Algebarska Topologija

Algebarska Topologija - Predavanja
Vladimir Pavlovic
November 5, 2012
2
Sadrzaj
I Algebra:
homologija apstraktnih komplekasa 5
I.1 Slobodne Abelove grupe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
I.1.1 Kanonska slobodna Abelova grupa nad datim skupom . . . . . . . . . . . . 6
I.2 Abelova grupa AbGrupa(X, T) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
I.2.1 Usmerene duzi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8
I.2.2 Usmereni trouglovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
I.2.3 Denicija. Elementarne funkcije p
a
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
I.2.4

Sta bi bio skup X kod nas? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14
I.3 Apstraktni kompleksi. /
p]
, /
p)
i /
p]
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20
I.4 Grupa C
n
(/) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
I.4.1 Alternativno videnje n-lanaca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22
I.4.2 Lanci v. Denisanje homomorzama na C
p
(/) . . . . . . . . . . . . . . . 23
I.5 Denicija grupa homologije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26
I.6 Nekoliko primera . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
I.7 C-kompleksi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35
I.7.1 Grupe homologije C-komplekasa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35
I.7.2 Morzmi C-komplekasa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35
I.7.3 Indukovani homomorzmi grupa homologija: (h
n
)
. . . . . . . . . . . . . . 35
I.8 Prirodno utapanje grupa lanaca podkompleksa: C
n
(/
0
[/) . . . . . . . . . . . . . . 37
I.9 Prirodno podizanje
,
i redukovana homologija. Grupe H
0
(/) i

H
0
(/) . . . . . . . 39
I.10 Jos neki primeri . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45
I.11 Homologija konusa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47
I.12 Simplicijalna preslikavanja i indukovani homomorzmi: f
n,
i f
n,
. . . . . . . . . . 52
I.13 Nosaci i morzmi C-komplekasa lanaca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54
I.13.1 C-homotopija izmedu morzama C-komplekasa . . . . . . . . . . . . . . . . 54
I.13.2 Teorema o aciklicnim nosacima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56
II Skupovno-kombinatorni deo:
od algebre ka geometriji 63
II.1 Popunjavanje apstraktnog kompleksa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63
II.2 Topoloska interpretacija grupe H
0
(/) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64
II.3 Simplicijalne aproksimacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65
II.4 Usitnjenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68
II.5 Usitnjenja i simplicijalne aproksimacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70
II.5.1 Homomorzam i
n;,1,J1,,2,J2
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70
II.5.2 Kad je i
n;,1,J1,,2,J2
izomorzam: aciklicnost nosaca . . . . . . . . . . . . . 71
II.6 F, T, I i usitnjenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73
II.6.1 Odnos izmedu (F, T, I)-komplekasa i funkcije I . . . . . . . . . . . . . . . . 73
II.6.2 sd-ekstenzori i usitnjenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74
3
4 SADR
ZAJ
IIIGeometrija:
geometrijski simpleksi i kompleksi 81
III.1 Elementi ane geometrije realnih vektorskih prostora . . . . . . . . . . . . . . . . . 81
III.1.1 Ana nezavisnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81
III.1.2 Konveksnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82
III.2 Geometrijski simpleksi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83
III.2.1 Baricentricne koordinate tacaka: Bs
A,V
i nat
A,V
. . . . . . . . . . . . . . . . 83
III.2.2 Skelet geometrijskog simpleksa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84
III.2.3 Interior geometrijskog simpleksa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86
III.3 Geometrijski kompleksi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87
III.3.1 Ekvivalentne denicije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88
III.3.2 Baricentricne koordinate u odnosu na geometrijske komplekse: Bk
,,V
. . . 89
III.4 Realizovanje apstraktnih komplekasa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90
III.4.1 Slobodan realan vektorski prostor Vek(S) nad S . . . . . . . . . . . . . . . 91
III.4.2 Kanonsko realizovanje apstraktnog kompleksa . . . . . . . . . . . . . . . . . 92
III.5 Ane ekstenzije preslikavanja: Af
,1;V1,V2
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93
IVTopologija:
poliedri i trijangulacije 97
IV.1 Vek(S): norma | |
S
i metrika D
S
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97
IV.2 Topologizacija geometrijskog simpleksa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97
IV.2.1 Topologiziranje skupova
X
: metrika d
X
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97
IV.2.2 V-prirodna topologija g-simpleksa: metrika m
A,V
. . . . . . . . . . . . . . . 98
IV.3 Topologizacija tela simplicijalnog kompleksa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100
IV.3.1 Metrika M
,,V
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100
IV.3.2 Finalna topologija familije topologija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102
IV.3.3 V-prirodna topologija g-kompleksa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103
IV.3.4 Konacni geometrijski kompleksi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105
IV.3.5 Neprekidnost anih ekstenzija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107
IV.3.6 Preslikavanje nat
,,V
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109
IV.4 Baricentricne subdivizije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109
IV.4.1 Geometrijski simpleksi i subdivizije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109
IV.4.2 Baricentricne subdivizije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114
IV.4.3 Baricentricne subdivizije i simplicijalna preslikavanja . . . . . . . . . . . . . 115
IV.4.4 Norme, dijametri, g-simpleksi i subdivizije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116
IV.4.5 Teorema o simplicijalnoj aproksimaciji za konacne g-komplekse . . . . . . . 118
V Simplicijalna homologija topoloskih poliedara 121
V.1 Subdivizije i izomorzmi homologija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121
V.2 Indukovani homomorzmi h
n,.;,1,,2;V1,V2
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123
V.3 Invarijantnost grupa homologije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126
V.4 Homotopna preslikavanja indukuju iste homomorzme . . . . . . . . . . . . . . . . 126
VI Recycle bin 131
Deo I
Algebra:
homologija apstraktnih
komplekasa
I.1 Slobodne Abelove grupe
Konvencija. Za Abelove grupe G = (G, ) koristicemo aditivnu notaciju:
- pisemo + umesto pa je tako x + y x y a x x
1
je element suprotan elementu x
(inverz elementa x), za x, y G;
- za x
1
, . . . , x
n
G, n N, imamo x
1
+ +x
n
x
1
x
n
;
- 0 je oznaka za neutral.
- za x G i n N imamo nx = x + +x
. .
n puta
x
n
je n-ti stepen elementa x; ako je n Z negativan
broj imamo nx = (x) + + (x)
. .
n puta
(x
1
)
n
; najzad 0x x
0
= 0.
Smatracemo da je
x
x = 0. 2
Za X G kazemo da je baza Abelove grupe G ako vazi:

za svako z G postoji jedinstven X
z
X (koji je za z = 0 prazan skup) i jedinstvena funkcija
m
z
: X
z
Z 0 (koja je za z = 0 jednaka ) tako da je
z =
xXz
m
z
(x)x
Ovo je ekvivalentno konjunkciji sledeca dva uslova:
(Baza 1) za svako z G postoje k N i x
1
, . . . , x
k
X, n
1
, . . . , n
k
Z tako da je z =
n
1
x
1
+ +n
k
x
k
;
(Baza 2) ako su k N i x
1
, . . . , x
k
X, n
1
, . . . , n
k
Z takvi da je x
i
,= x
j
i ,= j i
n
1
x
1
+ +n
k
x
k
= 0, onda je n
i
= 0 za 1 i k.
Ako za X G vazi uslov (Baza 2) onda za X kazemo da je algebarski nezavisan podskup
(Abelove) grupe G.
Ako je G trivijalna grupa onda je (u skladu sa gornjom denicijom) baza za G.
5
6 DEO I. ALGEBRA: HOMOLOGIJA APSTRAKTNIH KOMPLEKASA
Za G kazemo da je slobodna Abelova grupa ako ima bazu.
Neka je G = (G, +) Abelova grupa i X
0
proizvoljan skup. Za G je kazemo da je slobodna nad
skupom X
0
akko postoji neka baza X G za G i neka bijekcija b : X
0
X.
Neka je X G baza Abelove grupe G = (G, +), neka je G

1
= (G
1
, +) proizvoljna Abelova
grupa i
f : X G
1
proizvoljno preslikavanje. Tada postoji jedinstven homomorzam g : G G
1
grupa G i G
1
takav da je g(x) = f(x) za svako x X.
Taj homomorzam g je denisan na sledeci nacin: ako je z G 0 postoji jedinstven
X
z
X i jedinstvena funkcija m
z
: X
z
Z 0 tako da je z =
xXz
m
z
(x)x; stavimo g(x) =
xXz
m
z
(x)f(x); takode denisemo da je g(0) = 0.
I.1.1 Kanonska slobodna Abelova grupa nad datim skupom
Smatramo da je skup
X
Z sa standardnom strukturom Abelove grupe datom sa:
ako X ,= za f, h
X
Z funkcija (f +h) : X Z denisana sa
(f +h)(x) = f(x) +h(x)
za svako x X, a ako je X = onda na
X
Z = imamo trivijalno sabiranje +.
Za f
X
Z denisemo
support(f) :
df
= x X : f(x) ,= 0
Neka je X proizvoljan skup. Ako je X = neka je G = a ako je X ,= neka je
G :
df
=
_
f
X
Z : support(f) je konacan skup
_
Podrupa G = (G, +) grupe
X
Z je slobodna Abelova grupa.
Ako X ,= , jedna baza ovako denisane grupe G je skup E := e
x
[ x X gde je e
x
G
krakteristicna funkcija skupa x; sa x e
x
zadata je bijekcija izmedu X i E.
Ovako denisanu Abelovu grupu G nazivamo
kanonska slobodna Abelova grupa nad skupom X.
Ako je Abelova grupa G slobodna nad skupom X onda je G izomorfna kanonskoj slobodnoj
Abelovoj grupi nad skupom X.
Lako je videti da ako je X = X
1
X
2
i X
1
X
2
= , i ako su G, G
1
i G
2
kanonske Abelove
grupe nad X, X
1
i X
2
, respektivno, onda je G

= G
1
G
2
(znakom
= oznacavacemo izomorfnost
grupa).
I.2. ABELOVA GRUPA ABGRUPA(X, T) 7
I.2 Abelova grupa AbGrupa(X, P)
Neka je X ,= proizvoljan i neka je ksirana particiju T skupa X na dvoclane podskupove:
X =
T, svaki P T je podskup od X sa tacno 2 elementa i vazi P Q = za svako P, Q T

Posmatramo podgrupu G
t
= (G
t
, +) grupe
X
Z koja se sastoji od svih onih funkcija f : X Z sa
osobinom da za proizvoljno a, a
t
T vazi f(a) = f(a
t
):
Slika I.2.1.
Slika I.2.2.
I.2.1 Usmerene duzi
Slika I.2.3.
Slika I.2.4.
I.2.2 Usmereni trouglovi
Slika I.2.5.
Slika I.2.6.
5
Slika I.2.7.
Slika I.2.8.
Slika I.2.9.
I.2.3 Denicija. Elementarne funkcije p
a
Slika I.2.10.
Posmatramo podgrupu G grupe G
t
koja se sastoji od svih onih funkcija f G
t
za koje je skup
support(f) konacan. Ovako dobijenu Abelovu grupu G cemo oznaciti sa
AbGrupa(X, T)
Drugim recima AbGrupa(X, T) je presek podgrupe G
t
i kanonske Abelove grupe nad skupom
X.
Slika I.2.11.
Slika I.2.12.
Elementarna funkcija p
a
AbGrupa(X, T) odredena sa a X je denisana na sledeci nacin:
ako je a
t
X tako da je a, a
t
T onda p
a
(a) = 1, p
a
(a
t
) = 1 i p
a
(x) = 0 inace.
Slika I.2.13.
Slika I.2.14.
Stav I.2.1 Neka je Y X takav da je Y P jednoclan za svako P T (drugim recima Y se
dobija tako sto se iz svakog P T izabere po tacno jedan element).
(a) Skup
_
p
a
: a Y
_
je baza grupe AbGrupa(X, T) i za svako f AbGrupa(X, T) 0 vazi
f =
aY support(f)
f(a) p
a
(b) Ako je G
1
= (G
1
, +) proizvoljna Abelova grupa i
T
0
: Y G
1
proizvoljno preslikavanje takvo da je
T
0
(a) = T
0
(a
t
)
kad god je a, a
t
T, onda postoji jedinstven homomorzam
T : AbGrupa(X, T) G
1
grupa AbGrupa(X, T) i G
1
takav da je
T(p
a
) = T
0
(a) za svako a X.
Taj homomorzam T je denisan na sledeci nacin: ako je f AbGrupa(X, T) 0 onda je
T(f) =
aY support(f)
f(a) T
0
(p
a
)
dok je T(0) = 0. 2
I.2.4

Sta bi bio skup X kod nas?
Usmerene strelice se mogu doziveti kao uredeni parovi:
Slika I.2.15.
Usmereni trouglovi se mogu doziveti kao jedna specijalna vrsta skupova od po tri uredena
para:
Slika I.2.16.
Slika I.2.17.
Slika I.2.18.
Generalizacijom po ovom modelu dolazimo do neceg sto bi smo mogli nazvati usmeren konacan
skup. Za cetvoroclane skupove tako nesto jos uvek mozemo da vizueliziramo:
5
Slika I.2.19.
Slika I.2.20.
Slika I.2.21.
Konvencija. Za neprazan konacan skup A sa m N elemenata uvodimo oznaku dim(A) :
df
=
m1. 2
Ako je n N i 0 i, j 1 tako da je i ,= j onda je transp
n
(i, j) ona funkcija f : 0, . . . , n
0, . . . , n koja je odredena sa f(i) = j, f(j) = i i f(x) = x ako x 0, . . . , n i, j (tj. to je
odgovarajuca transpozicija).
Neka je A neprazan konacan skup sa k + 1 elemenata, k 0. Uvodimo oznaku
Bij(k, A) :
df
= f : 0, . . . , k A [ f je bijekcija
Denisemo a :
df
= (0, a) : 0 a. Ovo bi se moglo nazvati 1-torka. Ako je A = a
singlton onda je
Bij(0, A) = Bij
_
0, a
_
= a
Neka je n, m N
0
i neka je
u = (u
0
, . . . , u
n
) =
_
u(0), . . . , u(n)
_
injektivna (n + 1)-torka a
v = (v
0
, . . . , v
m
) =
_
v(0), . . . , v(m)
_
injektivna (m + 1)-torka. Denisemo
u v
na sledeci nacin. Ako je n = 0 ili m = 0 onda u v znaci u = v . Ako je n, m N onda denisemo
u v
akko n = m i postoje k N i i
1
, . . . , i
2k
, j
1
, . . . , j
2k
0, . . . , n, gde i
s
< j
s
za svako s = 0, 2k,
tako da vazi
v = u transp
n
(i
1
, j
1
) transp
n
(i
2k
, j
2k
)
_
Setimo se da je u : 0, . . . , n
_
u(0), . . . , u(n)
_
i u : 0, . . . , m
_
v(0), . . . , v(m)
_
_
Drugim recima u v znaci da su u i v iste duzine i v se dobija od u tako sto neka dva ele-
menta zamene mesta, pa onda u tako dobijenoj (n+1)- torci ponovo neka dva elementa zamene
mesta, i to se tako nastavlja ukupno paran broj puta.
Ako je A := a
0
, . . . , a
n
dimenzije n N
0
, u := (a
0
, . . . .a
n
) i u v onda imamo u, v
Bij(n, A); denisemo
[u] :
df
=
_
w Bij(n, A) : u w
_
Pokazuje se da odreduje jednu relaciju ekvivalencije na skupu Bij(n, A). Tako ako je w
Bij(n, A) onda imamo da je
(w
0
, . . . , w
i1
, w
i
, w
i+1
, . . . , w
j1
, w
j
, w
j+1
, . . . , w
n
)
,
(w
0
, . . . , w
i1
, w
j
, w
i+1
, . . . , w
j1
, w
i
, w
j+1
, . . . , w
n
)
zatim
_
(w
0
, . . . , w
i1
, w
i
, w
i+1
, . . . , w
j1
, w
j
, w
j+1
, . . . , w
n
)
_
(w
0
, . . . , w
i1
, w
j
, w
i+1
, . . . , w
j1
, w
i
, w
j+1
, . . . , w
n
)
=
kao i
_
(w
0
, . . . , w
i1
, w
i
, w
i+1
, . . . , w
j1
, w
j
, w
j+1
, . . . , w
n
)
_
(w
0
, . . . , w
i1
, w
j
, w
i+1
, . . . , w
j1
, w
i
, w
j+1
, . . . , w
n
)
= Bij(n, A)
Dakle postoje jedinstveni skupovi P, N Bij(n, A) sa istim brojem elemenata (oba sa po
(n + 1)!/2 njih) tako da je P N = , P N = Bij(n, A) i tako da za svako w Bij(n, A) vazi
[w] = P ili [w] = N
Naravno:
P :=
_
(u
0
, u
1
, . . . , u
n
)
i
N :=
_
(u
1
, u
0
, . . . , u
n
)
iliti, ako je w Bij(n, A) proizvoljno:

P :=
_
(w
0
, . . . , w
i1
, w
i
, w
i+1
, . . . , w
j1
, w
j
, w
j+1
, . . . , w
n
)
i
N :=
_
(w
0
, . . . , w
i1
, w
j
, w
i+1
, . . . , w
j1
, w
i
, w
j+1
, . . . , w
n
)
Ova dva skupa nazivamo

orijentacije skupa A = {a
0
, . . . , a
n
}
Neka je za m N data po neka familija o

m
konacnih skupova sa po m elemenata. Posmatrajmo
(Abelove) grupe
AbGrupa(X
m
, T
m
)
gde se X
m
sastoji od svih orijentacija skupova iz o
m
, a
T
m
=
_
P
A
, N
A
: A o
m
_
gde smo sa P
A
i N
A
oznacili (one) dve (razlicite) orijentacije skupa A o
m
.
Nama ce za ovako dobijen niz AbGrupa(X
m
, T
m
) (m N) Abelovih grupa biti od interesa
cinjenica sto se u jednom specijalnom slucaju na (uslovno receno) prirodan nacin mogu de-
nisati izvesni homomorzmi
h
m
: AbGrupa(X
m
, T
m
) AbGrupa(X
m1
, T
m1
)
tako da je svaka kompozicija h
m+1
h
m
trivijalan homomorzam naime u slucaju kad za svako
A o
m+1
i svaki podskup B A sa tacno m elemenata imamo da je B o
m
.
I.3 Apstraktni kompleksi. A
p
, A
p)
i A
p]
Denicija I.3.1 Za neprazan skup / nepraznih konacnih skupova kazemo da je apstraktan ko-
mpleks (a-kompleks) ako vazi ,= S A / S /. Ako je kompleks B / za B kazemo da
je podkompleks a-kompleksa /.
Elemente a-kompleksa nazivamo njegovim a-simpleksima. Elemente a-simplekasa datog a-
kompleksa nazivamo temenima tog a-kompleksa. 2
Ako je A neprazan skup onda je ,A| :
df
= S A[ S ,= i S je konacan jedan primer apstrak-
tnog kompleksa.
Za neprazan skup A denisemo Bd(A) :
df
= S A[ ,= S ,= A. Jasno je da ako je / a-
kompleks i A / onda je Bd(A) podkompleks od /.
Za p N
0
stavljamo
/
p]
:
df
= A /[ dim(A) p
i
/
p]
:
df
= A /[ dim(A) = p
Jasno je da je
/ =
/
0]
skup svih temena a-kompleksa /.
Kako je / ,= to je /
p]
,= za bar jedno p N
0
. Ako je /
p]
= za neko p N
0
onda je
/
q]
= za svako q p. U tom slucaju najveci p N
0
tako da je /
p]
,= nazivamo dimenzijom
a-kompleksa /.
Za a-kompleks /, p N
0
i uvodimo oznake
/
p)
:
df
=
_
A,
p}
Bij(p, A)
i
/
p]
:
df
=
_
[v]
A
: A /
p]
, v Bij(p, A)
_
Ako je A /
p]
i a Bij(p, A) skup [a] nazivamo
orijentisani simpleks a-kompleksa / ;
za orijentisani simpleks [a] kazemo: da je dimenzije p kao i da je odreden p + 1-torkom a.
Podsetimo se da je x :
df
= (0, x) : 0 x. Uz ovakvo oznacavanje imamo /
0)
=
x [ x

/.

Cisto da bude jasnije:
/
0]
a
/
0)
a = (0, a)
/
0]
[a] = a
I.4. GRUPA C
N
(/) 21
za a
/.
Slika I.3.22.
Ako je n N tako da je /
n]
,= onda particiju skupa /
n]
na dvoclane podskupove
_
_
(a
0
, a
1
, . . . , a
n
)
,
_
(a
1
, a
0
, . . . , a
n
)
_
gde a = (a
0
, . . . , a
n
) /
n)
oznacavamo sa O
n
(/). Dakle
O
n
(/) :
df
=
_
_
_
(a
0
, a
1
, . . . , a
n
)
,
_
(a
1
, a
0
, . . . , a
n
)
_
: (a
0
, . . . , a
n
) /
n)
_
iliti
O
n
(/) :
df
=
_
P
A
, N
A
: A /
n]
_
gde smo sa P
A
i N
A
oznacili (one) dve (razlicite) orijentacije skupa A /.
I.4 Grupa C
n
(A)
Neka je / a-kompleks i n N. Ako je /
n]
,= onda denisemo
C
n
(/) :
df
= AbGrupa
_
/
n]
, O
n
(/)
_
a za funkcije iz AbGrupa
_
/
n]
, O
n
(/)
_
kazemo da su n-lanci nad /.
Ako je /
n]
= onda pod n-lancem nad / podrazumevamo skup , a grupu C
n
(/) :
df
= ,
denisemo kao trivijalnu.
Pod 0-lancem nad / podrazumevamo svaku funkciju f : /
0]
Z za koju je support(f)
konacan skup, a grupu 0-lanaca a-kompleksa / denisemo kao kanonsku Abelovu grupu
C
0
(/) :
df
=
_
f : /
0]
Z : support(f) je konacan skup
_
_

,
0]
Z
nad skupom /
0]
.
U svakom slucaju, ovako denisanu grupu C

n
(/) nazivamo grupom n-lanaca a-kompleksa /;
neutral ove grupe je konstantna funkcija 0
n
0
n,,
:
df
=
_
(x, 0) [ x /
n]
_
(sto se svodi na u
slucaju kad je /
n]
= ).
Drugim recima:
Ako je /
n]
,= onda pod n-lancem nad / podrazumevamo svaku funkciju f : /
n]
Z takvu
da
(1) skup f
[Z 0] je konacan i
(2) ako n > 0 onda za svako A /
n]
i svako u, v Bij(n, A) vazi u , v f([u]) = f([v]).
Ako je /
n]
= onda pod n-lancem nad / podrazumevamo skup .
I.4.1 Alternativno videnje n-lanaca
Ako je G = (G, +) Abelova grupa, n N i h : /
n)
G uvodimo sledece dve skracenice:
(1 : h, G): postoji konacan 1 /
n]
tako da za svako A /
n]
1 i svako u Bij(n, A) vazi
f(u) = 0;
i
(2 : h, G): za svako A /
n)
i svako u, v Bij(n, A) vazi
u v f(u) = f(v) i u , v f(u) = f(v)
(ovde ovaj uslov koji stoji desno zapravo povlaci onaj koji stoji levo).
Ako h zadovoljava (1 : h, G) kazemo da h skoro svuda iscezava; ako h zadovoljava (2 : h, G)
kazemo da h postuje permutacije.
Stav I.4.1 Ako je G = (G, +) Abelova grupa, n N i h : /
n)
G onda (2 : h, G) vazi akko
za svako A /
n)
, svako u, v Bij(n, A) i svako 0 i < j n vazi h(u) = h(u transp
n
(i, j))
(drugim recima ako u = (u
0
, . . . , u
n
) onda
h(u
0
, . . . , u
n
) = h(u
0
, . . . , u
i1
, u
j
, u
i+1
, . . . , u
j1
, u
i
, u
j+1
, . . . , u
n
)
svako 0 i < j n). 2
Neka privremeno, za potrebe naredna dva stava, E : /
n)
/
n]
oznacava funkciju E(v) = [v]
za v /
n)
.
I.4. GRUPA C
N
(/) 23
Slika I.4.23.
Stav I.4.2 Neka je G = (G, +) proizvoljna Abelova grupa. Ako je n N i h : /
n)
G onda su
sledeca dva uslova ekvivalentna:
vazi (2 : h, G);
h = E f za neko f : /
n]
G koje zadovoljava
f
_
[(v
1
, v
1
, . . . , v
n
)]
_
= f
_
[(v
0
, v
1
, . . . , v
n
)]
_
2
Stav I.4.3 Za n N vazi: preslikavanje f : /
n]
Z je n-lanac akko preslikavanje h := f E
zadovoljava (1 : h, Z) i (2 : h, Z). 2
Stav I.4.4 Ako je n N i h : /
n)
Z onda su sledeci uslovi ekvivalentni:
- vaze (1 : h, Z) i (2 : h, Z);
- postoji n-lanac f
h
nad / tako da je h = f
h
E.
Sa h f
h
je uspostavljena bijektivna veza izmedu C
n
(/) i skupa svih preslikavanja h : /
n)
Z
koja iscezavaju skoro svuda i postuju permutacije. 2
I.4.2 Lanci v. Denisanje homomorzama na C
p
(A)
Neka je / a-kompleks. Ako je n N i v = (v
0
, . . . , v
n
) /
n)
denisemo
v; / C
n
(/)
sa
v; /
_
_
(v
0
, v
1
, . . . , v
n
)
_
= 1
v; /
_
_
(v
1
, v
0
, . . . , v
n
)
_
= 1
i
v; /(x) = 0
ako x /
n]
_
_
(v
0
, v
1
, . . . , v
n
),
_
(v
1
, v
0
, . . . , v
n
)
_
.
Drugacije receno, v; / je elementarna funkcija iz AbGrupa
_
/
n]
, O
n
(/)
_
koja je odredena sa
[v].
Za v /
0)
denisemo
v; / C
0
(/)
sa
v; /([v]) = 1
i
v; /(x) = 0 ako x /
0]
[v]
Drugim recima ako je a
/ onda a; /([a]) = 1 i a; /([b]) = 0 za svako b
/, b ,= a.
Ako je jasno o kom se a-kompleksu / radi onda cemo pisati samo v umesto v; /. Lance v
cemo nazivati elementarnim lancima.
Umesto (v
0
, . . . , v
n
) pisacemo krace samo v
0
, . . . , v
n
.
Iz same denicije elementarnih lanaca sledi da ako su n N

0
, A
1
, A
2
/
n]
i v
i
Bij(n, A
i
)
za i 1, 2 proizvoljni onda
A
1
,= A
2
v
1
([v
2
]) = 0.
Ako je n > 0 ovo je zato sto A
1
,= A
2
povlaci [v
2
] ,= [v
1
] i [v
2
] ,=
_
v
1
transp
n
(0, 1)
.
Osnovno svojstvo elementarnih lanaca je ovo:
ako je n N, v /
n)
i 0 i < j n onda je v transp
n
(i, j) = v odnosno:
v
0
. . . , v
i1
, v
j
, v
i+1
, . . . , v
j1
, v
i
, v
j+1
, . . . , v
n
= v
0
. . . , v
i1
, v
i
, v
i+1
, . . . , v
j1
, v
j
, v
j+1
, . . . , v
n
(ovde se naravno znakom oznacava suprotan element u grupi C

n
(/)).
Ako je n N onda pod n-selektorom za / podrazumevamo svaki skup N /

n)
za koji vazi:
za svako u /
n)
postoji tacno jedno v N tako da je
u v ili u
_
v transp
n
(0, 1)
_
.
Drugim recima n-selektori su podskupovi od /
n)
koji se ovako dobijaju:
za svako A /
n]
izaberimo po jednu bijekciju v
A
Bij(n, A);
_
v
A
[ A /
n]
_
je n-selektor.
Naredna dva tvrdenja direktne su posledice Stavova I.2.1 i I.4.2.
I.4. GRUPA C
N
(/) 25
Slika I.4.24.
Teorema I.4.1 Ako je n N i N /
n)
n-selektor za / onda je
_
v [ v N
_
baza Abelove
grupe C
n
(/). Shodno tome imamo
- C
n
(/) =
_
vS
m(v) v [ S N je konacan skup, m : S Z
_
,
- C
n
(/) =
_
tT
m(t) w(t) [ T je konacan skup, m : T Z, w : T N
_
,
- C
n
(/) =
_
tT
m(t) w(t) [ T je konacan skup, m : T Z, w : T /
n)
_
. 2
Teorema I.4.2 Neka je G = (G, +) Abelova grupa i n N. Ako je
h : /
n)
G
preslikavanje koje postuje permutacije (tj. za koje vazi (2 : h, G)) onda postoji jedinstven homo-
morzam
l
h
: C
n
(/) G
tako da je
l
h
(v) = h(v)
za svako v /
n)
. Ovaj homomorzam nazivamo homomorzam indukovan preslikavanjem h.
Obrnuto, ako je l : C
n
(/) G proizvoljan homomorzam onda preslikavanje h : /
n)
G
denisano sa h(v) = l(v), za v /
n)
, postuje permutacije. 2
Teorema I.4.3 Skup a [ a

/ je baza Abelove grupe C
0
(/). Shodno tome imamo
- C
0
(/) =
_
tT
m(t) a(t)[ T je konacan skup, m : T Z, a : T
_
/
_
,
- ako je G = (G, +) Abelova grupa i h :
/ G proizvoljno preslikavanje tada postoji jedinstven

homomorzam l : C
0
(/) G tako da je l(a) = h(a) za svako a
/. Ovaj homomorzam
nazivamo homomorzam indukovan preslikavanjem h. 2
I.5 Homomorzmi
n
i denicija n-te grupe homologije
abstraktnog kompleksa
Ako je n N, v = (v
0
, . . . , v
n
) /
n)
i 0 i n denisemo
v
0
:
df
= (v
1
, . . . , v
n
) /
n1)
,
v
n
:
df
= (v
0
, . . . , v
n1
) /
n1)
i
v
i
:
df
= (v
0
, . . . , v
i1
, v
i+1
, . . . , v
n
) /
n1)
, ako 0 < i < n.
Neka je m N ksirano.
Slucaj 1: /
m]
,= . Denisemo funkciju
m
: /
m)
C
m1
(/) sa
m
(v) :
df
=
m
k=0
(1)
k
v
k
za v = (v
0
, . . . , v
m
) /
m)
.
Pokazimo da
m
postuje permutacije. Neka je 0 i < j m zatim
v := (v
0
, . . . , v
i1
, v
i
, v
i+1
. . . , v
j1
, v
j
, v
j+1
, . . . , v
m
) /
m)
i
u := (v
0
, . . . , v
i1
, v
j
, v
i+1
. . . , v
j1
, v
i
, v
j+1
, . . . , v
m
) = v transp
m
(i, j)
Imamo
m
(u) =
m
k=0;
k/ {i,j}
(1)
k
u
k
+ (1)
i
v
0
, . . . , v
i1
, v
i+1
. . . , v
j1
, v
i
, v
j+1
, . . . , v
m
+(1)
j
v
0
, . . . , v
i1
, v
j
, v
i+1
. . . , v
j1
, v
j+1
, . . . , v
m
,
te obzirom da:
- ako k / i, j onda
u
k
=
_
_
_
v
k
transp
m
(i 1, j 1)
_
( za 0 k < i)
v
k
transp
m
(i, j 1)
_
( za i < k < j)
v
k
transp
m
(i, j)
_
( za j < k m)
_
_
_
= v
k
I.5. DEFINICIJA GRUPA HOMOLOGIJE 27

- kao i da
v
0
, . . . , v
i1
, v
i+1
. . . , v
j1
, v
i
, v
j+1
, . . . , v
m
= (1)
j1i
v
0
, . . . , v
i1
, v
i
, v
i+1
. . . , v
j1
, v
j+1
, . . . , v
m
= (1)
j1i
v
j
= (1)
i
(1)
j
v
j
i slicno
v
0
, . . . , v
i1
, v
j
, v
i+1
. . . , v
j1
, v
j+1
, . . . , v
m
= (1)
j
(1)
i
v
i
to je
m
(u) =
m
k=0;
k/ {i,j}
(1)
k
v
k
(1)
j
v
j
(1)
i
v
i
=
m
k=0
(1)
k
v
k
=
m
(v).
Homomorzam indukovan sa
m
(videti Teoremu I.4.2) oznacavamo sa
m,,
, odnosno samo
m
ako je jasno o kom je a-kompleksu rec. Dakle
m
: C
m
(/) C
m1
(/)
i
m
(v) =
m
(v) =
m
i=0
(1)
i
v
i
za svako v /
m)
.
Slucaj 2: /
m]
= . U ovom slucaju je C
m
(/) trivijalna grupa i
m,,
=
m
denisemo kao
jedini moguci (dakle trivijalni) homomorzam
m
: C
m
(/) C
m1
(/).
Homomorzam
m
nazivamo m-ti rubni operator a-kompleksa /.
Ako a, b /
1]
onda je
1
_
a, b
_
= b a
Slika I.5.25.
Ako a, b, c /
1]
onda je
2
_
a, b, c
_
= b, c a, c +a, b = a, b +b, c +c, a
Slika I.5.26.
Slika I.5.27.
I.6. NEKOLIKO PRIMERA 29
Za n N jezgro od
n
oznacavamo sa Z
n
(/) :
df
= ker(
n
) = x C
n
(/) [
n
(x) = 0
n1
.
Takode denisemo i Z
0
(/) :
df
= C
0
(/).
Za n N
0
elemente grupe Z
n
(/) nazivamo n-ciklima (jednina: cikl) a-kompleksa / dok za
samu grupu Z
n
(/) kazemo da je grupa n-ciklova od /. Jasno Z
n
(/) je podgrupa od C
n
(/).
Za n N
0
podgrupu B
n
(/) :
df
=
n+1
(x) [ x C
n+1
(/) = ran(
n+1
) grupe C
n
(/) nazivamo
grupom n-rubova a-kompleksa / a njene elemente n-rubovima a-kompleksa /. Primetimo da ako
je /
n+1]
= onda je B
n
(/) = 0
n
trivijalna grupa.
Dakle imamo B
n
(/) Z
n
(/) C
n
(/) za svako n N
0
. Za n = 0 je po deniciji zapravo
B
n
(/) Z
n
(/). Da je to slucaj i za n N sadrzaj je narednog stava.
Stav I.5.1
n

n+1
je trivijalan homomorzam za svako n N.
Dokaz. Neka je v /
n+1)
. Imamo
n

n+1
(v) =
n+1
i=0
(1)
i
n
(v
i
) =
n+1
i=0
(1)
i
_
_
n
j=0
(1)
j
(v
i
)
j
_
_
=
n+1
i=0
n
j=0
(1)
i+j
(v
i
)
j
=
=
n
i=0
n
j=i
(1)
i+j
(v
i
)
j
+
n+1
i=1
i1
j=0
(1)
i+j
(v
i
)
j
.
Primetimo da ako je 0 i j n onda je (v
i
)
j
= (v
j+1
)
i
. Zato je
n
i=0
n
j=i
(1)
i+j
(v
i
)
j
=
n
i=0
n
j=i
(1)
i+j
(v
j+1
)
i
=
n
s=0
n+1
k=s+1
(1)
s+k1
(v
k
)
s
=
=
n+1
k=1
k1
s=0
(1)
s+k1
(v
k
)
s
=
n+1
i=1
i1
j=0
(1)
i+j
(v
i
)
j
.
Tvdenje je pokazano (imajuci u vidu Teoremu I.4.1 kao i cinjenicu da je
n
n+1
homomorzam).
2
Denicija I.5.1 Za n N
0
faktor grupu H
n
(/) :
df
= Z
n
(/)/B
n
(/) grupe n-cikala nazivamo n-ta
grupa homologije a-kompleksa /. 2
Primetimo da ako je /
n+1]
= onda je H
n
(/) = Z
n
(/)/0
n

= Z
n
(/).
Ako je n N
0
i x, y C
n
(/) onda za x kazemo da je homologan sa y, i to zapisujemo sa x
h
y,
ako je x y B
n
(/). Koristimo i oznaku [x]
h
:= x B
n
(/). Dakle H
n
(/) = [x]
h
[ x Z
n
(/)
je podgrupa grupe C
n
(/)/B
n
(/) = [x]
h
[ x C
n
(/).
I.6 Nekoliko primera
Primer I.6.1 Neka je /
1
:=
_
a, c, a, b, b, c; a, b, c
_
.
Imamo C
1
(/
1
) =
_
na, b +mb, c +kc, a [ n, m, k Z
_
. Dalje
x := na, b +mb, c +kc, a Z
1
(/
1
) akko
0 =
1
(x) = n
_
b a
_
+m
_
c b
_
+k
_
a c
_
= (k n)a + (n m)b + (mk)c
akko vazi k n = n m = m k = 0
_
obzirom da su a, b i c tri razlicita elementa baze
_
a, b, c
_
grupe C
0
(/
1
)
_
. Dakle Z
1
(/
1
) =
_
x
0
[ Z
_
, gde je x
0
:= a, b + b, c + c, a.
Dalje C
2
(/
1
) = 0
2
pa je B
1
(/
1
) = 0
1
. Zato je H
1
(/
1
) = Z
1
(/
1
)/B
1
(/
1
)

= Z
1
(/
1
)

= Z
(element x
0
grupe C
1
(/
1
) je, kao i svi nenula elementi te grupe, beskonacnog reda). 2
2
:=
_
a, b, c; a, c, a, b, b, c; a, b, c
_
.
Imamo (/
2
)
1]
= (/
1
)
1]
i (/
2
)
i]
= (/
1
)
i]
za i = 0, 1, te i C
i
(/
2
) = C
i
(/
1
) za i = 0, 1. Zato
je C
1
(/
2
) = C
1
(/
1
) =
_
x
0
[ Z
_
, gde je x
0
:= a, b +b, c +c, a.
Dalje C
2
(/
2
) =
_
a, b, c[ Z
_
pa je B
1
(/
1
) = (
2
)
C
2
(/
2
) =
_
2
_
a, b, c
_
[ Z
_
.
Kako je
2
_
a, b, c
_
= b, c a, c +a, b = x
0
to je B
1
(/
1
) = Z
1
(/
1
). Odatle imamo H
1
(/
2
) =
Z
1
(/
2
)/B
1
(/
2
) = Z
1
(/
2
)/Z
1
(/
2
)

= 0. 2
3
:= ,a, b, c|,a, b, d|,a, b, e|,b, c, d|,a, c, d|,b, c, e|
,a, c, e| a-kompleks simbolicki prikazan na Slici I.6.28.
Slika I.6.28.
Skup N :=
_
(a, b, d), (d, b, c), (a, c, d), (a, e, b), (c, e, b), (a, e, c), (a, b, c)
_
je 2-selektor a-kompleksa
/
3
te je skup X
2
:=
i
[ i = 1, 7 baza Abelove grupe C
2
(/
3
) gde je
1
= a, b, d,
2
= d, b, c,
3
= a, c, d,
4
= a, e, b,
5
= c, e, b,
6
= a, e, c,
7
= a, b, c.
Neka je x :=
7
i=1
k
i
i
Z
2
(/
3
).
(1) Imamo (
2
x)
_
[b, d]
_
= 0 Z i (
2
x) =
7
i=1
k
i
2
(
i
). Dakle
0 =
7
i=1
k
i
(
2

i
)
_
[b, d]
_
=
i/ 1,2]
k
i
(
2

i
)
_
[b, d]
_
+k
1
(
2

1
)
_
[b, d]
_
+k
2
(
2

2
)
_
[b, d]
_
=
= k
1
(
2

1
)
_
[b, d]
_
+k
2
(
2

2
)
_
[b, d]
_
obzirom da (jasno) uvek vazi:
_
n
v
0
, . . . , v
n
__
[w
0
, . . . , w
n1
]
_
= 0 kad god je v
0
, . . . , v
n

/
n]
, w
0
, . . . , w
n1
/
n1]
i w
0
, . . . , w
n1
, v
0
, . . . , v
n
. Dakle imamo
0 = k
1
_
a, b
_
[b, d]
_
+d, a
_
[b, d]
_
_
+k
1
b, d
_
[b, d]
_
+
+ k
2
_
b, c
_
[b, d]
_
+c, d
_
[b, d]
_
_
+k
2
d, b
_
[b, d]
_
= k
1
k
2
,
tj. k
2
= k
1
.
(2) Skup X
1
:=
_
d, a, d, b, d, c, e, a, e, b, e, c, a, b, b, c, c, a
_
je baza Abelove
grupe C
1
(/
3
).
Intermeco. Neka je X G baza Abelove grupe G = (G, +) i x
0
X. Denisemo
x0,X,G
: G Z
tako da ako je g G i g =
xX
m
x
x, gde je m
x
Z za x X, onda
x0,X,G
(g) = m
x0
. Za
x0,X,G
(g) kazemo da je koordinata od g uz x
0
u odnosu na (bazu) X u (Abelovoj) grupi G. Ako
je X i/ili G poznato i ksirano pisemo skraceno i samo
x0,X
ili
x0
. Lako je videti da je
x0
homomorzam Abelovih grupa G i Z, tj. da vazi
x0
(n
1
g
1
+n
2
g
2
) = n
1

x0
(g
1
) +n
2

x0
(g
2
)
za svako n
1
, n
1
Z i svako g
1
, g
2
G. 2
Najpre (nadalje izbacujemo i iz donjeg indeksa u
i
kad god je iz konteksta jasno o kom
rubnom homomorzmu je rec)
0 =
d,a), X1,C1(,3)
(0
2
) =
d,a)
(0
2
) =
d,a)
( x) =
7
i=1
k
i
d,a)
(
i
) = k
1
d,a)
(
1
)+k
3
d,a)
(
2
)
jer je
d,a)
(
i
) = 0 za j / 1, 3 prema deniciji homomorzama
i
. Dakle
0 = k
1

d,a)
_
a, b +b, d + 1 d, a
_
+k
3

d,a)
_
a, c +c, d + 1 d, a
_
= k
1
+k
3
,
tj. k
3
= k
1
.
Slicno 0 =
a,b)
( x) = k
1

a,b)
(
1
) + k
4

a,b)
(
4
) + k
7

a,b)
(
7
) = k
1
k
4
+ k
7
_
primetimo da je
a,b)
(
4
) =
a,b)
_
a, e +e, b +b, a
_
=
a,b)
_
a, e +e, b a, b
_
= 1
_
.
Dakle k
1
k
4
+k
7
= 0.
Iz 0 =
d,c)
( x) sledi 0 = k
3
k
2
(dakle sad vec nista novo).
Iz 0 =
e,a)
( x) sledi 0 = k
4
k
6
.
Iz 0 =
e,b)
( x) sledi 0 = k
4
+k
5
.
Iz 0 =
e,c)
( x) sledi 0 = k
5
+k
6
.
Iz 0 =
b,c)
( x) sledi 0 = k
2
+k
7
+k
5
.
Iz 0 =
c,a)
( x) sledi 0 = k
7
k
3
+k
6
.
(3) Iz prethodnog mozemo zakljuciti (resavanjem odgovarajuceg sistema linearnih jednacina) da
je x =
7
i=1
k
i
i
Z
2
(/
3
) akko postoje neki n, m Z tako da je k
2
= k
1
= n, k
3
= n, k
4
= n+m,
k
5
= k
6
= n m i k
7
= m, tj. akko za neke n, m Z imamo
x = n
1
+n
2
n
3
+ (n +m)
4
(n +m)
5
(n +m)
6
+m
7
,
odnosno (uz smenu n = , n +m = - pa je onda m = ) akko za neke , Z imamo
x = (
1
+
2

3

7
) + (
4

5

6
+
7
).
Dakle
Z
2
(/
3
) =
_
x
1
+ x
2
[ , Z
_
gde je x
1
:=
1
+
2
7
i x
2
:=
4
6
+
7
. Jasno je da je x
1
,= x
2
_
sto sledi na primer
iz toga sto nemaju sve iste koordinate u bazi X
2
, ili iz x
1
_
[a, b, c]
_
= 1 = x
2
_
[a, b, c]
__
; takode
iz x
1
+ x
2
= 0
2
sledi = = 0 (sto se direktno proverava). Zato je x
1
, x
2
dvoelementna
baza (Abelove) grupe Z
2
(/
3
) pa je Z
2
(/
3
)

= Z Z. Sada, kako je dim(/
3
) = 2 (pa je /
3]
= )
te i B
2
(/
3
) = 0
2
, imamo H
2
(/
3
)

= Z
2
(/
3
)

= Z Z. 2
4
:= /
3

_
a, b, c, d
_
.
Imamo
B
2
(/
4
) = (
3
)
C
3
(/
4
) =
_
a, b, c, d [ Z
_
=
=
_
_
b, c, da, c, d+a, b, da, b, c
_
[ Z
_
=
_
(
1
+
2
7
) [ Z
_
= x
1
[ Z
gde je x
1
:=
1
+
2
7
. Iz Primera I.6.3 znamo da je Z
2
(/
4
) = Z
2
(/
3
) =
_
x
1
+x
2
[ ,
Z
_
. Zato je
H
2
(/
4
) = Z
2
(/
4
)/B
2
(/
4
) =
_
( x
1
+ x
2
) B
2
(/
4
) [ , Z
_
=
_
( x
2
) B
2
(/
4
) [ Z
_
=
=
_

_
x
2
B
2
(/
4
)
_
[ Z
_
ciklicna generisana sa x
2
B
2
(/
4
) = [x
2
]
h
- klasom homologije 2-cikla x

2
. Da bi videli da li
je H
2
(/
4
)

= Z ili H
2
(/
4
)

