1

EKPIR

ekspir je roen u tratfordu na Ejvonu. Otac mu je bio zanatlija, pravio je kone
rukavice. ekspir je pohaao grammar school, a 1582. godine oenio se Anom
Hatavej, sa kojom je imao troje dece, Suzanu (1583.) i blizance (1585.). Pre nego
to je napisao drame, objavio je dve narativne poeme:
1593. Venera i Adonis
1594. Napastvovanje Lukrecije
Od 1594. godine ekspir je stalni lan druine Lorda Komornika. Bio je suvlasnik
obe pozorine zgrade, i Globa i Blekfrajerza. Kupio je imovinu u svom rodnom
mestu, 2 kue (1597. i 1603.). Oko 1610. godine se povlai iz aktivnog ivota
dramskog pisca i vraa se u svoj rodni grad, gde 1616. godine umire.
ekspir je napravio sintezu postojeih struja u knjievnom razvoju. Period od 11.
od 15. veka smatra se pripremom za njegov dolazak. Nema nita to on nije
iskoristio iz ranijeg stvaralatva, ali uvek postoji neto specifino njegovo, neto
to niko nije uradio pre on je poseban izdanik tradicije iz koje je potekao.
Meutim, uvek se postavljaju mnoga pitanja u vezi sa njegovim stvaralatvom
nije poznato kada je poeo da pie, a redosled kojim je napisao svoja dela je samo
priblino ustanovljen. Zna se da je 1592. godine doao u London i da se ve bavio
pisanjem drama, jer ga u to vreme Robert Grin pominje kao glumca kome nije
dovoljno to glumi, nego se bavi i pisanjem. Prvo ekspirovo objavljeno delo,
Venera i Adonis, pojavilo se godinu dana kasnije, a 1594. godine Otmica Lukrecije.
Napisao je 37 drama, a sedam godina posle njegove smrti njegovi drugovi i
dugogodinji lanovi iste glumake druine, Henri Kondel i Don Hemings,
postarali su se da objave njegova sabrana dela u knjizi poznatoj pod nazivom
Prvi folio (The First Folio, 1623). Za vreme njegovog ivota objavljeno je
samo 19 od 37 drama. One su tampane pojedinano, u tzv. izdanjima kvarto,
koja su razliite vrednosti, neka s iskvarenim tekstom, rekonstruisanim po
seanju jednog ili nekoliko glumaca. U Prvom foliju drame su grupisane po
vrstama kmedije, istorijske drame i tragedije.
Postoje razliite podele ekspirovog stvaralatva na manje periode, a najea
podela je na rani, srednji i pozni period:
-RANI 1590-1600. najplodnije razdoblje ekspirove delatnosti
najpoznatije istorijske drame i komedije, kao i tri tragedije (Tit Andronik,
Romeo i Julija, Julije Cezar)
-SREDNJI 1600 1608. nastale velike tragedije, drame s temama iz
antike istorije i tzv. problemske drame
-POZNI 1608-1612. ekspir je pisao ozbiljne drame sa srenim
zavretkom (tragikomedije)

ekspirova nedramska dela pripadaju najveim delom prvom periodu njegovog
stvaralatva. Njegovo prvo objavljeno delo bila je narativna poema Venera i
Adonis. U njoj je obraena poznata klasina legenda o ljubavi boginje ljubavi
2

Venere prema lepom mladiu Adonisu i o njegovoj smrti u lovu. Poema je
objavljena 1593. godine je bila je odmah prihvaena. Ovo delo pripada grupi
ovidijevskih narativnih pesama, meutim ekspirova poema odudara od
konvencija ove poezije jer je okrenuta stvarnosti. Dok Marloova obrada prie o
Heroji i Leandru tei da mitski svet zatvori i udalji od svakodnevog ivota,
ekspirove metafore, poreenja i epizodne slike tee da ga otvore i uklope u iri
svet obinih pojava. Takva vezanost za svet stvarnosti izuzetna je u savremenoj
poeziji i dobrim delom je doprinela nastanku teorije da je ekspir Veneru i
Adonisa napisao pre dolaska u London, pa je zato opisan je elizabetinski pejza.
Ovo delo, kao i naredno, Napastvovanje Lukrecije, posveeno je Erlu od
Sauthemptona.

