SAOBRAAJNI FAKULTET

TRAVNIK



ELEKTRONSKA TRGOVINA

SEMINARSKI RAD





Predmet: Elektrnsko poslovanje
Profesor : prof dr Muharem Kozi Student:
Muamer Vrtagi
Vii asistent: Broj indeksa:
Mr Larisa Rami S-31/I-11

Travnik,maj. 2014


SADRAJ :

1. U V O D ................................................................................................................................. 3
2. DEFINISANJE ELEKTRONSKE TRGOVINE .................................................................... 4
3. OSNOVE ELEKTRONSKE TRGOVINE STANDARDI ................................................. 5
3.1 Maloprodaja ..................................................................................................................... 6
3.2 Barkod oznaavanje artikala ............................................................................................ 7
4. RADIO FREKFENTNA IDENTIFIKACIJA RFID ........................................................... 9
4.1 tampa bar kod etiketa ..................................................................................................... 9
4.2 Organizacija za numeraciju artikala ean european article numbering ........................ 10
4.3 Numerisanje u okviru ean.ucc sistema ........................................................................... 11
4.4 Veliina bar koda ........................................................................................................... 13
5. L I T E R A T U R A ............................................................................................................ 14















3

1. U V O D



Znaajnu ulogu u danas sve uoljivijem procesu globalizacije ima i razvoj savremenih
sredstava komunikacije, naroito elektronskih, koja iz temelja menjaju postojee odnose i
snage na svetskom tritu. Veliina uticaja razvoja komunikacionih i informatikih sredstava
na svetsku privredu se moe naslutiti i po tome to zalazi u tradicionalno radno intezivne
delatnosti, tj. Delatnosti kod kojih ranije nije bilo puno mogunosti za primenu novih
tehnologija. Trgovina je jedna od takvih delatnosti. U savremenom poslovanju dolazi do
prelaska iz mehanike u elektronsku fazu poslovanja, to dovodi i do breg prodiranja
tehnikog progresa u trgovinu. Dolazi do razvoja elektronskih prodavnica, koje imaju
znaajnih prednosti za krajnje potroae, ali se javljaju i novi problemi, vezani za plaanje i
sigurnost transakcija koje se obavljaju na taj nain. I pored toga, obim maloprodajnih
transakcija koje se obavljaju preko interneta je u stalnom porastu, dok bi u naoj zemlji
trebalo obezbediti odreene pretpostavke, pre svega vezane za elektronski transfer
finansijskih sredstava, da bi se ovaj oblik maloprodaje razvio u znaajnijem obimu. Razvoj
raunarske tehnologije omoguio je automatizaciju prodaje u klasinim objektima
maloprodaje, kao to su prodavnice, saloni, robne kue i sl.primenom elektronskog mesta
prodaje (electronic point of sale epos) ili elektronskih kasa. Ukljuivanjem ovih tehnoloki
naprednih maina u informacioni sistem maloprodajnih preduzea stvoreni su preduslovi za
centralizovano upravljanje nabavkom, proizvodnjom, cenama, zalihama, distribucijom i
prodajom robe, a time i za efikasnije, bre i profitabilnije poslovanje klasine maloprodaje.



















4

2. DEFINISANJE ELEKTRONSKE TRGOVINE


Po pitanju definisanja elektronske trgovine se danas iznose mnogobrojna miljenja, a
ak se i mnogi eksperti meusobno ne slau oko tanog znaenja ovog pojma. Po
najjednostavnijoj definiciji, elektronska trgovina predstavlja proces u kome dva ili vie
preduzea sklapaju posao putem raunara ili neke vrste mree. Ovako definisani pojam
ukljuuje:
- transakcije meu preduzeima (elektronsku velikoprodaju),
- elektronsku maloprodaju i
- digitalizaciju finansijskih tokova.

