ITALIJA

VENECIJA

VERONA

FIRENCA

ITALIJA

PREDSEDNIK
PREMIJER :
POVRSINA:
BR. STANOVNIKA :
GL.GRAD:
VALUTA :
JEZIK :
RELIGIJA :
UNIFIKACIJA :
REPUBLIKA :
DRZAVNA HIMNA :
INTERNET NASTAVAK :
POZIVNI BROJ :

Giorgio Napolitano
Silvio Berlusconi
301,318 km
59,448,163
Rim (Roma)
evro
italijanski
rimo katolicka
17 March 1861
2 June 1946
Inno di Mameli (Hymn of Mameli)
.it
+39

Italija se sastoji se od Apeninskog poluostrva i tri velika ostrva na Sredozemnom

moru: Sicilije, Sardinije i Elbe (koja je najvie poznata po tome sto je Napoleon
pronaao utoite upravo na ovom ostrvu). Jedinu kopnenu granicu ima na severu, na
Alpima gde se granii sa Francuskom, vajcarskom, Austrijom i Slovenijom.
Dve Evropske najmanje nezavisne drave nalaze se unutar Italije, to su San Marino i
Vatikan.
Glavni grad Italije je Rim, a slubeni jezik italijanski.
Italijanska zastava ima tri boje zelena, bela i crvena. Nastala je po uzoru na
francusku zastavu za vreme Napoleonovih osvajanja. Svaka boja ima znaenje:
zelena- nadu, bela- veru i crvena- dobrotu.
Italija se sastoji od 20 provincija i to su: Abruzzo, Basilicata, Calabria, Campania,
Emilia-Romagna, Friuli-Venezia Giulia, Lazio, Liguria, Lombardy, Marche, Molise,
Piedmont, Apulia, Sardinia, Aosta Valley, Tuscany, Trentino-Alto Adige/Sdtirol,
Umbria, Sicily, Veneto. Mi na naem putovanju prolazimo kroz: Friuli-Venezia Giulia
(Trst, od granice na dalje), Veneto (Venecija, Verona), Emilija-Romanju (Pijaenca),
Lombardiju (Brea, Cremona, Milano), Pijemont (Alesandrija) i Liguriju (Djenova).

Na severu Italije su Alpi, a Apenini se proteu duz poluostrva. Najvee jezero na severu
zemlje je Garda. Najdua italijanska reka ima i najkrae ime Po. Italija ima nekoliko
aktivnih vulkana: Etna- najvei aktivni vulkan u Evropi, zatim Vulkano, Stamboli i
Vezuv- jedini aktivni vulkan na Evropskom kontinentu.
Vatikan ili Papska Drava je zasebna drava koja je u stvari jedan kvart Rima. Pape su
kroz istoriju bile na elu svoje papske drave koja se protezala kroz sredinju Italiju. No
ujedinjenjem Italije postalo je neprihvatljivo da jedna takva drava i dalje postoji.
Teritorija koju je obuhvatala papska drava prosto je inkorporirana u novonastalu Italiju,
ali bez pristanka pape. Dodue kralj je ostavio papama nominalnu vlast nad jednim delom
Rima koji je danas Vatikan, no pape su dugo, sve do 1929.godine, odbijale da prihvate
ovu injenicu. Konano Lateranskim ugovorom izmeu Musolinija i Pape
proglaena je drava Vatikan, koja ima prerogative nezavisne drave ali je odbrana
Vatikana u nadlenosti Italije. Danas je Vatikan jedna od najposeenijih turistikih
atrakcija na svetu, pre svega zbog svojih kulturnih blaga koja su se nagomilavala tokom
vie hiljada godina istorije Rima. Samo treba spomenuti baziliku sv. Petra ili
Sikstinsku Kapelu koju su oslikali najvei majstori renesanse (Mikelanelo i
Rafaelo).
San Marino je malecna drava u Apeninima, potpuno okruena Italijom. Inae
osnovana je 301.godine, ima jedan od najstarijih ustava na svetu koji je jo na snazi
a donet je 1600.godine. San Marino je izbegao ujedinjenje sa Italijom zahvaljujui
injenici da je Garibaldi kada je ratovao za ujedinjenje Italije uvek imao pomo od
San Marina, kome je za uzvrat garantovao nezavisnost.
POLITIKA SCENA
Politika scena Italije je bez preterivanja najzanimljivija u Evropi. Kolorit kojim obiluje
italijanski parlament je bez presedana u istoriji evropskog parlamentarizma. Tako je
jedno vreme uvena italijanska porno glumica iolina bila poslanik, ak je te izbore na
svom mestu dobila sa ubedljivom veinom, predstavii svojim biraima jedan krajnje
uverljiv program. U parlamentu su zastupljene sve mogue grupacije koje oveku mogu
da padnu na pamet, od krajnje faistike desnice koju prevodi niko drugi do Musolinijeva
unuka Alesandra Musolini pa sve do krajnjih leviara komunista. Suprotstavljene strane
svoje sukobe ne reavaju samo za govornicom, nego i pesnicama pa smo esto svedoci
slika masovnih tua ostraenih poslanika u italijanskom Parlamentu. Sa obzirom na
ovakvu konstalaciju snaga, niko ne moe da formira vrstu vladu, pa su tako svi premijeri
posleratne Italije bili prinueni da prave velike kompromise kako bi okupili dovoljan broj
poslanika za formiranje vlade. Vlade u Italiji po pravilu nisu dugog veka, ogroman broj
partija koji u njima uestvuje jednostavno ne dozvoljava stabilnost na dui rok. Nije
redak sluaj da vlada traje svega nekoliko meseci, a da se izbori odre i vie puta u toku
jedne kalendarske godine.

Hrana i pie
Ako ste mislili da ete izgubiti neki kilogram u Italiji moete da zaboravite na to!
Kada Italijani jedu oni stvarno jedu. Severna kuhinja se poprilino razlikuje od june, ali
svakako najpoznatija italijanska hrana su pasta i pizza.
Postoji preko 140 vrsta pasta i isto toliko naziva. Neke paste se prave samo u odreenim
regijama dok su neke poznate pod drugim imenom u zavisnosti od regije. Svaki italijan
proseno pojede 25 kg paste godinje.
Ma koliko sastojci bili lepi, pizza nije pizza ako korica nije hrskava. Kod autentine pizza
Napolitane ispod kore su stavljali papir tako da je korica bila hrskava, a unutranjost
sona i mekana.
Jedna od najpoznatijih vrsta, pizza margarita, dobila je ime po italijanskoj kraljici
Margareti. Ona je bila oarana odreenom vrstom pizza koja je bila napravljena
specijalno za nju od bosiljka, paradajza i mozarele, sastojci su u tri boje zelene, crvene i
bele i predstavljaju italijansku zastavu.
Espreso kafa je izmiljena u Milanu poetkom 20. veka, danas je ova vrsta kafe jedan od
zatitnih znakova Italije. Najpoznatije marke italijanskog espresa su lavazza i illy koje se
irom sveta pa i u Srbiji rado piju.
Pojavom mnogih kafe shopova kao sto su Caf Nero i Starbucks naruivanje kafe je
postalo veoma lako, meutim u Italiji je malo drugaija situacija. Ako naruite kafu
dobiete mali, jaki espresso, ali ako elite espresso sa mlekom traite caffe e mocciato.
Za one hrabrije preporuuje se coffe corretto, to je u stvari espresso sa jednom kapi jakog
likera. Ipak prava teta bi bila ne probati kapuino u nekim od italijanskih kafea.
U mnogim barovima moete naruiti hranu i kafu po ne toliko visokim cenama, izuzev
centralnih turistikih taaka.
Sir u Italiji je izvrstan, a kao italijanski izbor hrskavi hleb sa sirom svi e vam
preporuiti.
Iako je kornet za sladoled italijanski izum, ipak najpopularniji slatki je svakako tiramisu,
a ime ovog slatkia u bukvalnom prevodu bi znacilo usrei me, a sadri dve najvanije
stvari : kafu i kakao.
Odlicna italijanska hrana bi bila nekompletna bez flae odlinog italijanskog vina. Za
odlino crveno vino (vino roso) probajte chianti iz regije Toskane, a belo (vino bianco)
preporuuje se Lacryma Cristal. Na jugu su jako poznata jaka vona vina neto slino
panskoj sangriji. Statistika kaze da prosean italijan popije godinje 26 galona vina.
Kultura i umetnost
Italija je veoma rano odigrala znaajnu ulogu u kulturi i umetnosti sveta. Rimska antika
bila je u vreme Rimskog carstva uzor ostalim evropskim zemljama. ak i u Srednjem
veku i u doba renesanse Italija je ostala uzor u umetnosti, kulturi i arhitekturi.
Ova elegantna izma je u svetu poznata po mnogo emu. Sve znamenitosti Italije su
veoma atraktivne za turiste. Jer, kako je napisao Gete, svaki kamen, palata i po koja ulica

ima i govori svoju priu. I u svemu se i danas osea duh Rimskog carstva. Zemlja koja
moze da rauna istoriju od skoro 3000 godina, dakle opet po Geteu ne ivi od danas do
sutra, poznata je po jelu, vinu, nainu ivota, pozoritu, literaturi, poeziji, muzici i
dobrom ukusu.
Italija je svakako bila mesto za mnoge vane umetnike intelektualce koji su se irili du
Evrope i ire, ukljuujui renesansu i barok. Italijanski veliki slikari su Mikelanelo,
Leonardo da Vini, Donetelo, Rafaelo, Botieli, Karavao.
Mikelanelov David je vrhunac vajarskog umea, tako da je danas sam kip postao zvezda
za sebe, putuje svetom gde ogoman broj ljudi dolazi da ga vidi. Takoe i najpoznatije
slikarsko delo Mona Liza je delo Italijana Leonarda Da Vinija, ova slika je unela pravu
revoluciju u svetu likovnih umetnosti, samo zbog jednog polu osmeha koji je Leonardo
naslikao i time udahnuo ivot svom delu.
Italija ima 3000 muzeja, a sredite umetnosti predstavlja Firenca.
Zaetnik modernog italijanskog jezika, Dante Alghieri, ije najvee delo Boanstvena
komedija se smatra jednom od najuvenijih i najvie objavljivanih literarnih dela
nastalih u Evropi tokom srednjih godina, je samo jedan od plejade slavnih literarnih
linosti. Pisci i pesnici Bokao, Taso, Petrarka koji je najvie poznat kao zaetnik
ekspresionizma i prvi pesnik soneta. A tu su svakako i slavni filozofi ordano Bruno,
Makijaveli, ianbatista Vico. Jedna od najpopularnijih bajki je svakako Pinokio koju je
napisao Italijan.
uveni ekspir mnoga svoja dela je smestio ba u Italiju: Romeo & Julija, Otelo, Julije
Cezar
Najstariji filmski festival na svetu koji je prvi put odran 1932. godine je Venecijanski
filmski festival.
Od narodne muzike do klasine, muzika je odigrala vanu rolu u italijanskoj kulturi.
Roenjem opera, Italija je razvila klasinu muziku tradiciju.
Italijani su stvorili violinu, violu, elo i klavir. Najpoznatiji italijanski kompozitori
ukljuuju renesansne kompozitore Palestrinu i Montaverdija, barokne kompozitore
Scarletija i Vivaldija, klasike Paganinija i Rosinija, romantine kompozitore Verdija i
Puinija. Moderni italijanski kompozitori kao sto su Berio i Nono zaetnici su
eksperimentalne i elektronske muzike.
Najvei tenor dananjice dolazi iz Italije, Luano Pavaroti koji je preminuo prole godine.
Kao retko koji operski peva (moda jedino Marija Kalas pre njega) stekao je status pop
zvezde. Njegovi nastupi su bili jako poseeni i medijski ispraeni, tampa je pratila svaki
njegov korak.
Italijanskom filmu pripada posebno mesto u istoriji svetskog filma, samo treba spomenuti
velikana kakav je Bernardo Bertolui koji je sa svojim filmom Poslednji Kineski Car
dobio oskara. Zatim tu je i Roberto Benini koji je takoe dobio oskara za film ivot je
Lep. O mami nacionale Sofiji Loren ne treba posebno ni troiti rei, dovoljno je rei da je
jedna od najlepih ena svih vremena.

Sport
Najpopularniji sport u Italiji je svakako fudbal. Serija A postala je najpoznatije
takmienje na svetu, a fudbaleri su svakako jedne od najveih zvezda u Italiji.
Fudbal je u Italiji nacionalno mezime, cela izma je luda za calciom. Italijanska liga je
jedna od najpopularnijih i najaih liga na svetu. Imena timova kao to su: Juventus,
Milan, Inter, Roma, Lacio ili Fiorentina garantuju vrhunski spektakl. Ogroman novac se
okree u fudbalu, i smatra se da je to jedna od najprofitabilnijih grana industrije u Italiji.
Stoga ne udi injenica da se bogati industrijalci prosto otimaju oko vlasnitva nad
klubovima, najpoznatiji primer je biveg italijanskog premijera i jednog od najbogatijih
ljudi Evrope Silvija Berluskonija koji od 1986. god. vodi sa dosta uspeha Milan, svetskog
giganta; drugi indikativni primer je porodica Anjeli, vlasnici fijata i vlasnici torinskog
Juventusa- najveeg kluba Italije. Devedesetih je italijanski fudbal apsolutno dominirao
evropskim, u kalu su igrala tada najvea imena kao to su: Gulit, Van Basten, Klinsman,
Mateus, Maradona, Bao i mnogi drugi. Meutim u poslednje vreme italijanski fudbal je
u krizi, naime sredinom 2006.god. poreska policija je poela sa ispitivanjem poslovanja
najveih klubova, u isto vreme policija je ispitivala i poslovanja fudbalskog saveza Italije.
Otkria istrage su okirala svet. Veina vodeih klubova je bila umeana u nametanje
utakmica, takoe policija je dola i do saznanja o pranju novca kroz fudbalske transfere.
Epilog afere je bio da je Juventus prebaen u drugu ligu, dok su klubovima kojima je
dokazano da su uestvovali u nametanju utakmica oduzeti bodovi i morali su da plate
velike kazne.
Pria za sebe su stadioni na kojima se igraju utakmice lige. To su uglavnom
monumentalne graevine koje primaju vie desetina hiljada ljudi. Najvei u Italiji su: San
Siro (Inter i Milan), Olimpiko (Roma i Lacio), Dele Alpi (Juventus i Torino), Sveti
Nikola (Bari), San Paolo (Napoli), Artemio Franki (Fiorentina). Ono to je posebno
zanimljivo je podatak da klubovi nisu vlasnici stadiona, oni su vlasnitvo optina i
gradova u kojima se nalaze, a klubovi ih samo koriste i za to plaaju odreenu sumu
novca. Zbog te injenice stadioni u Italiji i nisu ba preterano sreeni kada se recimo
porede sa Engleskim igralitima. Jednostavno klubovima se ne isplati da preterano ulau
u posed koji nije njihov, dok gradske vlasti imaju prea posla. Stadioni se sreuju samo
onoliko koliko je potrebno da bi se ispunili uslovi za odigravanje meunarodnih
utakmica. Poslednje veliko spremanje stadioni irom Italije su imali 1990.god. kada je
ova zemlja bila domain svetskog prvenstva, koje je osvojila Nemaka.
Pored fudbala Italijani jako vole koarku, odbojku, vateroplo, ragbi i naravno
formulu 1.

ISTORIJA
Italija se prostire u Junoj Evropi, na Apeninskom poluostrvu koje je jedno od
najveih poluostrva u Evropi.Osim drava San Marina i Vatikana celo poluostrvo je
u sastavu Republike Italije...Povoljan geografski poloaj, na severnom delu se
prostiru Alpi a sa istone, zapadne i june strane izlazi na Jadransko,Tirentsko,
Jonsko i Mediteransko more, uslovio je da Italija jo od praistorijskog doba bude
naseljena I da se oko nje vode mnogobrojni ratovi.

Prva Rimska republika osnovana je 509. godine pre Hrista i bila je postavljena po
demokratskom principu. Od V veka p.n.e. do V veka n.e. Italija je bila deo Rimskog
carstva.
Hriscanstvo je prihvaeno 313. g. ne Milanskim dekretom cara Konstantina i carska
prestonica je premetena iz Rima u Carigrad (Konsantinopolj ili danasnji Istanbul).
Hrianstvo ipak nije postala jedina religija. I dalje je postojalo razlikovanje sa vernicima
koji su i dalje verovali u paganska boanstva.
Carstvo se toliko proirilo da je sledee godine bilo podeljeno na istoni i zapadni
deo. Zapadni deo carstva je upropaen kugom, glau i plemenskim upadima sa
severa i zvanino je poraeno 476. g. kada je Odoakar, voa Ostrogota pokorio
poslednjeg rimskog cara Romula. Istono Rimsko carstvo se odralo sve do pada
Carigrada 1453. godine.
476. godine nemaki general Odoakar je sa vlasti zbacio poslednjeg Rimskog
imperatora Romula Augusta. Period od 476 god. do kraja X veka smatra se
najtamnijim periodom srednjeg veka.
Radi odbrane od Lombarda,u VIII veku crkva je zatraila pomo Franaka koji su
se odazvali I obeali nove posede.Time su postavljeni temelji Papske drave koja je i
najznaajnija istorijska drava u Italiji pre nego to je Italijansko poluostrvo bilo
ujedinjeno 1861 godine.
Najvee razmere je dostigla poetkom XVI veka(najvei deo poluostrva izmeu
Rima I Venecije). Posle ujedinjenja Italije pripala je novoj dravi to nijedan papa
nije priznao.Time je stvoreno Rimsko pitanje reeno 1929 Lateranskim ugovorima
kojima je Italija priznala suverenu dravu Vatikan u dananjim granicama.
RENESANSA (XV XVI )
Renesansa (ponovno roenje) je period velikih kulturnih promena i dostignua u
umetnosti, arhitekturi, knjievnosti u Evropi u periodu koji predstavlja tranziciju
izmeu srednjeg veka i modernog doba( XIV i XVII).
Meutim, promene koje je donosila renesansa,u poetku,su bile primeene samo u
drutvu elite a za ostali deo stanovnitva njena pojava nije donosila znaajne
promene u odnosu na srednji vek.
Pojavi renesanse je prethodila jedna od najveih svetskih tragedija takozvana Crna smrt
za koju se smatra da je uzrok bila bakterija Yersinia pestis koja, je najverovatnije poticala
iz centralne Azije i kasnije se proirila na celu Evropu.Ukupan broj ljudi koji je bio rtva
ove tragedije se procenjuje na oko 75 miliona od kojih 50 miliona u Evropi to je inilo
60% Evropske populacije. Stanovnici koji su uspeli da se sklone sa puta ovoj bolesti
bili su imuniji ljudi (bolje uhranjeni) koji su imali novca koji su u narednom periodu
troili na luksuzniju umetniku robu i arhitekturu.
Osobe koje su bili pioniri u renesansi bili su Giotto di Bondone koji je uneo
trodimenzionalnost, Dante, Petrarka.

U XIV veku u Firenci vodeu ulogu preuzima porodica Medii u ijem posedu se
nalazila i najvea banka u Evropi. Po nekim procenama porodica Medii je bila
najbogatija porodica u Evropi koja je ubrzo stekla i politiku mo prvenstveno u
Toskani a kasnije se proirila i na ostale delove Italije.
Umetnici su odraivali narudbine prevashodno ako su bili unapred plaeni. Znaaj
porodice Medii se ogledala prvenstveno u tome to su ulagali u razvoj umetnosti i
bili u mogunosti da isplate velike majstore. Za njih su radili Brunellesci koji je
rekonstruisao Baziliku San Lorenco 1419 u Firenci: Donatelo, Fra Angelico, Leonardo da
Vinci, Rafael, Michelangelo koji je bio pozvan od strane Pape da oslika zidove Sikstinske
kapele. Jedna od najveih arhitektonskih dostignua jeste Bazilika Sv.Pavla koju je
konstruisao Michelangelo a zavrena je 1590 godine, Ulagali su u obrazovanje lanove
svoje porodice to nam govori podatak da je Galileo Galilej bio jedan uitelja.
lanovi porodice Medii su bili veliki kolekcionari umetnikih dela koja sada moemo
videti u galeriji Uffici u Firenci. U arhitekturi su nam ostavili Galeriju Ufici, Palatu Piti,
Belvedere, Palatu Medii i zahvaljujui njima mi sada moemo da uivamo u kulturnom
bogatstvu vekovima staro.
1489 Vasco de Gama dolazi do Indije i od tada glavni put za prevoz robe sa Orienta
ide preko Atlantskih luka Lisabona, Londona, Sevilje, Bristola. Ove zemlje veoma
brzo su prevazile Italiju u bogatstvu i moi.
DOMINACIJA STRANIH NARODA I UJEDINJENJE ( XVI XIX vek)
Na poetku XVI veka drave Italijanskog poluosostrva je pogodila ekonomska kriza
iji je uzrok bio pomeranje trgovakog puta sa Mediterana na Atlantik
S obzirom da Italija nije bila ujedinjenja, vei broj malih, oslabljenih drava je pao pod
vlast stranih sila, uglavnom panije dok je nekima (Venecija, Firenca) smanjena uloga
koju su tada imali na podruju Italije. Znaaj pape je poeo da opada zbog protestantske
reformacije koja je oslabila katoliku crkvu.U XVI i XVII veku vodeu dominaciju na
Apeninskom poluostrvu imali su panija i Austrija.
Pred kraj XVIII veka 1796 godine Napoleon je izvrio invaziju na Italiju.
Krah Napoleonove vladavine i Beki kongres 1815 predstavljaju poetak
reformacije u Italiji.
Pokret za ujedinjenje trajao je od 1815-1870 U prvom razdoblju do 1849 rodoljubi
revolucionari pokuali su zaverama,ustancima i revolucijama da oslobode i ujedine
Italiju.U drugom razdoblju diplomatskim i vojnim naporima kraljevine Sardinije ili
Piemonti i uz pomo Italijanskog nacionalnog oslobodilakog pokreta ujedinjena je
Italija.Posle revolucija 48-49 Austrija je imala prevlast u Italiji. Jedina ustavna kraljevina
je bila Piemont i njena uloga je postala vodea na elu sa potpredsednikom vlade
Kavurom koji je stao na elo risorimenta. Na tajnom sastanku Napoleona III i Kavura
1958 Piemontu je obeana vojna pomo. Austrija je 1958 god.objavila rat Piemontu.
Posle bitaka kod Maente i Solferinija Napoleon III sklapa mir sa Austrijom tako da
Mletaka oblast i dalje ostaje pod vlau Austrije to je razoaralo mnoge Italijane.

Izbijaju ustanci u Firenci,Siciliji pa zatim u Juznoj Italiji gde su se sastali sa

piemontskom vojskom.
1861 godine se u Torinu sastao prvi italijanski parlament i 14.03.1861 proglasio
stvaranje Kraljevine Italije. Van Italije ostaju Rim i Venecija. Ulazei u AustrijskoPruski rat Italija dobija Veneciju a posle poraza Francuske u ratu sa Pruskom 1870
italijanska vojska ulazi u Rim i zavrava borbu za ujedinjene Italije.
Vodja Risorgimenta bio je Giuseppe Garibaldi.
PERIOD OD 1870-1914
Nakon ujedinjenja, Italija tei da se priblii velikim Evropskim silama. Na severu se
razvija industrija (automobili, brodovi), gradi moderna infrastruktura a eleznice koje su
izgraene na Alpima povezuju je sa Nemakom.Francuskom,Austrijom.
I SVETSKI RAT PERIOD IZMEU DVA RATA
Na poetku I sv.rata Italija je bila neutralna ali 1915 Italijanska vlada je potpisala
tajni londonski protokol i prela na stranu sila Antante u zamenu za nekoliko
teritorija koje su obuhvatale Dalmatinsku oblast i juni Tirol.
1917 Austrija je pobila Italijanske trupe koje su, zahvaljujui saveznicima zaustavili
njihovo dalje prodiranje nedaleko od Venecije. Austrijsko Italijansko primirje je
potpisanio 3.11.1918 ali je stupio na snagu tek narednog dana. Austrijskim trupama je
bilo naredjeno da obustave borbu. Italijani su zauzeli juni Tirol i zarobili oko 300 000
Austrijanaca.
Nakon I s.r. Italija je dobila sve zemlje koje su joj bile obeane osim Dalmacije koja
je pripala Jugoslaviji.
1929 Musolini je sa Rimskom Crkvom,sa kojom je Italija bila u konfliktu od 1870,
potpisao Laterantski pakt koji je vodio oformljivanju male drave-Vatikana.
II SVETSKI RAT
- u poetku je bila neutralna
-1940 sklopljen trojni pakt imeu Nemake,Japana,Italije
-1940 objavljuju rat Velikoj Britaniji i Francuskoj
-1943 Anglo-Amerikanci ulaze na Siciliju
-1943 Musolini je sklonjen sa vlasti od strane kralja Emunela III
-iz rata izlaze kao gubitnici
ITALIJA NAKON II SVETSKOG RATA
1946 na izborima je ukupno glasalo 89% ukupnog birakog tela u koji su se po prvi
put ukljuile ene.54.3 % odluilo se za republiku.Tri dana kasnije kralj Hubert je
napustio zemlju.
lanica NATO-a od pedesetih godina to joj je omoguilo da pobolja ekonomiju kroz
Maralski plan.Danas je lanica Evropske Unije
1947 godine je reeno Trasnko pitanje,Trst je postao sastavni deo Italije
1951 ulazi u Evropsku zajednicu za ugalj i elik.
Nakon II s.r. Italija je bila meu prve tri zemalje sa kojima je Jugoslavija imala najveu
spoljnoekonomsku saradnju.

VENECIJA
Venecija je glavni grad regije Veneto, koji sa svojim kopnenim predgradjima
MESTRE I MARGHERA broji oko 350.000 stanovnika (taj broj se iz godine u
godinu smanjuje za oko 1500 mladih ljudi koji odlaze iz Venecije, jer je ona za 15%
skuplja od Rima i Milana). U samoj Veneciji medjutim ima oko 60.000 stanovnika, u
poredjenju sa XV i XVI vekom kada je ovde boravilo oko 500.000 stanovnika.
Venecija lei na 120 ostrva od kojih samo 18 nije potopljeno i 160 kanala. Najvei
od svih kanala je Grand Canal. Dugaak je 4 km i deli Veneciju na dva dela sa po
tri sestriera.
Venecija danas izgleda kao to je izgledala u XIII v.
Centar je udaljen 4 km od kopna, i Venecija je jo od 1933. dostupna i putem i
eleznicom.
ISTORIJA
Kau da je ime Venecijanac poteklo iz indo-evropskog i da oznaava plemia. Drugi
tvrde da je nastalo pre i da je znailo stranci, a da je iz "novi venti", to je u prevodu novodoli, nastalo i Veneti i Venecija.
Istorija Venecije pocinje u 5. veku, zona oko Venecije je bila naseljena u stara vremena
od strane Veneta. Prema tradiciji, grad je osnovan 452. godine, kad su stanovnici
Akvileje, Padove i drugih italijanskih gradova nali sklonita na ostrvima lagune od
napada varvara, koji su izvrili invaziju na Italiju u 5. veku. Naseljenici su uspostavili
sopstvenu upravu, koja je voena od strane sudova, i koji su sprovodili zakon na 12
glavnih ostrva.
Iako su bili deo Istonog rimskog carstva, Venecijanci su imali izvestan stepen
autonomije. 697. godine je stanovnitvo organizovalo Veneciju kao republiku pod
vostvom izabranog duda. Unutranje neslaganje je znatno omelo kurs politike vlade
tokom sledeih vekova, ali je neprestana pretnja stranih invazija ujedinila stanovnitvo.
Napadi od strane Saracena 836. godine, i Ugara 900. godine, su uspeno odbijeni. 991.
godine, Venecija je potpisala komercijalni ugovor sa Saracenima, gde je bilo rei o
politici Venecije: Radije trgovina sa Muslimanima, nego borba protiv njih.
Krstai, i rezultujui razvoj trgovine sa Azijom, doveo je do proglaenja Venecije kao
najveeg komercijalnog centra za trgovinu sa Istokom. Republika je veoma profitirala
od podele Vizantijskog carstva 1204. godine, i postala je politiki najjaa evropska
sila na Mediteranu. Porast bogate aristokratije dao je vie pokuaja plemia da
10

uspostave politiku prevlast, i otuda - stvaranje republike. Do kraja 13tog veka, Venecija
je postala kruta oligarhija. U 13tom i 14tom veku, Venecija je bila ukljuena u seriju
ratova protiv enove, njenim glavnim trgovakim protivnikom.
Osvajaki ratovi su omoguili Veneciji da osvoji bliske teritorije i da do kraja 15tog veka
postane grad-drava koja je bila ujedno i vodea pomorska sila u hrianskom svetu.
Poetak turskih osvajanja polovinom 15tog veka, obeleio je opadanje moi Venecije.
Posle toga, suoena sa napadima stranih zavojevaa i drugih italijanskih drava, snaga
Venecije je bledela.
Pronalazak pomorskog puta ka Indiji oko Rta Dobre nade od strane portugalskog
pomorca Vaska de Game (od 1497. do 1498. godine) kao i pronalazak Amerike
(1492. godine) ubrzao je opadanje moi Venecije.
1508. godine, Sveti rimski car, papa, Francuska i panija su se udruili protiv Venecije u
Ligi Kambraji, i podelili posed Venecije meusobom. Iako je Venecija ponovo stekla
njenu dominaciju putem mudre diplomatije 1516. godine, ona nikad vie nije mogla
obnoviti njenu politiku snagu.
1797. godine je Venecija bila okupirana i ukinuta od strane Napoleona Bonapartea, a
zatim je predata Austriji. 1805. godine je Austrija bila prisiljena da preda Veneciju
kraljevstvu Italije pod francuskom kontrolom, ali je 1814. godine ponovo stekla vlast nad
Venecijom. Godinu dana kasnije, Venecija i Lombardija su se udruile da bi formirale
Kraljevstvo Lombardije i Venecije. Venecijanci, pod italijanskim dravnikom Danijelom
Maninom, glasali su protiv austrijske uprave 1848. godine. Time je nova republika
uspostavljena. Austrija, bilo kao bilo, ponovo je uspostavila kontrolu nad Venecijom
godinu dana kasnije.
1866. godine, nakon Sedmonedeljnog rata, Venecija je postala deo novouspostavljenog kraljevstva Italije.
Uprkos tome, Venecija i danas, sto je mnogo vaznije, figurira kao izuzetna umetnicka i
arhitektonska riznica. U njoj su ziveli i stvarali najdarovitiji umetnici sveta - DJordjone,
Karpaco, Ticijan, Veroneze, Tintoreto, Belini, cijim su se delima nadahnjivali besmrtnici,
poput Petrarke, Getea, Mocarta, lorda Bajrona, Vagnera, Dikensa, Mana... Iz istih razloga
i savremeni poklonici lepote i najrafiniranije stvaralacke kreacije pohode Veneciju,
neformalnu kraljicu svetskog turizma.
Divili su joj se i u njoj provodili dane i Njego i Dositej ali i Laza Kosti kome je bila
najvea inspiracija, u nju je smestio radnju svoje drame "Maksim Crnojevi", a njenoj
Santa Marii Della Salute napisao pesmu koja e kod nas biti obznanjena najlepom
ljubavnom pesmom dvadesetog veka:
Mit o Veneciji "Gospodarici Jadrana", trgovackoj meki posveenoj Svetom Marku,
od trenutka kada su njegove moti prenete iz Aleksandrije u nju, u doba renesanse
je oznaavao idealizovanu sliku ovog grada, u oima onih koji su mu se divili. Njenu
mo je odredio i dud Enriko Dandolo, koji je 1201. osvojio Konstantinpolj.
Petrarka je 1364. godine naao da je Venecija, koja je nastala u devetom veku u
istoimenoj laguni, bogata zlatom, ali jos vie slavom. Gete je etiri veka kasnije govorio
kako se ona ne moe porediti ni sa jednim drugim gradom. arls Dikens je mislio da
stvarnost Venecije prevazilazi i matu najburnijih snova, a Tomas Man ju je nazvao
najneverovatnijim od svih gradova.

11

KARNEVAL - Carnevale di Venecia

Jedan od najstarijih dogaaja ove vrste u svetu, grad na kanalima pretvara u mesto opteg
veselja i hedonizma. Kada se pomene karneval, prva asocijacija je gotovo uvek uveni
hedonistiki hepening u Riju de aneiru. Ali, i Evropa ima svoj pandan ovom dogaaju uveni venecijanski karneval.
Venecijanski karneval svoje korene vodi josh od XIII veka i spada meu najstarije
dogaaje te vrste na svetu, i jedan je od retkih karnevala koji nije poprimio manire i
atmosferu onoga u Riju i postao njegova bleda kopija.
Iako je atmosfera takoe hedonistika, sve ostalo je potpuno razliito - maske,
koreografija, pratei sadraji...
Venecijanski karneval specifian je i po tome to se ne odrava samo na ulicama i
trgovima, ve se dobar deo zabave deava i na kanalima.
Prema najstarijim pronaenim pisanim dokumentima, prvi venecijanski karneval
odran je davne 1268. godine. U to vreme normalna je pojava bilo da po gradu
sreete ljude koji s maskama na licu negde ure. Svi su skrivali lice hitajui u
nepoznatom pravcu. Jedni su kradomice odlazili kod ljubavnica, drugi na kockanje,
gde su se pod maskama krili od onih kojima ve duguju novac, trei iz nekog njima
bitnog razloga. Prema ovom dokumentu, dravne i crkvene vlasti su u to vreme
zabranjivale javno noenje maski i preruavanje ne bi li nekako stale na put promiskuitetu
i dekadenciji, koji su se esto iza maski krili. Od poetka 14. veka zakoni su postali jo
rigorozniji, ali je narodu dozvoljeno da maske nosi samo za vreme karnevala. Ipak,
procesije po gradu bile su i dalje zabranjivane, a od 1339. godine karneval se nije mogao
odravati ni nou. Koliko su Venecijanci tog doba bili slobodoumni, najbolje
pokazuje dokument iz 1458. godine, koji je mukarcima zabranjivao da se
preruavaju u ene, jer je to postalo masovna pojava.
Svakog februara venecijanskim kanalima, uliicama i trgovima, u promenadi koja
oivljava duh i ambijent epske Evrope, defiluju ljudi sa maskama, najavljujuci prolece i
moda, novu nadu. Festival se odrzavao u vreme najveceg blagostanja. Carnevale di
Venecia uao je u svetsku literaturu zahvaljujui Goldonijevim i Geteovim tekstovima, a
slavu su mu proneli Karlo Goci i Kazanova. Na karneval van karnevala podsetie vas i
ljudi koji svakodnevno, danju i nou, etaju Venecijom nosei tradicionalnu baoutu masku sa otvorima za oi, koja prekriva celo lice, a ne smeta pri jelu i piu. Bal pod
maskama, parada lepote, mistike i raskalasnosti traje od 13. veka do danas.
Danas jedan od najpoznatijih Karnervala u svetu umalo je krajem osamnaestog
veka doiveo kraj. Napoleon koji je osvojio ovaj grad maske je ukinuo poto je
slutio da bi se iza njih mogli kriti pijuni.
Takodje Mussolini je 1930. godine zabranio odrzavanje festivala. Tek 1979. godine
stanovnici Venecije, umetnici, pokushavaju da ozive festival i u tome uspevaju od
kada ovaj karneval ponovo slave i posecuju venecijanci i naravno turisti.

12

VENECIJANSKE MASKE
Prodaju ih i danas kao i nekada maskareri, priznati kao zanatlije jo u 15-tom veku, u
malim prodavnicama koje su ujedno i radionice za njihovu proizvodnju, i koji se
pridravaju statuta iz 1436. godine, a koji tano propisuje vrste maski, materijale i
naine izrade.
Venecijanske maske se mogu kupiti u celom gradu, a njihove cene variraju. Neke ak
idu i do nekoliko hiljada eura. Tradicija je da pravi stanovnik Venecije svake
godine nosi originalnu masku. Postoji nekoliko majstora koji prave ove maske, ali
najpoznatija je porodica TERTINI. Oni prave runo raene maske i nikada ne
prave duplikat.
Iako je proizvodnja maski i kostima savremena, i danas ima majstora koji potuju stara
pravila rune izrade. Prema njima, na modelu od gline izlije se masa rastvorenog gipsa,
koja nakon to se osui postaje kalup za masku. U nju se slae nekoliko slojeva vlanog
papira. Nakon suenja, maska se pokriva tankim slojem gipsa i lepkom, a potom se boji i
na njoj se izrauju razliiti detalji i ukrasi. Maske se dele na "baute" (pokrivaju samo
gornji deo lica, od ela do nosa, ne skrivaju skroz identitet ali sa njima na licu moe
da se jede i pije), "morete" (ovalne maske od crnog somota koje se zavravaju
velom i mahom ih nose dame. Izmiljene su u Francuskoj, ali su vrlo brzo preuzete u
ostatku renesansne Evrope), i "larve" ili "volte" (uglavnom bele boje, tipine
venecijanske, kombinuju se sa ogrtaem da bi se dodatno prikrilo lice iza njih).
VENECIJANSKE GONDOLE
Gondola ima fascinantnu istoriju koja poinje u XI veku. Ovaj naziv se pominje
prvi put u Deklaraciji Duda Vitale Falier u 1094. godini.
Gondola je evoluirala vekovima i ona koju mi poznajemo danas je rezulat dugog procesa
adaptacije posebnim potrebama plitkih i otrokutnih kanala Venecije.
Nastala kao privatno sredsvo transporta za bogate ljude, ali, zahvaljujui odlinoj
sposobnosti za manevrisanje, postalo je najvanije sredsvo prevoza ljudi. Meutim,
njihova istorija nije tako romantina kao to bi se moglo oekivati. Nekada davno su
bile u raznim veselim bojama, sve do trenutka kada je Venecija bila pogodjena
kugom od koje su mnogi njeni stanovnici preminuli. Gondole su posluile za prevoz
posmrtnih ostataka stanovnika i bile su prefarbane u crnu boju koja je ostala do
dan danas.
Gondola je teka oko 400 kilograma, dugacka 11.5 metara, i za njenu izradu koristi
se cak 8 vrsta drveta (jela, hrast, vinja, orah, brest, mahagonija, ari i lipa) i sastoji
se od 280 delova.
Oblik gondole se postie savijanjem dasaka osuenog drveta koji se kvasi i
kontinuirano zagreva. Drvo se zagreva na vatri od trske, zato to se kae da je ova
vrsta vatre daje najbolju vrelinu za rad sa drvetom bez oteenja vlakana..
Iz razloga lakeg upravljanja, svaka gondola je nagnuta na jednu stranu. Jedini
metalni elementi su karakteristini elezni kljunovi koje nazivaju 'ferro' i 'risso' na
krmi. Ralja gondole, koja se naziva 'forcola', je podrobno zakrivljeno orahovo
drvo. Ono omoguava da se veslo koristi u barem osam pozicija.

13

PROBLEMI U VENECIJI
Kao jedan od vodeih problema sa kojima se susreu metani ovog prelepog grada
jesu poplave. Zbog globalnog zagrevanja dolo je do podizanja nivoa mora i Venecija je
postala najosetljivije mesto na zemlji jer se ovde najvie osea uticaj promene nivoa
mora. Kako se nivo vode podizao ljudi su jaali temelje da bi kuni pragovi bili makar
samo nekoliko santimetara iznad vode. Medjutim, problem je u tome to sada nivo vode
raste bre nego ikada, npr. samo u poslednjih sto godina nivo mora je porastao za celih 25
cm. Najtei trenutak nastupio je posle oluje jednog novembarskog dana 1966.
godine. Oluja je trajala 15 sati, a voda je bila etiri stope duboka. Niko nije stradao u
poplavi, ali su mnoga blaga ovog grada oteena vie nego ikada raniije. Nivo vode je
inae opsesija Venecijanaca i merenja su uvek precizna. Oni ak imaju ime za nivo vode
od preko tri i po stope - zovu ga aqua alta ili visoka voda. Pre stotinu godina trg Sv.
Marka je bio plavljen devet puta godinje, a sada se to deava stotinu puta u godini.
Poseban problem je to se radi o morskoj vodi to je ini jo razornijom. Ona ulazi u
pukotine izmedju cigala, a kada se povue u njima se zadraava so. ee plavljenje
znai i vie soli i vee pukotine, dok zid jednog dana ne popusti.
Istorijat ouvanja Venecije datira jo od velike poplave iz 1966. godine koja je u
oima javnosti dobila simbolian znaaj. Tog dana je cela Venecija bila jedan metar
pod vodom, a teta koja je tada priinjena je enormna. Tom prilikom je ira javnost
postala svesna da e opstanak samog grada biti doveden u pitanje ako se ne preduzmu
konkretne mere za njegovu zatitu. Unesko je reagovanjem na etu koju je izazvala
poplava u Veneciji i Firenci inicirao formiranje Internacionalnog projekta za zatitu
Venecije. Kao odgovor na apel Uneska (tadanjeg generalnog direktora Uneska-Rene
Maheu), razne organizacije su poele da pribavljaju sredstva za zatitu i restauraciju
spomenika i umetnikih dela u Veneciji. Danas je jo uvek veoma aktivno 26
organizacija iz 11 zemalja.
Od poetka devedesetih godina dvadesetog veka Unesko je sproveo razliite projekte u
Veneciji koji predstavljaju konkretne primere za zatitu ovog grada i lagune. Svi oblici
Uneskovog angaovanja u Veneciji su deo projekta odrivog razvoja i ouvanja ovog
grada sa liste Svetske batine. 2003. godine su poeli da se razvijaju projekti u visini vie
miliona dolara radi zatite grada od daljnjeg potapanja. Jedan od ovih projekata jeste
projekat Moze.
Drugi svakako veliki problem jeste kanalizacija. Ovaj problem je esto praen i
neprijatnim mirisom (pogotovu u kinim danima), to svakako ne ide uz lepote
Venecije. Postoje razni predlozi za reavanje ovog problema, ali je najprihvatljiviji
predlog o izgradnji kanalizacione mree ispod nivoa mora.

14

OBILAZAK LAGUNE
PROJEKAT MOZE
Projekat MOZE predstavlja konstrukcija od 1.6km duge pokretne odbrambene
ograde i bie sastavljena od 78 pokretnih delova. U sluaju nadolazee plimnog
talasa od jednog metra vazduh bi pod pritiskom izbacivao vodu iz vrata koja bi se
usled toga lagano dizala. Svaki segment pojedinano bi bio u stanju da izdri i
plimni talas od tri metra.
Zatitna prepreka je tako smiljena da ne bude stalno u funkciji, kako se ne bi prekidale
vane vodene struje, ve da bude funkcionalna samo u sluaju potrebe. Njena osnovna
funkcija e biti da zaustavljati plimu i u velikoj meri doprinese ouvanju grada i svih
njegovih lepota, a zavretak je planiran za 2011.godinu.
Ovaj veliki vodeni projekat, pod nazivom MOZE, je sve, samo ne jednostavan. Naunik
Paolo Piacoli, roen u Veneciji, za ivotni projekat smatra zatitu Venecija ali je
protivnik projekta MOZE. On smatra da projekat ima velike manjkavosti i da je skup.
Takoe misli da e imati i posledice na prirodno okruenje i na vodeni saobraaj.
*Unutar lagune BRIKOLE regulishu saobracaj.

15

SANT' ERASMO
Nedavno restauriran Maksimilijanov toranj dominira plazom gde su Venecijanci voleli da
provode slobodno vreme i gde su plivali. Od 1800 tih godina ovo mesto podseca na
Austrijsku dominaciju zbog vojnih utvrdjenja. Toranj nosi naziv Maksimilijan, zbog
nadvojvode koji je trazeci utichishte pobegao u ovaj toranj 1848.godine.
TORCHELLO
Na Torchellu, znanom po dva bisera vizantijske umetnosti - crkvama SANTA MARIA
ASUNTA i SANTA FOSKA, na kojem je Venecija i nastala, ljudi su nasli pribeite u
petom i estom veku. Danas na njemu jedva da ive pedsetak dua koje i ne znaju, a i da
znaju ne bi verovali, da je upravo ispod njih navodno otkriven trag potonule Atlantide.
MURANO
Na Muranu, koje je centar duvaa stakla, najuvanija tajna zanata se prenosi s kolena na
koleno od 12-tog veka. arene figurice, nakit, lusteri, pa i delovi nametaja od stakla
mogu se nai u svim trgovinama u gradu. Ovo staklo je veoma cenjeno, pa tako mali
privezak kota od 10 do 25 eura, stakleni sat oko 30 eura, dok se cene lustera ili stolova
od stakla kreu od 100 do 300 eura. Kako je tradicija proizvodnje stakla stigla u
Veneciju, niko pouzdano ne zna. Smatra se da su je venecijanski moreplovci doneli sa
istoka, gdje se tajne proizvodnje stakla odavno poznaju. Stari ukrasi i predmeti od stakla
mogu se videti u Muzeju stakla,a u njegovom prizemlju uvaju se arheoloke vriednosti
od stakla. Fabrike stakla u prolosti su se nalazile u gradu, ali su zbog estih poara koji
su izbijali u njima, iseljene na ostrvo Murano. Tako je i uveno venecijansko staklo i
dobilo ime murano staklo.
BURANO
Na Buranu su nastanjeni ribari i znano je po ipkama koje venecijanske pletilje boje
duginim bojama. Burano je najvie sauvalo svoju tradiciju i nezavisnost. Ovde caruju
mir i tiina, red i rad. Kue su stambene i skromne ali neto najlepe na ovim ostrvima,
svako kao da je obojena drugom bojom. Na ostrvu Burano spretne Venecijanke izradjuju
cuvenu marletu - cipku cija se tehnologija rada nije vekovima menjala, a lepota proizvoda
ostala je vecna.
SAN SERVOLO
San Servolo je ostrvo na kome su ziveli kaludjeri. I opatice su im se pridruzile bezeci od
Turaka sa Krita. Stanovnishtvo ovog ostrva je polako ischezavalo i u XVIII veku se
odluchuje da ce San Servolo ostrvo postati vojna bolnica, zbog chestih ratova sa Turcima.
Kasnije, ova bolnica je pretvorena u bolnicu za mentalno obolele. Chak i danas ako vas
neko pita da li ste sa San Servola mocicete da zakljuchite da misli da ste ludi.
SAN GIRGIO MAGGIORE
Na San Giorgio Maggiore dominira istoimena crkva.Njegova istorija pochinje kada je
duzd Tribuno Memmo poklonio celo ostvro monahu Djovaniju Morosiniju koji je ovde
napravio crkvu.
Kada je italija pala u XIX veku ostrvo je bilo ugusheno jer se ovde nalazila nova
besplatna luka i dom Venecijanske artiljerije.

16

OBILAZAK GRADA
Riva Skijavoni predstavlja rivu robova. Kako su robovi uglavnom bili sa prostora
bivshe Jugoslavije otuda i ime: Skiijavoni=Slavoni=Sloveni...
*Kuca franceska petrarke
*Kuca Vivaldija (hotel Metropol)
Most Uzdisaja ( ili Most Uzdaha ili Kazanovin most) sagradjen u 17. veku, nema
nikakve veze sa nekim ljubavnim aferama kakve mu se najcesce pripisuju. Po toj legendi
zaljubljeni par koji gondolom prodje ispod mosta, zauvek ce ostati zajedno. U stvarnosti,
most je dobio to ime u XVII veku. Most spaja sudnicu i tamnicu. Oni koji su prolazili
mostom na putu od sudnice ka tamnici, znali su da poslednji put vide nebo,more, ostrvo
S.Giorgio i slobodu i zato su tuno uzdisali. A Kazanova je uspeo da pobegne - most je sa
gornje strane otvoren. Otrgao se straarima, popeo na zid mosta i skocio u kanal.
ovani akomo Kazanova (17251798) najvei skandalmajstor osamnaestog veka,
ije su ljubavne afere prele granice rodne Venecije i postale sinonim za neumorno
zavodnitvo. Kazanova ne bi bio ono to jeste, da u pauzi izmeu junakih dela kojima se
ponosi itava Venecija, nema obiaj da baca oko na svako usamljeno ensko eljade na
koje naie, bilo da se radi o tek procvetaloj mladoj dami ili starijoj gospodji. Mnogi
poznati zavodnici, meu kojima i sam Kazanova, tvrdili su da je tehnika kojom se
osvajaju enska srca svojevrsna umetnost.
STUBOVI
Blizu Dudove palate, na ulazu u trg, stoje dve uvene granitne kule podignute 1180.
godine, jedna drei se krilatog lava Svetog Marka, dok druga se dri na krokodilu
Svetog Teodora od Studijuma. Kau da pravi Venecijanac nikada nee proi izmeu ta
dva stuba, jer su tu stajala veala za osudjenike na smrt i izmeu stubova mnogo ljudi je
ispustilo duu. Inace su stubovi, doneseni u Veneciju zajedno sa bronzanim konjima
koji ukrasavaju baziliku svetog Marka, i to, po nekim informacijama iz
Konstantinopolja, po nalogu duda Enrika Dandola.
DUZDEVA PALATA - Palazzo Ducale
U vreme Mletake Republike podignuta je i velelepna palata znana i kao Dudeva.
Dudeva Palata (Palazzo Ducale) je zadobila svoj konani izgled nakon mnogobrojnih
radikalnih promena u periodu od XIV do XVI veka. To je bila dudeva rezidencija i u
isto vreme sedite raznih politikih i socijalnih institucija. Palata je bila dudeva
rezidencija sve do pada Mletake Republike 1797. godine. Nakon toga je bila sedite
ministarstva pravde.
Zgrada kakva je danas je poeta da se gradi 1385 godine a zavrena u prvoj polovini
XV veka, jer je ranija zgrada izgorela u poarima 976. i 1105. godine. Godine 976. je
uniteno oko pola zgrade, a 1105. godine je izgoreo i ostatak palate, ali je ona
uspeno rekonstruisana Svi istorijski periodi su prikazani preko neobine slojevitosti
konstrukcijskih i dekorativnih elemenata: od antikih temelja originalnog gotikog stila,

17

do odlinih sala prilagoenih politikom ivotu i dekorisanih umetnikim delima iz

Verone: Tintorettia, Veroneze i drugih velikih majstora Renesanse, predivne sobe
dudevog apartmana, do tamnog zatvora i mesta za muenje. Stubovi koji se nalaze na
spoljasnjij strani palate , svi su u istoj boji, osim dva koja su u crvenoj boji i
simbolizuju krv, mucenje i stradanje mnogih stanovnika Venecije. U okviru ove
palate nalazi se zatvor i Most Uzdaha.. Ulaz u ovu fascinantnu gradjevinu iznosi oko 8 .
ZVONIK CAMPANILE
Na trgu , tacno preko puta bazilike, uzdize se masivni renesansni toranj, zvonik sa cije
platforme dve bronzane figure udarcem u zvono otkucavaju sat, arapskim brojkama
oznaceni su minuti a rimskim sati na oba lica asovnika. El paron de casa (kralj kue),
tako su venecijanci zvali zvonik crkve Svetog Marka. Zvonik je visok 91m. Izraen je
izmeu 874. i 1150. Godine 1902. zvonik se uruio, na sreu bez ikakvih rtvi, ak
nijedan golub nije bio povreen! Tom prilikom nije bila oteena ni crkva iako se
nalazi svega nekoliko koraka od ulaska u zvonik. 1912. zvonik je bio kompletno
renoviran. U zvoniku postoji pet velikih gvozdenih zvona.
Svako zvono ima svoje ime i svrhu; Marangona je zvono ujutro i uvee, na poetku i
kraju radnog vremena; Maleficio na dan bitnih dogaanja, Nona je zvonio u 9 sati,
Trottiera je pozivao sudije na sastanak u Dudevoj Palati i Pregadi je pozivao senatora u
Palatu. Osim tacnog vremena, na tornju su prikazane meseceve faze i kretanje Sunca kroz
Zodijak.