= Z
n
za odgovarajuce n N, treba utvrditi kakvog je reda element
x
2
B
2
(/
4
) grupe H
2
(/
4
) = Z
2
(/
4
)/B
2
(/
4
) (ekvivalentno: grupe C
2
(/
4
)/B
2
(/
4
)). Neka je
k N
0
takvo da k
_
x
2
B
2
(/
4
)
_
= B
2
(/
4
), tj. (k x
2
) B
2
(/
4
) = B
2
(/
4
). Ovo znaci da je
k x
2
B
2
(/
4
) odnosno da je kx
2
= mx
1
za neko m Z. No sada iz mx
1
+ (k)x
2
= 0
2
sledi
m = k = 0 (jer je x
1
, x
2
dvoelementan algebarski nezavisan skup - kao sto smo to vec
videli). Dakle x
2
B
2
(/
4
) je beskonacnog reda pa je H
2
(/
4
)

= Z. 2
Primer I.6.5 Neka je
/ := ,a
0
, a
1
, a
4
| ,a
1
, a
2
, a
5
| ,a
2
, a
3
, a
0
| ,a
0
, a
5
, a
2
| ,a
5
, a
4
, a
1
| ,a
4
, a
3
, a
0
|
a-kompleks prikazan na Slici I.6.29.
Slika I.6.29.
Imamo da je X
2
:=
i
: i = 1, 6 baza za C
2
(/), gde je:
1
:= a
0
, a
1
, a
4
,
2
:= a
1
, a
2
, a
5
,
3
:= a
2
, a
3
, a
0
,
4
:= a
0
, a
5
, a
2
,
5
:= a
5
, a
4
, a
1
i
6
:= a
4
, a
3
, a
0
.
Takode, X
1
:=
i
: i = 1, 12 je baza za C
1
(/), gde je:
1
:= a
3
, a
0
,
2
:= a
0
, a
1
,
3
:= a
1
, a
2
,
4
:= a
2
, a
3
,
5
:= a
0
, a
5
,
6
:= a
5
, a
4
,
7
:= a
4
, a
3
,
8
:= a
1
, a
4
,
9
:= a
2
, a
5
,
10
:= a
0
, a
4
,
11
:= a
1
, a
5
,
12
:= a
2
, a
0
.
Racunamo najpre H
1
(/). Neka je x =
12
i=1
l
i

i
Z
1
(/), l
1
, . . . , l
12
Z. Tada je
0
0
= x =
12
i=1
l
i

i
= (l
1
+l
12
l
2
l
10
l
5
) a
0
+ (l
2
l
8
l
11
l
3
) a
1
+
+(l
3
l
9
l
12
l
4
) a
2
+(l
4
+l
7
l
1
) a
3
+(l
10
+l
8
+l
6
l
7
) a
4
+(l
11
+l
9
+l
5
l
6
) a
5
.
A ovo vazi akko je (l
1
, . . . , l
12
) Z
12
resenje sistema
_
_
l
1
+l
12
l
2
l
10
l
5
= 0
l
2
l
8
l
11
l
3
= 0
l
3
l
9
l
12
l
4
= 0
l
4
+l
7
l
1
= 0
l
10
+l
8
+l
6
l
7
= 0
l
11
+l
9
+l
5
l
6
= 0
Matrica ovog homogenog sistema je
_
_
1 1 0 0 1 0 0 0 0 1 0 1
0 1 1 0 0 0 0 1 0 0 1 0
0 0 1 1 0 0 0 0 1 0 0 1
1 0 0 1 0 0 1 0 0 0 0 0
0 0 0 0 0 1 1 1 0 1 0 0
0 0 0 0 1 1 0 0 1 0 1 0
_
_
gde kolone s leva na desno odgovaraju redom nepoznatima l
1
, . . . , l
12
. Nakon niza elementarnih
transformacija V
2
+ V
3
+ V
4
+ V
5
+ V
6
V
1
; (V
4
, V
2
, V
3
, V
6
, V
5
) dobija se homogen sistem koji je
ekvivalentan polaznom a ima matricu
_
_
1 0 0 1 0 0 1 0 0 0 0 0
0 1 1 0 0 0 0 1 0 0 1 0
0 0 1 1 0 0 0 0 1 0 0 1
0 0 0 0 1 1 0 0 1 0 1 0
0 0 0 0 0 1 1 1 0 1 0 0
_
_
odakle vidimo da se brojevi l
4
, l
7
, l
8
, l
9
, l
10
, l
11
, l
12
Z mogu birati proizvoljno, dok su preostali
jednoznacno odredeni sa
l
6
= l
7
l
8
l
10
l
5
= l
7
l
8
l
9
l
10
l
11
l
3
= l
4
+l
9
+l
12
l
2
= l
4
+l
8
+l
9
+l
11
+l
12
l
1
= l
4
+l
7
Dakle x Z
1
(/) akko za neke l
4
, l
7
, l
8
, l
9
, l
10
, l
11
, l
12
Z vazi:
x = l
4
(
4
+
3
+
2
+
1
) + l
7
(
7
+
6
+
5
+
1
) +l
8
(
8

6
5
+
2
)+
+l
9
(
9

5
+
3
+
2
) +l
10
(
10

6

5
) +l
11
(
11

5
+
2
) +l
12
(
12
+
3
+
2
).
Stavimo x
4
:=
4
+
3
+
2
+
1
, x
7
:=
7
+
6
+
5
+
1
, x
8
:=
8

6

5
+
2
,
x
9
:=
9

5
+
3
+
2
, x
10
:=
10

6

5
, x
11
:=
11

5
+
2
i x
12
:=
12
+
3
+
2
.
Imamo
4
+
1
h

4
+
1
+(
3
)
h

4
+
1
+(
12
4
) =
12
, tj. x
4
h

2
+
3
+
12
= x
12
.
Imamo
_
6
i=1
i
_
=
2
+
3
+
4
+
5
+
6
+
7
+2
1
pa je
1
+
5
+
6
+
7
h
(
1
+
2
+
3
+
4
),
tj. x
7
h
x
4
.
Imamo x
8
h
x
8
+(
5
+
2
+
4
) =
2
+
3
+
12
= x
4
, tj. x
8
h
x
4
.
Imamo x
9
h
x
9
+
4
= x
4
, tj. x
9
h
x
4
.
Imamo x
10
h
x
10
+(
1
+
5
+
2
+
4
) = x
4
, tj. x
10
h
x
4
.
Imamo x
11
h
x
11
+(
2
+
4
) = x
4
, tj. x
11
h
x
4
.
Imamo x
12
h
x
4
.
Na osnovu svega ovog zakljucujemo da je x
h
(l
4
l
7
+l
8
+l
9
+l
10
+l
11
+l
12
) x
4
. Dakle za
svako x Z
1
(/) postoji m Z tako da je x
h
m x
4
. Kako je jos i x
4
Z
1
(/) to odavde sledi
H
1
(/) =
_
[x]
h
: Z
1
(/)
_
=
_
m [x
4
]
h
: m Z
_
.
Preostaje jos da se utvrdi kog je reda element [x
4
]
h
grupe H
1
(/). Neka je m Z takvo da je
m[x
4
]
h
= [0
1
]
h
= B
1
(/). Imamo B
1
(/) = [mx
4
]
h
= [m(
2
+
3
+
12
)]
h
, tj. m(
2
+
3
+
12
)
B
1
(/), pa je u := m
2
+m
3
+m
12
=
_
6
i=1
k
i

i
_
=: v za neke k
i
Z, i = 1, 6. Odavde
sledi specijalno 0 =
7
(u) =
7
(v) = k
6
pa je zapravo u =
_
5
i=1
k
i

i
_
. A odavde sada
dobijamo 0 =
10
(u) =
10
(v) = k
1
kao i m =
2
(u) =
2
(v) = k
1
. Dakle m = 0.
Zato je [x
4
]
h
beskonacnog reda pa je H
1
(/)

= Z.
Izracunajmo sada H
2
(/). Primetimo da za svako 1 i 6 postoji 1 j(i) 12 tako
da je
j(i)
(
i
) = 1 i
j(i)
(
m
) = 0 za svako m 1, 2, 3, 4, 5, 6 i
_
konkretno: j :
_
1 2 3 4 5 6
2 3 4 5 6 7
__
. Neka je x =
6
m=1
k
m

i
za neke k
m
Z, m = 1, 6, tako da je x = 0
1
.
Za svako i = 1, 6 imamo 0 =
j(i)
(x) =
6
m=1
k
m

j(i)
(
m
) = k
i
. Dakle x = 0
2
. Otuda je
C
2
(/) = 0
2
pa je i H
2
(/) = [0
2
]
h
trivijalna grupa. 2
I.7. C-KOMPLEKSI 35
I.7 C-kompleksi
I.7.1 Grupe homologije C-komplekasa
Denicija I.7.1 Svaki niz G =
_
(G
n
, d
n+1
) : n N
0
_
, gde su G
n
, za n N
0
, Abelove grupe
a d
n
: G
n
G
n1
, za n N, homomorzmi tako da je d
n
d
n+1
: G
n+1
G
n1
trivijalan
homomorzam za svako n N, nazivamo C-kompleks (chain complex). 2
Za G
n
kazemo da je grupa n-lanaca C-kompleksa G.
Iz Denicije I.7.1 sledi da je, za n N, B
n
(G) :
df
= ran(d
n+1
) podgrupa grupe Z
n
(G) :
df
=
ker(d
n
); faktor grupu H
n
(G) :
df
= ker(d
n
)/ran(d
n+1
) nazivamo n-ta grupa homologije C-kompleksa
G. Denisemo i Z
0
(G) :
df
= C
0
(G) kao i nultu grupu homologije H
0
(G) :
df
= G
0
/ran(d
1
) C-kompleksa
G.
Ako je / a-kompleks onda za G
,
:=
_
(C
n
(/),
n+1,,
) : n N
0
_
kazemo da je C-kompleks
lanaca a-kompleksa /. Jasno: Z
n
(/) = Z
n
(G
,
), B
n
(/) = B
n
(G
,
) i H
n
(/) = H
n
(G
,
) za svako
n N
0
.
Denicija I.7.2 Pod podizanjem C-kompleksa G =
_
(G
n
, d
n+1
) : n N
0
_
podrazumevamo bilo
koji epimorzam e : G
0
Z takav da je e d
1
: G
1
Z trivijalan homomorzam. 2
Ako je e podizanje C-kompleksa G onda denisemo grupu

H
0
(G) =

H
0,e
(G) :
df
= ker(e)/ran(d
1
)
i stavljamo

H
n
(G) :
df
= H
n
(G) za n N. Ovo su e-redukovane grupe homologije (nulta, prva, druga
itd.) C-kompleksa G.
I.7.2 Morzmi C-komplekasa
Denicija I.7.3 Pod morzmom C-komplekasa (skraceno: C-morzmom)
iz C-kompleksa G =
_
(G
n
, d
n+1
) : n N
0
_
ka C-kompleksu G
t
=
_
(G
t
n
, d
t
n+1
) : n N
0
_
podrazumevamo svaki niz (h
n
: n N
0
) homomorzama h
n
: G
n
G
t
n
za koji vazi d
t
n+1
h
n+1
=
h
n
d
n+1
za svako n N
0
. 2
Denicija I.7.4 Ako su e i e
t
podizanja C-komplekasa G =
_
(G
n
, d
n+1
) : n N
0
_
i G
t
=
_
(G
t
n
, d
t
n+1
) : n N
0
_
, tim redom, za C-morzam (h
n
: n N
0
) iz G ka G
t
kazemo da postuje
podizanja e i e
t
ako vazi e
t
h
0
= e. 2
I.7.3 Indukovani homomorzmi grupa homologija: (h
n
)
Neka je h = (h
n
: n N
0
) C-morzam iz C-kompleksa G =
_
(G
n
, d
n+1
) : n N
0
_
ka C-kompleksu
G
t
=
_
(G
t
n
, d
t
n+1
) : n N
0
_
.
Neka je n N
0
proizvoljno. Ako su x, y G
n
tako da je b := x y B
n
(G) = ran(d
n+1
).
Tada imamo b = d
n+1
(c), za neko c G
n+1
, te je h
n
(x) h
n
(y) = h
n
(b) = (h
n
d
n+1
)(c) =
d
t
n+1
(h
n+1
(b)) B
n
(G
t
). Dakle
(h
n
)
(x B
n
(G)) h
n
(x) B
n
(G
t
)
i sa
(h
n
)
(S) = h
n
(x) B
n
(G
t
), gde je x S proizvoljno, za S G
n
/B
n
(G)
korektno je denisano preslikavanje
(h
n
)
: G
n
/B
n
(G) G
t
n
/B
n
(G
t
)
(jer ne zavisi od izbora elementa x).
Ako je n > 0 i x Z
n
(G) onda je d
t
n
(h
n
(x)) = h
n1
(d
n
(x)) = h
n1
(0
n1
) = 0
t
n1
(gde su sa
n
m
i 0
t
m
, za m N
0
, oznaceni neutrali grupa G
m
i G
t
m
, respektivno) pa je h
n
(x) Z
n
(G
t
). Ovo
znaci da
(h
n
)
Z
n
(G) Z
n
(G
t
)
Jasno ovo jednakost vazi i za n = 0. Zato za svako m N
0
zapravo imamo
_
(h
n
)
H
n
(G) H
n
(G
t
)
Restrikciju preslikavanja (h
n
)
na skup H
n
(G) oznacavamo sa (h
n
)
i nazivamo
homomorzam n-tih grupa homologija C-komplekasa G i G
t
indukovan C-morzmom h = (h
n
: n N
0
).
Dakle
(h
n
)
: H
n
(G) H
n
(G
t
)
i
(h
n
)
(S) = h
n
(x) B
n
(G
t
), gde je x S proizvoljno, za S Z
n
(G)/B
n
(G).
Da je, za svako n N
0
, preslikavanje (h
n
)
: H
n
(G) H
n
(G
t
) zaista homomorzam proverava
se direktno:
(h
n
)
_
_
x B
n
(G)
_
+
_
y B
n
(G)
_
_
= (h
n
)
_
(x +y) B
n
(G)
_
= h
n
(x +y) B
n
(G
t
) =
=
_
h
n
(x) +h
n
(y)
_
B
n
(G
t
) =
_
h
n
(x) B
n
(G
t
)
_
+
_
h
n
(y) B
n
(G
t
)
_
=
= (h
n
)
_
x B
n
(G)
_
+ (h
n
)
_
y B
n
(G)
_
,
za svako x, y Z
n
(G).
Ako su e i e
t
podizanja C-komplekasa G i G
t
i ako (h
n
: n N
0
) postuje podizanja e i
e
t
, onda se lako proverava da (h
0
)
ker(e) ker(e
t
) te da ((h
0
)
H
0
(G)

H
0
(G
t
), odnosno
((h
0
)
H
0
(G)

H
0
(G
t
), jer (h
0
)
= (h
0
)
. Restrikciju preslikavanja (h
0
)
na skup

H
0
(G) =
ker(e)/B
0
(G) nazivamo
homomorzam nultih (e, e
t
)-redukovanih grupa homologija C-komplekasa G i G
t
indukovan C-morzmom h
i oznacavamo sa (h
0
)
,e
. Znaci
(h
0
)
,e
:

H
0,e
(G)

H
0,e
(G
t
)
Za n > 0, pod homomorzmom n-tih (e, e
t
)-redukovanih grupa homologija C-komplekasa G i G
t
indukovanim C-morzmom h, u oznaci (h
n
)
,e
, podrazumavamo vec denisan homomorzam
(h
n
)
indukovan sa (h
n
: n N
0
).
I.8. PRIRODNO UTAPANJE GRUPA LANACA PODKOMPLEKSA: C
N
(/
0
[/) 37
Stav I.7.1 Ako je f = (f
n
: n N
0
_
(G
n
, d
n+1
) : n N
0
_
ka
C-kompleksu G
t
=
_
(G
t
n
, d
t
n+1
) : n N
0
_
, a g = (g
n
: n N
0
) C-morzam iz C-kompleksa G
t
=
_
(G
t
n
, d
t
n+1
) : n N
0
_
ka C-kompleksu G
tt
=
_
(G
tt
n
, d
tt
n+1
) : n N
0
_
onda je (g
n
f
n
: n N
0
)
C-morzam iz G ka G
tt
. Pri tom vazi
(g
n
f
n
)
= (g
n
)
(f
n
)
za svako n N
0
.
Ako su e, e
t
i e
tt
podizanja C-kompleksa G, G
t
i G
tt
, tim redom, i ako morzam f postuje e i
e
t
a g postuje e
t
i e
tt
, onda (g
n
f
n
: n N
0
) postuje e i e
tt
i pri tom vazi
(g
n
f
n
)
,e
= (g
n
)
,e
(f
n
)
,e
za svako n N
0
(sto se u svetlu iznad vec navedenog svodi na jedini novi podatak da (g
0
f
0
)
,e
=
(g
0
)
,e
(f
0
)
,e
).
Takode (id
Gn
: n N
0
) je C-morzam iz G ka njemu samom koji postuje e i e i, ako stavimo
t
n
:
df
= id
Gn
za n N
0
, imamo (t
n
)
= id
Hn(G)
kao i (t
n
)
,e
= id
Hn,e(G)
.
Dokaz. Neka je h
n
:
df
= g
n
f
n
. Da je (h
n
: n N
0
) morzam, da on postuje e i e
tt
pod
ucinjenim pretpostavkama, kao i da je (id
Gn
: n N
0
) morzam koji postuje postuje e i e, stvar
je rutinske provere.
Neka je n N
0
i neka je x Z
n
(G). Zbog x x B
n
(G), f
n
(x) f
n
(x) B
n
(G
t
) i
g
n
(f
n
(x)) g
n
(f
n
(x)) B
n
(G
tt
) imamo
_
(g
n
)
(f
n
)
__
x B
n
(G)
_
= (g
n
)
_
f
n
(x) B
n
(G
t
)
_
= g
n
(f
n
(x)) B
n
(G
tt
) = h
n
(x) B
n
(G
tt
) =
= (h
n
)
_
x B
n
(G)
_
.
Dalje ako je x Z
n
(G) onda imamo (t
n
)
_
x B
n
(G)
_
= t
n
(x) B
n
(G) = x B
n
(G). Dakle
(t
n
)
= id
H
n
(G)
.
Proveru tacnosti ostatka tvrdenja prepustamo citaocu. 2
I.8 Prirodno utapanje grupa lanaca podkompleksa: C
n
(A
0
|A)
Neka je /
0
/ podkompleks a-kompleksa /. Tada je (/
0
)
n]
/
n]
; dok su n-lanci kompleksa
/
0
po svojoj prirodi nekakve funkcije denisane na skupu (/
0
)
n]
, n-lanci kompleksa / su nekakve
funkcije denisane na sirem skupu /
n]
.
Za svako n N
0
denisemo
C
n
(/
0
[ /) :
df
=
_
h C
n
(/) : h(x) = 0 za svako x /
n]
(/
0
)
n]
_
tj.
C
n
(/
0
[ /) :
df
=
_
h C
n
(/) : support(h) (/
0
)
n]
_
kao i
i
n
: C
n
(/
0
) C
n
(/) tako da je i
n
(f) = h akko
h(x) = f(x) za svako x (/
0
)
n]
, i h(x) = 0 za svako x /
n]
(/
0
)
n]
.
Neka su, za n N,
n
i
n
n-ti rubni homomorzmi a-komplekasa / i /
0
, respektivno. Takode
neka su, i
prirodna podizanja a-komplekasa / i /

0
, respektivno.
Stav I.8.1 Za svako n N
0
vazi
(0) i
n
(v; /
0
) = v; / za svako v /
n)
0
;
(1) i
n
je injektivan homomorzam;
(2) i
n
C
n
(/
0
) = C
n
(/
0
[/) i C
n
(/
0
[/) je podgrupa od C
n
(/);
(3) dijagram
C
n+1
(/) C
n+1
(/
0
[/)
in+1
C
n+1
(/
0
)

n+1

n+1
C
n
(/) C
n
(/
0
[/)
in
C
n
(/
0
)
komutira, tj. i
n+1

n+1
= i
n

n+1
. Takode vazi i i
0
=
;
(4)
n+1
C
n+1
(/
0
[/) C
n
(/
0
[/);
(5) i
n
Z
n
(/
0
) = C
n
(/
0
[/) Z
n
(/) i i
0
ker(
) = C
0
(/
0
[/) ker();
(6) i
n
B
n
(/
0
) =
n+1
C
n+1
(/
0
[/) B
n
(/) C
n
(/
0
[/).
Za n N
0
homomorzam i
n
nazivamo prirodno utapanje grupe C
n
(/
0
) u grupu C
n
(/) kao
C
n
(/
0
[/).
Dokaz. (0) Ovo sledi iz same denicije preslikavanja i
n
direktnom proverom.
(1) Neka su f
i
C
n
(/
0
), h
i
:= i
n
(f
i
), za i = 1, 2, f := f
1
f
2
i h := i
n
(f). Treba pokazati da je
h = h
1
h
2
.
Ako je x (/
0
)
n]
onda je h(x) = f(x) = f
1
(x) f
2
(x) = h
1
(x) h
2
(x) = (h
1
h
2
)(x).
Ako je x /
n]
(/
0
)
n]
onda je h(x) = 0 = 0 0 = h
1
(x) h
2
(x) = (h
1
h
2
)(x).
(2) Neka je h C
n
(/) tako da je h(x) = 0 za svako x /
n]
/
0
i neka je f restrikcija od h na
skup (/
0
)
n]
. Tada imamo:
- ako x (/
0
)
n]
onda i
n
(f)(x) = f(x) = h(x);
- ako x /
n]
(/
0
)
n]
onda i
n
(f)(x) = 0 = h(x).
Dakle h = i
n
(f). Ovo dokazuje [eventualno] netrivijalnu inkluziju date skupovne jednakosti.
Odavde zajedno sa (1) sledi i da je C
n
(/
0
[/) je podgrupa od C
n
(/) (sto se inace moze i direktno
proveriti).
(3) Znajuci da su i
m
, m N
0
homomorzmi, na osnovu Teoreme I.4.1 dovoljno je pokazati da vazi
(
n+1
i
n+1
)
_
v; /
0
_
= (i
n

n+1
)
_
v; /
0
_
za svako v (/
0
)
n+1)
. Prema (0) je i
m
_
u; /
0
_
=
I.9. PRIRODNO PODIZANJE
,
I REDUKOVANA HOMOLOGIJA. GRUPE H
0
(/) I

H
0
(/)39
u; / za svako m N
0
i svako u (/
0
)
m)
. Zato za v (/
0
)
n+1)
imamo
(
n+1
i
n+1
)
_
v; /
0
_
=
n+1
_
v; /
_
=
n+1
i=0
(1)
i
v
i
; / =
n+1
i=0
(1)
i
i
n
_
v
i
; /
0
_
=
= i
n
_
n+1
i=0
(1)
i
v
i
; /
0
_
= i
n
_
n+1
_
v; /
0
__
= (i
n

n+1
)
_
v; /
0
_
,
obzirom da je i
n
homomorzam.
(4) Sledi iz (2) i (3).
(5) Za n = 0 ovo je isto sto i (2). Neka je n > 0.
() : Za x Z
n
(/
0
) C
n
(/
0
) na osnovu (2) imamo y := i
n
(x) i
n
C
n
(/
0
) = C
n
(/
0
[/)
C
n
(/) i
n
(x) = 0
n1,,0
. No
n
(y) = (
n
i
n
)(x) = (i
n1

n
)(x) = i
n1
(0
n1,,0
) = 0
n1,,
(jer
je i
n1
homomorzam), tj. y Z
n
(/).
() : Ako je y C
n
(/
0
[/) Z
n
(/) onda je, na osnovu (2), y = i
n
(x) za neko x C
n
(/
0
).
Takode je
n
(y) = 0
n1,,
. Otuda 0
n1,,
= (
n
i
n
)(x) = (i
n1

n
)(x) = i
n1
(
n
(x)) pa kako je
i i
n1
(0
n1,,0
) = 0
n1,,
a i
n1
injektivno, to mora biti
n
(x) = 0
n1,,0
, tj. x Z
n
(/
0
). Dakle
y i
n
Z
n
(/
0
).
Jednakost i
0
ker(
) = C
0
(/
0
[/) ker() se utvrduje na slican nacin.
(6) i
n
B
n
(/
0
) = i
n
_
(
n+1
)
C
n+1
(/
0
)
= (i
n

n+1
)
C
n+1
(/
0
) = (
n+1
i
n+1
)
C
n+1
(/
0
) =
=
n+1
_
i
n+1
C
n+1
(/
0
)
n+1
C
n+1
(/
0
[/)
n+1
C
n+1
(/) C
n
(/
0
[/) = B
n
(/) C
n
(/
0
[/),
jer vazi (4). 2
Komentar uz Stav I.8.1. Iz Stava I.8.1 kao i Teorema I.4.1 i I.4.3 proizilazi
C
n
(/
0
[ /) =
_
k
j=1
m
j
v
j
; / [ k N; za svako 1 j k je m
j
Z i v
j
Bij(n, V
j
) za neko V
j
(/
0
)
n]
_
,
tj. da je C
n
(/
0
[ /) podgrupa od C
n
(/) generisana elementima oblika v; / gde je v Bij(n, A)
za neko A (/
0
)
n]
. Takode, ako je S
_
/
0
_
n)
/
n)
n-selektor za a-kompleks /
0
onda je
_
v; /[ v S
_
baza za C
n
(/
0
[ /). 2
Iz Komentara uz Stav I.8.1 direktno sledi da ako su /
1
i /
2
podkompleksi a-kompleksa / i
n N
0
proizvoljno onda vazi
/
1
/
2
C
n
(/
1
[ /) C
n
(/
2
[ /).
I.9 Prirodno podizanje
/
i redukovana homologija. Grupe
H
0
(A) i

H
0
(A)
Neka je / a-kompleks. Denisemo g :
/ Z kao konstantno preslikavanje g(a) = 1 za svako

a /.
Homomorzam
,
: C
0
(/) Z indukovan preslikavanjem g (videti Teoremu I.4.3) predstavlja
podizanje C-kompleksa lanaca a-kompleksa /:
ako je (a, b) /
1)
imamo (
,
1
)(a, b) =
,
(b a) =
,
(b)
,
(a) = 11 = 0; obzirom
da je grupa C
1
(/) generisana skupom v [ v /
1)
sledi da je
,

1
: C
1
(/) Z trivijalan
homomorzam.
,
nazivamo prirodnim podizanjem a-kompleksa / i oznacavacemo ga samo sa ukoliko
znamo na koje se / misli.
-redukovane grupe homologije

H
n
(G
,
), n N
0
, C-kompleksa G
,
lanaca a-kompleksa / nazi-
vamo redukovanim grupama homologije a-kompleksa / i oznacavamo ih sa

H
n
(/) =

H
n
(G
,
).
Dakle:
H
n
(/) = H
n
(/) za n N i

H
0
(/) = ker()/B
0
(/).
Kako je ker() C
0
(/) podgrupa od C
0
(/) to je

H
0
(/) =
_
x B
0
(/) [ x ker()
_

_
x B
0
(/) [ x C
0
(/)
_
= H
0
(/) podgrupa od H
0
(/).
Neka je / a-kompleks, n N
0
, l N i S
1
, . . . , S
l

/ takvi da je
S
i
S
j
= i ,= j
za svako i, j = 1, l.
Dalje neka su dati x
i
, y
i
C
n
(/) za i = 1, l tako da:
ako nije x
i
= 0
n
onda je
x
i
=
pi
j=1
m
i,j
u
i,j
za neke p
i
N i m
i,j
Z, u
i,j
Bij
_
n, U
i,j
_
za j = 1, p
i
gde su U
i,j
/
n]
takvi da
U
i,j
S
i
i ako nije y
i
= 0
n
onda je
y
i
=
qi
j=1
k
i,j
v
i,j
za neke q
i
N i k
i,j
Z, v
i,j
Bij
_
n, V
i,j
_
za j = 1, q
i
gde su V
i,j
/
n]
takvi da
V
i,j
S
i
Pod ovim pretpostavkama ako vazi
l
i=1
x
i
=
l
i=1
y
i
onda mora biti
x
i
= y
i
za svako i = 1, l
,
0
(/) I

H
0
(/)41
Da je ovo tacno vidi se iz (I) i (II) koji slede.
(I) Neka je i
0
1, . . . , l, B /
n]
tako da B , S
i0
i b Bij(n, B).
Ako je x
i0
= 0 onda je naravno x
i0
_
[b]
_
= 0. Ako je x
i0
,= 0 onda iz B ,= U
i0,j
S
i0
za svako
j = 1, p
i
sledi
u
i0,j
_
[b]
_
= 0
za svako j = 1, p
i
te je ponovo x
i0
_
[b]
_
= 0.
Ako je y
i0
= 0 onda je naravno y
i0
_
[b]
_
= 0. Ako je y
i0
,= 0 onda iz B ,= V
i0,j
S
i0
za svako
j = 1, q
i
sledi
v
i0,s
_
[b]
_
= 0
svako s = 1, q
i
te je ponovo y
i0
_
[b]
_
= 0.
U svakom slucaju je x
i0
_
[b]
_
= y
i0
_
[b]
_
.
(II) Ako je i
0
1, . . . , l i B /
n]
tako da je B S
i0
i b Bij(n, B). Tada je B , S
i
za svako
i 1, . . . , l i
0
pa je na osnovu dela pod (I)
x
i
_
[b]
_
= y
i
_
[b]
_
= 0
za svako i 1, . . . , l i
0
; otuda je
_
l
i=1
x
i
_
_
[b]
_
= x
i0
_
[b]
_
+
_
_

i1,...,l]\i0]
x
i
_
_
_
[b]
_
= x
i0
_
[b]
_
+ 0 = x
i0
_
[b]
_
i
_
l
i=1
y
i
_
_
[b]
_
= y
i0
_
[b]
_
+
_
_

i1,...,l]\i0]
y
i
_
_
_
[b]
_
= y
i0
_
[b]
_
+ 0 = y
i0
_
[b]
_
Iz
l
i=1
x
i
=
l
i=1
y
i
sada sledi x
i0
_
[b]
_
= y
i0
_
[b]
_
.
Neka je / a-kompleks. Na skupu
/ denisemo relaciju
,
, i pisemo nadalje umesto
toga kad god znamo o kom se a-kompleksu radi, na sledeci nacin:
ako v, w

/ onda v w akko v = w ili postoje n N i a
0
, . . . , a
n

/ tako da je a
0
=
v, a
n
= w i a
i
, a
i1
/
1]
za 1 i n.
Jasno je da je ovim denisana relacija ekvivalencije na skupu
/. Sa [v]
:
oznacimo klasu
ekvivalencije temena v

/ u odnosu na relaciju . Takode je jasno da je v w akko postoje
n N
0
i A
0
, . . . , A
n
/ tako da je v A
0
, w A
n
i, ako n > 0, A
i
A
i1
,= za 1 i n.
Ako je
A
puna relacija
/

/ (drugim recima ako je graf
_
/, /
1]
_
povezan) za a-
kompleks / reci cemo da je povezan.
Jedno zapazanje: ako su s

/ i A / proizvoljni onda je ili A [s]
:
ili A [s]
:
= ; ovo
sledi iz A [a]
:
za svako a A.
Teorema I.9.1 Ako je S
/ proizvoljna transverzala relacije onda je Abelova grupa

H
0
(/) slobodna nad S. Preciznije, ako je X :=
_
s B
0
(/) [ s S
_
onda je f : S X dato sa
f(s) :
df
= s B
0
(/) bijekcija a X je baza za H
0
(/).
Dokaz. Neka su S, X i f kao gore. Oznacimo sa Y podgrupu od H
0
(/) = C
0
(/)/B
0
(/)
generisanu skupom X. Oznacimo sa 0 := B
0
(/) neutral grupe H
0
(/).
Pokazimo da vazi uslov (Baza 1) iz Odeljka I.1, tj. da je H
0
(/) = Y . Kako je C
0
(/) generisana
skupom
_
v [ v

/
_
to je H
0
(/) = C
0
(/)/B
0
(/) generisana skupom
_
v B
0
(/) [ v

/
_
.
Zato je dovoljno pokazati da je v B
0
(/) Y za svako v
/. Neka je v
/ proizvoljno
teme. Kako je S transverzala za to postoji neko s S tako da je s v.
Ako je v = s onda je v B
0
(/) = s B
0
(/) Y .
Ako je s v zato sto postoje n N i a
0
, . . . , a
n

/ tako da je a
0
= s, a
n
= v i
a
i
, a
i1
/
1]
za 1 i n, onda je
1
_
n1
i=0
a
i
, a
i+1
_
=
n1
i=0
_
a
i+1
a
i
_
= a
n
a
0
=
v s B
0
(/). Otuda je v B
0
(/) = s B
0
(/) Y .
Pokazimo sada da vazi uslov (Baza 2). Zapravo pokazimo formalno jos jaci uslov:
ako su k N i s
1
, . . . , s
k
S, m
1
, . . . , m
k
Z tako da i ,= j s
i
,= s
j
onda
k
i=1
m
i

_
s
i
B
0
(/)
_
= 0 (m
i
= 0 za svako 1 i k).
Iz ovoga da ce direktno slediti specijalno i da je f injektivno. Zaista, ako je s
1
B
0
(/) =
s
2
B
0
(/) za neke s
1
, s
2
S onda je
_
s
1
B
0
(/)
_
+ (1)
_
s
2
B
0
(/)
_
= 0 pa ne moze
biti s
1
,= s
2
.
Neka su k, s
i
i m
i
kao gore. Ako
0 =
k
i=1
m
i

_
s
i
B
0
(/)
_
=
_
k
i=1
m
i
s
i
_
B
0
(/) = B
0
(/)
onda je
k
i=1
m
i
s
i
B
0
(/) pa postoji neko c C
1
(/) tako da je
1
c =
k
i=1
m
i
s
i
Imamo
c =
AT
l(A) v
A
, w
A
za neki konacan T /
1]
i neko l : T Z, gde je (v
A
, w
A
) Bij(1, A) za A T
_
pa je
A = v
A
, w
A
_
. (Setimo se da je ovim kad je T = obuhvacen i slucaj c = 0
1
)
Za i = 1, k stavimo S
i
:= [s
i
]
:
i S
0
:= (
/)
k
_
i=1
S
i
.
Za i = 0, k stavimo T
i
:= A T : A S
i
i c
i
:=
ATi
l(A) v
A
, w
A
(sto znaci da je c
i
= 0
1
kad god je T
i
= ).
,
0
(/) I

H
0
(/)43
Kako za svako x
/ i A / vazi ili A [x]

:
ili A [x]
:
= to imamo da je
c =
k
i=0
c
i
Zato je
k
i=0
1
c
i
=
k
i=1
m
i
s
i
(I.1)
Ako je T
0
,= onda je i S
0
,= pa mozemo izabrati neko s
0
S
0
a (I.1) zapisati kao
k
i=0
1
c
i
=
k
i=0
m
i
s
i
gde je m
0
= 0.
Ako je T
0
= onda je c
0
= 0 pa se (I.1) svodi na
k
i=1
1
c
i
=
k
i=1
m
i
s
i
U svakom slucaju iz (I.1) sledi
1
c
i
= m
i
s
i
za svako i = 1, k (kao i
1
c
0
= 0 no ovaj podatak nam nije potreban za dokaz tvrdenja) obzirom
da vazi
ako nije
1
c
i
= 0 onda je T
i
,= i
1
c
i
=
ATi
l(A)
_
w
A
v
A
_
i v
A
A S
i
, w
A
A S
i
za svako i = 0, k,
kao i
s
i
S
i
za i = 1, k
Da privedemo dokaz kraju preostaje samo da se primeti sledece:
0 = (
1
c
i
) =
_
m
i
s
i
_
= m
i

_
s
i
_
= m
i
,
za svako 1 i k (na osnovu denicije pojma prirodnog podizanja datog a-kompleksa).
Dakle m
i
= 0 za sve 1 i k. Time je dokaz teoreme zavrsen. 2
Dakle ako je a-kompleks / povezan onda je H
0
(/)

= Z. Ako se
/ razbija na tacno k N
klasa relacije onda je H
0
(/)

= Z Z
. .
k puta
.
Teorema I.9.2 Ako je / proizvoljan a-kompleks i ako je S
/ proizvoljna transverzala relacije
,
i a S proizvoljno, onda je

H
0
(/) slobodna nad skupom S a. Preciznije:
- ako je / povezan onda je

H
0
(/) trivijalna;
- ako / nije povezan onda je Sa neprazan, h : Sa
__
sa
_
B
0
(/) [ s Sa
_
=: Y
denisano sa h(s) =
_
s a
=
_
s a
_
B
0
(/) je bijekcija a Y je baza za

H
0
(/).
Za proizvoljan a-kompleks / vazi H
0
(/)

= Z

H
0
(/).
Dokaz. Oznacimo sa 0 := B
0
(/) neutral za H
0
(/) pa i za podgrupu

H
0
(/) grupe H
0
(/).
Pretpostavimo najpre da je / povezan a-kompleks. Tada je S = a i
_
a B
0
(/)
_
je baza
za H
0
(/). Neka je x

H
0
(/) proizvoljno. Imamo da je x = c B
0
(/)

H
0
(/) H
0
(/), za neko
c ker(), pa je c B
0
(/) = n
_
a B
0
(/)
_
za neko n Z, tj. c = n a +b za neko b B
0
(/).
Otuda je 0 = (c) = n +(b) = n, tj. c = b B
0
(/) pa je x = B
0
(/) = 0. Dakle

H
0
(/) = 0 je
trivijalna.
Neka sada / nije povezan. Ako je s S onda je
_
sa
_
= 11 = 0 pa je sa ker(),
te
_
s a
_
B
0
(/)

H
0
(/). Dakle Y

H
0
(/) pa je i Y
0

H
0
(/), gde je Y
0
podgrupa od
H
0
(/) generisana sa Y .
Neka je x

H
0
(/) proizvoljno. Znamo da je X :=
_
s B
0
(/) [ s S
_
baza za H
0
(/) i da
je f : S X dato sa f(s) = s B
0
(/) bijekcija.
Imamo da je x = c B
0
(/) H
0
(/), za neko c ker(), pa je
c B
0
(/) =
_
n a +
k
i=1
m
i
s
i
_
B
0
(/), za neke k N, n Z, m
i
Z i s
i
S a.
Dakle c =
_
n a +
k
i=1
m
i
s
i
_
+ b za neko b B
0
(/) pa je (c) = n +
k
i=1
m
i
+ (b) tj.
n =
k
i=1
m
i
. Otuda je
x = c B
0
(/) =
k
i=1
m
i

_
_
s
i
a
_
B
0
(/)
_
Y
0
.
Kako je x

H
0
(/) bilo proizvoljno ovim smo ustanovili da je

H
0
(/) Y
0
, pa zapravo imamo da
je

H
0
(/) = Y
0
.
Ako je
k
i=1
m
i

_
_
s
i
a
_
B
0
(/)
_
= 0, za neke k N, n Z, m
i
Z i s
i
S a
tako da i ,= j s
i
,= s
j
, onda je n
_
a B
0
(/)
_
+
k
i=1
m
i

_
s
i
B
0
(/)
_
= 0, za
n =
k
i=1
m
i
. f je injekcija pa zbog i ,= j s
i
,= s
j
kao i a ,= s
i
za 1 i k, imamo
i ,= j s
i
B
0
(/) ,= s
j
B
0
(/) kao i a B
0
(/) ,= s
i
B
0
(/) za 1 i k. Otuda
obzirom da je X baza za H
0
(/) sledi m
i
= 0 za 1 i k. Ovim je pokazano da je Y baza za
Y
0
=

H
0
(/). h je injektivno jer je f injektivno i jer
_
t
1
a
_
B
0
(/) =
_
t
2
a
_
B
0
(/) akko t
1
B
0
(/) = t
2
B
0
(/)
za svako t
1
, t
2

/.
Jednakost H
0
(/)

= Z

H
0
(/) sada direktno sledi: ako je / povezan onda je H
0
(/)

= Z dok
je

H
0
(/) trivijalna, a ako / nije povezan onda je H
0
(/), respektivno

H
0
(/), Abelova grupa koja
je slobodna nad skupom S, respektivno S a. 2
I.10. JO
S NEKI PRIMERI 45
I.10 Jos neki primeri
Neka su T , / i T a-kompleksi simbolicki prikazani na Slici I.10.30. Za svako /
_
T , /, T
_
oznacimo sa /
t
i /
0
a-komplekse prikazane na Slici I.10.31.
Slika I.10.30.
Slika I.10.31.
Neka je
i
: i = 1, 20 baza za C
2
(/), /
_
T , /, T
_
, koja je prikazana na Slici I.10.30.
Pokazimo najpre da
za svako /
_
T , /, T
_
vazi: x C
1
(/) y
x
C
1
(/
t
[/)
_
x
h
y
x
_
(I.2)
Neka je /
_
T , /, T
_
ksirano. Oznacimo s
1
:= (g
5
, g
2
), s
2
:= (g
5
, g
3
), s
3
:= (g
5
, g
4
),
s
4
:= (g
1
, g
4
), s
5
:= (g
1
, c), s
6
:= (g
1
, b), s
7
:= (g
2
, g
1
), s
8
:= (e, g
1
), s
9
:= (d, g
1
), s
10
:= (c, g
4
),
s
11
:= (g
2
, e), s
12
:= (g
3
, g
2
), s
13
:= (b, g
2
), s
14
:= (g
3
, b), s
15
:= (g
3
, c), s
16
:= (g
4
, g
3
), s
17
:=
(d, g
3
), s
18
:= (e, g
3
) i s
19
:= (g
4
, d). Neka je x C
1
(/) proizvoljno.
Oznacimo
1
:=
10
,
2
:=
11
,
3
:=
12
,
4
:=
8
,
5
:=
7
,
6
:=
1
,
7
:=
4
,
8
:=
3
,
9
:=
2
,
10
:=
20
,
11
:=
5
,
12
:=
13
,
13
:=
6
,
14
:=
14
,
15
:=
15
,
16
:=
18
,
17
:=
17
,
18
:=
16
i
19
:=
19
.
Primetimo da je
i
_
[s
j
]
_
= 0 i
i
_
[s
i
]
_
1, 1 za svako 1 i 19 i svako 1 j < i.
Denisimo x
i
C
1
(/) i m
i
Z za 1 i 19 sa: m
1
:= x
_
[s
1
]
_
1
__
[s
1
]
_
, x
1
:= x +m
1

1
;
m
k
:= x
k1
_
[s
k
]
_
k
__
[s
k
]
_
, x
k
:= x
k1
+m
k

k
, za 1 < k 19. Jednostavnom indukcijom
po 1 i 19 se lako proverava da je x
i
_
[s
j
]
_
= 0, za svako 1 j i. Specijalno x
19
C
1
(/
t
[/),
a prema nacinu konstrukcije je x
19
h
x. Dakle mozemo uzeti y
x
:
df
= x
19
.
Iz (I.2) sledi da ako je z Z
1
(/) onda je i y
x
Z
1
(/), preciznije y
x
Z
1
(/) C
1
(/
t
[/). No
lako je videti da Z
1
(/) C
1
(/
t
[/) Z
1
(/) C
1
(/
0
[/). Dakle ustanovili smo da mora biti
za svako /
_
T , /, T
_
vazi: x Z
1
(/) = y
x
Z
1
(/) C
1
(/
0
[/) (I.3)
Za / T , / denisimo := a, b + b, c + c, a i := a, d + d, e + e, a. Lako se
proverava da
ako je / T , / onda vazi: z Z
1
(/) C
1
(/
0
[/) n, m Z (z = n +m ) (I.4)
Denisimo := a, b; T +b, c; T +c, d; T +d, e; T +e, f; T +f, a; T. Lako se proverava
da vazi
z Z
1
(T) C
1
(T
0
[T) n Z (z = n ) (I.5)
Najzad nije tesko videti i da
ako je / T , /, T onda vazi: x C
2
(/)
_
x C
1
(/
0
[/) n Z (x = n )
_
(I.6)
Na osnovu (I.2) i (I.3) zakljucujemo H
1
(/) =
_
[x]
h
: x Z
1
(/)
_
=
_
[y
x
]
h
: x Z
1
(/)
_

_
[z]
h
: z Z
1
(/) C
1
(/
0
[/)
_
tj. zakljucujemo da vazi
ako je / T , /, T onda vazi: H
1
(/) =
_
[z]
h
: z Z
1
(/) C
1
(/
0
[/)
_
(I.7)
Konacno, direktnim racunom se dobija
2,(
= 0
1,(
;
2,K
= 2;
2,1
= 2. (I.8)
Prelazimo na izracunavanje grupa H
1
(/) za / T , /, T.
1) H
1
(T ): na osnovu (I.7) i (I.4) dobijamo da je
H
1
(T ) =
_
[n +m ]
h
: n, m Z
_
=
_
n []
h
+m []
h
: n, m Z
_
.
I.11. HOMOLOGIJA KONUSA 47
Pokazimo da je
_
[]
h
, []
h
_
dvoclan algebarski nezavisan skup, iz cega ce slediti da je H
1
(T )

=
Z Z. Neka su n, m Z takvi da je n []
h
+ m []
h
= [0]
h
. Ovo znaci da je n + m = x
za neko x C
2
(T ). Sada zbog x = n + m C
1
(T
0
[T ), iz (I.6) sledi da je x = n, za neko
n Z, pa je (koristeci se sa (I.8)) n +m = x = 0. A odavde se direktnom proverom dobija da
mora biti n = m = 0.
2) H
1
(/): na osnovu (I.7) i (I.4) dobijamo da je H
1
(T ) =
_
n []
h
+m []
h
: n, m Z
_
. Neka
su n, m Z proizvoljni. Koristeci (I.6) i (I.8) imamo
n []
h
+m []
h
= [0]
h
x C
2
(T )
_
n +m = x
_
k Z
_
n +m = k
_
k Z
_
n +m = 2k
_