Ovoj definiciji bi se mogle dodati i druge aktivnosti koje zaokruuju poslovni ciklus,
kao to su na primer postavljanje reklama, izdavanje rauna i obezbeivanje podrke
kupcima. Elektronska maloprodaja kao deo, ili ui pojam od elektronske trgovine, se odnosi
na prodaju dobara, usluga i informacija putem interneta. Smatra se da je ovakav nain
poslovanja poeo da se razvija sredinom devedesetih godina dvadesetog veka, i da su glavnu
zaslugu za njegov razvoj imale firme koje se u to vreme nisu (a neke se jo uvek ne bave)
bavile tradicionalnom maloprodajom, ve su elele da celokupno svoje poslovanje obavljaju
preko interneta, firme poput amazon.com i cdnow. Posle njih su se druge, ve poznate
maloprodajne firme, kao to su barnes and noble, the gap i walmart, ukljuile u ovakav oblik
maloprodaje i otvorile svoje elektronske prodavnice. Smatra se da e one, kao i druge
trgovinske firme sa prepoznatljivim imenima, moi da obezbede dugorono prisustvo i uspeh
u poslovanju na internetu. Elektronska trgovina je poela da se razvija sedamdesetih godina
dvadesetog veka, kada su velike korporacije poele da razvijaju privatne mree kako bi
omoguile i svojim poslovnim partnerima i dobavljaima da koriste odreene informacije. Taj
proces, nazvan elektronska razmena podataka,je obezbeivao prenos standardazovanih
podataka izmeu razliitih preduzea, tako da je bilo omogueno da se razmena papirnih
dokumenata i ljudski rad skoro eliminiu. Elektronska razmena podataka (edi) je jo uvek
aktuelna, i ima veliki uticaj na smanjivanje trokova i poveanje efikasnosti poslovanja.
Smatra se da je ona bila i jo uvek je osnova elektronske trgovine.












5

3. OSNOVE ELEKTRONSKE TRGOVINE STANDARDI



Osnov elektronske trgovine je elektronska razmena podataka. Elektronska razmena
podataka (edi - electronic data interchange) predstavlja standardizovani i integrisani sistem za
razmenu poslovne dokumentacije putem raunarskih sistema i mrea. Edi tehnologija se moe
posmatrati sa dva nivoa: globalni i interni. Globalna razmena funkcionie na nivou drava ili
asocijacija drava, a interna na nivou organizacije, odnosno asocijacija organizacija. Kljuni
segment funkcionisanja elektronske trgovine jesu standardi prihvaeni za meusobne
komunikacije. To je edifact, koji je jo 1986.godine prihvaen kao meunarodni edi standard.
Danas postoji "interagencijski sporazum o kooperaciji u oblasti edi" izmeu iso, iec,
meunarodne telekomunikacione unije (itu) i un/ece. Sporazum predvia da sve navedene
organizacije sarauju u razvoju svih aspekata edi tehnologije prema open edi1 principu.

Elektronski prenos vrednosti od kupca do prodavca posredstvom finansijske institucije
naziva se elektronski transfer sredstava (eft - electronic fund transfer). Elektronski transfer
sredstava ima viestruke koristi za firme koje ga praktikuju:
- utede na administrativnim trokovima i trokovima fakturisanja
- smanjuje rad potreban za prikupljanje naplata i trokove obavetavanja dunika
- eliminie trokove potarine i neisporuenih poiljki (rauna)
- eliminie trokove kupaca prilikom prosleivanja ekova, potarinu i ostale trokove
- unapreuje odnose sa kupcima, omoguavajui i'm udobnost i jednostavnost transakcija (ne
moraju da piu ekove i slino)
- obezbeuje priliv sredstava na dan naplate, bez kanjenja i odlaganja u naplati
- omoguava veu satisfakciju kupaca
- obezbeuje imid moderne i inovativne kompanije

U naoj zemlji zvanino telo koje radi na irenju i promovisanju elektronske trgovine
je yuedi asocijacija, osnovana 1993. Godine u cilju podsticanja i koordiniranja aktivnosti
svojih lanica i drugih subjekata zainteresovanih za razvoj, uvoenje i primenu elektronske
razmene podataka na bazi usvojenih meunarodnih standarda kod nas, radi postizanja
efikasnijeg poslovanja lanica i usklaivanja sa ustavom i zakonom.
1 open edi ide dalje od standardizacije poruka i nastoji da definie pravila i standarde koji
obrauju kompletnu problematiku o tome kako se elektronske veze uspostavljaju i kako
funkcioniu.







