SADRŽAJ

1. PREDUZEĆE ........……………………....…………………………..…………3

2. EKONOMIKA PREDUZEĆA ………………………………...……........…..3

3. CILJEVI PREDUZEĆA …………………………………...................................4

4. VELIČINA PREDUZEĆA ...................................................................................4

4.1. Mala preduzeća .....................................................................................5

4.2. Srednja preduzeća ...................................................................................5
4.3. Velika preduzeća ....................................................................................5

5. OBLICI I VRSTE PREDUZEĆA .......................................................................6

5.1. Inokosno preduzeće ...............................................................................6
5.2. Društva lica ............................................................................................6
5.2.1 Ortačko društvo .............................................................................6
5.2.2. Komanditno društvo .....................................................................6
5.3. Društva kapitala ......................................................................................7
5.3.1. Akcionarsko društvo .......................................................................7
5.3.2. Društvo sa ograničenom odgovornošću .........................................8
5.3.3. Komanditno društvo na akcije .......................................................8
5.4. Zadruge ...................................................................................................8
 1. PREDUZEĆE

Preduzeće je privredno-pravni subjekt ili organizacija u okviru koje se obavlja

određena privredna delatnost, u uslovima robno novčane privrede, koje se osniva radi
sticanja dobiti.
Kroz istorijski razvoj čovečamstva pojam preduzeća se shvatao na različite
načine. Jedna od prvih definicija preduzeća je definicija Kursela Seneja koja se
objašnjava kao “ svaku ljudsku aktivnost koja koristi razne sile da bi ostvarila određeni
cilj”1. Primarni cilj svakog preduzeća je sticanje dobiti. Pored ove primarne ciljne funkcije
preduzeća mogu imati i sekundarnu koja se sastoji u zadovoljavanju potreba korisnika
usluga iz obavljanja ove delatnosti. Preduzeća organizuju proizvodnju, nude na tržištima
određene količine roba (gotovih proizvida), nastojeći da maksimiziraju svoje dobiti.
Ekonomski karakter preduzeća proizilazi iz njegove materijalne baze koju čine
kapital i rad, kao i ekonomske zakonitosti i principe na kojima se zasniva njihovo
poslovanje i razvoj.
Preduzeće je u suštini složen ekonomski i organizacioni subjekt u okviru kojeg je
izvršena detaljna podela rada, poslova i funkcija, kao i potrebu njihovog pomeranja i
usklađivanja ka postavljenim ciljevima.
Savremena teorija preduzeća definiše ga kao racionalni i ekonomski sistem sa
preduzetnikom na čelu, dok je po teoriji o organizaciji to ustvari organizacija s
međuljudskim odnosima. Savremeno preduzeće je složeni sistem koji objedinjuje jedinstvo
ekonomskih i socijalnih komponenata organizacije.
Preduzeća su nosioci razvoja ne samo ekonomije već i samog društva i od njihovog
poslovanja, rasta i razvoja zavisi tempo privrednog i društvenog razvoja svake zemlje.

2. EKONOMIKA PREDUZEĆA

Ekonomika preduzeća je naučna oblast koja se bavi istraživanjem ekonomije

preduzeća. Njen zadatak je da istraži i definiše ekonomske zakone i principe
funkcionisanja preduzeća u strategiji ostvarivanja njegovih ciljeva. Ona obezbeđuje
teorijsku podlogu za strateško i operativno vođenje preduzeća. Ekonomika preduzeća
izučava stanje i promene u fazama poslovanja preduzeća, kao i zakonitosti i principe u
1
Courcell Seneil, Traite des enterprises privees, „Galimard“ Paris, 1855.
2
fazama njegove reprodukcije. Ona se bavi ekonomskim zakonima i principima procesa
rada u preduzeću preko odnosa ulaganja i rezultata rada, kao i faktorima koji uslovljavaju
promene u poslovanju i razvoju jednog preduzeća.
Ulaganje se vrši u obliku trošenja i u obliku angažovanja elemenata proizvodnje 2.
Rezultati poslovanja se izražavaju preko ostvarene vrednosti i dobiti kao konačnog
finansijskog rezultata. Pri tome je cilj preduzeća da ostvari što veći rezultat uz što manje
trošenje i angažovanje sredstava i rada. Na ulaganje i rezultate deluju brojni faktori, kako
spoljni tako i unutrašnji i taj uticaj različitih faktora je predmet izučavamja ekonomike
preduzeća.