_
n = 0 m 2Z
_
.
Posmatrajmo f : Z 0, 1 H
1
(/) denisano sa f(n, i) :
df
= n []
h
+ i []
h
. Oznacimo
sa G := Z Z
2
proizvod doticnih dveju grupa i sa
G
sabiranje u grupi G. Za proizvoljne
(n
1
, i
2
), (n
2
, i
2
) Z 0, 1 postoji neko l 0, 1 tako da je
f
_
(n
1
, i
2
)
G
(n
2
, i
2
)
_
= f(n
1
+n
2
, i
1
+
2
i
2
) = (n
1
+n
2
) []
h
+ (i
1
+
2
i
2
) []
h
=
=
_
(n
1
+n
2
)[]
h
+(i
1
+i
2
)[]
h
_
+2l []
h
= (n
1
+n
2
)[]
h
+(i
1
+i
2
)[]
h
= f(n
1
, i
2
)+f(n
2
, i
2
) .
Dakle f : G H
1
(/) je homomorzam grupa. Jasno je da je f preslikavanje na. Takode ako je
(n, i) Z 0, 1 tako da je f(n, i) = [0]
h
onda (kako smo to vec pokazali) mora biti n = 0 i

i 2Z 1, 0 = 0. Zato je ker(f) = (0, 0) pa je f i monomorzam. Ovim smo pokazali da je
f : G H
1
(/) izomorzam datih grupa pa je H
1
(/)

= Z Z
2
.
3) H
1
(T): na osnovu (I.7) i (I.5) dobijamo da je H
1
(T) =
_
n []
h
: n Z
_
. Ispitajmo kog je
reda element []
h
grupe H
1
(T). Neka je n Z takvo da n []
h
= [0]
h
. Imamo n = x za neko
x C
2
(T). Iz (I.6) sledi da je x = n, za neko n Z, pa je (koristeci se sa (I.8)) n = 2n ;
odavde imamo 3n = 0, te i n = 0. Dakle []
h
je beskonacnog reda pa je H
1
(T)

= Z.
Prelazimo na izracunavanje grupa H
2
(/) za / T , /, T; kako je (/)
3]
= to je B
2
(/) =
0
2,,
pa je H
2
(/)

= Z
2
(/); na osnovu (I.6) imamo da je Z
2
(/) n : n Z.
Ako je n Z takvo da je 0
1,,
=
2,,
(n ) = n
2,,
(), onda pretpostavka n ,= 0 povlaci da
je element
2,,
() grupe C
1
(/) konacnog reda pa mora biti
2,,
() = 0
1,,
; no ako je /
_
/, T
_
onda na osnovu (I.8) imamo
2,,
() ,= 0
1,,
pa zakljucujemo da je n = 0; dakle Z
2
(/) = 0
2,,
.
Ovim smo pokazali da je H
2
(/) trivijalna grupa za /
_
/, T
_
.
Iz
2,(
= 0
1,(
sledi da je Z
2
(/) = n : n Z pa je H
2
(T )

= Z. 2
I.11 Homologija konusa
Denicija I.11.1 Ako su / i v proizvoljni onda za Cone(v, /) :
df
= /
_
v A[ A /
_
kazemo da je konus nad / sa vrhom v. 2
Jasno je da ako je / a-kompleks onda je i Cone(v, /) a-kompleks.
Teorema I.11.1 Ako je / a-kompleks i w /
/ onda je B := Cone(w, /) a-kompleks i pritom

je grupa

H
n
(B) trivijalna za svako n N
0
.
Dokaz. Da je

H
0
(B) trivijalna grupa sledi iz Teoreme I.9.1 i cinjenice da je B
1]
povezan graf.
(I) - priprema
Neka su, za n N,
n
i
t
n
n-ti rubni operator a-kompleksa / i B, tim redom.
Za n N
0
denisimo
g
n
: /
n)
C
n+1
(B)
sa
g
n
(v
0
, . . . , v
n
) :
df
= (w, v
0
, . . . , v
n
); B
Jasno je da g
n
postuje permutacije. Neka je f
n
: C
n
(/) C
n+1
(B) indukovani homomorzam.
Dalje, za n N
0
, neka je h
n
: C
n
(/) C
n
(B) prirodno utapanje C
n
(/) u C
n
(B) kao C
n
(/[ B) (/
je podkompleks od B).
Fiksirajmo n > 0.
Za v = (v
0
, . . . , v
n
) /
n)
imamo
(
t
n+1
f
n
)(v; /) =
t
n+1
(f
n
(v; /)) =
t
n+1
(w, v
0
, . . . , v
n
); B =
= (v
0
, . . . , v
n
); B +
n+1
i=1
(1)
i
f
n1
(v
i1
; /) = v; B
n
i=0
(1)
i
f
n1
(v
i
; /) =
= v; B f
n1
_
n
i=0
(1)
i
v
i
; /
_
= h
n
(v; /) f
n1
(
n
v; /) = (h
n
f
n1

n
)(v; /).
Dakle
t
n+1
f
n
= h
n
f
n1

n
. . . ().
Ako je x

/ onda je (
t
1
f
0
)(x; /) =
t
1
((w, x); B) = x; B w; B. Zato ako je
prirodno podizanje od / i c :=
tT
m
t
t; / C
0
(/), gde je T
/ konacan i m
t
Z za t T,
onda imamo
(
t
1
f
0
)
_
tT
m
t
t; /
_
=
tT
m
t
(t; B w; B) =
tT
m
t
h
0
(t; /)
_
tT
m
t
_
w; B =
= h
0
_
tT
m
t
t; /
_
(c)w; B,
tj. (
t
1
f
0
)(c) = h
0
(c) (c)w; B . . . ().
(II) - prelazimo na dokaz
Neka je z Z
n
(B).
f
n
(x) =
sS
l
s
w; x
s
0
, . . . , x
s
n
[ B
z = f
n1
(y) +h
n
(x):
z =
tT
k
t
w; y
t
0
, . . . , y
t
n1
[ B +
sS
l
s
x
s
0
, . . . , x
s
n
[ B
y =
tT
k
t
y
t
0
, . . . , y
t
n1
[ / x =
sS
l
s
x
s
0
, . . . , x
s
n
[ /
Slika I.11.32.
Tada je z = h
n
(x)+f
n1
(y) za neko x C
n
(/) i neko y C
n1
(/). Imamo z(
t
n+1
f
n
)(x) =
h
n
(x) +f
n1
(y) h
n
(x) + (f
n1

n
)(x) = f
n1
(y +
n
(x)), tj.
z (
t
n+1
f
n
)(x) = f
n1
(c) . . . ( )
za c := y+
n
(x) C
n1
(/). Takode
t
n
_
z(
t
n+1
f
n
)(x)
_
=
t
n
(z)(
t
n
t
n+1
)(f
n
(x)) = 0
n1,B
(jer je z n-cikl a-kompleksa B) pa je zato
0
n1,B
=
t
n
(f
n1
(c)) =
_
h
0
(c) (c) w; B ako n = 1, zbog ();
h
n1
(c) f
n2
(
n1
(c)) ako n > 1, zbog ()
tj. h
0
(c) = (c) w; B za n = 1, odnosno h
n1
(c) = f
n2
(
n1
(c)) za n > 1.
Ako je n > 1 onda iz
- h
n1
(c) C
n1
(/[ B) (videti Stav I.8.1 pod (2)),
- f
n2
(
n1
(c)) (f
n2
)
C
n2
(/)
i cinjenice da je C
n1
(/[ B) (f
n2
)
C
n2
(/) = 0
n1,B
sledi da je h
n1
(c) = 0
n1,B
, pa kako je h
n1
monomorzam to je c = 0
n1,,
. Odatle je
f
n1
(c) = 0
n1,B
odnosno z =
t
n+1
(f
n
(x)) B
n
(B) na osnovu ( ). Ovim je pokazano da
je Z
n
(B) = B
n
(B) tj.

H
n
(B) = H
n
(B) je trivijalna.
Ako je n = 1 onda iz
- h
0
(c)([w]) = 0
_
jer je h
0
(c) C
0
(/[B) i [w] B
0]
/
0]
_
i
-
_
(c) w; B
_
([w]) = (c)
sledi (c) = 0 pa i h
0
(c) = 0
0,B
. Sada kao i malopre zakljucujemo c = 0
0,,
pa je z =
t
2
(f
1
(x))
B
1
(B). Dakle i

H
1
(B) = H
1
(B) je trivijalna grupa. 2
Primetimo da je ako je A proizvoljan skup sa bar dva elementa i a A onda je ,A| =
Cone
_
a, ,A a|
_
. Otuda je

H
m
(,A|) trivijalna grupa za svako m N
0
.
Teorema I.11.2 Neka je n N i A proizvoljan skup sa n + 1 elemenata (tj. dim(A) = n). Tada
je za k N
0
n 1 grupa

H
k
(Bd(A)) je trivijalna dok je

H
n1
(Bd(A)) beskonacna ciklicna.
Ako je v Bij(n, A) proizvoljno imamo:
n
(v; ,A|) Z
n1
(Bd(A)) za n 2, odnosno
1
v; ,A| ker(
Bd(A)
) za n = 1,
i vazi da je

H
n1
(Bd(A)) generisana elementom
n
v; ,A| =
n
v; ,A| B
n1
(Bd(A))
H
n1
(Bd(A)).
Dokaz. Neka je najpre n 2.
Za svako 0 k n1 vazi Bd(A)
k]
= ,A|
k]
(Slika I.11.33). Otuda se za svako 0 k n 1
grupa C
k
(Bd(A)) poklapa sa grupom C
k
(,A|), za svako 1 k n 1 rubni operator
k,Bd(A)
se
poklapa sa rubnim operatorom
k,|A|
a takode je i
Bd(A)
=
|A|
. Zato
- za 1 k n 1 grupa Z
k
(Bd(A)) se poklapa sa Z
k
(,A|) a takode je i ker
_
Bd(A)
_
= ker
_
|A|
_
;
- za 0 k n 2 grupa B
k
(Bd(A)) = ran
_
k+1,Bd(A)
_
se poklapa sa grupom B
k
(,A|) =
ran
_
k+1,|A|
_
.
Prema tome ako je 1 k n 2 onda se grupa

H
k
(Bd(A)) = Z
k
(Bd(A))/B
k
(Bd(A)) poklapa
sa grupom

H
k
(,A|) = Z
k
(,A|)/B
k
(,A|) koja je trivijalna grupa. Takode, grupa

H
0
(Bd(A)) =
ker
_
Bd(A)
_
/B
0
(Bd(A)) poklapa se sa grupom

H
0
(,A|) = ker
_
|A|
_
/B
0
(,A|) pa je i ona trivijalna.
Za svako k n je
_
Bd(A)
_
k]
= pa je

H
k
(Bd(A)) trivijalna. Ispitajmo strukturu jedine pre-
ostale grupe homologije a-kompleksa Bd(A) - grupe

H
n1
(Bd(A)).
Kako je C
n
(Bd(A)) trivijalna to je trivijalna i B
n1
(Bd(A)) pa je (vodimo racuna da je n1 1)
H
n1
(Bd(A)) = H
n1
(Bd(A)) = Z
n1
(Bd(A))/0
n1,Bd(A)
.
Imamo Z
n1
(Bd(A)) = Z
n1
(,A|) = B
n1
(,A|), jer je H
n1
(,A|) trivijalna. No
_
,A|
_
n]
=
A pa ako je v Bij(n, A) proizvoljno onda je v n-selektor za ,A|, te je shodno tome
_
v; ,A|
_
baza za C
n
(,A|). Otuda je C
n
(,A|) je (beskonacna) ciklicna generisana elementom v; ,A|. Zato
je B
n1
(,A|) ciklicna,
n
_
v; ,A|
__
B
n1
(,A|) = Z
n1
(Bd(A)) i B
n1
(,A|) je generisana sa
n
_
v; ,A|
_
. Kako je B
n1
(,A|) podgrupa od C
n1
(,A|) a ova potonja nema nenula elemente
konacnog reda (po samoj deniciji grupa lanaca) to ni B
n1
(,A|) nema nenula elemente konacnog
reda. Sada, obzirom da je
n
_
v; ,A|
_
,= 0
n1,|A|
, imamo da je B
n1
(,A|) = Z
n1
(Bd(A))
beskonacna ciklicna generisana sa
n
_
v; ,A|
_
Z
n1
(Bd(A)).
Dakle Z
n1
(Bd(A))/0
n1,Bd(A)
je beskonacna ciklicna grupa generisana sa
n
v; ,A| =
n
v; ,A| +0
n1,Bd(A)
=
n
v; ,A| B
n1
(Bd(A)).
Slucaj n = 1 se razmatra potpuno analogno, pri cemu je sada n1 = 0 pa je ovde

H
n1
(Bd(A)) =
ker(
Bd(A)
)/B
n1
(Bd(A))
_
gde je i ovde zbog
_
Bd(A)
_
1]
= grupa B
n1
(Bd(A)) trivijalna
_
. 2
Slika I.11.33.
I.12 Simplicijalna preslikavanja i indukovani homomorzmi:
f
n,
i f
n,
Denicija I.12.1 Neka su dati a-kompleksi /
1
i /
2
.
Za preslikavanje f :
/
1

/
2
kazemo da je (/
1
, /
2
)-simplicijalno ako je A /
1

f
A /
2
za svako A /
1
.
Za bijektivno preslikavanje f :
/
1

/
2
kazemo da je izomorzam a-komplekasa /
1
i
/
2
ako za svako A

/
1
vazi
A /
1
f
A /
2
drugim recima ako f jeste (/
1
, /
2
)-simplicijalno a f
1
jeste (/
2
, /
1
)-simplicijalno preslikavanje.
2
Neka je f :
/
1

/
2
je (/
1
, /
2
)-simplicijalno preslikavanje. Ako je a

/
1
denisimo
f
t
0
(a) = f(a); /
2
. Ovako denisano preslikavanje f
t
0
:
/
1
C
0
(/
2
) na osnovu Teoreme
I.4.3 indukuje homomorzam f
0,
: C
0
(/
1
) C
0
(/
2
) takav da vazi f
0,
_
a; /
1
_
= f(a); /
2
za a

/
1
. Za f
0,
kazemo da je homomorzam nultih grupa lanaca indukovan (/
1
, /
2
)-
simplicijalnim preslikavanjem f.
Neka je sada n N. Neka je A (/
1
)
n]
i v = (v
0
, . . . , v
n
) Bij(n, A). Ako je dim(f
A) <
dim(A) denisimo f
t
n
(v) = 0
n,,2
. Ako je dim(f
A) = dim(A) onda je (f(v

0
), . . . , f(v
n
))
Bij(n, f
A), te zbog f
A /
2
imamo i (f(v
0
), . . . , f(v
n
)) (/
2
)
n)
. U ovom slucaju denisimo
f
t
n
(v) =
(f(v
0
), . . . , f(v
n
)); /
2
_
. Pokazimo da preslikavanje f
t
n
: (/
1
)
n)
C
0
(/
2
) postuje
permutacije. Neka je 0 i < j n, A (/
1
)
n]
i v = (v
0
, . . . , v
n
) Bij(n, A). Ako
dim(f
A) < dim(A) onda je f

t
n
(v) = 0
n,,2
= f
t
n
(v transp
n
(i, j)). Ako dim(f
A) = dim(A)
onda je
f
t
n
_
v TRANS
n
_
i, j
__
=
=
(f(v
0
), . . . , f(v
i1
), f(v
j
), f(v
i+1
), . . . , f(v
j1
), f(v
i
), f(v
j+1
), . . . , f(v
n
)); /
2
_
=
=
(f(v
0
), . . . , f(v
n
)); /
2
_
= f
t
n
(v).
Zato preslikavanje f
t
n
: (/
1
)
n)
C
0
(/
2
) na osnovu Teoreme I.4.2 indukuje homomorzam
f
n,
: C
n
(/
1
) C
n
(/
2
). Dakle ako je A (/
1
)
n]
i v = (v
0
, . . . , v
n
) Bij(n, A) onda
- ako dim(f
A) < dim(A) (drugim recima ako za neke 0 i < j n vazi f(v

i
) = f(v
j
), tj. ako
f v nije injektivno) onda f
n,
_
v; /
1
_
= 0
n,,2
;
- ako dim(f
A) = dim(A) (drugim recima ako 0 i < j n f(v

i
) ,= f(v
j
), tj. ako f v jeste
injektivno) onda f
n,
_
v; /
1
_
=
(f(v
0
), . . . , f(v
n
)); /
2
_
.
Za f
n,
kazemo da je homomorzam n-tih grupa lanaca indukovan (/
1
, /
2
)-simplicijalnim pre-
slikavanjem f.
Pokazimo da je (f
n,
[ n N
0
) C-morzam iz C-kompleksa lanaca a-kompleksa /
1
ka C-
kompleksu lanaca a-kompleksa /
2
. Neka je n N i v = (v
0
, . . . , v
n
) (/
1
)
n)
.
Ako fv = (f(v
0
), . . . , f(v
n
)) nije injektivno onda imamo (
n,,2
f
n,
)
_
v; /
1
_
=
n,,2
(0
n,,2
) =
0
n1,,2
. Na dalje razlikujemo dva slucaja.
Slucaj 1. Postoje neki 0 i
1
< i
2
< i
3
n tako da je f(v
i1
) = f(v
i2
) = f(v
i3
). Tada, kakvo
god da je 0 j n, n 1-torka f (v
j
) nije injektivna pa je f
n1
_
v
j
; /
1
_
= 0
n1,,2
. Zato
je i (f
n1,

n,,1
)
_
v; /
1
_
=
n
j=0
(1)
j
f
n1,
_
v
j
; /
1
_
= 0
n1,,2
.
I.12. SIMPLICIJALNA PRESLIKAVANJA I INDUKOVANI HOMOMORFIZMI: F
N,
I F
N,
53
Slucaj 2. Postoje 0 i < j n tako da je f(v
i
) = f(v
j
) ,= f(v
k
) za svako 0 k n,
k / i, j. Tada za svako 0 k n takvo da je k / i, j, n 1-torka f (v
k
) nije injektivna pa
je f
n1,
_
v
k
; /
1
_
= 0
n1,,2
. Zato je (f
n1,

n,,1
)
_
v; /
1
_
=
n
k=0
(1)
k
f
n1,
_
v
k
; /
1
_
=
(1)
i
f
n1,
_
v
i
; /
1
_
+ (1)
j
f
n1,
_
v
j
; /
1
_
. Ako je n = 1 onda mora biti i = 0 i j = 1 te je
(f
0,

1,,1
)
_
v; /
1
_
= f
0,
_
v
1
; /
1
_
f
0,
_
v
0
; /
1
_
= f(v
1
); /
1
f(v
0
); /
1
= 0
0,,2
jer je
f(v
0
) = f(v
1
). Neka je sada n 2.
Zbog ucinjene pretpostavke, ako f (v
i
) nije injektivna onda ni f (v
j
) nije injektivna, te
je tada f
n1,
_
v
i
; /
1
_
= f
n1,
_
v
j
; /
1
_
= 0
n1,,2
, pa imamo (f
n1,

n,,1
)
_
v; /
1
_
=
0
n1,,2
. Zbog iste pretpostavke, ako f (v
i
) jeste injektivna onda je i f (v
j
) injektivna, te je
f
n1,
_
v
i
; /
1
_
=
(f(v
0
), . . . , f(v
n
))
i
; /
2
_
kao i f
n1,
_
v
j
; /
1
_
=
(f(v
0
), . . . , f(v
n
))
j
; /
2
_
,
pa je zato opet
(f
n1,

n,,1
)
_
v; /
1
_
= (1)
i
f
n1,
_
v
i
; /
1
_
+ (1)
j
f
n1,
_
v
j
; /
1
_
=
= (1)
i
(f(v
0
), . . . , f(v
n
))
i
; /
2
_
+ (1)
j
(f(v
0
), . . . , f(v
n
))
j
; /
2
_
=
= (1)
i
(f(v
0
), . . . , f(v
n
))
i
; /
2
_
+ (1)
j
(1)
(j1)i
(f(v
0
), . . . , f(v
n
))
i
; /
2
_
= 0
n1,,2
jer je f(v
i
) = f(v
j
) po pretpostavci.
Neka je sada (f(v
0
), . . . , f(v
n
)) injektivna n-torka. Tada
(
n,,2
f
n,
)
_
v; /
1
_
=
n,,2
_
(f(v
0
), . . . , f(v
n
)); /
2
_
=
n
j=0
(1)
j
(f(v
0
), . . . , f(v
n
))
j
; /
2
i
(f
n1,

n,,1
)
_
v; /
1
_
=
n
j=0
(1)
j
f
n1,
_
v
j
; /
1
_
=
n
j=0
(1)
j
(f(v
0
), . . . , f(v
n
))
j
; /
2
,
jer je (f(v
0
), . . . , f(v
n
))
j
injektivno za svako 0 j n ako n 2, odnosno na osnovu denicije
preslikavanja f
0
ako je n = 1.
Pokazimo jos i da morzam (f
n,
[ n N
0
) postuje (prirodna) podizanja
,1
i
,2
. Neka je a
/
1
. Imamo (
,2
f
0,
)
_
a; /
1
_
=
,2
_
f(a); /
2
_
= 1 =
,1
_
a; /
1
_
. Dakle
,2
f
0,
=
,1
,
obzirom da je grupa C
0
(/
1
) generisana skupom
_
a; /
1
[ a

/
1
_
, kao i da su
,2
, f
0,
i
,1
homomorzmi.
Za f
:
df
= (f
n,
[ n N
0
) kazemo da je morzam C-komplekasa lanaca od /
1
prema /
2
indukovan
(/
1
, /
2
)-simplicijalnim preslikavanjem f.
Denicija I.12.2 Za n N
0
homomorzam (f
n,
)
n-tih grupa homologija C-komplekasa lanaca

a-komplekasa /
1
i /
2
indukovan morzmom f
= (f
n,
[ n N
0
) izmedu doticnih C-komplekasa
(videti Odeljak I.7) oznacavamo sa
f
n,
: H
n
(/
1
) H
n
(/
2
)
i nazivamo homomorzam n-tih grupa homologija indukovan (/
1
, /
2
)-simplicijalnim preslikava-
njem f. Takode posmatramo i homomorzme f
n,,A
1
= (f
n,
)
,A
1
redukovanih grupa homologija
indukovane sa f.
Stav I.12.1 Ako su /
1
, /
2
i /
3
a-kompleksi, f :
/
1

/
2
(/
1
, /
2
)-simplicijalno preslika-
vanje i g :
/
2

/
3
(/
2
, /
3
)-simplicijalno preslikavanje onda je i h := g f :
/
1

/
3
(/
1
, /
3
)-simplicijalno preslikavanje i pri tom vazi
h
n,
= g
n,
f
n,
, h
n,
= g
n,
f
n,
i h
n,,A
1
= g
n,,A
1
f
n,,A
1
za svako n N
0
.
Takode, id
,1
je (/
1
, /
1
)-simplicijalno preslikavanje i vazi
_
id
,1
n,
= id
Cn(,1)
,
_
id
,1
n,
= id
Hn(,1)
i
_
id
,1
n,,A
1
= id
H
n
(,1)
.
Dokaz. Neka je n N
0
i v = (v
0
, . . . , v
n
) (/
1
)
n)
.
Ako za neke 0 i < j n vazi f(v
i
) = f(v
j
) onda je i h(v
i
) = h(v
j
) pa je po deniciji
f
n,
_
v; /
1
_
= h
n,
_
v; /
1
_
= 0
n,,2
. No tada je i (g
n,
f
n,
)
_
v; /
1
_
= 0
n,,3
(jer je g
n,
homomorzam).
Ako ne postoje 0 i < j n takvi da je f(v
i
) = f(v
j
) onda je f
n,
_
v; /
1
_
=
(f(v
0
), . . . , f(v
n
));
/
2
_
. Ako za neke 0 i < j n vazi g(f(v
i
)) = g(f(v
j
)), tj. h(v
i
) = h(v
j
) onda je po deniciji
g
n,
_
f
n,
_
v; /
1
_
_
= 0
n,,3
i h
n,
_
v; /
1
_
= 0
n,,3
. Ako ne postoje 0 i < j n takvi da je
h(v
i
) = g(f(v
i
)) = g(f(v
j
)) = h(v
j
) onda je ponovo po deniciji
h
n,
_
v; /
1
_
=
(h(v
0
), . . . , h(v
n
)); /
3
_
=
_
g(f((v
0
)), . . . , g(f((v
n
))
_
; /
3
_
= g
n,
_
f
n,
_
v; /
1
_
_
.
Kako je grupa C
n
(/
1
) generisana elementarnim lancima v; /
1
, za v (/
1
)
n)
, to je jednakost
h
n,
= g
n,
f
n,
dokazana.
Iz h
n,
= g
n,
f
n,
za svako n N
0
na osnovu Stava I.7.1 direktno sledi h
n,
= g
n,
f
n,
i h
n,,A
1
= g
n,,A
1
f
n,,A
1
za svako n N
0
(jer je p
n,
= (p
n,
)
i p
n,,A
1
= (p
n,
)
,A
1
za
p f, g, h prema Deniciji I.12.2).
Za proveru drugog dela tvrdenja stava dovoljno je znati kako se denisu homomorzmi C-
komplekasa lanaca indukovani simplicijalnim preslikavanjima, Deniciju I.12.2 i iskoristiti Stav
I.7.1. 2
Komentar uz Stav I.12.1. Ako je f :
/
1

/
2
izomorzam a-komplekasa /
1
i /
2
onda iz Stava I.12.1 sledi da su f
n,
: H
n
(/
1
) H
n
(/
2
) i f
n,,A
1
:

H
n
(/
1
)

H
n
(/
2
) izomorzmi
grupa za svako n N
0
. 2
I.13 Nosaci i morzmi C-komplekasa lanaca
I.13.1 C-homotopija izmedu morzama C-komplekasa
Denicija I.13.1 Neka su f = (f
n
: n N
0
) i g = (g
n
: n N
0
) C-morzmi iz C-kompleksa
G =
_
(G
n
, d
n+1
) : n N
0
_
ka C-kompleksu G
t
=
_
(G
t
n
, d
t
n+1
) : n N
0
_
. Pod C-homotopijom
I.13. NOSA
CI I MORFIZMI C-KOMPLEKASA LANACA 55

od f ka g podrazumevamo svaki niz (D
n
: n N
0
) homomorzama D
n
: G
n
G
t
n+1
tako da za
svako n N
0
i svako x G
n
vazi
g
n
(x) f
n
(x) = d
t
n+1
(D
n
(x)) +D
n1
(d
n
(x)), ako n > 0
i
g
0
(x) f
0
(x) = d
t
1
(D
0
(x)).
2
Ako postoji neka C-homotopija od f ka g kazemo da je C-morzam f C-homotopan C-morzmu
g.
Ako je (D
n
: n N
0
) C-homotopija od f ka g onda je (D
n
: n N
0
) C-homotopija od g ka
f. Ako je jos (T
n
: n N
0
) C-homotopija od g ka h onda je (D
n
+T
n
: n N
0
) C-homotopija od f
ka h. Ovo znaci da je relacija biti C-homotopan relacija ekvivalencije na skupu svih C-morzama
iz G ka G
t
.
Stav I.13.1 Neka su f = (f
n
: n N
0
) i g = (g
n
: n N
0
) C-morzmi iz G ka G
t
takvi da
postoji neka C-homotopija (D
n
: n N
0
) od f ka g.
(1) Za svako n N
0
vazi (f
n
)
= (g
n
)
.
(2) Ako su e i e
t
podizanja za G i G
t
, tim redom, i ako f postuje e i e
t
, onda i g postuje e i e
t
.
Takode vazi (f
0
)
,e
= (g
0
)
,e
.
Dokaz. (1) Neka je n N
0
i x Z
n
(G). Ako je n > 0 onda imamo
(g
n
)
_
x B
n
(G)
_
= g
n
(x) B
n
(G
t
) =
_
f
n
(x) +d
t
n+1
(D
n
(x)) +D
n1
(d
n
(x))
_
B
n
(G
t
) =
=
_
f
n
(x) +d
t
n+1
(D
n
(x))
_
B
n
(G
t
) =
_
f
n
(x) B
n
(G
t
)
_
+
_
d
t
n+1
(D
n
(x)) B
n
(G
t
)
_
=
= f
n
(x) B
n
(G
t
) = (f
n
)
_
x B
n
(G)
_
jer d
t
n+1
(D
n
(x)) B
n
(G
t
). Za n = 0 jednakost se utvrduje na prakticno potpuno isti nacin.
(2) Neka vazi e = e
t
f
0
. Ako je x G
0
imamo e
t
(g
0
(x)) = e
t
_
f
0
(x) + d
t
1
_
D
0
(x)
_
_
=
e
t
(f
0
(x)) + (e
t
d
t
1
)
_
D
0
(x)
_
= (e
t
f
0
)(x) = e(x). Dakle e = e
t
g
0
.
Kako su (f
0
)
,e
i (g
0
)
,e
restrikcije na skup ker(e)/B
0
(G) preslikavanja (f
0
)
i (g
0
)
, respektivno,
to iz (1) sledi (f
0
)
,e
= (g
0
)
,e
. 2
Komentar uz Stav I.13.1. Dakle C-homotopni morzmi C-komplekasa indukuju iste
homomorzme homologija kao i iste homomorzme (e, e
t
)-redukovanih homologija, kad god
oba (ekvivalentno: bar jedan) postuju podizanja e i e
t
. Kao posledicu ovog i Stava I.7.1 imamo
cinjenicu da ako je f = (f
n
: n N
0
_
(G
n
, d
n+1
) : n N
0
_
ka C-kompleksu G
t
=
_
(G
t
n
, d
t
n+1
) : n N
0
_
, a (g
n
[ n N
0
) C-morzam iz C-kompleksa G
t
ka
C-kompleksu G tako da su f i g
medusobno C-homotopno inverzni morzmi C-komplekasa,
pod cim podrazumevamo to da je (g
n
f
n
: n N
0
) C-homotopan sa (id
Gn
: n N
0
) a
(f
n
g
n
: n N
0
) C-homotopan sa (id
G
n
: n N
0
) , onda su
(f
n
)
: H
n
(G) H
n
(G
t
) i (g
n
)
: H
n
(G
t
) H
n
(G)
jedno drugom inverzna preslikavanja (tj. jedno drugom inverzni izomorzmi grupa)
za svako n N
0
.
Ukoliko su jos e i e
t
podizanja od G i G
t
, tim redom, tako da (f
n
[ n N
0
) postuje e i e
t
, a
(g
n
[ n N
0
) postuje e
t
i e, onda su
(f
n
)
,e
:

H
n,e
(G)

H
n,e
(G
t
) i (g
n
)
,e
:

H
n,e
(G
t
)

H
n,e
(G)
jedno drugom inverzni izomorzmi grupa za svako n N
0
.
I.13.2 Teorema o aciklicnim nosacima
Ako su / i B a-kompleksi onda svaku funkciju A takvu da je dom(A) = / nazivamo nosac iz /
u B ako vazi
- za svako A / skup A(A) je podkompleks od B;
- za svako A
1
, A
2
/ vazi implikacija A
1
A
2
A(A
1
) A(A
2
).
Ako je A nosac iz / u B, n, m N
0
i f : C
n
(/) C
m
(B) onda kazemo da A (n, m)-nosi
funkciju f ako za svako A /
n]
i svako v Bij(n, A) vazi
f
_
v; /
_
C
m
_
A(A)[ B
_
sto u prevodu znaci da ako je
_
A(A)
_
m]
,= onda postoje l N i za i = 1, l simpleksi
B
i

_
A(A)
_
m]
a-kompleksa A(A), zatim k
i
Z i u
i
Bij(m, B
i
) tako da vazi
f
_
v; /
_
=
m
i=1
k
i
u
i
; B
Teorema I.13.1 (Teorema o aciklicnim nosacima - prvi deo) Neka je A nosac iz / u B a f =
(f
n
[ n N
0
) i g = (g
n
[ n N
0
) morzmi C-komplekasa lanaca od a-kompleksa / prema a-
kompleksu B koji postuju
,
i
B
. Neka je jos za svako n N
0
, i svako A /
n]
grupa

H
n
_
A(A)
_
trivijalna.
Ako za svako n N
0
nosac A (n, n)-nosi i f
n
i g
n
onda postoji C-homotopija (D
n
[ n N
0
)
izmedu f i g i to takva da A (n, n + 1)-nosi D
n
za svako n N
0
.
Dokaz. Homomorzme D
n
: C
n
(/) C
n+1
(B) denisemo rekurzivno.
(I)
Neka je a

/ i stavimo x := a; /. Neka su i
0
i i
1
prirodna utapanja grupa C
0
_
A(a)
_
i
C
1
_
A(a)
_
u grupe C
0
(B) i C
1
(B), respektivno (videti Odeljak I.8).
Imamo
B
_
g
0
(x) f
0
(x)
_
= (
B
g
0
)(x) (
B
f
0
)(x) =
,
(x)
,
(x) = 0.
Dakle y := g
0
(x) f
0
(x) ker(
B
). Kako je po pretpostavci g
0
(x), f
0
(x) C
0
_
A(a)[ B
_
to je y C
0
_
A(a)[ B
_
ker(
B
) = (i
0
)
ker(
A(a])
) (videti (5) iz Stava I.8.1). Zato postoji
neko (preciznije: tacno jedno) c ker(
A(a])
) tako da je y = i
0
(c). Kako je

H
0
_
A(a)
_
=
ker(
A(a])
)/B
0
_
A(a)
_
po pretpostavci trivijalna to je ker(
A(a])
) = B
0
_
A(a)
_
pa mozemo
ksirati neko l C
1
_
A(a)
_
tako da je c =
1,A(a])
(l). Denisimo D
t
0
_
a; /
_
= i
1
(l). Tada
I.13. NOSA

imamo y = i
0
_
1,A(a])
(l)
_
=
1,,
_
i
1
(l)
_
=
_
1,,
D
t
0
__
a; /
_
.
Na ovaj nacin smo denisali funkciju D
t
0
:
_
a; /[ a

/
_
C
1
(B) tako da za svako
x
_
a; /[ a

/
_
=: X vazi g
0
(x) f
0
(x) =
_
1,,
D
t
0
_
(x). Kako je X baza za C
0
(/) to D
t
0
ima jedinstvenu ekstenziju D
0
: C
0
(/) C
1
(B) koja je homomorzam doticnih grupa. Formula
g
0
(x) f
0
(x) =
_
1,,
D
t
0
_
(x) vazi za svako x C
0
(/) jer po konstrukciji homomorzma D
0
vazi za svako x X a C
0
(/) je generisana skupom X. Takode je po konstrukciji D
0
_
a; /
_

C
1
_
A(a)[ B
_
, tj. A (0, 1)-nosi homomorzam D
0
: C
0
(/) C
1
(B).
(II)
Da konstruisemo odgovarajuci homomorzam D
1
: C
1
(/) C
2
(B) ksiramo proizvoljan 1-
selektor M /
1)
za / i pratimo deo (III) ispod - ovo prepustamo citaocu. Dakle uocimo
proizvoljno v M. Za x := v; / imamo
1,B
(y) = g
0
(
1,,
(x)) f
0
(
1,,
(x))
_
1,B
D
0

1,,
_
(x) =
=
_
1,B
D
0
_
(
1,,
(x))
_
1,B
D
0
_
(
1,,
(x)) = 0
0,B
.
Dakle y Z
1
(B). Ovo je jedino mesto gde se razmatranje ovde (doduse krajnje nesustinski)
razlikuje od onog u delu (III).
(III)
Neka je sada n 2 i pretpostavimo da su konstruisani homomorzmi D
j
: C
j
(/) C
j+1
(B)
za 0 j < n tako da za svako 0 j < n i svako x C
j
(/) vazi
g
j
(x) f
j
(x) =
_
j+1,B
D
j
_
(x) +
_
D
j1

j,,
_
(x), ako j > 0
i
g
0
(x) f
0
(x) =
1,B
(D
0
(x)),
i tako da A (j, j + 1)-nosi D
j
za svako 0 j < n.
Fiksirajmo proizvoljan n-selektor M /
n)
za / .
Uocimo proizvoljno v M . Neka je A /
n]
takav da je v Bij(n, A). Stavimo x := v; /
i
y := g
n
(x) f
n
(x)
_
D
n1

n,,
_
(x)
Neka su i
n
i i
n+1
n
_
A(A)
_
i C
n+1
_
A(A)
_
u grupe C
n
(B) i C
n+1
(B),
respektivno.
Imamo (uz koriscenje indukcijske hipoteze)
n,B
(y) = g
n1
(
n,,
(x)) f
n1
(
n,,
(x))
_
n,B
D
n1

n,,
_
(x) =
=
_
n,B
D
n1
_
(
n,,
(x)) +
_
D
n2

n1,,
_
(
n,,
(x))
_
n,B
D
n1
_
(
n,,
(x)) =
= D
n2
_
(
n1,,

n,,
)(x)
_
= D
n2
(0
n2,,
) = 0
n1,B
.
Dakle y Z
n
(B).
Slika I.13.34.
Ako v = (v
0
, . . . , v
n
) onda imamo
D
n1
(
n,,
(x)) =
n
j=0
(1)
j
D
n1
_
v
j
; /
_
Za svako 0 j n je v
j
Bij
_
n 1, A v
j
_
te je po indukcijskoj hipotezi
D
n1
_
v
j
; /
_
C
n
(A(A v
j
)[ B) C
n
(A(A)[ B)
jer je A(A v
j
) A(A). Otuda je i D
n1
(
n,,
(x)) C
n
(A(A)[ B). Kako je po pretpostavci
f
n
(x), g
n
(x) C
n
(A(A)[ B) to je
y C
n
(A(A)[ B) Z
n
(B) = (i
n
)
Z
n
(A(A)).
Otuda je y = i
n
(c) za neko (zapravo - tacno jedno) c Z
n
(A(A)). No H
n
(A(A)) je trivijalna,
tj. Z
n
(A(A)) = B
n
(A(A)) pa mozemo ksirati neko l C
n+1
(A(A)) tako da je c =
n+1,A(A)
(l).
I.13. NOSA

Denisimo D
t
n
_
v; /
_
= i
n+1
(l) (i
n+1
)
C
n+1
(A(A)) = C
n+1
(A(A)[ B). Imamo
y = (i
n

n+1,A(A)
)(l) = (
n+1,B
i
n+1
)(l) =
_
n+1,B
D
t
n
__
v; /
_
te je
g
n
_
v; /
_
f
n
_
v; /
_
= y+
_
D
t
n1
n,,
__
v; /
_
=
_
n+1,B
D
t
n
__
v; /
_
+
_
D
t
n1
n,,
__
v; /
_
.
Na ovaj nacin smo denisali funkciju D
t
n
: X C
n+1
(B), gde je X :=
_
v; /[ v M
_
. Kako
je X baza za C
n
(/) to se D
t
n
moze prosiriti do homomorzma D
n
: C
n
(/) C
n+1
(B) (i to na
jedinstven nacin). Pokazimo da se indukcijska hipoteza ocuvava.
Po konstrukciji imamo da g
n
(x) f
n
(x) =
_
n+1,B
D
n
_
(x) +
_
D
n1

n,,
_
(x) vazi za svako
x X, pa kako je C
n
(/) generisana skupom X to ova jednakost vazi i za svako x C
n
(/) (obzirom
da su f
n
, g
n
,
n+1,B
,
n,,
, D
n1
i D
n
homomorzmi, naravno).
Pokazujemo da A (n, n + 1)-nosi D
n
. Ako je v M i A /
n]
takav da je v Bij(n, A) onda
je po konstrukciji D
n
_
v; /
_
= D
t
n
_
v; /
_
C
n+1
(A(A)[ B). Neka je sada u /
n)
proizvoljno.
M je n-selektor za / pa postoji neko v M tako da vazi
u v ili u
_
v transp
n
(0, 1)
_
.
Ako je u v onda je u; / = v; / a ako je u
_
v transp
n
(0, 1)
_
onda je u; / = v; /.
U svakom slucaju, ako je A /
n]
takav da je u Bij(n, A), imamo v Bij(n, A) i
D
n
_
u; /
_

_
D
n
_
v; /
_
, D
n
_
v; /
_
_
=
_
D
n
_
v; /
_
, D
n
_
v; /
_
_
C
n+1
(A(A)[ B).
Time je dokaz teoreme zavrsen. 2
Teorema I.13.2 (Teorema o aciklicnim nosacima - drugi deo) Neka je A nosac iz / u B takav
da je za svako n N, i svako A /
n]
grupa

H
n1
_
A(A)
_
trivijalna. Tada postoji morzam
(f
n
[ n N
0
) C-komplekasa lanaca od a-kompleksa / prema a-kompleksu B koji postuje
,
i
B
takav da A (n, n)-nosi f
n
za svako n N
0
.
Dokaz. Homomorzme f
n
: C
n
(/) C
n
(B) denisemo rekurzivno.
(I)
Neka je a
/ i neka je i
0
prirodno utapanje grupe C
0
_
A(a)
_
u grupu C
0
(B). Iza-
berimo proizvoljno b
a

A(a) i denisimo f
t
0
_
a; /
_
= b
a
; B = i
0
_
b
a
; A(a)
_
_

(i
0
)
C
0
_
A(a)
_
= C
0
_
A(a)[ B
_
. Ovako denisano f
t
0
:
/ C
0
(B) prosirimo do homo-
morzma f
0
: C
0
(/) C
0
(B) na celu grupu C
0
(/). Jasno je da A (0, 0)-nosi f
0
. Za a
/ jos
imamo i (
B
f
0
)
_
a; /
_
=
B
_
b
a
; B
_
= 1 =
,
_
a; /
_
, pa f
0
postuje
,
i
B
.
(II)
Fiksirajmo 1-selektor M /
1)
za /. Neka je v M i A /
1]
tako da je v Bij(1, A). Neka
su i
0
i i
1
0
_
A(A)
_
i C
1
_
A(A)
_
u grupe C
0
(B) i C
1
(B), respektivno.
Stavimo x := v; /. Imamo (
B
f
0

1,,
)(x) =
,
(
1,,
(x)) = 0 pa je (f
0

1,,
)(x) ker(
B
).
Ako je v = (v
0
, v
1
) onda je A = v
0
, v
1
i f
0
(
1,,
(x)) = f
0
_
v
1
; /
_
f
0
_
v
0
; /
_
C
0
(A(A)[ B)
jer po pretpostavci za 0 j 1 vazi f
0
_
v
j
; /
_
C
0
(A(v
j
)[ B) C
0
(A(A)[ B) (obzirom da je
v
j
v
0
, v
1
= A) posto A (0, 0)-nosi f
0
.
Dakle (f
0
1,,
)(x) C
0
(A(A)[ B)ker(
B
) = (i
0
)
ker(
A(A)
) pa imamo (f
0
1,,
)(x) = i
0
(c)
za neko (tacno jedno) c ker(
A(A)
). Kako je grupa

H
0
(A(A)) trivijalna (jer A /
1]
) to
mozemo ksirati neko l C
1
(A(A)) tako da je c =
1,A(A)
(l). Denisimo f
t
1
_
v; /
_
= i
1
(l)
(i
1
)
C
1
(A(A)) C
1
(A(A)[ B). Imamo (
1,B
f
t
1
)
_
v; /
_
= (
1,B
i
1
)(l) = (i
0

1,A(A)
)(l) =
i
0
(c) = (f
0

1,,
)
_
v; /
_
.
Na ovaj nacin smo denisali preslikavanje f
t
1
:
_
v; /[ v M
_
C
1
(B) tako da za svako
x X :=
_
v; /[ v M
_
vazi (
1,B
f
t
1
)(x) = (f
0

1,,
)(x). Prosirimo f
t
1
do homomorzma
f
1
: C
1
(/) C
1
(B).
Jednakost (
1,B
f
1
)(x) = (f
0

1,,
)(x) vazi za svako x C
1
(/) jer vazi za svako x X
a X generise grupu C
1
(/). Po konstrukciji je f
1
_
v; /
_
C
1
(A(v
0
, v
1
)[ B) za svako v =
(v
0
, v
1
) M. Ako je u = (u
0
, u
1
) /
1)
proizvoljno onda je ili u M ili (u
1
, u
0
) M. U
slucaju da je (u
1
, u
0
) M imamo f
1
_
(u
1
, u
0
); /
_
C
1
(A(u
1
, u
0
)[ B) pa je f
1
_
u; /
_
=
f
1
_
(u
1
, u
0
); /
_
= f
1
_
(u
1
, u
0
); /
_
C
1
(A(u
0
, u
1
)[ B). Dakle A (1, 1)-nosi f
1
.
(III)
Neka je sada n 2 i pretpostavimo da su konstruisani homomorzmi f
j
: C
j
(/) C
j
(B) za
0 j < n tako da za svako 0 < j < n vazi
j,B
f
j
= f
j1

j,,
, tako da je
B
f
0
=
,
, i tako
da A (j, j)-nosi f
j
za svako 0 j < n.
Fiksirajmo proizvoljan n-selektor M /
n)
za /.
Uocimo proizvoljno v M. Neka je A /
n]
takav da je v Bij(n, A). Stavimo x := v; /.
Neka su i
n
i i
n1
n
_
A(A)
_
i C
n1
_
A(A)
_
u grupe C
n
(B) i C
n1
(B),
respektivno.
Imamo (
n1,B
f
n1

n,,
)(x) = (f
n2

n1,,

n,,
)(x) = f
n2
(0
n2,,
) = 0
n2,B
pa je
(f
n1

n,,
)(x) Z
n1
(B). Na osnovu denicije rubnih homomorzama i cinjenice da je f
n1
po indukcijskoj hipotezi homomorzam i to takav da ga A (n 1, n 1)-nosi (kao i cinjenice da
je A nosac), lako (kao u delu (III) dokaza Teoreme I.13.1) dobijamo da je (f
n1

n,,
)(x)
C
n1
(A(A)[ B).
Dakle (f
n1

n,,
)(x) C
n1
(A(A)[ B) Z
n1
(B) = (i
n1
)
Z
n1
(A(A)) pa je (f
n1

n,,
)(x) = i
n1
(c) za neko (tacno jedno) c Z
n1
(A(A)). Imamo A /
n]
pa je grupa
H
n1
_
A(A)
_
trivijalna. Zato mozemo ksirati neko l C
n
(A(A)) tako da je
n,A(A)
(l) = c.
Denisimo f
t
n
_
v; /
_
= i
n
(l) (i
n
)
C
n
(A(A)) = C
n
(A(A)[ B). Imamo (
n,B
f
t
n
)(x) =
(
n,B
i
n
)(l) = (i
n1

n,A(A)
)(l) = i
n1
(c) = (f
n1

n,,
)(x).
Na ovaj nacin smo denisali preslikavanje f
t
n
: X C
n
(B), gde je X :=
_
v; /[ v M
_
,
tako da vazi (
n,B
f
t
n
)(x) = (f
n1

n,,
)(x) za svako x X. Prosirimo f
t
n
do homomorzma
f
n
: C
n
(/) C
n
(B). Na isti nacin kao i u delu (III) dokaza Teoreme I.13.1 zakljucujemo da
A (n, n)-nosi f
n
. (
n,B
f
n
)(x) = (f
n1

n,,
)(x) vazi za svako x C
n
(/) jer je grupa C
n
(/)
generisana skupom X i jer su sva preslikavanja koja se javljaju u doticnoj jednakosti homomorzmi.
2
I.13. NOSA