18

SANTA MARIA DELA SALUTE

Na zapadnoj strani Venecije, na ostrvu San orio , nalazi se velika i lepa barokna crkva
posveena Bogorodici, crkva Santa Marija dela Salute. Realizovana je po projektu
arhitekta Baldassara Longhena. 1630. godine treina stanovnitva Venecije umrla je
od kuge i Senat je doneo odluku da se napravi bazilika posveena Devici Mariji koja
bi ih zatitila od dalje zaraze. Ova impozantna bazilika, osveena je 1687 godine,
nastala je na mestu gde se Kanal Grande uliva u sliv Sv. Marka. Remek-delo je
kombinacija baroka i vizantiske arhitekture, inspirisana bazilikom Sv. Petra u Rimu.
U ovoj palati su sauvana izuzetno vredna remek dela: od Tiziana izmeu kojih su:
San Marco e Santi, Sacrificio dAbramo (Portvovanje Abramovo), Davide i Golia,
Caino i Abele, Tintoretta-Le nozze di Cana (venanje Cana), Sassoferrata i
skulpture od Giusto Le Court.
Za njenu izgradnju, 1631. godine, koricena je drvna graa iz Crne Gore. U 17.
veku je to bio manir Italijana da seku slobodno ume u crnogorskom primorju i
svoj jed zbog see "slovenskih dubova " Laza Kostic je opevao u pesmi Dude se
eni, sedamdesetih godina 19. veka. Ali mnogo godina kasnije, kada je na proputovanju
sa svojom enom, bogatom miradijkom kojom se oenio u kasnim pedesetim
godinama, Laza video crkvu ostao je zapanjen pred njenom lepotom. I ne samo to nego je
u tom susretu sa Santom Marijom on doiveo ono to se u psihologiji naziva
"okidaem" , a moglo bi se tako nazvati i u poeziji. Sve ono o emu je godinama mislio,
to ga je muilo, u snove mu dolazilo, sve svoje egzistencijalne probleme, koje je na
kraju nazvao imenom Lenke Dunerski, on je slio u 14 strofa pesme Santa Marija dela
Salute.
Oprosti, majko sveta, oprosti
to naih gora poalih bor,
na kom se, ustuk svakoje zlosti,
blaenoj tebi podie dvor,
Tako pesma poinje, obraanjem i izvinjavanjem crkvi, a nastavlja njegovom ispoveu.
Tu se ini kao da on razgovara sa svojom roenom majkom, koju je rano izgubio, to je
ostavilo posledice na njegove decacke i mladalacke dane. Ali, odjednom on prelazi na
opis svoje Lenke Dunerski, svoje ljubavi prema njoj, tuge i rastrojenosti zbog gubitka
nje, i u svemu tome Lenka se polako preobraava u hram o kojem je pevao, u " Salute " :
U srcu slomljen, zbunjen u glavi,
spomen je njezin sveti mi hram.
I na kraju, nikako ne prihvatajui smrt voljene, sve potinjava njihovoj ljubavi i zavrava:
Sve e se elje tu da probude,
duine ice sve da progude,
bogove silne, kamoli ljude,
zvezdama emo pomerit pute,
suncima zasut seljenske stude,
da od miline dusi polude,

19

Santa Maria della Salute .

TRG SVETOG MARKA
Centralni i najcuveniji prostor u Veneciji svakako je Trg Svetog Marka.
Plato, duzine 175 metara, ujedno je i hronicar sveukupnog drustvenog, politickog,
religijskog, a danas najvise turistickog zivota grada. Trg je zapamtio mnoge gospodare,
uspone i padove Republike, vesele karnevalske povorke, izvedene komedije del arte,
viteske igre, raskalasne ljubavne price, romanticne zgode i nezgode brojnih junaka, od
kojih najvise peripetije legendarnog zavodnika Kazanove.
Trg krase i prelepa Sansovinova biblioteka, Lodjeta, Prokurative
Trg predstavlja jedinstveno urbanisticko arhitektonsko resenje i jedini pravi trg u
Veneciji. Uoblicio ga je u 16 veku Jakopo Sansovino. Trg i danas takodje krase
restorani zamiljeni za skupa zadovoljstva bogatih posteilaca i uvaju uspomonu na
Getea, Vagnera (koji je umro u palati Vendramin), Misea, Vernera, Mocarta, or
Sandovu, Vindzore, Anjelijeve, Somerseta Moma i Tomasa Mana, Agu Kana,
Kenedijeve, Elizabet Tejlor, Pitera Justinova. Trg koji je meni bio poznat iz filmova
kao mesto romantinih susreta, davno izgubljenih ljubavnika, kazu da ima 200. 000
golubova. Nastanili su se tu kada su ih u znak panje za uinjenu uslugu doneli
Venecijanci, koji su ba po golubovima pismonoama poslali poruku svojim saradnicima
enovljanima, da se spremaju u pohod. Golubovi su uspeno ispunili svoj zadatak, i u
znak panje Venecijanci su ih doneli na trg i poeli da hrane.
PROKURATIVE i caffe-i
Nove i stare prokurative izgradjene su u italijanskom renesansnom stilum,
okruujui Trg Svetog Marka bile su kancelarije devet zamenika, najvanijih
graana Venecije posle Duda. Oni su kontrolisali trg, crkvu i est delova grada, koji se
zovu sestieri. Godine 1585. ambasador Venecije u Instambulu rekao je Senatu da su
turci pili vrue crno pie, napravljeno od zrna zvanih Kahav i da ljudi ne mogu
zaspati poto popiju to pie. To seme je doneto u Veneciju 1638. godine i preeno se
prodavalo po najveoj ceni u specijalnom duanu kafe koji se nalazio ispod
Prokurativa. U vrlo kratkom vremenu ti duani su se proirili po itavoj veneciji. Ti
caffe-i su vrlo brzo postali omiljena mesta za okupljanje, razgovor i ispijanje kafe. 1720.
godine je otvoren najelegantniji caffe bar u Italiji: Caff of the Triumphant Venice.
Ovaj caffe je poznat po tome to su mnogi poznati ljudi u njemu pili kafu i voleli to
mesto. Neki od njih su: Carlo Goldoni, Antonio Canova, braa Gozzi... Prvi vlasnik
caffe-a je bio Floriano Francesconi i po njemu je caffe nazvan Florian. Godine
1775. je otvoren novi caffe preko puta Florian-a i dobio je ime takoe po vlasniki
Caffe Qadri. Ovi caffe-i postoje i danas.

20

CRKVA SVETOG MARKA

Crkvu sacinjava pet kupola, dok se na ulazu nalaze cetiri skulpture bronzanih
konja donete iz Konstantinopolja, kao originalni primeri anticke umetnosti.
Gradnja ove crkve zapoceta je u IX veku. Izgorela je u poaru 976. godine, a
ponovo je izgraena 1063. godine po uzoru na carigradsku crkvu Svetih Apostola
koja nije ostala sauvana do danas.
Na prednjoj strani, u cetiri kupole su oslikani biblijski motivi, a u petoj, poslednjoj,
naslikana je legenda o tome kako su moti svetog Marka prenete iz Aleksandrije u
Veneciju.
Sveti Marko je umro u Aleksandriji i naravno, bio sahranjen tamo. Venecijanci su
godinama bezuspeno pokuavali da izmole Aleksandrijske vlasti da im dozvole da
prenesu moti voljenog sveca u svoj grad. Na kraju moti su prenete na prevaru:
Venecijanski trgovci su uvozili svinjetinu iz Aleksandrije. Na dno jednog sanduka sa
svinjskim mesom, poloene su moti zatiene slamom, koje su prethodno ukrali.
Kad su carinici otvorili sanduk, i videli da je u njemu svinjsko meso, sa gnuanjem
su brzo zatvorili sanduk, ne proverivi da li je to jedina roba u tom sanduku. Da bi
opravdali krau posmrtnih ostataka Svetog Marka, legenda kae da kada bi Evangelist
doao u uvalu(gde je danas Venecija) aneo bi doao i rekao: "Pax tibi Marce,
Evangelista meus" (prevod: Mir tebi, Marko moj Evangelist ). Na ovaj nain je Bog
ukazivao da je Svetom Marku odredio Veneciju kao mesto u kojem e nai mir.
Venecijanci su glumili da su samo zadovoljili boiju elju.
Unutrasnjost crkve pleni izuzetnom lepotom. Mozaicima i slikama sa temama iz
Starog i Novog zaveta, ilustrovanim pricama o znacajnim duhovnicima, medju
kojima je posebno istaknuta legenda o Svetom Marku, zastitniku crkve i grada,
prekriveno je vise od 4.000 kvadrata poda, tavanica i zidova.
Verujte na re da vie od polovine stanovnika Venecije nikada nisu videli ivog konja ali
zato s pravom paze, timare, iste i odravaju etiri najlepa bronzana konja na svetu, na
prvoj terasi Bazilike na Pjaci Svetog Marka, kojima su poast odali Jakopo Belini,
Karpao i slikari slikajui ih na neumrlim remekdelima venecijanske kole. Ovi konji su
preiveli antiku epohu, a nekad su krasili atinski Akropolj i monumentalni
Hipodrom sa sto hiljada sedita u Konstantinopolju, gde su preneti kada se Rimska
imperija preselila na istok 1204. godine. Narod im se ovde klanjao i u njih se zaklinjao,
a Justinijan je podno njih za vreme jedne trke, u Nika ustanku, izgubio presto i glavu. U
Vecneciju konji su, po nalogu duda Enrika Dandola, stigli sa dva monolitna stuba,
na kojima se danas nalaze - na jednom kip Svetog Teodora, a na drugom krilati lav,
na keju gde poinje Pjaceta. est vekova kasnije uz zvuke "Marseljeze" nekoliko puta
su obisli Marsovo polje u Parizu, posto su ih Napoleonovi grenadiri preneli iz
osvojene Venecije, da bi obalom Sene krenuli ka Luvru. Nisu ni tu ostali dugo. Napoleon
je, ugledavi se na Septimusa Severusa, naredio da se na Trgu Karusel podigne
trijumfalni luk a na njemu da se u zapregu kojoj e on biti koijas upregnu ova etiri
konja. Kako je Napoleon potom neslavno zavrio u izgnanstvu na Svetoj Jeleni, posle
pohoda na Rusiju i poraza kod Vaterloa, ispod najlepih konja na svetu kroz Trijumfalnu
kapiju su projahali Aleksandar Prvi Romanov i Meternih. Kako pravda nalae konji su
ponovo na prvoj terasi Bazilike na Pjaci Svetog Marka, a na njihovo mesto Pariani su

21

postavili skulpturu Boginje Obnove koja i danas upravlja etvoropregom osrednje

vrednosti. Ulaz u crkvu je besplatan, a bilazak etiri bronzana konja se naplauje 4 .
KULA SA SATOM:
Sagradio ju je Marko Kodui izmeu 1496. i 1499. godine. Ona je jedan od najvie
fotografisnih spomenika u gradu zahvaljujui vrlo interesantnom satu. Na vrhu
sahat kule nalazi se zvono sa dve figure Mavara koji ekiem udaraju u zvono i na
taj nain saoptavaju koliko je sati. Ispod sata se nalazi ''krilati lav'' simbol Sv.
Marka i ujedno i grb grada Venecije. Osim tanog vremena sat pokazuje jo i
godinja doba, meseeve mene i kretanje sunca od jednog zodijakog znaka do
drugog. Na toj kuli se nalazi sat koji pokazuje sate u rimskim brojevima, stim to
pokazuje 24 sata, a ne 12. Ovaj sat daje i mornarima informacije o plimi i o periodima u
godini koji su bolji za isplovljavanje. Sam sat su konstruisali otac i sin porodice Ranieri,
kojima, su po legendi, izvadili oi kako ne bi napravili isto udo jo jedan put. Sama
porodica Ranieri sat je odrzavala do 1998 godine kada je njihov poslendji potomak umro.

KANAL GRANDE
Dva glavna vodena kanala u Veneciji su Kanal Grande (Canal Grande) i Kanal
Pravde (Canale della Giudecca).
Najdui i najpoznatiji je Kanal Grande, du kojeg su posejane sve znaajnije palate, od
kojih su dve stotine njih graene samo u mermeru. Dug 3750 m i u proseku sirok 62m.
Venecija je uspela da do danas sacuva tipografsku konfiguraciju i numeraciju ulica (koje
se u Veneciji zovu kale, a poprecne rame) iz 1171. god., kada je ceo grad podeljen u sest
zona zvanih sestieri, tri levo i tri desno od kanala Grande. Kanal Grande vijuga u
obliku slova S i predstavlja glavnu vodenu saobracajnu arteriju i u njega se sliva
preostalih 45 manjih kanala.
Dva dela su povezana Mostom Rialto, najstarijim mostom, drvenim mostom
Accademia, sagraenim 1854. godine; i mostom na eleznikoj stanici, koji je
sagraen 1932. godine i od kamena je.
PONTE RIALTO
Most Rialto je najstariji most koji spaja dve strane kanala Grande. Od XII veka je
postojao most od amaca. Trajnija drvena struktura je izgraena u XIII veku, ali je
bio prepolovljen 1310. godine za vreme pobune Baiamonte Tiepola. Most je bio
popravljen, ali se sruio 1444. godine pod teinom mase koja je gledala venanje
Markiza od Ferrara. Opet je obnovljen od drveta. Drvena struktura je konano
rasklopljena i zamenjena mermerom na kraju XVI veka. Sadanji Most Rialto, kojeg je
projektovao Antonio da Ponte, je bio poruen 1588. godine i zavren 1592.godine.
Do 1854, kada je izgraen Most Accademia, Rialto most je bio jedini most na
Kanalu Grande.
Svojevremeno, most je bio centar trgovine i pijunae, ispod kojeg bi svaki brod bio
duan da ostavi dve trecine svoje i da utovari istu koliinu robe. Ovaj most je bio

22

inspiracija slikarima Gvardiju i Kanetu, ali i ekspiru ija se radnja Mletakog

trgovca odvija upravo na njemu.
Zanimljivosti
Marko Polo (1254-1324) potie sa ostrva Kurcola (sadanja Korula) u Jadranskom
moru, gde i dalje postoji njihova kua. Bio je venecijanski trgovac i istraiva, koji je,
sa ocem i stricem bio jedan od prvih Evropljana sa zapada koji su putovali Putem
svile do Kine. Svoja putovanja Polo je hronoloki izloio u knjizi II Milione
(putovanja Marka Pola) . Polovi su u Kini iveli 17 godina pre nego to su se vratili u
Veneciju, gde je Marko bio savetnik tamonjem vladaru Kublaj-kana (unuku Dingiskana). Tokom 17 godina slubovanja Kublaj-kanu, Marko Polo se upoznao sa
velikim prostranstvima Kine i brojnim dostignuima ove civilizacije, od kojih su
mnoga bila ispred onoga to je do tada otkriveno u Evropi. Prema prii, tokom
boravka u Kini Marko polo je tri godine bio i guverner kineskog grada Jangkoua. U
pomorskoj bici izmeu Venecije i enove, Marko je bio uhvaen i odveden u zatvor,
gde je svoju knjigu izdiktirao Rustielu da Pizi.
Misterija
Dok je Marko Polo leao na samrtnoj postelji, porodica ga je molila da prizna da je
izmislio svoje prie. Odbijajui tu molbu on je navodno rekao: rekao sam samo polovinu
onoga to sam video.
Dok veina istraivaa veruje da je Marko Polo stigao do Kine, nedavno su se
pojavila miljenja da on zapravo nije stigao toliko daleko i da je samo preriavao
informacije koje je uo od drugih. Skeptici naglaavaju, meu brojnim grekama,
da Marko Polo nije pomenuo kinesko pismo (veoma razliito od bilo kog
evropskog), tapie za jelo, aj, a da se ne govori o tome to nije pomenuo veliki
Kineski zid.
Takoe, kineske zabeleke iz tog vremena ga uopte ne pominju, uprkos injenici to je
Marko tvrdio da je bio u slubi Kublaj-kana to je zbunjujue, imajui u vidu da se u Kini
beleilo sve to se deavalo na dvoru. S druge strane, Marko opisuje druge aspekte ivota
na Dalekom istoku u mnogo detalja- papirni novac, veliki kanal, strukturu mongolske
armije, tigrove, imperijalni potanski sistem. Takoe Japan naziva Kineskim imenom
Cipang. Taj pomen Japana smatra se prvom pojavom te zemlje u zapadnoj
literaturi.
Zbog svega ovoga, Marka Pola neki smatraju jednim od najveih svetskih
istraivaa, dok ga neki skeptiniji pre vide kao najveeg svetskog pripovedaa
pria.
Zanimljivosti o Marku Polu
Knjiga II milione je druga najprevoenija i najitanija knjiga u ljudskoj istoriji
posle Biblije.
Legende kau da je Marko Polo upoznao Italiju sa nekim proizvodima iz Kine
meu kojima su: sladoled, pinjata i pasta, a naroito pagete. Meutim, ove legende
se dovode u pitanje, poto postoje dokazi da je pasta u Italiji poznata jo iz starog veka.

23

Venecija je u znak seanja na Marka Pola, dala njegovo ime svom meunarodnom
aerodromu, a dva satelita koje je Britanska kompanija BSB lansirala 1989 i 1990 nose
ime slavnog putnika.

VERONA
Verona je smetena u severnom kraju Apeninskog poluostrva, u italijanskoj oblasti
Veneto. Verona broji oko 250 000 stanovnika, te, posle Venecje (280 000), predstavlja
drugi po veliini grad ove regije. Verona lei izmeu plavog jezera Grada , zelenih
ravnica i blagih obronaka Baldo planine i Lessini venca.
Verona poiva na obalama reke Adie, drugoj po veliini u Italiji posle reke Po.
Kod Verone reka je duboka oko 155 m, ali je voda esto prelazila korito pa je
stanovnitvu u prolosti pretila stalna opasnost od poplava. Dolinom reke Italija se
povezivala sa Austrijom.
Verona je inae esto bila izloena priorodnim nepogodama, jer ovo je manje-vie trusno
podruje, a najveu tetu gradu naneo je zemljotres 1117 godine koji je unitio
mnoge spomenike iz prethodnih vekova.
Narod Verone je uglavnom katolike veroispovesti,a odlikuje ih duboka pobonost
o emu govori i veliki broj crkava na teritoriji grada. Zanimljivo je da je Verona,
posle Milanskog edikta 313. godine i priznavanja hrianstva irom Rimskog carstva
due nego bilo koji drugi grad u Italiji morala da se bori da lokalno stanovnitvo odvrati
od verovanja u idole.
Prva asocijacija na ovaj italijanski grad je svakako ljubav. Mnogi parovi iz tog razloga
dolaze upravo ovde, jer prema legendi Verona garantuje venu ljubav. Tu legendu
Verona duguje ekspiru. Verona je grad u koji je iskorien za priu o Romeu i Juliji.
Veronci vode po koliini u italijanskom izvozu vina. Na sajmitu su velike hladnjae
odakle se snabdeva ceo severni deo Italije.
Verona je poznata i po svoja dva fudbalska kluba: Veronom i Kjevom tzv. leteim
magarcima, protiv kojih je Zvezda pre par godina igrala, i pobedila, naravno.
Verona je danas poznata i po Berto Barbarani-u, najpriznatijem njihovom pesniku,
koji je pisao veroneanskim jezikom Njegovu statuu moemo videti na Piazza Erbe.
Po gradu moemo videti i uto-plave zastave. One su obeleje grada Verone.

24

Verona je grad koji je ceo pod zatitom UNESCO-a.

ISTORIJA
Ime Verone povezuje se sa korenom wehr to znai odbrambeni zid, pa bi se naziv
grada mogao prevesti kao mesto na reci opasano zidinama. Jo u 5. i 6. veku pre nove
ere ovuda su prolazili vani putevi: jedan je vodio ka Jadranu, drugi je iao uz reku u
pravcu vinograda Valpolicela i Trentina, a trei je bio Via Claudia Augusta koji je spajao
teritorije Garde i Brescie.
Na kraju rimske vlasti, 476 godine, Verona je postala druga prestonica
Ostrogotskog kraljevstva u Italiji. Do 567 godine, vlast su drali Goti, pa je grad bio
ukljuen i u gotski rat od 535. do 552.godine , koji je voen izmeu Ostrogotskog
kraljevstva u Italiji i Istonog Rimskog carstva.
569. godine Veronu je zauzeo kralj Lombarda, Alboin u ijem je kraljevstvu grad opet
bio na drugom mestu po znaaju. U ovom gradu je kralj Alboin izgubio ivot od ruke
svoje supruge 572 godine.
774. u grad probija Karlo Veliki, koji e ga u svom posedu drati do kraja
milenijuma. Upravo tada poinje izgradnja uvenih zdanja Verone o emu govori
ilustracija grada biskupa Raterija, to je jedini preiveli dokument iz tog doba. Verona
tada postaje uobiajeno sedite kraljeva Italije, a uprava nad gradom prelazi u naslee
grofovima Milo, predacima grofova Svetog Bonifacija.
Vladavinu Karlovih naslednika obeleili su stalni ratovi sa grofovima San
Bonifacija. Konflikti su prekinuti u vreme vladavine Skalijerija koji je zapoeo
ulepavanje grada, Kangrandea I, velikog ratnika, zatitnika umetnosti I umetnika ,
koji je u Veroni udomio izgnanog Dantea, Petrarku i ota.
Mastino II koji je posle smrti Konrada I preuzeo vlast u Veroni, proirio je njenu
teritoriju osvajanjem Brescie 1332. I kupovinom Parme I Lue 1335 I 1339. Posle
francuskog kralja bio je najbogatiji princ onoga doba. Ali protiv njega je 1337 formirano
mono saveznitvo u koje su ule, izmeu ostalih, Venecija i Firenca. Posle tri godine
ratovanja Skalijerijeva mo ograniena je na Veronu I Veneciju.
Kangrande II, Mastinov sin, koji je obeleio estu deceniju 14. veka bio je okrutan i
nepoverljiv vladar. Ubio ga je brat, Kansignorio, 1359 godine, koji je poznat po tome to
je grad ukrasio palatama, akvaduktima i mostovima, a osnovao je i dravni trezor. Ubio
je i drugog brata Paola Alboina. Ubitstvo brae je izgleda bila nasledna bolest u porodici,
poto je Antonio, Kansignorijev nezakoniti brat ubio svog brata Bartolomea, ime je
izazavao neprijateljstvo naroda koji gaje napustio kada mu je an Galeaco Viskonti,
Milanski grof, objavio rat sa namerom da proiri svoju vlast na Verona, u emu je i
uspeo.

25

Antonio Skalijeri, pobegao je iz grada 19. oktobra 1387. tano u pono, ime je
zavrena vladavina Skalijerija. Naime, njegov naslednik, Guilielmo, uspeo je da
istera milanske trupe, ali je umro samo 10 dana kasnije, pa je Verona podvrgnuta
dominaciji Venecije Od 1405. Skalijerijevi su iveli u gradu, i pokuavali
(bezuspeshno) su da povrate vlast brojnim narodnim ustancima.
Od 1405 do 1797 godine, Verona je bila bitan deo Mletake republike. Ovo je bio
period mira.
Napoleon je zauzeo Veronu 1797, ali su na Uskrs Francuzi isterani narodnom
pobunom. Iste godine Napoleon je ukinuo Mletaku republiku.
Verona dalje pada u ruke Austrije (1797 godine po Kompformijskom miru koji je
potpisala Francuska), a vec 1805 se vraca u pod Napoleonovu vlast. Posle Napoleonovog
pada, Verona je 1814 ponovo vracena Austriji.
1866 posle estonedeljnog rata zajedno sa Venecijom ula je u sklop Italije.
Faizam je dodao jo mranih stranica u istoriji Verone. Jevrejska populacija bila je
progonjena irom Italije, 1938 doneti su antisemitski zakoni , koji su doveli do
zaustavljanja razvoja privrede budui da je ona poivala na znanjima Jevreja, koji
su bili oterani u koncentracione logore. Jedan od najveih postojao je u Veroni, koja
je 1943. ula u sastav Musolinijeve Socijalne drave, kao vitalan deo faistikog
reima. Verona je jedan od najbombardovanijih gradova II svetskog rata.

OBILAZAK GRADA
KAPIJE VERONE su izgradjene u IV veku i izgradio ih je Galliano, prokonzul Verone,
kako bi odbranio grad od naleta Langobarda i Gota.
PIAZZA BRA
Piazza Bra danashnji izgled formira u 16tom veku i predstavlja najomiljenije mesto za
sastajanje mladih. Trg je poploan kamenim ploama raznih boja, od sivih i plavih do
zelenih nijansi. Na njoj se nalaze spomenik kralju Emanuelu II (prvi kralj ujedinjene
Italije), rimska Arena, kao i sedite optinske vlasti u zgradi Palazzo Barbieri (prva
do Arene) koja izgraena u neoklasinom stilu i Palata Gran Guardia (naspram
Arene) izgraena je u XVII v. za vojne potrebe, kao i Alpska fontana.
Alpska Fontana koja se nalazi na sredini trga, nazivaju poklon Nemake, s obzirom na
veliki broj nemakih turista koji dolazi ovde.
PALAZZO BARBERI (prva do Arene) predstavlja gradsku venicu. Sagradio je u
neoklasinom stilu uzepe Barberi izmeu 1836 i 1848. na ruevinama stare bolnice
Misericordia. Od 1869. godine ovde je sedite vlade. Dananji izgled palate duguje se
renoviranju iz 1945, nakon velike etete koju je palati naneo poar. Arhitekta koji je
izvodio radove bio je Dominiko Kurtoni, neak drugog slavnog italijanskog arhitekte

26

Sanmielija. Radovi su zapoeti 1610, ali su etiri godine kasnije obustavljeni, a palata je
zavrena 1821 godine.
Palata Gran Guardia (naspram Arene) je najpoznatija po tome shto se Garibaldi sa
njenog balkona obratio narodu. Izgradnju poeo Sanmiel 1555. godine a zavrshena je
tek 1867. I na ovoj gradjevini Dominiko Kurtoni je uchestvovao.
AMFITEATAR ili ARENA kako ga graani Verone nazivaju, to su prevodu sa
latinskog znai pesak, jer je pozornica bila pokrivena peskom. Arena sagraena u
prvom veku pre nove ere,u vreme poslednjih godina vladavine rimskog imperatora
Avgusta ali ni istoriari ni arhitekte se nisu sloili oko tanog datuma nastanka ali
ono oko cega jesu jeste da je Arena gradjena u I veku nove ere.
Krajem XI veka oteena je dosta, u veem broju zemljotresa. To kamenje
iskorieno je za izgradnju kua u okolini.
Arena lei u udubljenju, 2m ispod nivoa puta. Ranije su postojala tri reda lukova od
mermera, ali zemljotres iz 1117. godine sruio je spoljni prsten ,od koga je ostalo
samo jedno krilo, Ala, drei se na pet stubova, u severozapadnom kraju Arene.
Drugi prsten Arene posle zemljotresa ojaan je cementom, ljunkom iz reke i jakim
ciglama.
Arena je izgraena od dve vrste kamena iz okoline Verone. Iz tog razloga je toliko
arolika. On predstavlja najveu znamenitost Verone. Trei je po veliini u Italiji posle
Rima i Napulja.
Podium u Areni je 74 m dugaak, i 45 m irok. Tu se nalaze 44 reda stepenica.
Nekada je primao 22.000 ljudi. Najpopularnije su bile gladijatorske igre. Bilo je duela i
ovek-ovek, ovek-ivotinja i, ak i ivotinja-ivotinja
Prva festivalska zgoda organizovana je u Areni 10. augusta 1913 godine kada je
izvedena Verdijeva Aida. Od tada se Arena poistoveuje sa operom. Arena di Verona
fondacija svake godine organizuje sezonu opere koja u grad dovodi milione posetilaca iz
Evrope i sveta.
VERONA ROMEA I JULIJE
ekspir je rekao...
Ve u uvodu se otkriva kako su dve ugledne porodice Monteki i Kapuleti u svai.
Legenda kae da su Kapuletijevi bili gibelini koji su bili odani Svetom rimskom carstvu,
a da su Montekijevi podravali papstvo, te da je zbog toga dolo do mrnje izmeu dve
porodice.
Porodica Kapuleti organizuje zabavu, a Romeova ljubav prema Rosalini navodi ga da
doe. Na zabavi Romeo sree Juliju, izmeu njih se raa ljubav bez ogranienja koja
namee mrnja izmeu njihovih porodica.
U jednoj svai, Tibaldo, Kapuletijev sinovac, ubija Merkuzija Romeovog prijatelja.
elei da osveti smrt svog dobrog prijatelja Romeo ubija Tibalda. Preneraen prizorom
knez osuuje Romea na prognanstvo u Mantovu.
Otac i majka ele udati Juliju za Parisa, mladog, uglednog i bogatog plemia. Zbog vene
ljubavi na koju se zavetovala Romeu, ona bira smrt. Monah Lorenco, elei da sprei
tragediju, daje Juliji napitak koji e je uspavati a alje poruku Romeu da je ona zapravo

27

iva. Glasnik ne stie na vreme da kae Romeu istinu. On odlazi u grobnicu Kapuletija i
mislei da mu ivot bez Julije nema smisla, ispija otrov i umire. Neposredno nakon toga
Julia se budi i videvi da joj se dragi ubio zbog tuge uzima bode i oduzima sebi ivot.
Nakon tragedije u grobnicu dolaze lanovi obe porodice i nad njihovim mrtvim telima se
mire jer shvataju da je uzrok tome nerazumna mrnja koja je nametnula granice iskrenoj i
istoj ljubavi i time donela svima veliku nesreu.
JULIJINA KUCA - Nalazi se blizu trga Erbe, u ulici Via Capello 27.
Kua datira iz 12 veka kada je pripadala Dal Capello porodici iji je grb uklesan u
kameni luk na ulazu u kuu. Poistoveivanje prezimena Capello sa Kapuleti
doprinelo je narodnom verovanju da je ovo bila kua Julije, mitske heroine
ekspirovog dela, ija se radnja smeta meu zidine Verone.
Istina je da je Verona poela da uvia prednosti turizma u ranom 20 veku, pa je grad
poeo da radi na unovavanju romantine prie o dvoje mladih, pa se dolo i do toga da
se Julijin grob nalazi u kripti crkve San Francesco. Poznati balkon na kome su se
Romeo i Julija zakleli na venu ljubav sagraen je 1936 u vreme rekonstrukcije
kue. Unutar kue nalazi se nametaj iz 16 i 17 veka, freske i slike koje se odnose na
legendu o Romeu i Juliji, renesnsni keramiki predmeti izraeni u Veroni, kao i krevet iz
Zaferilijevog filma iz 1968 godine.
U dvoritu se nalazi Julijina statua koju je u bronzi izvajao Nereo Constantini. Ipak,
Julijine grudi izgledaju kao da su napravljene od zlata. To je rezultat hiljade
dodira, jer kae se da e onaj ko dodirne Julijine grudi, imati venu sreu u ljubavi.
Na zidovima, seditima, podovima i svuda gde se moe zalepiti pare papira, ostavljaju
se ljubavne poruke Juliji na svim svetskim jezicima. Problem je u tome to mnogi koriste
vake da prilepe poruku na zid, pa je uprava grada reila da otvori internet adresu na koju
e stizati pisma. Meutim, malo je verovatno da e se grad usuditi da preuzme takav
rizik, s obzirom na to da upravo ovaj zid i Julijina kua dovode hiljade turista u Veronu
godinje. Uostalom, internet nije romantian!
Da ljudi zaista veruju da je ekspirova pria imala korene u stvarnosti govori sledea
anegdota. Naime, 1935 godine, na Julijinom grobu pronaeno je pismo jednog oajnog
zaljubljenog Engleza koji je traio da mu devojka pomogne da pronae sreu u ljubavi.
Uskoro su pisma poela da se gomilaju, sve dok se Etore Solimani, ondanji grobar nije
saalio i poeo da alje odgovore.
Skoro pola veka kasnije, ulio Tomasia, director fabrike okolade, osnovao je tzv Julijin
klub iji je danas poasni predsednik. Sedite kluba je u ulici Via Galilei 3 u severnom
delu Verone, mada je dovoljno na koverti napisati Julija da bi pisma iz celog sveta
dispela na eljenu destinaciju. Klub ini osam devojaka koje govore vie svetskih jezika,
a godinje odgovaraju na vie od 5000 pisama. Imaju i ljubimca, maka Romea, koji je
dolutao pre nekoliko godiina i sada uiva posebne privilegije. Inae, devojke rade
besplatno.
Suprotno ovome, da se ekspir nije vodio u potpunosti istinitim dogaajima,
pokazuje podatak da engleski pisac nikada nije bio u Veroni, ali je priu o
nesrenom paru uo iz usta nekog drugog. Pria, mora se priznati ima korene u
stvarnosti, jer je u vidu pozorine predstave bila izvedena pred graanima Verone jo
1520 godine, mnogo pre nego to je ekspirova drama dospela na daske Elizabetskog
teatra.

28

ROMEOVA KUCA - je obina kua iz 13 veka, koja je navodno pripadala porodici

Monteki. Mnogi smatraju da je kua zapravo pripadala izvesnom Cagnolo Nogroli.
Romeova kua pronaena je tako to se brojalo dve stotine i neto koraka, koliko se
pominje u drama, od Julijinog balkona. Kua nije naroito impresiona, mada je jedna
od najstarijih u gradu. Da nema natpisa na kome pie da je re o Romeovoj kui, lako bi
se moglo proi pored nje a da se ni ne primeti.
PIAZZA ERBE
Piazza Erbe ili u prevodu trg biljaka, tako je nazvan jer u to vreme jedini zeleni je
prodavan ovde. To je najpoznatiji trg u Veroni. Ovde se nekada nalazio prostran
Rimski forum, ali je za vreme Skala pretrpeo izmene izgradjom palata i okolnih
zgrada. Prostor je suen, pa se sada koristi samo za prodaju suvenira. On je sav u
nepravilinim oblicima i formama, i oko njih su zgrade raznih stilova i boja, s obzirom da
su graene u razliitim vremenima i mogu reprezentovati forme kod koje je Verona
prolazila.
Sam Rimski forum se prostirao od Piaze Bra pa sve do Piaze Erbe a taj prostor se
popunio gradjevinama tokom vekova najvishe u XIII i XIV veku.
Sve gradjevine koje je izgradila porodica Skala su uglavnom lako prepoznatljive,
jer se najvishe koristila crvena opeka, cigla i beli mermer.
DOMUS MERCATORUMkoji je izgradjen 1301. godine je zgrada srednjovekovne
berze u kojoj su se sklapali svi ugovori bilo kakve trgovine. Madona se nalazi na
uglo i svi ti ugovori koji su potpisivani bili su blagosiljani od nje, tj njoj su se
zaklinjali na poshtovanje. Ukoliko ih ne bi poshtovali, bili bi postavljeni na stub
srama gde bi bili gadjani paradajzom, patlidzanom
Na ovom mestu je takodje nastao i pojam banka, jer kada su trgovali menicama
(svako je imao po nekog u nekom drugom gradu..), italijani su izneli jednu klupu sa
koje su oni trgovali. Na italijanskom jeziku klupa se zove banka, te odatle i ime
danashnjim bankama.
TORANJ GARDELO je uradio Kangande II, koji je imao nadima Besan Pas, ozenio je
cerku Ludviga od Bavarske. On je pocheo da gradi i Castel Vechio. Kangrande II ga je
izgradio da bi mogao da prati trupe svoga brata, koji ga je i kasnije ubio.
FONTANA DI MADONA je fontana koja se nalazi na centru trga, i ona je doneta iz
Rimskog kapitola. Kangande II je takodje nju uradio.
LAVOVI SV. MARKA iz 1523.godine su tu postavljeni od strane Venecije, kako bi
Venecija dokazala svoju vlast nad Veronom. U svakom gradu koji je osvojila
Venecija postavljala je ovakve stubove da bi dokazala i prikazala svoju nadmoc.
PALAZZO MAFFEI je barokno remek delo, izgraeno u XVII v. Ukraena je sa est
statua koje predstavljaju Veneru, Minervu, Apolona, Herkula, Jupitera i Marsa,
rimmske bogove. Tu su krunisani vladari.

29

Na desnoj strani trga je Domus Nova.

Ispod Domus Nove je Palazzo del Comune, zgrada opstine iz 12.v., koja je kasnije
renovirana u romanikom stilu u 16. i 19.v. Zahvaljujui kombinaciji kamena i cigle ima
dvobojnu fasadu. Nju krasi fantastina kula Lamberto visine od 83 m, ija je gradnja
otpoeta 1172.godine. Kula je graena ak 300 god i predstavlja najvishu tachku Verone.
Zvonik je dodat u 15. v. Domus Nova i Palazzo del Comune su spojene Costa lukom.
PIAZZA DEL SIGNORI
PIAZZA DEI SIGNORI je bio politicko-administrativni centar Verone, za vreme
dinastije Skala. Piazza del Signori u odnosu na Piazza Erbe, koji se nalazi blizu njega, je
mnogo racionalnije planiran i protkan aristokratskom atmosferom.
Nalazi se u srcu starog grada. Predstavlja simbol moi i umetnosti, a u njenom
sreditu nalazi se statua italijanskog renesansnog pesnika Dantea Agilerija
(Bozanstvena Komedija). Dante je proteran iz Firence, pa je doao u Veronu, gde su
ga Skalijerijevi sa oduevljenjem prihvatili.1865, kada se proslavljalo shest vekova
od roenja Dantea, na inicijativu Drutva lepih umetnosti odlueno je da se podigne
statua Dantea na Piazza dei Signori gde e pesnik zauvek biti blizu svojih mecena i
zatitnika, Skalijerijevih.
LOGGIA DEL CONSIGLIO (1476-1493) se nalazi iza statue Danteu, najinspirativnije
delo veronske arhitekture, obeleje arhitekte Fra` Giocondo-a. Ovo je najfinija graevina
perioda renesanse.Ima tanke stubove, dok se na vrhu nalaze statue bogatih i poznatih
Veronaca, kao to su Katalus, Emilio Marko, Plini.
PALAZZO DEGLI SCAGLIERI se nalazi na kraju trga del Signori, blizu do grobnica
Skala. U njenom dvoritu se nalazi romaniki bunar. Ona je najelegantnija graevina na
ovom trgu. Ona danas predstavlja sedite Provincijskog saveta.
PALAZZO CAPITANO je sudnica izgraena 1363.godine za vreme Skalijerijevih, a
renovirana u 19.v. Dekorisana je razlicitim grbovima. Kroz luk se prolazi do dvorita,
gde je bila stara pijaca. Tu se mogu videti stepenice Scalla della Ragione, stepenice
razloga, koje su uraene u gotskom stilu od crvenog kamena. Njima se moe popeti na
Torre de Lamberti. Takoe, tu je i Palata razloga, koja ima dvobojnu fasadu
(kamen+cigla).
ARCHE DELLA SCAGLIERI
Arche della Scaglieri (Scaglieri predstavlja mnoinu od Skala) predstavlja grobnicu
porodice Skala, koja je uraena u gotikom stilu. Ona je izgraena na ostacima
crkve Sv. Marije antike. Najvaniji od tri groba koji se ovde nalaze, je
Cangrandeov, koji je postavljen iznad ulaza u crkvu. To je bio najmoniji vladar u
istoriji Verone, koji je i proirio grad na najveu teritoriju u istoriji, obuhvatajui delove
Lombardije i Veneta.
Iznad vrata Svete marije Antike nalazi se mauzolej Konrada I koji je preminuo 22 juna
1329. Sarkofag se oslanja na simboline pse koji dre simbole Sklijerijeve porodice. U

30

mauzoleju se nalaze i tri statue: na prvoj je predstavljena Verona sa odbrambenim

zidinama koje su napravili Skalijerijevi, dok se iznad sarkofaga izdie statua Konrada I
na konju. Kroz drugu kapiju dolazi se do groba Mastina II. Mastino je sahranjen sa
bradom na licu. Luk Konsinjorija je bogatiji i dinaminiji od ostalih: urna je oslikana
jevanelistikim priama. Na osnovi je urezano ime skulptora Bonino da Campione.

FIRENCA
Firenca (ital. Firenze) je glavni grad italijanske regije Toskana. Toskana je jedna
od dvadeset regija Italije, a dobro je poznata po svom jedinstvenom valovitom pejzau i
umentikom nasleu. Toskana se nalazi u centralnoj Italiji, granii se sa EmilijomRomanjom na severu, sa Ligurijom na severo-zapadu, Tirenskim morem na zapadu,
Umbrijom i Mareom na istoku, a na jugo-istoku sa Laciom. Dve treine Toskane su
brdovite, dok je jedna etvrtina pod planinama; ostatak ine ravnice kroz koje tee Arno.
Toskana je podeljena na deset optina: Areco, Firenca, Groseto, Livorno, Luka, MasaKarara, Piza, Pistoja, Prato i Sijena. ak est lokaliteta Toskane stavljeni su pod zatitu
UNESCA (spomenimo samo Firencu, Pizu, Sijenu i San iminjano). Toskana je poznata
po svojim vinima (najuvenija su Kjanti, Brunelo di Montalino i Vino Nobile di
Montepuliano), ali ima i 120 zatienih prirodnih rezervata. Drugi agrokulturni
proizvodi ukljuuju Kjanina goveda (od nihovog mesa se pravi uveni Fiorentina
odrezak), kao i proizvodnju maslinovog ulja, posebno u Luki i okolnim brdima. Industrija
obuhvata fabriku Pjao (automobili, motori, skuteri, avioni), tekstilni distrikt Prato,
petrohemiju i eliane Pjombina. Ipak, turizam je kima tzv. gradova umetnosti (Firenca,
Luka, Piza, Sijena, San iminjano).
U periodu od 1865. do 1870. Firenca je takoe bila i glavni grad Kraljevine
Italije. Firenca se nalazi na reci Arno i ima oko 370.000 hiljada stanovnika, dok u
predgraima ivi jo nekih 200.000 ljudi. Kao centar srednjovekovne trgovine i finansija,
grad se esto uzima kao rodno mesto italijanske renesanse. Poznata po velianstvenoj
arhitekturi i umetnosti, esto se naziva Atinom srednjeg veka.
ISTORIJA
Tragovi o etrurskim naseobinama datiraju jo iz VIII veka pre n.e., kada je u
dolini Arna, na mestu gde se danas nalazi Ponte Vekio, stvoreno naselje iji su metani
hteli da kontroliu plitak gaz reke. Prema nekim izvorima naselje je osnovao Julije Cezar
59. godine pre Hrista za svoje vojnike veterane. Nazvano je Florentia ( Cvat, Procvat,

31

Cvetanje kao da je u imenu bilo sadrano ono to e presudno oblikovati istoriju grada:
Nomen est omen !) i sagraeno je u stilu vojnog logora sa dve glavne ulice, cardo i
decumanus, koje se danas seku na Trgu Republike. Kako se nalazilo na putu Via Cassia,
koji se nalazi na marruti Rim Sever, a uz to u plodnoj ravnici reke Arno, naselje je
ubrzo postalo vaan komercijalni centar. Car Dioklecijan je Florentiu proglasio za glavni
grad provincije Tuskia u III veku n.e.
Sveti Minijas bio je prvi muenik Firence. Njemu je odrubljena glava oko 250
god. n.e., tokom antihrianskih protesta koje je organizovao Car Decije. Poto je bio
pogubljen, kau da je ustao i uzeo svoju odrubljenu glavu i preao preko reke Arno u
planine Mons Fiorentinus gde je bilo njegovo isposniko prebivalite, a gde se danas
nalazi bazilika San Miniato al Monte.
Grad se tokom IV i V veka nalazi na udaru Ostrogota i Vizantinaca (tokom borbi
izmeu njih populacija grada pala je na svega 1000 stanovnika). Mir se vraa pod
vladavinom Lombarda tokom VI veka. U VIII veku Firenca postaje deo Toskanskog
vojvodstva, ali je glavni grad u to doba Luka. Broj stanovnika i privreda su u stalnom
porastu; oko 1000 godine Firenca postaje glavni grad Toskane. To je znailo poetak
firentinske umetnosti, jer je 1013. godine zapoeta izgradnja bazilike San Miniato di
Monte u romanikom stilu. Tokom ovog perioda nekada veliki rival Firence, Piza, je
doivela 1248. poraz od enove ( pod vlast Firence Piza je dospela 1406), dok je grad
bio svedok uspona merkantilne elite koja je bila praena antiaristokratskim pokretom, to
je rezultiralo nizom zakona poznatih pod nazivom Uredbe o pravdi.
Od ukupne populacije koja je procenjena na oko 80.000, pre Crne Smrti 1348,
oko 25.000 stanovnika bilo je vezano za gradsku industriju vune: tokom 1345. Firenca je
bila poprite pokuaja trajka od strane vunarskih udruenja, koji su 1378. ustali protiv
oligarhijske vladavine. Posle guenja njihove pobune, Firenca je potpala pod vlast
porodice Albici (1382-1434), koja je bila uni protivnik porodice Medii. Kozimo
Medii bio je prvi lan porodice Medii koji je sutinski posedovao kontrolu nad gradom.
Iako je grad tehniki bio klasna demokratija, njegova mo poivala je na irokoj mrei
patronae uz saveznitvo sa novim imigrantima. injenica da su Mediijevi bili Papini
bankari takoe je doprinela njihovom usponu. Kozima je nasledio njegov sin Pjero, koga
je ubrzo nasledio Kozimov unuk Lorenco 1469. Lorenco, kasnije nazvan Velianstveni,
bio je veliki mecena umetnosti. bio je,izmeu ostalog, pokrovitelj Mikelanela, Leonarda
i Botielija.
Nakon Lorencove smrti 1492., na presto je doao njegov sin Pjero II. Kada je
francuski kralj arl VIII izvrio napad na severnu Italiju, Pjero II bio je reen da mu prui
estok otpor. Meutim, kada je na kapiji Pize shvatio veliinu francuske vojske, morao
je da prihvati poniavajue uslove koje mu je francuski kralj ponudio. To je izazvalo
pobunu u samoj Firenci, te su graani proterali Pjera II. Njegovim egzilom 1494, zavren
je prvi period vladavine Mediijevih restauracijom republikanske vlade.
U ovom periodu dominikanski monah irolamo Savonarola postao je prior
manastira San Marko (1490). Bio je uven po svojim pokajnikim propovedima u kojima
je estoko kritikovao ono to je po njemu bio iroko rasprostranjeni nemoral i
privrenost materijalnom bogatstvu. Smatrao je izgnanstvo Mediijevih boijim delom,
kao kaznu za njihovo dekadenciju. Iskoristio je priliku i nastavio sa demokratskim
reformama koje su vodile do demokratinije vladavine. Meutim, kada je Savonarola
javno optuio Papu Aleksandra VI za korupciju, zabranjeni su mu javni govori. Kada je

32

prekrio ovu zabranu, bio je ekskomuniciran iz crkve. Firentinci, umorni od njegovih

ekstremnih uenja, okrenuli su se protiv Savonarole i uhapsili ga. Osuen je kao jeretik i
spaljen je na lomai na trgu dela Sinjorija 23-eg maja 1498.
Druga osoba neobine pronicljivosti bio je Nikolo Makijaveli., iji su saveti za
preporod Firence pod snanim individualnim vostvom esto shvatani kao legitimizacija
politike koristoljubivosti i ,ak, nedela. Od strane Mediijevih, Makijaveliju je bilo
povereno da napie Istoriju Firence. Firentinci su drugi put zbacili Mediijeve i
ustanovili republiku 1527. Meutim, drugi put vraeni na vlast uz pomo Pape i Cara,
Mediijevi postaju nasledne vojvode Firence, a 1569. dobijaju i titulu Velikih Vojvoda
Toskane, vladajui dva veka.
Slabljenje loze Mediijevih i stupanjem na presto 1737. Fransoe Stefana,
lorenskog vojvode i mua Marije Terezije, vodilo je Toskanu pod krute skute austrijske
krune. Toskana je postala drugonasledna teritorija Habzburko-Loreske dinastije, koju je
svrgla sa trona dinastija Burbon-Parma. Toskana je postala pokrajina Ujedinjenog
kraljevstva Italije1861.
Firenca je zamenila Torino kao prestonica kraljevstva 1865, udomivi prvi
parlament ujedinjene zemlje, ali je potisnuta od strane Rima est godina kasnije, kada su
se povukle francuske trupe i omoguile pripajanje Rima kraljevini. Poto se u XIX veku
udvostruo broj stanovnika grada, sa porastom turizma, trgovine, finansijskuh usluga i
industrije, taj broj je utrostruen u XX veku. Tokom Drugog svetskog rata grad je iskusio
jednogodinju nemaku okupaciju (1943-1944) a zatim je proglaen za otvoren grad.
Savezniki vojnici koji su poginuli tokom nemakog povlaenja iz Toskane, sahranjeni
su u grobljima izvan grada
( Amerikanci oko 9 km) juno od grada, Britanci i
vojnici iz zemalja Komonvelta nekoliko kilometara istono od centra na severnoj obali
Arna.
U novembru 1966. Arno je poplavio delove centra, otetivi mnoga umetnika
dela. Nije bilo upozorenja od odgovornih da je na pomolu poplava, izuzev telefonskog
poziva zlatarima na mostu Vekio. Po gradu se nalaze malene table na zidovima koje
obavetavaju gde je bujica dostigla svoju najviu taku.

