MKZ 12/13

3

ELEBORAT IZ PREDMETA
METALNE KONSTRUKCIJE U ZGRADARSTVU

UPUTSTVO ZA IZRADU PRVOG ZADATKA
INDUSTRIJSKE HALE


Uputstvo se odnosi, prvenstveno, na analizu optereenja, kako globalnu, tako i pojedinih elemenata
konstrukcije. Poseban cilj uputstva je da se pojasni analiza optereenja vetrom koja se, zbog stupanja
na snagu novih propisa, razlikuje od analize kojom je to raeno u primerima iz raspoloive literature.

Zbog stalne elje studenata za uputstvom u formi uglednog primera ovo uputstvo je uraeno na
primeru jedne industrijske hale sa sledim karakteristikama:
Ukupna duina hale: l = 5 x 8,0 m = 40,0 m
Nosivost mostne dizalice Q = 100 kN
Raspon mostne dizalice A = 18,0 m
Krovni pokriva Fe sendwich
Fasadna obloga Fe sendwich
Za dnevno osvetljenje se predviaju svetlosne trake u obimnim zidovima
Hala se sa jedne strane previa za produenje a sa druge strane produenje nije mogue.
Hala se, to se optereenja vetrom tie, nalazi na terenu klase II u zoni sa karakteristinom
brzinom vetra od v
B
m,T,10
= 25m/s
Hala se, to se optereenja snegom tie, nalazi u zoni sa karakteristinim optereenjem
snegom na tlu od S
k
=1,0 kN/m
2

Hala se, to se seizmikih uticaja tie, nalazi u seizmikoj zoni II na terenu klase B (zemljite
je relativno dobre nosivosti)
Statiki sistem glavnog nosaa je ukljeteni ram

Prilae se gruba dispoziciona ema (dovoljna za sprovoenje i razumevanje analize optereenja)

MKZ 12/13
4
A Globalna kvantitativna analiza optereenja za halu

A.1 Sopstvena teina i stalno optereenje
(stalno, direktno, statiko i nepokretno optereenje u smilu Evrokoda)
Od obloga (povrinsko po osnovi odnosno fasadi)
o
1
Sopstvena teina krovnog pokrivaa g
kp
= 0,40 kN/m
2
o.
o
2
Sopstvena teina fasadne obloge g
fo
= 0,50 kN/m
2
f.
Od konstrukcije po krovu (povrinsko po osnovi)
o Sopstvena teina ronjaa g
kr
= 0,10 kN/m
2
o.
o Sopstvena teina spregova i instalacija g
ks
= 0,05 kN/m
2
o.
o Sopstvena teina glavnih vezaa - rigli g
gv
= 0,15 kN/m
2
o.
Od konstrukcije fasada (povrinsko po fasadi)
o Sopstvena teina fasadnih rigli g
fr
= 0,10 kN/m
2
f.
o Sopstvena teina fasadnih stubova g
fs
= 0,10 kN/m
2
f.
o Sopstvena teina spregova i instalacija g
fs
= 0,05 kN/m
2
f.
o Sopstvena teina glavnih vezaa - stubova g
gs
= 0,25 kN/m
2
f.
Od nosaa dizalice (linijsko po nosau dizalice)
o Sopstvena teina nosaa dizalice sa inom g
nd
= 1,70 kN/m n.d.
o Sopstvena teina dela sprega za bone udare g
bu
= 0,30 kN/m n.d.

A.2 Optereenje od snega po horizontalnoj projekciji krova
(promenjivo, direktno, statiko i nepokretno optereenje u smilu Evrokoda)
o
3
Sneg na krovu s
4
=
1
*C
e
*C
t
*S
k
=0,8*1,0*1,0*1,0 s= 0,80 kN/m
2
o.

Evrokod za dvovode krovove, koji nemaju snegobrane, nemaju strehe i nema mogunosti
nagomilavanja snegom (nema denivelacija krovne ravni), propisuje sledee eme optereenja snegom
(treba imati u vidu da Evrokod definie i izuzetno ili incidentno optereenje snegom kao i neke
posebne situacije kod krovova sa strehama ali se u ovom primeru ove situacije nee tretirati).