3. CILjEVI PREDUZEĆA

Ciljevi preduzeća proizilaze iz njegovih funkcija u društvu, složenosti i unutršnje

strukture. Odnosi preduzeća sa okruženjem nisu samo ekonomske prirode već i
neekonomske prirode što prouzrukuje i takvu vrstu ciljeva koje preduzeće ostvaruje svojim
poslovanjem i razvojem. Ako se ima u vidu da se preduzeće osniva sa određenim ciljem, to
istovremeno znači da se u njemu konkretizuje svrha i misija preduzeća koju ono ima u
sistemu društvene reprodukcije. Pošto misijom preduzeće pruža određeni doprinos u
zadovoljenju društvenih potreba ujedno se određuje i cilj preduzeća kao deo procesa u
zadovoljavanju tih društvenih potreba. Pružajući doprinos u zadovoljenju društvenih
potreba, konkretno preduzeće ostvaruje i svoj neposredni interes. Ukupnost ciljeva
preduzeća treba da odrazi interese potrošača, države, vlasnika preduzeća, menedžera i
zaposlenih.
Vlasnički intersi se izražavaju kroz očuvanje i uvećanje uloženog kapitala. To se
ostvaruje putem profita tj. dobiti koje preduzeće ostvaruje u procesu proizvodnje odnosno
pružanjem usluga. Ostvarivanje dobiti je strateški cilj svakog preduzeća koji se ostvaruje
povećavanjem efikasnosti i efektivnosti.

4. VELIČINA PREDUZEĆA

Osnovni kriterijum za određivanje veličine preduzeća navodi se broj zaposlenih

radnika, vrednost ukupnih osnovnih sredstava, prihod,dobit kao i tržišno učešće i tržišna

2
Sredstva za rad, predmeti rada i radna snaga
3
kompententnost. Na osnovu ovih kriterijuma preduzeća delimo na : mala , srednja i velika
preduzeća.

4.1. Mala preduzeća

Ova preduzeća imaju mali obim poslovanja, mali uloženi kapital i mali broj
zaposlenih radnika. To su preduzeća, uglavno u inokosnom vlasništvu u kojima je vlasnik
istovremeno i menadžer firme. On samostalno donosi sve odluke koje se odnose na
poslovanje i snosi rizik poslovanja preduzeća.
Osnovne karakteristike su: nizak stepen specijalizacije poslova, upravljačkih i
poslovnih funkcija, a na drugu stranu velika fleksibilnost i izvor inovacija što doprinosi
bržem razvoju privrede i upošljavanju nove radne snage.

4.2. Srednja preduzeća

Srednja preduzeća se nalaze na prelazu između malih i velikih, i imaju sličnosti i sa

jednim i sa drugim. Takođe imaju i mane i prednosti. Prednost u odnosu na velika
preduzeća se ogleda u većoj fleksibilnosti i u reagovanju na promene, što je bitan uslov
efikasnosti poslovanja u brzini prilagođavanja novim uslovima.
Podela rada kao i visok stepen specijalizacije,zaokruženost radnog i tehnološkog
procesa, poslova su osnovne karakteristike srednjih preduzeća koje dovode do povećanja
ukupne efikasnosti.

4.3. Velika preduzeća

To su preduzeća sa veoma razvijenom i jakom ekonomskom snagom. Ona su

nosilac razvoja privrede pa i makroekonomije u celini. Velika preduzeća mogu
organizovati masovnu i velikoserijsku proizvodnju i na osnovu toga ostvariti značajne
uštede u fiksnim troškovima. Ona raspolažu velikim radnim i finansijskim potencijalom što
im omogućava da mogu podneti neke manje udare, propuste i greške. Mana im je slaba
fleksibilnost.

4
 5. OBLICI I VRSTE PREDUZEĆA

5.1. Inokosno preduzeće

Inokosno preduzeće predstavlja najjednostavniji oblik i pravnu formu

preduzetničkog organizovanja u privredi3. Inokosno preduzeće osniva jedan vlasnik koji
organizuje posao i koji upravlja preduzećem. Pojedinac, osnivač preduzeća ulaže sopstveni
kapital i snosi celokupni rizik poslovanja svojom celokupnom privatnom imovinom. To su
uglavnom mala i srednja preduzeća koja se neprekidno menjaju, brzo se stvaraju i nestaju.

5.2. Društva lica

Društva lica predstavljaju preduzeće gde se dva ili više lica udružuju radi
ostvarivanja određenih zajedničkih ciljeva. Oni zajedno obezbeđuju osnivački kapital i
srazmerno uloženom kapitalu učestvuju u raspodeli ostvarene dobiti ili gubitka.
Postoje dva oblika društva lica:

5.2.1 Ortačko društvo

Ortačko društvo je ustvari inokosno preduzeće sa dva ili više vlasnika. Postoje dve
vrste ortačkih društava:
- javno ortačko društvo
- tajno ortačko društvo
I jedno i drugo društvo čine ortaci-partneri, koji su u jednom slučaju poznati-javni,
a u drugom slučaju su tajni odnosno poznati samo članovima društva.
Ortačka društva mogu biti društva sa ograničenom i neogranočenom odgovornošću
partnera.