Napastvovanje Lukrecije je objavljeno 1594. godine, godinu dana
posle Venere i Adonisa. To je pria o ednoj rimskoj matroni Lukreciji, koju je
napastvovao Sekst Tarkvinije, sin rimskog cara Tarkvijina Oholog. Prvi deo je
snaan, dramatian i znatno bolji od drugog. Naroito je uspeo opis Tarkvinijevog
prikradanja usnuloj Lukreciji. U tom delu poeme ve se zapaa ekspirovo
nastojanje da pronikne u pobude za zla dela, da uoi razloge koji dovode do
odluke o zloinu. U tom smislu, Tarkvinije je uvod za Makbeta, osea se isto
nastojanje kao i u Makbetu da se poriv za zloinom prikae uverljivo i
produbljeno. Drugi deo poeme, u kome je prikazano Lukrecijino tugovanje nad
svojom sudbinom, njego samoubistvo i Tarkvinije progonstvo iz Rima, znatno je
slabiji. On sadri preterano opirne retorske tubalie i druge digresije.
Posmatrano u celini, ovo delo je plod jo neorganizovane umetnosti. U prvom
delu predmet pesnike koncentracije jeTarkvinije, au drugom Lukrecija. Pored te
unutranje podeljenosti, osea se takoe i neujednaenost u delu.

Soneti
ekspirovi soneti su obravljeni prvi put 1609. godine, iako su bar neki od njih bili
napisani znatno ranije, pre 1598. godine. To je jedna od najobimnijih renesansnih
zbirki soneta i sadri 154 pesme. Objavljeno je bez njegovog znanja, pod nazivom
The Sonnet, od strane Tomasa Torpa. Postavlja se niz pitanja u vezi sa ovom
zbirkom, ali je najee pitanje kome su ovi soneti posveeni. ekspir je napisao:
To the only begetter of these ensuing sonnets, Mr W.H. (smatralo se najee da
je i ovo posveeno Erlu od authemptona, ali se kasnije pojavilo i miljenje da
W.H. zapravo znai William Himself, pa da je tako sonete posvetio samom sebi).
Drugi razmatran problem jeste da li u sonetima treba traiti zapise o linom
iskustvu ili ne. Predstavnici autobiografske kole smatraju da su soneti klju
kojim je ekspir otkljuao svoje srce i stog ih koriste u rekonstruisanju
ekspirove biografije. Drugi smatraju da su te pesme samo izrazi optih
petrarkistikih motiva i tema. Novija nauka oslanja se vie na ovo drugo miljenje,
mada je injenica da se u nekim sonetima esto vidi vrlo lina nota, pa se
pretpostavlja da je to zaista i doiveo.
3

Velika veina ovih soneta (od 1. do 125.) upuena je nekom nama nepoznatom
mukaru, mladom i veoma lepom oveku iz visokog drutva. U prvoj grupi soneta
(1-17) pesnik nagovara mladia moda po nalogu njegovih roditelja da se
oeni i stekne potomstvo. Mladi je slika svoje majke i ona se raduje to vidi kako
njena nekadanja lepota ponovo blista u njenom sinu. Tako i on, kako pesnik kae,
treba svojoj deci da ostavi sliku svoje lepote za kasnije generacije. Vreme (***)
unitava sve i donosi starost, a jedina mogunost da se ono nadvlada jeste da se u
porodu produe lepota i mladost. U daljim sonetima (18-125) ton i raspoloenje
se menjaju i postaju znatno liniji. Mladi postaje predmet pesnikove strasne
privrenosti. Pesnik obeava mladiu da e ga uiniti besmrtnim svojim
stihovima, govori o velikoj razlici u drutvenom poloaju izmeu sebe i svog
prijatelja, ali se na svoje odmakle godine. Pominju se usponi i padovi u
meusobnim odnosima, prolazna hraenja i mirenja. Takoe, tu je i suparnitvo
nekog drugog pesnika i prijateljevo neverstvo, jer se taj lepi mladi udvara
pesnikovoj dragom i pridobija je za sebe.
Poslednja grupa soneta (126 154) povezana je s nekom Crnom damom (Dark
Lady), iji identitet takoe nije utvren. Ona je prikazana kao udata, protivrenih
osobina, runog lika, ali fiziki privlana. Pesnik je optuuje za neverstvo i
razvrat, a sebe smatra robom strasti.
oneti su napisani u tzv. engleskom ili ekspirovskom obliku, a njihova vrednost
je neujednaena.