33

OBILAZAK GRADA
SANTA MARIA NOVELLA
Crkva Santa Marija Novela deo dominikanskog kompleksa i autentino remek delo
gotike i renesanse i predstavlja srce istoimenog distrikta.
Na ovom mestu je podigutta crkva jo u IX veku da bi dominikanski fratri sredinom XIII
veka zapoeli rad na proirenju manastirskog kompleksa, pratei diktat gotikog stila koji
je tada bio dominantan. Zvonik i sakristija (prostorija iza oltara) zavreni su oko 1360.
godine pod nadzorom Fra Jakopa Talentija. U to doba kompleks doivljava takvu
proirenje da postaje jedan od najvanijih religijskih poluga i kulturnih centara u Firenci,
a tokom izvesnog perioda i itave zapadne Evrope.
Fasadu, koja je ostala nezavrena, kompletirao je Leon Batista Alberti 1470. godine.
Vazari je dalje radio modifikacije na njoj izmedju 1565-1571. godine, ali originalni
gotiki projekat n ije mnogo izmeio.
U levom krilu nalazi se jedna od najveih remekdela Santa Marije Novele Sveto
Trojstvo koje je uradio Mazao. Freska je uraena 1427. godine, ali je ostala nepoznata
istoriarima umetnosti sve do 1861. godine kada je oltar koji je Vazari izgradio sruen u
toku renoviranja. Svakakao da se radi o jednom od najznaajnih dela quatrocento-a.
Iako zapoeta u XIV veku, tek u sledeem ju je zavrio Leon Batista Alberti, koji je
svojim velikim umeem uspeo da spoji postojeu romaniko-gotiki projekat sa novom
strukturom koja se prepoznaje po karakteristinim proporcijama i stilskim crtama
renesansne arhitekture.
Alberti je inae bio istaknuti teoritear renesansne arhitekture.
Na celoj fasadi prisutna su tri stila: romaniki, renesansni i gotiki.

KRSTIONICA (BAPTISTERIJA SAN OVANI)

Oktagonalna graevina sa polukrunim apsidama, prvobitno je podignuta tokom IV i V
veka u blizini severne kapije rimske Firence. Dananji izgled datira iz radova koji su
vreni izmeu XI i XIII veka: glatki piramidalni krov zaven je 1228, lanterna sa
stubiima je zavrena 1150, pravougaoni tribunal (tzv. Skarsela) 1202. Spolja, fasada je
ukraena zelenim i belim mermerom. Svaka od osam strana je podeljena trakama

34

stubova na tri dela, koji su natkriveni polukrunim lukovima sa prozorima. Posebno su

upeatljiva bronzana vrata, dok nas, unutra, mozaici ostavljaju bez daha.

VRATA RAJA ( BAPTISTERIJA)

Postoje troja vrata na krstionici San ovani: juna vrata su delo Andree Pizana, na
njima je pria o krstiteljevom ivotu i alegorijski prikaz Vrline; severna vrata je radio
Lorenco Giberti, ona sadre prie iz Novog zaveta i ivota jevanelista; najuvenija su, s
pravom, istona vrata (tzv. Vrata raja), Gibertijevo remek-delo. Ona su podeljena na
deset tabli i prikazuju prie iz Starog zaveta; izradu vrata poverilo je Gibertiju Umetniko
udruenje 1425. Savrenstvo izrade je takvo da bi vrata mogla da se pripiu Mikelanelu
(bez imalo tete po njegovu slavu). Male figure biblijskih linosti i portreti tadanjih
umetnika mogu se nai u ramovima oko ploa.
Epizode iz Starog zaveta prikazane na deset ploa:
1. Stvaranje Adama i Eve. Njihov pad. Isterivanje iz Raja.
2. Noje i njegova porodica prinose rtvu poto su napustili barku. Nojevo pijanstvo.
3. Roenje Isaije i Jakova. Prodaja prava prvoroenog. Isak nareuje Isaiji da ide u
lov. Isaija u lovu. Rebeka savetuje Isaka. Isak je obmanut.
4. Na planini Sinaj, Mojsije prima tablice zakona.
5. Borba protiv Filistinaca. David ubija Golijata.
6. Rad prvog oveka. rtvovanje Kaina i Avelja. Bog oivljava Kaina.
7. Aneli se ukazuju Avramu. rtvovanje Isakovo.
8. Josif prodat trgovcima. Otkrivanje zlatnog upa u Benjaminovoj vrei. Josif se
pokazuje svojoj brai.
9. Jevreji na reci Jordan. Pad Jerihona.
10. Solomon prima kraljicu od Sabe.
Vrata raja se trenutno restauriraju, tako da na njihovom mestu stoji savrena kopija.
Originalna vrata su prekrivena karakteristinom patinom, dok je kopija svetla i sjajna, a
tako su verovatno izgledala vrata kad su bila postavljena. Vremenom e i ona dobiti
prepoznatljivu patinu dok su originalna vrata sklonjena na sigurno: u Muzej delOpera
Duomo.
KATEDRALA SANTA MARIJA DEL FIORE
Po veliini Duomo je etvrta katedrala na svetu: 153m duga, 107m visoka, 38m iroka u
centralnom brodu, 90m iroka u transeptu.
Posveena Svetoj Mariji katedrala je plod posveenog rada mnogih umetnika koji su
uestvocali u njenoj izgradnji tokom vie vekova. 1294. udruenje gildi poverilo je
Arnolfu di Kambiu (Arnolfo di Cambio) izgradnju nove katedrale koja je trebalo da
zameni ve postojeu crkvu Santa Reparata. Gradilite nove katedrale nalazilo se oko i
unutar crkve, koja se koristila jo osam decenija, sve do 1375. Radovi na katedrali
zapoeti su tano 8. septembra 1296. i nastavljeni su pod razliitim arhitektama i

35

umetnicima (oto, Andrea Pizano, Franesko Talenti) sve do 1375, kada se sruila crkva
Santa Reparata, a deo Kambiovog projekta je morao da bude izmenjen. Kupola je
morala da saeka sve do 1420. godine, kada je Bruneleski pobedio na konkursu za ovaj
neverovatan poduhvat. 1434. radovi su okonani, a dve godine kasnije crkva je
blagoslovena, 140 godina nakon to je zapoeta. Lanterna je zapoeta 1445. i zavrena
je 1461. sa pozlaenom loptom.Fasada je u devetnaestovekovnom gotikom stilu.
KUPOLA
Bruneleskijevo remek-delo, planirano i izvedeno izmeu 1420. i 1434., dalo je
savren peat izgradnji katedrale. uveni umetnik predloio je da sagradi ogromnu,
slobodnu kupolu bez upotrebe centralne potpore ili skela. Kontraverza o skrivenim
delovima njene konstrukcije, i konfliktne interpretacije ostalih dokumenata, nastavljaju
da zbunjuju naunike i tehniare, ali izvesne karakteristike kupole su nesporne. Kupola je
graena sa unutranjom i spoljanjom osmougaonom koljkom, odnosno kosturom od
kamena i opeke. Dve koljke se paralelno uzdiu i zavravaju se oktagonalnim otvorom
na kome se nalazi velika dekorativna lanterna. koljke su ojaane i vertikalno povezane
velikim kamenim rebrima, po jednim na svakom od osam uglova oktagona, vidljivih
spolja, i dva manja kamena rebra u unutranjosti svake od osam stranica. Horizontalno
ojaanje sastoji se od delimino vidljivih zategnutih lanaca od kamena i gvoa, i jednog
drvenog koji opasuju svod. Kupola se moe obilazati, proveravati i popravljati kroz uske
hodnike i preko stepenita u prostoru izmeu udvojenog kostura. Ipak, najznaajnije
Bruneleskijevo dostignue prilikom podizanja kupole bio je koncept koji je vodio do
njene izgradnje bez nosaa ili skela. Jedini svod koji se moe izgraditi bez dodatnog
podupiranja je onaj koji se podie na krunoj osnovi (kakva je na Panteonu, na primer),
sa svakim kompletnim ozidanim prstenom koji obrazuje nezavisan horizontalni luk.
Bruneleski je sa svojim saradnicima zamislio izazovnu predstavu da izgradi osmougaoni
svod kao da je krune osnove u redovima konstrukcija od opeke. Ovaj briljantni plan
kruga u oktagonu omoguio je Bruneleskiju da upotrebi okvir strukture same kupole kao
armaturu, unutar debljine oktagona nalaze se ozidani kruni prstenovi nalik onima na
pravoj krunoj kupoli. Bruneleski je podigao veliku masu na uzastopnim samonoseim
pseudokrunim delovima od opeke sve dok se nije, kako je reeno 1436. godine kada je
kupola osveena, uzdigla iznad neba, dovoljno da svojom senkom prekrije sve ljude u
Toskani. Priznanjem za svoj genij, Bruneleski je sahranjen u samoj katedrali koja je
zasvoena njegovom kupolom, to je retka poast, a pohvaljen je epitafom: Filipu
arhitekti za njegovu dedalovsku umetnost.
U osnovi kupola je iroka 45,5m a visoka je 91m; sa lanternom koje je, takoe,
Bruneleskijevo delo, katedrala se protee do visine od 107 metara. Unutranjost kupole,
koju je Bruneleski zamislio bez ukrasa, freskopisali su Vazari i Cukari (1572-1579).
Tokom devetanestog veka, i nedavno, bilo je predloga da se kupoli vrati njen prvobitni
beli izgled.
Bruneleski nije znaajan samo kao arhitekta kupole na firenstinskoj katedrali, ve i kao
pronalaza naune perspektive (to je 1435. kodifikovao u svom traktatu o arhitekturi
uveni Leon Batista Alberti). Razume se, Bruneleski je projektovao jo itav niz
graevina koje se uzimaju kao sinonimi renesansne arhitekture, npr. Bolnicu za
nahoad (Ospidale degli Innocenti), crkve San Lorenco (mecena je bio Kozimo de
Medii) i Santo Spirito, itd.

36

OTOV ZVONIK
Zvonik katedrale zapoeo je 1334. oto, koji je istovremeno bio i nadzornik izgradnje
Duoma. Do svoje smrti 1337, sagradio je donji deo tornja koji je u sebi sadrao dva
heksagonalna i romboidna reljefa, koje su izveli Luka dela Robija, Andrea Pizano i
Alberto Arnoldi.
Dva naredna dela zvonika zavrio je Andrea Pizano, koji je zauzeo mesto glavnog
majstora nakon otove smrti. On je umetnuo niz od esnaest nia izmeu uzanih stubova;
na njima se nalaze statue Proroka, Sibila i Krstitelja, a okruuje ih isti broj lanih nia.
Izmeu, 1350. i 1359. Franesko Talenti je zavrio zvonik dodajui mu jo dva nivoa sa
po dva velika prozora na svakoj strani, koje natkrivaju zabati. Prozori su podeljeni na
dva dela prekrasnim spiralnim stubovima. Poslednji nivo, u kome je smeteno zvono,
karakteriu etiri trodelna prozora.
FASADA KATEDRALE
Nedovrena fasada koju je uradio Arnolfo di Kambio unitena je 1587. Od tada, pa kroz
narednih tri veka, bili su raspisivani mnogi konkursi za idejno reenje fasade, sve dok
napokon 1871. nije prihveen projekat arhiteket Emilija de Fabrisa. Radovi su zavreni
esnaest godina kasnije. Fasada otkriva dominantni istorijski ukus tog trenutka, a
korien je isti tip memera kao i prilikom podizanja katedrale. Iznad tri portala, koji
sadre prie o Mariji, nalaze se tri lunete sa figurama, s leva na desno: Milosti, Madone
sa svecima-zatitnicima grada i Sudbine. Iznad njih su statue apostola i Marije. Nad
njihovim statuama, posle niza poprsja umetnika, nalazi se plitki reljef Gospoda Oca.
PIAZZA DELLA REPUBLICA
Daanji trg Republike ili Piazza della Reoublica (nekadanja piazza Vitorio Emanuele II),
bila je nekada srce sredjevekovne Firence. A ak i ranijeg rimskog naselja. Na ovom
mestu su se presecale kardus i dekumanus!
Na ovom mestu bio je rimski forum, centar gradskog javnog i trgovakog ivota gde je
mnogo vekova kasnije nastalo Mercato Vecchio. Pored pijace bila je i jevrejska etvrt ili
geto, puna oaravajuih ulica i prolalaza sa brojnim slikarima.
Dananji oblik trg je dobio kada je sruen stari centar Firence 1887. godine. Stare kule i
kue, crkve, prodavnice i pijace ustupile su mesto palatama, cafeima i ogromnoj arkadi
koja vodi do ulice Stroci koja je posveena zajedno sa trgom Emanuelu II.
*Zgrada na kraju sa arkadama je u neorenesansnom stilu= pijemontski stil.
LOGGIA DE NUOVO MERCATO

37

Sagradjena je sredinom XVI veka i provobitno je bilo mesto za stastanke i pregovore

trgovaca koji snabdevali fabrike sa dragocenostima (svila itd.). Danas je mesto ivopisno
mesto, pijaca Firentinskih rukotvorina.
PORCELLINO
1612. godine sa june strane Loggie je smetena Fontana del Porcchelino, bronzano delo
koje je uradio Pietro Tacca inspirisan antikim mermernim originalom koji se uva u
galeriji Uffici.
TRG DELA SINJORIJA
Jedan od najimpresivnijih trgova u Italiji nastajao je tokom XIII i XIV veka, zahvaljajui
propasti gibelinskih 1 porodica i unitavanju njihovih palata.
Asimetrino zdanje
palate Vekio dominira trgom na severnoj strani.Na desnoj strani je loa dei Lanci,
poznogotiko zdanje u kojem se nalaze niz vanih skulptura ( elinijevi Persej i Herkul,
kao i ambolonjin Kentaur). Sa leve strane je ivopisna Neptunova fontana koja je delo
Bartolomea Amanatija i njegovih saradnika ( 1563-1575). Zbog veliine boga mora koji
se nalazi u sredini fontane i svojim dimnezijama, kao i belinom kamena, prosto
dominira, Firentinci su preimenovali skulpturu u il Biancone to znai Beli Div, a to
ime se zadralo do danas. Takoe, posebno je upeatljiv ambolonjin konjaniki
spomenik Kozima I (1594). Naravno, trg je okruen i drugim zanimljivim starim
palatama.
KOZIMO I MEDII
Konjaniki spomenik, smeten na centar trga, predstavlja Kozima I Mediija, a nainio
ga je ambolonja 1594. Nemilosrdni, ponosni firentinski plemi jaui svog ata ostavlja
utisak savrene mirnoe. Bareljef na postamentu slavi glavna dostignua u ivotu prvog
Velikog vojvode Toskane: ulazak Kozima I u Sijenu, Pije V daje Kozimu insignije 2
velikog vojvode i Toskanski Senat daje Kozimu titulu Velikog vojvode Firence. Statua se
nalazi nedaleko od palate Vekio, gde se Kozimo preselio 1537, kada mu je bilo svega
osamnaest godina, tek posle Alesandrove smrti, koga je ubio Lorencino de Medii. Pre
njega, Mediijevi su dugo vladali Firencom, jo otkako su uzeli uee u borbi izmeu
gildi3 i obinog naroda, kome su se kasnije pridruili.
LOA DEI LANCI
Loa je sagraena za javna zasedanja gradskog vea sainjenog od plemia. Veliki
polukruni lukovi oslanjaju se na stubove, a karakteristina vazduasta elegancija zdanja
tipina je za poznu gotiku. etiri reljefa iznad stubova su zapravo alegorijski prikazi
Vrline (nastali su izmeu 1384 i 1389). Dva lava su rasporeena na ulaznom stepenitu.
Razliite izvanredne skulpture se nalaze unutar loe: sa leve strane, elinijev (Cellini)
uveni Persej (1553); sa desne
strane se nekada nalazila ambolonjina Otmica Sabinjanki (1583), danas se nalazi u
Galeriji Akademije); u sredini su ambolonjini Herkul i Kentaur (1599); Ahil sa
Patroklovim telom, pronaena grka skulptura koja je obnovljena; Poliksenino
1

Gibelini pripadnici politike struje u Italiji tokom XIII i XIV veka koja je bila na strani pape, a protiv
nemakih careva ( politiki pobornici nemakih careva u Italiji nazivaju se gvelfi).
2
insignije znamenja, znaci, obeleja dostojanstva, poloaja ili slube (npr. kruna, ezlo, grb kao
znamenja kraljevske vlasti).
3
gilda esnaf, udruejne trgovaca ili zanatlija; udruenje, savez, zadruga uopte.

38

silovanje (1866). Uz sam zid nalazi se est figura matrona koje potiu iz rimskog doba.
Latinski natpis sa desne strane potie iz 1750. godine, a govori o zameni firentinskog
kalendara (koji je poetak godine raunao od 25-og marta) sa gregorijanskim
kalendarom.

PERSEJ
Ovo remek-delo u bronzi nainio je Benvenuto elini (Benvenuto
Cellini, 1500-1571), a njegova velianstvenost ne zaostaje za
njegovom slavom. Umetnik je potpisao svoj rad na traci koja
prelazi preko junakovih grudi (1545-1554). Andromedin
oslobodilac prikazan je trenutak nakon to je odsekao Meduzinu
glavu. Crte lica i uopte itava figura odiu klasinim idealom
suzdrane snage. Neizvesnost je okonana i dostojanstveni gest
(junakovo stopalo na telu udovita) sugerie veliki podvig. U
skladu sa tradicijom, iza komplikovanog ornamenta na Persejevom
titu krije se umetnikov autoportret. Bareljef (kopija, original se
nalazi u Barelu) Persej oslobaa Andromahu je na pijedestalu, a rafiniranost izrade i
dekorativna fantazija otkrivaju elinijevo zlatarsko umee.
PALATA VEKIO
Zapoeta 1294. kao palata-tvrava za boravak Priora4, zamiljena je kao velika kocka na
vrhu obrubljena zatitnim zidom sa otvorima sa strelce. Karakteristina je zbog tornja
koji je dodat 1310. (visine 94m). Spolja, zgrada se odlikuje fasadom u rustinm stilu sa
neobraenim kamenom; sa neskrivenom jednostavnom strogou podeljena je na tri
sprata. Izmeu 1343. i 1592. uraene su mnoge izmene i dodavanja originalnoj zamisli (
Vazari, koji je projektovao Ufici, jedan je od nekolicine koji su radili te izmene).Treba
primetiti da se na fasadi, ispod lukova galerije, nalazi devet fresaka sa grbovima gradskih
komuna. Satni mehanizam datira iz 1667. U blizini levog ugla zgrade nalazi se
Neptunova fontana koja je delo Amanatija. Razliite skulpture nalaze se ispred palate,
ukljuujui i kopiju Mikelanelovog Davida , koja zamenila original 1873. Na fasadi,
iznad vrata, nalazi se medaljon sa Hristovim monogramom izmeu dva lava na plavoj
pozadini, uokvirena zabatom. Natpis REX REGUM ET DOMINUS DOMINANTIUM
postavljen je na to mesto 1551. po nareenju Kozima I.
Danas je palata Vekio gradska kua Firence.
GALERIJA UFICI

prior izabrani gradski poglavar u srednjovekovnim italijanskim komunama; poglavar samostana u

nekim katolikim redovima.

39

Tokom etiri veka, od vremena kad su je osnovali Mediijevi, poto su postali

gospodari Toskane, Galerija Ufici zauzima jedno od prvih mesta u svetskoj kulturi.
Galerija se danas javlja u specijalizovanoj formi pinakoteke, tj. zbirke koju sainjavaju
prevashodno slikarska dela. Ova zbirka obuhvata, pored ostalog, i vrhunska ostvarenja
renesanse. U Uficiju se danas mogu videti osnovne faze ove pustolovine duha, faze koje
nose imena imabuea, ota, Dua i Simone Martinija, prvih pokretaa umetnosti po
prirodi. U njoj su sudelovali, niui svoja otkria, Mazao, Pjero dela Franeska,
Botieli, da bi doveli do klasicizma koji dinamino prevazilazi antiku, do Leonarada,
Mikelanela, Rafaela, Ticijana, a preko njih do neprekidnog usvajanja i negiranja koji
kre puteve budunosti, do jednog Rubensa, Rembranta, Karavaa. Slike kao to su
Botielijevo Prolee, Leonardovo Poklonjenje mudraca, Mikelanelova Sveta Porodica
ili Rafaelov Lav X, postale su opta mesta u istorijsko-umetnikoj kulturi, gotovo
ovetale od vekovnog divljenja.
Idui iz jedne sale prepune remek-dela u drugu, ovek i ne primeuje da je jedno
od najveih remek-dela Galerija sama, inae oblikovana u skladnim proporcijama koje su
dozvoljavale da se tokom vekova proiruje i menja, a da ipak ostane ista. To je oblik koji
je Vazari, pre nego to je Galerija stvorena, dao zgradi koja e je kasnije primiti. Ta
graevina je bila namenjena za gradsko sudstvo tzv. Uficije, poslednji ostatak
firentinskog republikanskog ureenja; naruio ju je Kozimo I kako bi ovo podruje
administracije stavio pod svoju neposrednu kontrolu suverenog gospodara Firence. Posle
Vazarijeve i Kozimove smrti, Bernardo Buontalenti je nastavio sa ureenjem Uficija.
U galeriji Ufici nastao je prvi muzej u modernom smislu: otvoren je novi dijalog
izmeu umetnosti i oveka. Ovakav umetniki muzej razlikuje se od naunog muzeja, i
pomogao je formiranju nove discipline: istorije umetnosti.
Nove odaje, po prefinjenom neoklasicistikom ukusu, zapoete su 1789. godine.
Od skulptura i objekata primenjene umetnosti stvoren je Nacionalni muzej
Barelo.
Novembra 1966. veliku nesreu koju je prouzrokovala poplava Arna obuzdali su
oni koji su najvei pobunjenici protiv svih ustaljenih pravila iz prolosti; omladina, koja
je bila spremna da spasava umetnost i kulturu po cenu ivota, kao da je ponovo nala
neki duhovni oslonac u toj prolosti za koju je oseala da je savremenija od nemirne
sadanjosti.
MOSTOVI FIRENCE I PONTE VEKIO
Trenutno u Firenci postoji deset mostova, ali 1957. bilo ih je svega est. Svi su obnovljeni
, izuzev Ponte Vekia, posle 1944. kada su ih razorile bombe. Ponte Vekio je najstariji
most u gradu, ne samo stoga to je jedini preiveo drugi svetski rat, ve zato to stoji na
mestu gde su bila najmanje tri mosta: jedan je bio izgraen u rimsko doba, a uniten je
1117., drugi je uniten kada se Arno izlio 1333. Most kome se danas svi dive izgradio je
Neri di Fioravante (1345); to je jaka ali elegantna graevina sa tri luka. Karakteristian
je po malim kuicama koje se proteu du obe strane mosta. U XIV stoleu ovaj niz kua
imao je mnogo pravilniji izgled, ali kako je vreme proticalo razliite promene i dodavanja
su vodila do njegovog pitoresknog izgleda. Na sredini centralnog luka iznad reke, zgrade
su prekinute da bi se put proirio i otvorio prelep pogled na Arno i druge mostove.

40

Du mosta se prostire Vazarijev koridor, iznad zgrada. Koridor je doputao

Kozimu I da doe od palate Vekio do Palate Piti, ne izlaui se bilo kakvim rizicima. Jo
od XVI veka duani na mostu su bili u stvari radionice zlatara (prethodno neki od njih su
bili kasapnice).
Drugi firentinski most bio je Ponte Nuovo (poznat pod imenom Ponte ala
Karaja) sagraen 1220. godine, koji je sluio za teki saobraaj toga doba. Takoe je
rekonstruisan posle poplava 1274. i 1333. , a zatim jo jednom poto je sruen 1944.
Trei most bio je Ponte ale Gracie (1237), nazvan po kapeli posveenoj Madoni dele
Gracie. Ono to danas vidimo je polseratna graevina. etvrti most je Santa Trinita,
Amanatijevo remek-delo (1567-1570); nadzornik radova bio je Mikelanelo. Zamenio je
prethodne mostove( najstariji je poticao iz 1257) koje su odnele poplave. Na poetku i na
kraju mosta nalaze se statue etiri godinja doba (postavljene 1608). Dananji most
rezultat je rekonstrukcije koja je izvrena toko pedesetih godina prolog veka, poto je
most bio uniten tokom rata. Mostovi San Nikolo i Ponte ala Vitoria datiraju iz XIX
veka. Ponte Vespui otvoren je 1957. To je bio prvi moderni most, ujedno sedmi u nizu.
1969. dodat je Ponte ovani da Veracano; nedavno su izgraeni Indijski Vijadukt i
Varlungo.
PALATA STROCI
Tipian primer renesansne arhitekture projektovao je 1489. Benedeto da Majano (rad su
nastavili
razliiti nadzornici sve do 1538.) za Filipa Strocija Starijeg, suparnika
Mediijevih koji se vratio u grad 1466. i poeleo da ima najraskoniju palatu u gradu, ne
bi li tako istakao politiku vanost svoje porodice. iroka prednja fasada sa rustikalnim
lukovima i pravougaonim prozorima natkrivena je krovnim vencem klasinog stila.
Prozori su dvokrilni. Filipo Stroci je umro 1491. znatno ranije nego to je zdanje
zavreno 1538. Vojvoda Kozimo I Medii konfiskovao je palatu iste godine, da bi ona
bila vraena porodici Pitijevih tek trideset godina kasnije. Palata je ostala u vlasnitvu
Strocijevih sve do 1937. Danas palata slui za meunarodne izlobe, modne revije ili
kulturna i umetnika zbivanja. U zgradi se nalazi i Nacionalni muzej Rinaimenta
(renesanse).
PALATA PITI
Palata koja ostavlja najjai utisak na turiste potie iz 1457. i najverovatnije je
projektovana od strane Bruneleskija. Amanati ju je uveao u XVI veku. Fasada (205m
duga i 36m visoka) je nainjena od monih rustikalnih kamenih blokova. Jedini
dekorativni element su krunisane lavlje glave koje se nalaze izmeu prozora na prvom
spratu i prizemlja. Dva krila potiu iz perioda Lorena. Veliki, lukovima zasvoeni portal,
vodi kroz atrijum u Amanatijevo dvorite koje sa Bobolijevim vrtovima, koji sadre
mnoge zanimljive skulpture, ine zadnji deo zdanja. Kao dodatak privatnoj kolekciji
Mediijevih, galerija sadri veliki broj remek-dela renesanse, ukljuujui nekoliko dela
Rafaela i Ticijana. Kraljevski apartmani i galerija Palatina su na prvom spratu; na drugom
spratu se nalazi Galerija moderne umetnosti. U palati se takoe nalaze Muzej zlata i
Muzej koija.

41

PALATA MEDII-RIKARDI
Ovu palatu sagradio je Kozimo Stariji za sebe i svoju familiju.. Projekat koji je
nainio Mikeloco odaje dvostruke uticaje: s jedne strane oito je prisustvo rimskog
graevinskog iskustva, ali, s druge strane, primetni su i neki Bruneleskijevi principi.
Zdanje je podignuto izmeu 1444-1464, i predstavlja model renesansnog aristokratskog
prebivalita. 1517. otvorena loa u prizemlju je zazidana i dodati su prozori sa zabatima
koji se pripisuju Mikelanelu. 1665. palatu je zauzela porodica Rikardi i svojim
dodacima izmenila je originalan izgled zgrade. Spolja, kako se fasada die ka viim
spratovima, rustikalno prizemlje prelazi u neto bolje obraenu fasadu da bi poslednji
sprat bio uraen krajnje glatkim ploama. Ova tripartitna horizontalna podela stvara
utisak da zgrada postaje laka kako se oko pomera navie ka izuzetno tekom krovnom
vencu koji se protee du vrha zgrade i jasno definie zdanje .
Tokom renesansnog oivljavanja klasine kulture elementi rimske arhitekture su
veoma esto doslovno prenoeni: na palati Medii-Rikardi, rustini temelji i krovni venac
imaju poreklo u rimskoj umentosti. Slino, veliki renesansni arhitekta Bruneleski koristio
je rimske tehnike i tako uticao na Mikeloca. Prizemlje sa otvorenim kolonadama koje se
nalazilo u centru palate ( danas zazidano) takoe je razvijeno iz rimskih peristila
( peristil je dvorite antikih zgrada okrueno stubovima; takoe i atrijum
ranohrianskih crkava).
Palata koja je nekada pripadala Lorencu Velianstvenom, a danas je sedite
Prefekture, takoe sadri u svojoj kapeli( takoe delo Mikeloca) uvene freske Benoco
Gocolija Dolazak mudraca u Vitlejem. Oslikana 1459-1460, freska prikazuje linosti
prisutne na firentinskom Saboru 1439. (prepoznatljivi su Jovan VII, Lorenco, Galeaco
Marija Sforca, Sigismundo Malatesta, kao i Benoco i njegov uitelj Fra Aneliko).
Posebno je upeatljiv vrt palate, sa porticima postavljenim pod niz dvokrilnih prozora,
ukraenim u XV veku grafitima Mase di Bartolomea i Bertoldovim medaljonima.

NACIONALNI MUZEJ BARELO

Muzej je smeten u palati Barelo, koja je poput tvrave sa monim krovnim
vencem koji natkriljuje jednostavnu fasadu. Sagraena je 1255. kao sedite vojnog
zapovednika, poglavara gradske komune i pravnog savetnika. 1574. Palata postaje stan
Barela ( pravni poglavar i ef policije). Eksterijer, definisan krovnim vencem, u donjem
delu ima lune prozore dok su na spratu jednostavni dvokrilni prozori. Krovni venac
podupiru mali lukovi. Enterijer je odreen cetralnim dvoritem sa porticima na tri strane,

42

sa lukobranima i arkadama. Pitoreskno natktriveno stepenite, sagraeno u XIV veku

vodi do gornje loe. Zidovi u dvoritu su pokriveni sa brojnim oklopima i orujem koji su
pripadali zapovednicima grada. Od 1859. u palati je smeten Nacionalni muzej u kome
se nalaze renesansne skulpture i remek-dela iz razliitih epoha.
Muzej sadri remek-dela Mikelanela, elinija, Donatela, Sansovina,
ambolonje, Verokija, Luke dela Robije i drugih.

TRIVIA
Prema jednom istraivanju koje je raeno u Italiji prosean mularac potroi
godinu dana svog ivota posmatrajui ene. Do ovog broja istraivai su doli tako to su
izraunali da mukarac gleda ene dvadeset minuta dnevno ( to je oko deset ena, jer mu
za svaku enu treba oko dva minuta), to je pet i po dana godinje, ili godinu dana u
ivotnom veku. ene su, s druge strane, mnogo efikasnije: njima je potrebno svega
devedeset sekundi da ocene mukarca, tako da one potroe oko devet meseci na
razgledanje mukog pola. Dakle, ili su ene pametnije, te im treba manje vremena, ili
mukarci imaju mnogo vie stvari (dobro, lepote) da vide pa zato odvajaju 25% vremena
vie nego to to ine ene (dokonog li sveta!). Pitam se, kakvi bi rezultati bili u
Beogradu, u prolee?

Ova neobina figura predstavlja legendarnog argentinskog

napadaa Gabrijela Batistutu kako proslavlja gol drei korner zastavicu.
Batistuta je proveo devet godina igrajui za Fiorentinu, tri godine je
nastupao za Romu (sa kojom je osvojio Skudeto), a za to vreme je uspeo da
postane osmi strelac na venoj listi najboljih golgetera Serije A, sa 184
gola u 318 meeva. Najbolji je strelac u istoriji argentinske reprezentacije
sa 56 golova u 78 nastupa za nacionalni tim. 2004. uvrten je meu 100
najboljih ivih fudbalera u anketi FIFE.
Kada je Fiorentina 1993. ispala u Seriju B, Batistuta je ostao u klubu i pomogao
timu da se vrati u prvu ligu godinu kasnije. Heroj Firence za svoj veliki potez dobio je
adekvatnu nagradu: navijai su mu podigli bronzani spomenik u prirodnoj veliini 1996.
godine kao znak priznanja za sve to je uinio za klub.
Veliki Batigol nije jedini koji je za ivota dobio spomenik od navijaa. Danas se
retko ko sea Panti made in Anti tj. Milinka Pantia koji je nastupajui za Atletiko
Madrid pod trenerskom palicom Radomira Antia osvojio Primeru, a navijai su mu
podigli bistu ispred stadiona Visente Kalderon.

Porodica Freskobaldi je uvena firentinska porodica koja je umeana u politiku,

drutvenu i ekonomsku istoriju toskanskog regiona jo od srednjeg veka. Kao bankari,

43

Freskobaldijevi su finansirali poduhvate brojnih evropskih kraljevskih kua, ukljuujui i

ratove engleskih kraljeva Edvarda I i Edvarda II. Freskobaldijevi su, takoe, sluili i kao
Papini sakupljai poreza u Engleskoj koje su korieni za finansiranje Krstakih ratova.
Porodicu trenutno predvodi Markiz Vitorio Freskobaldi. Porodica Freskobaldi
rukovodi vinarijom Markezi de Freskobaldi a ,uz to, stoji iza Laudemia italijanskog
brenda maslinovog ulja. Freskobaldijevi su zapoeli sa proizvodnjom toskanskih vina jo
1308. i ubrzo zatim stekli su zavidan broj klijenata. Legende kau da su Freskobaldijevi
trgovali svojim vinom u zamenu za Mikelanelova platna (znajui naprasitost
Mikelanelovog karaktera teko da moemo poverovati da bi menjao svoje slike za vino,
ali ova anegdota svakako dobro svedoi o popularnosti, i dobrom marketingu, vina. S
druge strane, treba imati na umu da je Mikelanelo umro kao verovatno najbogatiji slikar
u istoriji umetnosti (s njegovim bogatstvom moe se uporediti jo samo Pikasovo), te da
nije nemogue da je negde skrivao i glasovito vino.)
U XIX veku porodica Freskobaldijevih poinje, prva u Toskani, da proizvodi
ardone, Kaberne i Merlo vina. Freskobaldi Wine Bar nalazi se uz sam Trg dela
Sinjorija.

44

FRANCUSKA

AZURNA OBALA

MONAKO

A.

45

FRANCUSKA
PREDSEDNIK:
PREMIJER :
POVRSINA:
BR. STANOVNIKA :
GL.GRAD:
VALUTA :
JEZIK :
RELIGIJA :
NASTAJANJE :

Nikola Sarkozi
Fransoa Fijon
674.843 km
63.587.700
Pariz
evro
francuski
rimokatolicka (51%), ateisti (31%), muslimani (4%)
Francuska drzava 843 (Verdenskim ugovorompo
okoncanju franackih bratoubilackih ratova
1958 (peta republika)
DRZAVNA HIMNA :
La Marseillaise
INTERNET NASTAVAK : .fr
POZIVNI BROJ :
+33
Republika Francuska (slubeno Rpublique franaise, skraeno La France) je
demokratska drava Zapadne Evrope. Granii se sa Belgijom, Luksemburgom,
Nemakom, vajcarskom, Italijom, Monakom, panijom i Andorom.
Francuskoj pripadaju i prekomorske teritorije, od kojih Gvadelup, Martinik, Gijana (u
Americi), i Reunion (u Indijskom okeanu) predstavljaju punopravni deo francuske
republike. Preko ovih van-evropskih teritorija, Francuska se granii i sa Brazilom,
Surinamom i Holandskim Antilima.
Na jugu, granica sa panijom je odreena Pirenejima; na istoku, Alpi i Jura zatvaraju
granice sa Italijom i vajcarskom, dok srednji deo Rajne deli Francusku od Nemake. To
su dve " prirodne " granice koje su bile dugo vremena neprolazne, to danas predstavlja
ozbiljne probleme pri njihovom premocivanju, a naroito kada se uzme u obzir
poveanje evropskog prometa. Pireneji, Jura i Alpi daju Francuskoj planinsku dimenziju
koju ona deli sa susednim zemljama.Na severu, granica sa Nemakom, Luksemburgom i
Belgijom je, naprotiv, mnogo otvorenija.
Francuska ima izuzetnu prednost zahvaljujui tome to ima izlaz na tri mora
(Mediteran, Atlanski okean i Severno more). Na jugu, to je sredozemna zemlja sa
sunanom obalom, na jugo-zapadu, ona izlazi na Atlantski okean, klima je nesto vlanija,
ali blaga i puna svetlosti, a obalu najee ine peane plae omeene jezercima i
46

dinama. Na severo-zapadu, izlazi na Laman i Severno more, a taj morski kanal je

najprometniji na planeti, izmeu Atlantika i velikih belgijskih, nizozemskih, britanskih i
nemakih luka Severnog mora.
Francuska raspolae sa dva velika luka kompleksa evropskih razmera, Avrom i Ruanom
u niskoj udolini Sene, i Marsejom na Sredozemlju, na uu u dolinu Rone. Glavna
aktivnost francuskih obala je danas turizam, svugde razvijen, od Severnog mora do
Sredozemnog mora. Litoralne pogodnosti Francuske doprinose, zajedno sa njenim
planinskim masivima, selima i istorijskim gradovima injenici da je ona prva turistika
zemlja Evrope i sveta.
Na severu i zapadu zemlje preteno su ravnice i blaga uzvienja, a ostali deo zemlje je
brdovit. Najvanije planine su Pirineji na jugozapadu i Centralni masivi i Alpi na jugu.
Najvii vrh Francuske, istovremeno i Evrope, je Mon Blan (4.808 m).
Zbog specifinog izgleda geografske mape, Francusku popularno nazivaju estougao ili
heksagon (fr: l'Hexagone).
Francuska ima 26 pokrajina ili regija (rgions, jednina rgion). To je najvia
upravna jedinica u toj zemlji. Francuska ima 26 regija, 22 se nalaze u
kontinentalnoj Francuskoj, a 4 su prekomorske.Pokrajine se dele na departmane.

22 pokrajine u kontinentalnoj Francuskoj :

1. Elzas (Alsace)
2. Akvitanija (Aquitaine)
3. Auvergne
4. Donja Normandija (BasseNormandie)
5. Burgundija (Bourgogne)
6. Bretanja (Bretagne)
7. Centre
8. Champagne-Ardenne
9. Korzika (Corse)
10. Franche-Comt
11. Gornja Normandija (HauteNormandie)

1.
2.
3.
4.

12. le-de-France
13. Languedoc-Roussillon
14. Limousin
15. Lorraine
16. Pireneji-Jug (Midi-Pyrnes
17. Nord-Pas-de-Calais
18. Regija Loire (Pays de la Loire)
19. Pikardija (Picardie)
20. Poitou-Charentes
21. Provansa-Alpe-Azurna obala (ProvenceAlpes-Cte d'Azur)
22. Rona-Alpe (Rhne-Alpes)

etiri prekomorske regije (koje takoe imaju i departmanski status) su:

Gvadalupa (Guadeloupe)
Francuska Gvajana (Guyane)
Martinik (Martinique)
Reunion (Runion)

Francuska je lanica Ujedinjenih nacija, NATO-a, grupe G8 i osniva Evropske

ekonomske zajednice, dananje Evropske unije.
Francuska je demokratska republika na elu sa predsednikom, koga bira narod.
Parlament se sastoji iz Narodne skuptine (Assemble Nationale) koja broji 578
lanova i Senata sainjenog od 331 osobe.

47

ISTORIJA
Keltski Gali su tu stigli izmedju 1500. I 500. godine pre Hrista. Rimljani su zapoceli
osvajanje teritorije dananje Francuske pocetkom II v pne prodiruci iz Spanije i severne
Italije najpre u juznu Francusku, koja je od 121 pne postala rimska provincija Narbonska
Galija. Nakon nekoliko vekova i konflikata sa rimljanima, Gali su izgubili teritoriju od
Julija Cezara 52. godine pre Hrista o emu je i napravljen poznati crtani film
Asteriks. Do 2. veka nove ere regija je delimino bila hristijanizovana.
U 5. veku Franci (otuda kasnije naziv Francuzi) i ostale germanske grupe su
preplavili zemlju. Pored Franaka tu su bili i Burgonjci, na osnovu kojih je kasnije i
Burgonja dobila ime. Posle duge borbe medju samim varvarima, Galijom su
zagospodarili Franci u vreme kralja Klodovika. Franci su brzo potpali pod snazan
uticaj rimske kulture I jos za Klodovika primili hriscanstvo 496, a zatim su se
vremenom stopili sa Galo-Romanima u jedan Francuski narod.
U VIII v. dolazi do prodora Arapa sa juga koji su zaustavljeni bitkom kod
Poatjea 731. g. ne. Nakon toga Karlo Veliki dolazi na presto Franake drave i
uspeva da doe do titule cara Sv. Rimskog carstva. On je bio najznacajniji vladar
dinastije Karolinga. Snazenje grofova I vojvoda, oslabilo je kraljevsku vlast I dovelo do
cepanja drzave. Drzava se Verdenskim ugovorom iz 843. pocepala na 3 dela :
Francusku, Nemacku I Italiju, te svaki deo pocinje ziveti zasebnim drzavnim
zivotom s posebnom istorijom. Verdenskim ugovorom pocinje I prava istorija
Francuske. Skup svetovnih I crkvenih feudalaca zbacio je 987, dinastiju Karolinga.
Pojavila se nova dinastija Kapeta. Tokom narednih par vekova zemlju potresaju
medjusobni ratovi feudalaca, sto koriste njeni susedi Normani I osvajaju severozapadni
deo (danasnja Normandija, koja je inae po njima i dobila ime), a zatim I engleski
kraljevi, koji uzimaju vise od pola Francuske.
Francuska je bila deo Krstakih pohoda - svetih ratova, kako ih je zvala
katolika crkva koja je pod izgovorom da ih je povela da bi pokrstila nehriansko
stanovnitvo a u stvari pljakala i to nazivala verskim ratovima - jedan od tih
pohoda je krenuo iz Marseja. Crkva krajem XII v pocinje pomagati kraljeve da ojacaju,
kako bi suzbili obest feudalaca. Da bi se oduzio saveznicima po zelji pape kralj i
Francuska su ucestvovali u III krstaskom ratu. Kralj Filip IV Lepi ojacao je toliko da
mu dati savez sa crkvom nije bio potreban. Oporezujuci crkvena imanja sukobio se
sa papom Bonifacijem VIII I sukob se zavrsio njegovom pobedom. To je bila prva
pobeda svetovne vlasti nad papskom. Naslednici pape Bonifacija VIII morali su
preseliti papsku stolicu iz Rima u Avinjon, cime u istoriji pocinje tzv. Avinjonsko
ropstvo papa, tokom XIV v., i njihova potcinjenost francuskim kraljevima. Srednji
vek su obelezile i borbe za feudalna prava sa Engleskom u Stogodisnjem ratu (1337.1453.). Izazvali su ga engleski feudalci u nameri da osvoje delove Francuske koje su
ranije drzali, I da dobiju nove feude. Francuzi su u pocetku trpeli poraze, ali su na kraju
izali iz rata kao pobednici, zahvaljujuci opstem narodnom ustanku pod vodjstvom
Jovanke Orleanke. Verski i politiki progoni su rezultirali hugenotskim ratovima (1562.1598.). Oni su nastavili da prete francuskoj stabilnosti. Vrhunac je bio pokolj hugenota
u tzv Vartolomejskoj noci 1572. kada je oko 3000 protestanata je pogubljeno.
Versko pitanje reseno je 1598. tzv. Nantskim ediktom kojim je I hugenotima I
katolicima priznata sloboda veroispovesti. Taj edikt je doneo prvi vladar iz dinastije

48

Burbona. U XVII v. poinju i prekookeanska osvajanja. Kralj Luj XIII, imajuci cvrst
savez sa burzoazijom, preko kardinala Riseljea ucvrstio je apsolutnu monarhiju.
Francuska je svoj vrhunac procvata dozivela za vreme vladavine Luja XIV (kralja sunca).
Tad je privreda dozivela veliki procvat, koji se manifestovao u daljem razvoju
manufakture I trgovine, I stvaranju velikog kolonijalnog carstva. Ali, Luj XIV je koristio
privredni procvat I za povecanje poreza, pa su mu velika finansijska sredstva omogucila
zidanje Versaja u kojem je vodio svoj raskosni zivot. Luj XIV je zapoceo nove ratove.
Najtezi je bio rat za spansko nasledje 1701-14, kada je Francuska uspela da jednog
Burbona (Filip V Anujski) uzdigne na spanski presto. Upletenost Francuske u
Sedmogodisnji rat (1756.-1763.) i u americki rat za nezavisnost (1776.-1783.)
finansijski su predstavljali propast za monarhiju. Tad je vladao kralj Luj XV,
poznat rasipnik, od koga potiu rei posle mene potop. Kad je kralj, Luj XVI,
pokusao da neutralie moc reformista koje su predvodili burzoaski ideolozi: Volter,
Monteskje, Ruso, mase su izasle na ulice. Tad je dolo do mimoilaenja prilikom
odluivanja o nainu glasanja na stalekoj skuptini koja je sazvana prvi put posle 150
god. 14.-og jula 1789. rulja Pariana je napala zgradu invalida (vojnu ustanovu),
konfiskovala oruje i sruila zatvor Bastilju, poslednji simbol despotizma starog
reima. Ustanak se prosirio i na unutrasnjost. Pritisnut dogadjajima, kralj Luj XVI je
poverio vladu predstavnicima krupne tzv zirondinske burzoazije. U poetku revolucija
je bila u rukama umerenih, a onda su doli radikalni Jakobinci na celu sa
Robespjerom i Dantonom. Oni su uspostavili prvu republiku 1792., a Luja XVI
osudili na smrt.
Na kraju, jakobinci su oboreni u tzv. Termidorskom kontrarevolucionarnom
prevratu, pa su tako i mnoge vodje, ukljucujuci i Robespjera i Dantona, pogubljene
na giljotini.
Napoleon Bonaparta je roen 1769. u Ajaiu na Korzici. Bio je jakobinac. U 24.
god. postao je general. On je osramoen i ak zatvoren od strane termidora. Oenio
se ozefinom, ali se posle 14 god. razveo. Podravan nizom uspenih vojnih pobeda van
zemlje, Napoleon Bonaparta se vratio iz Egipta 1799. godine, gde je pokuao da
presee Englezima put do Indije. Uspostavio je vlast na domaem terenu, a onda,
vodei seriju ratova, Francuska je zavladala veim delom Evrope. Prvo je osvajao
Italiju, pa Austriju, pa vajcarsku i Nemaku. 1804. proglasio se carem Francuske.
Iste godine je pobedio i Austriju kod Austerlica. Nije uspeo da osvoji jedino
Englesku i Portugal. Pokusaj da Britaniju vojnicki pobedi zavrsio se porazom
franc-spanske flote kod Trafalgara 1805, posle cega je pokusao da je ekonomski
unisti (Ukaz o kontinentalnoj blokadi). Ubrzo je postao i Prvi konzul. Prusiju je
pobedio kog Jene 1806. Na kraju je kampanja na Rusiju i pohod na nju 1812. dovela do
Bonapartinog sloma. Usledio je i poraz u bici kod Lajpciga 1813. Napoleonovo
osvajanje okonano je 1814. nakon poraza od austrijskih, engleskih, vedskih i pruskih
snaga, kad su oni i prodrli u Pariz. Nakon toga je prognan na siuno ostrvo Elba u
Sredozemnom moru.
Njegov beg i ponovni pokuaj da zavlada kao imperator trajao je 100 dana
pre nego sto je poraen kod Voterloa od Engleza, na ijem je elu bio prvi vojvoda
od Velingtona. Englezi su ga prognali na daleko juno atlansko ostrvo Sveta Jelena
gde je I umro 1821. posle munog zatoenja od nekoliko godina. Posmrtni ostaci preneti

49

su 1840. u Francusku I sahranjeni u Domu invalida u Parizu. Tokom svog ivota doneo
je Napoleonov zakonik i osnovao je Legiju asti.
Po Napoleonovom padu zaveden je rezim restauracije do 1830. g. 1848. g. u sukobu
s vojskom pobedio je narod. Luj Filip je zbacen, i proglasena je druga republika. Uspeh
revolucije snazno je odjeknuo van granica Francuske i bio je podsticaj za revolucije u
Nemackoj, Austrijskom carstvu, Italiji i Poljskoj. Pariski ustanak 1848., je u krvi ugusio
dictator general Kavenjak (11000 streljanih). Da bi zavela jaku vladu burzoazija je dovela
na vlast Luja Napoleona koji se drzavnim udarom od 1852. proglasio za cara. Posle
poraza u francusko-pruskom ratu, formirana je trea republika 1870.g. Tih godina javila
se i Pariska komuna, prva proleterska revolucija u istoriji. U to vreme okonano je
kolonijalno suparnitvo izmedju Velike Britanije i Francuske i zaiveo je duh saradnje.
Radi obezbedjenja od Nemacke koja je postajala sve opasnija u Evropi,
sklopljen je francusko-ruski savez 1893. Savezu Francuske i Rusije se pridruzuje
Britanija i nastaje Antanta. Posle slicnih pregrupisavanja na nemackoj strani (savez
Centralnih sila) doslo je 1914 do I sv rata, u kome je Francuska imala jednu od
glavnih uloga, najpre na Zapadnom frontu, a zatim i na balkanskom (Solunski front).
Francuska je pruzila najvecu pomoc srpskoj vojsci I srpskim izbeglicama posle
povlacenja srpske vojske preko Albanije 1915, cime je umnogom omogucena obnova
srpske armije I njeno ponovno ukljucenje u borbu, vec 1916 na Solunskom frontu. Prvi
svetski rat je zavren sklopanjem Versajskog ugovora o miru 1919. Francusko ucee u
Prvom svetskom ratu ju je mnogo kotalo.
Nesto malo bolje je zemlja prosla u Drugom svetskom ratu kada je okupirana u
maju-junu 1940. g. od strane Hitlerovih trupa. General arl de Gol je osnovao vladu
u egzilu i pokret otpora u Londonu. Juna 1944. otvoren je Zapadni front
iskrcavanjem anglo-americkih snaga u Normandiju. Francuska je oslobodjena
sredinom 1944. godine. Tokom posleratnog perioda skoro sve francuske kolonije u
Africi dole su do svoje nezavisnosti.
Kolonijalizam
Tokom 17. i 18. veka Francuska je osnovala kolonije u Severnoj Americi, Novu
Francusku (dolina reke Sent Lorenc), Luizijanu i na ostrvima Kariba. Novu
Francusku je izgubila u ratu protiv Velike Britanije 1763, a Luizijanu je Napoleon
1803. prodao SAD-u.
U 19. veku Francuska je stvorila veliko kolonijalno carstvo u Africi, Aziji
(Indokina), i ostrvima Pacifika.
Nakon Drugog svetskog rata, Francuska je dala nezavisnost gotovo svim svojim
kolonijama. Naroito su bili krvavi ratovi za nezavisnost Vijetnama i Alira.