Prethodne dve teoreme ocigledno vaze u specijalnom slucaju kada je A(A) aciklican a-kompleks
za svako A /. Za a-kompleks / se kaze da je aciklican ako je grupa

H
n
(/) trivijalna za svako
n N
0
.
Deo II
Skupovno-kombinatorni deo:
od algebre ka geometriji
II.1 Popunjavanje apstraktnog kompleksa
Denicija II.1.1 Ako je /a-kompleks onda za funkciju J kazemo da je popunjavanje a-kompleksa
/ ako vazi
- / dom(J);
- J(A) je neprazan skup za svako A /;
- ako je A / singlton onda je J(A) = A;
- ako je A
1
, A
2
/ i A
1
,= A
2
onda je J(A
1
) J(A
2
) = . 2
Konvencija uz Deniciju II.1.1. Kad je J popunjavanje od / koristimo oznake J(A) :
df
=
_
, =SA
J(S), za A /, i
St(a, /, J) = St(a) :
df
=
_
aA,
J(A),
St(a, /, J) = St(a) :
df
=
_
aA,
J(A)
za a
/. 2
Komentar uz Deniciju II.1.1. Neka su A
1
, A
2
/. Iz same denicije sledi da je J(A
1
)
J(A
1
), da A
1
A
2
povlaci J(A
1
) J(A
2
) kao i da J(A
1
)J(A
2
) = J(A
1
A
2
) ako je A
1
A
2
,= ,
odnosno da je J(A
1
) J(A
2
) = ako je A
1
A
2
= .
Takode, ako je a A / onda je a J(A) kao i a St(a) St(a). Ovo sledi iz a a =
J(a) i ,= a A.
Ako je /
0
podkompleks a-kompleksa / i J popunjavanje a-kompleksa /, onda je J popunja-
vanje i a-kompleksa /
0
i vazi
_
AA0
J(A) =
_
AA0
J(A). 2
Stav II.1.1 Ako je ,= A

/ onda vazi: A / ako i samo ako
aA
St(a) ,= .
Dokaz. Neka je x
aA
St(a) ,= . Tada za svako a A postoji neko S
a
/ tako da je
a S
a
i x J(S
a
). Ako su p, q A onda iz x S
p
S
q
,= i S
p
, S
q
/ sledi (obzirom da
63
64 DEO II. SKUPOVNO-KOMBINATORNI DEO: OD ALGEBRE KA GEOMETRIJI
je J popunjavanje a-kompleksa /) da je S
p
= S
q
. Dakle S
a
[ a A = B za neko B /. Ako
a A onda a S
a
= B. Zato je A B / pa je i A /.
Obrnuto, ako je A / onda je J(A) St(a) za svako a A. Dakle ,= J(A)
aA
St(a).
2
Stav II.1.2 Neka je J popunjavanje a-kompleksa / i B
1
, B
2
/ podkompleksi od /. Ako je
_
_
BB1
J(B)
_
_
_
BB2
J(B)
_
,=
onda je
B
1
B
2
,= i
_
_
BB1
J(B)
_
_
_
BB2
J(B)
_
=
_
BB1B2
J(B).
Dokaz. Neka je L :=
_
BB1
J(B)

_
BB2
J(B)
,= i x L proizvoljno. Tada je
x J(B
1
) J(B
2
) za neke B
1
B
1
, B
2
B
2
. B
1
, B
2
/, J(B
1
) J(B
2
) ,= pa je B
1
= B
2

B
1
B
2
,= . I jos je x J(B
1
) J(B
1
)

BB1B2
J(B) =: D. Kako je x L bilo proizvoljno
ovim smo zapravo pokazali L D. D L je ocigledno. 2
Lema II.1.1 Neka je J popunjavanje a-kompleksa /, B
1
/ proizvoljno i B
2
/ a-kompleks.
Tada iz B
1
B
2
,= sledi
_
_
BB1
J(B)
_
_
_
BB2
J(B)
_
,= .
Dokaz. Neka je B
1
B
1
B
2
,= . Kad bi bilo
_
_
BB1
J(B)
_

_
_
BB2
J(B)
_ _
=
_
_
BB2
J(B)
__
onda bi iz J(B
1
) J(B
1
)
_
BB1
J(B)
sledilo J(B
1
) J(B
2
) ,= za neko B
2
B
2
. No ovo bi
znacilo da je B
1
= B
2
B
2
, kontradikcija. 2
II.2 Topoloska interpretacija grupe H
0
(A)
Teorema II.2.1 Neka je J popunjavanje a-kompleksa / i topologija na skupu X :=
_
A,
J(A)
takva da je za svako a
/ otvorena zvezda St(a) -otvoren i -povezan. Za x X neka je

C
x
komponenta povezanosti tacke x u odnosu na . Ako je (preciznije
,
) ona relacija
ekvivalencije koja je uvedena u Odeljku I.9 onda vazi:
(1) za svako u, v
/ je u v C
u
= C
v
;
(2) za svako u

/ je C
u
=
_
St(a)[ a

/, a u
_
;
(3) X =
_
C
u
[ u

/
_
.
Dokaz. (1) i (2): Primetimo na pocetku da za svako u
/ vazi u St(u) C
u
.
Za u, v

/ takve da je u v izaberimo po n(u, v) N
0
tako da postoje a
0
, . . . , a
n(u,v)

/
takvi da a
0
= u, a
n(u,v)
= v i a
i
, a
i+1
/ kad god i, i + 1 0, . . . , n(u, v). Pokazimo da
indukcijom po k N
0
da vazi:
u, v
_
/
_
u v n(u, v) = k C
u
= C
v
_
.
II.3. SIMPLICIJALNE APROKSIMACIJE 65
Za k = 0 ovo je evidentno. Pretpostavimo da tvrdenje vazi za neko k N
0
i neka su u, v
/
takvi da je u v i n(u, v) = k + 1. Postoje a
0
, . . . , a
k+1

/ takvi da a
0
= u, a
k+1
= v i
a
i
, a
i+1
/kad god i, i+1 0, . . . , k+1. Kako je a
k
, a
k+1
/to je St(a
k
)St(a
k+1
) ,= ,
prema Stavu II.1.1, pa kako su i St(a
k
) i St(a
k+1
) povezani to i P := St(a
k
) St(a
k+1
) mora biti
povezan. Zbog toga iz a
k
St(a
k
) P sledi da je P C
a
k
. a
k+1
St(a
k+1
) P C
a
k
sada povlaci C
a
k+1
= C
a
k
. Prema indukcijskoj hipotezi je C
a
k
= C
a0
te konacno zakljucujemo
C
u
= C
a0
= C
a
k+1
= C
v
.
Primetimo da za u, v

/ vazi St(u) St(v) ,= u v. Ovo sledi iz Stava II.1.1.
Za u
/ stavimo W
u
:
df
=
_
St(a)[ a
/, a u
_
. Na osnovu vec dokazanog imamo
W
u

_
C
a
[ a u
_
= C
u
. Pokazimo da je C
u
W
u
-otvoren.
Neka je x C
u
W
u
. Neka je A
x
/ takvo da x I(A
x
) i izaberimo proizvoljno a
x
A
x
.
Tada je x St(a
x
) C
x
. No x C
u
pa je C
x
= C
u
. Dakle x St(a
x
) C
u
. Pokazimo da
je W
u
St(a
x
) = . Pretpostavimo suprotno, tj. neka postoji neko z W
u
St(a
x
). Tada za
neko v

/ imamo da je u v i z St(v) St(a
x
) ,= . Otuda a
x
v pa i a
x
u. Zato je
W
u
St(a
x
) x, kontradikcija. Dakle x St(a
x
) C
u
W
u
.
Kako su sad i W
u
i C
u
W
u
-otvoreni, W
u
C
u
i u St(u) W
u
,= , a C
u
-povezan, to
mora biti C
u
W
u
= , tj. W
u
= C
u
.
Neka su najzad u, v

/ takvi da je C
u
= C
v
. Imamo v C
v
= C
u
= W
u
pa je v St(a) za
neko a

/ takvo da je a u. No v St(v) pa je v St(v) St(a) ,= . Otuda sledi v a te i
v u.
(3) Ako je a A / i x I(A) onda je x St(a) C
a
. 2
II.3 Simplicijalne aproksimacije
Stav II.3.1 Neka je X :=
_
A,1
J
1
(A), Y :=
_
A,2
J
2
(A) i neka je h : X Y proizvoljno preslika-
vanje.
(1) Neka je a A /
1
, x J
1
(A) i B /
2
takvo da je h(x) J
2
(B). Tada za svako b

/
2
vazi:
h
St(a, /
1
, J
1
) St(b, /
2
, J
2
) = b B .
(2) Neka je a

/
1
i B
a
/
2
onaj jedinstveni a-simpleks takav da je h(a) J
2
(B
a
). Tada za
svako b
/
2
vazi:
h
St(a, /
1
, J
1
) St(b, /
2
, J
2
) = b B
a
.
Dokaz. (1) Neka su A /
1
i x J
1
(A) proizvoljni a B /
2
takav da je h(x) J
2
(B)
i neka je b

/
2
takvo da h
St(a, /
1
, J
1
) St(b, /
2
, J
2
). Iz a A sledi x St(a, /
1
, J
1
)
te je h(x) St(b, /
2
, J
2
). Zato postoji neko P /
2
tako da je b P i h(x) J
2
(P). Sada
zbog h(x) J
2
(P) J
2
(B) ,= , P, B /
2
i cinjenice da je J
2
popunjavanje a-kompleksa /
2
zakljucujemo da je P = B pa je b B.
(2) Ovo sledi iz dela pod (1) uzimajuci A := a i x := a. 2
Denicija II.3.1 Neka je J
i
i
, za i = 1, 2.
Za funkciju h :
_
A,1
J
1
(A)
_
A,2
J
2
(A) kazemo da postuje (/
1
, J
1
, /
2
, J
2
) ako
v
_
/
1
w
_
/
2
_
h
St(v, /
1
, J
1
) St(w, /
2
, J
2
)
_
. 2
Stav II.3.2 Neka je X :=
_
A,1
J
1
(A), Y :=
_
A,2
J
2
(A) i neka h : X Y postuje (/
1
, J
1
, /
2
, J
2
).
Za svako a

/
1
izaberimo na proizvoljan nacin po jedno f(a)

/
2
tako da je
h
St(a, /
1
, J
1
) St(f(a), /
2
, J
2
).
Za ovako denisano preslikavanje f :
/
1

/
2
vazi:
(1) ako su A /
1
i x J
1
(A) proizvoljni a B /
2
takav da je h(x) J
2
(B) onda f
A B;
(2) ako je a

/
1
i B
a
/
2
onaj jedinstveni simpleks takav da je h(a) J
2
(B
a
) onda mora biti
f(a) B
a
;
(3) f je (/
1
, /
2
Dokaz. (1) i (2) slede iz Stava II.3.1, a (3) je direktna posledica tvrdenja pod (1) (i cinjenice
da je J
1
(A) ,= za svako A /
1
). 2
Denicija II.3.2 Neka je X :=
_
A,1
J
1
(A) i Y :=
_
A,2
J
2
(A). Za preslikavanje f :
/
1

/
2
kazemo da je (/
1
, J
1
, /
2
, J
2
)-simplicijalna aproksimacija preslikavanja h : X Y ako
v
_
/
1
h
St(v, /
1
, J
1
) St(f(v), /
2
, J
2
). 2
Iz Denicija II.3.1 i II.3.2 vidimo da reci da h :
_
A,1
J
1
(A)
_
A,2
J
2
(A) postuje (/
1
, J
1
, /
2
, J
2
)
je isto sto i reci da postoji (/
1
, J
1
, /
2
, J
2
)-simplicijalna aproksimacija preslikavanja h (tj. da h
ima (/
1
, J
1
, /
2
, J
2
)-simplicijalnu aproksimaciju). Takode je jasno da su (/
1
, J
1
, /
2
, J
2
)-simplicijalne
aproksimacije datog preslikavanja h koje postuje (/
1
, J
1
, /
2
, J
2
) upravo onakva preslikavanja
f :
/
1

/
2
koja se pominju u Stavu II.3.2.
Iz Stava II.3.2 sledi da svaka (/
1
, J
1
, /
2
, J
2
)-simplicijalna aproksimacija (ukoliko postoji) datog
preslikavanja h :
_
A,1
J
1
(A)
_
A,2
J
2
(A) mora biti (/
1
, /
2
Stav II.3.3 Neka je J
i
i
, za i = 1, 2, i neka su data preslikavanja
h
1,2
:
_
A,1
J
1
(A)
_
A,2
J
2
(A) i h
2,3
:
_
A,2
J
2
(A)
_
A,3
J
3
(A). Ako je
f
1,2
:
_
/
1

_
/
2
(/
1
, J
1
, /
2
, J
2
) simplicijalna aproksimacija preslikavanja h
1,2
a
f
2,3
:
_
/
2

_
/
3
(/
2
, J
2
, /
3
, J
3
)-simplicijalna aproksimacija preslikavanja h
2,3
onda je
f
2,3
f
1,2
(/
1
, J
1
, /
3
, J
3
2,3
h
1,2
.
Takode, id
,1
:
/
1

/
1
je (/
1
, J
1
, /
1
, J
1
)-simplicijalna aproksimacija preslikavanja
id _
A,1
J
1
(A)
.
2
Dokaz. Pretpostavimo da je f
i,j
(/
i
, J
i
, /
j
, J
j
i,j
za (i, j) (1, 2), (2, 3) i neka je a
/
1
. Tada je (h
1,2
)
St(a, /
1
, J
1
) St(f
1,2
(a), /
2
, J
2
) i
(h
2,3
)
St(f
1,2
(a), /
2
, J
2
) St(f
2,3
(f
1,2
(a)), /
3
, J
3
) pa je i
(h
2,3
h
1,2
)
St(a, /
1
, J
1
) = (h
2,3
)
_
(h
1,2
)
St(a, /
1
, J
1
)
_
(h
2,3
)
St(f
1,2
(a), /
2
, J
2
)
St(f
2,3
(f
1,2
(a)), /
3
, J
3
) = St((f
2,3
f
1,2
)(a), /
3
, J
3
).
II.3. SIMPLICIJALNE APROKSIMACIJE 67
2
Denicija II.3.3 Za preslikavanja f
1
, f
2
:
/
1

/
2
kazemo da su medusobno (/
1
, /
2
)-
uklopiva ako za svako A /
1
vazi (f
1
)
A (f
2
)
A B za neko B /
2
(sto je ocigledno
ekvivalentno sa tim da je (f
1
)
A (f
2
)
A /
2
). 2
Iz same denicije je jasno da ako su f
1
, f
2
:
/
1

/
2
medusobno (/
1
, /
2
)-uklopiva onda
i f
1
i f
2
moraju biti (/
1
, /
2
)-simplicijalna preslikavanja.
Stav II.3.4 Sve (/
1
, J
1
, /
2
, J
2
)-simplicijalne aproksimacije jednog te istog preslikavanja su meduso-
bno (/
1
, /
2
)-uklopive.
Dokaz. Neka su f
1
i f
2
simplicijalne aproksimacije preslikavanja h :
_
A,1
J
1
(A)
_
A,2
J
2
(A)
i neka je A /
1
. Ako je x J
1
(A) proizvoljno i B /
2
takvo da je h(x) J
2
(B) onda prema
Stavu II.3.2 mora biti (f
i
)
A B za i 1, 2, tj. (f
1
)
A (f
2
)
A B. 2
Teorema II.3.1 Ako su f, g :
/
1

/
2
medusobno (/
1
, /
2
)-uklopiva preslikavanja onda se
poklapaju njima indukovani homorzmi grupa homologija a-komplekasa /
1
i /
2
, tj. f
m,
= g
m,
za svako m N
0
, kao i f
0,,A
1
= g
0,,A
1
. 2
Dokaz. Za n N
0
i A /
n]
denisimo A(A) :
df
= ,f
A g
A|. Kako su f i g (/
1
, /
2
)-
uklopiva preslikavanja to je A(A) podkompleks a-kompleksa /
2
(naravno: A(A) ,= jer A ,= ).
Imamo da je

H
m
(A(A)) trivijalna grupa cak za svako m N
0
. Pokazimo da je
_
f
n,
_
v; /
1
_
, g
n,
_
v; /
1
_
_
C
n
(A(A)[ /
2
)
za svako v Bij(n, A) (ovo bi trebalo biti ocigledno za onog ko zna sta se ovde dogada no dobro,
hajde da pokazemo).
Neka je v = (v
0
, . . . , v
n
). Ako je f(v
i
) = f(v
j
) za neke 0 i < j n onda je f
n,
_
v; /
1
_
=
0
n,,2
C
n
(A(A)[ /
2
). Ako je s druge strane f v injektivno onda je f
A
_
/
2
_
n]
i
f
n,
_
v; /
1
_
= u; /
2
za u = (f(v
0
), . . . , f(v
n
)) Bij(n, f
A). Iz f
A A(A) sledi f
A
_
A(A)
_
n]
pa je
u; A(A)
_
C
n
_
A(A)
_
. Otuda je f
n,
_
v; /
1
_
= u; /
2
= i
n
_
u; A(A)
__

C
n
(A(A)[ /
2
), gde je i
n
: C
n
_
A(A)
_
C
n
(/
2
) prirodno utapanje grupe C
n
_
A(A)
_
u grupu
C
n
(/
2
) kao C
n
(A(A)[ /
2
) (videti Stav I.8.1).
Nosac A iz /
1
u /
2
i morzmi (f
n,
[ n N
0
) i (g
n,
[ n N
0
) izmedu C-komplekasa lanaca
od /
1
prema /
2
zadovoljavaju uslove Teoreme I.13.1. Prema Stavu I.13.1 i Teoremi I.13.1 sada
sledi da za svako m N
0
vazi (f
m,
)
= (g
m,
)
, tj. f
m,
= g
m,
, kao i f
0,,A
1
= (f
0,
)
,A
1
=
(g
0,
)
,A
1
= g
0,,A
1
. 2
Posledica II.3.1 Neka su f
1
, f
2
:
/
1

/
2
(/
1
, J
1
, /
2
, J
2
)-simplicijalne aproksimacije jednog
te istog preslikavanja h :
_
A,1
J
1
(A)
_
A,2
J
2
(A). Tada za svako n N
0
vazi (f
1
)
n,
= (f
2
)
n,
.
Takode je i (f
1
)
0,,A
1
= (f
2
)
0,,A
1
.
Slobodnije receno:
za svako n N
0
sve (/
1
, J
1
, /
2
, J
2
)-simplicijalne aproksimacije nekog ksiranog preslikavanja
indukuju jedan te isti homomorzam n-tih, kao i nultih redukovanih, grupa homologija a-
komplekasa /
1
i /
2
.
Dokaz. Ovo sledi iz Stava II.3.4 i Teoreme II.3.1. 2
II.4 Usitnjenja
Denicija II.4.1 Ako su L i J popunjavanja a-kompleksa / i B, tim redom, onda je (B, J)
usitnjenje od (/, L) ako vazi
- za svako B B postoji neko A / tako da je J(B) L(A);
- za svako A / je L(A) =
J(B)[ B B, J(B) L(A).

Ukoliko je jos zadovoljen i uslov
- za svako A / skup B B[ J(B) L(A) je konacan
onda za usitnjenje (B, J) kazemo da je nitarno. 2
Iz Denicije II.4.1 direktno sledi da ako je (A
1
, L
1
) [nitarno] usitnjenje od (A
2
, L
2
), a (A
2
, L
2
)
[nitarno] usitnjenje od (A
3
, L
3
), onda je i (A
1
, L
1
) [nitarno] usitnjenje od (A
3
, L
3
).
Konvencija. Ako su B i / a-kompleksi i J popunjavanje i a-kompleksa B i a-kompleksa /,
onda cemo umesto (B, J) je usitnjenje od (/, J) govoriti i jednostavno a-kompleks B J-usitnjava
a-kompleks /; ukoliko je J poznato ovo se dalje skracuje na a-kompleks B usitnjava a-kompleks
/. 2
Stav II.4.1 Ako je (B, J) usitnjenje od (/, L) i B B, A / onda vazi
(1) ako je J(B) L(A) i dim(A) = min
_
dim(S)[ S /, J(B) L(S)
_
onda je J(B) L(A);
(2) ako je J(B) L(A) onda je J(B) L(A
0
) za neko ,= A
0
A;
(3) ako je J(B) L(A) onda je J(B) L(A) i dim(A) = min
_
_
.
Dokaz. (1) Neka je x J(B) proizvoljno. Iz J(B) J(B) L(A) =
_
, =SA
L(S) sledi da
postoji neki neprazan S A tako da je x L(S). Pokazimo da mora biti S = A.
Imamo S / kao i x L(S) L(S), pa kako je (B, J) usitnjenje od (/, L) to postoji
neko B
1
B tako da je x J(B
1
) L(S). Posto je J(B
1
) =
_
, =MB1
J(M) to je x J(B
2
)
za neki neprazan B
2
B
1
. Sada iz B, B
2
B i x J(B) J(B
2
) sledi B = B
2
. Zato je
J(B) = J(B
2
) J(B
1
) L(S) i pri tom je S /. Zbog S A, i izbora skupa A mora biti
S = A.
(2) Neka je A
0
/ tako da je J(B) L(A
0
) i dim(A
0
) = min
_
dim(S)[ S /, J(B)
L(S)
_
. Upravo smo pokazali da mora biti J(B) L(A
0
). Kako je ,= J(B) J(B) L(A) =
_
, =SA
L(S), a posto A
0
, A povlaci L(A
0
)
_
_
_
, =SA
L(S)
_
_
= to mora biti A
0
A.
(3) Neka je sada J(B) L(A) i A
0
/ minimalne dimenzije tako da je J(B) L(A
0
). Znamo
da mora biti J(B) L(A
0
). Kako je J(B) ,= to je L(A) L(A
0
) ,= pa mora biti A = A
0
te i
J(B) L(A). 2
Komentar uz Stav II.4.1. Ako je (B, J) usitnjenje od (/, L) i B B onda iz Stava II.4.1 sledi
da
postoji jedinstven simpleks M
B
/ tako da je J(B) L(M
B
).
II.4. USITNJENJA 69
Sam stav se moze onda preformulisati na sledeci nacin: ako je B B i A / onda vazi
(a) A = M
B
akko J(B) L(A) i dim(A) = min
_
_
;
(b) J(B) L(A) akko M
B
A. 2
Stav II.4.2 Neka su J i L popunjavanja a-komplekasa B i /, tim redom. Tada je (B, J) usitnjenje
od (/, L) ako i samo su zadovoljena sledeca tri uslova:
(1) za svako B B postoji A / tako da je J(B) L(A);
(2) ako je ,= B
1
B
2
B i ako su A
1
, A
2
/ takvi da je J(B
i
) L(A
i
) za i = 1, 2 onda je
A
1
A
2
;
(3) za svako A / vazi L(A) =
_
J(B)
B B, J(B) L(A)
_
.
Dokaz. () : (1) sledi iz (1) Stava II.4.1. (3) sledi iz cinjenice da je J(P) J(P) za svako
P B. Preostaje jedino da pokazemo (2). Dakle neka je ,= B
1
B
2
B i neka su A
1
, A
2
/
takvi da je J(B
i
) L(A
i
) za i = 1, 2. Zbog B
1
B
2
imamo J(B
1
) J(B
1
) J(B
2
) L(A
2
) =
_
, =SA2
L(S) (videti (3) Stava II.4.1). Kako za svako (U, V ) B / vazi ili J(U) L(V ) ili
J(B) L(A) = (ovo sledi iz (1) Stava II.4.1 i same denicije pojma popunjavanje), to mora
biti J(B
1
) L(S) za neko ,= S A
2
. No J(B
1
) L(A
1
) pa odavde dobijamo A
1
= S A
2
.
() : Proveru tacnosti ovog smera tvrdenja prepustamo citaocu. 2
Stav II.4.3 Ako je (B, J) usitnjenje od (/, L) i /
0
podkompleks od / onda su za svako B B
sledeci uslovi ekvivalentni:
(a) J(B)
_
A,0
L(A);
(b) J(B) L(A) za neko A /
0
;
(c) J(B) L(A) za neko A /
0
;
(d) J(B)
_
A,0
L(A) ,= .
Dokaz. (d)(b): Neka je x J(B)
_
A,0
L(A) proizvoljno. Tada je x L(A
0
) za neko A
0

/
0
pa kako je (B, J) usitnjenje od (/, L) to postoji neko B
1
B tako da je x J(B
1
) L(A
0
).
Iz x J(B
1
) sledi da je x J(B
2
) za neko ,= B
2
B
1
. Dakle x J(B) J(B
2
) ,= i B, B
2
B
pa je B = B
2
. Otuda J(B) = J(B
2
) J(B
1
) L(A
0
).
(b)(a): Ovo je jasno.
(a)(d): Ovo sledi iz ,= J(B) J(B).
(b)(c): Ako je J(B) L(A) za neko A /
0
onda je J(B) L(A
0
) za neko ,= A
0
A. Iz
A /
0
sledi i A
0
/
0
.
(c)(d): Ovo sledi iz ,= J(B) I L(A) L(A). 2
Stav II.4.4 Ako je /
0
podkompleks a-kompleksa / i (B, J) (nitarno) usitnjenje od (/, L) onda
je (B
0
, J) (nitarno) usitnjenje od (/
0
, L), gde je
B
0
=
_
B B[ J(B)
_
A,0
L(A)
_
.
Dokaz. Na osnovu Stava II.4.3 vazi B
0
= B B[ J(B) L(A) za neko A /
0
. 2
Stav II.4.5 Ako je (B, J) usitnjenje od (/, L), /
0
podkompleks a-kompleksa / i B
1
podkompleks
a-kompleksa B takav da je (B
1
, J) usitnjenje od (/
0
, L) onda je
B
1
=
_
B B[ J(B)
_
A,0
L(A)
_
.
Dokaz. Prema Stavu II.4.4 za B
0
:=
_
B B[ J(B)
_
A,0
L(A)
_
vazi
_
SB0
J(S) =
_
A,0
L(A).
No prema pretpostavci je i
_
SB1
J(S) =
_
A,0
L(A). Sada iz
_
SB0
J(S) =
_
SB1
J(S) sledi B
0
= B
1
,
obzirom da je B
0
B
1
B i da je J popunjavanje a-kompleksa B. 2
II.5 Usitnjenja i simplicijalne aproksimacije
II.5.1 Homomorzam i
n;A
1
,J
1
,A
2
,J
2
Stav II.5.1 Ako je (/
1
, J
1
) usitnjenje od (/
2
, J
2
) i X :=
_
A,1
J
1
(A) onda identicko preslikavanje
id
X
: X X postuje (/
1
, J
1
, /
2
, J
2
), tj. ima (/
1
, J
1
, /
2
, J
2
)-simplicijalnu aproksimaciju. Pre-
ciznije, ako je a

/
1
i B
a
/
2
onaj jedinstveni simpleks za koji je a J
2
(B
a
) onda za svako
b

/
2
vazi
St(a, /
1
, J
1
) St(b, /
2
, J
2
) akko je b B
a
.
Ako je f :
/
1

/
2
proizvoljna (/
1
, J
1
, /
2
, J
2
id
X
i ako su A /
1
, B /
2
takvi da je J
1
(A) J
2
(B), onda je f
A B.
Dokaz. Za svako a
/
1
neka je B
a
/
2
onaj jedinstveni simpleks za koji je a J
2
(B
a
).
Neka su a

/
1
i b B
a
proizvoljni. Pokazimo da je St(a, /
1
, J
1
) St(b, /
2
, J
2
). Neka je
a A /
1
proizvoljno. Prema Stavu II.4.2 postoji Q /
2
tako da je J
1
(A) J
2
(Q). Imamo
J
1
_
a
_
= a J
2
(B
a
). Dakle J
1
_
a
_
J
2
(B
a
), J
1
(A) J
2
(Q) i a A pa na osnovu Stava
II.4.2 mora biti Q B
a
b. Zato J
1
(A) J
2
(Q)
_
bS,2
J
2
(S) = St(b, /
2
, J
2
). Kako je A /
1
takvo da a A bilo proizvoljno, to dobijamo St(a, /
1
, J
1
) St(b, /
2
, J
2
).
Ovim smo pokazali da id
X
postuje (/
1
, J
1
, /
2
, J
2
) kao i da ako je a
/
1
i b B
a
onda vazi
inkluzija St(a, /
1
, J
1
) St(b, /
2
, J
2
).
Ako uzmemo h := id
X
u Stavu II.3.1 zakljucujemo da ako su a

/
1
i b

/
2
takvi da
vazi St(a, /
1
, J
1
) St(b, /
2
, J
2
) onda, zbog St(a, /
1
, J
1
) = h
St(a, /
1
, J
1
) mora biti b B
a
.
Neka je f :
/
1

/
2
proizvoljna (/
1
, J
1
, /
2
, J
2
h := id
X
i neka su A /
1
, B /
2
takvi da je J
1
(A) J
2
(B). Iz (2) Stava II.4.1 sledi da je
J
1
(A) J
2
(P) za neko ,= P B. Da pokazemo f
A B uocimo proizvoljno x J
1
(A).
Imamo h(x) = x J
2
(P) pa na osnovu (1) Stava II.3.2 mora biti f
A P B. 2
Komentar uz Stav II.5.1. Iz Posledice II.3.1 i Stava II.5.1 sledi da kakvu god (/
1
, J
1
, /
2
, J
2
)-
simplicijalnu aproksimaciju f preslikavanja id
X
(a bar jedna uvek postoji) izabrali, tada f indukuje
za svako n
0
N jedan te isti homomorzam i
n;,1,J1,,2,J2
= f
n,
i
n;,1,J1,,2,J2
: H
n
(/
1
) H
n
(/
2
)
II.5. USITNJENJA I SIMPLICIJALNE APROKSIMACIJE 71
kao i jedan te isti homomorzam i
0,A
1
;,1,J1,,2,J2
= f
0,,A
1
i
0,A
1
;,1,J1,,2,J2
:

H
0
(/
1
)

H
0
(/
2
).
2
II.5.2 Kad je i
n;A
1
,J
1
,A
2
,J
2
izomorzam: aciklicnost nosaca
Teorema II.5.1 Neka je (B, J) usitnjenje od (/, L) i neka je za svako A /
(A) :
df
=
_
B B[ J(B) L(A)
_
.
Tada je nosac iz / u B. Ako je za svako A / a-kompleks (A) aciklican onda:
(a) postoji bar jedan morzam = (
n
[ n N
0
) C-komplekasa lanaca od / prema B (dakle
n
: C
n
(/) C
n
(B) za svako n N
0
) koji postuje
,
i
B
takav da (n, n)-nosi
n
za svako
n N
0
;
(b) ako je jos za svako A / a-kompleks (A) dimenzije ne vece od dim(A) onda postoji
tacno jedan morzam = (
n
[ n N
0
) C-komplekasa lanaca od / prema B koji postuje
,
i
B
n
za svako n N
0
;
(c) ako je f :
B

/ proizvoljna (B, /)-simplicijalna aproksimacija od id
X
, gde je X :=
_
BB
J(B) =
_
A,
L(A), i morzam kao pod (a) onda su i f
medusobno C-homotopno inverzni

morzmi C-komplekasa te su konsekventno, (
n
)
,A
:

H
n
(/)

H
n
(B) i f
n,,B
:

H
n
(B)

H
n
(/)
za svako n N
0
izomorzmi grupa koji su jedan drugom inverzni a takode su i (
0
)
:
H
0
(/) H
0
(B) i f
0,
: H
0
(B) H
0
(/) jedan drugom inverzni izomorzmi.
Dokaz. Za A / denisimo (A) :
df
= ,A|.
Za B B neka je M
B
/ onaj jedinstveni a-simpleks od / za koji vazi J(B) L(M
B
).
Znamo da je J(B) L(M
B
). Denisimo (B) :
df
= ,M
B
| = (M
B
) i (B) :
df
= (M
B
).
(I)
Pokazimo da su , , i nosaci iz / u B, iz / u /, iz B u / i iz B u B, respektivno.
Ako je ,= A
1
A
2
/ onda je L(A
1
) L(A
2
) pa je zato (A
1
) (A
2
) (prema deniciji
preslikavanja ) a takode je i (A
1
) = ,A
1
| ,A
2
| = (A
2
). Dakle i su nosaci.
Neka su ,= B
1
B
2
B. Imamo J(B
1
) J(B
2
) L(M
B2
) pa je M
B1
M
B2
(videti Stav
II.4.2). Zato je (B
1
) = (M
B1
) (M
B2
) = (B
2
) i (B
1
) = (M
B1
) (M
B2
) = (B
2
),
buduci da smo vec pokazali da su i su nosaci. Dakle i su nosaci.
(II)
Za svako A /, B B a-kompleksi (A), (A), (B) i (B) su aciklicni, tj. , , i su
tzv. aciklicni nosaci. Ovo sledi iz Teoreme I.11.1 i iz pretpostavke da je (A) aciklican a-kompleks
za svako A /.
Na osnovu Teoreme I.13.2 postoji bar jedan morzam = (
n
[ n N
0
) C-komplekasa lanaca
od / prema B koji postuje
,
i
B
n
za svako n N
0
, kao i bar jedan
morzam = (
n
[ n N
0
) C-komplekasa lanaca od B prema / koji postuje
B
i
,
takav da
(n, n)-nosi
n
za svako n N
0
. U naredna dva dela (III) i (IV) su ksirani proizvoljni takvi
morzmi i .
(III)
Pokazimo da (n, n)-nosi id
C
n
(,)
i
n

n
za svako n N
0
. Neka je n N
0
, A /
n]
i
u Bij(n, A).
Iz A ,A| = (A) sledi id
Cn(,)
_
u; /
_
= u; / C
n
((A)[ /).
Kako (n, n)-nosi
n
to je
n
_
u; /
_
C
n
((A)[ B). Zato postoje k N i B
j
(A), gde
dim(B
j
) = n, v
j
Bij(n, B
j
), m
j
Z za 1 j k tako da je
n
_
u; /
_
=
k
j=1
m
j
v
j
; B.
Fiksirajmo proizvoljno 1 j k. Iz B
j
(A) sledi J(B
j
) L(A), tj. M
Bj
A, odakle
dobijamo (B
j
) = ,M
Bj
| ,A| = (A) te najzad i C
n
((B
j
)[ /) C
n
((A)[ /). Dalje, kako
(n, n)-nosi to je
n
_
v
j
; B
_
C
n
((B
j
)[ /) pa je
n
_
v
j
; B
_
C
n
((A)[ /).
Dakle (
n

n
)
_
u; /
_
=
k
j=1
m
j
n
_
v
j
; B
_
C
n
((A)[ /).
(IV)
Pokazimo da (n, n)-nosi id
C
n
(B)
i
n

n
za svako n N
0
. Neka je n N
0
, B B
n]
i
v Bij(n, B).
Iz J(B) L(M
B
) sledi B (M
B
) = (B) te je id
Cn(B)
_
v; B
_
= v; B C
n
((B)[ B).
Kako (n, n)-nosi
n
to je
n
_
v; B
_
C
n
((B)[ /), tj. postoje k N i A
j
(B), gde
dim(A
j
) = n, u
j
Bij(n, A
j
), m
j
Z za 1 j k tako da je
n
_
v; B
_
=
k
j=1
m
j
u
j
; /.
Fiksirajmo proizvoljno 1 j k. Iz A
j
,M
B
| sledi A
j
M
B
pa je (A
j
) (M
B
).
(n, n)-nosi
n
te je
n
_
u
j
; /
_
C
n
((A
j
)[ B) C
n
((M
B
)[ B) tj.
n
_
u
j
; /
_
C
n
((B)[ B).
Dakle (
n

n
)
_
v; B
_
=
k
j=1
m
j
n
_
u
j
; /
_
C
n
((B)[ B).
(V)
Neka je za svako A / a-kompleks (A) dimenzije ne vece od dim(A) i neka su = (
n
[ n
N
0
) i = (
n
[ n N
0
) proizvoljni morzmi C-komplekasa lanaca od / prema B koji postuju
,
i
B
takvi da (n, n)-nosi
n
i
n
za svako n N
0
. Pokazimo da mora biti = .
Neka je (D
n
[ n N
0
) C-homotopija od ka takva da (n, n + 1)-nosi D
n
za svako n N
0
(ovakva C-homotopija postoji na osnovu Teoreme I.13.1). Pod ucinjenom pretpostavkom homo-
horzmi D
n
moraju biti trivijalni za svako n N
0
:
ako su n N
0
, A /
n]
i u Bij(n, A) imamo D
n
_
u; /
_
= 0
n+1,B
jer je zbog dim(A) = n po
pretpostavci
_
(A)
_
n+1
= pa je C
n+1
((A)) trivijalna grupa, a s druge strane kako (n, n+1)-
nosi D
n
imamo D
n
_
u; /
_
C
n+1
((A)[ B) = (i
n+1
)
C
n+1
((A)), gde je i
n+1
prirodno utapanje
grupe C
n+1
((A)) u grupu C
n
(B). Dakle D
n
(x) = 0
n+1,B
za svako x C
n
(/).
Zato ako je n N
0
i x C
n
(/) imamo
n
(x)
n
(x) =
n+1,B
(D
n
(x)) D
n1
(
n,,
(x)) =
n+1,B
(0
n+1,B
) 0
n,B
= 0
n,B
ako n > 0, odnosno
0
(x)
0
(x) =
1,B
(D
0
(x)) =
1,B
(0
1,B
) = 0
0,B
.
II.6. F, T, I I USITNJENJA 73
(VI)
Ako je f :
B

/ proizvoljna (B, /)-simplicijalna aproksimacija od id
X
onda (n, n)-nosi
f
n,
za svako n N
0
. Zaista, neka je n N
0
, B B
n]
i v Bij(n, B). Iz J(B) L(M
B
) na
osnovu Stava II.5.1 sledi f
B M
B
. Zato ako je f v injektivno onda imamo f v Bij(n, f
B)
kao i f
n,
_
v; B
_
= f v; / C
n
((B)[ /) jer f
B ,M
B
| = (B). Ako f v nije injektivno
onda ponovo imamo f
n,
_
v; B
_
= 0
n,,
C
n
((B)[ /).
Zato ako je morzam kao pod (a) onda na osnovu Teoreme I.13.1 i dokazanog u delovima
(III) i (IV) sledi da su i f
medusobno C-homotopno inverzni morzmi C-komplekasa (videti

komentar uz Stav I.13.1) te su konsekventno (
n
)
,A
:

H
n
(/)

H
n
(B) i f
n,,B
:

H
n
(B)

H
n
(/)
za svako n N
0
izomorzmi grupa koji su jedan drugom inverzni a takode su i (
0
)
:
H
0
(/) H
0
(B) i f
0,
: H
0
(B) H
0
(/) jedan drugom inverzni izomorzmi. 2
Komentar uz Teoremu II.5.1. Primetimo da deo (c) Teoreme II.5.1 specijalno kaze da ako
je (B, J) usitnjenje od (/, L) takvo da je za svako A / a-kompleks
_
B B[ J(B) L(A)
_
aciklican onda vazi:
za svako n N
0
i
n;B,J,,,L
: H
n
(B) H
n
(/) je izomorzam; i
0,B;B,J,,,L
:

H
0
(B)

H
0
(/) je
izomorzam.
2
II.6 F, F, I i usitnjenja
U odeljku II.6 (dakle tekucem) bice ksirani: neprazan skup F , a-kompleks T nekih podskupova
od F i funkcija I : P(F) P(F) takva da je:
- I(A) = A za svako A T
0]
;
- I(A) ,= za svako A T;
- I(A) = za svako A P(F) T.
U skladu sa notacijom od ranije stavljamo I(A) :
df
=
_
, =SA
I(S) za svako A F.
Denicija II.6.1 Za a-kompleks / kazemo da je (F, T, I)-kompleks ako je / T i ako je I
popunjavanje a-kompleksa /. 2
Konvencija. U odeljku II.6 (dakle tekucem) rec f-kompleks ce znaciti (F, T, I)-kompleks
(gde su F, T i I ksirani kao sto smo to vec rekli). 2
Jasno, ako je / f-kompleks onda je i svaki a-kompleks B / i sam f-kompleks.
II.6.1 Odnos izmedu (F, F, I)-komplekasa i funkcije I
Stav II.6.1 Ako su /
1
, /
2
T a-kompleksi od kojih je bar jedan f-kompleks i ako je
_
_
A,1
I(A)
_
_
_
A,2
I(A)
_
=
_
H)
I(H) za neki a-kompleks 1 /
1
/
2
onda je 1 = /
1
/
2
.
Dokaz. ,= 1 /
1
/
2
=: / povlaci da je / podkompleks i od /
1
i od /
2
pa je I je
popunjavanje a-kompleksa /. B
2
:= 1 / je a-kompleks. Uzimajuci jos i B
1
:= /
1
/
2
u Lemi
II.1.1, iz B
1
B
2
,= sledilo bi
_
BB1
I(B)
_
BB2
I(B) ,= tj.
,=
_
_
A,1,2
I(A)
_
_
H)
I(H)
__
_
A,1
I(A)
_
_
_
A,2
I(A)
__
_
H)
I(H) =
dakle kontradikcija. 2
Stav II.6.2 Neka je (/
i
[ i ) skup f-komplekasa i / :=
_
i
/
i
. Sledeci uslovi su ekvivalentni:
(a) za svako i, j , vazi:
ako je
_
_
A,i
I(A)
_
_
_
_
A,j
I(A)
_
_
,= onda je
_
_
A,i
I(A)
_
_
_
_
A,j
I(A)
_
_
=
_
H)
I(H)
za neki a-kompleks 1 /
i
/
j
;
(b) / je f-kompleks.
Dokaz. (a)(b): Neka su i, j , A
i
/
i
i A
j
/
j
tako da je I(A
i
) I(A
j
) ,= . Neka je
x I(A
i
) I(A
j
). Tada je x
_
A,i
I(A)
A,j
I(A)
_
=
H)
I(H) za neki a-kompleks
1 /
i
/
j
. Otuda je x I(H) za neko H 1. Dakle I(A
i
) I(H) ,= i A
i
, H /
i
pa
je A
i
= H. Analogno je A
j
= H. Dakle A
i
= A
j
. Ovim smo pokazali da je I popunjavanje za
a-kompleks /. 2
II.6.2 sd-ekstenzori i usitnjenja
Ako je ( funkcija ciji se domen sastoji od uredenih parova oblika (A, /) gde je A F a / familija
podskupova od F, dok su vrednosti funkcije ( familije podskupova od F, onda cemo za ( reci da
je [nitaran] sd-ekstenzor za (F, T, I) (skraceno: [nitaran] sd-ekstenzor) ako vazi:
- ((a, ) = a za svako a E;
- ako je A T tako da je dim(A) > 0 i / f-kompleks koji [nitarno] usitnjava f-kompleks Bd(A)
onda je ((A, /) f-kompleks koji [nitarno] usitnjava f-kompleks ,A| i pri tom je / ((A, /).
Denicija II.6.2 Neka je / f-kompleks i ( [nitaran] sd-ekstenzor za (F, T, I). Rekurzivno
denisemo S
p
(/, (), p N
0
na sledeci nacin:
- S
0
(/, () :
df
= /
0]
;
- S
p+1
(/, () :
df
= S
p
(/, ()
_
A,
p+1}
(
_
_
A,
_
_
_
D S
p
(/, ()
I(D)
_
, =SA
I(A)
_
_
_
_
_
,
ukoliko /
p+1]
,= , i S
p+1
(/, () :
df
= S
p
(/, () ako /
p+1]
= .
Takode denisemo S(/, () :
df
=
_
pN0
S
p
(/, (). 2
Lema II.6.1 Neka je / f-kompleks i ( [nitaran] sd-ekstenzor za (F, T, I). Za A /
0]
stavimo
A
:
df
= , a za A /, dim(A) > 0 stavimo
A
:
df
=
_
_
_
D S
p
(/, ()[ I(D)
_
, =SA
I(S)
_
_
_
, gde
je p = dim(A) 1. Iz Denicije II.6.2 neposredno sledi da uz ove oznake vazi S
p+1
(/, () =
S
p
(/, ()
_
A,
p+1}
( (A,
A
) za svako p N
0
. Denisimo jos o
(q)
A
:
df
= D S
q
(/, ()[ I(D) I(A)
za q N
0
i A /. Tada
(A) Za svako p N
0
vazi:
(1.p) ako je A /
p]
onda je ((A,
A
) f-kompleks koji [nitarno] usitnjava ,A| i vazi
A