5.2.2. Komanditno društvo

Kao i ortačko društvo, nastaje putem ugovora dva i više lica radi obavljanja
delatnosti u okviru zajedničke firme. Specifičnost za ovo društvo je to da bar jedan od

3
Unčanin,R.: Poslovna ekonomija, Viša poslovna škola, Čačak, 2007.
5
partnera ne odgovara neograničeno prema obavezama društva već ograničeno na osnovu
uloženih sredstava tj. visini uloga.
Komanditno društvo se sastoji od dve vrste članova i to komplementari i
komanditori. Komplementari vode poslovanje preduzeća i odgovaraju za njegove obaveze
prema trećim licima solidarno i neograničeno i mogu biti samo fizička lica. Komanditori
ne učestvuju u vođenju poslovanja i ograničeno odgovaraju za obaveze preduzeća u visini
njihovog uloga i za razliku od komplementara oni mogu biti i fizička i pravna lica

5.3. Društva kapitala

Kod ovih društava je najbitniji kapital. Osnivači mogu biti i fizička i pravna lica.
Ulozi u ovim društvima su prenosivi i kao takvi lako menjaju vlasnika tj. mogu da se
prodaju na tržištu bez saglasnosti ostalih suvlasnika. U ovim društvima ne postoji
odgovornost ulagača za obaveze društva prema trećim licima, ta odgovornost ostaje na
samom društvu. Ono samo odgovara za svoje nastale obavezu prema trećim licima i to u
visini kapitala sa kojim raspolaže. To su ujedno i razlike u odnosu na društvo lica.
Javljaju se tri oblika društva kapitala:
- akcionarsko društvo
- društvo sa ograničenom odgovornošću
- komanditno društvo na akcije

5.3.1. Akcionarsko društvo

Osnovna karakteristika ovog preduzeća je kapital koji je unapred određen i

podeljen na akcije određene nominalne vrednosti. Zbir nominalnih vrednosti svih akcija
čini osnovni kapital akcionarskog društva. Osnivači mogu biti fizička i pravna lica.
Ovo društvo može osnovati i jedan osnivač i ono se onda zove jednopersonalno
akcionarsko društvo.
Osnovne karakteristike su da ima svojstvo privrednog društva, ima status pravnog
lica, ima osnovni kapital koji je podeljen na akcije i ima sopstvenu odgovornost prema
trećim licima.
Upravljanje akcionarskim društvom se vrši preko odgovarajućih organa:
1. skupština društva
2. upravni odbor
6
 3. nadzorni odbor
4. direktor

5.3.2. Društvo sa ograničenom odgovornošću

Ovaj oblik preduzeća osnivaju pravna ili fizička lica koja ne odgovaraju za obaveze
društva, a rizik snose do visine svog uloga, služi za osnivanje najčešće malih i srednjih
preduzeća. Društvo sa ograničenom odgovornošću može da osnuje jedno ili više pravnih,
odnosno fizičkih lica. Ulozi se mogu prenositi i na treća lica samo uz pravo preče kupovine
ostalih članova društva. Dobit se deli srazmerno visini uloga kao i gubitak.

5.3.3. Komanditno društvo na akcije

Ovo društvo je ustvari komanditno društvo kod kojeg je kapital podeljen na akcije.
I tu imamo komanditore, ortake koji svojim ulozima učestvuju u osnovnom kapitalu
društva koji je podeljen na akcije i oni nemaju ličnu odgovornost za obaveze društva. Tu
obavezu imaju komplementari koji odgovaraju lično za obaveze društva i to neograničeno
celokupnom svojom imovinom.

5.4. Zadruge

Zadruge su specifična pravna organizovanja članova sa ciljem da se njihovo

poslovanje postiče i pospešuje. Njih karakteriše ravnopravnost članova bez obzira na
visinu njihovog uloga u kapital zadruge i neprofitni karakter udruživanja.
Zadruge mogu biti sa neograničenom odgovornošću,sa ograničenom odgovornošću
i bez obaveze jemstva.

Zakonom o preduzećima je regulisana kompletna koncepcija privrednog preduzeća

kae ekonomskog i pravnog subjekta koje obavlja delatnost radi sticanja dobiti, što čini
glavni ekonomski motiv njegovog postojanja. Zakon o preduzećima definiše oblike
preduzeća (slika 1).
Osnivači preduzeća mogu biti fizička i pravna lica. Fizička lica mogu osnovati
ortačko društvo, komanditno društvo, akcionarsko društvo i društvo sa ograničenom

7
odgovornošću. Pravna lica mogu biti osnivači akcionarskog društva, društva sa
ograničenom odgovornošću i komanditnog društva.

slika 1.

Za osnivanje preduzeća donosi se osnivački akt preduzeća i može biti u obliku

ugovora o osnivanju, odluke o osnivanju preduzeća i i odluke državnog organa. Osnivački
akt mora da sadrži: firmu i sedište preduzeća, podatke o osnivačima, delatnost preduzeća,

8
osnivački ulog osnivača, prava,obaveze i odgovornosti osnivača,način utvrđivanja i
raspodele dobiti i gubitka, zastupanje preduzeća i zaštitu životne sredine.

9
 LITERATURA

1. Grozdanović, D.: Osnovi ekonomike preduzeća, Ekonomski fakultet, Kragujevac,

2004.
2. http://sr.wikipedia.org/sr-el/preduzeće, (datum pristupa 26.12.2008.)
3. Unčanin, R.: Poslovna ekonomija, Viša poslovna škola, Čačak, 2007.

10