50

KULTURA FRANCUSKE
Francuska je poznata po crkvama i kapelama izgraenim u gotikom stilu krajem XV i
poetkom XVI v. Postoji veliki broj poznatih francuskih slikara: Eugen Delakroa, a
kasnije Eduard Mane i Klod Mone predstavnik impresionistike kole. U 19-om veku je
bio poznat skulptor Avgust Rodin. Francuska barokna muzika je imala veliki uticaj na
ostale muzicare u Evropi, a njeni poznatiji umetnici su Klod Debisi i Moris Ravel. Od
pisaca tu su Viktor Igo, Emil Zola i arl Bodler sa svojom uvenom zbirkom pesama
Cvee zla. Nakon Drugog svetskog rata radili su poznati knjievnici an Pol Sartr i
Alber Kami. U filmskoj umetnosti postiu ogroman napredak u poslednje vreme. Poznati
su odlini filmovi kao to je Pakt sa vukovima, Taxi 1, Purpurne reke, Leon
profesionalac, udesni ivot Amelije Pulen Naravno tu su i poznati glumci an Pol
Belmondo i an Reno. Inae francuski film bio je do 1914. vodeci u svetu. Prvi zvucni
film nastaje 1930 - Klerovo delo, tako da Francuska opet preuzima vodjstvo.
MARSELJEZA je francuska nacionalna pesma I drzavna himna. Napisana je 1792 kao
ratna pesma rajnske armije. Sadasnji naziv dobila je iste godine kad je vojska
dobrovoljaca iz Marseja koja je posla da pomogne revolucionarnoj Francuskoj, ulazeci u
Pariz pevala tu pesmu.
ISHRANA U FRANCUSKOJ
uveni su po svojim sirevima i neprevazidjenim vinima. Dan zapoinju obicno
oljom kafe sa kroasanom. Rucak i veera su znatno bogatiji. Ti obroci ne bi bili
potpuni da ne zapoinju nekim aperitivom kao konjakom na primer, a praeni
ukusima nekih od francuskih belih ili crvenih vina. Hrana u Provinciji i na Azurnoj
obali se dosta razlikuje u odnosu na ostatak francuske kuhinje. Mediteranski uticaj je
doveo do razvoja morske hrane i do velike primene zaina. U ovim oblastima se dosta
koristi kozji sir. Beli luk, maslinovo ulje i masline su lajtmotiv ove oblasti. Treba
napomenuti da je kuhinja grada Nice specifina i razlikuje se od ovih oblasti. to se tie
piva, nema neko posebno poznato.
JEZIK
Vremenom Gali su se romanizovali, ali gubeci postepeno svoj jezik do IV v, kvarili su
latinski. Germanska plemena, koja su pridola, postepeno su unosila u njega samo neke
svoje reci. Dijalekat Pariza, uze drzave francuskih kraljeva, postepeno postaje knjizevni
jezik cele Francuske.

51

AZURNA OBALA
Azurna obala se prostire izmeu italijanske granice i St Tropez-a (oko 100 km) i
najpoznatija je obala na svetu. Turistiki najznaajnija mesta na Azurnoj obali su Nica,
Kan, Monako i St.Tropez. Sa severa je zastiena Alpima, tako da uiva blagu
mediteransku klimu. Azurna obala je ime Cote dAzur dobila od pesnika Stefana
Ligarda 1887. god.
Faze razvoja turizma na Azurnoj obali:

Druga polovina XIX veka, pa sve do izgradnje eleznice - vreme kada je

dolazak na Azurnu obalu mogla da priuti samo aristokratija iz Francuske,
Engleske, Rusije, Nemake. Samo putovanje od Pariza do Nice trajalo je
nedelju dana. Uglavnom se u zimu dolazilo, zbog povoljne klime.
1864. do I sv. rata 1864. putena je u rad pruga Pariz-Nica. Tada dolazi do
izgradnje brojnih hotela i rehabilitacionih centara. Uz aristokratiju, poinje
da dolazi i buroazija. Sezona je i dalje zimska. To je faza omasovljavanja
turizma.
Faza izmeu dva svetska rata Tada dolazi do popularizacije letovanja.
Najposeeniji mesec je avgust (do tada je to bio februar). Poinju da dolaze i
manje bogati turisti, a odmor krae traje. Grade se moderne saobraajnice, i
poveava se broj turista (auto-put Pariz-Nica)

Pre Azurne obale, poela se razvijati Normandijska, koja je bila blia Engleskoj
aristokratiji, ali je zbog okeanske klime izgubila na znaaju pred Azurnom obalom.
Po prii Azurnu obalu otkrio je Englez Lord Henri Brugam, premijer Engleske
1834. koji je svake godine, pre te, iao sa svojom erkom, Eleonorom Luizom, koja
je bolovala od plunih bolesti, na Ligursku obalu. Meutim te 1834. Francuskom je
harala kolera, te Lorda i njegovu erku italijanski graniari nisu pustili da uu u
Italiju. Lord je bio primoran da ostane tu gde se naao, pa je odseo u Grassu. Bio je
toliko oduevljen klimom, prirodom, plavetnilom mora, da je odluio da kupi kuu u Kanu. Od tada je svake naredne zime tu dolazio. Sledeih godina njegov primer
su sledili i drugi plemii, kupujui vile na Azurnoj obali.

52

KAN
Kan se nalazi u oblasti zvanoj Primorski Alpi. Danas u Kanu ivi oko 70 000 ljudi.
Okruen je sa nekoliko brda. Brdo, na kojem se nalazi tvrava naziva se Le Suquet.
ISTORIJA
Po grkom istoriaru Kan je bio naseljen narodom poljoprivrednika i ribara Oksibima.
Meutim ratoboran narod napao je tadanja naselja Antipolis (Antibi) i Nikaiu (Nica).
Ovi su pozvali u pomo Rimljane, koji su doli, opustoili grad, stanovnitvo prodali u
roblje, a grad dali na upravu Grcima koji su osnovali Massiliu (Marsej), i nazvali ga
Castrum Marselinum. Lokalnom stanovnitvu se naziv nije dopao, pa poto je oko
grada rasla trska canna, na latinskom, grad dobija naziv Castrum Cannois, koji se
prvi put kao naziv zvanino pojavljuje 1619. god. Inae, izvorno znaenje rei kan, kae
da je to re indo-evropskog porekla, i da podrazumeva uzvienje.
Po raspadu Rimskog carstva, Kan se suoava sa velikim upadima varvara.
Pria se da su okolna ostrva u to doba bila sedita paganskih kultova. Meutim,
u vreme raspada Rimskog carstva, u V veku monah Onorato, sa svojih 7 sledbenika
osniva opatiju na ostrvu koje danas nosi njegovo ime. Nedugo zatim, i njegova sestra
Margarita na susednom ostrvu osniva manastir.
Po legendi, ostrvo na kome je bila opatija doivljava invaziju zmija i demonskih
inkarnacija, koje su se pokoravale stranom zmaju. Onorato je pozvao boansku
pomo, i stvorila se velika plima koja je odvukla udoviste na dno mora, a Onorato
se spasio tako to se popeo na vrh jedne palme. Zbog toga se na grbu opatije nalaze
dve palme koje okruuju zlatni biskupski tap, a na grbu grada Kana se nalazi
srebrna palma. Teritorija je tada data na upravu opatiji, pod kojom je ostala narednih
1000 godina.
Iako je grad bio pod zatitom, esto je bio meta napada pljakasa i vojnika koji su ili
u osvajake pohode. To su bili Saraceni koji su krali zlato, ene i vino. Da bude jo gore,
regija je unitavana od strane svih vojski koje su ovuda ile u pohode. Do kraja XV veka,
Kan je pripadao Profansalskim grofovima. Kada je umro kralj Rene, grof Provanse, njega
je trebao da nasledi njegov unuk, ali nije, jer mu je kralj Francuske Luj XI platio da se
odrekne prestola u korist neaka kralja Renea, arla, koji se zarekao da e po njegovoj
smrti Kan postati francuski. Ve sutradan, arl je umro u Marseju, navodno zbog loeg
varenja. Tako su Provansa, a i Kan, postali francuski.

53

Za vreme revolucije, Kan je ostao po strani, jer ve tada poinju da dolaze

turisti, meu prvima, i glumica Blanche Sanival, koja je kupila manastir Svetog
Onorata, i od njega napravila odmaralite, a mala crkvica u blizini postala je tala.
Ono to je upeatljivo u istoriji Kana, je da se ovde Napoleon iskrcao, kad je
pobegao sa ostrva Elba. Iskrcao se prvo na mesto Juan les Pins, pa je onda doao do
Kana. itelji Kana, nisu ga sa radou prihvatili. Jedan mesar je ak zvanino pretio
da e da ubije korzikansko udovite. Par asova nakon tih pretnji, Napoleon je
izvrio mar u Pariz.
Godine 1836. Lord Henri Brugam izgradio je vilu u Kanu i nazvao je po
svojoj erki, Villa Eleonora. Na otvaranje doli su mnogi engleski plemii, koji su
poeli i sami da kupuju vile u okolini.
Lord Henri Brugam dobio je sredstva od kralja Luja Filipa i izgradio prvu
luku u Kanu, te je 1838. proiren i deo uz obalu nazvan - Staza malog krsta (croix),
kasnije nazvana Promenada de la Croissete (glavna ulica u Kanu, gde se nalaze
najpoznatiji hoteli i festivalska dvorana)
Kasnije u Kan je poela da dolazi i ruska aristokratija. 1850. epidemija kolere
usmrtila je 1/3 stanovnitva. Godine 1858. izgraen je i prvi luksuzni hotel Gonnet et de
la Reine. Englezi su takoe oplemenili izgled Kana. Poto jako vole zelenilo i cvee,
napravili su od Kana jedan veliki park - eukaliptus su doneli iz Australije, palme i
limunovo drvo iz Afrike i sa Bliskog istoka (pre toga u Kanu su postojali samo luk,
leblebije i korov). 1878. Kan postaje svetski poznato leiliste, a ve 1883 imao je 5
centara za hidroterapiju. Za dva meseca te godine 20 000 turista je prolo kroz Kan.
Poetak XX veka preporodio je Kan. Arhitekta zaduen za izgradnju hotela Carlton bio je
fasciniran grudima uvene kurtizane La Belle Otero, koje su ga inspirisale da napravi dve
kupole. La Belle Otero bila kurtizana i muza mnogim umetnicima 19.veka. Hotel je za
vreme I svetskog rata bio bolnica i prihvatilite, ali je ubrzo zatim povratio svoju namenu.
On je ugostio mirovnuu konfernciju saveznika 1921. god. 1926. otvara se hotel Majestic,
pored koga se nalazi i Srpska ulica. Ime je dobila zbog velike sardnje Srbije i Francuske u
I sv. ratu. Inae, u Marseju postoje ak 3 ulice sa srpskim imenima.

54

KANSKI FESTIVAL
Godine 1935. i 1936. Francuzi su bili okirani koliinom faizma prisutnog za vreme
filmskog festivala Mostra di Venezia (ustanovio ju je Musolini 1930.), tako da je kao
odgovor osnovan festival u Kanu. 1.9.1939. otvoren je festival, ali je narednog dana
zatvoren zbog poetka II svetskog rata. 1946. festival je obnovljen i Kan stie titulu
glavnog grada filma. Ispred festivalske dvorane nalaze se i otisci prstiju poznatih. U
samoj zgradi festivala mogu se videti brojni butici poznatih kreatora, a planira se
izgradnja vee dvorane. Poznatiji dobitnici Zlatne palme za reiju su naravno na Emir
Kusturica za Dom za veanje 1989., i Pedro Almodovar za Sve o mojoj majci 1999.,
dok za najbolji film opet na Kusturica i to dva puta 1985. za film Otac na slubenom
putu, i 1995. za Underground. Do skoro se u Kanu odrzavala i internacionalna dodela
nagrada za najbolji erotski film, glumca , glumicu...ali tome su se usprotivili stanovnici
Kana pa je sad taj festival prebaen u mesto pored Kana iji stanovnici takoe hoe da ih
izbace.
Ispred Festivalske dvorane nalazi se i spomenik ora Pompidua koji je bio francuski
premijer (1962-1968), a i predsednik (1969-1974.). Bio je De Golov prvi savetnik tako
da, kada je 1969. doao na mesto predsednika, nastavlja da sprovodi De Golovu politiku.
Du Rue dAntibe su i ostali teatri u kojima se odrava festival.
Na daljinu, na moru, moemo videti i dva Lerinska ostrva. Ostrvo sv. Margarite je
blie, dok ostrvo sv. Onorata je iza njega. Na ostrvu sv. Margarite, nalazi se Fort royal,
tvrava izgraena u XVII v. tokom panske okupacije ostrva. U njoj je danas pomorski
muzej, koji sadri podvodne arheoloke ostatke Rimljana i Saracena, i hugenotski
memorijal. Takoe, na tom ostrvu moemo videti dravni zatvor, kao i eliju u kojoj je
bio zatoen ovek sa gvozdenom maskom, koje se nalaze na centralnom delu. Jo
moemo videti i topove koji su ostali iz Napoleonovog perioda.
Na ostrvu sv. Onorato nalazi se utvreni manastir, ija je gradnja otpoeta 1050. god., i
nastavljena u sledea 3 veka. Tu je i kapela sv. Trojstva iz IX i X v. Danas, manastir
pripada sisterskim monasima, koji na ostrvu uzgajaju vino.

55

NICA
Glavni grad Azurne obale, Kraljica Rivijere... Ni jedno ime kao da nije dovoljno dobro za
ovaj jedinstveni letnji i zimski turisticki centar. Nica se nalazi u dnu zaliva Baie des
Anges, sa polukruzno rasporedjenim uzvisenjima i brdima u zaledju. Svoj smek ovaj grad
duguje izuzetno lepom okruzenju, umetnickim bogatstvima, prijatnoj klimi i nebrojenim
atrakcijama, ukljuujui i blizinu sneznih padina.
Davne 1860. godine Nica je brojala nepunih 40.000 stanovnika. Danas je drugi po
veliini grad na francuskom Mediteranu, posle Marseja, a peti u Francuskoj uopste.
Pocetkom sezdesetih godina XX veka postala je jedan od najzivljih umetnickih centara
Zapadne Evrope. Tu su se priredjivale futuristicke izlozbe i razni drugi hepeninzi u
kojima su ucestvovali umetnici "novog talasa". Mnogi poznati slikari ucestvovali su u
dekorisanju karnevalskih povorki po kojima je grad poznat. Krnevalska tradicija ovde
datira jos od 1294. godine. Karnevali savremenu formu dobijaju 1873. i od tada
razliita tema "vazi" svake godine. To je zapravo jedan festival cveca koji privlaci
ogroman broj ljudi da izadju na ulice i pridruze se povorci koju obavezno prati
veliki vatromet. I zimi je veselo: prave se pomodni festivali, konjske trke, pozorisne
predstave na otvorenom, uvek su atraktivni sportovi na vodi i druge atrakcije. Nica je
poznata i po festivalu dzeza koji okuplja cuvene muzicare i po Medjunarodnom festivalu
folk tradicije koji se odrzava u julu.
Nica je podeljena n stari i novi deo grada i oba su podjednako privlana za turiste.
Stara Nica pleni mirisom proslosti i visecim bastama, mnogobrojnim malim radnjama,
barovima i restoranima, katedralama, crkvama i zamkom sa ijih zidina se pruza
nezaboravan pogled.
Stari deo grada `Vieux Nice` oko antickog luckog gnezda urbano se odlikuje kao
anticki grad krivudavih i uzanih ulica, viskokih kuca sagradjenih od kamena. Danas
je to deo grada u kojem je smesten siromasniji svet. Istocno od starog dela grada, na
poluostrvu Kap Fera, razvila se luksuzna turisticka stanica Bolije, kao predgradje Nice.
Pored obale se razvio novi deo Nice sa sirokim avenijama. Ovde se istice Englesko
setaliste, avenija sa najluksuznijim hotelima, koju su poeli graditi engleski
posetioci 1822. g. Dugaka je 7 km. Ovo setaliste krasi i najvisa gradjevina Nice- Pars
d` Sato (92m). Pored ove, Nicu olicavaju i mnogobrojni muzeji, Muzej moderne
umetnosti, Muzes Sagala u kojem dominiraju dela Marka Sagala, Muzes Masena sa
vrednim umetnickim starinama, Muzej Matis, potom ruska katedrala gradjena od 1903.56

1912., Arheoloski muzej, engleska crkva, i mnogi drugi... u novom delu se nalaze
botanicke baste i parkovi sa vestackim jezerima i vodoskocima. Oko hotela u aveniji se
nalaze mnogobrojne cvecare, parfimerije, robne kuce, prodavnice suvenira...potom brojni
objekti u kojima se odrzavaju mnogobrojni karnevali i festivali tipicni za Mediteran,
zatim bioskopi, opere i pozorista gde gostuju brojni umetnici sveta. Tu je i Place
Garibaldi, skver sa statuom Garibaldija cija sudbina je duboko vezana za ovaj , a kao
secanje na protekle vekove i danas je sacuvan obicaj koji stanovnici "lepotice
Mediterana" duguju jednom Englezu - sir Tomasu Koventriju. On je, naime, kupio i
brinuo o topu koji se u njegovo vreme (a tako je i danas) sa brda na kome se nalazi
tvrdjava oglasavao tacno u podne, podsecajui gradjane da je vreme rucka!
A kad je o rucku rec, kuhinja Nice je spoj provansalske i italijanske vestine
pripremanja djakonija. Uske ulice starog dela grada prosto pozivaju setace da probaju
neke od specijaliteta, kao sto su crne maslinke, salata "Nicoise" (paradajz iz lokalnih
vrtova, pasulj, paprika, luk, rotkvica, tvrdo barena jaja, maslinke, fileti sardela i
maslinovo ulje kao preliv), zatim lokalno vino "pointu", pa "socca" - vrsta palainki koje
se jedu s nogu, onda "pan bagnat" - natopljen hleb gamiran paradajzom, lukom,
sardelama, maslinkama i zainom od belog luka i maslinovog ulja... Na meniju u Nici
mozete naci i kve, razne vrste vanserijskih salata i supa, kolac sa aromom
pomorandzinog soka ili napitak sa ukusom nane posluzen sa sitno seckanim ledom.
Posle udovoljavanja chulima, treba krenuti u setnju velicanstvenom, sirokom
promenadom okruzenom morem, odakle pogled dopire ka hotelima koji su arhitektonski
simboli proteklih decenija i vekova.
Ne treba propustiti odlazak u neki od velicanstvenih muzeja koji se obicno nalaze u
ambijentu velikih basti. Muzej agala nedaleko od srca Nice je omiljeno mesto
postovalaca slikarstva, bas kao i Muzej Matisa koji se nalazi u blistavoj vili i gde je
izloeno 235 dela znamenitog umetnika. Arheoloska nalazista, galerije, ali i Palais des
Exposition - izlozbeni centar sa 20 hiljada mesta i novi konferencijski i umetnicki centar
Palais Acropolis, govore da Nica nije samo grad u kome se moze boraviti u vrhunskim
hotelima, vec i kulturni centar na jednoj od najlepsih evropskih (pa i svetskih) obala.
Pred Drugi svetki rati, zabelezeno je 350.000-400.000 i postepeno se povecavao broj
turista koji dolaze u toku letnje sezone. Danas taj broj prelazi cifru od 10 miliona
godisnje. Najbrojni su tiristi iz Belgije, V. Britanije, SAD, Nemacke, skandinavse
zemlje, Italija, Svajcarska itd.

57

KNEZEVINA MONAKO
Kneevina Monako ili samo Monako je, posle Vatikana, najmanja drava-grad na
svetu sa povrinom od svega 1.95 km2 i kao takva zauzima 194. mesto na svetu (od
ukupno 195 drava) i broji oko 30.000 stanovnika.
Glavni grad je Monako, ali je Monte Karlo najvei i najpoznatiji grad ove dravice.
Monakom ve oko 700 godina vlada ista porodica Grimaldi, to je trenutno najstarija
vladajua prinevska porodica na svetu.
Bajkovitu kneevinu ine tri grada:
Monako obuhvata tvravu i stari deo grada,
Monte Karlo stambena zona i luksuzni hoteli i kazina i
Condamine obuhvata luku zonu sa jahtama od nekoliko desetina miliona evra.
Oni su danas spojeni i predstavljaju jednu celinu, s tim to im je pridodat i novi deo
koji se zove Fontvil - koji je nastao melioracijom i na otetoj zemlji od mora izgraeni
su stadion "Luis drugi", najsavremeniji sportski kompleks, heliodrom, industrijska zona,
oping kvart, ekstravagantni deluks hotel "Kolumbo" i fantastian park sa biljkama iz
celog sveta, japanskim vrtom, jezerima i labudovima

ISTORIJA
Smatra se da poreklo naziva Monako potie upravo iz ovog vremena od grke
kolonije Monoikos. Monako je osnovan u vreme starih Grka koji su na francuskoj obali
u 4 veku pne osnovali nekoliko svojih kolonija. Visoka stena koja se uzdie iz mora a na
kojoj je danas smeten glavni grad Kneevine Monako, bila je izuzetno pogodna kao
osmatranica te su jo stari Grci na ovom mestu podigli tvravu, a ispod stene i malu
luku.
Dinastija Grimaldi zavladala je Monakom 8. januara 1297. godine, kada je
italijanski pirat Fransoa Grimaldi na misteriozan nain osvojio tvravu Monako,
uspostavio svoju apsolutnu vlast i proglasio sebe rodonaelnikom dinastije Grimaldi
iji potomci i danas vladaju Kneevinom.

58

O ovom istorijskom dogaaju postoje dve legende.

Prema prvoj Fransoa je doao na vlast tako to je preruen u kaluera uao unutra,
ubio jednog straara, drugog ranio i ovaj ga je prokleo na 700 godina nesree to
pie na Grimaldijevoj statui. Prokletstvo je po legendi trajalo od 1297. do 1997.
godine.
Po drugoj legendi osniva dinastije je proklet od strane jedne kaluerice koju je
silovao.
1419. te godine, ova po mnogo emu specifina drava dobila je svoju nezavisnost i
postala pravi magnet evropskog i svetskog det-seta. Jedini period kada Grimaldijevi
nisu vladali Monakom je period izmeu 1793. i 1814., kada su tim teritorijem
upravljali Francuzi,odnosno Napoleon.
Do donoenja ustava 1911. godine, Monako je bio apsolutna monarhija, a nakon
1911. godine, postaje parlamentarna monarhija s knezom na elu drave.
1918. godine postignut je dogovor sa Francuskom kojim se ustupa ograniena
kontrola Francuske nad Monakom. Odlueno je da e politika Monaka biti
usklaena s francuskim politikim i vojnim interesima. Nakon toga na vlast dolazi
sin princeze arlote od Monaka i grofa Pjera de Polinjaka 19.novembra 1949. Princ
Renije III.
1962. je donet novi ustav kojim je ukinuta smrtna kazna i dodeljeno pravo glasa enama i
propisano da uz kneza dravom vlada i parlament koji se sastoji od 24 zastupnika.
Godine 1993. Monako je postao lan UN-a.
2002. potpisan je novi ugovor sa Francuskom, u kojem je dogovoreno da kneevina
ostane nezavisna drava ak i u sluaju ako nema naslednika dinastije.
Godine 2004. kneevina je postala lan Saveta Evrope.
Izvrna vlast se sastoji od ministra drave koji predsedava vladom sastavljenom od est
lanova. Ministar drave je francuski graanin an Pol Prust, kojeg bira knez izmeu
kandidata koje predloi francuska vlada, na mandat od 5 godina.

PRIVREDA i EKONOMIJA
Monako je zemlja sa malo prirodnog bogatstva, ali glavni izvor prihoda ove
dravice je svakako turizam. Veliki broj kazina, ugodna klima i drutveni presti su tri
osnovne stvari zbog kojih turisti svake godine dolaze u ovo mondensko mesto. Druge,
veoma vane institucije privrede su trgovina i bankarski sektor. U malenoj
kneevini postoji ak 45 banaka.
Takoe, na malim obradivim povrinama gaje se i masline, a posebno cvee. Uopte
Azurna obala poznata je po uzgajanju cvea.
U ovoj kneevini sve je kraljevski, pa otuda nije udo to Monako vai za najskuplju
dravu na svetu. Koliko je jaka ekonomija ovog patuljka meu dravama, potvruje i
njegov bruto drutveni proizvod od 870 milijardi dolara ili 24 740$ po glavi
stanovnika. Radi poreenja BDP Srbije iznosi 2 850$ po glavi stanovnika, to je
skoro 10 puta manje.
Graanima kneevine drava ne ubira porez, zbog ega u dravi ivi veliki broj
ljudi koji nastoje izbei oporezivanje.

59

Kao to je ve pomenuto, ekonomija Monaka je u velikoj meri zavisna od uslunih

granaprivrede, u prvom redu to je turizam. Turizam doprinosi vie od 25%
nacionalnom prihodu.
Finansijski sektor je uspostavljen pod upravom princa Renijea kao deo proraunskih
tenji ka uvoenju raznolikosti u uspean ekonomski sistem drave. Drutva, kao to su
individualni poreski prognanici, nali su utoite u dravici upravo zbog injenice da
ovde postoji minimalna stopa oporezivanja (ovde ne postoji taksa poreza na dobit).
Takoe, druga pogodnost koja privlai je i strog sistem bankarskih tajni. Poetkom
2002. godine, Monako je odbio da pristupi Organizaciji za ekonomsku saradnju i
razvoj po pitanju sporazuma na poresku utaju. Time bi bila prinuena da
razmenjuje informacije u vezi potencijalnih poreskih dunika, to bi uinilo njen
bankarski sistem providnim.
Drugi izvori prihoda su etiri kockarska kazina, posebno svetski poznat u Monte Karlu,
koji je preuzet od strane kneevine 1967. godine. Po nekima, pre Kazina u Monaku nije
bilo nieg znaajnog, ako se izuzme nekoliko panje vrednih graevina i mora.
Karlo III, oigledno upuen u magiju ruleta i novca, odlukom da se kocka zavrti i
ovde na Mediteranu, zapoinje modernu epohu Monaka i uspostavlja temelje
dananjeg grada Monte Karla
Iz uvenog Homburga, iz kockarnice, dovodi u Monako Fransoa Blana, biveg veoma
uspenog kockara i potonjeg sjanog upravnika kockarnice. I postavlja ga za
direktora Kazina. Pod srenom i vetom rukom ovog inspirativnog gospodina,
Monte Karlo ubrzo na evropskoj lestvici hazarda poinje sve bolje da se kotira. Sa
svih strana stiu prinevi, grofovi, ruske velmoe, profesionalni kockari ali i evropski
probisveti. Svi, meutim, elegantni, blazirani i rastroni.
Dravica konano doekuje prieljkivano blagostanje. Ubrzo, shvativi da je Kazino
zaloga budunosti, na platou na Speligama zapoinje gradnja nove zgrade, koja uz
mnogobrojne adaptacije, rekonstrukcije i dizajniranje, predstavlja ono to danas jeste
kultni Kazino u Monte Karlu.
Ipak, nasuprot uvreenom miljenju da ekonomija bogatog Monaka i poiva na
kockanju, teko da e to biti istina budui da je Rainier III uveo zakon po kojem
prihod od kockanja sme da ini najvie 4,5 odsto godinjeg prihoda Monaka.Inae,
najskuplja lokacija u Evropi za kupovinu stana je upravo Monako, a u stopu ga
prati strogi centar Londona. Tako kvadratni metar u Monaku proseno stoji ak
24,9 hiljada evra.

60

GRIMALDIJEVI
Meu Grimaldijevim, posebnu panju privlai lik i delo Renijea III. Kada je Renije
nasledio svog dedu, princa Luja Drugog, Monako je bio najpoznatiji po svojim kazinima
koji su mu tokom 19. veka doneli znaajno bogatstvo. Kao poslednji ustavni autokrata,
uveo je Monako u doba oblakodera, meunarodnog bankarstva i biznisa. Kada je
Nacionalni savet, parlament Monaka, 1958. zatraio ustavne reforme koje bi mu
omoguile vei uticaj u dravnim poslovima, Renije je odmah pokazao da nee tolerisati
pokuaje ograniavanja njegove vlasti. Konflikt je izbio zbog budeta, a princ je
suspendovao Ustav i raspustio parlament. Kasnije je dekretom imenovao nov sastav
parlamenta. Renije se uspeno obraunao s jo jednim pokuajem ograniavanja
svoje vlasti 1962, kada je general arl de Gol pokuao da na Monako proiri
francuski poreski zakon.
Uveo je zakon po kojem prihod od kockanja sme da ini 4,5 odsto godinjeg prihoda
Monaka. Svestan injenice da njegova zemlja nema prirodne resurse, svoj smisao za
biznis i kontakte koje je imao iskoristio je za unapreenje lake industrije i turizma.
On je najmanju dravu na svetu posle Vatikana transformisao od centra za
kockanje u raj za milijardere. Ojaao je suverenitet Monaka, garantovan
sporazumom s Francuskom iz 1917. godine i ulaskom u UN.
Princ Renije III, najvie je ostao upamen po nekoliko stvari:
-organizuje Grand Pri Formule 1 na ulicama prestonice;
-60.tih godina od velikog grkog multimilionera i brodovlasnika Aristotela Onazisa
nacionalizuje veliku imovinu u Monte Karlu, meu kojom i uvenu kockarnicu, i od
tada Kneevina postaje mondensko mesto na kojem se svake godine okuplja svetski detset.
-1956. godine oenio holivudskom lepoticom, glumicom Grajs Keli, muzom uvenog
Alfreda Hikoka i dobitnicom Osakara za film Provincijalka 1954. godine, kome je
predhodilo tek pet filmova slavne holivudske zvezde. Upoznali su se na filmskom
festivalu u Kanu. Nakon tog poznanstva, Grejs snima samo jo jedan film (Visoko
drutvo, 1956) nakon ega se povlai iz sveta filma i titulu holivudske zvezde trampi za
titulu holivudske princeze. U nekoliko navrata Grejs e se ponovo vraati filmu, ali ti
napori nee uroditi plodom jer se Princ Renije III protivio tome da Princeza Gracija radi.
Nakon 3 decenije apsolutnog vladanja utom tampom, 1982.godine princeza Grejs Keli
gine u saobraajnoj nesrei, ije okolnosti ni dan danas nisu razjanjene (autom je
upravljala 17-godinja princeza Stefani). Sahranjena je Katedrali u Monako-Vilu. Njena
smrt slomila je Renijeu III srce: I dalje oseam njeno odsustvo. Bio je to brak iz ljubavi rekao je on 1999. Nikada se vie nije enio.
Naravno, uta tampa irom sveta je smrt Princeze pripisala prokletstvu Grimaldijevih.

61

Osim pomenutih legendi, postoji jo jedno iroko rasprostranjeno verovanje po kome

je Princ Renije I u 19. veku imao za ljubavnicu lepu Ciganku. Nakon to ju je
ostavio, bacila je na njega i ostale Grimaldijeve cigansku kletvu: Ni jedan Grimaldi
nee imati sree u braku!
Zanimljivo je pomenuti da `prokletstvo` prati i decu Renijea III i Grejs Keli. Naime,
princeza Karolina udavala se nekoliko puta, a drugi mu joj je poginuo u saobraajnoj
nesrei. Glamurozna princeza Stefani imala je vie ljubavnika i mueva, a Princ Albert,
koji je aktuelni Princ od Monaka, o ijem aktivnom ljubavnom ivotu krue prie,
zabavljao se do sada sa nizom manekenki i glumica (Naomi Kempbel, Klaudija ifer,
Gvinet Paltrou).
Princ Renije III I Grejs Keli imali su troje dece, erke Stefani (1956) i Karolinu (1957) i
najmlaeg sina Alberta (1958). Nakon smti Renijea III od Monaka 2005. godine u 81.
godini ivota u kardiovaskularnoj bolnici u Monaku, gde su se lekari za njegov ivot
borili mesec dana, presto je nasledio njegov sin Princ Albert II, koji se i danas nalazi
na elu ove bogate patuljaste drave.
Dok je jo uvek trajao period alosti za Renijeom III, detalji Alberovog privatnog ivota
dolaze do javnosti. Naime, francuska stjuardesa poreklom iz Togoa za magazin Pari ma
izjavila je da je Albert otac njenog sina sada starog 22 meseca.
Pre dve godine sam priznao oinstvo i prihvatio odgovornost. To dete e imati sve to mu
treba, ali to je deo mog privatnog ivota."Albertov vanbrani sin Aleksandar nee,
meutim, imati pravo da nasledi krunu. Princ Alber II voli sport i uestvovao je u reliju
Pariz-Dakar 1985. On ima crni pojas u dudou i predstavljao je etiri puta Monako na
Olimpijskim igrama u bobu.

62

OBILAZAK GRADA
OKEANOGRAFSKI MUZEJ
Na samoj obali mora, na prenaseljenom fragmentu Azurne obale, pod
rukovodstvom princa Alberta, izgraen je i osnovan Okeanografski muzej u kome
su danas pored muzejskih eksponata smeteni i instituti za biologiju, geologiju i
fiziku mora.
Po osnivanju Muzeja, upravnika pozicija poverena je uvenom aku Kustou.
Zgrada muzeja uklesana u stenu, teka vie od 1000.000 tona, izgraena u
plemenitom kamenu, izdie se 85 metara iznad Mediterana, i kroz stotinu svojih
prozora ve skoro vek gleda u more i daleki afriki kontinent.
Zgradu je projektovao arhitekta Pol Delefortrie (1843-1910), a njegov nacrt u delo su
sproveli konstruktori Fontana I Gamba. Za izgradnju ovog zdanja korien je kamen iz
Turbije (Turbia) i krenjak iz Bree (Brescia). Neni krenjak troen je za detalje od
vanosti kao to je monumentalno stepenite ili stubovi na samoj fasadi graevine, ali i u
njenoj unutranjosti. Spoljanja i unutranja dekoracija muzeja nala je svoju inspiraciju u
moru i njegovim stanovnicima.
Muzej je otvoren 29. marta 1910. godine, nakon 11 godina rada na njemu.
KATEDRALA SVETOG NIKOLE
Katedrala Sv. Nikole, Saint Nicholas Cathedral, Katedrala Svete Device ili
jednostavno Katedrala Monaka je krunska crkva dinastije Grimaldi i u njoj su se
50-tih godina venali princ Renije i uvena holivudska glumic Grejs Keli.
Renije III je sahranjen u kripti katedrale u Monaku, pored svoje supruge, koja je 1982.
godine poginula u saobraajnoj nesrei.
Danas je teko rekontruisati tanu istoriju Katedrale. Smatra se da je na njenom mestu
davne 1247. sagraena prva parohijska crkva na ovom prostoru, a po miljenju mnogih, i
prva parohijska crkva ikada. Sagradili su je enovljani. Ta crkva , iji je zatitnik postao
Sveti Nikola, prvi put je pomenuta u spisima iz 1322. godine.
Ta originalna graevina, dograivana je u toku XV, XVI i XVII veka. Dograene su
kapele sa strane kao i zidne ploe, iji se ostaci mogu videti u Lapidarijumskom muzeju
u sklopu moderne Katedrale. U toku ovih vekova, razne donacije i organizovani banketi
omoguili su ivopisanje crkve, kao i njeno dalje ureivanje. Na alost, deo ovog
kulturnog naslea uniten je u toku Francuske revolucije, u toku koje je Monako, 1793.
godine, pripojen Francuskoj.
1868. godine, nakon trovekovne borbe Grimaldijevih za religioznu autonomiju njihove
dravice (monaanska crkva do tada je bila pod jurisdikcijom biskupije u Nici), svi
napori su konano urodili plodom. Tada Crkva Svetog Nikole postaje parohija.
Meutim, graevina biva unitena 1874. godine, a princ arl III, odluuje da na istom
mestu izgradi novo i vee zdanje. Gradnja je poela 1875. godine, kada je poloen kamen
temeljac, a vrata katedrale otvorena su za njene vernike ve sledee, 1886. godine, bez
obzira na to to su samo 2/3 graevine bile zavrene. Katedrala je dovrena do 1903.
godine, da bi bila osvetana tek 1911.

63

PRINEVSKA PALATA
Prinevska palata (Palais de Prince de Monaco) je rezidencija porodice Grimaldi
koja datira iz 13. veka, u kojoj i danas ivi Princ Albert Drugi. Dvorac Grimaldijevih,
dominantan poloajem, raskonom i rastronom arhitekturom Monaka. Kroz vekove i
decenije je dograivan, ulepavan, dopunjavan, nametajem, umetnikim slikama,
srebrom i zlatom. Grimaldijevi su dosledno, svojim graanima i Evropi, uporno i
kontinuirano nudili koncept prosveene, odmerene, a istovremeno i dovoljno
ceremonijalne vlasti koja ima veliko razumevanje za sve potrebe, navike i probleme
bogatih i slavnih. Topovi isped dvorca poklon su suverene francuske i Luja XIV.
Napoleon je inae, svojevremeno pokorio Monako, ali se ne nalazi sluajno u sklopu
Prinevske palate. Napoleon je bio jedan od retkih koga su Grimaldijevi zaista
potovali.
Kada je Princ u palati, zastava kneevine je visoko postavljena i sve posete su zabranjene.
Poeci uvene Prinevske palate su u davnom 12. veku, kada je nemaki car Henri IV
ustupio ovo stenovito podneblje i luku enovljanima koji su morali za uzvrat tu da
sagrade monu tvravu, utvrenje koje e sluiti za borbu protiv pirata. U junu
1215. godine enovljani poinju sa graenjem monog utvrenja.
Nakon izvesnih previranja izmeu dve vladajue kue u enovi, u vee 8. januara
1297. godine Fransoa Grimaldi, zvani Malizia (Zli), preruio se u kaluera i zamolio
za konak u tvravi. Nepronicljivi straar ga puta unutra. I kao u filmu o Dejmsu
Bondu, Fransoa ubija straara, puta svoje ljude u tvravu i u ime Grimaldijevih osvaja
Utvrenje.
Na alost, Francuska revolucija je znaajno uticala na dalju budunost ove
graevine. Poevi od 1793. godine kada Monako pada pod vlast Napoleona, Palata
je u nekoliko navrata pljakana, a i ime joj je promenjeno u Herkulova trvrava.
Skupoceni predmeti Grimaldijevih rasprodati su na aukcijama. Raskone sobe Prinevske
palate pretvorene su u vojnu bolnicu za italijanske vojnike, Soba sa kneevskim tronom
pretvorena je u kuhinju, a ostali delovi Palate pretvoreni su u sirotite.
Maja 1814. godine Monako je vraen Grimaldijevim, ali do tada je Palata ve bila u
oajnom stanju. Istono krilo Palate sa pogledom na Fontvij (Fontville), bilo je u takvom
stanju da je moralo biti srueno, te ponovo sagraeno.
Princ Renije III je zasluan za vraanje starog sjaja i slave Prinevskoj Palati i
njeno dovoenje u dananje raskono stanje. Glavno dvorite je poploano sa
neverovatnih 3.000.000 belih i obojenih ploica, rasporeenih po najlepim i
najneobinijim obrascima. Iz njega se izdiu stubovi i spektakularno mermerno Karera
stepenite iz 13. veka, uraeno po uzoru na ono u Zamku Fontenblo (Chateaux du
Fontainebleau). Ova velelepna gradjevina, vekovima predstavlja dom prinevske
porodice. Sastoji se od 15 soba koje su opremljene nametajem i slikama od neprocenjive
vrednosti. U junom krilu se nalazi i muzej posveen Bonaparti i u njemu se nalaze
Bonapartine line stvari kao to su: odea, obua, meci, kovanice, kao i zastava
bataljona granadira sa ostrva Elbe, pod kojom je zapoet "mar od sto dana koji
od Vaterloa vodi do Svete Jelene.

64

KAZINO I OPERA U MONTE KARLU

Ovaj Kazino projektovao je francuski arhitekta arl Garnije 1878. godine. Atrijum
Kazina poploan je mermerom I okruen sa 28 jonskih stubova od oniksa. Atrijum
dalje vodi do Sale Garnije, tj. glavne sale Opere u Monte Karlu, koja je uraena u
hedonistikoj crvenoj i zlatnoj, sa brojnim freskama i skulpturama.
Dakle, iz hola Kazina direktno se ulazi u Operu, koju je 1879. projektovao istoimeni
arhitekta. Naime, Garnijeu je kneevina Monako pozajmila 4 miliona ondanjih
franaka za zavretak opere u Parizu. Kao zahvalnost za tu uslugu, ovaj graditelj je
podigao operu u Monaku. Treba napomenuti da je od kraja 19. veka pa do danas kroz
ovu zgradu proao svetski operski krem i izvoena su najpoznatija operska dela.
S druge strane, niu se kockarske sobe sa vitraima u prozorskim oknima, zadivljujuom
ornamentikom I skulpturama, alegorijskim slikama I bronzanim lampama. Ve su
osnivai kockarnica shvatili da kockanju treba dati otmen ambijent jer u raskoi i
otmenosti i poroci deluju prefinjenije. Zato je i sadanaj zgrada Kazina gizdava. Ova
impresivna graevina u sreditu Monte Karla vie podsea na klasinu teatarsku formu.
Kada su podizali ovaj kockarski hram Monagasci (Monaani) su evidentno imali na umu
klijentelu izuzetnih zahteva. Da bi se dolo do ovakve arhitekture i eksterijernih
formi, samo u 19. veku Kazino je pet puta proirivan, poetkom 20. veka skoro
potpuno obnovljen a da ne govorimo o tehnolokim i enterijerskim intervencijama u
sadanjem vremenu. Murali, lusteri, tapiserije, slike i sva dekoracija se decenijama
umnoavaju dopunjui otmenost ovog, reklo bi se, dvorca. Gosti, posetioci, radoznalci
dolaze sa svih strana ali nemaju svi pristup u sve dvorane u kojima se kocka. Postoji
specijalna sluba obezbeenja koja legitimie sve goste pri ulazu. Na glavnom ulazu,
pored elektonskih kamera, stoji i fizionomista koji naroito kontrolie pristup
privatnim salonima. To su delovi Kazina za bogatu klijentelu, za one koji su spremni
da rizikuju velike sume, za ugledne ali i one kojima ugled znatno podie trenutno stanje
bankovnih rauna. Pogotovo rauna koji su u bankama Monte Karla. U Kazino ne moe
ui osoba mlaa od 18 godine ili neprikladno obuena (neophodan je sako i kravata).
Takoe, neophodan je i paso. Ulaz je 10 eura a posete su ograniene na 30-40 min.
HOTEL PARIZ
Hotel je sagraen 1864. godine. Ova raskona palata je od svoje izgradnje sluila za
odmor dravnicima i najbogatijim ljudima. Sve sobe imaju predivan pogled, a najskuplje
su one koje gledaju na pristanite naikano jahtama i Prinevsku Palatu. Hotel raspolae
sa 4 restorana, od kojih je Carska sala pravo arhitekstonsko savrenstvo. Od propratnih
sadraja hotel raspolae spa centrom, frizerskim salonom, luksuznim prodavnicama,
turistikom agencijom itd. Najjeftinije noenje u ovom hotelu je 400 eura.

65

ZANIMLJIVOSTI:

VN Monaka - Rekord kruga - Michael Schumacher- Ferrari 2004. god. - 1:14,439.

Najvie pobeda VN Monako ima Ayrton Senna (BRA McLaren) sa 6 pobeda od kojih
je pet uzastopnih od 1989-1993

Jedan Italijan dobio je dekpot od preko milion evra u jednom kazinu u

Monaku, to je najvei dobitak na slot maini u toj zemlji.
Italijan je dekpot od 1.033.019 evra dobio u kazinu Kafea Pariz u Monaku.
Identitet dobitnika nije otkriven.
Najvei dekpot na slot maini u Francuskoj dobila je 15. oktobra 2007, u kazinu u
predgrau Pariza, jedna 50-godinjakinja koja je tada postala bogatija za 1.611.921 evro.

Sud u Monaku osudio je na 16 dana zatvora biveg sobara u kneevskoj palati

zbog toga je to je slao ljubavne SMS poruke princezi Stefani, saoptili su pravosudni
izvori. Sobar-recidivista, star 30 godina, i prole godine je osuivan, ali samo na osam
dana, zato to je poslao 25 poruka na mobilni telefon sestre princa Albera Drugog.
Krajem jula ove godine on nije izdrao pa je princezi poslao jo pet SMS poruka molei
je za randevu. Iako je tuilac traio samo tri dana zatvora, sudija je pootrio kaznu, uz
ocenu da je zaljubljeni sobar "prema svemu sudei poremeen".

Cena stana od 75 km2 u Monte Karlu iznosi neverovatnih 1.100.000 eura

Stanovnici Monaka su izuzetno vezani za svog princa, a on meu njih esto stie,
sa sveicom u ruci provoza se, proeta kneevinom, sve to mu se ne dopadne zapie i
sutradan po dolasku u kabinet - pozove nadlene da to izmene ili poprave.

Na najbolji teniser svih vremena, Novak okovi je roen 22. maja 1987
godine u Beogradu a trenutno kao mesto prebivalita navodi Monte Karlo u
Monaku. esto poseuje Kneevinu, a u jednoj od poslednjih poseta Novak je obiao i
tamonju uvenu tenisku akademiju iji su trenutni polaznici I nai Ilija Vui I Ana
Veselinovi.

Ono to nas Srbe vee za Monako je svee (od 12. marta 2006.) uspostavljanje
diplomatskih odnos. Srbija i Monako povezani su i lanstvom u svetskoj organizaciji
frankofonije za negovanje i uvanje francuskog jezika

Kneevina nema dnevne novine, ve dobija francuske listove. Postoji lokalna TV

mrea - TCM i veliki broj radio - stanica.

Renije III je posle kralja Tajlanda Bumbibola Aduljadeda svetski vladar

koji je najdue vladao, od 1949. do 2005. godine.

Princ Renije, je za vreme svoje vladavine ispratio sedam francuskih

predsednika i pet papa umro je u 81.godini

Pozivni broj je +377, Oficijelni sajt Monte Karla je : www.monte-carlo.mc. a

internet domen je .mc

U Monaku je rasporeeno skoro 400 video-kamera.