Istorijske drame

Na poetku svoga rada kao dramski pisac, ekspir je pisao istorijske komade. U to
vreme, oko 1590. godine, dramatizacije dogaaja iz nacionalne istorije rado su
gledane na londonskim pozornicama. To je velikim delom bila posledica talasa
rodoljublja i nacionalne samosvesti koji je zahvatio Englesku posle pobede nad
Nepobedivom armadom, kao i elizabetinsko verovanje u korist istorije. Za
uene ljude, istorija se ponavlja, pa poznavanje prolosti omoguava predvianje i
usmeravanje budunosti. Za politiare, istorija je bila orue praktine
propagande naglaavali su nepovredivost kralja, pokazivali su kako pobuna
protiv vladara neizbeno vodi u krvoprolie i potpuni haos, pa su isticali potrebu
za odravanjem jake centralne vlasti. Na tim politikim konceptima su zasnovani
svi ekspirovi istorijski komadi. Drugi izvori su:
-Edward Hally The Union of Two Noble and Illustive Families of Lancaster and
York (1542)
-Raphael Holinshed Chronicles of England, Scotland and Ireland (1577)
Prvu tetralogiju ine 3 drame o Henriju VI (1 Henry VI, 2 Henry VI, 3 Henry
VI) i Riard III.
ekspir je iz razdoblja od 1422. do 1450. godine izdvojio dva osnovna razvojna
toka, meusobne sukobe velikaa u Engleskoj i raspad poseda Henrija V u
Francuskoj. Otuda ovaj komad (1 Henry VI) ostavlja utisak uverljivog prikaza
istorijskih razvoja od velikog znaaja, zaustavljenih i scenski osvetljenih na
4

kritikim takama. U pozadini svih raznolikih, a ipak usmerenih zbivanja, osea se
prisustvo velikih filozofskih ideja o kosmikom poretku, ceremonijalnom redu i
sveoptoj uzajamnoj zavisnosti. Ovo je politika i vojnika drama, puna
spektakularnih prizora: dvoboja, bitki, opsada, vojnikih povorki,...
Predmet sledee drame, 2 Henry VI (1590. ili 1591.), suen je na dogaaje u
samoj Engleskoj, dok se borba za preostale posede u Francuskoj pominje samo
povremeno. U prvoj polovini drame dogaajo su grupisani oko pada vojvode od
Glostera, a u drugom oko uspona vojvode od Jorka ekspir zgunjava tih 20
godina. Ono to nedostaje ovoj drami je jasno sazdan, naglaen i razreen
vrhunac, ali se njom, pored Jorkove privremene pobede, nita ne okonava i ne
reava.
Poslednja drama u trilogiji o Hendriju VI nastala je 1590. ili 1591. godine.
Dramsku radnju ini scensko pripovedanje dogaaja iz ratova rua, a obuhvata
period od 1455. do 1471. godine. Tri scene se izdvajaju od ostalih: bitka kod
Vekfilda, bitka kod Tautna i bitka kod Tjuksberija. U prvoj je prikazan trijumf
Lankastera, u drugoj promenljivost ratne sree, a u treoj pobeda Jorka. I u ovoj
drami ekspir se koristio velikim slobodama u preraivanju istorijske grae.
Naroito se esto sluio saimanjem istorije, a ponegde je dodavao i izmiljene
dogaaje pored toga, materijal nije tako dobro dramski uoblien u prethodnoj
drami. Pretpostavlja se da je razlog tome urba ili zamor.