1
Dvostruki profilisani elini lim sa termoizolacijom, distancerima i sredstvima za vezu. Zbog malog nagiba krovne ravni
(10% ~ 6) usvojeno je da je g
kp
/coso ~ g
kp
. Za jednostruki profilisani lim moe se uzeti g
kp
=0,20 kN/m
2

2
Dvostruki profilisani elini lim sa termoizolacijom, distancerima, sredstvima za vezu i oko 30% transparentnih povrina
u vidu fiksnih i otvarajuih prozora sa dvostrukim staklom. Za jednostruki profilisani lim moe se uzeti g
kp
=0,30 kN/m
2

3
Po naim starim propisima osnovno optereenje snegom po krovu definisano je sa 0,75 kN/m
2
to, u smislu Evrokodova,
odgovara optereenju na tlu od oko 1,00 kN/m
2
pa je tako i usvojeno (detaljne karte optereenja snegom jo nisu
objavljene).
4
Optereenje snega po krovu Evrokod definie preko koeficijenta oblika krova
1
koji je funkcija nagiba krova (za nagibe
krova ispod 30
1
=0,8), keficijenta izloenosti C
e
(kree se u opsegu 0,8-1,2, za ovaj primer je usvojen sa C
e
=1,0) i
termikog koeficijenta C
t
(dozvoljava uzimanje u obzir, na primer, grejanja krova u ovom rimeru je usvojen sa C
t
=1,0)
MKZ 12/13
5

A.3 Optereenje od mostnih dizalica
(promenjiva i incidentna, direktna, statika/dinamika, pokretna optereenja po Evrokodu)

Usvaja se mostna dizalica tip Ivo Lola Ribar SEMD2K1-UP (Tabela na strani 633 zbirke
eline konstrukcije u graevinarstvu) ija je gruba ema prilaona (dovoljna za sprovoenje
i razumevanje analize optereenja).
Q = 100 kN A = 18.0 m P
1L,max
/P
1D,min
= 89.0 / 32.0 kN
L = 4050 mm E = F = 1400 mm P
2L,max
/P
2D,min
= 93.0 / 36.0 kN

Na emi 1 su date situacija za koju su u tablicama dati pritisci po toku, na gornjoj je
situacija za koju su date maskimalne sile a na donjoj situacija za koju su date minimalne sile.


Poto su potrebne i odgovarajue sile po toku na drugoj ini (kada se bude raunao glavni
nosa, na primer) moramo ih odrediti.

MKZ 12/13
6
- Udeo u pritiscima po toku samo od tereta (Iz gornjeg dela eme 1)
P
1L,Q
= P
2L,Q
= (1/2)Q(A-E)/A = 46,1 kN
P
1D,Q
= P
2D,Q
= (1/2)QE/ (A-E) = 3,9 kN
- Odreivanje P
1D,odg
/P
2D,odg

P
1D,odg
= P
1D,min
+ P
1D,Q
= 35,9 kN
P
2D,odg
= P
2D,min
+ P
2D,Q
= 39,9 kN
- Odreivanje P
1L,odg
/P
2L,odg

P
1L,odg
= P
1L,max
+ P
1L,Q
= 42,9 kN
P
2L,odg
= P
2L,max
+ P
2L,Q
= 46,9 kN

Konana ema optereenja od mostne dizalice, za situaciji kada su sile po toku na jednoj
strani maksimalne, izleda kao na sledeoj skici (slino se moe skicirati i konana ema za
situaciju kada su sile po toku minimalne)


Evrokod u definisanju optereenja od mostnih dizalica podrazumeva jednake pritiske po
toku na jednoj ini kao i razdvajanje vrednosti pritiska po toku od konstrukcije mosta
krana, od kolica krana i od korisnog tereta. Da bi se raspoloivi podaci preveli u podatke
potrebne za proraun optereenja prema Evrokodu uproseiemo pritiske po toku po jednoj
ini i uvesti oznake prema Evrokodu. Teinu kolica emo pretpostaviti sa 10 kN.