6

3.1 Maloprodaja


Maloprodaja ukljuuje sve aktivnosti prodaje robe i usluga direktno krajnjim potroaima za
njihove potrebe. Maloprodaja predstavlja poslednji korak u lancu distribucije. Upravljanje
maloprodajnom mreom predstavlja jedan od preduslova za uspeno funkcionisanje kanala
marketinga.
Iako se maloprodajni sektor decentralizovao, centar je ostao najvredniji gradski prostor.
Zbog visokih renti prodavnice robe nieg kvaliteta primorane su da napuste centar grada i na
njihovo mesto dolazi poslovni prostor i specijalizovane prodavice. Na delu je proces
drutvene i prostorne preraspodele, centar koji je tradicionalno mesto za svakodnevnu
kupovinu, odjednom je postao mesto za visokospecijalizovane usluge. Takva promena je
negativno uticala na stanovnike gradskog centra i na domainstva sa niskim prihodima.
Dolazak multinacionalnih maloprodajnih objekata pojaao je ovaj trend. Poveane su cene i
promenjen je drutveni poloaj potroaa koji kupuju u centru potroai sa viim dohotkom
i turisti zamenili su lokalno stanovnitvo.razvoj velikih trgovakih centara moe radikalno da
promeni potroake navike u veoma kratkom vremenu. Stavovi stanovnika o novom razvoju
grada zavise od njihovog obrazovanja i starosti. Stariji i penzioneri su manje privreni novom
razvoju. Hipermarketi koje ljudi najvie poseuju su blii centru, sa dobrim saobraajnim
vezama, privatnim i javnim. Njihovoj popularnosti doprineo je publicitet koji je pratio njihovu
izgradnju. Hipermarkete van grada vie poseuju mobilnije drutvene grupe, pripadnici
srednjeg i vieg sloja, koji jednom nedeljno idu u kupovinu kolima. Stariji i drutvene grupe
sa niim dohotkom ne podravaju nove pogodnosti. Oni imaju kritike stavove prema
poveanom izboru robe, novim uslugama i estetskim vrednostima novog razvoja. Veliki broj
njih ali se na povean saobraaj u gradu. Deo stanovnitva sa niim prihodima zadrao je
stare navike u kupovini, i retko poseuje nove shopping objekte, i ne koristi prednosti velikog
izbora roba. Ljudi koji ive na periferiji i moraju da putuju do supermarketa zavise od malih
prodavnica, ija je budunost neizvesna u suoavanju sa velikom konkurencijom. Za
siromanije stanovnike glavno mesto kupovine je pijaca. Centar je glavna destinacija javnog
saobraaja, od kojeg zavisi manje mobilno stanovnitvo. Postsocijalistiko drutvo strogo je
diferencirano u pogledu pristupa prodajnim objektima i drugim novim pogodnostima
kupovine (kuna dostava, razni servisi), i u pogledu potroakih navika. Poveanu prostornu
diferencijaciju lokalna i centralna vlast ne pokuavaju da ublae, doputaju liberalnu
ekonomsku politiku i nizak prioritet daju socijalnoj politici.










7

3.2 Barkod oznaavanje artikala
Usled sve vee i raznovrsnije ponude artikala i proizvoda na svetskom tritu javila se
sve vea potreba da se artikli oznae kako bi se lake prepoznali. U samom poetku, artiklima
su davani opti nazivi ali se javila potreba da se potroaima, ali i prodavcima ustupi vie
informacija o artiklu. Elektronizacija poslovanja nametnula je potrebu da se roba oznaava i
simbiloma koji su prepoznatljivi mainama. Bar kodiranje je jedan od naina prikazivanja
podataka koji se mogu automatski oitavati. To je nain da se brzo, tano, jeftinije i efikasnije
obuhvate podaci i prenesu do raunara.
Bar kod oznaavanje poniklo je u americi sredinom 70-tih godina iz preke potrebe
standardizacije obeleavanja artikala i smanjenja trokova trgovinskog prometa. U evropi je
ova novotarija uvedena sa zakanjenjem, a obeleavanje je implementirala meunarodna
asocijacija za numeriko oznaavanje artikala (iana - international article numbering
association).
Implementacija je izvrena na bazi amerikog upc-a standarda, na osnovu koga je
(proirenjem) usvojen iroko rasprostranjeni ean-13 standard za obeleavanje artikala. Ovo
proirenje je usledilo zbog toga to upc-a standard i nije dizajniran za internacionalnu
upotrebu. Poto ean-13 predstavlja nadgradnju upc-a stadarda, bilo koji softver ili hardver koji
je sposoban da "ita" ean-13 simbole, bie sposoban da oitava u upc-a simbole. I sami
amerikanci su primorani da prihvate ean oznaavanje, tako su sada u procesu prelaska na novi
upc-13 standard.