66

OSTALE ZNAMENITOSTI
FORUM GRIMALDI
Kao to smo ve pomenuli, Princ Renije III uveo je Monako u doba oblakodera. U
Kneevini se na veoma zanimljiv nain kombinuju tradicionalno i moderno, kitnjasta
stara gradnja sa minimalizmom 21. veka. Ovo posebno iznenauje turiste koji su po prvi
put u Monaku, jer su oblakoderi i moderne graevine poslednje to oekuju od ove male
dravice. Ve 1969. godine u Monte Karlu podignut je oblakoder Le Millefiori sa 37
spratova i 111 metara visine, i kao takav on je najvia graevina u Monaku. Danas je
modernih arhitektonskih ostvarenja sve vie...
The Convention Center ili Forum Grimaldi je centar otvoren u septembru 2000.godine i
predstavlja zdanje za trei milenijum. Centar se prostire na 4000 kvadratnih metara i sav
je od stakla. Poseduje 1800 sedeih mesta, dva restorana, 23 sobe za odmor, dva ogromna
hola i kao takav predstavlja centar kulture Monaka. U ovom centru je 12.jula 2007.godine
odrana reprezentativna izlozba Godine Grejs Keli, povodom 25 godina od smrti
cuvene holivudske zvezde, ali i jedne od najcuvenijih princeza 20. veka. Postavka je
najpre prica o americkom detinjstvu Grejs Keli, njenoj nesvakidasnjoj karijeri i zivotu te
princeze "koju su svi voleli", ali i o svakidasnjem zivotu princevske porodice Monaka,
koja je zivela poput mnostva drugih - deca su isla u skolu, a roditelji radili. Princ Albert
II zeleo je da prikaze svetu "voljenu mamu", stavljajuci naglasak na nju kao na zenu koja
je obelezila celu jednu epohu, "zahvaljujuci posebnom smislu za estetiku i nikada
prekinutoj zelji za savrsenstvom". Izlozba je obuhvata oko 1.500 objekata. Medju njima
je i 80 haljina, od kojih se nekoliko stalno okreu i pokazuju "dobar ukus" filmske dive.
Odeca je iz filmova Grejs Keli ili sa privatnih zabava, nikada ranije predstavljenih u
javnosti. Izlozba obuhvata i tridesetak eksponata koji su pripadali princezinim
kolekcijama skupocenog nakita. Tu je i oko 500 fotografija, od kojih su mnoge dosad
neobjavljene, a prikazuju njen svakodnevni zivot ili su sa snimanja njenih cuvenih
filmova. Predstavljeno je i vise od stotinu primeraka cuvene tane "Kelly" (Hermes).
Drugi deo izlozbe naglasava prijateljstvo i odnose princeze sa mnotvom poznatih osoba
- princezom Dajanom, generalom De Golom, Kerijem Grantom, Marijom Kalas

67

EGZOTINI VRT
Kada je krajem 19. veka glavni batovan Saint Martin bate u Monaku, Ogustin Gasto
(Augustin Gastaud) posetio centre hortikulture u oblinjem Grasu, bio je potpuno
fasciniran kolekcijom kaktusa koju je tamo zatekao. Upravo u toj poseti lee koreni
Egzotinog vrta u Monaku. Za Gastoovu kolekciju kaktusa i sonih biljaka smesta se
zainteresovao i tadanji princ Albert I, te je prvi katalog o tim biljkama, za koje se veruje
da su veinom donete 1826. godine iz Meksika, objavljen ve 1905.
Tada je Princ Alber I doneo odluku da grad Monako postane dom I jednom ovakvom
vrtu, potpuno posveenom egzotinim biljkama. Lokacija je ubrzo izabrana.
Ia tako, krenete li putem Moyenne Corniche (put N7) koji direktno povezuje Nicu I
Monte Karlo, na putu ka Egzotinom vrtu biete potpuno fascinirani pogledom sa te,
istone, strane Bej Dezana (Baie des Anges). Negde na ovom krivudavom putu naiiete
i na mesto gde je u saobraajnoj nesrei 1982. goine poginula Princeza Grejs Keli.
Vozilom je upravljala njena sedamnaestogodinja kerka Stefani, koja je izgubila
kontrolu nad automobilom i survala se sa ovog puta uklesanog u liticu na 90 metara
nadmorske visine (Stefani je preivela)! Zanimljivo je da je u malom srednjovekovnom
seocetu Ez (fr. Eze), na ovom putu ka Monte Karlu iveo neko vreme i Fridrih Nie,
nemaki filozof, koji je upravo u ovoj idili i napisao vei deo svog najpoznatijeg dela
Tako je govorio Zaratustra. Ni Volt Dizniju nije promakao pravi raj na zemlji, te je i on,
pored Niea, ali i arlija aplina i drugih, svoje odmore provodio ovde.
Nekoliko kilometara od Eza, konano nailazimo i na znak Jardin Exotique. Egzotinom
vrtu prilazimo peke, uspinjui se uz prilino strm put. Tako dolazimo do nie sekcije
vrta.
Radovi na kontrukciji Egzotinog vrta poeli su 1913. godine. Zanimljivo je da je na
mestu dananjeg Vrta, nekada bio zamak, iz 12. veka.
Nakon ogromnih napora i brige za svaku biljicu ponaosob, vrt je konano otvoren za
javnost 1933. godine. Ipak, tek e 1938. godina biti godina konanog zavretka radova na
izgradnji ovog Vrta.
U toku prve godine njenog rada Vrt je posetilo 22.000 ljudi. Sada, na poetku 21. veka,
ovaj Vrt godinje poseuje preko pola miliona ljudi, a taj se broj iz godine u godinu
poveava.
Gotovo ni jedna stazica niti mosti u Vrtu nije se promenio u odnosu na njihov prvobitni
izgled. to se biljaka tie, promene su itekako uoljive. Mnoge od njih koje emo u Vrtu
danas zatei, nalaze se tu od inauguracije Vrta, te su neke stare i po 100 godina. Te biljke
dosegle su dinovske proporcije, ba kao to bi bio sluaj u njihovom prirodnom
okruenju. Poznavaoci e svakako primetiti veliku raznolikost vrsta kaktusa i sonih
biljaka, to, dodue, nee ni laiku promai.
Godine 1974. u okviru kompleksa Egzotinog vrta podignuta je i zelena kua visine 10
metara, kao i jo neke graevinice ispod samog Bulevara Egzotinog vrta. itav Vrt
prostire se na oko pola hektara zemljita.
Od jula do avgusta Vrt je otvoren od 9-20h, a od septembra do juna radno vreme je
podeljeno u dve smene: od 9h do podneva, pa od 14-17h. Ulaz je 2.50.

68

MUZEJ NOVIA I POTANSKIH MARKICA

Postavka ovog izuzetno zanimljivog muzeja bazira se na privatnoj kolekciji Princa
Renijea III. Muzej je specijalno dizajniran po eljama Princa. Koriste se najnovije metode
u storniranju ove kolekcije neprocenjive vrednosti. Reen je I problem osvetljenja uz
pomo optikih vlakana, koja, za razliku od klasinog osvetljenja, ne pregrevaju i ne
zrae eksponate.
Muzej novia i potanskih markica sastoji se iz dve glavne oblasti:
1.
Glavni izlobeni prostor
2.
Soba retkih potanskih markica
Glavni izlobeni prostor nudi dve stalne postavke: novii i novanice Monaka izloeni u
visokomodernim staklenim vitrinama, s jedne, i monaanske potanske markice od onih
najstarijih (1885.), pa do najmodernijih markica, s druge strane.
Leva polovina Glavnog izlobenog prostora rezervisana je za privremene izlobe koje
omoguavaju posetiocima da ostanu u toku sa svim aspektima monaanske filatelije. Prva
izloba u ovom prostoru bila je posveena Renijeu III, te je sadrala sve markice izdate u
Kneevini od 1949. godine, kada se Renije III popeo na tron, pa do skorijih dana.
U ovoj dvorani posetioci mogu i da se blie upoznaju sa nekadanjom tehnologijom
tampanja markica: videe rotacionu presu sa bakarnom matricom koja je pre 50 godina
sluila za tampanje markica za kneevinu Monako.
U Sobi retkih potanskih markica, posetioci e moi na displeju da uivaju u siunim
remek-delima neprocenjive vrednosti. uveni su nekoliko primeraka sardinijskih markica
tampanih pre 1860. godine.
NACIONALNI MUZEJ LUTAKA
Nacionalni muzej lutaka otvorio je svoja vrata posetiocima 13. septembra 1972. godine.
Nalazi se u Aveniji Princeze Grejs, u Vili Sober (Villa Sauber), koju je u 20. veku
konstruisao arl Garnije, arhitekta odgovoran za veinu graevina vrednih panje u
Monaku.
Nekoliko godine pre no to je muzej otvoren, kneevina je dobila donaciju neprocenjive
vrednosti: jedinstvenu kolekciju lutaka I automata koju je Madlen Galea, supruga
diplomate Edmonda de Galea, briljivo prikupljala tokom svog ivota. Njen unuk je eleo
da uspomena na njegovu baku nastavi da ivi te otvara izlobeni prostor u kom e biti
izloeni svi eksponati. Danas se kolekcija sastoji od 80 mehanikih igraaka velike
raznovrsnosti i od oko 400 lutaka koje su uglavnom istog stila: kolekcija uglavnom
obuhvata lutke ija su tela uraena od koe, a lica od porcelana to je karakteristino za
drugu polovinu 20. veka. Kolekcija, takoe, ukljuuje i neke izvanredne primerke lutaka
18. i 19. veka.
Neki od uvenih automata koji su deo postavke ovog muzeja su Crni bubnjar, Vrabac sa
psom, Orkestar majmuna, te Klovn sa maskama, igraka koja datira iz 1906-1910. godina
ijedan je od najboljih primeraka napravljenih od strane Rule-Dekampa (Rullet-Decamps).

69

NACIONALNI PRAZNIK: 19. novembar je datum kada je princ Renije doao na presto,
kad se slavi presveti Renije, koga je Albertov otac priznao kao svog zatitnika. To je
posebna atrakcija za turiste, jer se ispred Prinevske palate odravaju velianstvene
ceremonije u kojima uestvuju pored nacionalnog orkestra i svi Monaani. U Monaku je
ovo neradan dan a sve posete Prinevskoj palati tokom celog novembra su zabranjene.
Specijalno za ovaj dan Princ Renije III je 1997. godine okupio je Poasnu strau. Ona se
sastoji od 1 pozornika, 2 pukovnika-majora i plotun ete od 12 andara. Oni imaju
privilegiju da predvode ceremoniju uoi gorepomenutog Nacionalnog dana Monaka 19.
Novembra (Fete National). Nastupaju sa ili bez vojnog orkestra.
SPORT: Monako je svetski kulturni, sportski i zabavni centar. Ipak meu mnogobrojnim
sportskim dogaajima izdvaja se trka Formule1 tzv.Velika Nagrada Monaka. Prvi Grand
Prix je odrzan u aprilu 1929. godine, i pobedio je englesko-francuski dvojac u privatnom
automobilu Bugatty Type 35B, obojen u tipicnu Bugattijevu zelenu boju. Od 1938. do
1947. godine VN Monaka se nije odrzavala zbog ratnih dejstava. Oficijelna takmiarska
tradicija vratila se 1948. godine. Prva trka Formule 1 (kao zvanican naziv takmicenja) na
stazi Monte Carlo odrzana je 1955. godine i pobedio je Moris Trintinjan (Maurice
Trintignant).
Verovatno ne postoji staza gde znacaj kvalifikacija igra vecu ulogu za uspeh na trci.
Preticanje u Monte Carlu je, fakticki, nemoguce! Specifikacija Monte Carlo "staze" je
izuzetno specificna. To je jedina trka gde bolidi jure gradskim ulicama, jedina F1 "staza"
sa tunelom i koja je kraa od 300 kilometara. Duina staze iznosi 3340m, a duina trke
iznoso 260,520 kilometara. Meutim, i to je previe. Vozai trpe ogromna optereenja,
zbog estih koenja i ubrzanja. Isto vai i za konice i menja. Bolid je "napet" od
poetka do kraja trke (78 krugova), a voza preko 3.000 puta promeni stepen prenosa.
Najsporija krivina je kod Grand hotela, gde je potrebno smiriti razuzdani bolid na samo
40 km/h. Najbri deo staze jeste izlazak iz tunela, gde bolidi razvijaju blizu 300 km/h.
Pitanje favorita uvek je otvoreno.
Monte Karlo je poznat i po odravanju velikog teniskog turnir iz masters serije koji se
igra za nagradni fond od 2,2 miliona dolara.
Stadionu Louis II je sagraen 1985. i predstavlja dom fudbalera Monaka. Fudbalski klub
n (. Association Sportive deMonaco Football Club) profesionalni klub koji je
osnovan 1919. godine i takmii se u prvoj francuskoj ligi. Ovaj klub predstavlja jedan od
najpopularnijih fudbalskih klubova ne samo u Francuskoj, ve i u celoj Evropi. Igrai FC
Monaka imaju nadimak Kneevi i nose dresove crveno-bele boje, kada igraju kao
domaini, dok su gostujui dresovi zlatne (ute) boje. to se rezultata FC Monaka tie,
zabeleio je 7 pobeda u prvenstvu Francuske, osvojio je 5 Nacionalnih kupova Francuske
i 1992. god ostao je upisan kao pobednik UEFA kupa. Stadion Luis II je kapaciteta 18
500 gledalaca i osim fudbala namijenjen je i razliitim sportskim takmienjima u stonom
tenisu, boksu, skvou, koarci, odbojci i dr.

70

PANIJA

KATALONIJA

71

A.

REINO DESPANA KRALJEVINA SPANIJA

VLADAR:
PREMIJER :
POVRSINA:
BR. STANOVNIKA :
GL.GRAD:
VALUTA :
JEZIK :
RASA :
RELIGIJA :
POLJOPRIVREDA:
INDUSTRIJA :

Kralj Juan Carlos I

Jose Maria Aznar
504 750 km
40.847.530
Madrid
evro
spanski
mesavina mediteranskog i nordiskog tipa
romansko katolicka
zitarice, povrce, masline, secerna repa, mlecni proizvodi
prehrambena, obuce i tekstila, automobilska,
brodogradnja
PRIRODNI RESURSI:
ugalj, lignit, vodena snaga, uranijum, gips, cink, olovo
NEZAVISNOST :
1469. ujedinjenjem Kastilje i Aragona u borbi protiv
mavarskih okupatora
DRZAVNA HIMNA :
Marcha Real ( kraljevski mars )
INTERNET NASTAVAK : .es
POZIVNI BROJ :
+34
GEOGRAFIJA
Kraljevina Spanija nalazi se na jugozapadu Evrope i predstavlja najvecu zemlju
Pirinejskog poluostrva i jednu od vodecih svetskih turistickih destinacija. Nalazi se na
dodiru 2 kontinenta: Evropa i Afrika i kupaju je tri vode: Atlanski okean, Mediteransko
i Kantabrijsko more.
Na severu granici sa Francuskom i Andorom, s Portugalom na zapadu i sa britanskom
kolonijom Gibraltar na jugu. Severnoafrike teritorije pod panskom upravom granie se
s Marokom. Ukupna duina spanske kopnene granice je 1918 km.
Glavni grad Kraljevine Spanije je Madrid ( najvisa prestonica Evrope na 650 m nv). Grad

72

sa vie od 3.150.000 stanovnika (vie od 5.000.000 u regiji Madrida) smeten je u

sreditu Pirenejskog poluostrva.
Na Tenerifama, jednom od Kanarskih ostrva, nalazi se najvii vrh panije Pico de
Teide, visok 3 718 m. Sobzirom da su Tenerife u tom delu iroke 38 km, onda zamislite
kakvi su usponi na ostrvu.
Spaniji pripadaju i Balearska ostrva u Mediteranu i Kanarska ostrva u Atlanskom
okeanu. Deo njene teritorije su i severnoafricki primorski gradovi Ceuta i Melilla koji su
pod spanskom upravom kao i enklava Livia u francuskim Pirinejima.
panija je podeljena na 17 autonomnih zajednica: Andaluzija Aragon Asturija
Balearska ostrva Baskija Valensija Galicija Ekstremadura Kanarska ostrva
Katalonija Kastilja i Leon Kastilja-La Mana Kantabrija Rioha Madrid
Mursija-Navara i na 2 autonomna grada Melija i Ceuta Seuta.
Ceuta je spanska enklava na severu Afrike, okruena Marokom, na obali Sredozemnog
mora u blizini Gibraltarskog tesnaca. Poznata je jo na arapskom kao Sebta. Povrina
Ceute je 19 km.
Melilla je takodje spanska enklava, smetena na obali Sredozemnog mora na severu
Afrike, okruena Marokom. Tradicionalno smatrana delom Andaluzije, zbog istorijskih
razloga, bila je sastavni deo provincije Malage sve do 14. marta 1995. godine, kada je
usvojila Statut autonomije, te je kao i Ceuta, postala autonomni grad.
Melilla i Ceuta su jedine dve teritorije Evropske unije na afrikom kopnu.
JEZIK I STANOVNISTVO
-Prema popisu stanovnitva iz 2001. Spanija ima 40.847.530 stanovnika s prosenom
gustinom naseljenosti od 81 stanovnik/km2.
- panci ine oko 73% ukupne populacije, Katalonci 16,5%, Galjegi (Galicija) 8%, Baski
2,3%, ostali 0,2%.
-panija je jedna od najizrazitijih katolikih zemalja sa 97% stanovnitva katolike vere,
dok je 0,4% protestanata i 2,6% ostalih.
-panija se sve bre urbanizuje, pa danas oko 80% stanovnitva ivi u gradovima.
-panski je (Iberisko-rimski jezik) odn romanski i nastao je od latinskog jezika, koji se
na prostorima dananje panije govorio u svojoj " vulgarnoj formi" sve do ranog
Srednjeg veka
-Spanski je trei jezik po broju onih koji ga upotrebljavaju u svetu. panski je maternji
jezik za 352 miliona ljudi, a zajedno sa ljudima kojima je dodatni strani jezik, panski
govori otprilike 417 miliona ljudi. Veina ljudi koji govore panski su iz Centralne i
June Amerike
-Katalonski je sluzbeni jezik u Barseloni,Valensiji i Balearskim ostrvima.
Da / Ne Si / No
Zdravo Hola
Vidimo se Adios
Hvala Gracias
Molim De nada
Dobro jutro Buenos dias Dobar dan Buenas tardes Dobro vece Buenas noches
Cafe cortado kratka kafa Cafe con lece kafa sa mlekom
Racun molim vas La cuenta, por favor

73

EKONOMIJA
Prema podacima svetske banke Spanija je osma ekonomska sila sveta Spanija je zasluna
za 40 odsto novootvorenih radnih mesta u Evropskoj uniji izmeu 2004. i 2007. godine.
Glavni industriski proizvodi su tekstil i konfekcija, prehrambeni proizvodi, metal i
prozvodi od metala, automobili i brodogradnja.
PRIVREDA
U uzgajanju sredozemnih poljoprivrednih kultura ( masline, groe, agrumi) panija je
meu vodeim zemljama sveta. Na jugu se uzgajaju duvan, masline, loza i urme. Na
Kanarskim ostrvima uspevaju i banane. Na Pirinejima je vanije stocarstvo. Poveana je i
proizvodnja voa i povra za potrebe domaeg trita, ali i za izvoz. panija je rudama
najbogatija zemlja June Evrope. Vee znaenje ima i proizvodnja ive, cinka i bakra.
TURIZAM
Razvoj turizma u Spaniji pocinje 50-ih godina ovog veka. Tada je vec slabljenje
diktatorske vlasti, ulaganje stranih investicija, liberalizacija spoljne trgovine, sve je to
uticalo na celokupni privredni razvoj zemlje, pa samim tim i turizam. Razvoj turizma
omogucili su povoljna klima, reljef i mnogobrojni antropogeni motivi.
Od najstarijih zidnih crteza u pecinama ( Altamira ), preko ostataka gradova starih
civilizacija (Fenicani, Grci, Rimljani), duz mediteranske obale mozemo se diviti
rimskim akvuduktima, mostovima, ostacima grckih i rimskih hramova, mavarski stil u
graditeljstvu ovde je zastupljen od VIII XV veka ciji dug period ostavlja mnoge civilne
i sakralne gradjevine ( moseja,alkazar ) pravljene u mavarskom stilu sa bogatom
ornamentikom ( arabeska ). Iz perioda srednjeg veka prisutne su tvrdjave, dvorci,
samostani, palate gradjeni u raznim stilovima: (romanika, gotika, renesansa, barok,
rokoko ). Slikarstvo ove zemlje dalo je najpoznatije svetske slikare : Velaskez, El Greko,
Goja a u XX veku Picaso, Dali, Miro
Ovakvi prirodni i antropogeni motivi i njihovi potencijali ucinili su da Spanija u
poslednjih 20 godina bude u samom vrhu svetskog turizma Spanija je medju 5
najrazvijenih turistickih regija sveta.To je najrazvijenija evropska i mediteranska
turisticka destinacija sa deviznim prilivom od 30 milijardi US$ ( Srbija oko 500 miliona
US$ ) ,sto cini preko 30% ukupnog deviznog priliva citavog sredozemlja. Sami spanci ne
putuju mnogo tako da je devizni rashod od turizma izuzetno mali. Ovakav razvoj
odrazio se i na uredjenje i izgradjenost spanskih obala, koje su toliko urbanizovane
da su rivijere kontinuirane i nastavljaju se jedna na drugu, od Costa Brave do Costa
de la Luz ( obala svetlosti). Turizam se razvio duz obale duge 2000 km.
KLIMA
Spanija se nalazi u umerenom klimatskom pojasu .Njen neujednacen reljef utice na
veliku klimatsku raznolikost. Cesto se za klimu Spanije kaze da je sredozemna
(mediteranska), sto je samo delimicno tacno, iz razloga sto samo istocno i jugoistocno
priobalno podrucje ima sredozemnu klimu.
-Za ovo podruje karakteristino je dugo, toplo, suvo i sunano leto, kada maksimalne
temperature dostignu i 48C. Sredozemna obala panije ima najvei broj sunanih sati u
Evropi. Na svim obalama zime su prijatne,blage a na jugu i tople.

74

-Severozapad panije, odnosno atlantska obala, koja izlazi i na Biskajski zaliv, ima
sveiju klimu, pa se temperature kreu od 8-20C. Sa Biskajskog zaliva prema poluostrvu
kreu se vlane mase, pa na planinskim padinama padne najvie padavina, odnosno na
ovom prostoru 900-2000 mm. Zbog blage okeanske klime i dosta padavina, itavo
podruje je pod relativno bujnom i zelenom vegetacijom, pa se ova regija esto naziva i
Zelena obala (Costa Verde).
-Za unutranjost panije, sa kontinentalnom klimom karakteristicne su srednje mesene
temperature od 3-23C, mada tokom zime temperature esto budu ispod nule. Planine
koje ogradjuju obalski pojas, sprecavaju hladne vazdusne mase da prodru iz
kontinentalnog dela i na taj nacin stvaraju prijatnu klimu.
ISTORIJA SPANIJE
ANTIKA I SREDNJOVEKOVNA PANIJA
Iberijsko poluostrvo tokom praistotije
Geografki poloaj Iberijskog poluostrva bio je pogodan za prisustvo malih zajednica
prvobitnih ljudi. S obzirom na to, ne iznenauje podatak da je panija riznica arheolokih
nalazita iz najraznovrsnijih epoha svetske praistorije. Posebno je zanimljiv podatak da su
1890. godine, krei put kroz brda Atapuerke na severu panije, radnici kompanije
British Sierra otkrili nalazita Velika Dolina (Gran Dolina) i Sima de los Huesos. Ljudski
fosili otkriveni u nalazitu Velika Dolina datiraju iz ak 800.000 pre nove ere! To
ovekoliko bie nazvano Homo antecessor, prvi poznati dokaz kanibalizma, predstavlja
najstarijeg otkrivenog pretka zapadnoevropskog oveka
Preromanska panija
Moderni ljudi doli su na Iberijsko poluostrvo preavi Pirineje pre oko 35000 godina
formirajui tako autohtono stanovnitvo koje e Grci kasnije nazvati Iberima. Ipak,
narodi Iberijskog poluostrva stupili su na pozornicu istorije tek kada su drugi narodi stigli
na njihove obale donosei novu i napredniju kulturu. Podstaknuti tim kontaktom, prvo
sa Fenianima iz Tira, a potom sa Grcima i Kartaginjanima , starosedeoci
Poluostrva zapoeli su proces promena u organizaciji drutva (do tada u drutvu
nije bilo hijerarhije) i kulturi. Poele su se uspostavljati i prve institucije, a sve je to
bilo vidljivo ve u 11. i 10. veku pre Hrista nakon to su Feniani stvortili enklavu
Kadiz na jugu panije, dananjoj Andaluziji. Sudei po oskudnoj dokumentaciji,
najranija civilizovana naseobina potie iz 1100 godine p.n.e. a to je je semi-mitska
kraljevina Tartes. Inae, smatra se da je tarteanska kultura i najstarija
zapadnoevropska kultura. Sve stvarne injenice (vreme nastanska, ustrojstvo, pa ak i
tane granice) u vezi sa ovim kraljevstvom obavijene su velom tajne. Ipak, predpostavlja
se da se nalazilo u donjem toku reke Tartes, dananjeg Gvadalkivira. Tarteani su razvili
svoj jezik i pismo koje se razlikovalo od jezika i pisama susednih naroda, i bili su, smatra
se, pod uticajem egipatske i fenianske kulture.

75

Iberijsko poluostrvo se pominje u grkim mitovima od najdavnijih vremena. Tako je

Odisej proao kroz Herkulove stubove, tj. Gibraltarski moreuz da bi osnovao grad
Lisabon. Danas je opte prihvaeno da su Grci stigli na Poluostrvo sredinom 7. veka
p.n.e.. Zanimljivo je da se prva grka kolonija Ampurijas (Emporion) nalazila du istone
obale Mediterana, prilino daleko od fenianskog juga i njihovog trgovakog centra
Gadira (dananji Kadis). Po arheolokim nalazima jasno je da se autohtono stanovnitvo,
koje su Grci po reci Ebro nazvali Iberi, ubrzo priklonilo miroljubivim, a naprednijim
Helenima, dobrovoljno ih oponaajui u razliitim segmentima ivota. Inae, govorei o
starosedeocima Poluostrva, valja pomenuti Kelte koji su iveli na severu i severozapadu
Iberije. U sredinjem delu Poluostrva oni su se meali sa Iberima dajui Keltibere. Dakle,
bitno je istai da ni Feniani ni Grci nisu vodili osvajaku politiku, ve su se prosto
saivljavali sa starosedeocima, oplemenjujui ih kulturno i tehnoloki. Medjutim, u
6. veku p.n.e. na istorijsku scenu Iberijskog poluostrva nastupaju Kartaginjani.
Rekonstruisati istoriju njihovog prisustva na Poluostrvu prilino je teak zatadak budui
da se taj poduhvat mora temeljiti na podacima prikupljenim od njenih neprijatelja, Graka
i, kasnije, Rimljana. Vekovima nagomilavani sukobi interesa izmeu Rima i
Kartagine, eskaliraju u Prvi punski rat (264.-241. g.p.n.e.). Rim je 241. godine p.n.e.
odneo vojnu pobedu, a Kartagina izgubila kolonije Siciliju i Sardiniju. Zakljueni
mir zahtevao je od Kartagine da se odrekne dela svoje flote, pretenzija na Siciliju,
Sradiniju i Korziku i plati ogromnu svotu na raun ratne odtete. Kartagina je bila u
veoma tekom poloaju: svela se na oblast severne Afrike i skromne posede na
Iberijskom poluostrvu, na koje se u politikom smislu sada i potpuno usredsredila. Neto
kasnije dolo je do drugog sukoba izmeu Rima i Kartagine oko zona uticaja u
Hispaniji, kako su Rimljani zvali paniju. Tako je oko 218. godine p.n.e. zapoeo
Drugi punski rat koji se okonava 202. godine p.n.e.. U tom ratu je legendarni
kartaginjanski vojskovoa Hanibal preao na borbenim slonovima Pirineje i Alpe
doavi do samog Rima. Dok je Hanibal odnosio pobede u Italiji (uven je onaj kod
Kane iz 216. godine p.n.e.) njegov brat i nekolicina generala na elu preostale vojske na
Iberijskom poluostrvu, trpeli su poraze od rimske vojske na elu sa Scipionom. I tako,
kada je ve izgledalo da e Hanibal osvojiti Rim, Rimljani su 209. godine p.n.e.
zauzeli koloniju Kartahenu ime je Hanibalov poloaj u Italiji otean budui da je
praktino onemogueno snabdevanje njegove vojske. Lien snabdevanja iz Hispanije,
Hanibal je bio prinuen da napusti Italiju. Svoju poslednju bitku sa Rimljanima u Africi,
kod Zame 202. godine pn.e., izgubio je. Tako je Kartagina ostala bez ijedne kolonije
na Iberijskom poluostrvu.
Rimska Hispanija
Ustalivi se u Iberiji, a bilo je to u vreme Republike, Rim je novoosvojene teritorije
podelio na dve provincije: Hispanija Citerior (Ovostrana) i Hispania Ulterior
(Onostrana). Na elu svake provincije bio je zapovednik koji je raspolagao vojskom
legionara. Osvajaka politika Rima po zavretku Punskih ratova pobudila je elju za
proirenjem teritorijalnih poseda, budui da su se svakom prikljuenom teritorijom
poveavali dravni izvori prihoda. Hispanija je zapravo snabdevala Rim hranom,
maslinovim uljem, vinom, rudama... Zbog toga je polovinom 2. veka p.n.e. zapoeta faza

76

rimske ekspanzije u Hispaniji. Tokom takozvanih Keltiberskih ratova (181-133 g.p.n.e.)

koje su Rimljani vodili protiv Keltibera, zapadnih Baska i Luzitanaca, Rimljani su se
suoili sa snanim i dugotrajnim otporom. To slikovito ilustruje primer ilavosti itelja
Numansije prilikom odbrane svog grada. Numansija je bio keltiberski grad iji se ostaci
nalaze na 7 km od dananjeg grada Sorije. Numantinci su ostali zapameni u istoriji po
nesavladivom kolektivnom duhu i herojskom otporu opsadi Rimljana. Naime, u ovom
dogaaju Numantinci nakon viegodinje opsade Rimljana pod vostvom Scipiona, ne
ele da se predaju, ve vre kolektivno ubistvo. Stvar je bila u tome to je u tadanjoj
ratnikoj etici vladalo pravilo da ukoliko Rimljani dovedu u Rim bar jednog zarobljenika,
trijumf je njihov. Uavi u grad, Scipion ne zatie ni ive due i rui grad do temelja.
Ovaj nesvakidanji dogaaj inspirisao je uvenog Migela de Servantesa, oca Don Kihota,
inae najitanijeg dela posle same Biblije, da napie tragediju Opsada Numansije. Nakon
krvavih borbi, Rimljani konano pokoravaju celokupno stanovnitvo, Keltibere, Zapadne
Baske i Luzitance (izmedju reke Taho i Duero), te 133. godine p.n.e. okonavaju
Keltiberske ratove. Tada su ve svi narodi, osim Kelta u Galiciji, Asturiji i Kantabriji,
dakle sa krajnjeg severa i severozapada, potpali pod vlast Rima. Zanimljiv je podatak da
se kod starosedelaca veoma praktikovalo gatanje i predvianje budunosti. U tome su se
posebno isticali Luzitanci, stanovnici dananje Portugalije (Portugalija se u ono vreme
zvala Liuzitanija). Naime, luzitanski svetenici predviali su sudbinu ispitivajui utrobu
zarobljenika. Zatim bi odsecakli desne ruke svojih zarobljenika i rtvovali ih bogovima,
ne bi li im ovi pomogli u ratovima. Rimljani, doavi na Iberijsko poluostrvo, zabranili su
prinoenje rtava kao divljaki obiaj.
Rimska civilizacija je u svojoj biti bila urbana. Glavne aktivnosti politikog ivota bile
su smetene u gradovima, a Rimsko carstvo, na izvestan nain liilo je na federaciju
gradova. Veina stanovnitva novoosvojenih teritorija je prilino brzo romanizovano, te
su i oni doprinosili dinaminom urbanistikom razvoju. Pored novoosnovanih gradova sa
obaveznim trgom, kupatilima i pozoritem, vredna neimarska dela bili su i sistemi kanala
za snabdevanje naselja vodom. Posebno su impozantni akvadukti poput onih u Sevilji i
Meridi. Kako su hispanskom stanovnitvu sve vie i vie bivale dostupne privilegije
rimsskih graana, otuda se ono sve vie osealo Rimljanima a manje Hispancima. Tuda
je cilj svakog ambicioznog romanizovanog Hispanca bio da uspe u Rimu. Takav je npr.
bio Kordobljanin Seneka koji je obeleio rimski intelektualni ivot polovinom 1. veka
p.n.e., a istakao se i kao politiki savetnik imperatora Nerona (dodati), zatim Lukan,
tvorac epske poezije, takoe Kordobljanin. ak su i tri imperatora bila hispanskog
porekla: Trajan i Hadrijan iz Betike, i Teodosije rodom iz Segovije. Valjalo bi jo
napomenuti da je u toku Rimskog carstva, izmeu ostalih istonjakih religioznih kultova
stiglo i hrianstvo. Kratkotrtajni progoni hriana u Hispaniji nisu zustavili irenje
monoteistike religije. U periodu izmeu 295. i 313. godine u gradu Iliberis (dananja
Granada) odran je prvi hrianski sabor u Hispaniji, ujedno i najstariji od svih
hrianskih sabora.

77

Vizigotska Hispanija
Zapadno Rimsko carstvo je 476. godine nestalo kao jedinstvena politika celina.
Veina istoriara slau se da je tome veoma doprinela saradnja Rima sa
Vizogotima. Naime, skrasivi se u donjem toku Dunava, a naravno uz dozvolu Rima i
obeanje da e ih pomagati hranom, Vizigoti misle da su nali utoite od Huna .
Medjutim, Rim ih nije pomagao u hrani. Kada je zavladala glad, izbija pobuna koja
prerasta u sukob izmedju Vizigota i Rima. Rim gubi veoma vanu bitku kod
Hadrijanopolja 378. godine i biva prinuen na kompromise sa varvarima. To bi bio i
poetak kraja Zapadnog rimskog carstva. Nakon povremenih sukoba izmeu Rimljana i
Vizigota, varvari 410. godine dolaze do Rima i prireuju trodnevno pljakanje grada.
Time je Rim prestao da da bude prestonica Rimskog carstva i ona se prenosi u Ravenu
(grad na severu Italije). I pored svega toga Rim e ponovo stupiti u savez sa njima. Desilo
se to da su se Alani, Svevi i Vandali (varvarska plemena) 409. godine probili kroz
Pirineje i prodrli tako na Iberijsko poluostrvo. Njihova najezda imala je apokaliptina
obeleja. Po izvesnim zapisima, glad, nakon varvarskog pustoenja dovela je do
kanibalizma. Ti narodi su 411. godine bukvalno bacanjem kocke podelili izmeu sebe
Poluostrvo. Rimski car Honorije i pored svega poziva Vizigote da u ime Carstva
preuzmu kontrolu nad Hispanijom a za uzvrat e im dati Akvitaniju (juna
Francuska) sa Tolosom (dananjim Tuluzom) kao prestonicom. Vizigotima nije
mnogo trebalo da izvre zadatak. Brzo su preuzeli 3/4 Poluotsrva dok je samo jo Galicija
(sever panije) ostala u rukama Varvara. Do 500. godine Vizigoti su kontrolisali veinu
Pirinejskog poluostrva. U poetku su novoosvojenim teritorijama u ime Rima upravljali
iz Tuluza, a kada su ih Franci proterali iz Akvitanije, prestonicu premetaju prvo u
Barselonu a zatim Toledo.
Od 552. na obale dananje panije iskrcavaju se Vizantinci. Njih, naime, vizigotski
kralj Atanagild poziva kako bi mu pomogli u svrgavanju Agile, tradanjeg kralja. Nakon
uspene misije i pobede nad Agilom, Atanagild, prirodno, eli da udalji Vizantince sa
Poluostrva, ali mu to nee poi za rukom sledeih sedamdesetak godina. To je bio i
pokuaj Vizantinaca da obnove nekadanje Rimsko carstvo. U toku ovih godina,
Hispanija je postala tuno poprite ratova i pljaki, politikih ubistava i nasilnog
svrgavanja kraljeva. Poslednji arijanski vizigotski kralja Leovigild uspeo je da dovede
malo reda u anarhinu paniju (sredjuje zakonski i finansijski haos, reava problem
naslea trona). On je uspeo da osvoji kraljevstvo Sveva na Severu, a posle njegove smrti
njegov sin Rekared objedinjuje sve teritorije na poluostrvu. Kraljevstvo je preivelo do
711. godine kada je tadanji kralj Rodrigo poraen kod reke Gvadalete od strane
Mavara (Arapa). Ta godina e oznaiti poetak Mavarskog osvajanja Hispanije.
MUSLIMANSKA SPANIJA
U bici na reci Gvadaleta 711. godine muslimanske snage predvodio je Tarik ibn
Zijad, a vizigotsko plemstvo kralj Roderik. Muslimana je bilo od 7.000 do 9.000 dok
je Vizigota bilo ak 25.000. Meutim, iako brojano nadmona, vizigotska vojska bila je
znatno oslabljena dinastikim sukobima. Veliki deo vojske je dezertirao, a jedan deo je i
otvoreno izdao interese vizigotskog kralja borivi se na strani Mavara . Nakon pobede
711.godine u ovoj bici, Muslimani osvajaju jug panije a to podruje dobija ime AlAndalus. Nakon te pobede Mavara Vizigotsko kraljevstvo ostaje bez ikakve organizacije.
U narednih 5 godina Arapi sa dinastijom Omajade na elu osvajaju itavo

78

Pirinejsko poluostrvo. Jedino je jo vizigotski plemi Pelajo umakao Mavarima. 718.

godina osniva na severozapadu panije kraljevinu Asturiju. Sledeih godina kraljevina
Asturija sukobljavala se sa mnogo nadmonijim neprijateljem. Meutim, iako zvui
potpuno nadrealo, Don Pelajo 722. godine odnosi pobedu nad Mavarima u bici kod
Kovadonge. Ovom pobedom Don Pelajo uspostavlja nezavisno kraljevstvo, a znaajno je
da se ova bitka smatra prvom hrianskom pobedom tokom Rekonkiste i njenim
poetkom. Bilo kako bilo, Muslimani su do 718. godine dominiralki gotovo celim
Poluostrvom. Muslimani su pokuali da krenu u osvajanje Evrope preko Pirinejskih
planina, ali su ih Franci porazili 732. godine u bici kod Poatjea. Nakon ove bitke,
Muslimani svu svoju panju usredsreuju na Poluostrvo i konano se nastanjuju na jugu
panije. Prvo veliko utvrenje Muslimana je Kordopski emirat osnovan 722. godine
pod vlau Abderamana I (u nekoj literaturi zovu ga i Abdurahman), pripadnikom
dinastije Omaejada. Osnovavi Kordopski emirat on ostvaruje politiku nezavisnost
od kalifata u Damasku, kojim je vladala dinastija Abasida (svrgnuli su u Damasku
Omejade, koji bee za paniju).. Duga vladavina Abderamana III vezuje se za procvat
hispano-muslimanske kulture ovog perioda. Procvat se osetio u itavom Al-Andalusu, a
posebno u gradovima Kordobi, Sevilji, Saragosi, Toledu itd. Cvetaju medicina, fizika,
astrologija, umetnost... Kalifova biblioteka brojala je 40.000 naslova. Nakon niza
bratoubilakih borbi, Al-Andalus se raspada na veliki broj kraljevina taifa, to na
arapskom znai partija, frakcija. U potpunoj anarhiji koja je zavladala u usitnjenom,
drevnom andalukom kraljevstvu, profitirali su hrianski kraljevi i grofovi sa severa i
iskoristili priliku da opljakaju sve to se opljakati moglo. Nikakve veze vie nisu
postojale izmeu taifa, te je nekadanji Al-Andalus postao lak plen za hriane. Naime,
uporedo sa procesom rastakanja Kalifata Kordobe, male kraljevine na severu Iberijskog
poluostrva uveale su svoju mo na utrb Al Andalusa. Tokom 11. i 12. veka te drave u
zaetku sve vie su uvrivale svoju teritoriju i preuzimale pohode ka muslimanskim
taifama. Kastiljanske, leonske, navarske i katalonsko-aragonske trupe, malo-pomalo,
stavile su pod svoju zastavu najvei deo Poluostrva. Nakon pada Toleda 1085. u ruke
hrianskog kralja Alfonsa VI (koji je pored Saragose bio jo jedina mona taifa),
Muslimani su prinueni da, iako nevoljno, pozovu u pomo Almoravide, itelje
Magreba na severu Afrike, te su tokom 12. veka uspeli da ujedine sve taife sa
prestonicom u Granadi (umesto nekada u Kordobi). Ta teritorija je bila podeljena na 24
okruga. Ubrzo zatim, Almohade, etvrta relevantna muslimanska dinastija na ovim
prostorima, preuzima kontrolu nad almoravidskim Magrebom i Andaluzijom. Do sredine
13. veka itavo nekadanje kraljevstvo Al-Andaluz svelo se na kraljevinu Granadu.
Nakon burnog perioda sreivanja politikih prilika u predhodnim vekovima, kada su
hrianske kraljevine ratovale jedne protiv drugih, te zajedno protiv muslimana, panija
je, polovinom 13. veka, bila podeljena na etiri kraljevine: Navara, Aragon, Kastilja i
Portugalija. Dinastiki sukobi u okviru ovih hrianskih kraljevina omoguie opstanak
granadske kraljevine jo dve stotine godina. Poslednji granadski emir zvao se Boabdil.
Kapituliravi 1492. godine, on predaje kljueve Granade Katolikim kraljevima, Isabeli i
Fernandu.

79

STVARANJE MODERNE PANIJE

Hrianska panija i stvaranje moderne drave
Krajem 15. veka dve vodee sile na Iberijskom poluostrvu bile su Kastilja i Aragon.
Izmeu njih je, meutim, vladala neravnotea budui da je Kastilja nosila prevagu
to u ljudstvu, to u bogatstvu. Brak izmeu Fernanda II od Aragona i Isabele I od
Kastilje sklopljen 1469. godine tradicionalno se smatra kljunim dogaajem za
nastanak panske nacije. Katoliki kraljevi su nastojali da u ove kraljevine uvedu
izvesne promene. Prvo, trudili su se sa uvrste autoritet monarha. Zatim su preduzeli
reformu administrativnog aparata obe kraljevine. Oni su polako nametali centralizaciju.
Jedan od vanih oslonaca Monarhije bila je i Sveta Inkvizicija osnovana 1478.
godine. Ovaj crkveni tribunal postao je mono oruje za borbu protiv politikih
neistomiljenika i verskih manjina: Jevreja, muslimana i protestanata. Tako su
godine 1492. naredili progon Jevreja koji bi odbili da se preobrate u katolianstvo.
Oko 100000 njih napustilo je paniju i naselilo se u istonom Sredozemlju
osnivajui sefardeske zajednice. Slina sudbina je zadesila i muslimane, koji su
proterani iz panije 1502. godine. Inkvizitori su se sluili najeim vrstama torture ne
bi li primorali nevernika da se preobrati. Taj deo povesti ini jednu od najmranijih
stranica istorije moderne panije. Ipak, od svih novina, najdalekosenije posledice
imala je odluka Isabele Katolike da odobri pomo moreplovcu Kristoferu
Kolumbu, rodom najverovatnije iz enove, za njegovo prekookeansko putovanje,
iji je ishod bio otkrie Amerike u oktobru 1492. godine. Nije trebalo da proe mnogo
vremena pa da iskrsnu problemi sa Portugalijom, budui da je i ona pretendovala na
kolonizaciju amerikih prostranstava. Zbog toga je izmeu dve krune u Tordesiljasu
1494. godine potpisan ugovor ime je utvreno razgranienje na ve otkrivenoj ali i
neotkrivenoj zemlji Amerike. Portugalcima je po tom ugovoru pripao prostor tada
jo uvek neotkrivenog Brazila. Za uzvrat, oni su se obavezali da e ostatak Amerike
prepustiti pancima (otuda, npr. portugalski jezik u Brazilu, a panski u ostalim
zemljama Latinske Amerike).
U periodu koji obuhvata razdoblje od 1516. (kada Karlos I dolazi na presto) pa do
1598. godine, kada umire njegov sin Filip II, tj. u vreme vladavine velikih
Habzburga, ne samo da je roena autentina panska monarhija, ve je dolo i do
najvee imperijalne ekspanzije, u Evropi i Americi, posle ega e panija postati
najvea svetska sila.
Poput ostalih evropskih monarha u to vreme, Katoliki kraljevi su svoju spoljnu aktivnost
preteno temeljili na svrsishodnoj udaji svojih keri kako bi na taj nain obezbedili
saveznitva sa drugim silama ne bi li tako izolovali Francusku. Tako e se njihova
najstarija ki Huana udati za Filipa I Habzburkog, sina nemakog cara Maksimilijana.
Iznenadna smrt Filipa I, zvanog Lepi, naruila je mentalno zdravlje mlade kraljice (ona je
postala kraljica Kastilje nakon smrti Isabele Katolike), zbog ega je ona prozvana Huana
Luda (Juana Loca). Ostatak ivota provela je zatoena u jednoj tvravi. Umesto nje,
Fernando Aragonski preuzima vlast u Kastilji. Nakon njegove smrti 1516. godine, obe
krune nasledio je prvenac Filipa i Huane: Karlos I Habzburki (kasnije car Karlo V) On
je stekao zavidno teritorijalno nasledstvo. Gotovo itavu Evrpopu, niz gradova u severnoj
Africi i prekomorsko carstvo koje je napokon postalo realnost. 1519. godine, mladi
monarh postaje car Karlo V. Na spoljnom planu hispanska monarhija u vreme vladavine

80

Habzburga bila je usredsreena na ostvarenje 3 cilja: uspostavljanje kontrole nad

Apeninskim poluostrvom zbog ega e skoro 2 veka trajati francusko-panski sukobi;
spreavanje osmanskog prodiranja na Mediteran; posredovanje u verskim ratovima u
Srednjoj Evropi (kontrareformacija).
Rat sa Francuskom, uz sporadine prekide, trajao je sve do 1559. godine, a u njemu je
uestvovao i Karlosov sin, Filip II . Sukobi su okonani tek kada je Francuska potpuno
odustala od pretenzija na Italiju. Istovremeno, Osmanlije napreduju preko Balkana. 1532.
godine dolaze i do Bea, gde ih je vojska sastavljena od Nemaca i panaca uspela da
potue. Nakon toga, Karlos V nastavlja dalje borbe protiv Osmanlija u Aliru i Tunisu.
Za period vladavine to Karlosa V, to Filipa II vezuje se otra borba protiv Reformacije
koja se raa u Nemakoj sa Martinom Luterom i deli zapadno hrianstvo na dve
osnovne struje: katolianstvo i protestantizam. Kontrareformacija (contrarreforma) je u
paniji naroito intenzivna od 1555. do 1648. godine. Jedan od glavnih nosilaca ovog
pokreta Katolike crkve bio je jezuitski red koji je upravo i ponikao u paniji. Na
Tridentinskom saboru (1545-1563) su otro osuene ideje protestanata, a posebno ideje
koje su se ticale praroditeljskog greha i iskupljenja. Naime, Luter, rodonaelnik
nemakog protestantizma, 1518. godine izjavljuje da je slobodan izbor posle pada samo
puki naziv, i da ovek, to god inio, u stvari ini smrtni greh. Na Tridentinskom saboru
(Trident, danas Trent, grad u Italiji) odreen je stav prema ovom tako bitnom pitanju:
ovek je bie sa slobodnom voljom koju moe iskoristiti da se Bogu priblii ili da se, pak,
sasvim od njega udalji.
Istovremeno sa Kontrareformacijom traje i proces stvaranja panske Amerike i
pokatoliavanja tamonjih starosedelaca. Osvajanje novih teritorija preteno se odvijalo u
prvoj polovini 16. veka. Zanimljivo je istai da je Ameriku osvojio relativno mali broj
ljudi, od kojih su mnogi bili, ne vojnici, ve avanturisti i misionari. Otkrie je u izvesnom
smislu bio Kolumbov lini podvig, budui da je itava akcija i poela na njegovu
inicijativu, a panski kraljevi bili su finansijeri. Po ugovoru koji je on potpisao sa
Katolikim kraljevima, Kolumbo je dobio velike privilegije, po kojima bi on bio guverner
svih novootkrivenih zemalja. Meutim, shvativi vanost otkria, Vee Kastilje je bre
bolje ograniilo vlast Kolumbu. Tako je 1503. u Sevilji oformljeno Vee Indija (neto
kao ministarstvo koje se bavilo iskljuivo ovim pitanjem). Tako su 1519. Amerike
teritorije formalno pripojene Kastilji.
Zapoeto je i osvajanje novootkrivenih teritorija. 1519. vojnici pod zapovednitvom
Ernana Kortesa zapoeli su osvajanje Meksika. Ono se odvijalo relativno brzo jer je
Kortes iskoristio zavist ostalih plemena prema naprednijim Astecima. Uz njihovu pomo
Tenotitlan, glavni grad Meksika, pao je 1521. godine.
Jo jedan veoma bitan dogaaj je i osvajanje Carstva Inka koje se prostiralo du obale
Pacifika i planinskog venca Anda. Pohod na Inke odigrao se pod zapovednitvom
Fransiska Pisara. panci su 1533. godine uli u njihovu prestonicu Kusko i tom prilikom
zaplenili ogromno blago. Narednih godina kolonizacija e uzeti maha, podsticana mitom
o Eldoradu, zemlji basnoslovno bogatoj zlatom, koje su kolonizatori neumorno traili,
zalazei sve dublje i dublje u nepoznate predele. Samo e amazonske dungle i stepe na
jugu zaustaviti njihovu pretragu.
Konano, 1542. godine, dovrena je organizacija administrativnog aparata
kolonijalne Amerike. Nju su inile dva kraljevstva: Nova panija (dananji Mexico,

81

jug SAD-a, Antili i Srednja Amerika) i Peru (Juna Amerika, oblasti na Pacifiku,
meu kojima i Filipini).
Princip kolonizacije poivao je na sistemu poverenitva: encomiendas. Re je o
srednjovekovnoj odredbi na obnovu koje je kruna doputala da kolonizator, encomendero
(svojevrsni veleposednik), odreeno vreme iskoriava bogatstva i radnu snagu itelja
osvojene zemlje. Tako je poeo i nastavio da tee proces kolonizacije, koga danas mnogi
svode na genocid nad autohtonim kulturama Amerike. ak je i tada bilo onih koji su
ustajali protiv grubog krenja prava Indijanaca. Tako je dominikanski svetenik
Bartolome de las Kasas branio autohtone narode od eksploatacije kojoj su je podvrgli
konkistadori i u delu Kratak izvetaj o unitenju Indij detaljno je opisao njihove
okrutnosti. Sve je to formiralo osnovu za stvaranje panske crne legende (la leyenda
negra) koju su posebno podravali evropski rivali panije. Las Kasasova vizija konkiste,
svakako je uticala na pisanje Crne legende, ali je takoe poslala u svet sliku o
Indijancima kao da su buenos salvajes (dobri divljaci). On za njih kae da su veoma
prostoduni, da su posluni, da nisu zlobni ni dvolini, da su verni svojim gospodarima
kao i hrianima kojima slue, da su veoma siromani, da nisu pohlepni i da ih ne
zanimaju svetovna bogatstva... Ovaj njihov psiholoki profil, Las Kasas je, branei ih,
dopunjavao opisima njihovog fizikog izgleda: bili su delikatog zdravlja, mravi i nekako
neni, krhki, lako su umirali od njmanjih zapaljenja na koja su Evropljani bili otporni
(kao na primer boginje), nisu bili za teki fiziki posao koji bi im dodeljivali
enkomenderosi (veleposednici). Oni su bili veoma inteligentni i zdravog uma, sposobni i
spremni da prime hrianstvo. Njihova bitna karakteristika, koja ih ini superiornijim i
mudrijim i veim hrianima od Evropljana iako su varvari, je njihov prezir prema
materijalnim bogatstvima. Njih su panci maltretirali, kinjili, ubijali, muili; u njegovim
delima Indijanci oni su bili ovice a panci vukovi, lavovi koji su ih razdirali. Las Kasas
je bez sumnje ampion u odbrani prava Indijanaca. Nime u svim svojim delima
(istorijskog, politikog, psiholokog ili antropolokog karaktera) on je ustajao protiv
robovanja Indijanaca. Zduno se zalagao za kreiranje Novih zakona (Leyes Nuevas), koji
e se ticati kolonije a koje e podjarmiti samovolju enkomederosa i ostalih kolonizatora.
Ti zakoni su i doneti 1542. u Barseloni i 1453. godine u Madridu.
Inae, period vladavine Velikih Habzburga definitivno je period humanizma i renesanse.
Naime, ve se u 15. veku primeuju novine u kulturi, a u duhu evropske renesanse
(otvaraju se i prve tamparije). Ve poetkom 16. veka procvat doivljavaju i univerziteti.
1509. godine osnovan je Univerzitet u Alkala de Enaresu. uveni je, kao i dan danas,
Univerzitet u Salamanki. Tadanja Salamanka brojala je ak 7000 studenata to je u ono
vreme bio prilian broj. Sa univerzitetskih katedri irile su se ideje evropskih humanista
koji su se zalagali sa borbu protiv mranih ideja srednjovekovne sholastike (Srednji vek
e ostati upamen po iezavanju filozofske misli i kritinosti, ije mesto zauzima
neprikosnoveno katolianstvo i njegove nedodirljive dogme). Usled irenja tampe, prva
polovina 16 veka postae najava panskog Zlatnog veka : uveni panski viteki roman
(prvenac je Amadis od Galije), koji e i biti inspiracija Servantesu za pisanje Don Kihota.