U drugom delu drame iz politikog haosa izranja strana figura Riarda, vojvode
od Glostera i budueg kralja Riarda III. Njegova vlastoljubivost, svirepost i
zloinake sklonosti su briljivo naglaene radnjom. Ubistvom Henrija VI i
njegovog sina, on se znatno primie kruni. U drami Riard III prikazano je kako
Riard, vojvoda od Glostera, nemilosrdno i lukavo ostvaruje svoje zamisli i najzad
preuzima engleski presto kao kralj Riard. Henri Tjudor se sukobljava s njim u
bici kod Bosvorta gde ubija Riarda i postaje kralj Henri VII. Novi kralj obznanjuje
svoju nameru da se oeni Elizabetom, pripadnicom kue Jorka. ukobi su
okonani, dve zavaene loze su ujedinjene i nastala je dinastija Tjudor. Tako se
ovom dramom prirodno zaokruuje ekspirov prikaz ratova rua. Riard III
predstavlja znatan napredak u odnosu na prethodne drame i to se najvie zapaa
u karakterizaciji. Riard III ima crte enekinog tiranina, koji ne preza ni od kakvog
zloina u zadovoljavaju svoje osvetoljubivosti ili vlastoljublja; svojom hladnom
proraunatou u injenu zla, on se moe uzeti i kao paradigma makijavelistikog
junaka, a neki elementi, kao njegovo poveravanje publici, spletkarenje, ironija,
povezuju ga sa likom Poroka iz moraliteta.


Kada je zavrio Riarda III, ekspir se poeo okretati i drugim dramskim vrstama.
Za Komediju pometnji (The Comedy of Errors) ekspirov
glavni uzor bila je Plautova komedija Meneluni (Menaecluni). Delo govori o
istovetnim blizancima koji su rastavljeni u detinjstvu i koji se, ne znajui jedan za
drugoga, nau u istom gradu i izazivaju niz nesporazuma.
5

ekspirova prerada Plauta ima i mnogih originalnih crta. Neke od njih, kao to je
uvoenje dvojice slugu koji su takoe blizanci, imaju za cilj da proire mogunosti
za komine komplikacije. Tako se na poetku ekspirove komedije upoznajemo sa
starim Egeonom, ocem blizanaca, koji je osuen na smrt zato to je, tragajui za
izgubljenom decom, doao u neprijateljski grad. ekspir u svoju dramu unosi i
motiv romantine ljubavi i ne prihvata cinini stav rimskog komediografa prema
enama. ekspir svoje blizance i njihove zbunjene poznavaoce vodi iz jedne
komine situacije u drugu, pri emu im se putanje ukrtaju, a ipak se nijednom ne
suoavaju na pozornici sve do velikog raspleta u poslednjoj sceni.

ekspirova prva tragedija je Tit Andronik (Titus Andronicus
1593, 94). I u ovoj drami ekspir se trudio da svoj uzor nadmai
umnoavanjem spoljanjih crta. On je eleo da napie tragediju osvete slinu
Kidovoj panskoj tragediji i izgleda da je smatrao da e prevazii svog
prethodnika pukim nagomilavanjem scena uasa i krvoprolia. Osnovni motiv
osvete neekonomino je korien i prebacije se dok cela drama ne postane slika
potpunog sloma moralnih vrednosti. Rimski vojskovoa Tit Andronik nareuje da
se rtvuje sin zarobljene gotske kraljice Tamore, zatim se Tamora i njeni preiveli
sinovi svete Titu, a na kraju se Tit opet sveti Tamori. Osea se nedostatak vrste
dramske strukture, radnj nije umserena ka jednom dramskom vrhuncu i
njegovom raspletu. Tit Andronik pokazuje da ekspir na poetku svog damskog
rada jo uvek nije bio dorastao tragediji.