Nominalne sile po tokovima za situaciju sa maksimalnim veliinama
Q
k,max
= 91,0 kN to je (P
1L,max
+ P
2L,max
)/2)
Q
k,(max)
= 37,9 kN to je (P
1D,odg
+ P
2D,odg
)/2

Nominalne sile po tokovima za situaciju sa minimalnim veliinama
Q
k,min
= 34,0 kN to je (P
1D,min
+ P
2D,min
)/2
Q
k,(min)
= 44,9 kN to je (P
1L,odg
+ P
2L,odg
)/2

Sopstvena teina mostne dizalice (Qc1) sa kolicima (Qc2), bez tereta (Qh,nom)
Q
C
= Q
C1
+ Q
C2
=157,8 kN to je (Q
r,min
+Q
r,(min)
)*2
Q
C1
= 147,8 kN
Q
C2
= 10,0 kN

Koristan teret
Q
h,nom
= 100 kN
MKZ 12/13
7

Evrokod, dalje, definie sledee dinamike koeficijente (prikazuju se usvojene vrednosti, za
potrebe elaborata svi mogu usvojiti iste cifre).

1
= 1,1 (za uveanje sopstvene teinu krana, vrednost se kree u opsegu 0,9-1,1)

2
= 1,1 (za uveanje korisnog tereta, funkcija klase i brzine krana, opseg 1,05-1,5)

3
= 1,0 (za uveanje korisnog tereta, funkcija je mogunosti naglog rastereenja)

4
= 1,0 (za uveanje teine krana i tereta, funkcija odstupanja ina od tolerancija)

5
= 1,5 (za uveanje horizontalnih uticajs, funkcija motornog pogona)

6
= 1,0 (za uveanje probnog optereenja, funkcija veliine probnog optereenja)

7
= 1,25 (za uveanje sile na odbojnik, funkcija tipa odbojnika, opseg 1,25-1,6)

Sile usled koenja (usled pokretanja) mosta dizalice Evrokod definie kao podune sile ali i
kao poprene spreg sila na svakoj ini (popreni spreg sila je rezultat zakoenja mosta krana
usled nesimetrinog poloaja tereta). Oznaavanje i raspored ovih sila je prikazan na sledeoj
skici

Evrokod daje smernice i uputstva za odreivanje ovih uticaja ali je dozvolio da karakteristine
(nominalne) vrednosti budu definisane od strane proizvoaa mostne dizalice.
Za potrebe izrade elaborata (svi mogu usvojiti iste vrednosti) pretpostavljaju se sledee
nominalne vrednosti:

H
k,L,1
=H
k,L,2
=0,015*(Q
c
+Q
h,nom
)=0,015*(157,8+100)=3,9 kN
H
k,T,1
=0,15* Q
k,max
=13,68 kN
H
k,T,2
=0,15* Q
k,(max)
=5,7 kN

Uticaje od bonih udara (posledica odstupanja ine od pravca i/ili meusobnog rastojanja) i
uticaje od pokretanja (zaustavljanja) kolica Evrokod definie kroz jednu silu po ini (u optem
sluaju, u zavisnosti od graninika na toku, sigurnosnoj ini, itd. mogu se javiti i spregovi
sila, kako podunih tako i poprenih). Oznaka i raspored ovih sila za prepostavljen sluaj dat
je na sledeoj skici (daje se apsolutno vei uticaj).
MKZ 12/13
8

Ne ulazei detaljnije u proceduru tanijeg prorauna ovih uticaja za potrebe primera i izrade
elaborata mogu se pretpostaviti sledee nominalne vrednosti ovih sila:

H
k
,
S,1,1,T
= H
k,S,2,1,T
= 0,1*(Q
c
+Q
h,nom
)=0,1*(157,8+100)=25,7 kN

Najzad, kao incidentne situacije Evrokod definie i sile od udara mostnog krana (poduna
sila) ili kolica (poprene sile) u odbojnike. I za ove uticaje je data procedura za detaljno
odreivanje ali se za potrebe primera i izrade elaborata mogu usvojiti sledee veliine (kao
pojedinane koncentrisane podune odnosno poprene sile po obe ine istovremeno)

Poduna udarna sila u odbojnik H
k
,
B,1
= 0,1*(Q
c
+Q
h,nom
)=0,1*(157,8+100)=25,7 kN
Poprena udarna sila u odbojnik H
k
,
B,2
= 0,1*(Q
c2
+Q
h,nom
)=0,1*(10+100)=11,0 kN

Najzad, Evrokod propisuje projektne situacije (kombinacije) za dinamika optereenja
mostnim dizalicama sledeom tabelom



Oigledno je da se merodavna situacija (kombinacije) nalazi unutar kombinacija 1
(maksimalni gravitacioni uticaji), 5 (maksimalni popreni uticaji) i 9 (maksimalni
poduni uticaji) pa e se nadalje (zbog runih prorauna) samo one koristiti.