Struktura ean-13 oznaavanja je sledea:
Oznaka zemlje porekla jedinstveni broj koji oznaava zemlju porekla
proizvoda. Oznaka artikala iz nae zemlje je 860.
Oznaka proizvoaa jedinstvena oznaka proizvoaa artikla koju svakom
privrednom subjektu dodeljuje nacionalna ustanova ovlaena za upravljanje
oznaavanjem. Kod nas je to, koliko mi je je poznato, savezni zavod za
standardizaciju. Ova oznaka je varijabilne duine, ali je uglavnom 5-ocifrena.
Oznaka proizvoda jedinstven oznaka artikla koju formira sam proizvoa za svaki
svoj proizvod. Ovu oznaku proizvoda slobodno formira sam proizvoa bez potrebe
za kosultovanjem bilo koje ustanove.
Kontrolna cifra da bi se izbegla pogrena oitavanja ifre artikla, dodata je
kontrolna cifra koja proverava da li je ostatak ean ifre korektan.
Pored ean-13 oznaavanja, u praksi se moe sresti i ean-8 sistem oznaka koji je
kompatibilan sa ean-13, a namenjen je za oznaavanje artikala malih dimenzija. U praksi sam
se susreo sa par artikala ean-8 i to su uglavnom bile vakae gume ili male okoladice.
Prilikom unosa artikala oznaenih barkodom tokom fiskalizacije, susreli smo se sa dosta
problema, uglavnom zbog nedoslednosti samih proizvoaa. Ti problemu se mogu svesti na
sledee:
8

Barkod simbol isti za vie razliitih proizvoda. I ovo je mogue, bar kod nas.
Proizvoa alkoholnih pia "suza" obeleio je istom oznakom desetak svojih
proizvoda vonih rakija, koji se po svojoj prirodi (i cenama) drastino razlikuju
Loa tampa barkod simbola,
Pozadinska boja barkoda previe tamna ili previe reflektujua,
Barkod oznaka na flaama u vodoravnom poloaju, to zbog zaobljenosti ambalae
oteava oitavanje
Barkod oznaka na pozicionirana na delu ambalae koji je deformisan u procesu
proizvodnje
Barkod oznaka na pozicionirana na poziciji koja se nalazi zapakovan unutar
unutranjosti spoljnjeg dela ambalae
Barkod predstavlja drugaiji nain kodiranja brojeva i slova koristei kombinaciju
tankih linija razliitih irina i razmaka izmeu njih. Ovo je samo drugaiji nain za unoenje
podataka u kompjuter. Barkod ne sadri opisne podatke. On je referentni broj koji kompjuter
koristi da bi naao njemu dodeljeni zapis koji sadri opisne podatke i ostale vane
informacije. Na primer, barkod koji se nalazi na sodi ne moe sadrati ime proizvoda, tip
sode, ili cenu, umesto toga on sadri dvanaestocifreni broj proizvoda. Kada kasir taj barkod
skenira, on se prenosi u kompjuter koji zatim pronalazi zapis dodeljen tom broju artikla u bazi
podataka. Pronaeni zapis sadri opis proizvoda, ime proizvoaa, cenu, koliinu, itd.
Kompjuter trenutno radi upit cene za taj barkod i prikazuje cenu na kasi. On takoe oduzima
kupljenu koliinu od koliine koja se nalazi na zalihama. itava transakcija je zavrena
trenutno. Ukratko reeno, barkod predstavlja identifikacioni broj (id) artikla, taj i'd je kodiran
u barkodu i taj podatak kompjuter koristi da pronae specifinu informaciju dodeljenu tom id-
u. 2)
Jedan od simbola potroakog drutva su i bar-kodovi. Iscrtani na svakom proizvodu
masovne potronje, oni ga identifikuju po poreklu, vrsti, tipu, ceni i drugim parametrima, to
upravljanje njima ini znatno lakim. Svako ko je ikada plaao robu kupljenu u supermarketu
bio je u prilici da uje vesele bipove bar-kod itaa, koji prethode inu naplate. Iako
sveprisutni, bar-kodovi su ipak relativno nova pojava. Patent za bar-kod registrovan je 1952.
Godine, ali je bilo potrebno punih 20 godina da za njih budu doneti odgovarajui standardi.
Kljuna godina za njihov definitivni ulazak u domen maloprodaje bila je 1984. Te godine je
najvei lanac prodavnica na svetu, ameriki wal-mart, izneo izriit zahtev dobavljaima da svi
njihovi proizvodi moraju na sebi nositi bar-kod, a sve u cilju lakeg odravanja inventara.
Nepune dve decenije kasnije, izgledi da wal-mart jo jednom izvri odluujui uticaj na
uvoenje nove tehnologije su ogromni. Re je o nasledniku bar-koda, identifikatoru na
osnovu radio frekvencije, rfid (radio frequency identification).