Ukroena goropad ima okvirnu priu o pijancu Kristoferu laju, kojeg
jedan velika na povratku iz lova zatie kako spava na zemlji, pa nareuje svojim
pratiocima da ga prenesu u svoj zamac i preobuku. Kada se Slaj probudi i znenadi
to se nalazi u raskonoj prostoriji i odeven u bogataku odeu, svi ga uveravaju
da je velika koji je izgubio razum, pa je sada ozdravio. On sa oklevanjem prihvata
svoj novi poloaj i priprema se da gleda jedan komad koji se prireuje u njegovu
ast. Taj komad prikazuje kako je Petruio uspeo da natera svoju prgavu nevestu
Katarinu na poslunost. poredni zaplet u komadu govori o mladom plemiu
Luencu, koji je osvojio ljubav Katarinine mlae sestre Bjanke. ekspir ovde
pokuava da u svoju dramu uplete nekoliko pria, ali mu taj pokuaj nije uspeo u
potpunosti. Pria o laju je ostala nedovrena i on se posle prvog ina ne
pojavljuje meutim, ta pria ini okvir kroz koji se posmatra odnos Petruija i
Katarine. Delo ima dva zapleta. Pria o Katarini i Petruiju ini najznaajniji deo
fabule. ami likovi imaju neto od folklorne krepkosti i njihovi govori su puni
obrta i izraza iz svakodnevnog jezika. Prizori njihovih svaa su izuzetno
zanimljivi za gledanje. Na kraju Petruio ostvari svoj cilj i Katarina dri svoj
poznat govor o potpunoj podreenosti ena mukarcima. poredna pria o Bjanki
i Luencu ima svoju funkciju, jer ekspir ovde tek poinje da istrauje jedan
dramski postupak koji e kasnije primenjivati s punim uspehom. Dok Petruio i
Katarina predstavljaju realistian odnos mukarca i ene, Bjanka i Luenco su im
suprotstavljeni kao predstavnici idealizovane, romantine ljubavi.
6


ekspir je svoju romantinu knjienost zapoeo delom Dva viteza iz
Verone (The Two Gentlemen of Verona, 1594). Ovo delo
predstavlja priu o petrarkistikoj ljubavi i platonskom prijateljstvu, proaranu
lakrdijakom komedijom i izvetaenim nadmetanjima u duhovitostima. Likovi
(Protej i Julija, Valentin i Silvija) ne samo da nisu uspeli, nego i zaplet obiluje
neuverljivim obrtima. Valentin odlazi u Milano, a Protej ostaje u Veroni sa
devojkom u koju je zaljubljen, Julijom. Nakon nekog vremena, Protej takoe mora
da ode, pa razmenjuje prstenje sa Julijom i jedno drugom se zavetuju na ljubav.
Meutim, Protej se tamo zaljubljuje u devojku u koju je Valentin zaljubljen, Silviju.
Uspeva da izdejstvuje Valentinovo proteravanje sa dvora, ali onda Julija odluuje
da, preobuena u mukarca, doe u Milano i potrai Proteja. Nakon raznih
peripetija, i nesuglasica, sve se zavrava sreno Protej se eni Julijom, a Valentin
Silvijom. Piui ovu dramu, ekspir nije mnogo postigao, ali je mnogo nauio.

