ne moe krivi'no od0ovarati za prose'n& 0rek& ili (rzin&ABda jeC ve) 7ako je ili &koliko je8AHpred&zeta reakcija ko'enjemH3 ve) Brea0&je ko'enjemCA i sl.5zra'&nate veli'ine: ne iskazivati BokoC3 ako nema tolerancije 7npr. J11?8. 6rednosti se mo0& iskazati: ne manje odili ne vie od A i ne davati sa vie od jedne decimaleA Prilikom primene pro0ramski paketa 7PK Kras 8 za analiz& toka nez0ode pose(no o(ratiti panj& na &svajanje &lazni parametara i nji ov &ticaj na izlazni rez&ltatA Procena (rzine na osnov& &dara 0lave peaka o vozilo koristiti kao orjentacion& metod&3 kada nema dr&0i mo0&)nosti da se (ar pri(lino odredi (rzinaA

15

#etode izrade izvetaja o ekspertizi sao(ra)ajni nez0oda

4. ZAKLJUAK

!a osnov& izvreni najnoviji istraivanja nedvosmisleno se moe zaklj&'iti da se veta'enje sao(ra)ajne nez0ode 'esto zasniva na neadekvatno -orm&lisanom zadatk& & nared(i s&da to za posledic& moe imati razli'ite metodoloke prist&pe veta'enj&3 a pose(no izradi pismeno0 izvetaja o ekspertizi sao(ra)ajne nez0ode. U del& miljenja i zaklj&'ka vetaka3 izostaje element str&'no0 t&ma'enja &zro'no9posledi'ni veza toka nastajanja sao(ra)ajne nez0ode3 a 'esto se &lazi & s-er& krivi'no9pravne &zro'ne veze nastajanja nez0ode. !ije redak sl&'aj da se do(ijaj& razli'iti rez&ltati veta'enja na osnov& isti &lazni podataka3 kao i razli'ito interpretiranje do(ijeni podataka & pismenom izvetaj& o ekspertizi sao(ra)ajne nez0ode3 a javljaj& se i dr&0i pro(lemi s&tinski vezani za nedovoljno razra2en& i nejedinstven& metodolo0ij& izrade sao(ra)ajno9te ni'ko0 veta'enja.L0zistiranje navedeni pro(lema ima za posledic&: otean& identi-ikacij& stvarni &zroka sao(ra)ajne nez0ode3 nejedinstvene metode izrade pismeno0 izvetaja o ekspertizi sao(ra)ajne nez0ode & po0led& sadraja i -orme3 razli'tost elemenata sao(ra)ajno9te ni'ki o(eleja nez0ode i dr&0i niz pro(lema koji proizilaze iz takvo0 stanja. ,eo ovi pro(lema3 to potvr2&j& i sprovedena istraivanja3 mo0& se &(laiti3 izme2& ostalo0: &ni-iciranjem nared(e s&da za veta'enje 7ekspertiz&8 sao(ra)ajne nez0ode3 pri vatljivim klasi-ikovanjem &zroka sao(ra)ajne nez0ode3 sistematizacijom sao(ra)ajno9te ni'ki o(eleja 7kao elemenata metodolo0ije izrade veta'enja83 jedinstvenom 7standardizovanom8 -ormom i sadrajem pismeno0 izvetaja o ekspertizi sao(ra)ajne nez0ode.

16

#etode izrade izvetaja o ekspertizi sao(ra)ajni nez0oda

5.LITERATURA

1. ,ra0a'3F.3 ;ez(ednost sao(ra)aja 5553 +ao(ra)ajni -ak&ltet3 ;eo0rad32111. 2. ,ra0a'3F.36&jani)3#.3 ;ez(ednost sao(ra)aja 553 +ao(ra)ajni -ak&ltet3 ;eo0rad32112. 3. :osti)3 +.3 +ao(ra)ajna te nika 53 G>!3 !ovi +ad3 1..*. 4. :osti)3 +.3 >e nika (ez(ednosti i kontrole sao(ra)ajna3 G>!3 !ovi +ad3 2115. 5. :osti)3 +.3 !a&'no str&'ni prist&p -ormirj& nalaza i miljenja vetaka3 %(ornik radova sa savetovanje o sao(ra)ajnim nez0odama3 %lati(or3 211$. ". 4ipovac3 :.36eta'enje & svetl& klasi-ikacije prop&sta kod sao(ra)ajni nez0oda3 6etak !o 13 ;anja 4&ka 2111.

17