((A,
A
); ako je jos i dim(A) > 0 onda je
A
f-kompleks koji [nitarno] usitnjava Bd(A); ako je (
nitaran sd-ekstenzor onda je ((A,
A
) konacan skup;
(2.p) S
p
(/, () =
_
A,
p}
((A,
A
) i S
p
(/, () T;
(3.p) ako su A
1
, A
2
/
p]
takvi da je
_
_
_
DC(A1,A
1
)
I(D)
_
_
_
_
_
DC(A2,A
2
)
I(D)
_
_
,= onda:
- A
0
:
df
= A
1
A
2
,= (te stoga i A
0
/
p]
),
- ((A
1
,
A1
) ((A
2
,
A2
) = ((A
0
,
A0
) i
_
_
_
DC(A1,A
1
)
I(D)
_
_
_
_
_
DC(A2,A
2
)
I(D)
_
_
=
_
_
_
DC(A0,A
0
)
I(D)
_
_
.
(4.p) S
p
(/, () je f-kompleks koji [nitarno] usitnjava /
p]
i za svako A /
p]
vazi o
(p)
A
=
((A,
A
);
(B) S(/, () je f-kompleks koji [nitarno] usitnjava /; ako su p, q N
0
, p q i A /
p]
onda je
D S(/, ()[ I(D) I(A) = o
(q)
A
= o
(p)
A
.
(C) ako je p, q N
0
tako da je p q onda je
S
p
(/, () =
_
A,
p}
o
(q)
A
=
_
A,
p}
D S(/, ()[ I(D) I(A).
Dokaz. Dokaz dajemo paralelno i za obicnu i za nitarnu varijantu tvrdenja.
(A) Indukcijom po p N
0
. Neposredno se proverava da vazi (1.0)-(5.0). Neka sada vaze (1.i)-(5.i)
za 0 i p.
Pokazujemo (1.p +1). Ako je A /
p]
tvrdenje sledi iz (1.p). Neka je A /
p+1]
, tj. A / i
dim(A) = p+1. Skup Bd(A) je podkompleks f-kompleksa /
p]
. Kako je prema (4.p)
_
S
p
(/, (), I
_
[nitarno] usitnjenje od (/
p]
, I) to je na osnovu Stava II.4.4 skup
A
=
_
_
_
D S
p
(/, ()
I(D)
_
SBd(A)
I(S)
_
_
_
f-kompleks koji [nitarno] usitnjava Bd(A). Kako je ( [nitaran] sd-ekstenzor to je ((A,
A
) f-
kompleks koji [nitarno] usitnjava ,A| i jos je
A
((A,
A
). Ako je ( nitaran sd-ekstenzor, onda
je ((A,
A
) konacan skup jer je ,A| konacan a ((A,
A
) je f-kompleks koji nitarno usitnjava ,A|.
Pokazujemo (2.p + 1). Iz S
p+1
(/, () = S
p
(/, ()
_
A,
p+1}
\,
p}
( (A,
A
) i (2.p) neposredno
sledi S
p+1
(/, () =
_
A,
p+1}
((A,
A
). Ako je D S
p+1
(/, () onda je D T, jer je D ((A,
A
)
za neko A /
p+1]
, a prema (1.p + 1) ((A,
A
) je specijalno f-kompleks.
Pokazujemo (3.p + 1). Neka su A
1
, A
2
/
p+1]
takvi da je
_
_
_
DC(A1,A
1
)
I(D)
_
_
_
_
_
DC(A2,A
2
)
I(D)
_
_
,= .
Pretpostavimo da je A
1
,= A
2
jer je inace ono sto treba da se pokaze trivijalno zadovoljeno.
Prema (1.p + 1) ((A
i
,
Ai
) je f-kompleks koji usitnjava ,A
i
|, za i = 1, 2, pa je zato
_
DC(Ai,A
i
)
I(D) =
_
DC(Ai,A
i
)
I(D) =
_
S|Ai|
I(S) = I(A
i
) .
Kad bi bilo A
0
:
df
= A
1
A
2
= onda bi imali S
1
,= S
2
za svako (S
1
, S
2
) ,A
1
| ,A
2
|, te i
I(S
1
) I(S
2
) = za svako (S
1
, S
2
) ,A
1
| ,A
2
| //. Ovo bi znacilo
I(A
1
) I(A
2
) =
_
_
_
S|A1|
I(S)
_
_
_
_
_
S|A2|
I(S)
_
_
=
_
(S1,S2)|A1||A2|
_
I(S
1
) I(S
2
)
= ,
suprotno pretpostavci. Zato je A
0
,= pa je A
0
/
p+1]
a prema (1.p + 1) ((A
0
,
A0
) je
f-kompleks koji usitnjava ,A
0
| te je zato I(A
0
) =
_
DC(A0,A
0
)
I(D).
Neka je i, j = 1, 2 i D ((A
i
,
Ai
) S
p
(/, () proizvoljno. ((A
i
,
Ai
) usitnjava ,A
i
| pa
je I(D) I(M) za neko ,= M A
i
. A
i
/
p]
zbog (2.p) povlaci D ((A
i
,
Ai
) S
p
(/, (),
suprotno pretpostavci. Dakle A
i
/
p+1]
.
Kad bi bilo M A
i
sledilo bi dim(A
i
) > 0 pa bi prema (2.p + 1)
Ai
bio f-kompleks koji
usitnjava Bd(A
i
). Zato, ako je x I(D) proizvoljno, zbog M Bd(A
i
) i x I(D) I(M)
postojalo bi P
Ai
takvo da je x I(P)
_
I(M)
_
. Dakle imali bi D, P ((A
i
,
Ai
) i
x I(D) I(P) ,= . Kako je ((A
i
,
Ai
) f-kompleks ovo bi znacilo da je D = P
Ai
S
p
(/, (),
suprotno pretpostavci.
Znaci M = A
i
pa je I(D) I(A
i
). Imamo da je A
i
,= S za svako S ,A
j
| - pretpostavili smo da
je A
i
,= A
j
, a ako je ,= S A
j
onda ovo sledi iz dim(A
i
) = p+1 dok je dim(S) < dim(A
j
) p+1.
Kako je A
i
,A
j
| / a I je popunjavanje a-kompleksa /, zakljucujemo da je I(A
i
)I(S) = za
svako S ,A
j
|, pa je i I(D)
_
S|Aj|
I(S) = . Kako je D ((A
i
,
Ai
) S
p
(/, () bilo proizvoljno
zapravo smo pokazali da je
_
_
_
DC(Ai,A
i
)\Sp(,,C)
I(D)
_
_
I(A
j
) = .
Kako su i, j tako da je i, j = 1, 2 bili proizvoljni, to odavde dobijamo
,= I(A
1
) I(A
2
) =
_
_
D,1
I(D)
_
_
_
D,2
I(D)
_
gde je /
i
:
df
= ((A
i
,
Ai
) S
p
(/, () za i = 1, 2. /
1
i /
2
su podkompleksi f-kompleksa S
p
(/, ()
(vazi (4.p)) pa iz Stava II.1.2 sledi /
1
/
2
,= i
_
_
D,1
I(D)
_
_
_
D,2
I(D)
_
=
_
D,1,2
I(D).
Takode je I(A
1
) I(A
2
) = I(A
0
) =
_
_
_
DC(A0,A
0
)
I(D)
_
_
.
Dakle /
1
/
2
S
p
(/, () ((A
0
,
A0
) pa kako je I popunjavanje a-kompleksa S
p
(/, ()
(prema (4.p)) to iz
_
D,1,2
I(D) =
_
DC(A0,A
0
)
I(D)
sledi ((A
0
,
A0
) = /
1
/
2
((A
1
,
A1
) ((A
2
,
A2
). Kako su ((A
i
,
Ai
), za i 0, 1, 2,
f-kompleksi prema (1.p + 1), to iz
_
_
_
DC(A1,A
1
)
I(D)
_
_
_
_
_
DC(A2,A
2
)
I(D)
_
_
=
_
DC(A0,A
0
)
I(D)
sada na osnovu Stava II.6.1 sledi ((A
1
,
A1
) ((A
2
,
A2
) = ((A
0
,
A0
).
Pokazujemo (4.p +1). Da je S
p+1
(/, () f-kompleks sledi iz (1.p +1), (2.p +1), (3.p +1) i Stava
II.6.2. Dalje imamo:
- /
p+1]
=
_
A,
p+1}
,A|;
- S
p+1
(/, () =
_
A,
p+1}
((A,
A
)
- ((A,
A
) je I-usitnjava ,A| za svako A /
p+1]
.
Otuda S
p+1
(/, () I-usitnjava /
p+1]
. Ako je A /
p+1]
onda: ((A,
A
) je podkompleks od
S
p+1
(/, (); ,A| je podkompleks od /
p+1]
; S
p+1
(/, () I-usitnjava /
p+1]
; ((A,
A
) I-usitnjava
,A|. Prema Stavu II.4.5 odavde sledi o
(p+1)
A
= ((A,
A
)
_
obzirom da je I(A) =
S|A|
I(S)
_
.
Neka je sada ( nitaran sd-ekstenzor. Treba pokazati da je u ovom slucaju S
p+1
(/, () f-
kompleks koji nitarno usitnjava /
p+1]
. No ovo direktno sledi iz o
(p+1)
A
= ((A,
A
) za svako
A /
p+1]
i (1.p + 1).
(B) Kako je S
i
(/, () f-kompleks za svako i N
0
i kako je po deniciji S
i
(/, () S
i+1
(/, () to
je i S(/, () f-kompleks. Kako je (S
i
(/, (), I) usitnjavanje od (/
i]
, I) za svako i N
0
, to je i
(S(/, (), I) usitnjavanje od (/, I).
Neka su p, q N
0
tako da je p q i neka je A /
p]
. Tada je i A /
q]
. Zato je, prema
(4.p) i (4.q), o
(q)
A
= ((A,
A
) = o
(p)
A
. Dalje, iz same denicije sledi da 0 i j o
(i)
A
o
(j)
A
.
Otuda je
D S(/, ()[ I(D) I(A) =
_
p
_
i=0
o
(i)
A
_
+
_
i=p
o
(i)
A
= o
(p)
A
= o
(q)
A
.
Neka je sada ( nitaran sd-ekstenzor. Ako je A / i p := dim(A) onda zbog (1.p) vidimo da
je D S(/, ()[ I(D) I(A) konacan skup, jer se poklapa sa ((A,
A
). Zato u ovom slucaju
S(/, () nitarno usitnjava /.
(C) Sledi direktno iz (2.p), (4.p) i (B). 2
Lema II.6.2 Ako je A T i ( [nitaran] sd-ekstenzor onda, kad god je / f-kompleks takav da je
A / (a ovo specijalno povlaci da je i ,A| f-kompleks), vazi
D S(/, ()[ I(D) I(A) = S(,A|, ().
Dokaz. Indukcijom po dim(A). Za dim(A) = 0 vazi D S(/, ()[ I(D) I(A) = A =
S(,A|, ().
Neka je p N, pretpostavimo da je tvrdenje tacno za sve skupove B T takve da je dim(B) < p
i neka je A T tako da je dim(A) = p. Neka je / f-kompleks takav da je A /; ovo specijalno
povlaci da je i ,A| f-kompleks. Kako je ,A|
r]
= za svaki prirodan broj r > p to iz denicije
S
q
(,A|, () (q N
0
) sledi da je S
q
(,A|, () = S
p
(,A|, () za svako q p, te je S(,A|, () = S
p
(,A|, ().
Dakle imamo
S(,A|, () = S
p
(,A|, () =
= S
p1
(,A|, () (
_
_
A,
_
_
_
D S
p1
(,A|, ()
I(D)
_
, =SA
I(S)
_
_
_
_
_
= (
_
A, S
p1
(,A|, ()
_
jer ako je D S
p1
(,A|, () onda, obzirom da S
p1
(,A|, () usitnjava ,A|
p1]
= Bd(A), postoji
neko ,= A
0
A tako da je I(D) I(A
0
)
_
, =SA
I(S). Dalje imamo
S
p1
(,A|, ()
(1)
=
_
B|A|
p1}
D S(,A|, ()[I(D) I(B)
(2)
=
_
B|A|
p1}
S(,B|, () =
(3)
=
_
B|A|
p1}
D S(/, ()[I(D) I(B)
(4)
=
_
B|A|
p1}
D S
p1
(/, ()[I(D) I(B) =
(5)
=
_
_
_
D S
p1
(/, ()
I(D)
_
B|A|
p1}
I(B)
_
_
_
=
_
_
_
D S
p1
(/, ()
I(D)
_
, =SA
I(S)
_
_
_
.
Argumentacija za gornje jednakosti:
(1): na osnovu (C) iz Leme II.6.1;
(2): ako je B ,A|
p1]
onda B ,A| i dim(B) < p dok je ,A| f-kompleks, pa je po indukcijskoj
hipotezi D S(,A|, ()[I(D) I(B) = S(,B|, ();
(3): ako je B ,A|
p1]
onda B / i dim(B) < p dok je / f-kompleks, pa je po indukcijskoj
hipotezi S(,B|, () = D S(/, ()[I(D) I(B);
(4): na osnovu (B) iz Leme II.6.1 jer je ,A|
p1]
/
p1]
;
(5): na osnovu Stava II.4.3 jer je ,A|
p1]
podkompleks od /
p1]
a (S
p1
(/, (), I) je usitnjenje
od (/
p1]
, I).
Zato je
S(,A|, () = (
_
A, S
p1
(,A|, ()
_
= (
_
_
A,
_
_
_
D S
p1
(/, ()
I(D)
_
, =SA
I(S)
_
_
_
_
_
=
= D S(/, ()[I(D) I(A)
na osnovu Leme II.6.1 (dela (4.p) iz (A) i dela (B)) jer je A /, dim(A) = p. 2
Teorema II.6.1 S(/, () =
_
A,
S(,A|, ().
Dokaz. S(/, () =
_
A,
D S(/, ()[ I(D) I(A) jer je (S(/, (), I) usitnjenje od (/, I).
Takode je
_
A,
D S(/, ()[ I(D) I(A) =
_
A,
S(,A|, () na osnovu Leme II.6.2. 2
Teorema II.6.2 Ako je /
0
podkompleks f-kompleksa / onda je
S(/
0
, () =
_
D S(/, ()
I(D)
_
A,0
I(A)
_
.
Dokaz. Imamo
_
D S(/, ()
I(D)
_
A,0
I(A)
_
=
_
A,0
_
D S(/, ()
I(D) I(A)
_
=
=
_
A,0
S(,A|, () = S(/
0
, ()
gde su korisceni Stav II.4.3, Lema II.6.2 i Teorema II.6.1. 2
Deo III
Geometrija:
geometrijski simpleksi i kompleksi
III.1 Elementi ane geometrije realnih vektorskih prostora
III.1.1 Ana nezavisnost
Prazan skup V smatramo linearno nezavisnim skupom vektora prostora V.
Denicija III.1.1 S V je ano nezavisan ako za svaki konacan P S i svako
P
R takvo
da je
pP
(p) = 0 vazi
pP
(p)p =

0 p P ((p) = 0) .
Stav III.1.1 Neka je S V i a S. Skup S je ano nezavisan akko je skup M := x a[ x
S, x ,= a linearno nezavisan.
Dokaz. Neka je S ano nezavisan i neka je M
0
M konacan. Takode neka je : M
0
R tako
da je
mM0
(m)m =

0 . Za svako m M
0
postoji po f(m) S a tako da je m = f(m) a.
Jasno f : M
0
ran(f) S a je bijekcija.
Neka je P := ran(f) a i : P R tako da (p) = (f
1
(p)) za p ran(f) i (a) =
mM0
(m). Kako je f(m) ,= a za svako m M
0
to je korektno denisano preslikavanje.
Imamo
pP
(p) =
pran(f)
(p) +(a) =
mM0
(m) +
_
mM0
(m)
_
= 0 i

0 =
mM0
(m)m =
mM0
(m)f(m) +
_
mM0
(m)
_
a =
pP
(p)p
pa kako je P konacan podskup ano nezavisnog skupa S to je (p) = 0 za svako p P, te specijalno
i 0 = (f(m)) = (m) za svako m M
0
.
81
82 DEO III. GEOMETRIJA: GEOMETRIJSKI SIMPLEKSI I KOMPLEKSI
Neka je sada M linearno nezavisan i P S konacan. Takode neka je : P R tako da je
pP
(p)p =

0 i
pP
(p) = 0. Imamo

0 =
pP
(p)p
_
_
pP
(p)
_
_
a =
pP
(p)(p a) =
pP\a]
(p)(p a)
pa sledi da je (p) = 0 za svako p P a. Ako a / P onda je dokaz zavrsen a ako je a P onda
imamo 0 =
pP
(p) =
pP\a]
(p) +(a) = 0 +(a), tj. (a) = 0. 2
Stav III.1.2 Ako su S E ano nezavisan skup, P, Q S konacni skupovi i
P
R i
Q
R
takvi da je
xP
(x) =
xQ
(x) i
xP
(x)x =
xQ
(x)x onda je (x) = (x) za x P Q,
(x) = 0 za x P Q i (x) = 0 za x Q P.
Dokaz. Iz
xP
(x)x =
xQ
(x)x sledi

0 =
xPQ
[(x)(x)]x+
xP\Q
(x)x+
xQ\P
((x))x
=
xPQ
(x)x za : P Q R denisano sa (x) = (x) (x) ako x P Q, (x) = (x) ako
x P Q i (x) = (x) ako x Q P. Imamo
xPQ
(x) =
xP
(x)
xQ
(x) = 0 pa kako je
P Q konacan podskup ano nezavisnog skupa S to mora biti (x) = 0 za svako x P Q. 2
III.1.2 Konveksnost
Denicija III.1.2 Za skup S V je konveksan (skup u r.v.p. V) ako za svako t [0; 1] i svako
x, y S vazi (1 t)x +ty S.
Skup Cx(S) = Cx
V
(S) =
C V[ S C i C je konveksan nazivamo konveksno zatvorenje

skupa S. 2
Za neprazan skup X ,= oznacimo
X
:
df
=
_

X
R
0 je konacan, ran() [0, 1] i
xX
(x) = 1
_
(suma koja se ovde javlja je konacna). Primetimo da ako je X konacan skup onda je
X
=
X
R [ ran() [0, 1] i
xX
(x) = 1.
Stav III.1.3 Za neprazan S V sledeci uslovi su ekvivalentni:
(1) S je konveksan;
(2) za proizvoljan skup Q i svako
Q
i
Q
S vazi
qQ
(q)(q) S;
(3) za svaki konacan P S i svako
P
vazi
pP
(p)p S. 2
Stav III.1.4 Za M V vazi:
(1) Cx(M) je konveksan skup;
(2) Cx(M) =
pP
(p)p [ P M je konacan neprazan i
P
;
III.2. GEOMETRIJSKI SIMPLEKSI 83
(3) Cx(M) =
xM
(x)x [
M
;
(4) ako su skup Q i : Q
na
M proizvoljni onda je Cx(M) =
qQ
(q)(q) [
Q
. 2
III.2 Geometrijski simpleksi
Denicija III.2.1 Neprazan konacan ano nezavisan skup M V zvacemo k.a.n. skup u V, ili
jednostavno k.a.n. u V.
Skup oblika Cx
V
(P), gde je P V neki k.a.n. u V, nazivamo geometrijski simpleks u V, ili
jednostavno g-simpleks u V. 2
III.2.1 Baricentricne koordinate tacaka: Bs
A,V
i nat
A,V
Denicija III.2.2 Neka je A V k.a.n. skup u V i := Cx(A) g-simpleks u V.
Za svako x i a A na osnovu (3) iz Stava III.1.4 postoji (x, a) [0; 1] tako da je
x =
aA
(x, a) a. Pri tom je ovako denisana funkcija : A [0; 1] prema Stavu III.1.2
jedinstveno odredena (pri ksiranom r.v.p. V) i za nju cemo koristiti oznaku Bs
A,V
. Dakle
Bs
A,V
: A [0; 1].
Za x i a A broj Bs
A,V
(x, a) nazivamo baricentricna koordinata od x u odnosu na k.a.n. A u
V pri temenu a.
Za x funkciju
Bs
A,V
(x, ) : A [0; 1]
nazivamo baricentricna reprezentacija od x u odnosu na k.a.n. A u r.v.p. V . Primetimo da je
Bs
A,V
(x, )
A
.
Za a A funkciju
Bs
A,V
(, a) : [0; 1]
nazivamo (baricentricna) koordinatna funkcija k.a.n. skupa A u r.v.p. V pri temenu a.
Ako je jasno o kom r.v.p. V je rec pisemo i samo Bk
A
(x, a), Bk
A
(x, ) i Bk
A
(, a) za x i
a A.
Denicija III.2.3 Ako je A k.a.n. u V i := Cx(A) denisemo nat
A,V
:
A
sa
nat
A,V
(x) :
df
= Bs
A,V
(x, )
za x . 2
Komentar uz Deniciju III.2.3. Iz (3) Stava III.1.4 i Stava III.1.2 sledi da je
nat
A,V
: Cx(A)
A
bijekcija izmedu Cx(A) i
A
. 2
Stav III.2.1 Neka je A V k.a.n. skup u V, m N, x
1
, . . . , x
m
Cx
V
(A). Ako su t
i
[0; 1] za
i = 1, m tako da je
m
i=1
t
i
= 1 onda je
Bs
A,V
_
m
i=1
t
i
x
i
, a
_
=
m
i=1
t
i
Bs
A,V
(x
i
, a)
za svako a A.
Dokaz. Imamo
x :=
m
i=1
t
i
x
i
=
m
i=1
_
t
i

aA
Bs
A,V
(x
i
, a) a
_
=
aA
(a) a,
gde je (a) :
df
=
m
i=1
t
i
Bs
A,V
(x
i
, a) [0; 1] za a A. Kako je jos i
aA
(a) =
aA
_
m
i=1
t
i
Bs
A,V
(x
i
, a)
_
=
m
i=1
_
t
i

aA
Bs
A,V
(x
i
, a)
_
=
m
i=1
t
i
= 1
zakljucujemo da je (a) = Bs
A,V
(x, a) za svako a A. 2
III.2.2 Skelet geometrijskog simpleksa
Lema III.2.1 (1) Ako je P k.a.n. i = Cx(P) onda je P =
_
x [ ne postoje u, v tako da
je u ,= v i x =
1
2
(u +v)
_
.
(2) Ako su P i Q k.a.n. skupovi i Cx(P) = Cx(Q) onda je P = Q.
Dokaz. (1) Oznacimo sa D skup na desnoj strani jednakosti koju treba da pokazemo.
Neka su p P i x
1
, x
2
tako da je p =
1
2
(x
1
+ x
2
) proizvoljni. Prema Stavu III.2.1 imamo
1 = Bs
P,V
(p, p) =
1
2
Bs
P,V
(x
1
, p) +
1
2
Bs
P,V
(x
2
, p). Kako je 0 Bs
P,V
(x
i
, p) 1, i = 1, 2, to
odavde sledi Bs
P,V
(x
1
, p) = Bs
P,V
(x
2
, p) = 1, tj. x
1
= x
2
= p. Dakle ne moze biti x
1
,= x
2
. Ovim
je pokazano da je P D.
Neka je sada z P i neka je baricentricna reprezentacija od z u odnosu na P. Tada je
yP
(y) = 1 kao i ran() [0, 1].
Iz (y) / (0, 1) za svako y P bi sledilo da je z P ili
yP
(y) 0 [2, +), sto je
nemoguce.
Iz (y
0
) (0, 1) za tacno jedno y
0
P bi sledilo
yP
(y) (0, 1) (1, +), sto je takode
nemoguce.
Dakle postoje y
1
, y
2
P tako da je y
1
,= y
2
i (y
1
), (y
2
) (0, 1). Neka je 0 < <
min
_
(y
1
), 1 (y
1
), (y
2
), 1 (y
2
)
_
. Denisimo
1
,
2
: P R na sledeci nacin:
1
(y) =
2
(y) = (y) za y P y
1
, y
2
;
1
(y
1
) = (y
1
)+,
1
(y
2
) = (y
2
);
2
(y
1
) = (y
1
),
III.2. GEOMETRIJSKI SIMPLEKSI 85
2
(y
2
) = (y
2
) +. Primetimo da je ova denicija korektna zbog y
1
,= y
2
. Na osnovu izbora broja
vazi ran(
1
) ran(
2
) [0, 1]. Imamo
yP
1
(y) =
_
_

yP\y1,y2]
(y)
_
_
+(y
1
) + +(y
2
) =
yP
(y) = 1.
Slicno je
yP
2
(y) = 1. Zato je x
i
:
df
=
yP
i
(y)y za i = 1, 2. (Recimo) zbog
1
(y
1
) ,=
2
(y
1
)
mora biti x
1
,= x
2
(baricentricne reprezentacije u odnosu na P su im razlicite). Najzad
1
2
(x
1
+x
2
) =
yP
1
(y) +
2
(y)
2
y =
_
_

yP\y1,y2]
(y) +(y)
2
y
_
_
+
(y
1
) + +(y
1
)
2
y
1
+
+
(y
2
) +(y
2
) +
2
y
2
=
yP
(y) = z.
Ovim je pokazano da je P D, sto obzirom da je P D povlaci D P.
(2) sledi direktno iz (1). 2
Lema III.2.1 omogucava uvodenje sledece denicije.
Denicija III.2.4 Ako je g-simpleks u V onda postoji jedinstven T k.a.n. tako da je =
Cx
V
(T); ovaj jedinstveni k.a.n. oznacavamo sa Sk
V
ili Sk
V
() i nazivamo V-skelet g-simpleksa
(ili jednostavno pisemo Sk ili Sk() i kazemo skelet od , ako je jasno o kom r.v.p. V je rec).
Iz same denicije direktno imamo da je Cx(Sk ) = i Sk(Cx(T)) = T kad god su g-simpleks
i T k.a.n. u V. 2
Ako je g-simpleks u V i k.a.n. A u V-skelet g-simpleksa onda za Bs
A
(x, a), Bs
A
(x, ) i
Bs
A
(, a), gde x i a A, kazemo i da su, tim redom, baricentricna koordinata od x u odnosu
na g-simpleks u V pri temenu a, baricentricna reprezentacija od x u odnosu na g-simpleks u
V i (baricentricna) koordinatna funkcija g-simpleksa u V pri temenu a. Za broj dim(A) kazemo
i da je dimenzija g-simpleksa i oznacavamo ga sa dim() = dim
V
().
Denicija III.2.5 Za g-simplekse
1
i
2
uvodimo relaciju:
1
_
2
df
Sk
1
Sk
2
i, ukoliko
ovo vazi, za
1
kazemo da je lice od
2
. Relacija _ (preciznije: _
V
) je (ocigledno) parcijalno
uredenje na skupu svih g-simplekasa prostora V. 2
Stav III.2.2 Ako je P V k.a.n., Q V proizvoljan i Cx(P) = Cx(Q) onda je P Q.
Dokaz. Neka je p P proizvoljno. Iz p Cx(P) = Cx(Q) sledi da postoji neki konacan
Q
t
Q i
Q
tako da je p =
yQ
(y)y.
Nije moguce da vazi (y
0
) (0, 1) za tacno jedno y
0
Q
t
jer bi tada moralo biti
yP
(y)
(0, 1) (1, +).
Pretpostavimo da postoje y
1
, y
2
Q
t
tako da je y
1
,= y
2
i (y
1
), (y
2
) (0, 1). Neka je
0 < < min
_
(y
1
), 1 (y
1
), (y
2
), 1 (y
2
)
_
. Denisimo
1
,
2
: Q
t
R na sledeci nacin:
1
(y) =
2
(y) = (y) za y Q
t
y
1
, y
2
;
1
(y
1
) = (y
1
) + ,
1
(y
2
) = (y
2
) ;
2
(y
1
) =
(y
1
) ,
2
(y
2
) = (y
2
) + . Ova denicija je korektna zbog y
1
,= y
2
. Kao i u dokazu Leme
III.2.1 imamo da je ran(
1
) ran(
2
) [0, 1] kao i da je
yQ
1
(y) =
yQ
2
(y) = 1. Zato je
x
i
:
df
=
yQ
i
(y)y Cx(Q
t
) Cx(Q) = Cx(P) za i = 1, 2. Zbog
1
(y
1
) ,=
2
(y
1
) mora biti x
1
,= x
2
.
Ali
1
2
(x
1
+x
2
) = p P. Obzirom da je P k.a.n. ovo protivureci Lemi III.2.1.
Dakle jedini moguci slucaj je da vazi (y) 0, 1 za svako y Q
t
. No kako je
Q
to
odavde sledi da postoji y
0
Q
t
tako da je (y
0
) = 1 i (y) = 0 za svako y Q
t
y
0
. Dakle
p = y
0
Q
t
Q. 2
III.2.3 Interior geometrijskog simpleksa
Denicija III.2.6 Ako je g-simpleks u V denisemo njegov V-interior sa
int = int() = int
V
= int
V
() :
df
=
_
Cx(P)[ P Sk .
_
smatramo da je Cx() = ; u skladu s tim imamo intx = x
_
. 2
Stav III.2.3 Vazi int =
_

xSk
(x)x[
Sk
, ran() (0, 1]
_
. Drugim recima int je
skup svih onih tacaka g-simpleksa kojima nijedna baricentricna koordinata nije jednaka 0.
Dokaz. Neka je x i neka je baricentricna reprezentacija od x u odnosu na Sk .
Neka je najpre x int . Kad bi bilo (y) = 0 za neko y Sk onda bi imali
zSk \y]
(z) =
zSk
(z) = 1 kao i x =
zSk
(z)z =
zSk \y]
(z)z te bi bilo x Cx(Sk y) , a ovo je
nemoguce zbog Sk y Sk po deniciji pojma int .
S druge strane ako je (y) > 0 za svako y Sk i ako je P Sk proizvoljan onda ne
moze biti x Cx(P) jer bi tada za - baricentricnu reprezentaciju od x u odnosu na P sledilo
x =
zP
(z)z =
xSk
(z)z te bi na osnovu Stava III.1.2 moralo biti (y) = 0 za svako Sk P.
Ali Sk P ,= . 2
Stav III.2.4 Za g-simplekse
1
i
2
vazi
1
=
2
akko int(
1
) = int(
2
).
Dokaz. Stavimo P := Sk
1
, Q := Sk
2
i pretpostavimo int(
1
) = int(
2
).
Neka je n broj elemenata skupa P. Ako je n = 1 onda je P = p za neko p V pa je
1
= p = int
1
= int
2
, tj.
2
= p.
Neka je sada n > 1 i neka je p P proizvoljno. Imamo
a :=
2
3
p +
1
3(n 1)
_
_

sP\p]
s
_
_
int
1
= int
2
kao i
b :=
1
3
p +
2
3(n 1)
_
_

sP\p]
s
_
_
int
1
= int
2
.
III.3. GEOMETRIJSKI KOMPLEKSI 87
Zato su Bs
Q
(a, q) i Bs
Q
(b, q) za q Q denisani. Za t = 1 sada imamo p = (1 t)a + tb =
qQ
_
(1 t)Bs
Q
(a, q) +tBs
Q
(b, q)
q kao i
qQ
_
(1 t)Bs
Q
(a, q) +tBs
Q
(b, q)
= (1 t)
qQ
Bs
Q
(a, q) +t
qQ
Bs
Q
(b, q) = 1 .
Odavde mozemo zakljuciti da za svako p P postoji po
p
: Q R tako da je
qQ
p
(q) = 1 i
qQ
p
(q)q = p. Pokazimo da za proizvoljno p P mora biti ran(
p
) [0, 1]. Ovo bi automatski
povlacilo P Cx(Q) te i Cx(P) Cx(Q); analogno bi se dobilo Cx(Q) Cx(P) i dokaz bi bio
gotov.
Pretpostavimo suprotno onom sto treba utvrditi da postoji neko p
0
P i neko q
0
Q tako da
je
p0
(q
0
) < 0 (pod uslovom
qQ
p
(q) = 1 ovo je negacija onog sto treba da se pokaze).
Za k N, k > 1 denisimo
k
: P [0, 1] sa
k
(p
0
) = 1
1
k
i
k
(p) =
1
k(n 1)
za p P p
0
.
Mnozeci jednakosti p =
p
(q
0
)q
0
+
qQ\q0]
p
(q)q sa
k
(p) i sabirajuci dobijene jednakosti kad
p prode skupom P dobijamo (videti Stav III.2.3)
int(
2
) = int(
1
) r
k
:=
pP
k
(p)p =
qQ
_
_
pP
k
(p)
p
(q)
_
_
q =
qQ
k
(q)q
gde smo stavili
k
(q) :
df
=
pP
k
(p)
p
(q). Imamo
qQ
k
(q) =
qQ
_
_
pP
k
(p)
p
(q)
_
_
=
pP
k
(p)
_
_
qQ
p
(q)
_
_
= 1. Kako je r
k
int
2

2
= Cx
V
(Q) to odavde na osnovu Stava
III.1.2 sledi da je
k
(q) 0 za svako q Q, i svako k N, k > 1.
S druge strane je
k
(q
0
) =
pP
k
(p)
p
(q
0
) =
k
(p
0
)
p0
(q
0
) +
pP\p0]
k
(p)
p
(q
0
). Imamo
da
k
(p) 0 za p P p
0
odnosno
k
(p
0
) 1 kad k +. Kako smo pretpostavili da je
p0
(q
0
) < 0 to za dovoljno veliko k mora biti
k
(q
0
) < 0, suprotno vec utvrdenom. 2
III.3 Geometrijski kompleksi
Denicija III.3.1 Ako je F = V, T = A V [ A je k.a.n. i I(A) = I
V
(A) = int
V
(Cx
V
(A))
ako je A V k.a.n., odnosno I(A) = I
V
(A) = ako A V nije k.a.n. onda (F, T, I)-komplekse
nazivamo V-temene seme, ili temene seme u V. 2
Komentar uz Deniciju III.3.1. Ako je A k.a.n. u V onda iz Stava III.2.3 koristeci se Stavom
III.1.2 mozemo zakljuciti da je Cx
V
(A) =
_
, =SA
int
V
_
Cx
V
(S)
_
, tj.
I
V
(A) = Cx
V
(A),
a takode i da ako su neprazni P, Q A tako da P ,= Q onda je
I
V
(P) I
V
(Q) = int
V
(Cx
V
(P)) int
V
(Cx
V
(Q)) = .
Iz ovog se specijalno moze zakljuciti da ako je A k.a.n. u V onda je ,A| V-temena sema. 2
Denicija III.3.2 Skup / g-simplekasa u V nazivamo geometrijski kompleks (ili: g-kompleks) u
V ako je B := Sk [ / temena sema u V. Za V-temenu semu B kazemo da je V-pridruzena
g-kompleksu / u V a za skup
/ da je V-telo g-kompleksa / u V.
Ako je B V-temena sema onda za g-kompleks Cx(A)[ A / u V kazemo da je V-pridruzen
V-temenoj semi B a za njegovo telo da je V-telo V-temene seme B. 2
Iz same Denicije III.3.2 sledi da je skup / g-simplekasa u V g-kompleks u V akko:
(K1) ako je
0
g-simpleks tako da je
0
_ za neko / onda je i
0
/;
(K2) ako su
1
,
2
/ tako da je
1
,=
2
onda je int(
1
) int(
2
) = .
III.3.1 Ekvivalentne denicije
Stav III.3.1 Skup / g-simplekasa je g-kompleks akko vaze uslov (K1) i uslov
(K2
t
) ako su
1
,
2
/ takvi da je
1

2
,= onda je
1

2
g-simpleks i to takav da je
1

2
_
1
i
1

2
_
2
. 2
Dokaz. Neka je / skup g-simplekasa u V. Stavimo B :=
_
Sk [ /
_
.
Neka je / g-kompleks u V. Da pokazemo da vazi (K2
t
) neka su
1
,
2
/ takvi da je
1

2
,= . Ako stavimo P
i
:
df
= Sk
i
, i = 1, 2, onda imamo (videti Komentar uz Deniciju
III.3.1) ,=
1

2
= I(P
1
) I(P
2
) pa je ,= P
1
P
2
i
1
2
= I(P
1
) I(P
2
) = I(P
1
P
2
) /,
obzirom da je po pretpostavci I popunjavanje za a-kompleks B kao i da je P
1
, P
2
, P
1
P
2
B.
Obrnuto, neka vaze uslovi (K1) i (K2
t
). Da pokazemo da vazi (K2) neka su
1
,
2
/ takvi
da je int(
1
) int(
2
) ,= . Stavimo P
i
:
df
= Sk
i
, i = 1, 2. Neka je x int(
1
) int(
2
)
1

2
proizvoljno. Iz
1
2
,= i (K2
t
) sledi da postoji neko ,= P
0
P
1
P
2
tako da je
1
2
= Cx(P
0
).
Kad bi bilo P
0
P
1
imali bi istovremeno x Cx(P
0
)
_
, =SP1
Cx(S) i x int(
1
) =
_
_
_
, =SP1
Cx(S)
_
_
, sto nije moguce. Dakle mora biti P
0
= P
1
. Analogno se dobija P
0
= P
2
. A
ovo znaci da je
1
=
2
.
Inace ovaj se dokaz mogao privesti kraju i ovako: ,P
1
| i ,P
2
| su V-temene seme (videti Komen-
tar uz Deniciju III.3.1), i imamo P
0
, P
1
,P
1
| kao i P
0
, P
2
,P
2
|; sada iz x I(P
1
)I(P
0
) ,=
i x I(P
2
) I(P
0
) ,= sledi P
1
P
0
i P
2
P
0
, tj. P
1
= P
2
= P
0
. 2
Denicija III.3.3 Za k.a.n. skupove M i N kazemo da su kompatibilno postavljeni ako vazi
Cx(M) Cx(N) = Cx(M N). 2
Stav III.3.2 Neka su M i N k.a.n. skupovi i L M N. Ako vazi Cx(M) Cx(N) = Cx(L)
onda mora biti L = M N. 2
Stav III.3.3 Skup / g-simplekasa je g-kompleks akko vaze uslov (K1) i uslov
(K2
tt
) ako je
1
,
2
/ onda su Sk
1
i Sk
2
kompatibilno postavljeni. 2
Stav III.3.4 Skup / g-simplekasa je g-kompleks akko vaze uslov (K1) i uslovi
(K3)
1
,
2
/
_
1

2
= ili
1

2
/
_
;
(K4) za svako
1
,
2
/ vazi
1

2

1
_
2
. 2
III.3. GEOMETRIJSKI KOMPLEKSI 89
III.3.2 Baricentricne koordinate u odnosu na geometrijske komplekse:
Bk
A,V
Za proizvoljnu funkciju f denisemo supp(f) :
df
=
_
x dom(f)[ f(x) ,= 0
_
.
Denicija III.3.4 Neka je / V-temena sema u V i / g-kompleks u V koji joj je V-pridruzen.
Ako je x

/ onda postoji tacno jedan
x
/ tako da je x int
x
. Neka je, za x

/
i a Sk
x
, (x, a) [0; 1] baricentricna koordinata od x u odnosu na Sk
x
pri temenu a. Za
x

/ i a

/ denisemo baricentricnu koordinatu od x u odnosu na V-temenu semu / pri
temenu a kao broj (x, a) [0; 1] takav da (x, a) = (x, a) za a Sk
x
, odnosno (x, a) = 0
inace. Za ovako denisanu funkciju :
/ [0; 1] koristimo oznaku Bk

,,V
. Dakle
Bk
,,V
:
_
/
_
/ [0; 1]
i ako je x int
x
tako da je
x
/ onda
Bk
,,V
(x, a) = Bs
Sk x,V
(x, a) za a Sk
x
,
odnosno
Bk
,,V
(x, a) = 0 za a
_
_
/
_
Sk
x
.
Za x

/ funkciju
Bk
,,V
(x, ) :
_
/ [0; 1]
nazivamo baricentricna reprezentacija od x u odnosu na V-temenu semu / (ili: u odnosu na g-
kompleks / u V).
Za a

/ posmatramo i funkciju
Bk
,,V
(, a) :
_
/ [0; 1],
i nazivamo je (baricentricna) koordinatna funkcija V-temene seme / (ili: g-kompleksa / u V) pri
temenu a.
Ako je jasno o kom r.v.p. V je rec pisemo i samo Bk
,
(x, a), Bk
,
(x, ) i Bk
,
(, a) za x

/ i
a

/. 2
Komentar uz Deniciju III.3.4. Iz same Denicije III.3.4 sledi da je supp
_
Bk
,,V
(x, )
_
=
A / gde je A / onaj jedinstveni k.a.n. za koji vazi x int
_
Cx
V
(A)
_
. Zato je Bk
,,V
(x, )
,
kao i
x =
,
Bk
,,V
(x, a) a =
aA
Bk
,,V
(x, a) a.
Odavde se direktno vidi da Bk
,,V
(x
1
, ) = Bk
,,V
(x
2
, ) za x
1
, x
2

/ povlaci x
1
= x
2
. 2
Stav III.3.5 Ako je x
1

2
,
1
,
2
/ i ako su
1
i
2
baricentricne reprezentacije od x
u odnosu na g-simplekse
1
i
2
, tim redom, onda je
-
1
(p) =
2
(p) za p Sk
1
Sk
2
;
-
1
(p) = 0 za p Sk
1
Sk
2
;
-
2
(p) = 0 za p Sk
2
Sk
1
.
Dokaz. Neka je A
i
:
df
= Sk
i
, i = 1, 2 i A
0
:
df
= A
1
A
2
. Na osnovu Stava III.3.3 je
1

2
=
Cx
V
(A
0
). A
0
je k.a.n.
_
x Cx
V
(A
0
) povlaci A
0
,=
_
. Zato uzimajuci u Stavu III.1.2 S = P = A
1
i Q = A
0
, iz
aA1
1
(a) a = x =
aA0
Bs
A0,V
(x, a) a i
aA1
1
(a) = 1 =
aA0
Bs
A,V
(x, a)
sledi
1
(p) = 0 za svako p A
1
A
0
= Sk
1
Sk
2
kao i
1
(p) = Bs
A0,V
(x, p) za svako
p A
1
A
0
= A
0
= Sk
1
Sk
2
. Analogno se dobija
2
(p) = 0 za svako p A
2
A
0
=
Sk
2
Sk
1
kao i
2
(p) = Bs
A0,V
(x, p) za svako p A
2
A
0
= A
0
= Sk
1
Sk
2
. Specijalno
1
(p) = Bs
A0,V
(x, p) =
2
(p) za svako p Sk
1
Sk
2
. 2
Stav III.3.6 Neka je
x
baricentricna reprezentacija tacke x

/ u odnosu na kompleks /.
Fiksirajmo proizvoljan / tako da je x . Neka je
x
baricentricna reprezentacija od x u
odnosu na simpleks . Tada je
x
(p) =
x
(p) za p Sk a
x
(p) = 0 za p
_
B
_
Sk , gde je
B V-temena sema V-pridruzena g-kompleksu /.
Dokaz. Iz x = I
_
Sk
_
sledi da za neko ,= A
0
Sk vazi x I(A
0
) = int(
0
), gde
0
= Cx
V
(A
0
) /. Prema Deniciji III.3.4 je sada
x
(a) = Bs
A0,V
(x, a) za svako a A
0
i
x
(p) = 0 za svako p
_
_
B
_
A
0
.
Ako je p
_
B
_
Sk onda zbog
_
B
_
Sk
_
B
_
A
0
direktno sledi
x
(p) = 0.
Neka je sada p Sk . Na osnovu Stava III.3.5 iz x
0
i ,
0
/ sledi
x
(p) =
Bs
A0,V
(x, p) =
x
(p) za svako p Sk Sk
0
= A
0
kao i
x
(p) = 0 =
x
(p) za svako p
Sk Sk
0

_
B
_
A
0
. Dakle
x
(p) =
x
(p) za svako p Sk . 2
Stav III.3.7 Neka je
x
baricentricna reprezentacija tacke x
/ u odnosu na kompleks /.
Fiksirajmo proizvoljno p

B, gde je B V-temena sema V-pridruzena g-kompleksu /. Tada
- ako ne postoji / tako da je x, p onda je
x
(p) = 0;
- u suprotnom, izaberimo proizvoljno / tako da je x, p . Tada je p Sk i ako je
x
baricentricna reprezentacija od x u odnosu na simpleks imamo
x
(p) =
x
(p).
Dokaz. Tvrdenje direktno sledi iz Stava III.3.6. Eventualno treba samo prokomentarisati da
ako je p

B i / tako da je p onda zbog p /, / i p mora biti p _ , a
ovo znaci da je p Sk . 2
III.4 Realizovanje apstraktnih komplekasa
Denicija III.4.1 Pod V-realizovanjem apstraktnog kompleksa / podrazumevamo svaki ureden
par (f, V) takav da je V realan vektorski prostor a f funkcija takva da je dom(f) =
/, ran(f) =
B za neku V-temenu semu B i f :
/

B je (/, B)-simplicijalan izomorzam a-komplekasa
/ i B.
Za V-temenu semu T kazemo da je V-realizacija a-kompleksa / ako su / i T izomorfni a-
kompleksi. 2
Denicija III.4.2 Ako je / proizvoljan a-kompleks onda za g-kompleks u V / kazemo da je
V-geometrijska realizacija apstraktnog kompleksa / ako je V-temena sema koja je V-pridruzena
g-kompleksu / V-realizacija od / - jednostavnije receno ako su / i
_
Sk [ /
_
izomorfni
a-kompleksi. 2
Komentar uz Deniciju III.4.2. Svako V-realizovanje (f, V) datog apstraktnog kompleksa /
jedinstveno odreduje V-realizaciju
_
f
A[ A /
_
i V- geometrijsku realizaciju
_
Cx
V
_
f
A
_
[ A /
_
.
Za njih redom kazemo da su V-realizacija i V-geometrijska realizacija a-kompleksa / koja
odgovara V-realizovanju (f, V). 2
III.4. REALIZOVANJE APSTRAKTNIH KOMPLEKASA 91
III.4.1 Slobodan realan vektorski prostor Vek(S) nad S
Za proizvoljno S ,= na skupu
Vek(S) :
df
=
_
f
S
R [ supp(f) je konacan
_
denisemo linearnu strukturu nad R tako sto funkcije iz Vek(S) sabiramo medusobno i mnozimo
realnim brojevima na uobicajen nacin. U nastavku cemo sa Vek(S) oznacavati podjednako i
gore denisan skup kao i ovako dobijen realan vektorski prostor. Primetimo da je
S
Vek(S).
Za svako a S sa (a, S) cemo oznacavati karakteristicnu funkciju skupa a u odnosu na
skup S, tj. (a, S) : S 0, 1, (a, S)(b) = 0 ako b S a i (a, S)(a) = 1.
Stav III.4.1 Ako su U i V konacni podskupovi od S a : U R, : V R tako da je
aU
(a) (a, S) =
aV
(a) (a, S) onda je:
- (a) = 0 za svako a U V , (a) = 0 za svako a V U;
- (a) = (a) za svako a U V .
Za svako f Vek(S) vazi f =
asupp(f)
f(a) (a, S). Indeksirana familija
(a, S) : a S
_
je
baza vektorskog prostora Vek(S). 2
U naredna dva stava za a S koristicemo oznaku c
a
:
df
= (a, S); dakle c
a
: S R, c
a
(a) = 1 i
c
a
(b) = 0 za b S a.
Stav III.4.2 Neka je B Vek(S)-temena sema, / njoj Vek(S)-pridruzen g-kompleks i

/.
Ako je
_
B c
a
[ a S
onda
Bk
B,Vek(S)
_
, c
a
_
= (a)
za svako a S takvo da je c
a

B.
Dokaz. Zbog
B c
a
[ a S postoji konacan A S tako da je
R := supp
_
Bk
B,Vek(S)
(, )
_
=
_
c
a
[ a A
_
.
Obzirom da ako a
1
, a
2
S onda a
1
,= a
2
(a
1
, S) ,= (a
2
, S) to sada imamo
aA
Bk
B,Vek(S)
_
, c
a
_
c
a
=
bR
Bk
B,Vek(S)
(, b) b =
= =
asupp()
(a) c
a
(videti Komentar uz Deniciju III.3.4).
A i supp() su konacni podskupovi od S pa je prema Stavu III.4.1:
- (a) = Bk
B,Vek(S)
_
, c
a
_
za svako a A supp();
- (a) = 0 za svako a supp() A, sto povlaci supp() A;
- Bk
B,Vek(S)
_
, c
a
_
= 0 za svako a Asupp(); no ako je a Aonda je c
a
R = supp
_
Bk
B,Vek(S)
(, )
_
pa mora biti Bk
B,Vek(S)
_
, c
a
_
,= 0; prema tome zakljucujemo da je A supp().
Dakle (a) = Bk
B,Vek(S)
_
, c
a
_
za svako a A = supp(). Neka je a S A takvo da je
c
a

B. Tada je a S supp() pa je (a) = 0; takode, tada je c
a
/ R = supp
_
Bk
B,Vek(S)
(, )
_
pa je Bk
B,Vek(S)
_
, c
a
_
= 0. 2
Denicija III.4.3 Za neprazan A S denisemo
s(A; S) :
df
=
_
x Vek(S)
supp(x) A; ran(x) [0; 1] i
m supp(x)
x(m) = 1
_
.
Drugim recima s(A; S) =
_
x
S
supp(x) A
_
Vek(S). 2
Stav III.4.3 Skup c
a
[ a A
_
je ano nezavisan podskup realnog vektorskog prostora Vek(S).
Specijalno, za svaki neprazan konacan A S skup c
a
[ a A
_
je k.a.n. u Vek(S) i pritom vazi
Cx
_
c
a
[ a A
_
= s(A; S).
Dakle s(A; S) je g-simpleks u Vek(S) i imamo Sk (s(A; S)) = c
a
[ a A.
Dokaz. Kako je c
a
[ a S linearno nezavisan sistem (stavise - baza) vektorskog prostora
Vek(S) to je i c
a
[ a A = c
a

0[ a A, gde je

0 Vek(S) konstantna nula funkcija, linearno
nezavisan sistem. Drugim recima c
a
[ a A
0 je ano nezavisan skup pa je i c

a
[ a A
ano nezavisan.
Neka je x Cx
_
c
a
[ a A
_
. Tada je x =
aA
t(a) c
a
za neko t
A
. Ako je a
0
S A
onda je c
a
(a
0
) = (a, S)(a
0
) = 0 za svako a A pa je i x(a
0
) = 0. Zato je supp(x) A. Ako
je a
0
A onda je x(a
0
) = t(a
0
) c
a0
(a
0
) +
aA\a0]
t(a) c
a
(a
0
) = t(a
0
) (a
0
, S)(a
0
) = t(a
0
);
specijalno je t(a
0
) [0; 1]. Otuda imamo
asupp(x)
x(a) =
aA
x(a) =
aA
t(a) = 1 (jer t
A
).
Ovim je pokazano da je x s(A; S).
Ako je x s(A; S) onda imamo x =
a supp(x)
x(a) c
a
Cx
_
c
a
[ a A
_
jer je supp(x) A,
ran(x) [0; 1] i
a supp(x)
x(a) = 1. 2
III.4.2 Kanonsko realizovanje apstraktnog kompleksa
Neka je / ksiran apstraktan kompleks.
Za realan vektorski prostor Vek (
/) kazemo da je kanonski vektorski prostor koji odgovara

a-kompleksu /.
Funkciju
_
,
/
_
:
/ Vek (
/) cemo skraceno oznacavati sa r

,
. Dakle r
,
:
/ Vek (
/) i r
,
(m) =
_
m,
/
_
za svako m

/. Znamo da je r
,
injekcija.
Takode denisemo Vs(/) :
df
=
_
_
_
m,
/
_
m M
_

M /
_
=
_
_
r
,
_
M /
_
.
III.5. AFINE EKSTENZIJE PRESLIKAVANJA: AF
,1;V1,V2
93
Teorema III.4.1 Uz date oznake vazi:
(a) Vs(/) je Vek (
/)-temena sema;
(b)
_
r
,
, Vek (
/)
_
je Vek (
/)-realizovanje a-kompleksa /.
Dokaz. (a) Vs(/) =
_
_
r
,
_
M /
_
je a-kompleks jer je / a-kompleks. Na osnovu
Stava III.4.3
_
r
,
_
M je k.a.n. u Vek
_
/
_
za svako M /.
Neka su M
1
, M
2
/. Ako je M
1
M
2
= onda iz Denicije III.4.3 sledi da je s(M
1
;
/)
s(M
2
;
/) = . Dakle ako je s(M

1
;
/)s(M
2
;
/) ,= onda je M
1
M
2
/i s(M
1
;
/)
s(M
2
;
/) = s(M
1
M
2
;
/); na osnovu Stava III.4.3 je Sk (s(M

i
;
/)) = r
,
(m)[ m M
i
za i = 1, 2 i Sk (s(M
1
M
2
;
/)) = r
,
(m)[ m M
1
M
2
; zato je g-simpleks s(M
1
M
2
;
/)
lice i od s(M
1
;
/) i od s(M
2
;
/) (videti Stav III.3.1).

