1

Terenska lingvistika 1

1. Tipovi prouavanja jezika

Parametri: obim prouavanja, cilj, odnos prema drugim jezicima, vreme:
S obzirom na obim, neki jezik se moe prouavati sveobuhvatno i parcijalno. kada jezik prouavamo
sveobuhvatno, dajemo monografksi opis tog jezika (ili dijalekta). Zaetnik monografskog ispitivanja je
Aleksandar Beli, 1905: Dijalekti istone i june Srbije. Kada jezik ili dijalekat prouavamo parcijalno,
ispitujemo samo imenice ili glagole, upotrebu predloga ili neku odreenu leksiku. Dobijeni podaci se nee uvek
poklapati sa stvarnom jezikom upotrebom.
S obzirom na cilj, jezik se moe ispitivati teorijski i praktino. Kada ispitujemo teorijski, interesuju nas
gramatike kategorije, jezike univerzalije, struktura jezika i slino. Graa se tada ne skuplja na terenu, ve iz
gramatika tih jezika (to su teoretiari). Praktino istraivanje podrazumeva odlazak na teren i skupljanje grae
sa informatorima (to su praktiari).
S obzirom na odnos prema drugim jezicima, jezici se mogu prouavati samostalno ili u odnosu na druge
jezike, tj. u poreenju sa njima. Razlikujemo dve vrste jezikog poreenja:
1. Komparativno-istorijsko poreenje, koje podrazumeva poreenje jezika iz iste porodice jezika, radi
utvrivanja genetskih i drugih istorijskih veza. Disciplina koja prouava jezik na ovaj nain naziva se
komparativna lingvistika i kod nje je srodnost jezika elementarni uslov i cilj poreenja.
2. Kontrastivno poreenje/kontrastivna analiza jezika, koja podrazumeva sinhrono poreenje dva ili vie jezika,
tj. poreenjem jezika u trenutku. Ovim tipom analize bavi se kontrastivna lingvistika i kod nje srodnost jezika
nije relevantna.
S obzirom na vreme, jezici se prouavaju sinhrono i dijahrono. Sinhronim prouavanjem dajemo presek
stanja jezika u odreenom periodu, dok dijahronim prouavanjem jezika dajemo istorijski razvoj neke jezike
promene.
Deskriptivna lingvistika bavi se sinhronim, a istorijska lingvistika dijahronim opsima pojedinanih jezika.

2. Definicija i znaaj terenske lingvistike

Opta definicija: ispitivanje strukture jezika na osnovu primarnih jezikih podataka sakupljenih u interakciji
sa izvornim govornicima.
Everet terensku lingvistiku vidi kao sistemsko analiziranje nenativnog jezika istraivaa u okviru jedne
govorne zajednice, u najboljem sluaju na izvornom terenu, pri emu se istraiva uklapa u kulturni milje
date kulture.
Chelliah i Reuse su definisali ta terenska lingvistika jeste, a ta nije:
Jeste: 1) skupljanje podataka u svrhu dokumentacije i deskripcije jednog jezika
2) skupljanje podataka putem interakcije sa govornicima
3) skupljanje podataka u kojima govornici prirodno koriste svoj jezik
Nije: 1) skupljanje podataka samo putem introspekcije
2) skupljanje podataka samo kroz ispitivanje pisanih dokumenata ili pisanog korpusa
3) skupljanje podataka samo putem laboratorijskih eksperimenata

Prototip terenske lingvistike:
1) distantnost ispitivanje govora na terenu koji je veoma udaljen od istraivaa
2) egzotizam ispituje se govor ispitanika, iji govornik istraiva nije, a koji mu je u potpunosti nepoznat
egzotian
3) durativnost dui boravak na terenu da bi se jezik ispitivao u svom prirodnom okruenju
4) izvor podataka iskljuivo informator, tj. nosilac jezika, tj. prirodni govornik
5) sistematinost ispitivanje do kraja
6) primena razliitih lingvistikih metoda intervju, posmatranje, beleenje...
7) validnost dobijenih podataka i dobijeni podaci se mogu proveriti
2

8) etinost korektan odnos prema informatoru, zajednici, kulturnom nasleu i skupjenoj grai
9) emotivnost
Razlikuje se: korpus pisanih podataka i korpus transkripata baziranih na interakciji sa izvornim govornicima.
Sakupljanje zbirke pisanih dokumenata je deo oblasti korpusne lingvistike, kao i oblasti filologije. Pravljenje
druge zbirke podataka spada u oblast dokumentarne lingvistike, koja se jo moe definisati kao skupljanje
jezikih podataka putem razliitih metoda i tehnika.
Deskriptivna lingvistika ovde podrazumeva analizu podataka skupljenih na oba naina.

Cilj terenske lingvistike je i dokumentacija i deskripcija (dobijenih podataka). Pomoni cilj terenbske
lingvistike je obezbeivanje grae za druge teoretiare jezika, i to upravo uz pomo dokumentacije i
deskripcije.