82

Planetarna monarhija Filipa II

Nakon abdiciranja Karla V, na presto imperije dolazi njegov sin, Filip II. On je, za
razliku od svog oca svim srcem bio panac, i vladao je za paniju i iz panije. Centar
itave velike imperije bio je upravo Madrid. Njegovu politiku viziju odlikovala su tri
naela: hispanizam, germanizam (vladao je kao potomak Habzburgovaca i bio u prisnim
odnosima sa germanskom granom te porodice) i univerzalizam, to bi podrazumevalo
njegovu reenost da se posredstvom panske monarhije omogui planetarno irenje
Rimokatolike crkve i nametanje ideja protivreformacije formulisanih na, gore
pomenutom, Tridentinskom saboru.
Meutim dolazak na presto Filipa II imao je svoje propratne efekte u Nizozemskoj.
Naime, u Nizozemskoj je sredinom 16. veka dolo do prihvatanja ideja Reformacije, to
Filip II, vladar panije koja se najvie zalagala za ideje ortodoksnog katolianstva i borila
se protiv najstajanja protestantizma, nije mogao da dozvoli. Od 1556. godine on radi na
iskorenjivanju ideja Reformacije iz Nizozemske. Meutim, u Nizozemskoj su izbile
estoke pobune. Kralj je morao da ukine Inkviziciju u Nizozemskoj, to tamonjim
protestantima, kojih je najvie bilo na Severu, nije odgovaralo, ve su eleli i slobodu da
vre svoje obrede. Monarh je odgovorio poslavi im vojvodu od Albe, fanatinog
katolika, davi mu potpuno odreene ruke. Vojvoda od Albe je uspostavio pravu vojnu
okupaciju, a oformio je i Tribunal za hukae i nevernike. Ideje iz Tridenta su silom
nametnute protestantima, a poveali su se i porezi. Javno pogubljenjenizozemskih,
protestantskih grofova Egmonta i Horna u Briselu u junu 1568. godine, produbilo je
nepovratno jaz izmeu panije i njenih nizozemskih podanika. Ta samoubilaka politika
monarhije kotae ih severa Nizozemske, koji je 1581. odbacio Filipa II kao kralja utrvi
tako put ka nezavisnosti.
Nevolje koje je Monarhija imala u Nizozemskoj ohrabrile su Turke, koji su delovali u
Mediteranu. Oni su ak osvojili Kipar i Tunis, pa su se na Poluotsrvu uplaili od
mogueg napada i ponovne islamske ekspanzije u Evropi. Zato je papa Pije V podtskao
formiranje Svete Lige protiv Turaka (inili su je panija, Venecija i enova). Poetkom
1571. godine hispansko-italijanska flota sukobila se sa turskom mornaricom u
Lepantskom (Korintskom) zalivu. U uvenoj bici kod Lepanta, koja je inspirisala brojne
hrianske umetnike, Sveta liga odnela je velianstvenu pobedu. Zanimljiv je podatak da
je, uestvujui u ovoj bici, Servantes zadobio teke povrede ruke.
Druga polovina vladavine Filipa II obeleena je produbljivanjem njegovog sukoba sa
Engleskom kojom je tada vladala Elizabeta I. Naime, Filip je bio kralj Engleske na
osnovu braka sa Marijom Tjudor, kerkom Henrija VIII i njegove prve supruge, Katarine
od Aragona. Nakon smrti Marije Tjudor 1558. godine, na engleski presto dolazi njena
polusestra Elizabeta, koja je pourila da obnovi anglikanstvo kao zvaninu religiju u
Engleskoj. Zato je ona pomagala protestante u Evropi i tako se direktno sukobila sa
panijom. Takoe, poznati engleski gusar Frensis Drejk prkosio je panskoj floti
uestalim presretanjem njenih bogato natovarenih brodova koji su se vraali iz
prekookeanskih kolonija. To i niz drugih prkoenja Elizabete I paniji, presudno je
uticalo na Filipa II da zapone godinama planirani i prouavani poduhvat stvaranja
Nepobedive armade kojom bi, u ime hispansko-portugalske imperije, porazio Englesku.
1588. godine 130 brodova bilo je usidreno na reci Taho. Pod zapovednitvom vojvode De
Medinasonija Armada je krenula prema lukama u Nizozemskoj. Meutim, na Lamanu ih

83

je doekala Engleska flota i nanela Nepobedivoj armadi ogromne gubitke. Vraajui se

kui oko Britanskih otsrva, a po nareenju Medinasonija, Nepobediva Armada je izgubila
gotovo sve brodove. Ovaj teki poraz ozbiljno je naruio meunarodni ugled panije.
Poslednjih nekoliko godina vladavine Filipa II, panija je bila prinuena da vodi
defanzivnu politiku, budui da su sva materijalna sredstva iscrpljena. panija je
doivljavala finansijski krah.
Naime, ma koliko to paradoksalno danas zvualo, prauzrok velikog finansijskog kraha u
paniji pred kraj vladavine Filipa II leao je u eksploatisanju prirodnih bogatstava
Amerike. Veliki priliv dragocenih metala doprineo je pojavi revolucije cena. Ogroman
porast novane mase u opticaju, a nju je iziskivala ofanzivna politika Habzburgovaca,
izazvao je galopirajuu inflaciju koja je prevashodno ugrozila poljoprivredne proizvode
ije su cene tokom 16. veka uveane 3,4 puta. Takoe, i nekoliko neuspnih
eksperimenata u okviru ekonomske politike, kotalo je imperiju industrijskog razvoja. Sa
vojevanjem Filipa II, trokovi su se neprestano mnoili i doveli dravnu blagjnu do
uzastopnih bankrotstava. Poveavao je poreze i smanjivao trokove, ali pomoi nije bilo.
Monrhija se okrenula pozajmljivanju od banaka iz enove ali njihovi zahtevi za
garantijama bili su nezasiti, skoro uvek po cenu blaga koje je stizalo iz Amerike.
Nekoliko godina, britki barokni pisac Fransisko de Kevedo, ironino e kazati da se
panski novac asno raa u Indijama, ali mu je u enovi mrtvaka jama.
Kada je umro Filip II, dravni trokovi su est puta nadmaili prihode. Posle blistavog
perioda, panska monarhija se suoila sa tekim 17. vekom, u okolnostima ekonomskog
sloma.
KRIZA U 17. VEKU
Smru Filipa II 1598. godine, zavrava se doba Velikih Habzburga i zapoinje doba
manjih panskih Habzburga, kada su vladali Filip III (1598-1621), Filip IV (1621-1665) i
Karlos II (1665-1700).
panski 17. vek istoriari predstavljaju kao igru svetla i senke, u kojoj preovlauju senke,
pa se tradicionalno ovaj period zove periodom panske dekadencije.
Jedan od elemenata koji je doprineo stvaranju takve slike svakako je i demografski
kolaps. Na Iberijskom poluostrvu u 16. veku dolo je do porasta broja stanovnika na 8
miliona. Sticajem loih okolnosti i opte situacije taj broj spao je na sedam miliona u 17.
veku. Ova tendencija bele kuge naroito je izraena u prvoj polovini ovog veka.
Prvi uzrok opadanju broja stanovnika bio je niz epidemija kuge u 17. veku u rasponu od
etrdesetak godina. To je izazvalo veliku smrtnost, posebno na jugu zemlje, u Andaluziji.
Procenjuje se da je u poslednjoj epidemiji grad Sevilja izgubio gotovo polovinu itelja!
Sela su opustela, a to je direktno nepovoljno uticalo na poljoprivredu. Ovo je
prouzrokovalo pojavu gladi, a ova pak poveanu smrtnost ili emigraciju. Uee u
Tridesetogodinjem ratu (o kome e kasnije biti rei) i stalni sukobi sa Francuskom
primoravali su paniju da neprestano regrutuje mlade ljude. Veliki broj njih bi poginuo,
neki bi zavrili u zatoenitvu, a nekima bi se jednostavno gubio svaki trag. Bilo je to
vreme stroge religioznosti: usled velikog siromatva i muke na ovom svetu, ljudi su se
okretali Bogu, veri u neki drugi, boji svet koji ih eka. Naglo je porastao broj svetenika i
monahinja, koji nisu mogli da imaju decu. Usledilo je i iseljavanje u Ameriku (posebno

84

mladih i moriskosa koji su bili dobra radna snaga). Demografski gubitak tako se
pretvorio i u ekonomsku katastrofu, jer su polljoprivredne oblasti ostale bez radnika.
Zapravo, nema sektora koji nije bio pogoen: industrija i trgovina nalazile su se na putu
propadanja.
Poetak vladavine manjih Habzburga koji e obeleiti Filip III (1598-1621) znaioje
predah za paniju. Bila je to epoha smirivanja situacije kako na spoljnom tako i na
unutranjem planu. Meutim, ve su se nazirali simptomi ekonomske i socijalne krize
koja e obeleiti vreme njegovog naslednika, Filipa IV. Vojska i armada jo uvek su bile
najmonije u Evropi, a stalne poiljke srebra iz Amerike obezbeivale su siguran prihod
dravnoj blagajni. Smrt Elizabete I konano je omoguio ulaenje u mirnije odnose sa
Engleskom. I sa Francuskom je bio slian sluaj jer je ona u tom periodu bila zaokupljena
linim nemirima to je bio kakav-takav garant mira u Italiji na koju su Francuzi uvek
pretendovali. U isto vreme, venanje izmeu naslednika panskog prestola sa sestrom
budueg Luja XIII, kao i brak samog Luja XIII sa kerkom Filipa III uvrstili su savez
izmeu dve dinastije. Nemiri protestantske Nizozemske i dalje su praznili veliki deo
panske blagajne. Ipak, 1609. sklopljeno je primirje sa Ujedinjenim pokrajinama (severni
deo Nizozemske).
Filip III bio je ovek zainteresovan za lov i verske obrede, ali ne toliko i za samo vladanje
Monarhijom. Zato i ne udi to je on bio taj koji je utro put praksi da vladar ima svog
apsolutnog zastupnika, sa potpuno odreenim rukama, koji je praktino i vladao (ti
kraljevi miljenici zvali su se valido). Filip III je svoju vlast poverio vojvodi od Lerme
koji je, opsednut bogaenjem svoje porodice, zaveo reim korupcije, to je doprinelo
finansijskoj propasti.
Situacija sveopteg mira u kojoj se panija nala poetkom 17. veka bila je prilino
ugroena kada je 1618. godine otpoeo Tridesetogodinji rat (1618-1648) izmeu
nemakog cara i kneeva protestanata. Filip, i sam Habzburgovac kao i nemaki car, nije
mogao da ostane po strani. Meutim, tek to je rat otpoeo, Filip III umire te njegov sin
Filip IV preuzima balast. Kao I njegov otac, I on nalazi svog valida, koji e vladati
umesto njega. Bie to grof od Olivaresa koji je pravi ponositi panac I prvi statistiar u
17. veku. Grof od Olivaresa bio je potpuno opsednut idejom vraanja paniji preanjeg
ugleda i smatrao je da e korak ka tome biti prelazak na ofanzivnu politiku, umesto
dotadanje politike mira: obnavlja sukob sa Francuzima i protestantima u Nizozemskoj.
Tako dolazi do opteg rata u velikom delu Evrope.
U toku Olivaresovog mandata dolazi do krize monarhije. Stvar je u tome da je on smatrao
da se sve kraljevine moraju ujediniti pod krunom Kastilje i da se mora vladati
centralistiki. Katalonija se opirala hegemoniji Kastilje i nije pristajala na ovo. Pobune
potresaju Kastilju, a 1640. godine na praznik Korpus Kristi, itelji tog grada stiu
kontrolu nad gradom i ubijaju vicekralja Barselone. Ovaj dogaaj u istoriji je ostao
zabeleen kao Krvavi Korpus. Vojne snage Luja XIII dosle su u Barselonu, te je on bio
proglasen kraljem. Ubrzo su francuske vojne snage postale nepoeljne. Ipak, trebalo je da
proe dosta vremena da bi se potpisao mir sa Francuzima. Mir je potpisan 1648. godine i
poznat je kao Vestfalski mir. Njime je okonan sukob sa Francuskom, a Filip IV bio je
primoran da prizna nezavisnot Nizozemske.
Filip IV proiveo je svoje poslednje godine ispunjen griom savesti, svestan sunovrata
monarhije i duboke krize koja je pretila da ugrozi njenu budunost. Kada 1665. godine

85

umire, nasleuje ga Karlos II, za koga se veruje da je bio hendikepiran to fiziki (nije
mogao da ima decu i pored svoja dva braka) to mentalno.
Ipak, sasvim suprotno od onoga to se oekuje, a ponekad i tvrdi, vladavina Karlosa II
nije bila epoha najvee dekadencije u istoriji moderne panije. tavie, za njegove
vladavine zaustavljeno je opadanje stanovnika iz prve polovine 17. veka, 1680.
reformisan je mnetarni sistem kada su povukli iz opticaja veliku koliinu obezvreenog
bakarnog novca. Polako se nametala jedna nova duhovna klima sa daleko praktinijim
mentalitetom. Tako je 1682. donet zakon kojim kralj dozvoljava plemstvu da radi u
industriji i trgovini, oblastima u kojima su do tada radili samo Jevreji i Mavari, a koje su
se smatrale neasnim za rad istokrvnom pancu, starom Hrianinu.
Jedino u oblasti spoljne politike nije dolo do pozitivnog napretka. Za vreme vladavine
Karla II panija se sve vie preputala hegemoniji Francuske Luja XIV. Francuski
monarh sklopio je brak sa Marijom Terezom, kerkom Filipa IV i njegove prve ene,
francuske princeze Izabele Burbonske. U predbranom ugovoru bilo je odreeno da e se
infantkinja odrei svojih prava na krunu u sluaju da njen polubrat Karlos umre bez
potomstva. U zamenu za to, ona bi dobila veliku novanu nadoknadu. Meutim,
osiromaena panija nije imala dovoljno novca da joj isplati (trebalo je ak milion
eskudosa ). Luj XIV je tada pribegao drevnom obiaju da nasledstvo u tom sluaju mora
pripasti deci iz prvog braka. U ime svoje supruge zahtevao je da se primeni to pravo za
itavu pansku Flandriju. Ne dobivi odmah zahtevano, Luj XIV Flandriju osvaja.
Da bi povratila svoju teritoriju panija se narednih godina prikljuuje bloku evropskih
sila koje su se borile protiv hegemonije Kralja Sunca. Tako panija postaje lanica
Augzburke lige, pored Austrije, Holandije i vedske (katolici i protestanti u istom
taboru). paniji su vraeni njeni poedi u Flanriji. Meutim, moe se ree fa je to bio samo
politiki gest francuskog kralja, jer se on pripremao da, nakon bliske smrti Karlosa II,
pokrene pitanje prava svoje porodice, Burbona, na panski presto.
Propadanje Imperije je neprestano, drutvo je potresano velikim klasnim razlikama.
Luksuz i izobilje aristokratije koegzistira sa mizerijom i ranjivou naroda - jedne do
drugih stoje raskone palate i trone uderice, elegantni saloni i alosne taverne. U
nalelu, Barok je svet duboke nesaglasnosti, a posebno izmeu finansijskog i politikog
kraha s jedne, i kulturnog i knjievnog procvata s druge strane. U kulturnom smislu to je
panski Zlatni vek (Siglo de Oro), ro jo jednom potvruje onu staru da se na prazan
stomak bolje razmilja. To je vreme koje je iznedrilo pisce poput Fransiska de Keveda,
Gongoru, Kalderona i Lopea de Vegu; slikare poput Velaskesa i Hosea Ribere,
Karavaovog uenika.

86

Vek prosveenosti
Gledano iz dananje perspektive, 18. vek izgleda kao doba prosperiteta i ekonomskog
rasta. Re je o epohi u kojoj su Burboni, nova vladajua dinastija, radili svom snagom na
izgradnji nacionalnog identiteta i otvaranju panije ka reformama i novinama evropskog
prosvetiteljstva. To su bili ozbiljno osmiljeni, dobronamerni, ali, na alost, bezuspeni
projekti. panija je i dalje, pod balastom svog tradicionalizma i nazadnih ideja
inspirisanih prevlau crkve, nazadovala za Francuskom i Britanijom.
Kada je 1700. godine umro Karlos II, panija je bila uvuena u sukob oko naslea koji je
potresao celu Evropu. Uprkos oitoj politikoj i ekonomskoj dekadenciji, panska
imperija je i dalje bila najvea na svetu.
Sestre Karlosa II bile su udate za Luja XIV i cara Leopolda I Autrijskog, te su obe
polagale dinastika prava na presto u Madridu. Meutim, sve je bilo iskomplikovano
vekovnim unakrsbnim brakovima meu Burbonima i Habzburgovaca, ro je stvorilo
zamrenu mreu rodbinskih odnosa. Posle dugih premiljanja, Karlos II je presto u svom
testamentu ostavio unuku Luja XIV, Filipu Anujskom, koji e vladati kao Filip V. On e
biti i prvi Burbon na elu panske monarhije. Mogunost da Francuska Kralja Sunca
zadobile kontrolu nad ogromnim panskim carstvom, nije se dopala Evropi, a posebno
Engleskoj i Holandiji koji su bre bolje stali u odbranu austrijskog pretendenta na panski
tron, Karla Habzburkog, sina Leopolda I. Brojni sukobi koji su potresali itavu Evropu,
zavreni su 1713. godine, ptpisivanjem Uhtretskog sporazuma kojim su velike sile
priznale Filipa V za kralja panije, a za uzvrat, kako to uvek biva, on je morao da se
odrekne svojih prava na francuski presto. Habzburzi su kao nadoknhadu dobili veliki deo
panskih teritorija u Evropi (Flandriju, Luksemburg, Milano...), dok je Engleskoj pripalo
pravo da poseduje Gibraltar i ostrvo Menorku.
Iz ovog tzv. Rata za naslee panija je izala sabijena u svoje dananje teritorijalne
granice. Dolaskom dinastije Burbona, zemlja je morala da se okrene sebi i svo jo uvek
ogromnom, ali zanemarenom prekookeanskom carstvu.
Ps smrti prvog panskog Burbona Filipa V, na presto dolazi njegov sin Fernando VI
(1746-1759), po ravnodunosti i bezvoljnosti potpuno nalik na svog oca koji je i sam
esto padao u depresivne krize. Tokom njegove vladavine panija je uivala u do tada
najduem periodu mira.
Dolaskom na presto njegovog sina Karlosa III, u paniju dolazi talas prosveenosti. Za
razliku od svog oca i dede, on je bio energian, linost snane volje, ali ne i preterano
inteligentan. Bilo kako bilo, od poetka njegove vladavine primeuje se irenje do tada
nepristupanih prosvetiteljskih ideja, mada uz izvesnu uzdranost i u okvirima
rimokatolike ortodoksije. Ipak, u samoj paniji u neku ruku zamire knjievnost. Tu i
tamo pojavljuju se dela, ali bez trunke originalnosti, praktino plagijati francuskih knjiga.
S druge strane, napredak je vidan na poljima prirodnih nauka: tek 1770. godine, panija
ogrezla u gotovo fanatino katolianstvo, odobrava otvaranje katedre za matematiku i
fiziku na Univerzitetima. Vidan je porast interesovanja za nauku i itsraivaki rad:
otvaraju se botanike bate, astronomske opservatorije, finansiraju enciklopedije,
ekonomija se poinje izuavati kao nauka, a oni napredniji itaju knjige Rusoa i Voltera.
Ipak, Inkvizicija, taj strasni tribunal, nece prestati da postoji do 1834 (da se podsetimo,
nastala je davne 1478. godine).

87

Nakon smrti Karlosa III, na presto dolazi Karlos IV (1788-1808), njegov sin. U odnosu
na paniju za vreme vladavine njegovog oca, koji doputa dotok novih informacija iz
prosvetiteljske Evrope, vladavina Karlosa IV je period stagnacije. Novi kralj je bezvoljan,
ravnoduan i bez ikakve politike vizije. Po nekima, on je bio mentalno hendikepiran i
potpuno se prepustio papui svoje intriigantne supruge, Italijanke Marije Lujze od Parme.
Ona je voenje panije prepustila svom zgodnom dvadesetpetogodinjem ljubavniku,
Manuelu Godoju. Nakon silnih neprilika do kojih je Godoj doveo dravu, Karlos IV mu
ak dodeljuje i poasnu titulu princa mira.
Poetkom 19. veka panija je bila u stabilnom savezu sa Napoleonom Bonapartom,
kraljem Francuske. U takvom savezu, oni su se zajedno borili protiv Engleske. 1804.
godine, pod pritiskom Francuske, Karlos IV morao je da objavi rat Englezima. Ve 1805.
godine odigrala se uvena bitka kod Trafalgara (rta na jugu panije) kada je poraena
mona francusko-panska flota. Admiral Horacije Nelson i voa engleske flote je nakon
nekoliko mudrih manevara porazio brojano nadmonog protivnika, ali je i sam poginuo
u ovoj bici.
Pobesneo zbog razvoja situacije, Napoleon kuje plan da ekonomskom blokadom potpuno
uniti Veliku Britaniju, ali za to mu je bila potrebna teritorija Portugalije koju je
nameravao da okupira. Uskoro je i potpisan ugovor sa panskom vladom u Fontenblou po
kom je bio dozvoljen prolazak Napoleonovih trupa po paniji. Tako se Napoleon,
maltene suptilno, utvrdio u mnogim panskim gradovima ukljuujui i prtestonicu. U
takvoj situaciji, Karlos IV abdicirao je u korist svog sina Fernanda VII (1808-1833).
Medjutim, Karlos se ubrzo zbog toga pokajao, pa je zatraio pomo francuskog
imperatora. Napoleon je pozvao oca i sina u Bajonu, na jugu Francuske, gde je izvrio
pritisak na njih. Fernando je morao da se odrekne prestola, a Karlos IV je predao svoja
ovlaenja imperatoru koji je za kralja proglasio svog roenog brata, ozefa Bonapartu.
U istoriji panije, on j epznat kao kralj uljez. ozef se ubrzo nastanio u Madridu gde je
uivao podrku pofrancuenih panaca, zvanih afrancesados.
Posle niza pobuna koje su poele u Andaluziji, usledilo je est godina uasnog rata koga
su panci zvali Rat za nezavisnost (1808-1814). U tom ratu, Francuzi su uspeli da
savladaju celu zemlje osim Kadisa na jugu. Stanovnici tog grada poeli su organizuju
otpor. 1812. godine, tamonji Liberali, izglasali su poznati Ustav iz Kadisa . Smatra se da
je to najnapredniji ustav tog doba. Kasnije e on postati uzor drugim zemljama kao to su
Italija, Portugalija i Graka. Uskoro e u Kadisu biti ukinuta i Inkvizicija i ograniava se
mo klera. Ali dok su liberali nametali napredne ideje u Kadisu, u ostatku zemlje i dalje
je divljao rat. Sve je to trajalo do 1814. kada su se Napoleonu poveali apetiti te je krenuo
na Rusiju. Izgubuvi tamo, izgubio je i paniju.
Iste godine Fernando VII se trijumfalno vraa u paniju. On, kao tradicionalista (dakle,
suprotno od liberala) uri da ukine novi ustav, i ponovo uspostavlja apsolutizam i
Inkviziciju, koja e konano biti ukinuta tek 1834. godine.
Post-napoleonski period u paniji je vreme kada se panija morala suoiti sa pobunama u
panskoj Americi. Od 1820. do 1830. trajae tzv. grozna decenija, kako su je zvali
liberali. Drava je bila iscrpljena pobunama u Americi. Tako su do 1830. godine sve
kolonije, osim Kube i Puertorika u Karibima i Filipina u Pacifiku, stekle nezavisnost.

88

Restauracija monarhije
Period koji sledi, od 1875. do 1933. godine bie period mira i, politike stabilnosti i
privrednog rasta u paniji. Re je o takozvanom periodu restauracije koji se u potpunosti
razlikovao od predhodnih razdoblja liberalne revolucije. Naravno, nije ni on protekao bez
kriza i problema. Vodiloe su se borbe za socijalna prava koje su ojaale radniki pokret.
panija doivljava traumatian poraz u ratu sa SAD-om, a pojavljuju se i dva
regionalistika pokreta, u Kataloniji i Baskiji. Ti pokreti su odbacivali centralistiki
model drave. Ipak, gledano u optim crtama, vladavina Alfonsa XII (1875-1885),
namesnitvo njegove supruge Marije Kristine (1885-1902) i prve godine vladavine
Alfonsa XIII (1902-1931) imaju pozitivan rezultat. Dakle, Burboni su se vratili na vlast.
Tada je postojala realna mogunost da se uvrsti demokratski sistem i ostvari brz
napredak u modernizaciji drutvenih i ekonomskih stanja zemlje. Obnovljena monarhija
stabilizuje se posebnim politikim sistemom. Mnoge se novine unose. Tako na primer svi
punoletni mukarci od 1890. godine imaju prava glasa. Izborni sistem funkcionisao je na
osnovama kasicizma (od p. CACIQUE veoma uticajna osoba u manjim mestima,
selima). Naime, izbori su bili potpuno kontroklisani zahvaljujui ovim lokalnim
staresinama. Oni su uticali na glasae, menjali rezultate izbora falsifikujui glasove na
licu mesta. Kasicizam je postao jedan od najkarakteristinijih elemenata i mana
politikog sistema restauracije.
Od 1834. godine zemlju potresaju i Karlistiki ratovi u kojima se bore karlisti, pristalice
Don Karlosa koji umire 1855. i njegovih potomaka od kojih poslednji umire 1936. Bilo je
tri rata, a poslenji se okonao 1876. godine.
U takvom stanju, paniju je iznenadila smrt Alfonsa XII 1885. godine. To je stvorilo
veliki problem jer on za ivota nije imao potomstva, ali je njegova supruga bila u drugom
stanju. Tako e majka biti regentkinja do sinovljenog punoletstva, a postojee stranke
(konzervativci i liberali) potpisale su ugovor po kom e se njihove vlade non-stop
smenjivati. Ovaj sistem zvae se mirni turnus.
Krajem 19. veka panija e zadobiti nekoliko tekih udaraca. Naime, SAD e pokuati da
kupi Kubu zajedno sa susednim Puertorikom, budui da su severnoameriki investitori
kontrolisali sve vei deo kubanske privrede, iji su oslonac bile ogromne plantae duvana
i eerne trske. ak 20 procenata svoje proizvodnje Kuba je plasirala na
Severnoamerikom tritu.
U isto vreme, na drugom kraju sveta, slina situacija je i na Filipinima: 1896. godine
poinje oruana pobuna. Ipak, potpisivanjem mira izmeu Filipina i panije, otvara se
put traenju mirnog reenja, sve dok ih se panija kasnije ne odrekne u korist SAD-a, a
uz novanu nadoknadu.
Meutim, na Kubi nije sve prolo tako mirno. U februaru 1898. godine amerika krstarica
Mejn uplovila je u kubansku luku Havanu sa eljom da demonstrira silu. Pod i dan danas
nerazjanjenim okolnostima, desila se eksplozija na mornarici kada gine 264 mornara.
Amerika vlada smesta krivi pance i objavljuje im rat. U luci Santjago de Kuba,
severnoamerika flota unitava pansku. 10. decembra zaraene strane potpisuju
sporazum po kojem panija predaje SAD-u Kubu, Puertoriko i Filipine. Ostatak
kolonijalnog carstva u Okeaniji, Marijanska, Karolinska i Palu ostrva, prodala je
Nemakoj.

89

Propast, Desastre, kako je nazvan ovaj poraz, izazvao je veliku potitenost u panskom
narodu, jer je odjednom jedna nacija koja je do tada sebe smatrala velikom silom, postala
svesna svoje nemoi. Ova ogorenost nala je svoj najbolji izraz u delima knjievnika
pripadnika takozvane Generacije 98, nazvane tako po godini zavretka rata sa SAD-om.
Njoj su pripadali Migel de Unamuno, Valje Inklan, Asorin i drugi.
Pojavljuju se u takvim okolnostima i regeneracionisti, obnovitelji politikog sistema koji
tragaju za reenjem kako bi panija krenula putem drutvene i ekonomske modernizacije.
Veoma bitan momenat u ovakvim drutveno-politikim okolnostima je i osnivanje
Slobodne institucije za obrazovanje 1876. godine. Imala je za cilj da prui laiku
alternativu zvaninom obrazovanju koje je lealo u rukama Rimokatolike crkve.
Pomenuta institucija odigrae veoma bitnu ulogu u stvaranju kulturne elite prve treine
20. veka, takozvanom Srebrnom dobu panske kulture, a njemu su pripadale linosti koje
e pre ili posle Graanskog rata stei svetski ugled: od filozofa Hosea Ortege i Gaseta, do
sineaste Luisa Bunjuela, od pisaca poput Federika Garsije Lorke ili Rafaela Albertija, do
slikara kakav je Salvador Dali.
Ekonomskom reformom stabilizovne su cene, poveavaju se dravni prihodi i vraa se
ugled peseti.
Postavi punoletan 1902. godine, Alfonso XIII dolazi na presto. Obrevi se u okolnostima
kada sistem restauracije ve naginje ka dekadenciji on prua podrku uspostavljanju
vojne diktature Prima de Rivere 1923. koja e ga kotati prestola.
U vreme vladavine Alfonsa XIII iskrsava nekoliko kljunih problema i pojava koji e
imati uticaja na dalju budunost panije. Tako, socijalne tenzije rastu i razvija se veoma
zahtevan radniki pokret. Naime, ivot industrijskog proleterijata postaje podjednako
teak kao i ivot nadniara u polju. To utie ne samo na porast broja trajkova ve i na
teroristiku aktivnost ogorenih, a kasnije i na pojavu banditizma, takozvanog
pistolerisma. Na primer, u okviru ove pojave ak je pokuan i atentat na samog kralja
1905. godine, uoi njegovog venanja.
Tih godina stvaraju se mnogi radniki sindikati, ali i moderne politike partije. Veoma je
bitno pomenuti da je tada nastala i PSOE (Partido Socialista Obrero Espaol):
Socijalistika radnika partija panije. Oni su prvi koji u paniju uvode tada moderne
ideje marksistikog socijalizma. Ta e se partija i do dananjeg dana zadrati na
politikoj sceni panije, uz izmene programa, naravno (80-ih godina 20. veka oni e
odbaciti ideje marksizma i definisati se kao socijaldemokratska partija).
Od ostalih pojava koje e obeleiti ovaj period bitno je i raanje regionalnog
nacionalizma koje e ugroziti unitarnu i centralistiku dravu stvaranu tokom 19. veka. U
regionalizmu se posebno izdvajaju Katalonija i Baskija, koje i danas otvaraju ovo pitanje,
a u Baskiji je i vie nego ivo, budui da u njoj deluje i teroristika organizacija ETA,
koja najavljuje da e se moda ugledati na kosovske Albance i krenuti u mirno osvajanje
nezavisnosti.
Jo jedan bitan momenat u ovom periodu je Maroko. Budui da je izgubila poslednje
kolonije, panska buroazija okrenula se svojim gradovima u severnoj Africi: Melilji i
Seuti. Tu je ona videla priliku za nova kolonijalna osvajanja. 1921. godine panija
okupira Marokanski protektorat. Meutim, itelji oblasti Rif nisu se dali i pobeuju
pansku vojsku. Vie od 10.ooo vojnika je poginulo. pansko drutvo je ovu vest
doivelo kao strahoviti udarac.

90

Diktatura i graanski rat

U septembru 1923. godine general Primo de Rivera izvrio je vojni udar protiv vlade u
Barseloni. Njegov pu bio je rezultat nagomilanog nezadovoljstva koje je kulminiralo
porazom u Maroku. Vlada kralja Alfonsa XIII nije se suprotstavila diktaturi, te je on
predao vlast Primu de Riveri. On je posle 3 dana ponudio monarhu da potpie jedan
dekret. Taj dekret dao je Primu odreene ruke i praktino apsolutistika ovlaenja.
Kortes je rasputen, a ustav suspendovan.
Diktatura je doivela svoje zvezdane trenutke posle normalizovanja situacije u
Marokanskom protektoratu. 1927. marokanske snage su poraene. Stekao je Primo tako
mnoge simpatizere u narodu, ali su se istovremeno mnoili i protivnici. arite opozicije
nalazilo se u Kataloniji. Nakon zabrane upotrebe katalonskog jezika i ukidanja svih vrsta
autonomije Kataloniji, raste otpor naroda, a to e odgovarati radikalnim pristalicama
autonomije Katalonije.
Osim u Kataloniji, protivnici su sve brojniji irom zemlje i u svim slojevima
stanovnitva: radnici, studenti, intelektualci, vojnici ustaju protiv diktature.
Tokom 1929. godine tekoe su se akumulirale. Vrednost pezete je opala, ivotni
standard bio je jadan, a politika opozicija bila je sve aktivnija. 1930. godine, osetivi da
e uskoro uslediti kraj vojevanju, Primo predoava plan kralju Alfonsu XII za postepeni
izlazak iz diktature, koji je obuhvatao i raspisivanje izbora, ali ovaj to nije prihvatio. Na
to je Primo de Rivera dobrovoljno otiao u egzil u Pariz. Posle pauze od gotovo 7 godina,
panija se vraa ustavnom sistemu. 1931. godine uspostavlja se Republika, a 9.12.1931.
usvojen je i novi ustav sa izvesnim izmenama i dopunama. Po tom ustavu panija je
proglaena za integralnu, nedeljivu dravu, premda su regije i provincije mogle da
proglase autonomiju. Utvreno je pravo glasa i za ene i za mukarce. Prekinulo se sa
tradicionalnim poistoveivanjem drave i crkve. Medjutim, ustavna idila nee dugo
trajati, jer zemlju poinju da rastrzaju krvavi sukobi meu anarhistima, komunistima,
socijlistima, liberalima.
U atmosferi politikih ubistava i odmazdi, 1936. godine izbija Graanski rat. General
Fransisko Franko s elitnim jedinicama poput Legije vri vojni udar. Demokratske snage,
pre svega leviari, traile su pomo Francuske i Velike Britanije, ali su ove, zabrinute da
se sukob ne proiri po Evropi, ogradile od eksplicitnog uestvovanja. One su samo
predloile izolaciju panskog Graanskog rata, to bi znailo da one nee oruano
pomagati ni jednu od strana, a da, takoe, ni jedna evropska zemlja to ne bi trebalo da
ini. Meutim, namere nemake i italijanske vlade bile su skroz drugaije. Berlin i Rim
su slali ne samo ogromne koliine naoruanja snagama pod vostvom Franka, ve i svoje
trupe. Musolini je poslao cele divizije faistike milicije, a Hitler legiju Kondor,
sastavljenu od najelitnijih jedinica ratnog vazduhoplovstva Treeg Rajha. Liberalnoj
paniji ostaje jo samo da potrai pomo od Rusije, koja im alje naoruanje, ali po cenu
panskih rezervi.
Zanimljiva je pria o nemakom bombardovanju grada Gernike u Baskiji. U aprilu 1937.
godine nemaki avioni iz legije Kondor, bombardovali su ovu varoicu gde nije bilo
nikakvih vojnih ciljeva. Gaano je iskljuivo stanovnitvo. uvi za ovu vest, uveni
predstavnik kubizma, Pablo Pikaso, inae rodom iz Malage, naslikao je platno kojim e
izraziti svoj protest zbog ovog divljakog napada. Slika Gernika je zavrena iste godine
krajem juna uz dimenzije 3,5 x 7,8m. Svima su dobro poznati pojedini prizori sa tog

91

platna: konj na umoru, glava bika, le vojnika... Dakle, nadrealni komar u kubistikom
maniru. Republikanska vlada je otkupila ovu sliku za Meunarodnu izlobu u Parizu
1937. Zatim je bila izloena u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku, sve dok poetkom
80-ih nije ponovo vraena u paniju. Ovo remek delo panskog slikarstva 20. veka danas
se nalazi u stalnoj postavci Muzeja Kraljica Sofija u Madridu.
U ovakvoj situaciji, potpomognut od strane faistikih Italije i Nemake, Franko
napreduje. U januaru 1939. pada Barselona, u martu Madrid, a 1.4. iste godine Franko
proglaava Novu dravu.
panija je, zajedno sa Portugalijom, bila jo jedina zemlja u Evropi u kojoj je diktatura
opstala i posle II Svetskog rata. Za vreme diktature ukinut je razvod braka a na snagu je
stupila zabrana postojanja meovitih kola, dok je samo obrazovanje bilo povereno
crkvenim redovima. Poslodavci i radnici morali su 1941.godine obavezno da budu
ulanjeni u jednu jedinu sindikalnu organizaciju koju je partijska birokratija drala pod
gvozdenim nadzorom. Studenti na fakultetima su takoe bili prisilno ulanjeni u jedan
jedini sindikat Sindikat studenata Univerziteta. itava situacija u tadanjoj paniji
neodoljivo je podseala na Orvelovu 1984.
Na pansku privredu se ubrzo negativno odrazilo izbijanje Drugog svetskog rata. Sam
poetak sukoba u septembru 1939. godine stavio je paniju u veliku dilemu: kakvu
politiku voditi. Iscrpljena unutranjim previranjima, panija nije bila spremna na jo
jedan rat. panija potpisuje Iberijski sporazum sa Portugalijom po kome one garantuju
sigurnost jedna drugoj. Hitler je naravno bio zainteresovan za ukljuenje panije u sukob,
na ta ipak, nakon sastanka sa Frankom u Endaji 1940. godine, nije uspeo da ga nagovori.
Otkako su se na horizontu poele pojavljivati naznake da e sile Osovine izgubiti rat,
panija je bre-bolje poela da pere ruke od svog flertovanja sa silama osovine (prekida
diplomatske odnose sa Japanom, severnoameriki avioni dobijaju dozvolu za sletanje na
Poluostrvu...). Takoe, Franko pokuava da u zemlju pod diktaturom uvede kakve-takve
zakone. Meutim, jo uvek nije povratio pravo glasa pojedincu.
U daljem nastojanju da popravi sliku o paniji Franko 1951. godine sastavlja novu vladu.
On doputa instaliranje vojnih baza Severnoatlantskog pakta (NATO) ija lanica nee
postati do 1981. godine. 1955. godine panija ulazi u Ujedinjene nacije, ime je panija
potpuno rehabilitovana.
Razvijaju se privreda i poljoprivreda. Turizam posebno pozitivno utie na naputanje
krutog katolikog morala, budui da sve vie stranaca poseuje zemlju.
Franko je umro 20. novembra 1975. uveni generalisimo je poslednja dva meseca
vetaki odravan u ivotu. Umro je u gotovo devedesetoj godini. Nekoliko sati nakon
njegove smrti Huan Karlos I je proglaen za kralja.
Povratak u demokratiju
im je preuzeo presto drave Huan Karlos je poeo da deluje veoma oprezno, svestan
svih opasnosti kroz koje e zemlja morati da proe na svom putu ka demokratiji. Do
1976. godine dolo je do ujedinjenja gotovo svih partija i grupacija, prodemokratski
orijentisanih, koje su se zalagale za raskid sa prolou (PSOE, hriansko-demokratske
grupacije, socijaldemokrate, baskijski, katalonski i drugi nacionalisti...).
Bilo je to vreme teke ekonomske krize u zemlji: rasle su i cene i nezaposlenost. Tek sa
usvajanjem ustava 1978. godine, situacija poinje potpuno da se normalizuje. Nakon

92

perioda tranzicije i politikih previranja, konano velika veina prihvata ovaj

demokratski orijentisani ustav. panija je po ovom ustanovu sastavljena od 17
autonomnih zajednica (comunidades) od kojih svaka ima svoj parlament. Dakle, naputa
se centralizam. Ustav je odredio i prava i zaduenja kralja koja postaju krajnje
simbolina. Sva su se dravna pitanja reavala u dva parlamentarna doma: Kortes i Senat.
Usvajanje ustava nee znaiti i kraj puta ka uspostavljanju demokratije. Po predizbornim
kampanjama prvih izbora iz 1979. godine, panija je dokazala svoju zrelost i vrstu
opredeljenost za demokratiju. U tom Kortesu su se ak, po prvi put, pojavila i tri Baska
koji su sluili kao politika platforma ETI.
Bile su to godine kada je PSOE poveala svoju popularnost pod liderstvom pragmatinog
Felipea Gonsalesa.
Iako je 1981. godine, kao to je reeno, panija ula u NATO, SAD-u je u paniji
oranieno korienje vojnih baza. Pet godina nakon toga, 1986. godine, panija i Portugal
ulaze u EU. Proces integracije u EU iao je dobrim tempom; subvencije koje su dobijale
autonomne pokrajine omoguile su ostvarenje velikih infrastrukturnih projekata od
sutinski vanosti za modernizaciju zemlje. U paniji su 1992. organizovane Olimpijske
igre kao i Svetska izloba u Sevilji.

93

KATALONIJA

Autonomna pokrajna Kraljevine panije,jedna od ukupno 17, nalazi se na severoistoku zemlje. Povrina joj je 32.114 km,a broji 7 miliona stanovnika. Glavni grad
je Barselona. Podeljena je na 4 provincije: Barcelona, Girona (irona), Lleida
(Ljeida), i Tarragona (Taragona).
Katalonija je zvanino priznata kao istorijska nacija u Katalonskom autonomnom statutu
usvojenom 1979. u skladu sa panskim ustavom iz 1978. Dana 18. juna 2006. odran je
referendum na kom se izglasalo sa 74 % glasova "Za" novi statut autonomije u okviru
panije. Prema novom Statutu o autonomiji, Katalonija je dobila najiri oblik autonomije
i punu samoupravu u okviru panije, tj., dobila je status federalne jedinice. Novi statut
stupio je na snagu 9. avgusta 2006.
Kroz bogatu istoriju bila je , kao i vei deo Mediterana, pod vlau Starih Grka,
zatim Kartaginjana, da bi nakon njihovog pada nakon II Punskog rata, zajedno sa
celom , tadanjom Hispanijom ula u Veliko Rimsko Carstvo.
Nakon pada Rimske Imperije, Vizigoti su vladali 4 veka ovom teritorijom, nakon
ega je dolo do prodiranja Franaka i Arapa, krajem VIII v.,koji su zajedno vladali
ovom treitorijom.
1137.. Godina znaajna je po ujedinjenju okruga Barselone sa Kraljevstvom
Aragona, enidbom Vladara okruga Barselona sa princezom od Aragona.Pod
dinastijom Aragona, Katalonija se razvijala kao pomorska sila,pokuavajui da
proiri granice Aragona na Valensiju, Baleare, ak i na Sardiniju i Siciliju .
Dinastija Aragona vladala je ovim delom panije, sve do pada Barselone 11.9.1714.
godine, kada cela teritorija ulazi u sastav Kraljevine panije koja e od tada biti
pod vlau Burbonaca.
U drugoj polovini XIX v. Katalonija predstavlja industrijsko sredite panije, to je i
danas. Od prve treine XX v. Katalonija dobija i gubi odreeni stepen autonomije, dok
pod vlau generala Franka, bilo je zabranjeno ispoljavanje bilo kakvih oblika
Katalonskog nacionalizma, i svaka vrsta autonomije. Nakon njegove smrti 1975.g.
Katalonija vraa svoju autonomiju, iji je poslednji oblik na snazi od avgusta 2006e godine.
Kneevina Katalonija je istorijsko i tradicionalno ime Katalonije. Ovo je pravni termin
(lat. principatus) koji se pojavio u 15. veku kao naziv za teritoriju pod jurisdikcijom
katalonskih Kortesa, iji je vladar - knez (lat. princeps) bio kralj Krune Aragona.
Kneevina Katalonija nije bilo formalno kraljevstvo a nije bilo ni grofovija, budui da
Grofovija Barselona nije obuhvatala celokupnu teritoriju Katalonije.
94

Nastanak imena Katalonija, ima nekoliko tumaenja. Prvi pomen ovog naziva datira iz
12-og veka. Najprihvatljivija teorija o nastanku imana Catalunya dovodi nas do izraza
Zemlja zamkova ( Land of Castles), izvedenog od katalonskog naziva za zamakcastl, tj. po vladaru zamka , odnosno, castellan-u, to bi dalje znailo da su izrazi
castell, I castilian, sinonimi. Druga teorija vezuje ime Catalunya za mitskog nemakog
princa koji se zvao Otger Catal, ili za pleme Laketani, koji su pre rimske imprije
naseljavali ovo podruje, a ije se ime za vreme Rimske imperije promenilo u Katalens, a
zatim i Catalans!!!
Kao zvanini jezik navode se katalonski i panski, dok se govornim jezikom provincije
smatra samo katalonski.
Katalonski (katalonski: catal) je jezik romanske grupe koji je govori u paniji, Andori,
manjem delu Francuske i veoma malom delu Sardinije. Unutar panije, katalonski je
zvanian, zajedno sa kastiljanskim (panskim) jezikom, u Kataloniji, na Balearskim
ostrvima i Valensiji. Takoe, ovaj jezik se govori u delovima Aragona i Mursije. Unutar
Francuske, katalonski se govori u Rusijonu. Na Sardiniji postoji jedan gradi, Algero
(italijanski Alghero, katalonski: L'Alger, L'Alguer), gde 30.000 ljudi govori katalonski. U
tom sardinskom regionu, katalonski je zatien jezik i moe se koristiti u zvaninoj
komunikaciji. U Andori je katalonski prvi zvanini jezik (druga dva su panski i
francuski). Verzija koja se govori u Valensiji naziva valensijanskim jezikom, i razlikuje
se u izvesnoj meri od katalonskog iz Katalonije (slino razlikama srpskog i hrvatskog).
Valensijanski se razvijao pod veim uticajem panskog, dok je u Kataloniji jezik bio pod
jaim uticajem francuskog jezika. Varijanta koja se govori na Balearima esto se naziva
balearskim, i takoe se razlikuje od katalonskog iz Barselone, posebno u oblicima
odreenog lana: Balearci koriste oblike odreenog lana es (muki rod) i sa (enski rod),
umesto oblika el i la. Od pada reima Franciska Franka, kada je katalonski jezik bio
potiskivan, ovaj jezik se nalazi na svim ulinim tablama irom katalofonskog podruja.
Nekoliko rei katalonskog jezika sreemo i svakodnevnom srpskom jeziku, a to su :
Baraka - od katalonskog "barraca" i Majonez - jedna od interpretacija tvrdi da je
francuska re "mayonnaise" pridev od toponima Ma (kastiljanski: Mahn), u smislu
"maonski sos"!!!
Katalonija kao autonomna pokrajna ima i svoje simbole zastavu, himnu i Dan
Katalonije.
Zastava Katalonije, ili Senyera, na katalonskom,ima 4 crvene linije na zlatnoj
podlozi,simbol Krune Aragona. Zastava je oficijalni simbol pokrajne od 1932. Godine,
od donoenja Statuta o Autonomiji
Dan Katalonije je 11. Septembar, i u narodu je poznat kao La Diada ,i proslavlja
11.9.1714. dan poraza Barselone u Ratu za oslobaanje panije.
Himna Katalonije, Els Segadors,u dananjem oblike napisana od starne Emilija
Guanyavents-a, 1899 godine. Himna je na snazi od 25. Februara 1993. Godine, a
posveena je dogaajima iz Katalonske revolucije,voene za dobijanje nezavisnosti,
izmeu 1639-1640 godine, protiv Kralja Filipa IV.
Katalonija je na prvom mestu po razvoju turizma u paniji. U bruto nacionalnom dohotku
Katalonije na tercijarne delatnosti otpada oko 60%, meu kojima je turizam
najznaajnija.Najafirmisanija turistika podruja su Barselona, Kosta Brava u ironi i
Kosta Dorada u Taragoni. Pirineji predstavljaju veoma bitan turistiki segment.