(b) Ovo je direktna posledica denicije preslikavanja r
,
i dela pod (a). 2
- Za par
_
r
,
, Vek
_
_
/
_
_
kazemo da je kanonsko realizovanje a-kompleksa /.
- Vek (
/)-temenu semu Vs(/) nazivamo kanonska realizacija a-kompleksa /.

- g-kompleks u Vek (
/) koji je Vek (
/)-pridruzen Vek (
/)-temenoj semi Vs(/), dakle

Rg(/) :
df
=
_
s
_
M;
_
/
_
[ M /
_
nazivamo kanonska geometrijska realizacija a-kompleksa /.
III.5 Ane ekstenzije preslikavanja: Af
/
1
;V
1
,V
2
Neka su V
1
i V
2
r.v.p., /
1
V
1
-temena sema, /
1
V
1
-pridruzen g-kompleks V
1
-temenoj semi /
1
i
neka je g :
/
1
V
2
proizvoljno preslikavanje.
Denisimo Af
,1;V1,V2
(g) :
/
1
V
2
na sledeci nacin. Ako je x
/
1
onda
Af
,1;V1,V2
(g)(x) :
df
=
,1
Bk
,1,V1
(x, a) g(a).
Funkciju Af
,1;V1,V2
(g) nazivamo (/
1
, V
1
, V
2
)-ana ekstenzija preslikavanja g. Da pokazemo
da je ovo zaista ekstenzija preslikavanja g, neka je a
0

/ proizvoljno. Imamo
Af
,1;V1,V2
(g)(a
0
) =
,1
Bk
,1,V1
(a
0
, a) g(a) = Bk
,1,V1
(a
0
, a
0
) g(a
0
) = g(a
0
)
jer je
Bk
,1,V1
(a
0
, a) =
_
1 ako a = a
0
,
0 ako a ,= a
0
za svako a
/
1
.
Neka je sada jos data i V
2
-temena sema /
2
tako da je g :
/
1

/
2
(/
1
, /
2
)-simplicijalno
preslikavanje, i neka je /
2
V
2
-pridruzen g-kompleks V
2
-temenoj semi /
2
. Za i = 1, 2 uvedimo
privremeno sledece oznake: ako je x
/
i
onda postoji jedinstveno A
i,x
/
i
tako da je x
I
Vi
(A
i,x
). Oznacimo G := Af
,1;V1,V2
(g). Uz ove pretpostavke i oznake mozemo dokazati
naredna tri tvrdenja - Teoremu III.5.1 i Stavove III.5.1 i III.5.2.
Teorema III.5.1 Sledeca tvrdenja su tacna:
(1) za svako A /
1
vazi G
I
V1
(A) = I
V2
(g
A) i G
I
V1
(A) = I
V2
(g
A);
(2) za svako x
/
1
vazi
A
2,G(x)
= g
A
1,x
i
Bk
,2,V2
(G(x), b) =
A
1
g(a)=b
Bk
,1,V1
(x, a)
za svako b

/
2
, kao i
Bs
g
A,V2
(G(x), b) =
aA
g(a)=b
Bs
A,V1
(x, a)
kad god je x I
V1
(A), A /
1
i b g
A;
(3) G :
/
1

/
2
;
(4) ako je g injektivno onda je i G injektivno i vazi
Bk
,2,V2
(G(x), g(a)) = Bk
,1,V1
(x, a)
za svako a

/
1
i svako x

/
1
;
(5) ako je g (/
1
, /
2
)- simplicijalan izomorzam a-komplekasa /
1
i /
2
onda je G :
/
1

/
2
bijekcija i vazi
G
1
= Af
,2;V2,V1
(g
1
).
Dokaz. Neka je A /
1
i x I
V1
(A). Stavimo s
a
:
df
= Bs
A,V1
(x, a), za a A, i y := G(x). Ako
je a
_
/
1
_
A onda je Bk
,1,V1
(x, a) = 0 pa imamo
y =
aA
s
a
g(a) =
bg
A
_
_
_
aA
g(a)=b
s
a
g(a)
_
_
_ =
bg
A
_
_
_
aA
g(a)=b
s
a
_
_
_ b =
bg
A
t
b
b
gde t
b
:
df
=
aA
g(a)=b
s
a
za b g
A. Imamo
bg
A
t
b
=
aA
s
a
= 1. Za b g
A jasno je da je t
b
0.
Zato odavde proizilazi da je y I
V2
(g
A) kao i Bs
g
A,V2
(y, b) = t
b
=
aA
g(a)=b
s
a
za svako b g
A.
Ako je x I
V1
(A) onda je s
a
> 0 za svako a A, te ako je b g
A
1,x
onda postoji bar jedno
a
b
A
1,x
tako da je b = g(a
b
) sto povlaci t
b
s
a
b
> 0; dakle u ovom slucaju je y I
V2
(g
A).
Iz prethodne analize zakljucujemo da za svako A /
1
i x I
V1
(A) vazi: G
I
V1
(A)
I
V2
(g
A); G
I
V1
(A) I
V2
(g
A); za svako b g
A je
Bs
g
A,V2
(G(x), b) =
aA
g(a)=b
Bs
A,V1
(x, a)
III.5. AFINE EKSTENZIJE PRESLIKAVANJA: AF
,1;V1,V2
95
te konsekventno i
Bk
,2,V2
(G(x), b) =
A
1
g(a)=b
Bk
,1,V1
(x, a).
Ako je s druge strane b
_
/
2
_
g
A onda zbog G(x) I

V1
(g
A) mora biti Bk
,2,V2
(G(x), b) =
0; takode zbog x I
V1
(A) imamo Bk
,1,V1
(x, a) = 0 za svako a (
/
1
) A pa je
A
1
g(a)=b
Bk
,1,V1
(x, a) =
a(
A
1
)\A
g(a)=b
Bk
,1,V1
(x, a) = 0.
Da dokaz (1), (2) i (3) privedemo kraju preostaje jos da pokazemo da za svako A /
1
vazi
I
V2
(g
A) G
I
V1
(A); odavde ce zapravo slediti I
V2
(g
A) = G
I
V1
(A) te i
G
I
V1
(A) = G
_
, =SA
I
V1
(S) =
_
, =SA
G
I
V1
(S) =
=
_
, =SA
I
V2
(g
S) =
_
, =Tg
A
I
V2
(T) = I
V2
(g
A).
Dakle neka je A /
1
i y I
V2
(g
A). Tada uz oznake q

b
:
df
= Bs
g
A,V2
(y, b) > 0 za b g
A
imamo
y =
bg
A
q
b
b =
aA
_
q
g(a)
k
a
_
g(a)
gde je za a A k
a
N broj elemenata nepraznog skupa g
g(a)A a. Dalje, kako ocigledno

za u, v A iz g(u) = g(v) sledi k
u
= k
v
to je
aA
q
g(a)
k
a
=
bg
A
_
_
_
aA
g(a)=b
q
g(a)
k
a
_
_
_ =
bg
A
q
b
= 1.
Jasno
q
g(a)
k
a
> 0 za a A pa je x :=
aA
_
q
g(a)
k
a
_
a I
V1
(A) i vazi Bk
,1,V1
(x, a) =
q
g(a)
k
a
za a A
odnosno Bk
,1,V1
(x, a) = 0 za a
_
/
1
_
A. Zato je
y =
aA
_
q
g(a)
k
a
_
g(a) =
,1
Bk
,1,V1
(x, a) g(a) = G(x) G
I
V1
(A).
Pokazujemo (4). Ako je g injektivno i ako su x
1
, x
2

/
1
takvi da je G(x
1
) = G(x
2
) onda na
osnovu (2) za proizvoljno a
/
1
vazi Bk
,1,V1
(x
1
, a) = Bk
,2,V2
_
G(x
1
), g(a)
_
= Bk
,2,V2
_
G(x
2
), g(a)
_
=
Bk
,1,V1
(x
2
, a) a znamo da Bk
,1,V1
(x
1
, ) = Bk
,1,V1
(x
2
, ) povlaci x
1
= x
2
. Ovim je pokazano (4).
Da pokazemo (5) neka je sada g (/
1
, /
2
)-simplicijalan izomorzam. Imamo G
_
/
1
_
=
G
_
_
A,1
I
V1
(A)
_
=
_
A,1
G
I
V1
(A) =
_
A,1
I
V2
(g
A) =
_
A,2
I
V2
(A) =
_
/
2
. Ovo znaci da
je G :
/
1

/
2
preslikavanje na, pa je zbog (4) preslikavanje G bijekcija.
Kako je g
1
:
/
2

/
1
injektivno (/
2
, /
1
)-simplicijalno preslikavanje to za F := Af
,2;V2,V1
(g
1
)
prema vec dokazanom imamo
Bk
,1,V1
_
F(y), g
1
(b)
_
= Bk
,2,V2
(y, b)
za svako b
/
2
. No g
1
:
/
2

/
1
je bijekcija pa se ovo moze zapisati i kao
Bk
,1,V1
_
F(y), a
_
= Bk
,2,V2
(y, g(a))
za svako a

/
1
. Takode znamo da je
Bk
,2,V2
(y, g(a)) = Bk
,2,V2
_
G
_
G
1
(y)
_
, g(a)
_
= Bk
,1,V1
_
G
1
(y), a
_
za svako a

/
1
, pa je F(y) = G
1
(y). Ovim je pokazano i F = G
1
. 2
Stav III.5.1 Neka su dati m N, x
1
, . . . , x
m

/
1
i t
i
[0; 1] za i = 1, m tako da je
m
i=1
t
i
= 1.
Ako postoji neko / tako da je x
1
, . . . , x
m
onda vazi
G
_
m
i=1
t
i
x
i
_
=
m
i=1
t
i
G(x
i
).
Dokaz. Stavimo Sk =: A /
1
. Imamo
_
x
1
, . . . , x
m
,
m
i=1
t
i
x
i
_
Cx
V1
(A), A /
1
pa
je
_
G(x
1
), . . . , G(x
m
), G
_
m
i=1
t
i
x
i
__
Cx
V2
_
g
A
_
, g
A /
2
(videti (1) Teoreme III.5.1).
Takode je z :=
m
i=1
t
i
G(x
i
) Cx
V2
_
g
A
_
. Zato je da pokazemo da je y := G
_
m
i=1
t
i
x
i
_
= z
(potrebno i) dovoljno da proverimo da vazi Bs
g
A,V2
(y, b) = Bs
g
A,V2
(z, b) za svako b g
A. Za
b g
A koristeci Teoremu III.5.1 i Stav III.2.1 imamo

Bs
g
A,V2
(y, b) =
aA
g(a)=b
Bs
A,V1
_
m
i=1
t
i
x
i
, a
_
=
aA
g(a)=b
_
m
i=1
t
i
Bs
A,V1
(x
i
, a)
_
=
=
m
i=1
t
i

_
_
_
aA
g(a)=b
Bs
A,V1
(x
i
, a)
_
_
_ =
m
i=1
t
i
Bs
g
A,V2
(G(x
i
), b) = Bs
g
A,V2
(z, b).
2
Komentar uz Stav III.5.1. (Za one koji znaju sta su ani prostori i ana preslikavanja)
Funkcija Af
,1;V1,V2
(g) svoj naziv (/
1
, V
1
, V
2
)-ana ekstenzija preslikavanja g duguje upravo
cinjenici formulisanoj Stavom III.5.1. Doduse, korektnije bi bilo reci (/
1
, V
1
, V
2
)-deo-po-deo
ana ekstenzija. 2
Stav III.5.2 Neka je X /
1
. Ako postoji neko / tako da je X onda vazi
G
Cx
V1
(X) = Cx
V2
_
G
X
_
.
Dokaz. Ovo sledi iz Stavova III.5.1 i III.1.4. 2
Deo IV
Topologija:
poliedri i trijangulacije
Denicija IV.0.1 Ako je d metrika na skupu X onda cemo topologiju na X koju d indukuje
oznacavati sa T (d).
Ako je d
i
metrika na Y
i
i X
i
Y
i
za i = 1, 2, i ako je f : X
1
X
2
onda za f kazemo da je
(d
1
, d
2
)-izometricno preslikavanje ako za svako u, v X
1
vazi d
2
_
f(u), f(v)
_
= d
1
(u, v). 2
IV.1 Vek(S): norma
S
i metrika D
S
Za S ,= denisemo funkciju | |
S
: Vek(S) [0, +) sa
||
S
:
df
= max
_
[(a)[ [ a S
_
za Vek(S).
Lako je videti da je | |
S
norma na r.v.p. Vek(S). Metriku na Vek(S) indukovanu normom
| |
S
oznacavamo sa D
S
. Dakle
D
S
: Vek(S) Vek(S) [0; +)
i D
S
(
1
,
2
) = |
1
2
|
S
odnosno
D
S
(
1
,
2
) = max
_
[
1
(a)
2
(a)[ [ a S
_
za
1
,
2
Vek(S).
IV.2 Topologizacija geometrijskog simpleksa
IV.2.1 Topologiziranje skupova
X
: metrika d
X
Ako je X ,= onda je
X
Vek(X) pa mozemo posmatrati restrikciju d
X
:
df
=
_
D
X
_
(
X

X
).
d
X
je metrika na skupu
X
. Dakle
d
X
:
X

X
[0; 1]
97
98 DEO IV. TOPOLOGIJA: POLIEDRI I TRIJANGULACIJE
i
d
X
(
1
,
2
) = max
_
[
1
(x)
2
(x)[ x X
_
za
1
,
2

X
.
Jasno
X

X
[0; 1] a lako je videti da je topologija T (d
X
) na skupu
X
koju metrika d
X
in-
dukuje jaca od topologije koju
X
nasleduje od Tihonovskog stepena
X
[0; 1] uobicajene topologije
sementa [0; 1]. Lako se proverava da ukoliko je X konacan onda se topologija T (d
X
) poklapa sa
topologijom koju
X
nasleduje od Tihonovskog stepena
X
[0; 1] uobicajene topologije segmenta
[0; 1]. S druge strane
X
= f
1 za f :
X
[0; 1] R denisano sa f :=
xX
h
x
gde je, za x X,
h
x
:
X
[0; 1] [0; 1] projekcija h
x
() :
df
= (x), za
X
[0; 1]. Kao (konacna) suma neprekidnih
funkcija i f je neprekidna a odavde proizilazi da je
X
zatvoren podskup od
X
[0; 1]. Kako je
X
[0; 1] kompaktan prostor ovim smo dokazali sledeci stav.
Stav IV.2.1 Ako je X ,= konacan skup onda je T (d
X
) kompaktna metrizabilna topologija. 2
Druga varijanta dokaza Stava IV.2.1 bi bila da se najpre pokaze (naravno pod uslovom da je
X ,= konacan) da se topologija T (d
X
) poklapa sa topologijom koju
X
nasleduje od
X
R a potom
i da je
X
zatvoren u
X
R i ogranicen u odnosu na uobicajenu euklidsku metriku na
X
R.
IV.2.2 V-prirodna topologija g-simpleksa: metrika m
A,V
Denicija IV.2.1 Neka je g-simpleks u V i neka je A njegov V-skelet. Topologiju
_
(nat
A,V
)
U [ U T (d
A
)
_
na skupu nazivamo V-prirodna topologija g-simpleksa . 2
Stav IV.2.2 V-prirodna topologija g-simpleksa u V je kompaktna metrizabilna topologija.
Dokaz. Denicija IV.2.1 i Stav IV.2.1. 2
Kako je nat
A,V
:
A
bijekcija (videti komentar uz Deniciju III.2.3) to je sa
m
A,V
(x, y) :
df
= d
A
_
nat
A,V
(x), nat
A,V
(y)
_
za x, y denisana metrika na skupu . Imamo
m
A,V
(x, y) = max
aA
nat
A,V
(x)(a) nat
A,V
(y)(a)
= max
aA
Bs
A,V
(x, a) Bs
A,V
(y, a)
.
Denicija IV.2.2 Ako je g-simpleks u V i A njegov V-skelet onda za m
A,V
kazemo da je V-
prirodna metrika g-simpleksa . Dakle za x, y je
m
A,V
(x, y) = max
aA
Bs
A,V
(x, a) Bs
A,V
(y, a)
.
2
Komentar uz Deniciju IV.2.2. Kako je topologija T (d
A
) indukovana metrikom d
A
i kako je
nat
A,V
:
A
bijekcija, to iz samih denicija V-prirodne topologije g-simpleksa i metrike
m
A,V
proizilazi sledeca cinjenica:
IV.2. TOPOLOGIZACIJA GEOMETRIJSKOG SIMPLEKSA 99
V-prirodna topologija g-simpleksa je indukovana metrikom m
A,V
;
nat
A,V
:
A
je (m
A,V
, d
A
)-izometricno preslikavanje.
2
Stav IV.2.3 Neka su i g-simpleksi u V takvi da je , neka je
2
V-prirodna topologija
g-simpleksa a
1
topologija na koju nasleduje od V-prirodne topologije g-simpleksa . Tada
je
2
=
1
i je zatvoren podskup u odnosu na V-prirodnu topologiju g-simpleksa .
Dokaz. Neka je Sk = a
1
, . . . , a
n
=: A, tako da a
i
,= a
j
kad god 1 i < j n, i
Sk := b
1
, . . . , b
m
=: B, tako da b
i
,= b
j
kad god 1 i < j m. Stavimo
j,i
:
df
= Bs
A,V
(b
j
, a
i
)
za 1 i n i 1 j m.
Neka su x, y proizvoljni. Stavimo
j
:
df
= Bs
B,V
(x, b
j
) i
i
:
df
= Bs
B,V
(y, b
j
) za 1 j m.
Tada je
x =
m
j=1
j
b
j
i y =
m
j=1
j
b
j
pa prema Stavu III.2.1 sledi X
i
:
df
= Bs
A,V
(x, a
i
) =
m
j=1
j,i
i Y
i
:
df
= Bs
A,V
(y, a
i
) =
m
j=1
j,i
za
1 i n. Otuda imamo
m
A,V
(x, y) = max
1in
[X
i
Y
i
[ max
1in
_
_
m
j=1
[
j

j
[
j,i
_
_
mL max
1jm
[
j
j
[ = mLm
B,V
(x, y)
gde je L := max
j,i
[ 1 i n, 1 j m, pa je id
: (
2
,
1
)-neprekidno preslikavanje.
Kako je
2
kompaktna topologija to je id
i
2
zatvoreno preslikavanje. Dakle id
: je
(
2
,
1
)-homeomorzam, tj.
2
=
1
. Odavde specijalno sledi da je (,
1
) = (,
2
) kompaktan
podprostor Hausdorff-ovog prostora (,
), gde je
V-prirodna topologija g-simpleksa , te je

kao takav
-zatvoren. 2
Napomena uz Stav IV.2.3. Moze se pokazati da ako su
1
,
2
proizvoljni g-simpleksi u V onda
se topologija na skupu
1
2
(koji sam ne mora biti g-simpleks) nasledena od V-prirodne topologije
simpleksa
1
poklapa sa topologijom na skupu
1

2
nasledenom od V-prirodne topologije sim-
pleksa
2
. 2
Stav IV.2.4 Ako je A k.a.n. u V, := Cx(A) i
V-prirodna topologija g-simpleksa onda je

preslikavanje Bs
A,V
: A [0; 1]
_
P(A)
_
-neprekidno.
Dokaz. Neka je (x
0
, a
0
) A i > 0. Ako je U m
A,V
-otvorena kugla sa centrom u x
0
i
poluprecnikom , tj. U :=
_
x [m
A,V
(x
0
, x) <
_
i ako V := a
0
onda je U V
_
P(A)
_
-
otvoren skup i za (x, a) U V imamo a = a
0
i
[Bs
A,V
(x, a) Bs
A,V
(x
0
, a
0
)[ = [Bs
A,V
(x, a) Bs
A,V
(x
0
, a)[
max
pA
Bs
A,V
(x, p) Bs
A,V
(x
0
, p)
= m
A,V
(x, x
0
) < .
Kako je jos (x
0
, a
0
) U V to je
_
P(A)
_
-neprekidnost preslikavanja Bs
A,V
u tacki (x
0
, a
0
)
pokazana. 2
Napomena uz Stav IV.2.4. Ako je
X
topologija na skupu X,
Z
topologija na skupu Z
a Y ,= proizvoljan skup onda je f : X Y Z (
X
P(Y ),
Z
)-neprekidno ako i samo ako
je za svako y Y preslikavanje f
y
: X Z denisano sa f
y
(x) = f(x, y) (
X
,
Z
)-neprekidno.
Stoga Stav IV.2.4 drugim recima kaze da su sve koordinatne funkcije g-simplekasa u V neprekidne
u odnosu na njihovu V-prirodnu topologiju. 2
Stav IV.2.5 Ako je g-simpleks u V i
V-prirodna topologija od onda je int()
-gust
podskup od .
Dokaz. Neka je A := Sk , x , > 0 i K m
A,V
-otvorena kugla sa centrom u x i
poluprecnikom . Za a A neka je
a
:
df
= Bs
A,V
(x, a). Stavimo A
0
:= a A[
a
,= 0.
Ako je A
0
= A onda je x int() K. Neka je sada A
0
A i k N broj elemenata skupa
A A
0
. Fiksirajmo a
0
A
0
proizvoljno. Neka je 0 <
t
< min,
a0
i
y :=
aA0\a0]
a
a + (
a0

t
) a
0
+
aA\A0
t
k
a.
Tada je y i Bs
A,V
(y, a) > 0 za svako a A. Dakle y int(). Jos imamo
m
A,V
(x, y) = max
_
0,
t
,

t
k
_
=
t
< ,
tj. y K. 2
IV.3 Topologizacija tela simplicijalnog kompleksa
IV.3.1 Metrika M
A,V
Denicija IV.3.1 Neka je / V-temena sema i / njoj V-pridruzen g-kompleks u V. Za x
1
, x
2

/ denisemo:
M
,,V
(x
1
, x
2
) :
df
= max
a
,
[Bk
,,V
(x
1
, a) Bk
,,V
(x
2
, a)[.
Jednostavno se proverava da je M
,,V
metrika na skupu
/. 2
Stav IV.3.1 Neka je / g-kompleks u V, / V-temena sema koja mu je V-pridruzena. Tada je
Bk
,,V
:
/ [0; 1]
_
T (M
,,V
) P(
/)
_
-neprekidno preslikavanje.
Dokaz. Treba pokazati da je za svako a
/ koordinatna funkcija Bk
,,V
(, a) :
/ [0; 1]
-neprekidno preslikavanje (videti napomenu uz Stav IV.2.4). Neka je a
0

/. Za x, y

/
imamo
M
,,V
(x, y) = max
a
Bk
,,V
(x, a) Bk
,,V
(y, a)
[Bk
,,V
(x, a
0
) Bk
,,V
(y, a
0
)
.
Ovo pokazuje da je Bk
,,V
(, a
0
) cak Lipschitz neprekidno. 2
Stav IV.3.2 Neka je / g-kompleks u V, / njemu V-pridruzena temena sema i / proizvoljno.
Ako A := Sk onda za svako x
1
, x
2
vazi
M
,,V
(x
1
, x
2
) = m
A,V
(x
1
, x
2
).
Drugim recima
_
M
,,V
_
( ) = m
A,V
.
IV.3. TOPOLOGIZACIJA TELA SIMPLICIJALNOG KOMPLEKSA 101
Dokaz. Za x
1
, x
2
imamo
_
_
M
,,V
_
( )
_
(x
1
, x
2
) = M
,,V
(x
1
, x
2
) = max
a
,
[Bk
,,V
(x
1
, a) Bk
,,V
(x
2
, a)[.
Kako je x
1
, x
2
= Cx
V
(A) to je Bk
,,V
(x
1
, a) = Bk
,,V
(x
2
, a) = 0 za a
_
/
_
A odnosno
Bk
,,V
(x
i
, a) = Bs
A,V
(x
i
, a) za i = 1, 2 i a A. Zato je
_
_
M
,,V
_
( )
_
(x
1
, x
2
) = max
aA
[Bs
A,V
(x
1
, a) Bs
A,V
(x
2
, a)[ = m
A,V
(x
1
, x
2
).
2
Lema IV.3.1 Neka su P
1
i P
2
k.a.n. skupovi u V i x
i
I
V
(P
i
) za i = 1, 2. Neka je / V-temena
sema tako da je P
1
, P
2
/. Tada je
M
,,V
(x
1
, x
2
) =
= max
_
max
aP1\P2
Bs
P1,V
(x
1
, a), max
aP2\P1
Bs
P2,V
(x
2
, a), max
aP1P2
Bs
P1,V
(x
1
, a) Bs
P2,V
(x
2
, a)
_
.
Dokaz. Kako je Bk
,,V
(x
i
, a) = 0 za a
_
/
_
P
i
odnosno Bk
,,V
(x
i
, a) = Bs
Pi,V
(x
i
, a) za
a P
i
to imamo
M
,,V
(x
1
, x
2
) = max
a
Bk
,,V
(x
1
, a) Bk
,,V
(x
2
, a)
=
= max
_
max
aP1\P2
Bk
,,V
(x
1
, a) Bk
,,V
(x
2
, a)
,
max
aP2\P1
Bk
,,V
(x
1
, a) Bk
,,V
(x
2
, a)
,
max
aP1P2
Bk
,,V
(x
1
, a) Bk
,,V
(x
2
, a)
_
=
= max
_
max
aP1\P2
Bs
P1,V
(x
1
, a), max
aP2\P1
Bs
P2,V
(x
2
, a), max
aP1P2
Bs
P1,V
(x
1
, a) Bs
P2,V
(x
2
, a)
_
.
2
Stav IV.3.3 Neka je za i = 1, 2 /
i
V-temena sema i /
i
njoj V-pridruzen g-kompleks u V. Ako je
/
2
/
1
onda je M
,2,V
=
_
M
,1,V
_

/
2
.
Dokaz. Ovo sledi direktno iz Leme IV.3.1. 2
Stav IV.3.4 Neka je S ,= , B Vek(S)-temena sema i / njoj Vek(S)-pridruzen g-kompleks u
Vek(S).
Ako je
_
B (a, S)[ a S
onda je
M
B,Vek(S)
=
_
D
S
_

_
_
/
_
/
_
.
Drugacije receno
M
B,Vek(S)
(
1
,
2
) = D
S
(
1
,
2
)
za svako
1
,
2

/.
Dokaz. Stavimo / :=
_
(a, S)[ a S
_
i neka su
1
,
2

/. Jasno B / pa je prema
Stavu IV.3.3
M
B,Vek(S)
(
1
,
2
) = M
,,Vek(S)
(
1
,
2
).
Dakle
M
B,Vek(S)
(
1
,
2
) = max
b
Bk
,,Vek(S)
(
1
, b) Bk
,,Vek(S)
(
2
, b)
=
= max
aS
Bk
,,Vek(S)
_
1
, (a, S)
_
Bk
,,Vek(S)
_
2
, (a, S)
_
obzirom da je
/ = (a, S)[ a S, te je na osnovu Stava III.4.2

M
B,Vek(S)
(
1
,
2
) = max
aS
[
1
(a)
2
(a)[ = D
S
(
1
,
2
).
2
IV.3.2 Finalna topologija familije topologija
Stav IV.3.5 Ako je T :=
_
(X
i
,
i
)[ i I
_
familija topoloskih prostora i X :=
_
iI
X
i
onda je :=
L X[ i I (L X
i

i
) topologija na skupu X. Nju nazivamo nalna topologija familije T .
Ako je f : X Y i
Y
topologija na skupu Y onda je f (,
X
)-neprekidno preslikavanje ako i
samo ako je za svako i I f X
i
: X
i
Y (
i
,
Y
Dokaz. Neka su L, M i i I. Iz L X
i
, M X
i

i
sledi i (L M) X
i
= (L X
i
)
(M X
i
)
i
.
Nekla je sada / i i I. Imamo
/ X
i
=
L X
i
[ L /
i
jer je L
i
za svako
L /.
Kako je jos za svako i I naravno X X
i
= X
i
i X
i
= to je topologija na X.
Neka je sada f : X Y i
Y
topologija na skupu Y . Pretpostavimo najpre da je f X
i
: X
i

Y (
i
,
Y
)-neprekidno preslikavanje za svako i I. Ako je V
Y
onda je
i

_
f X
i
_
V =
X
i

_
f
V
_
za svako i I pa je f
V . Dakle f je (,
Y
Obrnuto, ako je f je (,
Y
)-neprekidno i V
Y
onda je f
V , tj.
_
f X
i
_
V =
X
i

_
f
V
_

i
za svako i I. Dakle f X
i
: X
i
Y je (
i
,
Y
)-neprekidno preslikavanje za
svako i I. 2
Stav IV.3.6 Ako je nalna topologija na X :=
_
iI
X
i
familije
_
(X
i
,
i
)[ i I
_
onda je L X
-zatvoren akko je za svako i I skup L X
i

i
-zatvoren.
Dokaz. L X je -zatvoren akko XL je -otvoren akko za svako i I vazi X
i
(LX
i
) =
(X L) X
i

i
akko za svako i I skup L X
i
je
i
-zatvoren. 2
Stav IV.3.7 Neka je (X, ) proizvoljan topoloski prostor, X
j
X za j J tako da je
_
jJ
X
j
= X,
i za svako j J
j
topologija na X
j
nasledena od . Ako je
n
nalna topologija familije
_
(X
j
,
j
)[ j J
_
onda je
n
.
Dokaz. Ako je U onda je po deniciji pojma nasledene topologije U X
j

j
za svako
j J, pa na osnovu denicije pojma nalne topologije date familije odavde sledi U
n
. 2
Za familiju
_
(X
i
,
i
)[ i I
_
topoloskih prostora kazemo da je koherentna ukoliko se za svako
i, j I topologija na skupu X
i
X
j
nasledena od
i
poklapa sa onom nasledenom od
j
.
Stav IV.3.8 Neka je je
_
(X
i
,
i
)[ i I
_
koherentna familija topoloskih prostora, X :=
_
iI
X
i
,
nalna topologija date familije i, za svako i I,
t
i
topologija na skupu X
i
nasledena od . Tada
(1)
t
i

i
;
(2) ako jos vazi i za svako i, j I X
i
X
j
je istovremeno
i
-zatvoren (otvoren) i
j
-zatvoren
(otvoren) onda je
t
i
=
i
i X
i
je -zatvoren (otvoren) za svako i I.
Dokaz. Neka je i I i A
t
i
. Ovo znaci da je postoji neko L tako da je A = L X
i
. Ali
L povlaci da je L X
i

i
. Ovim je pokazano da je
t
i

i
.
Neka sada vazi jos i zatvorena verzija dodatnog uslova iz (2) (dokaz tvdenja u slucaju
otvorene verzije je analogan). Neka su i, j I i L X
i
proizvoljni gde je L
i
-zatvoren.
Za oznacimo sa
i,j
topologiju na skupu X
i
X
j
nasledenu od
i
. Skup LX
j
= L(X
i
X
j
) je
i,j
-zatvoren jer je L
i
-zatvoren. Ali iz
i,j
=
j,i
sledi da je L X
i
i
j,i
-zatvoren. Dakle L X
j
je
j,i
-zatvoren podskup od X
i
X
j
a X
i
X
j
je
j
-zatvoren podskup od X
j
. Zato je L X
j
j
-zatvoren. Kako je j I bilo proizvoljno to mozemo zakljuciti da je L -zatvoren. Uzimajuci
specijalno L = X
i
dobijamo da je X
i
-zatvoren. Ako je N X
i
proizvoljan
i
-zatvoren onda je
kako smo to videli N i zatvoren te je zbog N = X
i
N skup N i
t
i
-zatvoren. Dakle sledi
i

t
i
.
2
IV.3.3 V-prirodna topologija g-kompleksa
Denicija IV.3.2 Ako je / g-kompleks u V onda cemo nalnu topologiju familije
_
(,
)[
/
_
, gde je
V-prirodna topologija g-simpleksa , nazivati V-prirodna topologija g-kompleksa /

(primetimo da je ovo topologija na skupu
/). Ako je B temena sema u V onda cemo V-

prirodnu topologiju njoj V-pridruzenog g-kompleksa
_
Cx(B)[ B B
_
u V nazivati V-prirodna
topologija temene seme B.
Ako je / proizvoljan apstraktan kompleks i (f, V) neko njegovo V-realizovanje onda cemo V-
prirodnu topologiju V-temene seme
_
f
A[ A /
_
oznacavati sa Top(/; f, V). Drugim recima
Top(/; f, V) je V-prirodna topologija V-realizacije koja odgovara V-realizovanju (f, V). 2
Denicija IV.3.3 Ako je / g-kompleks u V onda za topoloski prostor oblika
_
/,
K
_
kazemo
da je poliedar u realnom vektorskom prostoru V.
Denicija IV.3.4 Za topoloski prostor (X, ) kazemo da je topoloski poliedar ako postoji neki
realan vektorski prostor V, /temena sema u V i neki g : X K (, )-homeomorzam, gde je K V-
telo V-temene seme / a V-prirodna topologija V-temene seme /. U tom slucaju za / kazemo da
je V-geometrijska trijangulacija topoloskog poliedra (X, ) a za par (g, V) da geometrijski realizuje
(X, ).
Za apstraktan kompleks | kazemo da je apstraktna trijangulacija topoloskog poliedra (X, )
ako postoji neki realan vektorski prostor V, neka V-geometrijska trijangulacija od (X, ) i neki
(|, /)-simplicijalan izomorzam f :
|

/. 2
Stav IV.3.9 Neka je / g-kompleks u V i /. Dalje neka je V-prirodna topologija g-kompleksa
/ a
V-prirodna topologija g-simpleksa . Tada se
poklapa sa topologijom koju nasleduje

od . Takode, je -zatvoren skup.
Dokaz. Ovo sledi iz Denicije IV.3.2 i Stavova IV.2.3 i IV.3.8. 2
Stav IV.3.10 Neka je / g-kompleks u V, / njemu V-pridruzena temena sema i V-prirodna
topologija g-kompleksa /. Tada je T (M
,,V
) .
Dokaz. Za svako / neka je
V-prirodna topologija g-simpleksa a

t
topologija na
skupu koja je nasledena od T (M
,,V
). Fiksirajmo proizvoljno /. Kako je topologija T (M
,,V
)
indukovana metrikom M
,,V
to je topologija
t
indukovana metrikom
_
M
,,V
_
( ) = m
A,V
.
No
je upravo ona topologija na skupu koja je indukovana metrikom m

A,V
(videti komentar
uz Deniciju IV.2.2). Zato je
t
. Kako je / bio proizvoljan sada prema Stavu IV.3.7

zakljucujemo da je T (M
,,V
) . 2
Komentar uz Stav IV.3.10. Kako su metrizabilne topologije Hausdorff-ove, to inkluzija
utvrdena Stavom IV.3.10 ima za posledicu sledecu cinjenicu:
V-prirodna topologija proizvoljnog g-kompleksa u V je Hausdorff-ova.
2
Napomena uz Stav IV.3.10. Moze se pokazati da je V-prirodna topologija proizvoljnog
g-kompleksa u V normalna, cak parakompaktna Hausdorff-ova topologija. 2
Stav IV.3.11 Neka je / g-kompleks u V, / V-temena sema koja mu je V-pridruzena i V-

prirodna topologija g-kompleksa /. Tada je Bk
,,V
:
/ [0; 1]
_
P(
/)
_
-neprekidno
preslikavanje.
Dokaz. Ovo sledi iz Stavova IV.3.1 i IV.3.10. 2
Stav IV.3.12 Ako je / g-kompleks u V, / i V-prirodna topologija g-kompleksa / onda je
-zatvorenje skupa int() upravo .
Dokaz. Ovo sledi iz Stavova IV.2.5 i IV.3.9. 2
Stav IV.3.13 Neka je / g-kompleks u V, / V-temena sema koja mu je V-pridruzena i V-
prirodna topologija g-kompleksa /. Ako je a / onda su
(/, V) otvorena zvezda temena a : St(a, /, I) =
_
_
int()[ /, a Sk
_
i
(/, V) zatvorena zvezda temena a : St(a, /, I) =
_
_
[ /, a Sk
_
T (M
,,V
)-otvoren i -zatvoren skup, tim redom. Pri tom je St(a, /, I) upravo -zatvorenje skupa
St(a, /, I).
Takode, (/, V)-otvorene i (/, V)-zatvorene zvezde su -putno povezani skupovi.
Dokaz. Koristeci Stavove III.3.6 i III.2.3 imamo
St(a, /, I) =
_
x
_
/[ Bk
,,V
(x, a) (0; 1)
_
=
_
Bk
,,V
(, a)
_
(0; 1)
pa je na osnovu Stava IV.3.1 St(a, /, I) T (M
,,V
)-otvoren skup. Imamo
St(a, /, I) =
_
aA,
I(A) =
_
_
[ /, a Sk
_
.
Ako je /
0
/ proizvoljno onda je
/
0
-zatvoren skup (ovo se proverava direktno uz
koriscenje Stava IV.2.3). Specijalno St(a, /, I) je -zatvoren. Zato ako sa C oznacimo -zatvorenje
skupa St(a, /, I), obzirom da je St(a, /, I) St(a, /, I) to imamo C St(a, /, I).
Ako je A / takav da a A onda je I(A) St(a, /, I) pa je -zatvorenje skupa I(A) pod-
skup -zatvorenja skupa St(a, /, I). U svetlu Stava IV.3.12 ovo znaci I(A) C. Na taj nacin je
pokazana i obrnuta inkluzija St(a, /, I) C.
Podtrvdenje Neka je A /, a A i x , gde je := Cx(A). Pokazimo da postoji
T
_
M
,,V
_
-neprekidno f : [0; 1] tako da je f(0) = a i f(1) = x i tako da vazi x int()
f
(0; 1] int().
Ako je A = a mozemo (a i moramo) uzeti f(t) = a za svako t [0; 1]. Neka je sada
dim(A) = k > 0 i A = p
0
, . . . , p
k
, gde je p
0
= a. Stavimo
i
:
df
= Bs
A,V
(x, p
i
) za i = 0, k.
Denisimo f : [0; 1] V sa f(t) :
df
= (1t) p
0
+
k
i=0
t
i
p
i
. Iz f(t) =
_
1t(1
0
)
_
p
0
+
k
i=1
t
i
p
i
se lako proverava da je f(t) kao i da je Bs
A,V
(f(t), p
0
) = 1 t(1
0
) i Bs
A,V
(f(t), p
i
) = t
i
za i = 1, k. Ako je x int() onda je 0 <
i
< 1 za svako 0 i k, pa ako je t (0; 1] onda je
0 < Bs
A,V
(f(t), p
i
) za svako 0 i k, tj. f(t) int(). Dakle vazi x int() f
(0; 1]
int().
Da pokazemo da je f -neprekidno preostaje da primetimo da je na osnovu Stava IV.3.2,
obzirom na to da je ran(f) ,
m
A,V
_
f(t
1
), f(t
2
)
_
= max
i=0,k
[Bs
A,V
(f(t
1
), p
i
) Bs
A,V
(f(t
2
), p
i
)[ =
max
_
_
i
[t
1
t
2
[ : i = 1, k
_
_
(1
0
) [t
1
t
2
[
_
_
[t
1
t
2
[
za svako t
1
, t
2
[0; 1]. 2
Koristeci upravo dokazano Podtvrdenje jednostavno se proverava da su (/, V)-otvorene i (/, V)-
zatvorene zvezde -putno povezani skupovi. 2
Denicija IV.3.5 Ako su / i B temene seme u V onda za B kazemo da je subdivizija od / ako
je (B, I) nitarno usitnjenje od (/, I). 2
Stav IV.3.14 Neka je za i = 1, 2 /
i
g-kompleks u V, /
i
V-temena sema koja mu je V-pridruzena
i
i
V-prirodna topologija g-kompleksa /
i
. Ako je /
2
subdivizija od /
1
onda je
1
=
2
.
Dokaz. Kroz dokaz ako je proizvoljan g-simpleks u V sa
cemo oznacavati njegovu V-

prirodnu topologiju.
Neka je K
1
-zatvoren i /
2
. Tada je za neko /
1
. K je
-zatvoren, a zbog
je K = ( K). Odavde sledi da je K zatvoren u odnosu na topologiju koju
nasleduje od
. No prema Stavu IV.2.3 ovo znaci da je K
-zatvoren. Kako je /
2
bio
proizvoljan ovim smo pokazali da je K
2
.
Neka je sada K
2
-zatvoren i /
1
. Skup / :=
_
/
2
[
_
je konacan i vazi
/ = .
Za svako / skup K je
-zatvoren pa kako je
isto sto i topologija koju nasleduje od
a je
-zatvoren, to je K
-zatvoren. Sada zbog K =