Nenagraeni ljubavni trud (Loves Labours Lost ,
1594,95) glavna panja posveena je stilu, duhovitim dijalozima i poigravanju
reima, a zaplet je veoma jednostavan. Mladi navarski kralj Ferdinand i tri
njegova pratioca zavetuju se da e tri godine provesti u povuenosti i uenju i da
u njihovu akademiju nee imati pristupa nijedna ena. Biron, jedan od pratilaca,
pokuava ostale da ubedi da to nije mogue ispuniti, ali na kraju i sam pristane da
e potovati zajedniku odluku. Odmah zatim na navarski dvor stiu francuska
princeza i njene tri pratilje, kako bi se reila sporna pitanja izmeu Francuske i
Navare. lanovi akademije zaboravljaju na zavet i zaljubljuju se, meutim, dolazi
otrenjujua stvarnost princezin otac umire i one moraju da se vrate nazad.
Ipak, svaka od njih na odlasku daje zadatak svom dragom, kao preduslov za
pristanak na brak.

Romeo i Julija (1595) u odnosu na Tita Andronika, ona predstavlja
znatan napredak i pokazuje koliko je ekspir nauio za svega nikoliko godina o
graenju dramskih likova. Ovde ekspir stvara sasvim ive i potpuno
individualizovane likove. U Romeu i Juliji postie ono to niko od njegovih
prethodnika nije uspeo: on prikazuje likove u sazrevanju i duhvonom razvoju.
Julija je na poetku drame gotovo devojica, a na kraju je iskusna ena; Romeo
izrasta iz zanesenog mladia u mukarca. va ta oseanja su povezana sa glavnim
oseanjem ljubavlju, ona je osnovna pokretaka snaga zapleta. esto se
primeuje da je R. i J. komedija s traginim raspletom. ema drame, sa
suprotstavljanjem razliitih stavova prema osnovnom motivom, s
kontrastiranjem realistinih i romantinih karaktera, slina je onoj iz ekspirovih
zrelih komedija. I sami ljubavnici, kakvi se javljaju u prvom delu drame, imaju
blie srodnike u komedijama nego u tragedijama. druge strane, upravo zbog
takve strukture i unutranjeg razvoja, ovoj drami nedostaje traginost u
klasinom smislu rei. Nesreni ishod nije povezan ni sa kakvom traginom
7

grekom, pa su se otuda u dramu morali uvesti isto spoljanji inioci koji
menjaju tok dogaaja.

Dosad pomenute drame ekspir je napisao, verovatno ovim redosledom, do
polovine 1595. godine i time bi se moglo rei da je zavrena jedna faza u
njegovom dramskom stvaralatvu. Gotovo u svakom od tih komada on je ovladao
nekom novom vetinom. U istorijskim dramama se uio da dramski uobliava
svoj materijal i, u Riardu III, da gradi scenski zanimljiv centralni lik; njegove prve
tragedije, Tit Andronik i Romeo i Julija, sasvim su razliite po tonu i stilu. ekspir
se ogledao u gotovo svim vrstama koje su se do tog vremena javile u Engleskoj
klasicistikoj, romantinoj, folklornoj, dvorskoj. U godinama posle 1595. Pekspir
se bavio uglavnom komedijom i istorijskom dramom. U istorijskim drama
pisanim u ovom razdoblju ekspir se vraa dublje u prolost i razmatra dogaaje
koji su doveli do graanskih ratova opisanih u trilogji o Henriju VI i Riardu III.

Riard II napisan je verovatno 1595. i prikazuje prvobitni greh uzurpacije.
Riard II je slab i sebian kralj koji ima intelektualnih sposobnosti, ali nije
dovoljno preduzimljiv za vladara. On tera u progonstvo Henrija Bolingbruka i
plena njegova imanja. Henri se posle izvesnog vremena vraa, prikuplja pristalice
i polazi na Riarda, koji uskoro bude svrgnut sa prestola i ubijen, a Henri postaje
kralj Henri IV. Riard II se znatno razlikuje od prethodne drame, Riarda III. To je
poetiniji komad, mada mu nedostaje zanimljivost. druge strane, dok je Riard
III snana linost, Riard II deluje kao uverljivo ljudsko bie i u njegovoj sudbini
ima humanosti i patosa. U prvoj polovini drame Riard II je odboaj u svojoj
sebinosti i nepromiljenosti, dok u drugom delu njegova sudbina pobuuje
saaljenje. Tako je Riardu II suprostavljen gotovo podjednako vaan lik Henri
Bolingbruk, koji je po mnogo emu Riardova suprotnost. Riard je pasivan i
sebian, a Henri preduzimljiv i esto velikoduan. Meutim, u graenju tog lika
ekspir je bio suoen s jo teim zadatkom, jer je Henri bio dalek predak
tjudorovskih vladara, pa iako uzurpator nije mogao biti prikazan kao puki
zloinac. toga se u drami naglaava da mu je kralj naneo nepravdu i da je
Henrijevo nasilno preuzimanje krune bilo manje posledica vlastoljublja.