9

4. RADIO FREKFENTNA IDENTIFIKACIJA RFID
Ovaj oblik obeleavanja predstavlja metodu automatske identifikacije koja je
zasnovana na prijemu udaljenih podataka pomou ureaja koji se nazivaju rfid etikete ili
responderi. Rfid etiketa je deo koji moe biti ugraen u proizvod, ivotinju ili osobu radi
identifikacije pomou radio talasa. Osnovni delovi ovih etiketa su silikonski ip i antena. Sam
ovaj sistem funkcionie tako to ove etikete emituju signal koji poseduje jedinstvenu oznaku
tog ureaja, a preko antene koja sadri transmiter i dekoder za prijemni signal. primena ovog
sistema je sve vea u poslovanju. Najvie i najee se primenjuje u toku transporta robe, u
skladitima robe, na carini ali i na drugim mestima.


4.1 tampa bar kod etiketa

Bar kod tehnologija ve godinama irom sveta donosi veu produktivnost, efikasnost i
preciznost. Ls data nudi sledea reenja zasnovana na bar kod tehnologiji:
- Oznaavanje u proizvodnji: praktino svi artikli koji se nalaze u maloprodaji
obavezno se obeleavaju svetski jedinstvenim bar kodom. Meutim,
oznaavanje paletnih i transportnih pakovanja, donosi znaajne rezultate, jer
proizvoaima i distributerima omoguavaju sledljivost artikala po
seriji/lotu/ari, datumu, roku trajanja i to od proizvodnje, pa do krajnjeg
kupca. Takoe je mogue produiti sledljivost unazad do poluproizvoda,
sirovina, ambalae... Ovakva oznaavanja, po ean128 standardu i sscc kodu
(standard shipping container code), donose i znaajne utede kompletnom
logistikom procesu u lancu snabdevanja. Osim bar kodom artikli mogu da se
oznaavaju i rfid oznakama.
- Oznaavanje inventara: vie o oznaavanju osnovnih sredstava ili drugog
inventara, na strani: popis osnovnih sredstava.
- Oznaavanje dokumenata: kod tampanja dokumenata kao to su kartice,
ulaznice, rauni, potvrde... Uvoenje bar koda znatno olakava kasniju
identifikaciju. Kasnijim skeniranjem bar koda vri se veoma efikasna i
pouzdana kontrola tih dokumenata.
- 2d bar kod: 2d bar kod je znatno sloeniji od klasinog 1d, i razlikuje se to
tome to na mali prostor oznake moe da stane mnogo vie informacija. Svi
tampai i mobilnih raunari imaju mogunost tampe i skeniranja tih bar
kodova.