Glotofagija je pojava pri kojoj se podrazumeva da veliki jezici jedu male. Savkog meseca nestane 2-5 jez.

Odnos izmeu dokumentacionih i deskriptivnih ciljeva na terenu:
Tip podatka Dokumentaciono Deskriptivno
Podaci o reima Snimci rei Renici
Podaci o reenicama Snimci reenica Analizirani primeri
Podaci o diskursu Snimci teksta Analizirani tekstovi
Integracija svega navedenog -------


3. Razvoj terenske lingvistike

1620. Aleksandare de Roda napisao prvi viketnamski katehizis
1624. - hrianski misionari sastavili katihizis na jeziku kongo, to je najstariji tekst na nekom afrikom
jeziku.
1659. - gramatika kongo jezika
Prvo dokumentovanje na tlu Severne Amerike uradio je Zak Kartier. Bitna imena su jo i Roder
Vilijams i Don Eliot.
Najznaajniji misionar u Australiji bio je Lanselot Edvard Terlkeld.
Znaajan opis polapskog jezika u nekoliko sela u Severnoj Nemakoj dao je lokalni svetenik kristijan
Hening fon Jesen.
Poetak savremenih terenskih ispitivanja jezika na teritoriji June Amerike vezuje se za Brazil i za ime
Kurta Ankela, koji je identifikovao veliki broj amazonskih jezika. Ipak, pravi poetak modernog istraivanja
i lingvistikih prouavanja amazonskih jezika u Brazilu poinje sa Arionom Rodrigezom.
U Severnoj Americi najznaajniji je Franc Boas i njegovi studenti Sapir i Blimfild. Boas je takoe i
zaetnik i zagovornik antropolokog i lingvistikog terenskog rada meu izvornim generacijama. Smatrao je
da istraiva treba da naui jezik koji ispituje.
Sapir je smatrao da se u jeziku manifestuje kultura, kao i psiholoki i lokalno uslovi ivota jednog naroda.
U Evropi se prvi poeci terenskog rada vezuju za prvi pokuaj izrade dijalekatskog atlasa u Nemakoj, a
bitno ime je Georg Venker.
Osnivaem lingvistike geografije smatra se il ilijeron.
Polovinom 20. veka i pojavom Noama omskog lingvisti se okreu svojim maternjim jezicima i poinju
sa ispitivanjem univerzalnih jezikih principa u svakom jeziku. Njegov rad dovodi do naputanja rada na
terenu, to znai da deskriptivna lingvistika pada u zaborav, meutim, krajem 20. veka terenski rad opet
oivljava budui da se mnogi jezici nepovratno gube.
Organizacije i projekti usmereni ka dokumentovanju ugroenih jezika: Dokumentacioni projekat ugroenih
jezika Hansa Rauzinga u Londonu i Centar za lingvistiku tipologiju u Australiji.


3

4. Interdisciplinarnost terenske lingvistike

Terenska i opta lingvistika: teorija i deskripcija se meusobno ne iskljuuju i ova dva vida lingvistikog
ispitivanja su komplementarna. Svaki opis jezika mora biti zasnovan na nekoj gramatikoj teoriji. Terenski
lingvista treba da je i dobar poznavalac razliitih teorija opisa jezika. Istraiva treba dobro da se upozna sa
svim postojeim gramatikim kategorijama, ali da bude otvoren i za nove. Treba da poznaje sve tipove
jezika, ali i specifinost izolata.

Terenska i primenjena lingvistika: Veza se ogleda u primeni metoda uenja jezika. Da bi savladao neki
nepoznati jezik, ispitiva treba da zna kako deca usvajaju maternji jezik u prirodnoj sredini, bez ciljanog
uenja. Dva su modela uenja: bihevioristiki i kognitivni.

Terenska i psiholingvistika: Poto se do podataka dolazi najee intervjuom ispitanika, najbolje je da
ispitiva koristi metode psiholingvistike i psihologije. Psiholingvista otvara sagovornika da bi saznao
jezike injenice. Bitno je da ispitiva koristi aktivne, a ne pasivne metode istraivanja, kao to je recimo
intervju, a ne posmatranje.

5. Priprema za teren

Pripreme za teren mogu biti naune, praktine ili psihike:
Naune pripreme pre odlaska ne teren podrazumevaju iitavanje literature o datoj etolingvistikoj
zajednici, izbor lokacije, izbor jezika, izbor mentora, postojanje jasnog cilja istraivanja, izrada upitnika,
preliminarni rad sa informatorom kod kue i uenje osnovnih elemenata ili fraza jezika koji emo ispitivati.
Praktine pripreme pre odlaska na teren podrazumevaju papirologiju, pravlljenje budeta, pripremu
opreme i prtljaga i izbor adekvatne garderobe.
Psihike pripreme podrazumevaju da terenski lingvista zna ta ga eka na terenu.