MKZ 12/13
9
Na primer, situacija 1 je istovremeno delovanje sledeih sila
Za optereen kran:
Q
r,max
= (
1
*Qc1)/4+(
2
*(Qc2+Q
h,nom
)*(A-E)/A)/2 = 96,4 kN
Q
r,(max)
= (
1
*Qc1)/4+(
2
*(Qc2+Q
h,nom
)*F/A)/2= 45,3 kN
H
L,1
=H
L,2
=
5
* H
k
,
L
= 1,5*3,9 = 5,8 kN
H
T,1
=
5
*0,15* H
k
,
T1
=1,5*13,68 = 20,5 kN
H
T,2
=
5
*0,15* H
k
,
T2
=1,5*5,7 = 8,6 kN

Na sledeoj skici je prikazan sistem sila kojima kran deluje na konstrukciju prema prethodnoj
situaciji


Za neoptereen kran:
Q
r,(min)
= (
1
*Qc1)/4+(
2
*Qc2*(A-E)/A)/2 = 49,1 kN
Q
r,min
= (
1
*Qc1)/4+(
2
*Qc2*F/A)/2= 41,5 kN
H
L,1
=H
L,2
=
5
* H
k
,
L
= 1,5*3,9 = 5,8 kN
H
T,1
=
5
*0,15* H
k
,
T1
=1,5*13,68 = 20,5 kN
H
T,2
=
5
*0,15* H
k
,
T2
=1,5*5,7 = 8,6 kN

Dalje, situacija 5 daje
Za optereen kran:
Q
r,max
= (
4
*Qc1)/4+(
4
*(Qc2+Q
h,nom
)*(A-E)/A)/2 = 87,6 kN
Q
r,(max)
= (
4
*Qc1)/4+(
4
*(Qc2+Q
h,nom
)*F/A)/2= 41,2 kN
H
S,1,1,T
= H
S,2,1,T
= 1,0*H
k
,
S,1,1,T
=25,7 kN
Za neoptereen kran:
Q
r,(min)
= (
4
*Qc1)/4+(
4
*Qc2*(A-E)/A)/2 = 44,6 kN
Q
r,min
= (
4
*Qc1)/4+(
4
*Qc2*F/A)/2= 37,7 kN
H
S,1,1,T
= H
S,2,1,T
= 1,0*H
k
,
S,1,1,T
=25,7 kN

Najzad, situacija 9 daje
Za optereen kran:
Q
r,max
= (1,0*Qc1)/4+(1,0*(Qc2+Q
h,nom
)*(A-E)/A)/2 = 87,6 kN
Q
r,(max)
= (1,0*Qc1)/4+(1,0*(Qc2+Q
h,nom
)*F/A)/2= 41,2 kN
H
B,1
=
6*
H
k,B,1
= 1,0*H
k,B,1
=25,7 kN
Za neoptereen kran:
Q
r,(min)
= (1,0*Qc1)/4+(1,0*Qc2*(A-E)/A)/2 = 44,6 kN
Q
r,min
= (1,0*Qc1)/4+(1,0*Qc2*F/A)/2= 37,7 kN
H
B,1
=
6*
H
k,B,1
= 1,0*H
k,B,1
=25,7 kN

MKZ 12/13
10
A.4 Optereenje od vetra
(promenjivo, direktno, statiko/dinamiko, nepokretno/slobodno optereenje prema
Evrokodu)
- Projektna osnovna brzina vetra (prema JUS-u)
5
- v
B
m,T,10
=25m/s
- Fundamentalna osnovna brzina vetra v
b,0
=k
t
*v
B
m,T,10
- v
b,0
= 27,3m/s
Keficijent zavistan od pravca delovanja vetra - C
dir
=1,0
Koeficijent zavistan od sezone - C
season
=1,0
Parametri klase terena (klasa II) - z
o
= 0,05 m
- z
min
= 2 m
- k
r
= 0,19
- c
r
(z
min
) = 0,701
Koeficijent topografije terena - c
o
(z) = 1,0
- Visina objekta - z = 10,0m

Osnovna brzina vetra (v
b
= C
dir
* C
season
* v
b,0
) v
b
= 27,3m/s
Koeficijent hrapavosti c
r
(z) se, u zavisnosti od kategorije terena,
odreuje na sledei nain:
( )
|
|
.
|