Barkod oznaavanje predstavlja veliku prednost i olakanje, samo je potrebno da i
proizvoai i trgovci dosledno sprovedu propisane zahteve standarda, i usaglase sopstvene
poslovne proceses.

10

4.2 Organizacija za numeraciju artikala ean european article numbering
Organizacija ean osnovana je 1977.godine , kao neprofitna meunarodna asocijacija sa
seditem u briselu. Cilj ove asocijacije je razvoj seta standarda koji e omoguiti efikasan
menadment u globalnim multiindustrijskim lancima snabdevanja , upotrebom jedinstvenog
sistema identifikacije proizvoda, jedinica isporuke, lokacija i usluga. Stvaranjem standardnog
identifikacionog sistema za artikle bavile su se dravna agencija ucc uniform code council,
za podruje sad, i kanade i ean international za evropu, a sada su se udruili i moe se govoriti
o jedinstvoenom ean.ucc identifikacionom sistemu.. Cilj ean internationala je razvoj
globalnog multisektorskog standarda za identifikaciju proizvoda, usluga i lokacija zarad
obezbedjenja zajednikog jezika u medjunorodnoj trgovini. Ean international i ucc lanice su
proirene asocijacije ean international i ine dobre organizacije za standardizaciju zaduene
da zajedniki upravljaju ean.ucc sistemom i procesom upravljanja globalnim standardima.
(gsmp). Oni aktivno rade na projektovanju, izradi, razvoju, odravanju i promociji standarda i
specifikacija za:
- Identifikaciju (predmeti, usluge, lokacije),
- Predstavljanje dodatnih informacija (datumi, mere, varjante proizvoda i
slino),
- Bar kod simbole.
Da bi podrali aktivnost razvoja standarda za ean.ucc sistem identifikacija oni su
kreirali proces upravljanja globalnim standardima (gsmp) koji je razvijen da bi se odravala
reenja za globalnu trgovinu, zasnovana na standardima upotrebom tehnologija ean.ucc
sistema. Cilj gsmp-a jeste okupljanje poslovnih korisnika iz celog sveta, iz svih industrijskih
grana, radi razvijanja uniformnog pristupa i metodologije za upravljanjem globalnim
standardima.
Ean.ucc jeste medjunarodni sistem numerikog oznaavanja artikala, ljudi, lokacija,
dokumenata i drugih predmeta i simbolikog predstavljanja brojeva itljivih oveku u
mainski itljive simbole bar kodove. Osnovni princip sistema je dodeljivanje predmetu
jedinstvenog imena na osnovu jedinstvenih medjunarodnih standarda pomou kojeg e se
razluikovati od bilo kog drugog predmeta u okolini. Ovaj sistem pojednostavljuje i unifikuje
ifriranje predmeta za automatsku identifikaciju i elektronsku obradu. Predmet koji neka
kompanija oznai ean.ucc ifrom moe da se identifikuje na epos terminalima bilo gde u
svetu, nakon ega se trenutno pristupa svim podacima o tom predmetu koji su, kao neophodni,
uneseni u kompjuter. Na taj nain ovaj sistem omoguava efikasno i racionalno upravljanje i
rukovodjenje radi ostvarivanja vee efikasnosti i racionalnosti poslovanja. Efekti i koristi od
ovog sistema su viestruki, a izmedju njih to su i:
- Poveava se brzina i tanost u prenosu informacija,
- Informacije su aurne, tane i dostupne u pravo vreme,
- Bolja kontrola toka informacija,
- Bolja kontrola distribucije robe,
11

- Brza isporuka artikla,
- Smanjenje trokova administracije,
- Nie cene kroz poveanje efikasnosti,
- Poveanje prodaje uz smanjivanje zaliha,
- Prevazilaenje izvoznih bariera,
- Podrka edi sistemu i slino.

Od ovog sistema i potroai, a ne samo proizvodjai i distributeri imaju koristi:
- Bre kupuju,
- Dobijaju jasan i pregledan raun,
- Cene proizvoda su nie,
- Poverenje u tanost rauna je vea.