_
1
( K), a kako je / konacan,
sledi da je K
-zatvoren. /
1
je bio proizvoljan pa je K
1
-zatvoren. 2
IV.3.4 Konacni geometrijski kompleksi
Stav IV.3.15 Neka je / konacan g-kompleks u V, / njemu V-pridruzena temena sema i V-
prirodna topologija g-kompleksa /. Tada je je kompaktna topologija i jos vazi = T (M
,,V
).
Dokaz. Da je je kompaktna topologija sledi direktno iz Stavova IV.3.9 i IV.2.2. je kom-
paktna a T (M
,,V
) Hausdorff-ova pa zbog inkluzije T (M
,,V
) ustanovljene Stavom IV.3.10
mora biti = T (M
,,V
). 2
Lema IV.3.2 Neka je n N, A k.a.n. u R
n
i := Cx
R
n(A). R
n
-prirodna topologija g-simpleksa
poklapa se sa topologijom na nasledenom od uobicajene euklidske topologije na R
n
.
Dokaz. Neka je
R
n
-prirodna topologija g-simpleksa a topologija na nasledena od
uobicajene euklidske topologije na R
n
. Takode, neka je A =

a
1
, . . . ,

a
k
tako da 1 i < j
k

a
i
,=

a
j
, i neka je

a
j
= (a
j,1
, . . . , a
j,n
) za j = 1, k.
Neka su dati realni brojevi l
i
< r
i
za i = 1, n i neka je
U :=
_

x = (x
1
, . . . , x
n
) [ x
i
(l
i
; r
i
) za i = 1, n
_
.
i

x U proizvoljno. Tada je l
i
< x
i
< r
i
za i = 1, n. Izaberimo bilo koje > 0 tako da je
< min[l
i
x
i
[, [r
i
x
i
[ za svako i = 1, n. Tada za svako

y = (y
1
, . . . , y
n
) vazi implikacija
max
i=1,n
[y
i
x
i
[ <

y U.
Stavimo L := max
i=1,n
j=1,k
[a
j,i
[ i neka je > 0 takvo da je k L < . Za K :=
_

y
[ m
A,R
n(

y ,

x ) <
_
vazi

x K
. Pokazimo da je K U. Neka je

y K proizvoljno. Za
j = 1, k stavimo
j
:
df
= Bs
A,R
n(

x ,

a
j
) i
j
:
df
= Bs
A,R
n(

y ,

a
j
). Iz

x =
k
j=1

a
j
i

y =
k
j=1

a
j
sledi
x
i
=
k
j=1
j
a
j,i
i y
i
=
k
j=1
j
a
j,i
za i = 1, n. Imamo
[y
i
x
i
[ =
j=1
j
a
j,i

k
j=1
j
a
j,i
j=1
_
[
i

i
[ [a
j,i
[
_

L
k
j=1
[
i

i
[ L k m
A,R
n(

y ,

x ) k L <
za svako i = 1, n pa je

y U.
Ovim je pokazano da je
pa kako je Hausdorff-ova a
kompaktna topologija to
zapravo mora biti =
. 2
Stav IV.3.16 Neka je n N i / g-kompleks u R
n
. Ako je / konacan onda se R
n
-prirodna
topologija g-kompleksa / poklapa sa topologijom na
/ nasledenom od uobicajene euklidske

topologije na R
n
.
Dokaz. Neka je
K
R
n
-prirodna topologija g-kompleksa / a topologija na
/ nasledena od
uobicajene euklidske topologije na R
n
. Za / neka je:
1,
topologija na nasledj ena od uobicajene euklidske topologije na R
n
;
2,
topologija na nasledj ena od ;
R
n
-prirodna topologija g-simpleksa u R
n
.
Tranzitivnost nasledivanja topologija kaze da je
2,
=
1,
a na osnovu Leme IV.3.2 je
1,
=
.
Kako je
K
nalna topologija familije
_
(,
)[ /
_
=
_
(,
2,
)[ /
_
to na osnovu Stava
IV.3.7 mora biti
K
. Odavde sledi =
K
jer je Hausdorff-ova topologija a
K
kompaktna
topologija prema Stavu IV.3.15 obzirom da je / konacan. 2
IV.3.5 Neprekidnost anih ekstenzija
Teorema IV.3.1 Neka su za i = 1, 2 V
i
r.v.p., /
i
V
i
-temena sema, /
i
g-kompleks u V
i
koji je V
i
-
pridruzen V
i
-temenoj semi /
i
,
i
V
i
-prirodna topologija g-kompleksa /
i
i neka je g :
/
1

/
2
(/
1
, /
2
)-simplicijalno preslikavanje. Stavimo G := Af
,1;V1,V2
(g). Jasno G :
/
1

/
2
.
(1) Preslikavanje G je (
1
,
2
)-neprekidno. Preciznije, za svako A /
1
ako B := g
A imamo da
je
G Cx
V1
(A) : Cx
V1
(A) Cx
V2
(B) (m
A,V1
, m
B,V2
) Lipschitz neprekidno.
(2) Ako je g injektivno onda je G (M
,1,V1
, M
,2,V2
)-izometricno preslikavanje.
Specijalno, za svako A /
1
ako B := g
A imamo da je
G Cx
V1
(A) : Cx
V1
(A) Cx
V2
(B) (m
A,V1
, m
B,V2
) izometricna bijekcija.
(3) Ako je g izomorzam a-komplekasa /
1
i /
2
onda je preslikavanje Af
,1;V1,V2
(g) :
/
1

/
2
je (
1
,
2
)-homeomorzam.
Dokaz. (1) Na osnovu Stava IV.3.5 znacemo da je G (
1
,
2
)-neprekidno ako pokazemo da je za
svako A /
1
restrikcija G
A
:
df
= G Cx
V1
(A) : Cx
V1
(A)

/
2
(
1,A
,
2
)-neprekidno, gde je
1,A
V
1
-prirodna topologija g-simpleksa Cx
V1
(A) u V
1
. Za S /
2
neka je
2,S
V
2
-prirodna topologija
g-simpleksa Cx
V2
(S) u V
2
.
Neka je A /
1
i B := g
A. Tada je G
Cx
V1
(A) = Cx
V2
(B) (videti Teoremu III.5.1) pa
je G
A
: Cx
V1
(A) Cx
V2
(B). Zato je G
A
je (
1,A
,
2
)-neprekidno ako i samo ako je (
1,A
,
2,B
)-
neprekidno. Kako je
1,A
= T (m
A,V1
) i
2,B
= T (m
B,V2
) ovo ce tim pre slediti ako pokazemo da
je G
A
(m
A,V1
, m
B,V2
)-Lipschitz neprekidno. Neka je x
1
, x
2
Cx
V1
(A). Imamo
m
B,V2
_
G
A
(x
1
), G
A
(x
2
))
_
= max
bB
Bs
B,V2
_
G
A
(x
1
), b
__
Bs
B,V2
_
G
A
(x
2
), b
_
.
Za i = 1, 2 zbog G
A
(x
i
) Cx
V2
(B) vazi Bk
,2,V2
_
G
A
(x
i
), b
_
= Bs
B,V2
_
G
A
(x
i
), b
_
za b B. Zato
je
m
B,V2
_
G
A
(x
1
), G
A
(x
2
))
_
= max
bB
Bk
,2,V2
_
G
A
(x
1
), b
__
Bk
,2,V2
_
G
A
(x
2
), b
_
.
Imamo
Bk
,2,V2
_
G
A
(x
i
), b
_
=
A
1
g(a)=b
Bk
,1,V1
(x
i
, a)
pa je
m
B,V2
_
G
A
(x
1
), G
A
(x
2
))
_
= max
bB
A
1
g(a)=b
_
Bk
,1,V1
(x
1
, a) Bk
,1,V1
(x
2
, a)
_
.
Kako je x
1
, x
2
Cx
V1
(A) to vazi
a
_
_
/
1
_
A Bk
,1,V1
(x
1
, a) = Bk
,1,V1
(x
2
, a) = 0
i
a A
_
Bk
,1,V1
(x
1
, a) = Bs
A,V1
(x
1
, a) i Bk
,1,V1
(x
2
, a) = Bs
A,V1
(x
2
, a)
_
pa je ustvari
m
B,V2
_
G
A
(x
1
), G
A
(x
2
))
_
= max
bB
aA
g(a)=b
_
Bs
A,V1
(x
1
, a) Bs
A,V1
(x
2
, a)
_
.
Zato je
m
B,V2
_
G
A
(x
1
), G
A
(x
2
))
_
max
bg
aA
g(a)=b
Bs
A,V1
(x
1
, a)Bs
A,V1
(x
2
, a)
max
bg
aA
g(a)=b
m
A,V
(x
1
, x
2
)
k
A
m
A,V
(x
1
, x
2
)
gde je k
A
N broj elemenata skupa A. Dakle G
A
je (m
A,V1
, m
B,V2
)-Lipschitz neprekidno, i jedna
Lipschitz-ova konstanta je upravo k
A
.
(2) Ako je g injektivno i x
1
, x
2

/
1
. Neka je
i
/
1
tako da je x
i

i
i stavimo A
i
:= Sk
i
,
i = 1, 2. Ako je b
_
/
2
_
g
_
/
1
_
onda je Bk
,2,V2
_
G(x
i
), b
_
= 0, i = 1, 2. Ovo je zato sto
na osnovu (2) Teoreme III.5.1 imamo G(x
i
) Cx
V2
_
g
A
i
_
, i = 1, 2, a b
_
/
2
_
g
_
/
1
_
(jasno) povlaci b / g
A
1
g
A
2
.
Na osnovu (4) Teoreme III.5.1 vazi Bk
,2,V2
_
G(x
i
), g(a)
_
= Bk
,1,V1
(x
i
, a) za i = 1, 2. Zato
imamo
M
,2,V2
_
G
A
(x
1
), G
A
(x
2
))
_
= max
b
,2
Bk
,2,V2
_
G(x
1
), b
_
Bk
,2,V2
_
G(x
2
), b
_
=
= max
bg
,1)
Bk
,2,V2
_
G(x
1
), b
_
Bk
,2,V2
_
G(x
2
), b
_
=
= max
a
,1
Bk
,2,V2
_
G(x
1
), g(a)
_
Bk
,2,V2
_
G(x
2
), g(a)
_
=
= max
a
,1
[Bk
,1,V1
(x
1
, a) Bk
,1,V1
(x
2
, a)[ = M
,1,V1
(x
1
, x
2
).
Dalje, kao (M
,1,V1
, M
,2,V2
)-izometricno preslikavanje G je injektivno. (1) Teoreme III.5.1 sada
povlaci da za svako A /
1
, ako stavimo B := g
A, imamo da je G Cx
V1
(A) : Cx
V1
(A)
Cx
V2
(B) bijekcija, i to (m
A,V1
, m
B,V2
)-izometricna, na osnovu upravo pokazanog i Stava IV.3.2.
(3) Ako je g :
/
1

/
2
izomorzam a-komplekasa /
1
i /
2
onda je prema (5) Teoreme
III.5.1 preslikavanje Af
,1;V1,V2
(g) :
/
1

/
2
bijekcija i vazi
_
Af
,1;V1,V2
(g)
_
1
= Af
,2;V2,V1
(g
1
).
No (kako smo upravo pokazali) Af
,2;V2,V1
(g
1
) je (
2
,
1
)-neprekidno te zakljucujemo da je
Af
,1;V1,V2
(g) (
1
,
2
)-homeomorzam. Ovim je teorema dokazana. 2
Teorema IV.3.2 Neka su dati a-kompleks / i, za i 1, 2, realni vektorski prostor V
i
, V
i
-
realizovanje (f
i
, V
i
) a-kompleksa / i neka je K
i
V
i
-telo V
i
-temene seme /
i
:
df
=
_
(f
i
)
A[ A /
_
.
Tada su topoloski prostori
_
K
1
, Top(/; f
1
, V
1
)
_
i
_
K
2
, Top(/; f
2
, V
2
)
_
homeomorfni. 2
Dokaz. Ovo sledi direktno iz Teoreme IV.3.1 jer je f
2
(f
1
)
1
:
/
1

/
2
(/
1
, /
2
)-
simplicijalan izomorzam. 2
Komentar uz Teoremu IV.3.2. Na osnovu Teoreme IV.3.2 na neki nacin mozemo, do na
homeomorzam, govoriti o poliedru datog apstraktnog kompleksa /. 2
IV.4. BARICENTRI
CNE SUBDIVIZIJE 109

IV.3.6 Preslikavanje nat
A,V
Ako je / temena sema u r.v.p. V a / njoj V-pridruzen g-kompleks, denisemo nat
,,V
:
/
Vek
_
/
_
sa
nat
,,V
(x) :
df
= Bk
,,V
(x, )
,
Vek
_
_
/
_
za x

/.
Stav IV.3.17 Vazi jednakost
nat
,,V
= Af
,;V,Vek(
,)
(r
,
) .
Dokaz. Neka je x

y := Af
,;V,Vek(
,)
(r
,
)(x) =
a,
Bk
,,V
(x, a) r
,
(a).
Treba pokazati da je y = Bk
,,V
(x, ). Neka je a
0
y(a
0
) =
_
a,
Bk
,,V
(x, a) r
,
(a)
_
(a
0
) =
a,
Bk
,,V
(x, a) r
,
(a)(a
0
) = Bk
,,V
(x, a
0
)
jer je
r
,
(a)(a
0
) =
_
1, za a = a
0
,
0, za a ,= a
0
2
Komentar uz Stav IV.3.17. Iz Teoreme IV.3.1 sledi:
nat
,,V
:
_
/ Rg(/) je (M
,,V
, M
Vs(,),Vek(
,)
) izometrican (,
0
) homeomorzam,
gde je V-prirodna topologija g-kompleksa /, a
0
Vek
_
/
_
-prirodna topologija g-kompleksa
Rg(/). 2
IV.4 Baricentricne subdivizije
IV.4.1 Geometrijski simpleksi i subdivizije
Denicija IV.4.1 Ako je x, s V, x ,= s onda skupove oblika PP
V
[x; s] :
df
= (1 t)x + ts[ t
[0, +) nazivamo polupravama s pocetkom u x. Za konacan A V, ako A = a
1
, . . . , a
k
,
dim(A) = k 1 N
0
, onda denisemo
A
V
(X) :
df
=
_
k
i=1
t
i
a
i
t
1
, . . . , t
k
R;
k
i=1
t
i
= 1
_
.
Stav IV.4.1 Ako x, s V, x ,= s, s
t
PP
V
[x; s] i x ,= s
t
onda PP
V
[x; s] = PP
V
[x; s
t
].
Dokaz. Neka L := PP
V
[x; s] i L
0
:= PP
V
[x; s
t
]. Znamo da je s
t
= (1 t
t
) x + t
t
s za neko
t
t
> 0. Neka je t > 0 proizvoljno.
Imamo (1 t) x +t s
t
= (1 t t
t
) x +t t
t
s L. Kako je s =
_
1
1
t
t
_
x +
1
t
t
s
t
to je
(1 t) x +t s =
_
1
t
t
t
_
x +
t
t
t
s
t
L
0
.
Ovim je pokazano L
0
L i L L
0
. 2
Stav IV.4.2 Ako je A k.a.n. u V i x I
V
(A) onda svaka poluprava s pocetkom u x ima najvise
jednu zajednicku tacku sa skupom
_
, =SA
Cx
V
(S).
Dokaz. Iz x I
V
(A) i I
V
(A) I
V
(S) = za ,= S A sledi da x /
_
, =SA
I
V
(S) =
_
, =SA
Cx
V
(S).
Neka je 0 t
2
t
1
i y
i
:= (1 t
i
) x + t
i
s PP[x; s] za i = 1, 2. Pretpostavimo da je
y
2

_
, =SA
Cx
V
(S) i pokazimo da vazi implikacija: y
1
Cx
V
(A) y
1
= y
2
.
Kako je x /
_
, =SA
Cx
V
(S) to je y
2
,= x pa je t
2
> 0. Zato je i t
1
> 0. Imamo y
2
I
V
(S)
za neko ,= S A. Fiksirajmo proizvoljno a
0
A S ,= . Imamo y
2
= (1 t
2
) x + t
2

_
1
t
1
y
1
+
t
1
1
t
1
x
_
, odnosno y
2
= (1 ) x + y
1
, za :=
t
2
t
1
[0; 1].
Neka je sada y
1
Cx
V
(A). Ako za a A stavimo (a) :
df
= Bs
A,V
(x, a) i
i
(a) :
df
= Bs
A,V
(y
i
, a)
za i = 1, 2, onda na osnovu Stava III.2.1 imamo 0 =
2
(a
0
) = (1 ) (a
0
) +
1
(a
0
). Zbog
0 1 i (a
0
),
1
(a
0
) 0 ovo povlaci (1 ) (a
0
) = 0, pa kako je (a
0
) ,= 0 (jer x I
V
(A))
to sledi da je = 1, tj. y
2
= y
1
. 2
Stav IV.4.3 Za proizvoljne A V i x V vazi
Cx
V
(x A) =
_
yCx
V
(A)
Cx
V
(x, y).
Ako je jos A k.a.n. u V i x / A
V
(A) onda je x A k.a.n., x, y dvoclan za svako y I
V
(A) i
jos je
I
V
(x A) =
_
yI
V
(A)
I
V
(x, y).
2
Dokaz. Neka je z Cx
V
(x A). Tada postoje k N, a
1
, . . . , a
k
A, t
0
, . . . , t
k
[0; 1] tako
da je
k
i=0
t
i
= 1 i z = t
0
x +
k
i=1
t
i
a
i
.
Ako je t
0
= 1 onda je t
i
= 0 za i = 1, k, pa je z = x
_
yCx
V
(A)
Cx
V
(x, y).
Neka je sad t
0
,= 1. Imamo z = (1 t
0
) y
0
+t
0
x za y
0
:=
k
i=1
t
i
1 t
0
a
i
. Zbog
k
i=1
t
i
1 t
0
=
1
1 t
0
k
i=1
t
i
= 1
i
0
t
i
1 t
0
=
t
i
k
j=1
t
j
1 , za svako i = 1, k
zakljucujemo da je y Cx
V
(A). Otuda je zbog t
0
[0; 1] i z Cx
V
(x, y
0
)
_
yCx
V
(A)
Cx
V
(x, y).
Ovim je dokazana jedina netrivijalna inkluzija u prvoj skupovnoj jednakosti.
IV.4. BARICENTRI
CNE SUBDIVIZIJE 111

Pretpostavimo sada da je A k.a.n. u V i x / A
V
(A). Neka je A = a
1
, . . . , a
k
i dim(A) =
k 1 N
0
. Neka su dati t
0
, . . . , t
k
R takvi da je
k
i=0
t
i
= 0 i t
0
x +
k
i=1
t
i
a
i
=

0 . Ne moze biti
t
0
,= 0 jer bi tada sledilo x =
k
i=1
_
t
i
t
0
_
a
i
sto, zbog
k
i=1
_
t
i
t
0
_
=
1
t
0
i=1
t
i
=
1
t
0
(t
0
) = 1,
povlaci x A
V
(A). Dakle t
0
= 0 pa je
k
i=1
t
i
a
i
=

0 . Kako je
k
i=0
t
i
= 0 a A k.a.n. ovo
znaci da je zapravo t
i
= 0 za i = 1, k (ovde je bitno to sto i ,= j a
i
,= a
j
a sto je prema
dim(A) = k 1 tacno). Ovim je dokazano da je x A k.a.n. u V. Ako je y I
V
(A) onda je
zbog y Cx
V
(A) A
V
(A) , x skup x, y dvoclan.
Neka je z I
V
(xA). Tada postoje t
0
, . . . , t
k
(0; 1) tako da je
k
i=0
t
i
= 1 i z = t
0
x+
k
i=1
t
i
a
i
.
Kao i malopre z = (1 t
0
) y
0
+ t
0
x za y
0
:=
k
i=1
t
i
1 t
0
a
i
, kao i
k
i=1
t
i
1 t
0
= 1. Zbog
t
0
, . . . , t
k
(0; 1) odavde imamo 0 <
t
i
1 t
0
za i = 1, k, pa je y
0
I
V
(A). Zato sada iz 0 < t
0
< 1
sledi z I
V
(x, y
0
)
_
yI
V
(A)
I
V
(x, y).
Obrnuto, neka je y I
V
(A) i z I
V
(x, y). Tada postoje t,
1
, . . . ,
k
(0; 1) tako da je
k
i=1
i
= 1, y =
k
i=1
i
a
i
kao i z = (1 t) y +t x. Imamo z = t x +
k
i=1
(1 t)
i
a
i
, pa kako
je 0 < (1 t)
i
, 0 < t i t +
k
i=1
(1 t)
i
= 1 to odavde sledi z I
V
(x A). 2
Stav IV.4.4 Ako je A k.a.n. u V i x Cx
V
(A) onda je Cx
V
(A) =
_
, =SA
Cx
V
(x S). 2
Dokaz. Neka je y Cx
V
(A). Ako je y = x onda je x
_
, =SA
Cx
V
(x S) trivijalno
zadovoljeno. Pretpostavimo sda da je y ,= x. Ovo automatski povlaci da je dim(A) > 0.
Za a A stavimo (a) :
df
= Bs
A,V
(x, a) i (a) :
df
= Bs
A,V
(y, a). Kad bi za svako a A bilo
(a) (a) onda bi, obzirom da zbog x ,= y postoji a
t
A takvo da je (a
t
) ,= (a
t
), sledilo
1 =
aA
(a) <
aA
(a) = 1. Dakle skup A
t
:= a A[ (a) > (a) mora biti neprazan. Neka
je r := min
_
1 +
(a)
(a) (a)
a A
t
_
1 i a
0
A tako da je 1 +
(a)
(a) (a)
= r. Stavimo
S := A a
0
Bd(A).
Tvrdimo da vazi:
r
_
(a) (a)
_
(a), za svako a A.
Zaista, ako (a) (a) onda je to ocigledno, a ako je a A
t
onda zbog izbora broja r mora biti
r 1 +
(a)
(a) (a)
=
(a)
(a) (a)
, tj. r
_
(a) (a)
_
(a).
Takode je
(1 r) (a
0
) +r (a
0
) =
(a
0
)
(a
0
) (a
0
)
(a
0
) +
(a
0
) (a
0
)
(a
0
) (a
0
)
= 0.
Zato za z := (1 r) x +r y imamo
z =
aA
_
(1 r) (a) +r (a)
_
a =
aS
_
(1 r) (a) +r (a)
_
a.
Jednostavno je videti da je
aS
_
(1 r) (a) + r (a)
_
=
aA
_
(1 r) (a) + r (a)
_
= 1,
pa kako smo vec pokazali da mora biti 0 (1 r) (a) + r (a) za svako a S, to sledi
z Cx
V
(S) Cx
V
(x S). Sada zbog x Cx
V
(x S) i 0 <
1
r
1 zakljucujemo da je
y =
_
1
1
r
_
x +
1
r
z Cx
V
(x S). 2
Stav IV.4.5 Ako je A k.a.n. u V, x Cx
V
(A) i B V-temena sema tako da je (B, I
V
) usitnjavanje
od
_
Bd(A), I
V
_
onda je Cx
V
(A) =
_
BB
Cx
V
_
x B
_
. 2
Dokaz. Za S Bd(A) neka je B
S
:
df
=
_
B B[ Cx
V
(B) Cx
V
(S)
_
. Kako je B (B, I
V
)
usitnjavanje od
_
Bd(A), I
V
_
to imamo
_
SBd(S)
B
S
= B, i Cx
V
(S) =
_
BBS
Cx
V
(B), za svako S Bd(S).
Prema Stavu IV.4.4 vazi Cx
V
(A) =
_
SBd(A)
Cx
V
_
x S
_
.
Neka je S Bd(A) proizvoljno. Koristeci Stav IV.4.3 imamo
Cx
V
_
x S
_
=
_
yCx
V
(S)
Cx
V
(x, y) =
_
_
Cx
V
(x, y)
y
_
BBS
Cx
V
(B)
_
pa je zato
Cx
V
(A) =
_
SBd(A)
_
_
Cx
V
(x, y)
y
_
BBS
Cx
V
(B)
_
=
=
_
_
_
_
Cx
V
(x, y)
y
_
B
SBd(A)
BS
Cx
V
(B)
_
_
_
=
_
_
Cx
V
(x, y)
y
_
BB
Cx
V
(B)
_
=
_
BB
_
yCx
V
(B)
Cx
V
(x, y) =
_
BB
Cx
V
_
x B
_
.
2
Stav IV.4.6 Ako je x V i / V-temena sema takva da svaka poluprava ima najvise jednu
zajednicku tacku sa V-telom K :=
_
A,
Cx
V
(A) od / onda je i Cone(x, /) V-temena sema. 2
Dokaz. (I) Pokazimo najpre da je za svako A / skup x A k.a.n. u V. Dakle neka je
A /, Neka je dim(A) =: k N
0
i A = a
0
, . . . , a
k
.
Slucaj 1: x Cx
V
(A). Ako je A ,= x izaberimo a A x. Tada je a, x Cx
V
(A) pa je
z
1
:= x +
1
3
(a x) =
2
3
x +
1
3
a Cx
V
(A) i z
2
:= x +
1
2
(a x) =
1
2
x +
1
2
a Cx
V
(A), pri
IV.4. BARICENTRI
CNE SUBDIVIZIJE 113

cemu je z
1
,= z
2
zbog x ,= a. No ocigledno je z
1
, z
2
PP
V
[x; a] Cx
V
(A) PP
V
[x; a] K, a ovo
je po pretpostavci stava nemoguce. Odavde zakljucujemo da u ovom slucaju mora biti A = x
pa je x A = x k.a.n. skup.
Slucaj 2: x / Cx
V
(A). Sada je sigurno x ,= b :=
k
i=0
1
k + 1
a
i
, pa je denisana poluprava
PP
V
[x; b]. Pokazimo da je x / A
V
(A) iz cega ce prema Stavu IV.4.3 slediti da je x A k.a.n. u
V. Neka su suprotno onom sto treba pokazati
0
, . . . ,
k
R takvi da je
k
i=0
i
= 1 i
k
i=0
i
a
i
= x.
Izaberimo
1
,
2
> 0,
1
,=
2
takve da za svako j = 1, 2 i svako i = 0, k vazi
(
j
1)
i
<
1
k + 1
<

j
k + 1
.
Stavimo z
j
:=
k
i=0
_
(1
j
)
i
+

j
k + 1
_
a
i
za j = 1, 2. Tada je (1
j
)
i
+

j
k + 1
> 0
za svako i = 0, k i j = 1, 2. Kako je jos i
k
i=0
_
(1
j
)
i
+

j
k + 1
_
= 1 za j = 1, 2, to je
z
1
, z
2
I
V
(A) Cx
V
(A) K. No z
j
= (1
j
) x +
j
b PP
V
[x; b] za j = 1, 2, i z
1
,= z
2
zbog x ,= b i
1
,=
2
. Dakle PP
V
[x; b] K je bar dvoclan, suprotno pretpostavci stava.
(II) Preostalo je da pokazemo da za svako A
1
, A
2
/ vazi
I
V
_
A
1
x
_
I
V
(A
2
) =
kao i
A
1
,= A
2
I
V
_
A
1
x
_
I
V
_
A
2
x
_
= .
Ako je x K onda je lako videti da iz uslova stava sledi da je / =
_
x
_
= Cone(x, /).
Pretpostavimo zato da je x / K i neka su A
1
, A
2
/ proizvoljni.
Neka je z I
V
_
A
1
x
_
proizvoljno. Imamo x / K A
1
. Lako se proverava da to sto je
x / K i cinjenica da je x A
1
k.a.n.n. (sto je upravo pokazano) povlace x / A
V
(A). Sada
prema Stavu IV.4.3 postoji y
1
I
V
(A
1
) takvo da je z I
V
_
x, y
1
_
; takode, znamo da je x ,= y
1
pa je denisana poluprava PP
V
[x; y
1
]. z I
V
_
x, y
1
_
kaze da je y
1
, z PP
V
[x; y
1
] kao i da je
y
1
,= z.
Najpre treba pokazati da je z / I
V
(A
2
). Kad ne bi ovo vazilo onda bi imali z K pa bi presek
PP
V
[x; y
1
] K y
1
, z bio bar dvoclan - kontradikcija.
Pretpostavimo sada da je z I
V
_
A
2
x
_
. Sada na isti nacin kao malopre zakljucujemo da
postoji neko y
2
I
V
(A
2
) takvo da je z I
V
_
x, y
2
_
; takode, znamo da je x ,= y
2
pa je denisana
poluprava PP
V
[x; y
2
]. Kako je jasno z PP
V
[x; y
1
] PP
V
[x; y
2
] a i z ,= x to je na osnovu Stava
IV.4.1 PP
V
[x; y
1
] = PP
V
[x; y
2
] = PP
V
[x; z]. Dakle y
1
, y
2
K PP
V
[x; z] pa po pretpostavci
stava odavde sledi y
1
= y
2
. Imamo y
i
I
V
(A
i
) za i = 1, 2 pa je y
1
= y
2
I
V
(A
1
) I
V
(A
2
) ,= .
A
1
, A
2
/ pa dobijamo A
1
= A
2
. 2
Stav IV.4.7 Ako je A V k.a.n., x I(A) i B subdivizija (temene seme) Bd(A) onda je
Cone(x, B) subdivizija od ,A|. 2
Dokaz. Ovo sledi iz Stavova IV.4.2, IV.4.6 i IV.4.5. 2
IV.4.2 Baricentricne subdivizije
Neka je w : A V[ A je k.a.n. V tako da je w(A) I(A) za svaki k.a.n. A.
Ako je A V i / familija nekih podskupova od V denisimo (
w
(A, /) na sledeci nacin:
- ako je A V k.a.n., a-kompleks / subdivizija a-kompleksa Bd(A) denisimo (
w
(A, /) :
df
=
Cone(w(A), /);
- (
w
(a, ) :
df
= a;
- (
w
(S, 1) :
df
= inace.
Na osnovu Stava IV.4.7 i same denicije (
w
je sd-ekstenzor. Ako je / temena sema u V
oznacavacemo sd
w
(/) :
df
= S(/, (
w
).
Lema IV.4.1 Za svaki k.a.n. A V vazi sd
w
(,A|) =
_
w(B
0
), . . . , w(B
k
)[ k = 0 i ,= B
0

A, ili k N i ,= B
0
B
k
A
_
.
Dokaz. Indukcijom po dim(A). Za dim(A) = 0 stvar je jasna.
Pretpostavimo da je tvrdenje tacno za sve k.a.n. skupove dimenzije manje od p N i neka je
A V k.a.n. tako da dim(A) = p > 0. Kao u Lemi II.6.2 imamo
sd
w
(,A|) = S(,A|, (
w
) = (
w
(A, S
p1
(,A|, (
w
)) = Cone(w(A), S
p1
(,A|, (
w
)),
obzirom da je S
p1
(,A|, (
w
) subdivizija od ,A|
p1]
= Bd(A).
S druge strane je
S
p1
(,A|, (
w
) =
_
B|A|
p1}
_
_
_
D S(,A|, (
w
)
I(D) I(B) =
_
S|B|
I(S)
_
_
_
=
_
B|A|
p1}
S(,B|, (
w
),
gde su iskorisceni (C) iz Leme II.6.1 i Teorema II.6.2. Kako tvrdenje leme vazi za sve k.a.n.
skupove dimenzije manje od p to sada sledi
sd
w
(,A|) = Cone
_
_
w(A),
_
, =BA
S(,B|, (
w
)
_
_
= Cone
_
_
w(A),
_
, =BA
sd
w
(,B|)
_
_
=
= Cone
_
w(A),
_
w(B
0
), . . . , w(B
k
)[ k = 0 i B
0
A, ili k N i ,= B
0
B
k
A
_
_
=
=
_
w(B
0
), . . . , w(B
k
)[ k = 0 i B
0
A, ili k N i ,= B
0
B
k
A
_
,
obzirom na deniciju pojma konusa. 2
Stav IV.4.8 Za svaku temenu semu / u V vazi sd
w
(/) =
_
w(B
0
), . . . , w(B
k
)[ k = 0 i B
0

/, ili k N i ,= B
0
B
k
/
_
.
Dokaz. Sledi direktno iz Teoreme II.6.1 i Leme IV.4.1. 2
Denicija IV.4.2 Ako je A V k.a.n. neka je bar
V
(A) = bar(A) :
df
=
1
dim(A) + 1
xA
x. Tacka
bar
V
(A) je ocigledno ona tacka g-simpleksa Cx
V
(A) kojoj su sve baricentricne koordinate u odnosu
na elemente skupa A medusobno jednake i inace je poznata kao baricentar g-simpleksa Cx
V
(A)
(preciznije: V-baricentar).
Ako je / temena sema u V onda subdiviziju
sd(/) = sd
(1)
(/) :
df
= sd
bar
(/)
nazivamo (prva) baricentricna subdivizija od /. Rekurzivno se denisu i sd
(n+1)
(/) :
df
= sd(sd
(n)
(/)).
Da se naglasi o kom se to vektorskom prostoru radi pisemo
sd
(n)
(/; V) = sd
(n)
(/).
2
IV.4. BARICENTRI
CNE SUBDIVIZIJE 115

IV.4.3 Baricentricne subdivizije i simplicijalna preslikavanja
Stav IV.4.9 Neka su V i W r.v. prostori, / V-temena sema, B W-temena sema, / g-kompleks
u V V-pridruzen temenoj semi /, a / g-kompleks u W W-pridruzen temenoj semi B. Neka je /
1
g-kompleks u V V-pridruzen temenoj semi sd(/; V), a /
1
g-kompleks u W W-pridruzen temenoj
semi sd(B; W). Ako je g :
/

B (/, B)-simplicijalno preslikavanje, G := Af
,;V,W
(g) i
g
1
:= G
sd(/; V) :
sd(/; V) W onda vazi:

(1) G = Af
sd(,;V);V,W
(g
1
);
(2) ako je g injektivno onda je g
1
:
sd(/; V)
sd(B; W) i g
1
je
_
sd(/; V), sd(B; W)
_
-
simplicijalno preslikavanje;
(3) ako je g (/, B)-simplicijalni izomorzam onda je i g
1
:
sd(/; V)

sd(B; W)
_
sd(/; V), sd(B; W)
_
-simplicijalni izomorzam.
Dokaz. (1) Stavimo G
t
:= Af
sd(,;V);V,W
(g
1
). Neka je x
/
1
. Tada je x Cx
V
(A
0
) =:
0
za neko A
0
sd(/; V). Za a A
0
stavimo t(a) :
df
= Bs
A0,V
(x, a). Postoji neko / tako da je
0
.
Kako je A
0

0
/
1
i A
0
konacan skup to zbog x =
aA0
t(a) a prema Stavu III.5.1 mora
biti
G
t
(x) =
aA0
t(a) G
t
(a).
Na isti nacin, kako je A
0
/ i A
0
konacan skup to zbog x =
aA0
t(a) a prema Stavu III.5.1
mora biti
G(x) =
aA0
t(a) G(a).
No ako je a A
0
onda je jasno a

sd(/; V) te imamo G
t
(a) = g
1
(a) = G(a). Zato je
G(x) = G
t
(x).
(2) Najpre primetimo da kako je g injektivno to na osnovu Teoreme III.5.1 imamo da je
G
_
bar
V
(A)
_
= bar
W
(g
A) za svako A /. Odavde specijalno sledi da je g
sd(/; V)
sd(B; W). Neka je sada P sd(/; V) i dim(P) > 0. Tada postoji neko A /, k N i ,=
A
0
A
k
A tako da je P =
_
bar
V
(A
0
), . . . , bar
V
(A
k
)
_
. Imamo G
P =
_
bar
W
(g
A
0
), . . . ,
bar
W
(g
A
k
)
_
. Ponovo iz injektivnosti preslikavanja g i A
i
A
i+1
sledi g
A
i
g
A
i+1
i
g
A
k
g
A =: B B. Stavimo B
i
:= g
A
i
. Tada je G
P =
_
bar
W
(B
0
), . . . , bar
W
(B
k
)
_
i
,= B
0
B
k
B B pa je G
P sd(B; W).
(3) U ovom slucaju prema Teoremi III.5.1 G :
/

/ je bijekcija i vazi Af
B;W,V
(g
1
) =
G
1
. Prema (2) imamo da je g
1
:
sd(/; V)

sd(B; W)
_
sd(/; V), sd(B; W)
_
-simplicijalna
injekcija. Preostaje da pokazemo da je g
1
preslikavanje na skup
sd(B; W) kao i da je (g
1
)
1
_
sd(B; W), sd(/; V)
_
-simplicijalno preslikavanje. Za h := (G
1
)
sd(B; W) prema (2) imamo

da je h :
sd(B; W)

sd(/; V) kao i da je h
_
sd(B; W), sd(/; V)
_
-simplicijalno preslikavanje.
No iz g
1
= G
sd(/; V) i h = (G
1
)
sd(B; W) sada direktno sledi (g

1
)
1
= h, te je (g
1
)
1
_
sd(B; W), sd(/; V)
_
-simplicijalno preslikavanje. 2
Posledica IV.4.1 Neka su V i W r.v. prostori, / V-temena sema, B W-temena sema, / g-
kompleks u V V-pridruzen temenoj semi /, a / g-kompleks u W W-pridruzen temenoj semi
B. Neka je g :
/

B (/, B)-simplicijalni izomorzam, G := Af
,;V,W
(g), n N i
g
n
:
df
= G
_
sd
(n)
(/; V)
_
.
Tada je g
n
:
sd
(n)
(/; V)

sd
(n)
(B; W) i g
n
je
_
sd
(n)
(/; V), sd
(n)
(B; W)
_
-simplicijalni
izomorzam.
Takode vazi G = Af
sd
(n)
(,;V);V,W
(g
n
).
Dokaz. Ovo sledi iz Stava IV.4.9 indukcijom po n N. 2
IV.4.4 Norme, dijametri, g-simpleksi i subdivizije
Stav IV.4.10 Neka je | | norma na r.v.p. V i d metrika indukovana tom normom. Za svako
x V i svako l > 0 zatvorena d-kugle K[x, l] :
df
= y V[ d(x, y) r sa centrom z i poluprecnikom
r je konveksan skup u V.
Dokaz. Neka su y, z K[x, l] i t [0; 1]. Imamo
d
_
x, t y + (1 t) z
_
=
_
_
x
_
t y + (1 t) z
__
_
=
_
_
t (x y) + (1 t) (x z)
_
_

t |x y| + (1 t) |x z| t r + (1 t) r = r
tj. t y + (1 t) z K[x, l]. 2
Stav IV.4.11 Neka je | | norma na r.v.p. V i d metrika indukovana tom normom. Za proizvoljan
A V k.a.n. skup u V vazi:
(1) za svako x Cx
V
(A) tacna je nejednakost
d
_
bar
V
(A), x
_

dim(A)
1 + dim(A)
diam
d
_
Cx
V
(A)
_
.
(2) diam
d
_
Cx
V
(A)
_
= max
u,vA
d(u, v).
Dokaz. (1) Stavimo r :=
dim(A)
1 + dim(A)
diam
d
_
Cx
V
(A)
_
. Treba pokazati da je Cx
V
(A) podskup
zatvorene d-kugle P :=
_
y V[ d
_
bar
V
(A), y
_
r
_
sa centrom bar
V
(A) i poluprecnikom r. Kako
je P prema Stavu IV.4.10 konveksan skup u V to ce Cx
V
(A) P slediti ako pokazemo da je A P.
Neka je dakle a
0
A proizvoljno i stavimo dim(A) =: n. Imamo
d
_
bar
V
(A), a
0
_
= |a
0
bar
V
(A)| =
_
_
_
_
_
(n + 1)
_
1
n + 1
a
0
_
aA
1
n + 1
a
_
_
_
_
_
=
=
_
_
_
_
_
_
aA\a0]
1
n + 1
(a
0
a)
_
_
_
_
_
_
n
n + 1
max
aA\a0]
|a
0
a|
n
n + 1
diam
d
_
Cx
V
(A)
_
.
(2) Za x V i l > 0 neka je K[x, l] :
df
= y V[ d(x, y) l. Jasno diam
d
_
Cx
V
(A)
_

max
u,vA
d(u, v) =: r.
Ako je a A proizvoljno onda je jasno A K[a, r] pa je prema Stavu IV.4.10 Cx
V
(A) K[a, r].
Drugim recima vazi d(x, a) r za svako a A i svako x Cx
V
(A), odnosno imamo A K[x, r]
za svako x Cx
V
(A). Zato je Cx
V
(A) K[x, r] za svako x Cx
V
(A) pa je d(x, y) r za svako
x, y Cx
V
(A). Dakle diam
d
_
Cx
V
(A)
_
r. 2
Lema IV.4.2 Neka je | | norma na r.v.p. V, d metrika indukovana tom normom i A V
proizvoljan k.a.n. skup u V. Ako je B sd
_
,A|; V
_
onda
diam
d
_
Cx
V
(B)
_

dim(A)
1 + dim(A)
diam
d
_
Cx
V
(A)
_
.
IV.4. BARICENTRI
CNE SUBDIVIZIJE 117

Dokaz. Ako je B sd
_
,A|; V
_
onda postoje k N
0
i ,= A
0
A
k
A tako da je
B :=
_
bar
V
(A
0
), . . . , bar
V
(A
k
)
_
. Na osnovu (2) Stava IV.4.11 je
diam
d
_
Cx
V
(B)
_
= max
i,j=0,k
d
_
bar
V
(A
i
), bar
V
(A
j
)
_
.
Dakle treba pokazati da je
d
_
bar
V
(A
i
), bar
V
(A
j
)
_

dim(A)
1 + dim(A)
diam
d
_
Cx
V
(A)
_
za svako i, j = 0, k.
Neka su 0 i j k proizvoljni. A
i
A
j
povlaci bar
V
(A
i
) Cx
V
(A
i
) Cx
V
(A
j
) pa je na
osnovu (1) Stava IV.4.11
d
_
bar
V
(A
i
), bar
V
(A
j
)
_

dim(A
j
)
1 + dim(A
j
)
diam
d
_
Cx
V
(A
j
)
_
.
Iz dim(A
j
) dim(A) sledi
dim(A
j
)
1 + dim(A
j
)

dim(A)
1 + dim(A)
. Takode A
j
A povlaci Cx
V
(A
j
)
Cx
V
(A) te i diam
d
_
Cx
V
(A
j
)
_
diam
d
_
Cx
V
(A)
_
. Zato je
d
_
bar
V
(A
i
), bar
V
(A
j
)
_

dim(A)
1 + dim(A)
diam
d
_
Cx
V
(A)
_
.
2
Stav IV.4.12 Neka je | | norma na r.v.p. V, d metrika indukovana tom normom i neka je /
konacna V-temena sema. Tada vazi
max
_
diam
d
_
Cx
V
(B)
_
B sd
_
/; V
_
_

dim(/)
1 + dim(/)
max
_
diam
d
_
Cx
V
(A)
_
A /
_
_
a-kompleks / je konacan pa je dim(/) = max
_
dim(A)[ A /
_
N
0
_
.
Dokaz. Ako je B sd
_
/; V
_
onda je na osnovu Teoreme II.6.1 B sd
_
,A|; V
_
za neko A /.
Zbog toga tvrdenje direktno sledi iz Leme IV.4.2. 2
Stav IV.4.13 Ako su Q i P k.a.n. skupovi u V takvi da je Q Cx(P) onda je dim(Q) dim(P).
Dokaz. Stavimo dim(P) =: n, dim(Q) =: m i neka je P = p
0
, . . . , p
n
, Q = q
0
, . . . , q
m
.
Ako je n = 0 ili m = 0 stvar je jasna. Pretpostavimo zato da je n, m > 0.
Za j = 0, m i i = 0, n stavimo t(j, i) :
df
= Bs
P,V
(q
j
, p
i
). Za j = 0, m imamo q
j
=
n
i=0
t(j, i) p
i
.
Zato je za svako 1 j m
q
j
q
0
=
n
i=0
_
t(j, i)t(0, i)
_
p
i
=
_
t(j, 0)t(0, 0)
_
p
0
+
n
i=1
_
t(j, i)t(0, i)
_
_
(p
i
p
0
)+p
0
_
=
= t(j, 0) p
0
t(0, 0) p
0
+
n
i=1
_
t(j, i) t(0, i)
_
p
0
+
n
i=1
_
t(j, i) t(0, i)
_
(p
i
p
0
) =
=
_
n
i=0
t(j, i)
n
i=0
t(0, i)
_
p
0
+
n
i=1
_
t(j, i) t(0, i)
_
(p
i
p
0
) =
n
i=1
_
t(j, i) t(0, i)
_
(p
i
p
0
)
jer je
n
i=0
t(j, i) =
n
i=0
t(j, 0) ( = 1). Dakle q
1
q
0
, . . . , q
m
q
0
je podskup lineala nad skupom
p
1
p
0
, . . . , p
n
p
0
, pa kako su oba sistema vektora (q
1
q
0
, . . . , q
m
q
0
) i (p
1
p
0
, . . . , p
n
p
0
)
linearno nezavisna to mora biti m n. 2
Stav IV.4.14 Neka je | | norma na r.v.p. V, d metrika indukovana tom normom i neka je /
konacna V-temena sema. Tada vazi
lim
n+
max
_
diam
d
_
Cx
V
(A)
_
A sd
(n)
(/; V)
_
= 0.
Dokaz. Ako je 1 proizvoljna konacna V-temena sema onda je na osnovu Stava IV.4.13
dim
_
sd(1)
_
dim(1) pa je
dim
_
sd(1)
_
1 + dim
_
sd(1)
_
dim(1)
1 + dim(1)
.
Zato koristeci sa Stavom IV.4.12 mozemo indukcijom po n N pokazati da je
max
_
diam
d
_
Cx
V
(A)
_
A sd
(n)
(/; V)
_