\
|
=
0
z
z
k z c
r r
ln
za z
min
< z s z
max
= 200 m
( ) ( )
|
|
.
|

\
|
= =
0
z
z
k z c z c
r r r
min
min
ln
za z s z
min


za konkretan sluaj (z
min
< z=10m s z
max
= 200 m) - c
r
(z) = 1,007

Srednja brzina vetra ( ( ) ( ) ( )
b o r m
v z c z c z v = ) - v
m
(z) = 27,5m/s

Intenzitet turbulencije vetra I
v
(z) na referentnoj visini (z
s
~ 0,6*z) moe da se odredi
iz sredeih izraza (koeficijent turbulencije se usvaja sa k
I
=1,0):
( )
( ) ( ) ( ) ( )
0
z z z c
k
z v
k v k
z v
z I
o
I
m
I b r
m
V
v
/ ln
= = =
o
z
min
< z s z
x

( ) ( )
min
z I z I
v v
= z < z
min


Za konkretan sluaj - I
v
(z)=0,189

Udarni pritiska vetra q
p
(z) se na razmatranoj visini iznad terena z odreuje prema
sledeem izrazu (gustina vazduha se usvaja sa =1,25kg/m
3
):
( ) ( ) | | ( ) ( )
b e m v p
q z c z v z I z q
2
1
7 1
2
= + =
U prethodnom izrazu su formrane i veliine koje olakavaju primenu grafikona
- osnovni pritisak vetra
1600
2
b
b
v
q = kN/m
2
(
2

2
1
b b
v q = )
- Koeficijent izloenosti ( )
( )
( ) ( )
( ) ( ) z c z z k
z z z c
k
q
z q
z c
r
o
I
b
p
e
2
0 0
2 2
0


7 1 / ln
/ ln
(

+ = =
Za konkretan sluaj - q
p
(z)=1,076 kN/m
2


5
Kada se urade karte vetrova za Srbiju najverovatnije e se davati podatak o fundamentalnoj osnovnoj brzini vetra - v
b,0

koji se koristi u Evrokodovima, do tada su jedini raspoloivi podataci oni koje daje JUS U.E7.110 a to je projektna
osnovna brzina vetra v
B
m,T,10
. Kvalitativna razlika je u vremenu osrednjavanja, kod JUS-a to je 1 sat (3600s) a kod
Evrokodova to je 10 minuta (600s). Koeficijet kojim je mogue transformisanje jednog podatka u drugi je k
t
i on za
konkretan sluaj iz primera i za potrebe elaborata )konkretna kategorija odnosno klasa terena) iznosi k
t
= 1,093.
MKZ 12/13
11
Spoljanji C
p,e
i unutranji C
p,i
koeficijenti pritiska
6
ili oblika za objekte oblika i dimenzija
ugledne hale

Pri odreivanju ovih koeficijenata bitne su sledee veliine:
e=min (b; 2h) gde je b irina navetrene strane a h visina objekta
odnos h/d gde je d duina objekta u pravcu delovanja vetra
nagib krovne ravni - o (u odnosu na pravac delovanja vetra)

Treba imati u vidu i injenicu da ja unutranji vetar u funkciji spoljanjeg vetra (ne moe se
razmatrati bez spoljanjeg vetra)

za konkretan sluaj za vetar na kalkan e=min (20;2*10)=20m
h/d = 10/40=0,25
o = 0
za vetar na poduni zid e=min (40;2*10)=20m
h/d = 10/20 = 0,5
o ~ 5 (10%)

Na sledeim skicama je data rekapitulacija koeficijenata oblika ovaj primer





Podrazumeva se da vetar ne moe da deluje parcijalno (samo na neke zidove, itd.) ve samo
na objekat u celosti. Teoretski tano nanoenje optereenja vetrom i nije veliki problem kada
se radi trodimenzionaljni model za proraun. U sluaju uglednog primera i elaborata bie
potrabno uraditi odreena pojednostavljenja ali treba za svaki pojedinani element sagledati
uticajne povrine i proceniti koji intenziteti optereenja vetrom su merodavni.