4.3 Numerisanje u okviru ean.ucc sistema
Ovaj Sistem Numerisanja Ima Svoja Tri Glavna Elementa. To Su Globalni Broj,
Trgovinske Jedinice Sscc I Globalni Lokacijiski Broj.
Globalni Broj Trgovinske Jedinice Koristi Se Za Jedinstvenu Identifikaciju
Trgovinskih Jedinica irom Sveta. Trgovinska Jedinica Je Bilo Koja Jedinica Za Koju Postoji
Potreba Za Korienjem Ve Definisanih Informacija I Kojoj Se Moe Odrediti Cena, Ili Koja
Moe Da Se Narui Ili Fakturie U Bilo Kojem Delu, Bilo Kojeg Lanca Snabdevanja.
Serijski Kod Kontejnera Za Otpremu Sscc ine Broj Ili Struktura Podataka Koji Se
Koriste Za Jednoznanu Identifikaciju Logistikih Jedinica, A to Je Jedinica Bilo Kojeg
Sastava Sainjena Za Transport Ili Skladitenje Kojom Treba Upravljati U Lancu
Snabdevanja.

12

Globalni lokacijski broj koristi se za identifikaciju kompanije ili organizacije kao
pravne celine. Korienje ovih brojeva je osnovni preduslov za efikasan edi.
ean.ucc brojevi i bar kodovi se koriste za oznaavanje i identifikaciju potroakih
jedinica, jedinica isporuke, transportnih jedinica i lokacije.
Potroaka jedinica jeste jedinica namenjena za prodaju krajnjim potroaima preko
maloprodajne mree. To je artikal u pakovanju namenjen krajnjem potroau. Svaka razliita
potroaka jedinica mora da ima svoj poseban ean.ucc broj.
Svako standardno i nepromenljivo grupisanje nekoliko potroakih jedinica radi
olakanja operacija rukovanja, skladitenja, pedicije i isporuke naziva se jedinica ispuruke.
Nju mogu da ine razliiti oblici, kao to su: kartonska kutija, sanduk, paleta obmotana
trakom, kontejner i slino.
Namena ean.ucc logistikih etiketa jeste pruanje jasne i saete informacije o jedinici
na kojoj je nalepljena. Ona jedinstveno identifikuje logistiku jedinicu za administrativnu i
logistiku namenu i omoguava identifikaciju artikala u jedinici ili njen sadraj, zajedno sa
dodatnim informacijama proizvodjaa i kupca u mainski itljivoj formi.


Etiketa ean.ucc sastoji se iz tri dela. Gornji deo etikete sadri informacije u slobodnom
formatu. Srednji deo sadri tekstualne informaciju i oveku itljivu informaciju bar koda, a
najnii deo ukljuuje bar kodove i njihovu pridruenu interpretaciju. Naravno sscc mora da
bude poslednji.








13

4.4 Veliina bar koda

U cilju smanjenja povrine koje zauzimaju ean/upc simboli, mogua je specifikacija
smanjenja visine simbola. Ovaj proces, nazvan odsecanje nije dozvoljen u specifikacijama
ean/upc simbologije i treba ga izbegavati. Razlog je negativan uticaj na brzinu skeniranja
skenerima iz vie pravaca na maloprodajnim naplatnim mestima.


Minimalna (80%) normalna (100%) maximalna (200%)



Prilikom primene ean/upc simbola u logistici (prevoz i distribucija), kao i na
maloprodajnim mestima, raspon dozvoljenog uveanja ogranien je izmeu 150% i 200%.
Simbol na kutiji za vei aparat (tv ili mikrotalasna penica) je pogodan primer za ovakav
sluaj.




















14

5. L I T E R A T U R A



Vidas Bubanja Marijana, e-Poslovanje: Menadment, Tehnologije, Aplikacije,
Beogradska Poslovna kola, Beograd, 2007.Godine
Grupa Autora , mala Enciklopedija, Prosveta, Beograd, 1984.Godine

Izvori :

Http://www.Gs1yu.Org
Http://www.Emagazin.Co.Yu
Http://www.Serviceplus.Co.Yu