95

HRANA I PICE
Hrana i vino su nacionalna opsesija u Spaniji. Spanija je treci (posle Francuske i Italije)
svetski proizvodjac vina. Slavno spansko vino seri, prvi put je napravljeno u gradu Herez.
Najveci je svetski proizvodjac maslina.
Neka panska jela postala su, zahvaljujuci razvoju turizma u paniji, internacionalna.
Svetsku slavu su stekle: Paelja, Fabada, Tortilja, ali uslovno receno pansko nacionalno
jelo, neto sto se uz varijacije sprema u celoj paniji zavisno od kraja u kojem se sprema,
zove se kasido, olja, pote, pucero ili eskudelja. Jedna panska izreka kae da "za panca
olja (lonac) dolazi neposredno posle dragog Boga."
"Kosido espanjol" se uvek sprema od nekoliko vrsta mesa, mahunastog povrca, i
povrca karakteristicnog za odredeni kraj panije. Na jugu su tako obavezne leblebije, a
na severu alubijas-ogromni beli pasulj. Olja moe biti skromna ili obilna, masna ili posna
ali uvek se lagano i dugo kuva, i uvek se kuva u tri dela (vuelkos) jer se najpre iznosi
supa u kojoj se jelo kuvalo, zatim povrce i na kraju meso.
Stara Kastilja je obuhvatala veliki sredinji deo Iberijskog poluostrva i vekovima bila
sinonim za hricansku paniju. Danas se pod pojmom Kastilja podrazumeva neto ui
sredinji region, takoreci centralni deo panije. U folklornom i kulturnom smislu to je
veoma kompaktna celina. Pre svih drugih jela za Kastiljane je karakteristicno jagnjece i
prasece pecenje. Cuvena je jagnjetina iz Segovije koja se nadeva slaninom, a prilikom
pecenja preliva samo slanom vodom. A u svom oboavanju prasetine kastiljanski
sladokusci su eci i od naih, jer specijalitet su sasvim mali prasici ne stariji od 20 dana,
i ne veci od 3-4 kg koji se peku tako da omekaju u toj meri da ih kuvar deli u porcije
samim tanjirom, reuci ih ivicom tanjira. Ovo je inace spektakl i sastavni deo tradicije.
Najbolja svinjetina u paniji i jeste iz ovih krajeva, iz Estramadure, uz Leon, Salamanku,
Burgos, Segoviju i La Manu, jedna od pokrajina stare Kastilje, odakle poticu poznate
kobasice chorisos, koje su obavezni sastojak mnogih jela irom panije.
Katalonija je regija za koju strucnjaci smatraju da ima najrafiniraniju kuhinju. Ovo je
oblast u kojoj se sudaraju mediteranska i pirinejska panija. U Kataloniji i njenoj
prestonici Barseloni, panska tradicija je obogacena francuskim i italijanskim uticajem. Iz
tih razloga katalonska varijanta "lonca" je nakomplikovanija i najsloenija, a iz ove
oblasti poticu i najbolji sosovi poznati irom panije. Sosovi su kljucni sastojak
katalonske kuhinje. Zasnovana najvecim delom na pirincu, ivini i ribi, ona tek kroz
sosove dobija pravi sjaj. Sofrito je apsolutno najpoznatiji sos Katalonije, ali tu su i
samfana (napola skuvana meavina patlidana, paradajza i paprika), pikada (sos od belog
luka, peruna i pecenih badema), ali-oli (klasicna mediteranska meavina maslinovog ulja
i belog luka koja se muti dok ne postane kremasta) ili romesko, nazvan tako po vrsti
paprika iz Taragona, jedne od katalonskih provincija, od kojih se pravi.
Valensija nije jedina panska pokrajina koja izlazi na Sredozemno more (tu su i
Kasteljon, Mursija, Alikante), ali jeste najpoznatija, i nekada cuvena po mnogim
specijalitetima ali danas samo po paelji. U istocnoj, priobalnoj paniji u ishrani, uz
naravno velike kolicine ribe i plodova mora, preovladuje pirinac, a paelja je remek-delo
kuhinje koja je do savrenstva dovela pripremanje pirinca. Tajna paelje, kao i drugih jela
sa pirincem iz Valensije je u teksturi pirinca posle kuvanja. Zrna su istovremeno

96

rastresita, suva i socna. Lepota spremanja paelje je upravo u tome sto za nju i nije
potreban recept, vec razuzdanost mate i bogatstvo ukusa. U paelji slobodno mogu da se
kombinuju svinjetina i dagnje, jagnjetina i jegulje, pasulj i kampi, prakticno sve
zamislive vrste mesa, povrca i ribe. Samo bez jedne stvari, po miljenju panaca, nema
dobre paelje, a to je afran.
Andaluzija se nalazi na krajnjem jugu Iberijskog poluostrva. Ova pokrajina je cuvena
po jelima hispanomavarske tradicije, ali isto tako po svojim vinima. Ovo su najbolja vina
panije, i idu izvrsno uz andaluzijska jela, ali se svakako koriste i u pripremanju tih jela.
Cuvena je u paniji riba prena u dubokoj masnoci iz Malage, Sevilje ili Kordobe. Vec
pripremljena se prodaje na ulici, na improvizovanim tezgama, i teko je zbog njenog
bogatog ukusa poverovati da je samo posoljena i prene u maslinovom ulju. A jo
cuvenije jelo od ribe, ili poznate dimljene andaluzijske unke, je gaspacho - hladna corba
od povrca, apsolutno najpopularnije pansko letnje jelo.
FLAMENKO
Iako se smatra da flamenko pripada celoj Spaniji on ustvari potice iz jedne regijeAndaluzije. Jako brzo se siri i na druge oblasti , a neke od njih kao Extremadura i Mursija
uticale su na stvaranje razlicitih stilova. Danas je flamenko ipak nacionalni ples koji se
tradicionalno izvodi u svim delovima panije. Razvija se u periodu izmedju XVIII i XX
veka. Ovaj ples je nastao kao messavina stilova nastalih pod uticajem cigana, jevreja,
spanaca, afrikanacaa posebno latinske amerike odnosno kubanaca koji su uticali da se
stvori nekoliko muzickih formi.
Tri elementa koja cine flamenko su: gitara, pesma i igra u kojoj se neprekidno cuje
palmas (udaranje dlanom o dlan ). Predstavnik modernog flamenka je svakako i
cuveni Paco de Lucia, spanski kompozitor i gitarista. Danas je flamenko
nezaobilazna turisticka atrakcija Spanije.
Ovaj strastveni ples sa snaznim ritmickim tonovima pracen je isto tako strastvenom
muzickom podlogom. Zlatno doba flamenka je period 1869-1910 kada se rapidno siri
po kaficima ili tzv cafs cantantes gde dobija svoju definitivnu formu a ulaznice za ovaj
nacionalni spektakl pocinju da se naplacuju za publiku. Igraci flamenka postaju takodje
deo atrakcije koja privlaci sve vecu publiku u ove kafice.Jedan od zacetnika flamenka je
gitarista Silverio Franconetti poreklom italijan. Pored njega tu su i El Loco Mateo, El
Nitri, Rojo el Alpargatero, Enrique el Mellizo, Paquirri El Guant, or La Serneta .Nesto
kasnije ovaj ples toliko pocinje da se komercijalizuje da tradicionalni flamenko pada u
zaborav, protiv cega se bore cuveni pisac Federico Garca Lorca i kompozitor Manuel de
Falla .Oni organizuju Concurso de Cante Jondo tradicionalni muzicki festival posvecen
ovoj pesmi. Dokaz tome su i dve najpoznatije Lorkine poeme Poema del Cante Jondo i
Romancero Gitano,u kojima je prikazana Lorkina fascinacija flamenkom i spanskom
kulturom.

97

LA SARDANA
Zvanini katalonski ples je Sardana. To je mrtav ples. Igrai ga igraju bez osmeha, i
smatra se da je to odraz panske nacije, poto se oni manje smeju nego drugi narodi. Na
Montjuicu se nalazi i spomenik koji prikazuje taj ples. Postavljen je najvie iz tog
razloga, to je general Franko za vreme svoje diktature zabranjivao taj ples.
CORRIDA DE TOROS
(BORBA S BIKOVIMA)
Nessto chisto spansko srednjovjekovno, nemoderno, necovecno, a za Spanca tako
potrebno kao hleb, kosulja, cigareta jeste CORRIDA DE TOROS.
U Barceloni gradsko vece je sa 70% glasova 2004. godine donelo odluku o uidanju
koride kao ultimativno krsenje prava zivotinja. Ta odkula je bila na snazi kratko i borbe
bikova su vracene ali u smanjenom obimu, iskljucivo u svrhu turizma.
Plaza (plasa) de toros je okrugla zgrada, spolja dosta neugledna, jer je bez prozora, ali je
impozantna zbog svoje velicine. U sredini je okrugli prostor za borbu, arena. Oko arene
je metar i po visoka drvena ograda, barrera, a oko nje uski prostor, gde se borci skrivaju
preskocivsi barreru ili se povuku na uska vratasca zasticena ogradom, o koju bik u
besnilu udari glavom, kad mu borac izbegne. Iza toga su sve naokolo nenatkriveni redovi
sedista. Kako se koride drze najvise leti, sedista su od kamena ili betona. Natkrivena su
samo sedista loza i balkona i zasebna loza predsednika koride, prezidencije. Jedna su
sedista na suncanoj strani, sol druga u seni, sombra. Sombra je skuplja, jer je leti uzasna
vrucina na suncanoj strani.
Borci, toreros, su na konjima i pesaci. Onaj na konju, picador, ima u ruci dugo koplje
(pika) koje ima na drsku kvacicu kao udica, ili strelica, da se zadrzi u rani. Banderillero
ima dva 50 do 60 cm duga koplja, a capeadori imaju s jedne strane crveni, s druge zuti
kaputic, capa (nije marama). Ovi imaju da bika razdrazuju, a u opasnosti da ga
crvenozutom kapom ometaju i paznju mu skrenu na drugu stranu, sto Spanci zovu "hacer
el quite". Kapeadori se drze blizu barere, da brze, lakse pobegnu. Glavni je junak, koji
bika ubija, matador, koja se izvodi od reci matar (ubiti). Zovu ga espada, jer je mac
(espadu). Svi zajedno zovu se cuadrilla(kvadrilja), a nadopunju je sluge s tri lepo iskicene
mazge, koje imaju da odvuku pobedjenog drugog junaka koride, bika, toro.
Pocetak koride je tacniji nego na spanskim zeleznicama ili postama. Plaza je puna, more
glava i sesira, sve se crni i sareni, sve mase rukama i sesirima, bele maramice leprsaju ,
pozdravljaju se i dozivaju, zvizde, preskacu ograde i redove, sa svih strana cuje se
"hombre" i zaglusno izvikivanje prodavaca vina, vode i slatkisa. Muzika zasvira ratnu
koracnicu. Ulazi kvadrilja: kapeadori, banderiljeri, pikadori na konjima I matadori u
slikovitoj nosnji, za njima sluge vode tri bogato iskicene mazge. Dodju pred prezidenciju,
odakle im dobace kljuc, sto je znak da korida moze poceti.
Svi stanu iza barere, a u areni je ostao samo slavni matador Belmonte kao pikador. U
arenu uleti mlad crn bik, plasljivo se ogleda, jer svijet zvizdi, pljesce i to mu smeta.

98

Belmonte ga doziva, mami, ceri se. Kad bik nasrne na njega, matador vesto izmakne s
konjem i udari bika pikom, koja ga rani, ali se drzak slomi. Ranjeni bik pobesni, nasrne
divlje, a borac ga opet udari pikom, ali se i ova slomi. Kad ga udari i treci put, pika se
slomi, ali ostane donji dio duboko u rani. Sad Belmonte skoci s konja, kapeadori bika
umaraju, dok ne dodje Belmonte s kratkim ostrim macem ispod crvene marame, mulete.
Nastaje zanimljiva borba, zapravo igra. Belmonte stoji pred bikom, muletom dodiruje
rogove, bik nasrne, a on izmakne lakom kratnjom i ponovo stavlja muletu biku pred oci.
Bik hoce da bode, matador se samo okrece oko njega, klekne pred njega, kao da ga moli,
da nasrne. Kad vidi da se bik umorio, digne mac i meri kuda ce da udari. Bik spusti glavu
da nasrne, matador se malo makne i vesto mu zarine mac u desnu stranu iza vrata, ravno
u srce. Bik poklekne, na usta mu potece krv, legne i izdahne, a sav skupljeni narod kao
lud aplaudira, odobrava, dovikuje, zvizdi. Muzika svira posmrtnicu, mazge vuku bika iz
arene, a sluge zasipaju krv. Belmonte ide pred lozu prezidencije, odakle mu dobace dar,
onda obilazi arenom, sve ga zanosno pozdravlja, mnogi mu dobacuju cvijece i neke
kutijice, pune su mu ruke darova
PANSKA VINA
panija je na terem mestu po proizvodnji vina, odmah iza Italije i Francuske.panija
ima njvee podruje koje se koristi za uzgajanje groa i proizvodnju vina. Najpoznatije
vino iz panije, svakako je Sherry, poreklom iz regije Jerez de la Frontera. Ostale regije
poznate po proizvodnji vina i izvan panije su : Rioja, Ribera del Duero, Priorat, Cava i
Peneds.
panija ima dugu tradiciju u pravljenju vina. Poeci datitraju jo iz perioda dok su Grci i
Rimljani bili na ovim prostorima,oko I veka pre Hrista. Uz sve to, tek pre oko 25 godina,
panska vina su prela granicu i dobila internacionalno priznanje. Najpoznatije je
svakako- Sherry, u paniji poznato pod nazivom Jerez, koje je dugo vremena
posredstvom Britanskih trgovaca izvoeno u Britaniju.
panska vina se uglavnom uvaju u hrastovim buriima, uglavnom iz panije ili
Francuske, mada u zadnje vreme i Amerika hrastova burad su u upotrebi. Uglavnom
imaju visok procenat alkohola, mada se deava da u predugom leanju, vena u
hrastovim buriima doe do smanjenja sveine i koncentracije voa u vinu. Spor i
nedovoljan razvoj brendova i standarda kvaliteta, doveo je do tekoa u prepoznavanju
kvaliteta nekih vrsta vina, to se u poslednje vreme ispravlje pojaanom marketing
aktivnou, kako bi se aktivno ukljuili u takmienje na internacionalnom tritu.
Ne planirano kao marketinshki trik jeste i takozvana Severinina promocija vina
PENEDES koja je doshla i u nase krajeve, krajeve bivshe Jugoslavije gde je posle
videa prodaja ovog vina skocila za 200%.
SANGRIJA
Najpoznatije vino je Sangria ili u prevodu krvi bika. Sangria je u stvari koktel.
Uobicajeno se sastoji od crvenog vina, seckanog voca, zasladjivacha tj. meda ili soka od
pomorandze i male doze brendija, triple sec-a ili slichnog i posle pravljenja ostavlja se
24h da odstoji. U principu sto je tamnija sangria, to je i bolja jer sadrzi vishe vina.
Medjutim postoji i bela sangrija koja se nikako ne moze nazvati losom: razlika jeste u
tome shto se ona pravi od belog vina i u nju se ubacuje belo voce.

99

ZANIMLJIVOSTI
- Nacionalno obeleje Katalonije je magarac, Burito, kojeg moete videti na mnogim
mestima, a esto ga panci lepe in a zadnji deo kola. Pravi panski naziv za njega je Buro
Catalan.
-Crveni karanfil je simbol Spanije
-Fudbalski klubovi Real Madrid i Barselona najbogatiji su klubovi u svetu
-Pre velike fieste u Pamploni pustaju bikove da trce gradskim ulicama a mladici pokazuju
hrabrost trceci ispred njih
-1992. godine Barselona je bila domacin letnjih olimpijskih igara
-panija je glavna ulazna kapija u Evropi za krijumarenje haia iz susednog Maroka i
za kokain koji se proizvodi u Latinskoj Americi.
-U paniji je dozvoljeno do 10g marihuane.
-Svaki treci stanovnik Spanije veruje da postoje vanzemaljci
-U ovoj zemlji se svake godine proizvede toliko maslina da svaki stanovnik planete moze
da dobije 70 komada
-Spanija se protivi proglasenju nezavisnosti Kosova, jer strahuje da bi to moglo ohrabriti
baskijske i druge separatistike tenje u Spaniji
ZNACAJNE LICNOSTI
Istrazivaci:
Hernn Corts - ( osvajac )
Vasco Nez de Balboa (c1475-1519)
Francisco Pizarro (1471-1541) - ( osvajac carstva Inka )
Vodje:
El Cid (c1045-1099) - Spanski heroj i vitez
Buenaventura Durruti (1896-1936)
Francisco Franco (1892-1975 )
Slikari:
Salvador Dal (1904-1989)
Francisco Goya (1746-1828)
Joan Mir
Pablo Picasso (1881-1973)
Diego Velzquez (1599-1660)
Ignacio Zuloaga (1870-1945)
Francisco de Zurbarn (1598-1644)
Arhitekte:
Ricardo Bofill
Santiago Calatrava
Ildefons Cerd (1815-1876)
Antoni Gaud (1852-1926)

100

Glumci:
Antonio Banderas (rodjen 1960)
Penlope Cruz (rodjena 1974)
Sara Montiel
Sportisti:
Severiano Ballesteros - golfer
Galo Blanco - teniser
Fermin Cacho Ruiz atleticar,osvajac zlatne medalje
Pedro Carrasco - svetski sampion u boxu
Javier Castillejo svetski sampion u boxu
Juan Carlos Ferrero -teniser
Sergio Garcia - golfer
Paul Gasol - NBA kosarkas
Luis Miguel Gonzlez Lucas - toreador (otac Miguel-a Bos)
Miguel Indurin - biciklista
Carlos Moya - teniser
Jos Maria Olazbal - golfer
Ral fudbaler
Carlos Sainz - rally vozac
Arantxa Sanchez Vicario i njen brat Javier Sanchez - teniseri
Cristina Sanchez - toreador
Rafael Nadal- teniser
Pisci:
Pedro Caldern de la Barca scenarista i pesnik
Miguel de Cervantes (1547-1616) - autor Don Kihota
Federico Garca Lorca (1898-1936) - pesnik
Tirso de Molina - scenarista
Francisco de Quevedo
Flix Lope de Vega
Jos Zorrilla y Moral pesnik
Pevaci:
Montserrat Caball- operska pevacica
Jos Carreras- operski pevac
Plcido Domingo- operski pevac
Enrique Iglesias
Julio Iglesias
Alejandro Sanz
Camarn de la Isla
Reziseri:
Luis Buuel
Pedro Almodvar
Alejandro Amenbar

101

BARCELONA
Barselona je glavni grad Katalonije. Ona je drugi grad po veliini u paniji, i
najvea luka panije. U njoj ivi 1,6 miliona ljudi, dok raunajui okolinu nabroji
se i do 4,5 miliona. Barselona se pie sa Barcelona kad se pie puno ime, a kad se pie
samo Barca, onda na c ima kvricu. Barselona je grad prepun parkova, umetnikih dela i
fantastinih graevina. Ovo je grad u kojem je na najbolji nain prikazana modernistika
arhitektura, grad u kojem se moe uivati u potpunosti.
ISTORIJA BARCELONE
Istorija Barselone pocela je pre oko 4 000 godina, prvim naseobinama oko
danasnjeg Monzuika. To su bili Lajetanci,koji su gajili kukuruz,bavili se
stocarstvom,trgovali sa Grcima, Rimljanima i Punima.Medjutim tek okupacijom
Rimljana,grad je poceo da stice formu.
Zbog poraza u Prvom punskom ratu, da bi nadoknadili gubitak Sicilije ustupljene
Rimljanima, Kartaginjani su zapoeli osvajanje panije (Hamibar Barsa i Hanibal),
oslanjajui se na fenianske kolonije.
Tokom Drugog Punskog rata Barselonu su jedno vreme naseljavali Kartaginjani, da
bi je posle preuzeli Rimljani. Rimljani su pretvorili grad u vojnu tvravu kastru, iji je
centar bio malo uzvienje pod nazivom Taber (danas se taj deo grada zove Sijutat Velja
to u prevodu znai Stari grad). Rimljani su gradu, koji se nalazio upravo na mestu gde se
sad nalazi Trg Sant aume, promenili ime u Kolonija Julija Avgusta Faventija Paterna
Barsino. Ostaci rimskih zidina jo uvek se mogu videti u starom gradu. Interesantno je da
su upravo neke od tih rimskih zidina posluile kao temelji za Katedralu, za koju se veruje
da je zapoeta jo davne 343. godine. Osim toga, postoji jo jedno tumaenje o poreklu
imena ovog grada.
Smatra se da su ime Barcelona nadenuli Kartaginjani po Hamibaru Barsi,
Hanibalovom ocu.
Nakon pada Rimskog carstva, grad su zaposele, na kratko germanska plemena, da
bi u V veku dosli Vizigoti, koji su od Barselone nacinila prestonicu svog carstva.
415. g. grad su osvojili Vizigoti pod vostvom Ataulfa, pretvorivi ga u prestonicu
hispansko-vizigotske kraljevine, mada su je ubrzo premestili u Toledo.
102

Mavari su osvojili grad izmeu 717. i 718. godine, tokom mavarske invazije
Iberijskog poluostrva ali se nisu dugo zadrali poto je 801. grad osvojio Luj Prvi
Poboni, tokom vlasti Karla Velikog, formirajuci granicu izmedju islamskog i
hrianskog sveta. Barselona je tada bila pretvorena u veliko utvrenje i postavljeni su
grofovi da vladaju njome. Prvi grof Barselone i osniva barselonske dinastije bio je
Vilfred Prvi Dlakavi, koji je na saboru u Troju 878. bio proglaen grofom od Barselone,
irone i Besalua. Grofovija Barcelone je bila franaki vazal. Za vreme vladavine
grofova dolazi do velikog napretka Barselone. Tada se sklapaju trgovaki dogovori sa
enovom i Venecijom, grade se dokovi i brodogradilita u Barseloni i dolazi do
sklapanja Unije sa Provansom. , kao i do braka sa aragonekom princezom, pri emu je
dosta proirena teritorija.
U sledeim vekovima, razne katalonske grofovije su se ujedinjavale pod vrhovnom
vlau grofova od Barselone putem branih i rodbinskih veza. Ta ujedinjenja su
ukljuivala i veliki deo dananje june Francuske. Istovremeno su se teritorije Barselone
proirile na raun muslimanske teritorije. Od tog momenta gotovo je nemogue razdvojiti
istoriju Barselone od istorije Katalonije.
U 12. veku grof Barselone Ramon Berenger etvrti se oenio erkom kralja
Aragona, ime se kraljevina Aragon i grofovija Barselona ujedinju pod zajedniku
krunu Aragona.
Pri kraju 13. veka izgraeni su drugi zidovi Barselone kako bi dali zatitu novom
predgrau izgraenom oko crkve Santa Maria del Mar. U daljoj istoriji, u sastav krune
Aragona prikljuile su se razne kraljevine do njenog konanog ujedinjenja sa
krunom Kastilje, koja je postignuta sklapanjem braka izmeu Ferdinanda od
Aragona i Izabele od Kastilje 1479. godine.
Pronalazak Amerike 1492. godine , iako ju je pronaao moreplovac koji je krenuo iz
Barselone, znaio je opadanje snage grada. Glavnu ulogu u paniji u to vreme
preuzimaju Madrid i gradovi na junim obalama.
Tokom naslednog rata Barselona je 1714. okupirana. Grad je davao podrsku
austrijskim vladarima, a ne francuskim Burbonima. Meutim francuske trupe
zauzele su grad, a Filip II ograniio je katalonsku nezavisnost, i ukinuo je upotrebu
katalonskog jezika.
Tokom svih previranja koja su usledila Barselona je preivela razne napade, udare,
bombardovanja, kao i poare parlamenta. Barselona je tada postala grad koji vie
ne moe da se iri. Ubrzo je izgraen i trei red zidova. To jezgro je ostalo u
zidinama sve do 1859. g., kada je Cerdin plan tzv. plan Primer, sruio zidove kako
bi otpoeli gradnju ostalog urbanog dela.
Unitavanje zidina i vojne Citadele omoguilo je rast gradu. Grad je pretrpeo (u
pozitivnom smislu) velike promene zbog Svetske izlozbe- 1888.god. Izgradjene su
mnoge zgrade, neke su rekonstruisane.
Krajem XIX v. Barselonu je zahvatila tzv. Zlatna groznica tj. ekonomski bum.

103

XX vek je obelezen socijalnim nemirima, poznata je Semana Tragica! Tokom

Semana Tragica koja oznacava niz oruzanih i krvavih sukoba na ulicama Barselona
ali i drugih katalonskih gradova. Radnicka klasa Barselone, u jesen 1909.godine
koju su podrzali anarhisti, republikanci I komunisti, pobunila se zbog odluke
tadasnjeg premijera-Antonia Maure,koji je pozivao rezervne trupe u rat koji je
Spanija vodila protiv Maroka (njena kolonija i borio se za nezavisnost). Sukob je
trajao od 25.7-2.8. 1909. godine. Demonstranti su smatrali da crkva ima velikog udela u
premijerovoj odluci, pa su mnoge sakralne graevine teko oteene i ak potpuno
unitene. Barikade su postavljene na Rambli i otpoele su prave borbe. Vlada je
proglasila ratno stanje i poslala vojsku da ugui ustanak, to je i na kraju uspela.
Celokupna Katalunja tokom 1936. g. nije ula u vlast nacionalesa. Katalunja je pala
pod njihovu vlast tek u februaru 1939. g. Izmeu 1980. i 1982. Katalonija je
potvrdila svoj samoupravni status i izabrala Generalitat de Cataluna, koji se sastoji
iz predsednika, parlamenta i izvrnog saveta.
PLAN I STRUKTURA BARCELONE
Za dananji izgled Barselone svakako je zasluan katalonski arhitekta Ildefons
Serda (1815.-1876.) koji je u 19.veku napravio plan irenja Barselone van gradskih
zidina.
Njegova zamisao je bila da srui zidine koje su opasavale Barselonu i pretvori je u grad
koji e svima biti po meri, u kome e se ivot mnogo bolje i efikasnije organizovati za
razliku od skuenog starog grada unutar zidina.
Bio je jako svestran i pametan ovek koji je zarad svoje vizije odustao od sigurnog
posla na mestu graevinskog ininjera i kandidovao se za Parlament verujui da e
na taj nain lake sprovesti svoje planove. Napravio je i prvu topografsku mapu
Barselone i okoline, ak je i uveo nove rei u panski jezik poput urbanizacije i
modernizacije.
U svojim planovima se fokusirao na kljune elemente ivljenja: potrebu za
sunevom svetlou i prirodnim osvetljenjem, potrebu za zelenilom u ljudskoj
sredini, potrebu za dobrim kanalizacijonim i vodovodnim sistemima, naglaavajui
pristupanost ulica za vozila, vuna kola, tramvaje, naroito za peake, dostupnost
gasovoda i elementima za spreavanje poplava. Napravio je i potpuno novi sistem
prilagoavanja tla gradnji to je kasnije dovelo do velikih inovacija u ovoj oblasti.
Meutim, vie puta je bio stranaki obeleen i njegovi planovi o urbanizaciji
Barselone nisu zaiveli za njegovog ivota. Umro je u najveoj bedi neslutei da e
se Barselona razvijati ba po njegovim zamislima.
Razvoj Barcelone moemo posmstrati kroz 4 stavke:
1859. godine La Example, Serdin plan regulacije
1888. godine Svetska izloba
1929. godine Svetska izloba
1992. godine Letnje Olimpijske igre (mi smo uestvovali sa malim brojem
predstavnika, zbog sankcija koje su nam neposredno pred Olimpijske igre uvedene)

104

ZANIMLJIVOSTI
Zastava Barselone je kombinovana od krsta svetog
ora, zatitnika grada, sa tradicionalnom utim i
crvenim traftama Senjera, starim simbolom Katalonije.
Zastava u svojoj dananjoj formi je priznata tek 2004.
iako je bila u upotrebi jo od 19.veka.

- Maskota Barselone je svakako albino gorila Pahulja. On je doveden u zoo vrt u

Barselonu iz panske Gvineje kao mladune.
Pahulja je doiveo duboku starost od 43. godine (gorile ne ive vie od 30godina!!) i za
sobom je ostavio 22 potomka od koih je samo 6 preivelo. Interesantna je injenica da
nijedno od mladunaca nije bilo bele boje.
2001. utvreno je da Pahulja boluje od netipinog oblika raka koe. Mnogi ljubitelji
Pahulje su u septembru 2003. doli da se pozdrave sa njim jer je krajem meseca on i
uspavan.
Meutim, naunici su zamrzli vitalne delove njegovog tela tako da postoji mogunost da
Pahulja i posthumno postane otac.
- Najpoznatija plaa u Barseloni je Barseloneta.
- Barselona ima i svoj aerodrom, koji se zove Prat de Ljobregat.
HRANA I PIE
Postoje i restorani koji se zovu Marisqueria-specijalizovani su za jela od plodova mora.
Treba probati lokalnu dezert koji se zove - la crema Catalana.
Karakteristicno za Katalonce je da prave neke cudne kombinacije sa standardnim
namirnicama-recimo mesavina mesa i plodova mora,piletina i voce,riba i lesnici...
Kataloncima su omiljne divlje pecurke-sakupljaju ih u jesen,u sumi-i prave mnoga jela od
njih.
Cafe solo je espresso, cafe cortado - espresso sa malo mleka, a cafe con leche kafa sa
mlekom. Takodje postoji, i cafe con helado (sa sladoledom).
Od alkohola u Barseloni se najvise pije vino-belo(blanco),crno(tinto,ako kazete negroniko vas nece razumeti)i roze. Piju Katalonci i pivo, lokalna marka je Estrella Dam postoji vie varijanti, a pije se i San Miguel - proizveden u Lleidi.
Noni zivot - Barselona je veoma iva leti, kad imamo svakodnevne fieste. Diskoteke su
skoncentrisane juzno od Diagonale (ulice Pau Claris i D Aribau). Mesta koja su fancy,
mogu se naci takodje oko Diagonale ka trgu Franeska Masie.

105

OBILAZAK GRADA
PLACA GLORIES
Placa predstavlja jedan od glavih ulaza u grad, tako da su u sezoni ovde nesnosne guve,
to zbog blizine Sagrada Familie, to zbog ulaza u dve najvee avenije Gran Via i Avenia
Diagonal.
POSLOVNI CENTAR <<AGBAR>> Aigues de Barcelona
Toranj Agbar je poslednji simbol koji obeleava grad Bercelonu. Moderna graevina se
pokuava takmiiti sa dva visoka tornjau Port Olimpicu na samoj obali grada, i svojim
poloajem se suprotstavlja Sagrada Familiji iji su tornjevi bili jedini putokazi ulaska u
grad.
Toranj u obliku metka (mada ima i drugih asocijacija) je delo francuskog arhitekte an
Nuvela. Visine je 142 metra i sastoji se od 35 spratova i 4 podzemna nivoa. Njegov
dizajn kombinuje brojne arhitektonske koncepte koji su proizveli ovu neverovatnu
stakleno betonsku kupolu kojom dominira nepravilan raspored 4400 prozora.
Toranj je naruen od strane gradske uprave za vodosnabdevanje grada Barcelona gde je
locirana i njihova komletna administracija, servisna sluba i uprava.
KORIDA PLAZA DE TOROS MONUMENTAL
Stara korida Barcelone sagraena je u Maurskom stilu i peat je vremena vladavine
maura i arapa koji su u Barcelonu doli u 8. veku. Izgradjena 1914. godine,korida je
kapaciteta oko 25 000 sedeih mesta. Poznato je da su matadori, ljudi koji se bore sa
bikovima postali jedna od ikona panije. Da bi postali iole dobri matadori oni se koluju
jako dugo, oko 10 godina, vebajui u napornom ritmu gde se ue disiplini,
hladnokrvnosti i naravno hrabrosti da pogledaju biku u oi i usmrte ga. Pravila borbe su
jednostavna samo jedan od njih dvojice naputa arenu iv, tako da nije redak sluaj da
matador zadobije teke povrede ili ak podlegne ranama. Rane znaju biti toliko teke da
matador umire ak i na licu mesta u areni. Borbe sa bikovima su dugo bile tradicija i u
Barceloni ali se svest graana polako menjala. Na opte odobravanje satnovnika
Barcelone, korida je na kratko bila zabranjena (2004.godine) zbog brutalnosti nad
bikovima. Ovakvu odluku gradsko vee Barcelone je donelo nakon to su im borci za
prava ivotinja podneli peticiju koju je potpisalo 250 000 ljudi tirom Evrope. Borbe sa
bikovima su tredicionalno popularne u ostatku panije, ali kako ovaj vid zabave nije bio
preterano popularan josh od 60tih godina, veina korida je preureena u sportske centre
ili su doivele neku drugu sudbinu.
Ono to je otkiveno u vreme prie o zabrani koride u Barceloni je ste to da ona nije ni
prestajala sa radom. Zvaninik iz ove koride ljutito se izraavao o gradskim vlastima i
rekao da je to sve propaganda i da korida nije ni prestajala sa radom! Jo je rekao: ovde
je panija, a tamo ispred Katalonija!
U ovoj koridi je 1965.godine odran koncert Beatles-a, 1976 Rollingstones-a a 1980
Boba Marlija...

106

ANTONIO GAUDI:
Antonio Gaudi je roen u Remsu 1852. Majku je izgbuio kada je bio dete, a i
njegov brat i sestra su umrli u mladosti. I on je od malih nogu bio boleljiv. Zbog
reumatizma nije mogao da se igra sa vrnjacima. Ova patnja obeleila mu je ceo ivot.
Do same smrti borio se sa povremenim napadima reumatizma. Njegov otac je bio kotlar.
Gaudi je bio oduevljen njegovom manufakturom i oblikovanjem. Tokom svog ivota
nikada se nije enio. Kau da je Gaudi bio slep za boje. izbegavao je publicitet, to je
i razlog da skoro ne postoje njegove fotografije. Danas ih ima samo nekoliko
sauvanih. Naravno sve to je Gaudi sagradio je zatieno UNESCO-om.
U Barselonu je doao sa 17. god, gde je studirao arhitekturu. Inae, studije
arhitekture je zapoeo u svom rodnom gradu, pa se tek posle 2 godine preselio u
Barselonu. Diplomirao je tek posle 8 godina studiranja.
Traganje za sopstvenim stilom, otpoeo je u jednoj izuzetno povoljnoj klimi.
Celokupna evropska arhitektura, bila je u stanju neprekidnih promena, nije bilo
ustaljenih, obavezujuih obrazaca. Barselona je bila grad u razvoju. Drevni zidovi bili su
uklonjenji 1854. i grad se irio na sve strane. Tokom druge polovine 19.v stanovnitvo se
uetvorostruilo, zahvaljujui industriji pamuka i elezarama, trgovina je cvetala.
Zbog njegove posveenosti radnikim interesima, nije sluajno da je jedan od
njegovih prvih znaajnih objekata bio posveen reavanju stambenih pitanja
fabrikih radnika. Ovaj projekat nije realizovan, ali oznaava poetak stvaralatva
koje e se pretoiti u slavu. Projekat je bio izloen u Parizu na svetskoj izlobi 1878.
i povezao je Gaudija sa Eusebijom Gueljom sa kojim e biti prijatelj itavog ivota i
za koga e projektovati brojne objekte.
Sva svoja dela Gaudi je radio iz glave. Iz tog razloga, graditelji nikad nisu mogli
da predvide koliko im novca treba za gradnju. eleo je da razvije arhitekturu koja se
nee suprostavljati prirodi. Gaudi nije projektovao samo zgrade. Po Barseloni ete videti i
njegova druga dela: uline lampe, parkove...
U poetku svog rada, Gaudi je bio nadmen, tako da je dolazio dosta sreen na
posao, i u koijama, sa kojih je kasnije izdavao naredbe. Ipak, od svoje 30-te godine
posvetio se poslu, i zanemario druge stvari. Nakon toga, doao je i u takvu situaciju da
se oblaio kao prosjak. esto je sedeo pored kutije u koju se stavljala milostinja za
Sagrada Familiju. Kad su ga pitali zato ne odbija milostinju, govorio je da ne eli
da kod drugog pokvari elju za milosrem. Po pitanju Sagrada Familije, on je sam sebi
bio naruilac, tako da je morao, a i eleo da prikuplja milostinju. 1914. g. preselio se da
ivi u kuici u dvoritu crkve, sa nadom da e brzo da zavri svoj delo.
1926. Gaudi je krenuo u jednu crkvu u kojoj se stalno molio pre odlaska na
posao. Na tom putu do crkve zgazio ga je tramvaj, a potom ga je vukao za sobom po
kolovozu.. Tada, prolaznici ga nisu prepoznali, poto je bio loe obuen, i odveli su
ga u bolnicu za sirotinju gde je i umro 3 dana kasnije.
Gaudi je sahranjen u kripti u Sagrada Familiji koju je izgradio Vilar, kad je
poeo svoj rad na Sagrada Familiji. Sahrana je izvrena uz blagoslov pape. Toj
sahrani je prisustvovalo vie hiljada ljudi, i proglaena je nacionalna alost.
Tokom ivota Gaudi nije dobijao nagrade kao zvanina priznanja. Oigledno njegove
ideje o arhirtekturi, bile su suvie smele da bi pridobile panju i pohvalu drzavnih i
optinskih vlasti. Jedinu nagradu je dobio za svoje najkonvencionalnije delo, kuu
Kalvet.

107

Za vreme njegovog ivota izgraen je eoni deo i jedan toranj, a ostatak je

uraen po njegovom projektu. Naravno, projekat nije zavren. Gaudi, za sobom
nije ostavio nacrt, poto je uglavnom radio iz glave, ali je ostavio maketu. Ipak,
maketu su unitili anarhisti 1936. Iako su makete unitene, preko njegovih skica
izgraene su nove i neke od njih se nalaze u muzeju unutar Sagrada Familije i na
arhitektonskom fakultetu u Barselona. Postoji tendencija meu Japancima da nastave da
ostvare njegov projekat. No, ipak Gaudi je sve gradio iz glave, tako da danas njegovi
planovi ne mogu da se zavre
SAGRADA FAMILIA:
Duhovno bogatstvo svetog Josifa (San Jose), na elu sa Hozer Bokabelom odkupilo je
krajem XIX veka ceo blok kua smeten tada na rubu grada. Na ovo zemljitu trebala je
da bude podignuta crkva, odnosno pokajniki hram svetoj porodici (Sagrada Familija).
Osnovna zamisao je bila da se iskae protivljenje prema narastajuoj
industrializaciji i gubljenju tradicionalnih vrednosti. Pozivanjem na svetu porodicu
teilo se povratku tradicionalnim vrednostima. U skladu sa stavom samih osnivaa
izgradnja crkve je mogla biti finansirana samo putem donacija i crkvenih priloga.
To je bila crkva siromaha pokajnika crkva.
Dali su na izgradnju Franesku Vilaru 1882. Vilar je imao nameru da izgradi
crkvu na osnovi koja je trebala da bude u obliku krsta. Ta osnova i dan danas se nalazi u
crkvi. Kamen temeljac za crkvu postavljen je na dan sv. Josifa. Francisko De Paula De
Viljar je bio arhitekta angaovan da uradi projekat a Gaudi je jo ranije radio kao
njegov pomonik, ali kako se Viljar raziao sa bratstvom 1883., Gaudi ga nasleuje.
Gaudi je radikalno promenio plan gradnje Sagrada Familije.
Sagrada Familiju, Gaudi je gradio 43 god. Na crkvi projektovao je da bude
12 tornjeva, sa rascvetanim krstovima na vrhu, koji simbolizuju 12 apostola. Ti
tornjevi su trebali da budu rasporeeni, po 4 na svakoj od 3 osnove.
12 tornjeva koje je projektovao, trebalo je da budu visoki 120-130 m, i glavni
toranj je eleo da posveti Devici Mariji. On bi bio visok 160 m. On je eleo da crkva
bude to via kako bi se prikazalo jedinstvo zemlje i neba, tj. i jednog i drugog ivota.
Centralni toranj prema Gaudiju simbolie Hrista. Trebalo je da bude osvetljen
reflektorima sa 12 apostolskih kula istovremeno Gaudijeva namera je bila da uperi jako
svetlo sa krsta kojim je toranj trebalo da se zavri prema gradu, da obasja ljude i tako
ilustruje Hristove rei Ja sam svetlost. U okviru tornjeva koje je izgradio, nalazi se i
400 stepenica koje vode do vrha tornja.
Prednja fasada predstavlja rodjenje i detinjstvo Isusa Hrista. Na eonom
delu su krst, golubovi i drvo koji predstavljaju mir. 4 zvonika, predstavljaju 4
jevaneliste: Mateju, Marka, Jovana i Luku. Na zvonicima na istonoj fasadi postoje
natpisi sanctus, sanctus, sanctus- sveti, sveti, sveti. Osam prednjih stubova (centralnog
broda) simbolizuje gradove - Valensiju, Granadu, Toledo, Saragosu, Burgos, Valjadolid,
Santjago i Sevilju. Spreda 3 portala sa nazivaju: Nada, Milosre i Vera, gledano sa
leva na desno. Portal Nada je posveen Devici Mariji i prikazuje Brak Marije i Josefa i
dva surova dogaaja iz Hristovog detinjstva Irodov pokolj dece u Vitlejemu i bekstvo u
Egipat. U sredini se nalazi portal Milosre, najvei od tri, na kome je predstavljeno
roenje Hrista. Na njemu moemo videti peinu Betlejema, kao i drvo potomstva
Abrahama i Jozefa. Na vrhu empresa nalazi se krst i pelikan kao simbol rtvovanja. Sa

108

desne strane se nalazi portal vere. On je posveen Sv. Jozefu i na njemu je

prikazana pria Isusu u hramu i stolarskoj radionici. Ta 3 portala su trebala da
budu obojena sa tri razliite boje: zelenom portal Nade simboliui dolinu Nila, to
se naravno vezuje sa bekstvom u Egipat, plavom portal milosra simboliui noi
Betlejema, i utom simboliui pesak Palestine.
Svi optimistiki motivi nali su se isklesani na istonoj fasadi jer svetlost
dolazi sa istoka i donosi spasenje, dok je hristovo stradanje predstavljeno na
suprotnoj, zapadnoj strani, na kojoj sunce zalazi. Sve je isklesano iz kamena. Nita
nije raeno iz gipsa. On je eleo crkvu predstavi da kao knjigu koju ljudi mogu itati.
Bona fasada (ka Plaza tores...), predstavlja Isusovu patnju. Ona je jo u fazi izgradnje.
Zadnja strana je njegovo vaskrsnue. Nju je izgradio Josef Maria Subirah
1972. g., posle 18 godina gradnje. Arhitekturalni stil se oigledno razlikuje. Juna
fasada koja je verovatno trebalo da bude najznaajnija, trebalo je da bude posveena
boijoj slavi. Gradnja ovog dela je zapoeta 1882. g., i jo nije zavrena. Unutranjost
crkve je organizovana u dve boje, belo-utu, koja predstavlja uitak , i crno-ljubiaste,
koja predstavlja ljudsku pohlepu. Crkva unutra ne predstavlja nita posebno, poto se
uglavnom nema para za neko preterano ulepavanje crkve. Da je zavrena crkva bi bila
dugaka 110 m i visoka 45 m, jedna od najveih crkava u hrianskom svetu. U okviru
crkve se nalazi i Muzej Sagrada Familie.
.

109

PARK GUELJ
Park Guelj nalazi se na nadmorskoj visini od 150m na brdu Carmel. Guelj je bio
oaran engleskim batama i eleo je da stvori neto slino u Barseloni. eleo je da
Gaudi napravi jedno eksperimentalno rajsko naselje na obodu grada. Park je bio
predvien kao predgrae za ljude sa veim aspiracijama i pristojnim primanjima. Gaudiju
je povereno da projektuje vrtni grad koji bi bio u potpunom skladu sa okolnom prirodom.
Kada je Gaudi zapoeo sa radovima, ovde nije bilo ni traga od parka. Nije bilo
vode, zemlja je bila pusta, a padine potpuno bez vegetacije. Dananji park razlikuje se
od onog to je prvobitno planirano. Bilo je predvieno 60 trougaonih parcela koje bi
bile smetene na prostranoj, strmoj padini, i sve bi bile na osunanom terenu, a na
samom vrhu brda bile bi postavljene kapela i dinoski krst. Plan je meutim
neslavno propao, samo su dve parcele prodate i izvedena su tek dva objekta. Grad
nije pokazivao nikakav interes za ovaj izvanredni poduhvat. Na kraju od svih planiranih
Park Guelj jedan je od brojnih Gaudijevih nedovrenih projekata.
Sam park kao samosvojno arhitektonsko delo znaajniji je od dve izgraene vile.
Beskrajna klupa, ukraena keramikim ploicama zmijoliko vijuga kroz park. Park
je okruen vijugavim obodnim zidom, sa 7 ulaznih kapija. Glavni ulaz je okruen
(odreen) sa dva paviljona. Ove dve kuice kao i zid sazidani su od neobraenog kamena,
i zavrno obraene sjajnim ploicama u boji. Gaudi se uselio u jednu od ove dve kue.
Tako je gaudi postao i sused svog velikog prijatelje, jer se stara porodina rezidencija
Gueljovih nalazila na terenu na kome je park sada smeten - u ovom objektu je danas
smetena kola. Gaudi se ovde preselio jer njegov 93 godinji otac o kome se on starao,
vie nije mogao da se penje uz stepenice. Brinui o ocu i erki svoje sestre, koja je kao
mala izgubila majku, Gaudi je vodio ivot neenje. Gaudijeva kua i muzej, je roze
kuica, i on je tu iveo od 1906-1926.
Najvei problem parka je vrlo suva zemlja, tako da je postojala potreba da se nae
efikasan sistem za navodnjavanje. Gaudi je to fenomenalno reio. Kada se proe
kroz kuice nailazi se na stepenite u centru kojeg je smeten veliki zmaj, pokriven
blistavim krljutima od malih ploica. Zmaj predstavlja pitona uvara podzemnih
voda, a Gaudi aludira ovim na neto to izmie pogledu iza zmaja lei skrivena
cisterna u koju moe da stane oko 12 000 l vode zamiljena kao cisterna za kinicu
koja na ovaj uva vodu za navodnjavanje ogoljenog paraka. Nekoliko metara dalje
sreemo se sa jo jednim reptilom- glava zmije koji takoe ima simboliko znaenje.
Gaudi ovde aludira na katalonski grb: glava zmije sa crvenim i utim prugama. Dvorana
sa stubovima uzdie se kao grki hram. Sa spoljanje strane krov postaje centralni trg
itavog parka. Stubovi predstavljaju i odvodne cevi za kinicu. Oni su pravljeni od
konstrukcionih ploica i unutra su uplji. Za veoma kratko vreme moe se skupiti
velika koliina vode, sa jedne ovako velike otvorene povrine. Stubovi, ma koliko
kompaktno izgledali iznutra su zapravo uplji , a pod trga u sebi krije sloen splet
instalacija..
U realizaciji ovog projekta dosta mu je pomagao Jojola specijalista za
izradu ovakvih umetnikih dela od keramike. Inae, zahvaljujui Jojoli Gaudi je i
dobio ovlik vijugave klupe. On je postavio Jojolu da bono lei i po njegovom telu
na pravio oblik klupe. Park je skoro u celini izgraen od materijala koji su naeni na
lokalitetu (kamen, ljunak) nabavljao je odbaene parie iz dobrih keramikih radionica
i utiskivao ih u malter dok je jo bio sve.