_
dim(/)
1 + dim(/)
_
n
max
_
diam
d
_
Cx
V
(A)
_
A /
_
2
IV.4.5 Teorema o simplicijalnoj aproksimaciji za konacne g-komplekse
Lema IV.4.3 Neka je (X, ) kompaktan topoloski prostor i neka su d
1
i d
2
metrike na X kompat-
ibilne sa , tj. takve da vazi T (d
1
) = T (d
2
) = . Neka je za svako n N data konacna familija
|
n
P(X) podskupova od X.
Ako vazi
lim
n+
max
_
diam
d1
(Y )[ Y |
n
_
= 0
onda vazi i
lim
n+
max
_
diam
d2
(Y )[ Y |
n
_
= 0 .
Dokaz. Neka je > 0 proizvoljno. Kako je id
X
(, )-neprekidno, a po pretpostavci je =
T (d
1
) = T (d
2
), to je id
X
(d
1
, d
2
)-uniformno neprekidno. Zato postoji neko > 0 tako da za svako
x
1
, x
2
X vazi
d
1
(x
1
, x
2
) < d
2
(x
1
, x
2
) = d
2
_
id
X
(x
1
), id
X
(x
2
)
_
<

2
.
Po pretpostavci mozemo naci neko n
0
N tako da je
max
_
diam
d1
(Y )[ Y |
n
_
<
za svako n n
0
.
Tvrdimo da ako je n n
0
proizvoljan prirodan broj onda mora biti
max
_
diam
d2
(Y )[ Y |
n
_
< .
Zaista, ako je Y
0
|
n
i x
1
, x
2
Y
0
onda je d
1
(x
1
, x
2
) diam
d1
(Y
0
) < pa je d
2
(x
1
, x
2
) <

2
.
Zato za svako Y |
n
vazi diam
d1
(Y )

2
< . 2
Stav IV.4.15 Neka je / konacna V-temena sema i neka je d proizvoljna metrika na V-telu od
/ kompatibilna sa V-prirodnom topologijom temene seme / (npr. M
,,V
). Tada vazi
lim
n+
max
_
diam
d
_
Cx
V
(A)
_
A sd
(n)
(/; V)
_
= 0.
IV.4. BARICENTRI
CNE SUBDIVIZIJE 119

Dokaz. (I) Dokazimo najpre tvrdenje u slucaju kada je data metrika upravo M
,,V
.
Neka je S :=
/, W:= Vek(S), B := Vs(/) =

_
_
_
a,
/
_
[ a A
_

A /
_
, / := Rg(/) =
_
Cx
Vek(S)
(B)[ B B
_
(videti Teoremu III.4.1) i neka je > 0.
||
S
je norma na Wa D
S
metrika indukovana tom normom. B je W-temena sema i to konacna,
jer je / konacan. Na osnovu Stava IV.4.14 postoji neko n
0
N tako da za svako n n
0
vazi
max
_
diam
DS
_
Cx
W
(B)
_
B sd
(n)
(B; W)
_
< .
Neka je n n
0
proizvoljno.
Kako je, jasno,
B
_
(a, S)[ a S
_
to je na osnovu Stava IV.3.4
max
_
diam
M
B,Vek(S)
_
Cx
Vek(S)
(B)
_
B sd
(n)
_
B; Vek(S)
_
_
< ,
obzirom da je Cx
Vek(S)
(B)

/ za svako B sd
(n)
_
B; Vek(S)
_
, a / g-kompleks koji je Vek(S)-
pridruzen temenoj semi B.
Stavimo g := (, S), G := Af
,;V,W
(g) i g
n
:= G
_
sd
(n)
(/; V)
_
. Tada je g :
/

B
(/, B)-simplicijalan izomorzam prema Teoremi III.4.1. Zato je prema Posledici IV.4.1 preslika-
vanje g
n
:
sd
(n)
(/; V)
sd
(n)
(B; W)
_
sd
(n)
(/; V), sd
(n)
(B; W)
_
-simplicijalan izomorzam pa,
za G
n
:= Af
sd
(n)
(,;V);V,W
(g
n
), prema (1) i (5) Teoreme III.5.1 vazi
_
Cx
W
(B)
B sd
(n)
(B; W)
_
=
_
_
G
n
_
Cx
V
(A)
A sd
(n)
(/; V)
_
.
No prema Posledici IV.4.1 G
n
= G pa zapravo imamo
_
Cx
W
(B)
B sd
(n)
(B; W)
_
=
_
G
Cx
V
(A)
A sd
(n)
(/; V)
_
.
Odavde, iz cinjenice da je G
_
M
,,V
, M
B;V
_
-izometricno preslikavanje (videti Teoremu IV.3.1) i iz
max
_
diam
MB,W
_
Cx
W
(B)
_
B sd
(n)
(B; W)
_
<
zakljucujemo da mora biti
max
_
diam
M
A,V
_
Cx
V
(A)
_
A sd
(n)
(/; V)
_
< .
(II) Ako je d proizvoljna metrika na V-telu od / kompatibilna sa V-prirodnom topologijom temene
seme / onda tvdenje sledi iz (I) i Leme IV.4.3. 2.
Teorema IV.4.1 (Teorema o simplicijalnoj aproksimaciji za konacne komplekse) Neka su dati
realan vektorski prostor V
i
i V
i
-temena sema /
i
, za i 1, 2, i neka je dato preslikavanje h :
K
1
K
2
, gde je K
i
V
i
-telo od /
i
, za 1 i 2.
Ako je a-kompleks /
1
konacan i ako je preslikavanje h (
1
,
2
i
V
i
-prirodna
topologija V
i
-temene seme /
i
(radi se dakle o topologiji na skupu K
i
) za 1 i 2, onda postoji
neko n N tako da h ima (sd
(n)
(/
1
; V
1
), /
2
)-simplicijalnu aproksimaciju. 2
Dokaz. Videti dokaz Leme V.4.1 u narednoj glavi. 2
Komentar uz Teoremu IV.4.1. Ako su /
1
, /
2
i / temene seme u realnom vektorskom
prostoru V tako da su /
1
i /
2
subdivizije od / i ako sa K oznacimo V-telo od / (koje se poklapa
sa V-telom od /
i
, i = 1, 2) onda iz Stava IV.3.14 imamo da je
1
=
2
= , gde je
i
V-prirodna
topologija temene seme /
i
a V-prirodna topologija temene seme /, pa je id
X
(
1
,
2
)-neprekidno
preslikavanje. Ako je /
1
konacan a-kompleks onda na osnovu Teoreme IV.4.1
postoji neko n N tako da id
X
ima (sd
(n)
(/
1
), /
2
)-simplicijalnu aproksimaciju.
2
Deo V
Simplicijalna homologija
topoloskih poliedara
V.1 Subdivizije i izomorzmi homologija
Lema V.1.1 Ako je temena sema B subdivizija temene seme /onda je za svako A /a-kompleks
(A) :
df
=
_
B B[ I(B) I(A)
_
aciklican.
Dokaz. (I) Neka su w i ( kao u odeljku IV.4.2. Pokazimo da je tvrdenje leme tacno za
B = sd
w
(/).
Neka je najpre A /
0]
, tj. A = a za neko a
/. Tada je (A) = a a ovo je jasno

aciklican a-kompleks (ako je n > 0 onda je a
n]
= pa je H
n
(a) trivijalna, a

H
0
(a) je
trivijalna jer je a povezan).
Neka je sada dim(A) > 0 i stavimo p := dim(A) 1 0. Imamo
(A) =
_
B S(/, (
w
)[ I(B) I(A)
_
= (
w
_
A, /
_
za / :=
_
B S
p
(/, (
w
)[ I(B)
_
SBd(A)
I(S)
_
, na osnovu (B) i (4.p) iz (A) Leme II.6.1.
S
p
(/, (
w
) je subdivizija od /
p]
prema (4.p) iz (A) Leme II.6.1 pa kako je Bd(A) podkompleks
od /
p]
to je na osnovu Stava II.4.4 / subdivizija od Bd(A). Zato prema izboru funkcije (
w
imamo
(A) = Cone(w(A), /), a ovo je aciklican a-kompleks jer je w(A) /
/
_
zaista: x
/ povlaci
x / te i x = I(x) I(S) za neko S Bd(A), obzirom da je / subdivizija od Bd(A),
odakle zbog S ,= A i S, A / sledi I(S) I(A) = , pa zbog x I(S) i w(A) I(A) konacno
dobijamo x ,= w(A)
_
.
(II) Pokazimo sada da je tvrdenje leme tacno za proizvoljnu temenu semu / i B = sd
(n)
(/),
kakvo god da je n N. Ovo cemo uciniti indukcijom po n N. Za n = 1 radi se o specijalnom
slucaju cinjenice koju smo vec utvrdili pod (I).
121
122 DEO V. SIMPLICIJALNA HOMOLOGIJA TOPOLO
SKIH POLIEDARA
Fiksirajmo n N i pretpostavimo da je tvrdenje leme tacno za proizvoljnu temenu semu /
i B = sd
(n)
(/). Neka je data temena sema /
0
i stavimo B
0
:= sd
(n+1)
(/
0
). Neka je A /
0
proizvoljno. Treba pokazati da je
0
(A) :
df
=
_
B B
0
[ I(B) I(A)
_
aciklican.
Neka je 1 := sd
(n)
(/
0
). Imamo
0
(A) =
_
D sd(1)[ I(D) I(A)
_
. Kako je (1, I) usitnjenje
od (/
0
, I) to je / :=
_
H 1[ I(H) I(A)
_
podkompleks od 1 i vazi I(A) =
_
H,
I(H). Otuda
je
0
(A) =
_
D sd(1)[ I(D)
_
H,
I(H)
_
odnosno na osnovu Teoreme II.6.2,
0
(A) = sd(/).
Prema dokazanom u (I) a-kompleks X sd(/)[ I(X) I(M) je aciklican za svako M /.
Zato obzirom da je (sd(/), I) usitnjenje od (/, I), na osnovu komentara uz Teoremu II.5.1 sledi
da su

H
m
(sd(/)) i

H
m
(/) izomorfne grupe. No / je po indukcijskoj hipotezi aciklican pa je
onda takav i sd(/) =
0
(A).
(III) Konacno pokazujemo da je tvrdenje leme tacno za proizvoljnu subdiviziju B date temene
seme /.
Neka je A / ksirano. Stavimo /
0
:= ,A|, B
0
:= (A) i X := I(A). Kako je B subdivizija
od / to je B
0
subdivizija od /
0
. Uocimo proizvoljno k N
0
.
Fiksirajmo proizvoljnu (B
0
, /
0
)-simplicijalnu aproksimaciju g :
B
0

/
0
identickog pre-
slikavanja id
X
(za ovo nam je cak dovoljan samo Stav II.5.1).
/
0
i B
0
su subdivizije od /
0
i /
0
je konacan a-kompleks pa na osnovu komentara uz Teoremu
IV.4.1 mozemo ksirati neko n
0
N tako da za id
X
postoji neka (sd
(n0)
(/
0
), B
0
)-simplicijalna
aproksimacija f. Stavimo | := sd
(n0)
(/
0
). Dakle f :
|

B
0
je (|, B
0
)-simplicijalna aproksi-
macija identickog preslikavanja id
X
.
B
0
i | su subdivizije od /
0
i B
0
je konacan a-kompleks (kao subdivizija konacne temene seme
/
0
) pa iz istih razloga mozemo naci neko m
0
N tako da za id
X
postoji neka (sd
(m0)
(B
0
), |)-
simplicijalna aproksimacija h. Stavimo 1 := sd
(m0)
(B
0
). Dakle h :
| je (1, |)-
simplicijalna aproksimacija identickog preslikavanja id
X
.
Po Stavu II.3.3 g f je (|, /
0
)-simplicijalna aproksimacija preslikavanja id
X
id
X
= id
X
. Zato
je, obzirom na ono sto je dokazano u delu (II), prema komentaru uz Teoremu II.5.1 imamo da je (g
f)
k,
:

H
k
(|)

H
k
(/
0
) izomorzam grupa. Analogno dobijamo da je i (f h)
k,
:

H
k
(1)

H
k
(B
0
)
izomorzam grupa. No prema Stavu I.12.1 imamo (g f)
k,
= g
k,
f
k,
i (f h)
k,
= f
k,
h
k,
.
Iz prve od ove dve jednakosti sledi da f
k,
mora biti monomorzam (tj. injektivan homomorzam)
a iz druge da f
k,
mora biti epimorzam (tj. homomorzam na). Dakle f
k,
:

H
k
(|)

H
k
(B
0
)
je izomorzam pa kako je i g
k,
f
k,
izomorzam to iz g
k,
= (g
k,
f
k,
) (f
k,
)
1
zakljucujemo
da je i g
k,
:

H
k
(B
0
)

H
k
(/
0
). No /
0
= ,A| je aciklican a-kompleks te konacno dobijamo da je
H
k
((A)) =

H
k
(B
0
) trivijalna grupa. 2
Teorema V.1.1 Neka je V-temena sema B subdivizija V-temene seme /. Tada vazi:
i
n;B,I,,,I
: H
n
(B) H
n
(/) je izomorzam za svako n N i
i
0,B;B,I,,,I
:

H
0
(B)

H
0
(/) je izomorzam.
Dokaz. Ovo je direktna posledica Leme V.1.1 i komentara uz Teoremu II.5.1 . 2
Konvencija. Ako je ksiran realan vektorski prostor V i ako je V-temena sema B subdivizija
V-temene seme / onda cemo pisati
i
n;B,,
= i
n;B,I,,,I
, za n N
0
V.2. INDUKOVANI HOMOMORFIZMI H
N,.;,1,,2;V1,V2
123
i
i
0,B;B,,
= i
0,B;B,I,,,I
.
2
Komentar uz Teoremu V.1.1. Lema V.1.1 i Teorema II.5.1 dozvoljavaju da se izvuce za-
pravo jos jaci zakljucak od onog formulisanog Teoremom V.1.1:
ako je V-temena sema B subdivizija V-temene seme / i ako je (A) :
df
=
_
B B[ J(B) L(A)
_
onda ne samo da su i
n;B,,
: H
n
(B) H
n
(/) za svako n N i i
0,B;B,,
:

H
0
(B)

H
0
(/)
izomorzmi, vec postoji tacno jedan morzam = (
n
[ n N
0
) C-komplekasa lanaca od / prema
B koji postuje
,
i
B
a takav da (n, n)-nosi
n
za svako n N
0
, i pri tom vazi
(
n
)
=
_
i
n;B,,
_
1
, za n N
0
, i
(
0
)
,A
=
_
i
0,B;B,,
_
1
.
Dakle
n
: C
n
(/) C
n
(B) za svako n N
0
. Ovaj morzam = (
n
[ n N
0
) C-komplekasa
lanaca od / prema B nazivamo (/, B)-subdivizioni operator.
_
Jedinstvenost C-morzma se obrazlaze Stavom IV.4.13
_
2
V.2 Homomorzmi indukovani neprekidnim preslikavanjima:
h
n,;/
1
,/
2
;V
1
,V
2
Teorema V.2.1 (Teorema o simplicijalnoj aproksimaciji) Neka su dati realan vektorski prostor
V
i
i V
i
-temena sema /
i
, za i 1, 2, i neka je dato preslikavanje h : K
1
K
2
, gde je K
i
V
i
-telo
od /
i
, za 1 i 2.
Ako je preslikavanje h (
1
,
2
i
V
i
-prirodna topologija V
i
-temene seme /
i
za 1 i 2, onda postoji neka V
1
-temena sema | koja je V
1
-subdivizija od /
1
tako da h ima
(|, /
2
; V
1
, V
2
)-simplicijalnu aproksimaciju. (Bez dokaza) 2
Komentar uz Teoremu V.2.1. Ako su date V-temene seme /
1
, /
2
i / tako da su i /
1
i
/
2
V-subdivizije od / onda postoji V-subdivizija /
3
od /
1
tako da identicko preslikavanje id
K
ima (/
3
, /
2
; V, V)-simplicijalnu aproksimaciju, gde je K V-telo od /. Ovo sledi iz Teoreme V.2.1
obzirom na to da se V-prirodna topologija
i
od /
i
poklapa sa V-prirodnom topologijom od /
za i = 1, 2, pa je preslikavanje id
K
(
1
,
2
)-neprekidno. 2
Lema V.2.1 Neka je / V-temena sema a /
t
W-temena sema, K V-telo od / a K
t
W-telo od /
t
,
V-prirodna topologija od / a
t
W-prirodna topologija od /
t
i h : K K
t
(,
t
)-neprekidno
preslikavanje.
Ako su V-temene seme /
1
i /
2
obe V-subdivizije od / i f
i
:
/
i

/
t
(/
i
, /
t
; V, W)-
simplicijalne aproksimacije preslikavanja h za i = 1, 2, onda vazi
(f
1
)
n,
(i
n;,1,,;V
)
1
= (f
2
)
n,
(i
n;,2,,;V
)
1
, za svako n N
0
i
(f
1
)
0,,A
1
(i
0,A
1
;,1,,;V
)
1
= (f
2
)
0,,A
2
(i
0,A
2
;,2,,;V
)
1
.
SKIH POLIEDARA
Dokaz. Ako je V ksiran i V-temena sema ( V-subdivizija V-temene seme 1 onda cemo po
dogovoru skraceno pisati i
n;,)
= i
n;,);V
.
Prema Komentaru uz Teoremu V.2.1 mozemo uociti neku V-subdiviziju /
3
od /
1
i neku
(/
3
, /
2
; V, V)-simplicijalnu aproksimaciju f
32
:
/
3

/
2
od id
K
. Neka je f
31
:
/
3

/
1
proizvoljna (/
3
, /
1
; V, V)-simplicijalna aproksimacija od id
K
.
Fiksirajmo proizvoljnu (/
i
, /; V, V)-simplicijalnu aproksimaciju f
i0
od id
K
za i = 1, 2. Kako
je f
i0
(/
i
, / : V, V)-simplicijalna aproksimacija od id
K
i f
3i
(/
3
, /
i
: V, V)-simplicijalna aproksi-
macija od id
K
, to je f
i0
f
3i
(/
3
, /; V, V)-simplicijalna aproksimacija od id
K
id
K
= id
K
, za
i = 1, 2. Kako su i f
10
f
31
i f
20
f
32
(/
3
, /; V, V)-simplicijalne aproksimacije jednog te istog
preslikavanja id
K
to mora biti
(f
10
f
31
)
n,
= (f
20
f
32
)
n,
.
Sada iz i
n;,1,,
i
n;,3,,1
= (f
10
)
n,
(f
31
)
n,
= (f
10
f
31
)
n,
= (f
20
f
32
)
n,
= (f
20
)
n,
(f
32
)
n,
=
i
n;,2,,
(f
32
)
n,
zakljucujemo da je
(f
32
)
n,
=
_
i
n;,2,,
_
1
_
i
n;,1,,
i
n;,3,,1
_
: H
n
(/
3
) H
n
(/
2
)
izomorzam grupa.
Dalje imamo
(f
1
)
n,
(i
n;,1,,
)
1
=
_
(f
1
)
n,
i
n;,3,,1
_
(i
n;,3,,1
)
1
(i
n;,1,,
)
1
=
=
_
(f
1
)
n,
(f
31
)
n,
((f
10
)
n,
(f
31
)
n,
)
1
= (f
1
f
31
)
n,
_
(f
10
f
31
)
n,
1
i
(f
2
)
n,
(i
n;,2,,
)
1
=
_
(f
2
)
n,
(f
32
)
n,
__
(f
32
)
n,
_
1
_
(f
20
)
n,
_
1
=
= (f
2
f
32
)
n,
_
(f
20
)
n,
(f
32
)
n,
1
= (f
2
f
32
)
n,

_
(f
20
f
32
)
n,
1
.
Dakle preostaje da pokazemo da vazi (f
1
f
31
)
n,
= (f
2
f
32
)
n,
. No ovo je direktna posledica
cinjenice da su za i = 1, 2 preslikavanja f
i
f
3,i
(/
3
, /
t
; V, W)-simplicijalne aproksimacije jednog
te istog preslikavanja h id
K
= h (obzirom da je f
i
(/
i
, /
t
; V, W)-simplicijalna aproksimacija od
h a f
3i
(/
3
, /
i
; V, V)-simplicijalna aproksimacija od id
K
).
Ovim je pokazano da (f
1
)
n,
(i
n;,1,,;V
)
1
= (f
2
)
n,
(i
n;,2,,;V
)
1
vazi za svako n N
0
.
Jednakost (f
1
)
0,,A
1
(i
0,A
1
;,1,,;V
)
1
= (f
2
)
0,,A
2
(i
0,A
2
;,2,,;V
)
1
proizilazi iz ovog i cinjenice
(f
i
)
0,,A
1
(i
0,A
i
;,1,,;V
)
1
=
_
(f
i
)
n,
(i
n;,i,,;V
)
1
_

H
0
(/) za i = 1, 2. 2
Denicija V.2.1 Neka je / V-temena sema a /
t
W-temena sema, K V-telo od / a K
t
W-telo od
/
t
, V-prirodna topologija od / a
t
W-prirodna topologija od /
t
i h : K K
t
(,
t
)-neprekidno
preslikavanje.
Ako je V-temena sema /
0
koja je V-subdivizija od / i f :
/
0

/
t
(/
0
, /
t
; V, W)-
simplicijalna aproksimacija preslikavanja h, a n N
0
, onda homomorzam
f
n,
(i
n;,0,,;V
)
1
: H
n
(/) H
n
(/
t
)
(koji na osnovu Leme V.2.1 ne zavisi od izbora subdivizije /
0
) nazivamo
homomorizam n-tih grupa homologija a-komplekasa / i /
t
indukovan preslikavanjem h
V.2. INDUKOVANI HOMOMORFIZMI H
N,.;,1,,2;V1,V2
125
a homomorzam
f
n,,A
0
(i
n,A
0
;,0,,;V
)
1
:

H
n
(/)

H
n
(/
t
)
(koji na osnovu Leme V.2.1 ne zavisi od izbora subdivizije /
0
) nazivamo
homomorizam n-tih redukovanih grupa homologija a-komplekasa / i /
t
indukovan preslikavanjem h.
Koristimo oznake
h
n,.;,,,
;V,W
:
df
= f
n,
(i
n;,0,,;V
)
1
i
h
n,.,A;,,,
;V,W
:
df
= f
n,,A
0
(i
n,A
0
;,,,;V
)
1
a ukoliko su V i W ksirani i samo h
n,.;,,,
, odnosno h
n,.,A;,,,
. 2
Za vezbu. Uz oznake iz Denicije V.2.1 pokazati da je h
0,.,A;,,,
restrikcija na skup

H
0
(/)
homomorzma h
0,.;,,,
. 2
Stav V.2.1 Neka je za i = 1, 3 V
i
realan vektorski prostor, /
i
temena sema u V
i
,
i
V
i
-prirodna
topologija V
i
-temene seme /
i
, K
i
V
i
-telo V
i
-temene seme /
i
i neka je dato (
1
,
2
)-neprekidno
preslikavanje h
12
: K
1
K
2
i (
2
,
3
)-neprekidno preslikavanje h
23
: K
2
K
3
. Tada vazi
(h
23
h
12
)
n,.;,1,,3;V1,V3
= (h
23
)
n,.;,2,,3;V2,V3
(h
12
)
n,.;,1,,2;V1,V2
i
(h
23
h
12
)
n,.,A
1
;,1,,3;V1,V3
= (h
23
)
n,.,A
2
;,2,,3;V2,V3
(h
12
)
n,.,A
1
;,1,,2;V1,V2
za svako n N
0
. Takode je
(id
K1
)
n,.;,1,,1;V1,V1
= id
Hn(,1)
i
(id
K1
)
n,.,A
1
;,1,,1;V1,V1
= id
Hn(,1)
za svako n N
0
. 2
Dokaz. Stavimo h
13
:
df
= h
23
h
12
i neka je n N
0
ksirano. Pisacemo skraceno
(h
13
)
.
= (h
13
)
n,.;,1,,3;V1,V3
, (h
23
)
.
= (h
23
)
n,.;,2,,3;V2,V3
, (h
12
)
.
= (h
12
)
n,.;,1,,2;V1,V2
i
(h
13
)
.,A
1
= (h
13
)
n,.,A
1
;,1,,3;V1,V3
, (h
23
)
.,A
2
= (h
23
)
n,.,A
2
;,2,,3;V2,V3
i
(h
12
)
.,A
1
= (h
12
)
n,.,A
1
;,1,,2;V1,V2
.
Neka je /
t
2
takva V
2
-subdivizija od /
2
da mozemo uociti neku (/
t
2
, /
3
)-simplicijalnu aproksi-
maciju f
23
od h
23
. Fiksirajmo proizvoljnu (/
t
2
, /
2
)-simplicijalnu aproksimaciju g
2
od id
K2
.
Neka je /
t
1
takva V
1
-subdivizija od /
1
da mozemo uociti neku (/
t
1
, /
t
2
)-simplicijalnu aproksi-
maciju f
12
od h
12
. Fiksirajmo proizvoljnu (/
t
1
, /
1
)-simplicijalnu aproksimaciju g
1
od id
K1
.
Imamo (h
23
)
.
= (f
23
)
n,
[(g
2
)
n,
]
1
. Kako je g
2
f
12
(/
t
1
, /
2
)-simplicijalna aproksimacija od
id
K2
h
12
= h
12
to je (h
12
)
.
= (g
2
f
12
)
n,
[(g
1
)
n,
]
1
= (g
2
)
n,
(f
12
)
n,
[(g
1
)
n,
]
1
. Otuda
imamo
(h
23
)
.
(h
12
)
.
= (f
23
)
n,
(f
12
)
n,
[(g
1
)
n,
]
1
= (f
23
f
12
)
n,
[(g
1
)
n,
]
1
= (h
13
)
.
jer je f
23
f
12
(/
t
1
, /
3
)-simplicijalna aproksimacija od h
23
h
12
= h
13
.
Ovde su (precutno) korisceni Stav IV.3.14, Teorema V.2.1, Stav II.3.3 i Stav I.12.1.
Kako je (h
ij
)
.,A
i
je restrikcija na skup

H
n
(/
i
) preslikavanja (h
ij
)
.
to sada direktno sledi i
(h
23
)
.,A
2
(h
12
)
.,A
1
= (h
13
)
.,A
1
.
Za proveru preostalog dela tvrdenja dovoljno je jednostavno podsetiti se Stava II.3.3. 2
SKIH POLIEDARA
V.3 Invarijantnost grupa homologije
Neka je za i 1, 2 (X
i
,
i
) topoloski prostor, V
i
realan vektorski prostor, /
i
temena sema u
V
i
,
i
V
i
-prirodna topologija V
i
-temene seme /
i
, K
i
V
i
-telo V
i
-temene seme /
i
i g
i
: K
i
X
i
(
i
,
i
)-homeomorzam.
Pretpostavimo da postoji neki (
1
,
2
)-homeomorzam h : X
1
X
2
.
f
12
:
df
= (g
2
)
1
h g
1
je (
1
,
2
)-neprekidno preslikavanje a f
21
:
df
= (g
1
)
1
h
1
g
2
= (f
12
)
1
je
(
2
,
1
)-neprekidno preslikavanje, i f
12
f
21
= id
K2
, f
21
f
12
= id
K1
. Na osnovu Stava V.2.1 zato
sledi da je za svako n N
0
(f
21
)
n,.;,2,,1;V2,V1
(f
12
)
n,.;,1,,2;V1,V2
= id
H
n
(,1)
,
(f
12
)
n,.;,1,,2;V1,V2
(f
21
)
n,.;,2,,1;V2,V1
= id
Hn(,2)
kao i
(f
21
)
n,.,A
2
;,2,,1;V2,V1
(f
12
)
n,.,A
1
;,1,,2;V1,V2
= id
H
n
(,1)
i
(f
12
)
n,.,A
1
;,1,,2;V1,V2
(f
21
)
n,.,A
2
;,2,,1;V2,V1
= id
H
n
(,2)
.
Dakle za svako n N
0
je
(f
12
)
n,.;,1,,2;V1,V2
: H
n
(/
1
) H
n
(/
2
)
kao i
(f
12
)
n,.,A
1
;,1,,2;V1,V2
:

H
n
(/
1
)

H
n
(/
2
)
izomorzam grupa.
Uzimajuci specijalno X
1
= X
2
=: X,
1
=
2
=: i h = id
X
iz prethodnog razmatranja i
komentara uz Stav I.12.1 moze se izvesti sledeci zakljucak:
Teorema V.3.1 Ako su apstraktni kompleksi /
1
i /
2
oba apstraktne trijangulacije istog topoloskog
poliedra onda za svako n N
0
vazi
H
n
(/
1
)

= H
n
(/
2
) i

H
n
(/
1
)

=

H
n
(/
2
).
2
U tom smislu, do na izomorzam grupa, govori se o
n-toj (redukovanoj ) grupi homologije topoloskog poliedra.
Komentar uz Teoremu V.3.1. Teorema V.3.1 se izmedu ostalog moze koristiti:
za racunanje grupa homologije apstraktnih komplekasa tako sto se (uz pretpostavke iz te teoreme)
umesto H
n
(/
1
) racuna H
n
(/
2
);
za utvrdivanje nehomeomorfnosti dva topoloska poliedra tako sto se pokaze da su im grupe ho-
mologije za neko n N
0
neizomorfne. 2
V.4 Homotopna preslikavanja indukuju iste homomorzme
Ako je (X, d) metricki prostor i | pokrivac skupa X onda za realan broj > 0 kazemo da je
Lebesgue-ov broj za pokrivac | ako za svaki A X vazi implikacija
diam
d
(A) < U | (A U).
Poznata je cinjenica da ako je T (d) kompaktna topologija onda za svaki T (d)-otvoren pokrivac
skupa X postoji neki Lebesgue-ov broj.
V.4. HOMOTOPNA PRESLIKAVANJA INDUKUJU ISTE HOMOMORFIZME 127
Lema V.4.1 Neka su V i W r.v. prostori, / g-kompleks u V, / g-kompleks u W, / V-pridruzena
temena sema g-kompleksu /, B W-pridruzena temena sema g-kompleksu /, X :=
/ V-telo od
/, Y :=
/ W-telo od /,
X
V-prirodna topologija temene seme /, d
2
:= M
B,W
, i f, g : X Y
_
X
, T
_
d
2
__
-neprekidna preslikavanja.
Ako su / i B konacni i ako postoji neko
_
X
, T
_
d
2
__
-neprekidno preslikavanje
H : X [0; 1] Y
gde je uobicajena (euklidska) topologija na [0; 1], tako da je H(, 0) = f i H(, 1) = g, onda
postoje n, k N i za i = 0, k 1 preslikavanja
i
:
sd
(n)
(/; V)

B tako da je za svako i =
0, k 1 preslikavanje
i
_
sd
(n)
(/; V), B
_
-simplicijalna aproksimacija i od H
_
,
i
k
_
i od H
_
,
i + 1
k
_
.
Dokaz. Neka je d
1
proizvoljna metrika na X kompatibilna sa
X
. Tada je sa
d
_
(x
1
, t
t
), (x
2
, t
tt
)
_
:
df
= d
1
(x
1
, x
2
) +[t
t
t
tt
[
za x
1
, x
2
X i t
t
, t
tt
[0; 1], denisana metrika d :
_
X [0; 1]
_
_
X [0; 1]
_
[0, +) na
skupu X [0; 1] koja je kompatibilna sa
X
.
Neka je > 0 proizvoljan Lebesgue-ov broj za T
_
d
2
_
-otvoren pokrivac
_
St
_
b, B, I
W
_
[ b
B
_
skupa Y . Kako je
X
= T (d) kompaktna topologija a H
_
X
, T
_
d
2
__
-neprekidno
preslikavanje, to je H (d
1
, d
2
)-uniformno neprekidno pa postoji neko > 0 tako da za svako
x
1
, x
2
X i t
t
, t
tt
[0; 1] vazi
d
_
(x
1
, t
t
), (x
2
, t
tt
)
_
< d
2
_
H(x
1
, t
t
), H(x
2
, t
tt
)
_
< .
Neka je k N tako da je
1
k
< i stavimo h
i
:
df
= H
_
,
i
k
_
za 0 i k. Tada je h
i
_
X
, T
_
d
2
__
-
neprekidno preslikavanje (jer je H
_
X
, T
_
d
2
__
-neprekidno). Zato je za i = 1, k 1 |
i
:
df
=
_
(h
i
)
St
_
b, B, I
V
_
(h
i+1
)
St
_
b, B, I
V
_
b

B
_
familija
X
-otvorenih skupova. Pokazimo da
je za svako i 0, . . . , k 1 |
i
pokrivac skupa X. Neka je dakle i 0, . . . , k 1 i x X.
Imamo
d
__
x,
i
k
_
,
_
x,
i + 1
k
__
= d
1
(x, x) +
i
k

i + 1
k
=
1
k
<
pa je
d
2
_
h
i
(x), h
i+1
(x)
_
= d
2
_
H
_
x,
i
k
_
, H
_
x,
i + 1
k
__
< .
Kako je Lebesgue-ov broj za
_
St
_
b, B, I
W
_
[ b

B
_
to odavde sledi da postoji neko b

B
tako da je
_
h
i
(x), h
i+1
(x)
_
St(b, B, I
W
), tj. x (h
i
)
St
_
b, B, I
V
_
(h
i+1
)
St
_
b, B, I
V
_
|
i
.
Kako je sada | :=
_
U
0
U
k1
[ U
i
|
i
, za i = 0, k 1
_

X
-otvoren pokrivac to je moguce
izabrati neki Lebesgue-ov broj
0
za |. Neka je n N takvo da je
max
_
diam
d1
_
Cx
V
(A)
_
A sd
(n)
(/; V)
_
<

0
3
(videti Stav IV.4.15). Neka je i 0, . . . , k 1 ksirano. Konstruisimo
i
:
sd
(n)
(/; V)

B
tako da je
_
sd
(n)
(/; V), B
_
-simplicijalna aproksimacija i od h
i
i od h
i+1
.
SKIH POLIEDARA
Neka je a
sd
(n)
(/; V). Ako je x
j
St
_
a, sd
(n)
(/; V), I
V
_
, za j = 1, 2, onda je x
j

Cx
V
(A
j
) za neko A
j
sd
(n)
(/; V) takvo da je a A
j
. Ali takode je i a Cx
V
(A
j
) pa
je d
1
(x
j
, a) diam
d1
_
Cx
V
(A)
_
<

0
3
. Dakle d(x
1
, x
2
) < 2
0
3
. Odavde zakljucujemo da je
diam
d1
_
St
_
a, sd
(n)
(/; V), I
V
_
_
2
0
3
<
0
. Kako je
0
Lebesgue-ov broj za | to postoje
neki U
j
(a) |
j
za 0 j < k takvi da je St
_
a, sd
(n)
(/; V), I
V
_
U
0
(a) . . . U
k1
(a). Speci-
jalno St
_
a, sd
(n)
(/; V), I
V
_
U
i
(a). No U
i
(a) = (h
i
)
St
_
b
a
, B, I
V
_
(h
i+1
)
St
_
b
a
, B, I
V
_
za neko
b
a

B pa imamo
(h
i
)
St
_
a, sd
(n)
(/; V), I
V
_

_
b
a
, B, I
V
_
i
(h
i+1
)
St
_
a, sd
(n)
(/; V), I
V
_

_
b
a
, B, I
V
_
.
Ako denisemo
i
(a) :
df
= b
a
ovo pokazuje da i h
i
i h
i+1
postuju
_
sd
(n)
(/; V), I
V
, B, I
W
_
kao i da
je ovako denisano preslikavanje
i
:
sd
(n)
(/; V)

B
_
sd
(n)
(/; V), B
_
-simplicijalna aproksi-
macija i od h
i
i od h
i+1
(videti Odeljak II.3). 2
Denicija V.4.1 Neka su (X,
X
) i (Y,
Y
) topoloski prostori i f, g : X Y preslikavanja.
Pod (
X
,
Y
)-homotopijom podrazumevamo svako
_
X
,
Y
_
-neprekidno preslikavanje H : X
[0; 1] Y , gde je uobicajena (euklidska) topologija na [0; 1]. Ako je H(, 0) = f i H(, 1) = g
(sto automatski povlaci da f i g moraju biti (
X
,
Z
)-neprekidna preslikavanja) onda za H kazemo
da je (
X
,
Y
)-homotopija od f ka g. Ako postoji neka (
X
,
Y
)-homotopija od f ka g kazemo:
preslikavanje f je (
X
,
Y
)-homotopno preslikavanju g i to zapisujemo sa
f g (mod
X
,
Y
) .
2
Stav V.4.1 Neka su (X,
X
), (Y,
Y
) i (Z,
Z
) topoloski prostori i u
1
, u
2
: X Y i v
1
, v
2
: Y Z
preslikavanja. Ako je u
1
u
2
(mod
X
,
Y
) i v
1
v
2
(mod
Y
,
Z
) onda je i v
1
u
1

v
2
u
2
(mod
X
,
Z
).
Dokaz. Neka je U (
X
,
Y
)-homotopija od u
1
ka u
2
a V (
Y
,
Z
)-homotopija od v
1
ka v
2
.
Denisimo H : X[0; 1] Z sa H(x, t) :
df
= V
_
U(x, t), t
_
, za (x, t) X[0; 1]. Kako se neposredno
proverava da je H(, 0) = v
1
u
1
i H(, 1) = v
2
u
2
, to ce dokaz stava biti zavrsen ako pokazemo da
je H (
X
,
Z
)-neprekidno preslikavanje. No ovo je direktna posledica cinjenice da su i dijagonalni
proizvodi i kompozicije neprekidnih neprekidna preslikavanja. 2
Teorema V.4.1 V i W r.v. prostori, / g-kompleks u V, / g-kompleks u W, / V-pridruzena
temena sema g-kompleksu /, B W-pridruzena temena sema g-kompleksu /, X :=
/ V-telo od
/, Y :=
/ W-telo od /,
X
V-prirodna topologija temene seme /,
Y
W-prirodna topologija
temene seme B, i neka je preslikavanje f : X Y
_
X
,
Y
_
-homotopno preslikavanju g : X Y .
Tada je
f
n,.;,,B;V,W
= g
n,.;,,B;V,W
i
f
n,.,A;,,B;V,W
= g
n,.,B;,,B;V,W
.
Dokaz. Dajemo dokaz samo za slucaj kad su oba a-kompleksa / i B konacna (dokaz u opstem
slucaju dakle izostavljamo). Neka je H
_
X
,
Y
_
-homotopija od f ka g. Koristeci Lemu V.4.1
mozemo naci n, k N i za i = 0, k 1 preslikavanja
i
:
/
0

B, gde je /
0
:= sd
(n)
(/; V),
tako da je za svako i = 0, k 1 preslikavanje
i
_
/
0
, B
_
-simplicijalna aproksimacija i od H
_
,
i
k
_
i
V.4. HOMOTOPNA PRESLIKAVANJA INDUKUJU ISTE HOMOMORFIZME 129
od H
_
,
i + 1
k
_
. Za i = 0, k 1 preslikavanja
i
i
i+1
su oba
_
/
0
, B)-simplicijalne aproksimacije
istog preslikavanja H
_
,
i + 1
k
_
, pa mora biti (
i
)
n,
= (
i+1
)
n,
i (
i
)
n,,A
0
= (
i+1
)
n,,A
0
.
Dakle dobili smo da je i (
0
)
n,,A
0
= (
k1
)
n,,A
0
. No H
_
,
0
k
_
= f i H
_
,
k
k
_
= g, te su
0
i
k1
_
/
0
, B)-simplicijalne aproksimacije od f i od g, tim redom. Zato je
f
n,.;,,B;V,W
= (
0
)
n,
(i
n;,0,,;V
)
1
= (
k1
)
n,
(i
n;,0,,;V
)
1
= g
n,.;,,B;V,W
i
f
n,.,A
0
;,,B;V,W
= (
0
)
n,,A
0
(i
n,A
0
;,0,,;V
)
1
= (
k1
)
n,,A
0
(i
n,A
0
;,0,,;V
)
1
= g
n,.;,,B;V,W
.
2
Denicija V.4.2 Neka su X := (X,
X
) i Y := (Y,
Y
) proizvoljni topoloski prostori.
Za
_
Y
,
X
_
-neprekidno preslikavanje g kazemo da je
_
X
,
Y
_
-homotopno inverzno
_
X
,
Y
_
-nepre-
kidnom preslikavanju f ako vazi
g f id
X
(mod
X
,
X
) i f g id
Y
(mod
Y
,
Y
) .
Za
_
X
,
Y
_
-neprekidno f : X Y kazemo da je
_
X
,
Y
_
-homotopna ekvivalencija ako postoji
neko njemu
_
X
,
Y
_
-homotopno inverzno preslikavanje.
Za topoloske prostore X i Y kazemo da su homotopno ekvivalentni ako postoji neka
_
X
,
Y
_
-
homotopna ekvivalencija. 2
Teorema V.4.2 Ako su topoloski poliedri X := (X,
X
) i Y := (Y,
Y
) homotopno ekvivalentni i
ako su apstraktni kompleksi /
1
i /
2
apstraktne trijangulacije od X i od Y, respektivno, onda za
svako n N
0
vazi
H
n
(/
1
)

= H
n
(/
2
) i

H
n
(/
1
)

=

H
n
(/
2
).
Dokaz. Treba prakticno ponoviti analizu iz Odeljka V.3 i iskoristiti Teoremu V.4.1 i Stav V.4.1
na odgovarajucim mestima. 2
SKIH POLIEDARA
Deo VI
Recycle bin
Dakle ako je / a-kompleks i n N
0
onda je C
n
(/) podgrupa kanonske Abelove grupe nad
skupom /
n]
.
131

Algebarska Topologija

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Algebarska Topologija

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Algebarska Topologija

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Algebarska Topologija - Predavanja

Za X G kazemo da je baza Abelove grupe G ako vazi:

Neka je X G baza Abelove grupe G = (G, +), neka je G

T, svaki P T je podskup od X sa tacno 2 elementa i vazi P Q = za svako P, Q T

iliti, ako je w Bij(n, A) proizvoljno:

Ova dva skupa nazivamo

Neka je za m N data po neka familija o

U svakom slucaju, ovako denisanu grupu C

/ onda a; /([a]) = 1 i a; /([b]) = 0 za svako b

Iz same denicije elementarnih lanaca sledi da ako su n N

(ovde se naravno znakom oznacava suprotan element u grupi C

Ako je n N onda pod n-selektorom za / podrazumevamo svaki skup N /

/ G proizvoljno preslikavanje tada postoji jedinstven

I.5. DEFINICIJA GRUPA HOMOLOGIJE 27

- klasom homologije 2-cikla x

prirodna podizanja a-komplekasa / i /

/ Z kao konstantno preslikavanje g(a) = 1 za svako

Neka je / a-kompleks. Na skupu

/ proizvoljna transverzala relacije onda je Abelova grupa

/ i A / vazi ili A [x]

U svakom slucaju iz (I.1) sledi

/ proizvoljna transverzala relacije

onda (kako smo to vec pokazali) mora biti n = 0 i

/ onda je B := Cone(w, /) a-kompleks i pritom

A) = dim(A) onda je (f(v

A) < dim(A) onda je f

A) < dim(A) (drugim recima ako za neke 0 i < j n vazi f(v

A) = dim(A) (drugim recima ako 0 i < j n f(v

n-tih grupa homologija C-komplekasa lanaca

CI I MORFIZMI C-KOMPLEKASA LANACA 55

CI I MORFIZMI C-KOMPLEKASA LANACA 57

CI I MORFIZMI C-KOMPLEKASA LANACA 59

CI I MORFIZMI C-KOMPLEKASA LANACA 61

/ otvorena zvezda St(a) -otvoren i -povezan. Za x X neka je

J(B)[ B B, J(B) L(A).

medusobno C-homotopno inverzni

medusobno C-homotopno inverzni morzmi C-komplekasa (videti

C V[ S C i C je konveksan nazivamo konveksno zatvorenje

0 je konacan, ran() [0, 1] i

/ [0; 1] koristimo oznaku Bk

B za neku V-temenu semu B i f :

supp(x) A; ran(x) [0; 1] i

0 je ano nezavisan skup pa je i c

/) kazemo da je kanonski vektorski prostor koji odgovara

/) cemo skraceno oznacavati sa r

/) = . Dakle ako je s(M

/); na osnovu Stava III.4.3 je Sk (s(M

/) (videti Stav III.3.1).

/)-temenu semu Vs(/) nazivamo kanonska realizacija a-kompleksa /.

/)-temenoj semi Vs(/), dakle

A onda zbog G(x) I

A). Tada uz oznake q

g(a)A a. Dalje, kako ocigledno

A koristeci Teoremu III.5.1 i Stav III.2.1 imamo

V-prirodna topologija g-simpleksa , te je

V-prirodna topologija g-simpleksa onda je

V-prirodna topologija od onda je int()

/ = (a, S)[ a S, te je na osnovu Stava III.4.2