6. Etiki problemi na terenu

Etinost u zajednici iji se jezik ispituje podrazumeva uspostavljanje poverenja izmeu istraivaa i
zajednice, dobijanje saglasnosti od informatora i zajednice, kao i materijalnu nadoknadu samim
informatorima.
Samo istraivanje ne bi smelo da pone dok se prethodno ne dobije saglasnost informatora za saradnju.
Istraiva mora da potuje moralne vrednosti jedne zajednice. Etiki je i da istraiva da neku vrstu
nadoknade informatorima.

7. Dolazak na teren i kulturni ok

1. Akomodacija: smetaj moe biti u zajednici ili van nje
2. Upoznavanje sa zajednicom

Termin kulturni ok prvi put je iskoristio Kalervo Oberg 1958. godine i kulturni ok je pojava koja se
prouzrokuje drugaijim drutvenim okruenjem. Nekoliko je uzroka i faza kulturnog oka. Uzroci lee u
tome to delimino ili potpuno nestanu elementi nae kulture i okrueni smo elementima koji su nama
besmisleni, neuhvatljivi ili ak uvredljivi.
Faze kulturnog oka su: (1) opinjenost novom kulturom, (2) neprijateljstvo i frustracija, (3) prilagoavanje i
prihvatanje. Kulturni ok se bre prevazie ako se smanji ako se smanji neizvesnost, ako nije prvi kulturni
ok, ako se situacija posmatra drugim oima. Kada doljak saosea, razume, i razmilja o novoj kulturi,
zapoinje proces adaptacije. On moe brzo da usvoji elemente nove kulture, ali mu posle treba vremena da
sve to preboli, pa se ta pojava naziva i kulturna trauma. Nakon dueg boravka i prihvatanja nove kulture
4

deava se da se prilokom povratka u staru sredinu javi reciproni kulturni ok ili ok ponovnog ulaska, koji
moe biti intenzivniji od onog prilikom ukljuenja.

8. Rizici rada na terenu

1. Fizike opasnosti geoklimatske (zemljotresi, odroni, litice, nepogode, poplave, cunami itd) i drutveno-
politike (kanibalizam, neprijateljski raspoloena plemena, ulazak u nepoznatu kuu itd)
2. Emocionalne opasnosti, koje mogu biti izazvane kada idealni izvor informacija ne eli da razgovara,
tekom sudbinom informatora, informator prekine razgovor i zatrai da se sve snimljeno izbrie, kada
ispitanik zatrai veu novanu nagradu...
3. Profesionalne opsanosti odnose se na ispravnost naih odluka, tj. na nau etinost

9. Pripreme za poetak ispitivanja

Pripreme ine: (1) izbor osobe za kontakt (najee uitelj), (2) izbor informatora, (3) izbor jezika elicitacije,
(4) izbor konsultanata, (5) izbor prevodioca

Izbor informatora:
1. Izvorni govornik oni govornici eiji je taj jezik dugi niz godina maternji jezik
2. Izvor podataka uzimanje podataka od govornika u njegovom prirodnom okruenju
3. Subjekat u centru panje je informator, ne mi
4. Participant kada se ispituje vie informatora
5. Interlokutor kada ispitiva govori jezik zajednice, on ravnopravno razgovara sa ispitanikom,
sagovornikom
6. Ispitanik akcenat je na tome da je on ispitanik, a ne neto drugo
7. Informator/informant onaj koji daje informacije, ali nije dobar analitiar
8. Kljuni/glavni informator onaj s kojim prelazimo sve faze ispitivanja, inteligentan, odmah razume
pitanje i razume jezik kojim se kontaktira. Moe biti dva do 3 kljuna informatora u jednom istraivanju.
9. Asistent/pomonik oni koji su proli obuku za lingvistikog pomonika, priueni informatori
10. Kosnultant/savetnik informator koji pomae ispitivau u sreivanju materijala, kao i u ispitivanju, i
njegov je zadatak da posle posle zajednici vrati grau u pisanom obliku
11. Uitelj/mentor oznaava informatora koji pomae ispitivau da naui ciljani jezik
12. Kolega istraiva oznaava informatora koji izuzetno dobro vlada maternjim jezikom, ali i kontaktnim
jezikom
13. Etnograf informator koji je dobar za beleenje podataka o materijalnoj i duhovnoj kulturi

Izbor jezika elicitacije:
1. Ciljani jezik - maternji jezik informatora
2. Kontaktni jezik/lingva franka jezik koji je razumljiv svim uesnicima
3. Metajezik jezik koji je predstavljena struktura ciljanog jezika, dakle jezik na kom je studija napisana,
najee neki od svetskih jezika radi dostupnosti. U metajezik jo spadaju i komentari o samom jeziku koje
daje sam ispitanik kada smatra da je potrebno dati dodatno objanjenje ispitivau.
4. Jezik model gramatika (cela, illi samo jednog jezikog nivoa) ispitivanog jezika