6
Isti koeficijenti mogu da se usvoje za potrebe elaborata ali treba znati da se ovi koeficijenti, u principu, odreuju za svaki
sluaj posebno i funkcija su dimenzija objekta, nagiba krovne ravni i pravca delovanja vetra
MKZ 12/13
12
- Spoljanji (unutranji) pritisak (sisanje) vetra se dobija iz sledeih izraza

W
e
= q
p
(z)*C
pe
W
i
= q
p
(z)*C
pi


Za sada emo samo konstatovati makimalne pritiske (u smislu spolja ka unutra) odnosno
sisanja (u smislu iznutra ka spolja) na elemente zida (W
z
)

odnosno krova (W
k
) za objekat u
celini - videti skice. Treba imati u vidu da su ove vrednosti lokalnog karaktera i da je pitanje
da li za neki element hale ovo vai na celoj uticajnoj povrini.

W
z,max
= q
p
(z)*(C
pe,max
+ C
pi,min
) = 1,076*(0,8+0,3) = 1,18 kN/m
2

W
z,min
= q
p
(z)*(-C
pe,min
- C
pi,max
) = 1,076*(-1,2-0,2) = -1,51 kN/m
2


W
k,max
= q
p
(z)*(C
pe,max
- C
pi,min
) = 1,076*(0,2+0,3) = 0,54 kN/m
2

W
k,min
= q
p
(z)*(-C
pe,min
- C
pi,max
) = 1,076*(-1,7-0,2) = -2,04 kN/m
2


A.5 Optereenje od temperaturnih promena
(promenjivo,, idirektno, statiko, slobodno optereenje u smislu Evrokoda)

Za najee situacije (kao to je i ova konstrikcija je zatiena od direktnih spoljnih
uticaja).moe se usvojiti da su temperaturne promene u konstrukciji sa sendvi krovnom i
fasadnom oblogom (ko ima jednostruki profilisani lim trebalo bi da uzme dvostruke
vrednosti):
At = 15 C

A.6 Optereenje od seizmikih uticaja
(incidentno, direktno, dinamiko, slobodno optereenje u smislu Evrokoda)

S obzirom na malu verovatnou da za dimenzionisanje elemenata hale po Evrokodu budu
merodavne incidentne kombinacije sa seizmikim uticajima (relativno mala masa, relativno
veliki vetar) ova generacija nee analitirati seizmike uticaje

B Globalna kvalitativna analiza optereenja za halu

B.1
7
Analiza mogunosti alternativnog krovnog optereenja (odizanja krova)
Oigledno je da je za analizu mogunosti alternativnog optereenja na krov (sisanje)
merodavna kombinacija sa minimalnim stabilizirajuim uticajima i maksimalnim
destabilizirajuin uticajima. U sluaju prorauna po Evrokodu merodavna je kombinacija.
1,00G
inf
+1,5W
min
. U konkretnom sluaju imamo sledee:
- Minimalno stabilizirajue dejstvo
1,00G
inf
=

1,00*(g
kp
+g
kr
) = 0,50kN/m
2
o.
-
8
Maksimalno destabilizirajue dejstvo
1,5W
min
= 1,5*q
p
(z)*(-C
pe,min
- C
pi,max
)= 1,5*1,076 (-1,7+(-0,2)) = -3,06 kN/m
2
o.
Zakljuak: Postoji opasnosti od alternativnog optereenja krova jer jer merodavna
kombinacija rezultuje siuim dejstvom 1,00G
inf
+1,5W
min
= 0,50-3,06 = -2,56 kN/m
2
.

7 Za samu izradu dispozicije hale od strateke je vanosti analiza mogunosti alternativnog optereenja na krov. Ovo je
naroito vano, moglo bi se rei presudno, za sluajeve sa reetkastim ili R ronjaama i reetkastim vezaima (nema
efektnog naina da se poveanjem preseka dokae nosivost u sluaju da postoji kombinacija optereenja pri kome su donji
pojasevi reetkastih ronjaa ili vezaa pritisnuti makar i minimalno). Kod reetki, naime, gravitaciono optereenje, po
pravilu, deluje stabilizirajue (zatee donje pojaseve koji su, obino, bono nepridrani) dok odiue dejstvo deluje
destabilizirajue. Kratka analiza moe dati globalni odgovor na ovu dilemu.
8
Za ovu analizu, s obzirom na mali nagib krova, zanemaruje se injenica da vetar ne deluje vertikalno na gore ve upravno
na krovnu ravan (w/coso ~w)