110

AVENIJA DIAGONAL
Avenija Dijagonal predstavlja jednu od najveih avenija u Barceloni. Samo joj ime
govori: ono dijagonalno deli gradsku zonu na dva dela, prolazei kroz centar grada. Ova
avenija predstavlja prestinu lokaciju na kojoj svoja predstavnitva imaju najpoznatije
banke, osiguravajue kue, a naravno tu su i luksuzni hoteli.
LA EIXAMPLE
Vei deo oko same Avenije Dijagonal ima jedno interesantno urbanistiko reenje.
Naime radi se o tome da je poetkom 19tog veka dolo vreme za irenje grada izvan
srednjevekovnih gradskih zidina. Izabran je bio plan koji je Izradio ILDEFONS
SERDA i projekat je nazvan la eixample.
Radovi na izgradnji su poeli 1860godine, a Serdini nacrti i dalje odreuju raspored
velikog dela grada. Podruije Eixample se prostire na 9km2 i podeljeno je na 550
simetrinih blokova do kojih se dolazi pod pravim uglom, uz 3 velike avenije (Gran
Via, Avenija Diagonal i Avenija Meridijana). U prvobitnom planu je bilo ostavljanje
otvorenih prostora i zelenila, meutim zbog velikih poterba za graevinskim prostorom,
svi blokovi su zavrili pokriveni. Gledajui iz vazduha ovaj deo grada, on zaista izgleda
fantastino, jer ceo niz zgrada i ulica izgleda kao pravilan niz poslaganih kockica. La
eixample i danas predstavlja vizionarski primer urbanistikog planiranja grada.
CASA BATLLO (1904-1906)
osepe Batljo i Kazanovas, bogati proizvoa tekstila, poeleo je da u potpunosti izmeni
izgled svoje postojee rezidencije, koja se nalazila u ovoj mondenskoj etvrti Barselone.
Za nju se govorilo da je bila jedna od najdosadnijih i najkonvencionalnijih kua u okolini,
bila je izgraena 1877. Batljo je eleo da u pogledu modernosti prevazie kue koje su
iznikle u neposrednoj blizini, tako da nije samo kod nas prihvaen sistem: Da komiji
crkne krava.
Gaudi je projektovao novu zgradu putem samo nekoliko otrih izmena. Nema uglova i
rubova, ak su i zidovi zaobljeni u ustalasanom pokretu. Fasada se presijava u mnogo
boja, u nju su utisnute male, na krljut nalik okrugle ploice. Moni stubovi koji
podseaju na stopala nekog ogromnog slona su prvo to ovek primeti prolazei ulicom.
Krov je oivien zubastom linijom koja podsea na kimu dinosaurusa. ak i spoljni
zidovi na kui, izgledaju kao da su napravljeni od meke i savitljive koe. Ovaj san o
mekoi i prirodnosti, nastavlja se i u enterijeru. Tu je i krst koji je neizbean na
Gaudijevim graevinama.
Kua je u osnovi bila veoma uzana, ali je Gaudi pomoi njegovih nekoliko umetnikih
trikova uspeo da stvori utisak veliine. U ovom sluaju bili su to masivni stubovi, koji su
svojom masivnou stvorili utisak kue ogromnih proporcija. Stubovi su odmah izazvali
varnicu izmeu Gaudija i gradskih vlasti. Stubovi su 60 cm izali na ulicu.

111

CASA MILA LA PEDRERA (1906-1910)

Ime joj je La Pedrera kamenolom, koje je zapanjena publika nadenula ovoj potpuno
jedinstvenoj zgradi. Gaudi je svojim formama kopirao prirodu, tako ova kua lii na
uzburkano more. Tu sliku upotpunjavaju i balkoni, koji imaju oblik morskih algi. Neki od
balkona su izgraeni samo od metala, a pod balkona od stakla, kako bi se kroz njega
proputala svetlost u stanove ispod. Re je o ugaonoj graevini, ali je Gaudi ublaio
ugao, skoro do njegovog nestajanja. Na celom kompleksu kue Mila ne moe se pronai
nijedan nosei zid. Sve se nosi preko brojnih stubaca i podupiraa. Na krovu su
raznorazni dimnjaci i oduci za vazduh. Kao i kod kue Batljo, do drugog sukoba sa
gradskim vlastima dolo je kada je Gaudi, ponovo prekoraio dozvoljenu visinu objekta.
Gaudi je u tom sporu opet pobedio. Unutra nema pravih linija i sve izgleda kao izvajano.
Gaudi je planirao da na fasadu postavi niz posveta devici Mariji. Isprojektovao je niu u
kojoj je trebalo da bude postavljena figura Marije koja dri dete Isusa u rukama, okruena
sa dva anela. 1909. g. desila se Semana tragica u Barseloni. Tad su na religoznoj bazi
unitili manastire irom Barselone. S' obzirom da je ova kua ve bila dosta kontraverzna,
vlasnik nije eleo da rizikuje da se neki religiozni motivi na nju postave. Posle odluke
vlasnika, odnosi izmeu njega i Gaudija su zahladneli. Napustio je projekat, ostavio ga je
nedovrenim.
NOU CAMP
Za sve ljubitelje najvanije sporedne stvari na svetu, a za neke i najvanije, pred nama se
nalazi stadion Fudbalskog kuba Barcelona. Ovaj fudbalski hram je izgradjen u
periodu od 1954 do 1957 godine. Polaganju kamena temeljca na mestu starog stadiona
koji nije zadovoljavao kapacitete prisustvovalo je 60 000 navijaa.
Na dan otvaranja stadiona 24.septembra 1957 godine ceo grad je bio okien bojama
FC Barcelona. Od tada, pa sve do danas Camp Nou je jedan od najlepih stadiona
na svetu, sa kapacitetom od 98 732 mesta i preko 100 ulaza koji dozvoljavaju da se
stadion isprazni u roku od 5 minuta.
FC Barcelona je jedini klub na svetu koji ima vie stalnih lanova (125 000 )nego to
ima mesta na stadionu. Samo mali broj njih ima zakupljena mesta koja se prenose
ve generacijama. Ostatak lanova, pored lanskih karti mora kupovati ulaznice za
svaki me, istina po povlaenim cenama.
U sklopu ovog kompleksa nalazi se i muzej sportskog kluba Barcelona, dvorana za
koarku, hokej, rukomet i druge sportove u kojima je klub Barcelona prva.. Za vreme
Frankove diktature Camp Nou je bio jedino mesto gde su se Katalonci oseali ponosno i
gde su iole mogli slobodno priati.
Interesantan je podatak da na ovom stadionu nikada u istoriji nije igrala
reprezentacija panije, jer bi u tom sluaju imala vie navijaa koji bi navijali
protiv nje nego za paniju. Oni koji prate fudbal sigurno su primetili natpise
CATALONIA IS NOT SPAIN kojim oni ele svima staviti do znanja da su Katalonci i
Katalonija uvek bili drava za sebe, to u dananje vreme nisu..
Rivalstvo Barcelone i Real Madrida potie jo od 1950.-tih kada su se dva kluba borila
oko Alfreda di Stefana koji je na kraju zaigrao za Real Madrid i zahvaljujui kome je
Real napredovao.

112

OLIMPIJSKI KOMPLEKS MT.JUIC

Ovaj olimpiski kompleks pre svega ini lepotica Barcelone, kako gradjani Barcelone
esto nazivaju sportsku dvoranu kapaciteta 17 00 sedeih mesta. Arhitekta koji je
projektovao ovo zdanje je japanac ISOZAKU. Namenski je napravljena za OI 1992.
Dvorana i Olimpijski sdation Mt. Juic ine sportski kompleks na kome su odrane letnje
olimpijske igre 1992 godine.
Olimpijski stadion medjutim se ovde nalazio i pre. Napravljen je bio 1929. godine za
potrebe alternativnih antifaistikih Olimpijskih igara, da bi se izbojkotovale OI u
Berlinu, koje je trebalo da se odre 1936. godine. Medjutim, zbog gradjanskog rata,
one ipak nisu odrane. Stadion danas slui fudbalskom timu Espanzol. Na platou je
dominantan i toranj koji je panska Telefonica poklonila gradu Barceloni za Olimpijske
igre.
VIDIKOVAC MT.JUIC
Monuik u bukvalnom prevodu sa srednjovekovnog katalonskog jezika znai
Jevrejsko brdo ili sa latinskog Mons Jovicus , Jupiterovo brdo.
Istorija Mt. Juica ide mnogo vekova unazad. Pre dolaska rimljana, tu se nalazilo Iberijsko
selo, a u srednjem veku mali dvorac na vrhu uzvienja. Ovo mesto je postalo prenoite
za sve gradske beskunike.
U kasnijim periodima irenja grada i urbanizacije, deo projekta obudvatio je i Mt. Juic.
Na samom vrhu se i danas nalazi dominantna vojna baza za muzejom starog naoruanja.
Ona je bila simbol katalonske moi u 19tom veku. Zamak je izmeu ostalog, predstavljao
i mesto na kome su se odvijala i mnoga pogubljenja. 1897.
Danas je omiljeno mesto brojnih izletnika koji ele videti prelepu panoramu i odmoriti se
u z prelepe parkove i fontane.
Nekada su se putevima po Monuiku vozile trke Formule 1, meutim nakon
incidenta kada je 1975. Ralf Stomlen sleteo sa puta i tom prilikom usmrtio etiri
osobe, trke vie nikada nisu vraene ovde.
*Kylie Minogue je na bazenima Monuika snimila spot za pesmu Slow!
LA SARDANA
Spomenik La Sardana simbolizuje istoimeni nacionalni katalonski ples, koji je bio
izuzetno popularan za vreme Frankove diktature. Na ovaj nain su ene i mukarci
poreani naizmenino u kolo. La sardana, ovaj tihi i dostojanstveni ples na trgovima i
i spred crkava se igrao kao rpotest na represiju koju je Franko vrio nad
Katalonskim stanovnitvom. Danas se jo jedino nedeljom ispred nekih crkava moe
videti ovaj ples koji je u potpunoj suprotnosti sa temperamentom Flamenca.

113

KOLUMBOV SPOMENIK
Na centralnom trgu u lukom delu Barcelone se nalazi spomenik podignut 1888
godine u ast slavnog istraivaa i moreplovca koji je traei alternativne puteve za
Indiju 1492. godine pronaao Ameriku i samim tim postao jedan od najpoznatijih
moreplovaca. Po povratku sa svog putovanja, Kolumbo je upravo na ovom mestu bio
doekan uz velike poasti brojnog stanovnitva i tadanjih vladara Kralja Ferdinanda i
Kraljice Izabele. Posetioci se mogu popeti na vrh statue visoke 67 metara odakle se prua
prelepa panorama grada i mora. Na samom vrhu spomenika, nalazi se Kolumbov kip
ija ispuena desna ruka pokazuje u pravcu Amerike i u pravcu mesta gde je dugo
vremena bio usidren njegov broj Santa Maria.
LA RAMBLA (LAS RAMBLES)
La rambla je jedna od najstarijih i najlepih ulica u Barceloni. La rambla se prua
u duini od 1200 metara od luke do Placa de Catalonya. Ovo je jedna od retkih
evropskih ulica koja ivi 24h 365 dana u godini.
Tu su banke, najjeftiniji i najskuplji hoteli i prodavnice, pijace, bioskopi, pozorita,
barovi.Palata Virena iz XVIII veka ima bogatu zbirku slika, a tu je i Gran Teatro del
Licli, jedna od najpoznatijih operskih kua na svetu.
Uz Ramblas, zanimljiva je i Kineska etvrt (Barrio Chino) i Kraljevski trg (Plaza Real)
elegantne klasicistike arhitekture.
Po nekima je podeljenja u 3 dela: Prvi deo je posveen slikama i tu moete nai sve
od dela laika i mnogobrojnih crtaa portreta do vrhunskih dela; Drugi deo, deo
cvea gde se prodaje u vrlo simpatinim radnjama & Trei deo ptica gde pored
pernatih ljubimaca moete videti i svakakve ivotinje poput krokodila, kameleona i
kornjaa.
Po drugima je podeljena u ak 6 delova i
to:
1- Rambla Mora koja vodi do
maremagnuma, najnovija Rambla
od svih
2- Rambla Santa Monica gde se nalaze
gradska venica i muzej votanih figura
3- Kapuinska Rambla gde moemo nai
Palatu Guell, Plazu Real i Licejsku
operu
4- Rambla cvea gde nalazimo Pijacu iz
1914. godine, muzej numizmatike i pote
5- Rambla studenata mesto gde se
prodaju ptice i ivotinje
6- Rambla Katalonije koja sa svojom
fontanom predstavlja glavno mesto za
okupljanje Barcinih navijaa. Inae,
legenda kae, da ko popije vodu sa ove
esme, on e se vratiti u Barcelonu.

114

PLACA DE CATALUNYA
Placa de Catalunya je jedan od centralnih trgova Barcelone, na kome su se vodile
krvave borbe za vreme graanskog rata, tj prilikom uslaska Frankovih trupa u
grad. Trg je sagraen 1927 godine (FRANSOA NEBOT) i prostire se na 50 000m2.
Poetak je ulice La rambla. Ovde moemo nai i Hard Rock cafe kao i mnotvo robnih
kua sa pristupanim cenama (EL CORTE INGLES).
PLACA ESPAGNA
Na centralnom delu Placa dEspagna moete videti spomenik na ijem se vrhu
nalazi poznata <<varta Barcelone>>. Ovaj spomenik je igraen u ast 3 najjae
privredne grane panije industije, poljoprivrede i turizma. A sa tri strane spomenika
teku 3 fontane simboliui 3 vode koje umivaju paniju: Sredozemno more,
Atlanski okean i Kantabrijsko more u Biskajskom zalivu.
Na uzvienju ispred nas dominira dvorac Mont uik (mont Juic) koji je izgraen
povodom svetke izlobe 1929 godine a koji danas predstavlja Nacionalni muzej
Katalonske umetnosti.
MAGINE FONTANE
Magine fontane su delo poznatog panskog inenjera Karla Bigasa, koji je
projektovao ovu magunu fontanu i celi niz manjih fontana koje krase ovaj
kompleks. Interesantne su brojke koje krase ove fontane:
fontana je otvorena 12. maja 1929. godine
na njenoj izgradnji radilo je 3000 radnika punih 11 meseci
fontana funkcionishe zahvaljujui spletu vodenih cevi duine 1,5km, vazdunih cevi
u duini od 6km i 355 km kablova.
Centralni bazen sadri 3, 1 milion litara vode
Fontana izbacuje 2600 litara vode u sekundi
Svu tu vodu pokreu motori od 1413 konjskih snaga troei oko 1,4 megawata
struje na sat
Fontanu obasjava 4730 raznobojnih sijalica koje daju prelep spektar duginih boja uz
muziku podlogu
Fontana ima 8 osnovnih boja sa 29 vodenih aranmana koje omoguuju 7 milijardi
raznovrsnih kombinacija

115

COSTA BRAVA
Kosta Brava (Divlja obala) katalonski i panski: Costa Brava je obalski region u
severoistonoj Kataloniji, panija, u provinciji irona. Costa na katalanskom i
panskom jeziku znai 'obala', a Brava znai 'surova' ili 'divlja'.
Kosta Brava se prua od Blanesa, 60km severoistono od Barselone do francuske
granice.
Pedesetih godina 20. veka panska vlada pod Frankom je zakljuila da je Kosta
Brava pogodna za razvoj kao destinacija za odmor, pogotovu za paket aranmane
za turiste iz Severne Evrope, a naroito iz Velike Britanije. Spoj vrlo dobre klime leti
i izvanrednih plaa iskorieni su za izgradnju velikog broja hotela i apartmana u
primorskim mestima kao to su Blanes, Tosa de Mar, Ljoret de Mar i L'Estartit. Turizam
je brzo zamenio ribolov kao najvanija privredna grana u regionu.
Dok je deo obale Kosta Brave postao razvijena turistika destinacija, ostali delovi
su zadrali tradicionalniji izgled i postali su skriveni dragulj za posetioce koji ele
neto vie sem sunca, peska i sangrije.
Zahvaljujuci fenomenalnoj klimi kojom uziva Costa Brava jedna je od najtrazenijih
turistickih destinacija ljudi sirom sveta . Koncerti , festivali i seoski vasari upotpunjuju
kulturna desavanja tokom cele godine . Kao npr. festival vatrometa u Blanesu , koji je
jedan od najvaznijih festivala takvog tipa u svetu! Naravno kako ne izdvojiti grad
Figueras , rodno mesto velikog umetnika Salvadora Dalia . Salvador Dali sigurno jedan
od najzasluznijih zbog ceka je Costa Brava dobila internacionalnu slavu . Rodjen i
preminuo u svom rodnom gradicu Figueras , ostavio je veliki trag za sobom , svojih dela
sto mozemo videti u njegovom Teatro-Muzej DALI . Nesvakidanje kupole naliku velikih
jaja , hol pod velikom kupolom pod kojom je grobnica Dalia . Na nekoliko kilometara
odatle , mesto Kadakes (Cadaques) gde je i sama kuca Salvadora Dalia , koja je danas
kako se i naziva Kuca-Muzej Salvador Dali , Portlligat mesto gde je Dali naslikao vecinu
svojih dela . I u unutrasnjosti mesto Pubol Kuca-Muzej Gala-Dali , sa neverovatnim
dvristem SLONOVA delo apstrakcije Salvadora i grobnica Gale muze naeg umetnika.
Gradovi na Kosta Bravi su 1998. potpisali povelju (Carta de Tossa) koja ima za cilj
da uporedo s turizmom razvija zatitu ivotne sredine. To podrazumeva zatitu
velikog broja prirodnih stanita i mikroklimatskih mesta 1. Illes Medes (ostrvo Medes)
blizu obale kod L'Estarita je prvi panski morski prirodni rezervat koji obezbeuje dom
za razne vrste riba i morsku floru. Oblinji rezervat divljih ptica u movarama L'Emporda
takoe titi stanite od potencijalnih pustoenja.

116

LLORET DE MAR
Stanovnistvo: 29.445

Povrsina: 48.7 km

Nadmorska visina: 5 m

Okrug u kome se nalazi Lloret de Mar se zove La Selva , veliki deo obale koja je nalik
prepolovljenoj planini i koja ima litice koje dostizu i do 100m visine . Ove stene koje
zaranjaju u Mediteransko more i stvaraju neverovatne podvodne pejzaze ,potpuno
iznenadjujuce za ronilacke sportove i prostranim pescanim dnom . Na kopnu ovde kao i u
celoj oblasti Katalonije dominiraju pejzazi gustim cetinarskim sumama koje rastu do
samih obala Mediterana , predivne ususkane cetinarske sume iz kojih se radjaju
fantasticno raskosne vile i kuce.
Ljoret de Mar (Lloret de Mar) je mali katalonski turistiki grad na mediteranskoj obali.
Nalazi se u provinciji irona. U blizini se nalaze gradovi Blanes i Tosa de Mar i relativno
je blizu Barselone. Sa brojem stanovnika od 29.445 (od 2005.), Ljoret je drugi po veliini
grad u Selva okrugu (comarca) Katalonije. Tokom letnje turistike sezone, broj ljudi (i
naseljenika i turista) esto dostie 200.000. Osnovan je 1970ih godina posle Frankove
vlasti a poetkom 1990ih je privukao mnogo turista i sada predstavlja vaan deo Kosta
Brave.
TOSSA DE MAR
Stanovnistvo: 5.414

Povrsina: 38.18 km2

Nadmorska visina: 6 m

Ekonomija
Tossa De Mar, ija je primarna delatnost bilo pecanje danas ivi od turizma. Nalazi se u
regiji Selva , u oblasti Girona . Tossa de Mar prvo selo na obali regije La Selva koja
poseduje predivne pescane plaze belog peska i ogromne zidine Vila Velle . Sa 7 kula koje
ima taj zid , unutra se nalaze rusevine stare crkve i palata tadasnjeg vladaoca koji datira
jos iz XIV veka . Zidine koje su sluzile kao odbrana od piratskih napada .
Istorija i znamenitosti
Iako dokazi o naseljenosti ove oblasti postoje jo u Paleolitu prava istorija Tosse poinje
u Rimskom periodu. Nekoliko starih Rimskih vila je pronaeno u Tossi i u njenoj okolini.
Najznaajnija Rimska graevina jeste AMETLERS vila koja se smatra
najinteresantnijom vilom stare Rimske provincije Tarakonensis (koja se protezala
severnim delom Prijinejskog poluostrva od Mediterana do Atlanskog okeana). Vila
Ametlers se sastoji od dva dela: urbanog i rustinog i zbog njene vanosti ona i danas
okuplja arheologe. Ostatci termalnog kupatila i bogati mozaici daju sliku bogate kue,
dok keramike vaze predstavljaju dokaz trgovine izmeu delova Rimskog carstva. Alatke
koje su pronaene daju sliku o tome chime su se stanovnici Tosse u to vreme bavili:
vinom, uljem i ribom kojima su trgovali. Veina ovih predmeta se nalazi u Tossinom
muzeju.

117

Srednjevekovni period Tosse se ogleda u kapeli Socors (Devica pomoi), tornjuizvidnnici Can Magi i Vila Vella utvrenju.
Kapelu Virgin de Socors izgradio je krajem 16tog veka trgovac Antoni Caixa. Kapela je
pretrpela brojne izmene dok nije dola do dananjeg izgleda. U 16tom veku graena je na
samoj ivici grada, dok se kasnije pretvorila u centralnu taku grada i njegovog razvijanja.
Utvrenje Vila Vella datira jo od kraja 12tog veka kada je originalna konstrukcija i
postavljena, meutim utvrenje kakvo ga vidimo danas datira od 1387. godine kada je
obavljena rekonstrukcija. Zidine koje vidimo ograivale su prvobitno naselje od najezda i
pustoenja pirata.
Toranj-izvidnica Can Magi (Maourska izvidnica) se nalazi unutar Vila Velle i
izgraenja je u 16tom veku. Filip II ju je izgradio kako bi uvari-izvidnici mogli na
vreme obavestiti naselje o dolazeim piratima, koji su uobiajeno dolazili iz severne
Afrike.
Isto kao i cela regija Costa Brave , tako i Tossa de Mar pocinje svoju turisticku istoriju u
ranom XX veku , kada jako veliki broj ljudi iz centralne evrope dolazi na ove prostore i
tu se nastanjuje . Bezeci od razlicitih ratova koji su se desavali u to vreme i prilican broj
godina istog XX veka , od negde 50-tih godina hoteli koji se grade mahom na obalama
ribarskih gradica , sela i naselja i jako veliki znacaj pridaju na ocuvanje istoriskih
ostataka i znamenitosti kako bih ostala u duhu tog grada .
---Zanimljivost grada
*U Tossi je zabranjena visoko gradnja radi ouvanja originalnog izgleda grada
* Statua Ave Gardner, delo skulptorkinje Ci Abell, nalazi se na utvrenju i tu je
postavljena 1998. godine. Statua je postavljena u ast glumici koja je 1950. godine u
Tossi snimila film Pandora i letei holananin i time doprinela vrtoglavom razvoju
turizma Tosse kao i zbog same Ave koja je svojom prizemnou zauvek nala mesto u
srcima graana Tosse . Statua je postavljena na mestu gde Pandora mata i iekuje svoju
ljubav leteeg holananina
---Ava Lavinia Rose Gardner
(24Dec.1922 do 25Jan 1990.god)
Rodjena u gradicu Brogden (Severna Karolina) 24 Decembra 1922,u jako siromasnoj
porodici , porodici uzgajivaca duvana . Odrastala sa svojih sestoro brace , od kojih je ona
bila najmladja. Sa njenih 13 god njena porodica odlucuje da oproba srecu u vecem gradu
Newport ,Virdzinija.Kako u tom gradu nisu uspeli ,sele se u RockRidge ,Severna
Karolina,gde Molly Gardner radi na dokovima .Otac Ave umire na tim istim dokovima
1935.Ava upisuje srednju skolu gde i maturira 1939., onda prelazi na koledz.Po zavrsetku
koledza Ava je izrasla u predivnu devojku zelenih ociju .U poseti sestri u NewYorku
1941 , gde je sestri muz radio kao profesionalni fotograf ,predlaze joj da naprave neke
fotografije .

118

---POCETAK SEDME UMETNOSTI

Jedne njene fotografije su se pojavile u jednom filmu koji se snimao u jednom Nju
Jorskom frizerskom salonu , ciji je vlasnik bio jedan Evin rod ... Jedan gospodin iz
direktive Metro-Goldwyn-Mayer je video te fotografije i jako dobro ih zapamtio . Ubrzo
posle toga Ava dobija pismo sa ponudom iste te kompanije koju Gardnerova nije mogla
da popusti i tako potpisuje ugovor za njih .
Pocela sa malim ulogama u filmovima od 1942 (iste godine kada se udaje za Mickey
Roonya) , i u narednim godinama glumila je u mnogobrojnim filmovima skromnih
budzeta , kao sto su Zacarana kuca(1943) ,komicni horor i Three men in white(1944)
komicna-drama .
---ZLATNE GODINE
Avina velika prilika se ukazala 1946.god. sa njenih 22 godine , u ulogama : triler
Whistle stop u kojem je igrala kao glavna glumica. U tom periodu glumi sa jos i tada
mladim Burt Lancasterom. Sledi njen velicanstveni perion zivota, karijera, cveta ljubav
,intelektualno uzdize i jako mnogo uci .
Godine 1951. zbog cega mi i pricamo o ovoj filmsoj divi ... snima film u Spaniji , tacnije
u Tossa de Mar gradu , snima sa isto tako jako poznatim glumcima tog vremena James
Masonom , Barbarom Stanwyck i Van Heflinom ,u fimu PANDORA I LETECI
HOLANDJANIN .James Mason je jos jedna od njenih ljubavnih osvajackih trofeja i
jos zbog torearoda Mario Cabre koji se parcijalno pojavljivao na snimanju filma u
Spaniji,punili su naslovne stranice svih novina tog vremena. Od ovog trenutka Ava
Gardner pocinje cesto da se pojavljuje u javnosti , u posetama Madridu , i jos jednim
ljubavnim zapletom sa Luis Migelom Dominguin (jos jedan toreador ,koji je bio poznat
kao jos jedan romanticni osvajac zenskih srca).
Sredinom 20 veka , Ava Gardner prozivljava jedan tezak period ,od licnih i ljubavnih
problema do zdravstvenih , ali je to ne sprecava da odlumi u filmu Barefoot
Contessa ,uloga koja je inspirisana na zivot Rite Hayworth i za koji kazu da je jedna od
njenih najboljih uloga u svojoj karijeri , ako ne i najbolja !
---NOMINACIJE ZA OSKARA
Ava Gardner je nominovana za oskara po prvi put 1953 g. za ulogu u filmu
MOGAMBO ali na njenu nesrecu nije izabrana za nagradu. A isto tako su mnogi
mislili za njenu ulogu kao Maxine Faulk u filmu The Night of the Iguana(1964g)da je
to bila njena najbolja uloga ali za koju nije ni bila nominovana . Ava je nominovana za
jos dosta filmova 1947 , 1951 , 1952 , 1954 ,1956 i 1963 medjutim nikada izgleda nije
dobila tu nagradu ....
---Brakovi i Razvodi Ave Gardner
Prvi brak koji i nije potrajao jako dugo,citavih godinu dana.Sa glumcem Mickey Rooney.
Njega je upoznala nedugo posle njenog dolaska u Los Angeles , vencali su se 10. Januara
1942. god. u Kaliforniji. Ona je tada imala samo 19god , i do tada vec imala za sobom
snimljenih nekoliko filmova .Jos je bila neproslavljena ,dok nije snimila film The Killer sa
Burt Lancasterom postaje poznata glumica sa statusom SEX SYMBOL.Razvode se godinu

119

dana kasnije 1943. , uglavnom jer Mickey Rooney nije hteo da odustane od svojih PARTY
manijackih sklonosti .
Njen drugi brak sa poznatim jazz muzicarem i liderom benda ,Arthiem Shaw-om.Vencali
se 1945., ni taj brak nije dugo potrajao sve do 1946 , koji je bio jos katastrofalniji od prvog.
Tokom ovog braka Ava Garner pocinje da pije i tako zavrsava na klinici za odvikavanje od
alkohola .
Treci brak i njen poslednji brak od 1951. do 1957god. je bio sa nama jako poznati Frankom
Sintrom . Sinatra ostavlja svoju zenu Nancy zbog Ave I njihov iznenadni brak pristize na
sve naslovnice svetskih novina . Sinatra tesko osudjivan od strane novinara ,Holivuda
samom po sebi I od strane njegovih fanova , po kako oni kazu napustanju njegove DOBRE
zene zbog te egzoticne femme fatale. Njegova karijera je propatila zbog tih cinjenica,a
njegova Ava napredovala dok je utvrdjivala svoje slike sex simbola na novinskim
stranicama.Njihov brak je bio trnovit , strastven , ljubomoran sa mnogobrojnim
prekidima.Ava koristi svoj uticaj kako bi dobila ulogu za Sinatru u kojoj on I osvaja oskara
u ulozi filmaFrom Here to Eternity1953. god.
Ta uloga je pomogla Sinatri da se vrati na stari put uspeha ,kao pevaca I kao glumca
.Ava je oduvek zelela decu sto joj se sa Sinatrom u braku i desilo , ali je trudnocu
prekinula zbog vrtoglave veze i braka koji su vodili.Cak je i ona sama rekla posle toga :
Ne mozemo ni sami o sebi da vodimo brigu!!!Kako mislite da bi vodili brigu o jednom
detetu ???. Razvod braka , ali su ostali dobri prijatelji do kraja zivota.
---Poslednje godine
Kako od razvoda sa Sinatrom vise ne dobija uloge njenih sposopnosti, Ava se seli u
LONDON 1968 god , pod sumljom da pati od raka materice ,od kojeg je i njena majka
umrla.Nastavlja joj se agonija sa retkim slucajem Emphyseme tj oboljenje pluca i
bronhija . Posle dva sloga 1986. god od kojeg se Ava dozivela parcijalni invaliditet ,
Sinatra placa lekarske troskove od 50 hiljada dolara $.
Njene poslednje reci su bile : UMORNA SAM,te reci je uputila njenoj kucepaziteljki.
Umire od pneumonije u Londonu , u 67godini zivota godine 1990.Posle njene smrti
Sinatrina cerka ,pronalazi svog oca u sobi slomljenog od tuge ,uplakanog onemogucen od
tuge da podigne glas vise od saptaja .Ava ne samo da je bila ljubav njegovog zivota vec i
inspiracija za jednu od njegovu magicnu pesmu I am a fool to want you ,snimljenu
posle njihovog razvoda . Sada postoji muzej u gradu Smithfield ,North Carolina :
AVA GARDNER MUSEUM.

120

PINYA DE ROSA: BOTANICKA BASTA

Basta se nalazi nekoliko kilometara od Blanesa. Kada pogledamo koju klimu ima Spanija
u tokom cele godine , moramo priznati da je jako pogodna za najraznovrsnije biljke i
najvaznije za one koje rastu u najudaljenijim krajevima nase planete . Samim tim imamo
ovakve baste rasprostranjene u najvecim gradovima Spanije kao sto su Madrid , Malaga ,
Valencia , Kordoba i na ostrvu Tenerifa . Spanija gaji tradiciju vekovima unazad ,
istraujuci lekovitost biljaka kao i ljubav preva vrtovima ...I kao jaka pomorska sila
istrazujuci svetske retke i tropske vrste biljke tako ih uvozili na teritoriju Evrope stvarali
velicanstvene botanicke baste . Prva koja je izgradjena je Kraljevska botanicka basta u
Madridu 1781 za potrebe naucnika . I poslednji koji je izgradjen u parku Montjuic u
Barceloni 1999 .
Kaktusi
Kaktus je jedna od biljaka cvetnica koje ine porodicu Cactaceae, kojoj pripada oko 1650
vrsta, koje rastu irom veeg dela Severne i June Amerike, a u najveem broju i
najraznovrsnije u Meksiku. Veina ih ivi u suvim predelima kojima je dobro
prilagoena. Kaktusi obino imaju debele zeljaste ili drvenaste stabljike koje sadre
hlorofil. Listova obino nema ili su veoma oskudni, ime se smanjuje povrina sa koje se
moe gubiti voda; fotosinteza se odvija u stabljici. Obino tanki, razgranati, plitki
korenski sistemi iroko se pruaju da bi upijali povrinsku vlagu. Cvetovi kaktusa, esto
krupni i ivopisnih boja, obino rastu pojedinano. Kaktusi se gaje kao ukrasne biljke.
Razne vrste gaje se i kao hrana. Ferokaktusi u hitnim sluajevima predstavljaju izvor
vode za ljude.
Opis kaktusa - Naziv kaktus potie od grke rei kaktos, koja znai bodljikava biljka.
Kaktuse nalazimo neobinih oblika, veliina, povrina i sa raznim bojama cvetova.
Mnogi imaju izmenjeno lie i neobine oblike kojima spreavaju gubitak vode. Neki su
izbrazdani ili razdeljeni i mogu imati ukrasne bodlje, ekinje ili dlake.
Vrste - Postoje dve grupe kaktusa - pustinjski (obino sa prekriveni bodljama), i umski
ili kino-umski koji rastu u dungli (najee bez bodlji, preteno epifiti). Postoje oko
200 rodova i vie hiljada vrsta. Kaktusi su uglavnom male biljke, ali ima i onih koji rastu
do 3m visine. To su cvetnice i njihovi oblici mogu biti sferini, gomilasti, pljosnati ili
stubasti.
Zato oni skladite vodu?
U prirodnim stanitima kie su retke, tako da su prilagoeni da preive duge sune
periode. Zato je pravilo br. 1: Kaktusima nee biti nimalo prijatno ako ih uopte ne
zalivate, ali e sigurno stradati ako ih zalivate mnogo (kao to to inite sa ostalim sobnim
biljkama).

121

AgavaAgave
Agava je biljka iz velikog botanikog roda istog imena,
koja pripada porodici Agavaceae. Biljka uglavnom
raste u Meksiku, mada se moe pronai u junim i
zapadnim delovima Sjedinjenih Drava i centralnim i
tropskim delovima June Amerike. Ove biljke imaju
velike rozete mesnatih listova koji uglavnom imaju
otar vrh i bodljikave ivice. Debelo stablo je obino
kratko, a ini se kao da listovi rastu direktno iz korena.
Uz biljke iz bliskog roda Yucca, razne vrste agave su
popularne kao ukrasne biljke. Svaka rozeta jednom
cveta, a zatim uvene. Tokom cvetanja, visoko stablo raste iz sredita biljke i nosi veliki
broj malih cvetova. Nakon donoenja ploda, prvobitna biljka uvene, ali mladice esto
nastaju iz osnove stabla od kojih nastaje nova biljka. Zbog ovoga se esto pogreno misli
da je agava kaktus.
Obina aloja, Prava aloja, Aloje vera
(lat. Alo barbadensis Miller; A. vulgaris Lam.) je biljka iz porodice Asphodelaceae.
Ovo je relativno niska, zeljasta, biljka koj raste oko 80-100 cm u visinu.
Istorija i ime
Obina aloja je od davnina je poznata kao eliksir dugovenosti.
Zbog svoje hranjive vrednosti i lekovitih svojstava nazivaju je
Kraljicom lekovitih biljaka. Ime je dobila po botaniaru Mileru
koji ju je otkrio na ostrvu Barbados i uvrstio u registar lekovitog
bilja. Re Aloe potie iz latinske forme arapskog naziva Aloeh,
sirijskog Alwai ili hebrejskog Halal, ije je znaenje izuzetno
gorka materija, to ukazuje na izuzetno gorku utu tenost, mleko,
odnosno sok, koju sadri biljka a nalazi se neposredno ispod
tankog koastog tkiva (kore). Komercijalni naziv Aloje vera je
latinskog porekla i znai prava Aloja. uti lekoviti sok su u
ove svrhe koristili jo u 4 veku p.n.e.
Izgled i sastav
Obina aloja ima rozetu sabljastih, picastih
listova sa testerastim ivicama, iz ije sredine
izrasta cvetna drka koja se zavrava u vidu utih
ili crvenkastih cevolikih cvetova sakupljenih u
grozdaste cvasti.

122

Naunici su ustanovili da gel Obine aloje sadri preko 240 hranljivih i lekovitih
sastojaka i meu njima: *Vitamine: A, B1, B2, B3, B6, B9, B12, C, E i folnu kiselinu;
Minerale: (vie od 20); Gel sadri magnezijum, mangan, cink, bakar, hrom, kalcijum,
kalijum i gvoe.
Polisaharide: imuno-modulatori (pomau kod AIDS-a, karcinoma, imunolokih
poremeaja), antioksidansi, imaju protivupalno, antibakterijsko i antivirusno delovanje.
Aminokiseline - Ljudskom organizmu su neophodne 22 aminokiseline koje su neophodne
za izgradnju belanevina. Gel Aloe obezbeuje 20 od ovih aminokiselina. Ono to je jo
vanije je da ovaj gel obezbeuje svih osam esencijalnih amionokiselina koje nije
mogue proizvesti u ljudskom organmizmu i koje se zbog toga moraju unositi hranom.;
Enzime: (16 enzima) iz grupe proteaza, amilaza, lipaza i celulaza (pomau varenje
belanevina, ugljenih hidrata, masti i celuloze)
Obina aloja je : imunostimulans (jaa optu otpornost, prevencija bolesti - rak, sida,
psorijaza, kolagenoze), detosikans (od otrova, alkohola, narkotika), antioksidans
(slobodni radikali), ima antivirusno dejstvo (herpes...), baktericidno (unitava bakterije),
fungicidno (unitava gljivice), antiflogistik (upalni procesi svih sistema), analgeticno
(smanjuje bolove), adstrigentno (stee povrinu koe i sluzokoe), laksantno (regulie
stolicu), stimulans (regulie status psihe) i antidijabetino (smanjuje nivo eera).
Lekovitost
Od davnina je aloja primenljivana kao lek u raznim situacijama. Gel od aloje se moe
primenjivati i kroz hranu i spolja. Osim pomenutog bogatstva hranljivih materija, ima
visoku sposobnost prodiranja u sva tkiva. Zato je jedno od najoiglednijih lekovitih
dejstava na koi - aloja se od davnina koristila kao sredstvo za ubrzano zarastanje rana,
eliminisanje konih bolesti i drugih konih promena. Kada se koristi oralno, obavlja vie
korisnih funkcija - isti usnu duplju i sve ostale gornje organe digestivnog trakta, isti
eludac, pomae zarastanju eventualnih oteenja sluzokoe eluca, zatim isti resice
tankog creva, razlae se i pretvara u najkvalitetniju hranu. Redovno korienje gela aloje
doprinosi ienju organizma od otrova, tekih metala i drugih tetnih materija koje se
akumuliraju u organizmu. Moe se koristiti i u kombinaciji sa drugim lekovitim i
prehrambenim materijama kako bi se pojaalo specifino dejstvo u odreenim
zdravstveno-problematinim situacijama. Na primer, uz jake antioksidanse u svrhu
dodatne zatite tekih kenceroznih bolesnika od eksternih tetnih materija (duvanskih
otrova, tetnih gasova, ...) kao i u svrhu pomoi organizmu kada se koriste jaki
farmaceutski preparati ili tehnoloka sredstva koja imaju tetne nuspojave (hemoterapija,
zraenje). Veliki deo lekovitosti aloje, koju mnogi nazivaju "lekom za sve" ini njena
hranljiva vrednost, koja na veoma povoljan nain, osim to hrani elije ljudskog
organizma i ini da one pravilno funkcioniu, osposobljava i podstie imuni sistem da
bolje prepozna strana tela i tetne materije i izbaci ih iz tela.

123

FIGUERAS
Pre granice sa panijom nalazi se podruje Saiz, poznato po vetrovima koji nose
ime montana. Ono je poznato po toplim banjama i dobrim belim vinom. Ta oblast je
poznata i po jezerima u kojima se gaje koljke.
Nalazi se u severo-istonom delu Katalonije i od Barselone je udaljen 136 km.
Glavni je grad Alt Emporda oblasti. To je najvei grad na granici sa Francuskom i u
njemu ivi 34 000 ljudi. Zbog toga, kao i zbog Dalijevog muzeja, je on mesto gde se
zaustavljaju prolaznici i turisti. Ta velika poseenost turista, ini ga glavnim centrom
Costa Brave, jednoj od najposeenijih turistikih zona. U gradu se nalaze tri muzeja:
Dalijev, Katalonski muzej igraaka i Muzej Emporde. U muzeju igraaka nalaze se i
igrake koje su bilevlasnitvo Ana Marije (Dalijeve sestre), Dalija, Lorke, Huan
Miroa
Figueras je imao jo jednu poznatu osobu. To je Narcis Monturiol, izumitelj
podmornice.
SALVADOR DALI
Salvador Dali je roen 1904. u Figuerasu i iveo je do 1989. Roditelji su mu dali
ime Salvador (el salvador-spasitelj), jer je, kao to je sam izjavio, bio predodreen
da bude spasitelj slikarstva, koje je po njemu bilo u smrtnoj opasnosti. Dali je bio sin
prestinog pisara Figuerasa. Kad neto nije mogao da dobije glumio je napad nekih
bolesti. Na takvo ponaanje je imala uticaj injenica da je njegov brat imao meningitis.
Dali je sa 6 god. eleo da postane kuvarica, sa 7 godina Napoleon, od tada rasla je
njegova elja da bude Salvador Dali. Inae, Dali je bio impotentan. On se jo od malih
godina posvetio crtanju i slikanju.
Poto je uz tekoe poloio zavrne ispite u koli, Dali pokuava da ubedi svoga oca,
belenika, da mu dozvoli da se upie na madridsku Akademiju lepih umetnosti. Po upisu
iste 1922. g., tutori su ga razoarali, oni su jo uvek istraivali najnovije trendove koje
je Dali odavno ostavio iza sebe. Tokom njegovog boravka u Studentskom domu,
uspostavio je dobro prijateljstvo sa poznatim pesnikom Federikom Garsijom
Lorkom. Posle dve godine izbaen je iz madridske Akademije jer je organizovao
proteste studenata zbog prijema jednog osrednjeg umetnika za profesora.
Ispostavie se da je ta nesrea za Dalija bila srea. Vratio se u Kadakes gde radi i po
pet slika dnevno. Kasnije nastavlja studije u Parizu gde se pridruio vajarskoj i
slikarskoj grupi nadrealista, koju je predvodio Bunjuel.
U vreme kada je poeo da sarauje sa tom grupom, mlada Ruskinja Helena
Diakonova, sa nadimkom Gala, je jo uvek bila Elijarova ena, ena oveka koji je
bio najvaniji raf u toj nadrealistikoj grupi. . Gala je bila otelotvorenje ene iz
njegovih deakih snova, a njena anatomska graa savreno se podudarala sa
veinom enskih figura koje je Dali do tada naslikao. Do tog trenutka Dali jedva da je
okusio neto vie od toplog prijateljstva sa Lorkom. Njihovo prijeteljstvo je postepeno
prerastalo pogotovo kada je re o Lorci, u ljubavnu strast to je Dalija duboko
zabrinjavalo, mada je taj odnos ostao nerazjanjen bezobzira to je Dali uvek tvrdio da je

124

bio devica kad je upoznao Galu. Ona je ubrzo postala njegov model i devojka. Ona je bila
10 godina starija od njega i to joj je bio drugi brak. Njoj je bio mnogo veran, to mu ona
nije vraala na isti nain. Par slika je i nazvano po njoj. 1927. u Parizu upoznaje Pikasa
i sa prijateljem Bunjuelom radi na filmu Andaluzijski pas.Poznatija dela koja su
nastala u to vreme su: Great masturbator i Spectrum of sex appeal. Prodaja Dalijevih
slika ila je traljavo, poeo je da smilja ideje za nove proizvode (vetaki nokti sa
ogledalcima, providne lutke u koje se moe sipati voda imitirajui krvotok, po kojoj
bi plivale ribice za izloge, katalog aerodinaminih oblika za automobile koje e 10
godina kasnije prihvatiti automobilska industrija, vetake enske grudi za lea...).
Dali je izbaen iz nadrealistike grupe.
U tom periodu Hitler i velianje faizma kao motiv se esto pojavljivao na njegovim
slikama, a po Daliju opsesija Hitlerom je bila isto paranoine prirode i u sutini
apolitina. Jedna od njegovih neostvarenih elja je bila i da vodi ljubav sa Hitlerom.
Podudarajui se sa II sv. ratom, Dali i Gala su se preselili u Ameriku. Tada je napisao
Tajni ivot Salvadora Dalija i naslikao Samoportret sa Fredom Bakonom, Korpu sa
hlebom i Atomsku Ledu. Boravak u Americi odrazio se na njegovo slikarstvo, kroz
uvoenje motiva amerike kulture. Tada, Dali je mnogo zaraivao. Dizajnirao je nakit i
stanove, dekorisao izloge za velike robne kue. Radio je za vodee asopise (Vogue,
Harpers Bazaar..), radio je scenografiju za balete, crtao za Volta Diznija... Dali je
na sledei nain objasnio svoje preobraenje u delima: Eksplozija atomske bombe
6.avgusta 1945. izazvala je u meni seizmiki ok. Od tada je atom centar mojih
razmiljanja. Mnogi prizori iz tog perioda govore o velikom strahu koji me je obuzeo
kada sam uo za eksploziju atomske bombe.
Kad se vratio iz Amerike 50-ih i 60-ih stvorio je Galatea of the spheres i Poslednju
veeru. Mnogo godina je iveo u Portlligatu. Kada je Gala umrla 1982., on se preselio
na nekoliko godina u dvorac Pubol, koji se nalazi 35 km odavde ka Barseloni. Salvador
Dali je sam sebe nazvao Marquis de Pubola. 1983. nastaje parfem Dali i iste godine
godine slika poslednju sliku. Iste te godine, osnovao je Gala-Salvador Dali fondaciju
kao instituciju koja je sluila da titi, upravlja i promovie njegovu umetniku i
intelektualnu zaostavtinu. 1984. dobio je teke opekotine u poaru u Pubolu. 1989.
umire od sranog udara. Po sopstvenoj elji, sahranjen je u kripti njegovog
pozorita - muzeja u Figerasu, poto je eleo da stalno bude sa posetiocima u svom
muzeju. Testamentom je sav svoj imetak (130 miliona $) i dela ostavio dravi panije. U
dvorcu Pubol je osnovana Gala Dali dvorac-muzej. Ko eli o njemu i njegovom ivotu
vie da sazna, moe da proita knjigu Ja sam genije, njegovu biografiju.
Dali je uvek eleo da bude poseban. Nosio je nagore uvijene brie i nije se npr.
javljao na telefon. Bio je ekscentrik, to pokazuje to da je se mazao govnima elei
da privue panju suprotnog pola. Dva motora koja su pokretala umetniki um
Salvadora Dalija jesu: libido - sexualni nagon, i strah od smrti.
Neki od motiva koji se pojavljuju u Dalijevim delima:
Opinjenost enskom figurom, a posebno njenom zadnjicom.
Meki satovi oni potiu iz sna o kamamber siru koji se tegli i znai metafiziku
predstavu vremena koja prodire samo sebe i sve stalo.
Fioke je koristio kako bi likovno predstavio psihoanalitiku teoriju sigmunda Frojda.
Dali je reko da je jedina razlika izmeu besmrtne Grke i sadanjice, Sigmund Frojd, koji

125

je otkrio da je ljudsko telo danas puno tajni, koje jedino psihoanaliza moe da otvori. Uz
to fioke su takoe mogle da oslobode i smradove iz neobine kuhinje-rata.
*** Godine 1958. Enric Bernat je osnovao kompaniju Chupa Chups, u spanskoj pokrajni
Asturias. Ideja mu je bila da proizvodi bombone sa drskom kako deca ne bi prljala ruketako su nastale lizalice. Godine 1967. otvorio je fabriku blizu Barselone, a odmah zatim I
prvu filijalu izvan Spanije, u Perpignanu. Dve godine kasnije uspeo da se dogovori sa
Salvadorom Dalijem koji mu je uradio cuveni logo za ove svetski poznate lizalice, kojih
danas ima u svim delovima sveta.
Dalijev muzej
Dalijev muzej je izgraen na ostacima starog pozorita grada Figuerasa koje je
izgraeno 1850.,da bi za vreme graanskog rata 1939. bilo uniteno u poaru.
Gradonaelnik Figerasa 1961. predloio je Daliju otvaranje muzeja u njegovu ast. Dali
je bio oaran izgledom starog poruenog pozorita i odabrao ga za sedite svog
muzeja iz tri razloga: 1)kao to je sam za sebe govorio bio je pozorini slikar,
2)preko puta pozorita nalazi se crkva u kojoj je krten i 3)njegova prva izloba bila
je odrana u predvorju pozorita. Otvoren je 1974. g. i sadri radove koji prikazuju
Dalijevu karijeru. Njegova najpoznatija dela su: Port Alger, Spectrum of sex appeal.
Samoportret sa Fredom Bakonom, Galarina, Korpa za hleb, Atomska leda... Tu su takoe
njegovi radovi uraeni samo za muzej kao to su: Meina West room, Palata vetrova,
Spomenik Franesku Puolu i Kini kadilak. Spomenik Franesku Puolu se nalazi na
ulazu u muzej. Tu su jo i dela drugih umetnika koje je Dali eleo da ukljui: El Greka,
Marije Forni, Marsela Duampa Smatra se da je to najvei objekat nadrealistikog
pravca. Muzej bi valjalo videti kompletnog, kao veliko delo Salvadora Dalija. Ovaj
muzej svako doivljava na svoj nain tako da on nema ni svog vodia, a ni svog
kustosa.

126