San letnje noi (A Midsummer Nights Dream, 1595,96)
udesni svet te komedije, pun meseine, mate i humora, jedna je od
najoriginalnijih tvorevina ekspirovog pesnikog genija. Drama je oigledno bia
narueno delo, napisano za venanje u neoj velikakoj porodici. Glavna tema
drame je ljubav. Komedija govori o ljubavnim ludostima koje dovode zaljubljene u
sve besmislene i komine situacije dok se najzad ne otrezne i prihvate sreeni
brani ivot. ekspir uspeno vodi dramski zapleta, a pet pria su sadrane jedna
u drugoj kao koncentrini krugovi. Nosioi okvirne prie, Tezej i Hipolita,
herojske su figure iz antike mitologije; Helena, Hermija, Demetrije i Lisandro su
konvencionalni ljubavnici iz romantinih pria; vile i vilenjaci imaju pretke u
engleskom folkloru; zanatlije su realistine. Piram i Tizba iz komada koji zanatlije
pripremaju u ast Tezejevog venanja su parodirano likovi iz ranijih engleskih
8

drama. vaka grupa likova ima svoj nain izraavanja. Besede Tezeja i Hipolite su
pune dostojanstvene suzdranosti i smirenog gospodstva; govori ljubavnika su
lirski; likovi iz vilinskog sveta govore o cveu, travi, otvorenim poljima, meseini;
Piram i Tizba razgovaraju naivno, u stilu junaka popularnih londonskih drama iz
osamdesetih godina tog veka, a zanatlije govore prostim jezikom neukih ljudi.
Iako veina likova nema dublji reljef, jedan je izuzetak Kalem (Bottom) iz
druine zanatlija. On je priprost, ali dobroduan i uveren u svoje sposobnosti.

Mletaki trgovac (The Merchant of Venice, 1596-97)
govori o tome kako je Antonije, mletaki trgovac, pozajmio od Jevrejina ajloka
novac, obavezavi se da e zelenau dopustiti da mu odsee funtu mesa ako zajam
ne vrati na vreme. ovom osnovnom priom prepletena je pria o venanju
Antonijevog prijatelja Basanija sa Porcijom, kao i sporedan komini zaplet sa
zamenom prstenova. Porcija dolazi preruena u mukarca advokata (kada se
Antoniju sudi zbog duga) i zakljuuje da u ugovoru nigde nije naznaeno da sme
da se pusti krv kae ajloku da moe da uzme funtu mesa od Antonija, samo
ukoliko ga ne povredi i ne pusti mu krv. Kako to nije mogue, sve se okree protiv
ajloka, on ne samo da gubi sve svoje bogatstvo, ve je primoran i da pree u
hrianstvo.
Radnja se deava na dva mesta, koja oznaavaju suprotne vrednosti jedno je
Venecija, svet okrutne realnosti, mrnje, trgovine, kapitala i zakona, a drugo je
Belmont, podruje romantike, ljubavi, meseine i muzike. Meutim, drama nema
za cilj da pokae kako svet ljubavi odnosi pobedu nad svetom mrnje.
Predstavljene su dve suprotstavljene strane na jednoj je hrianin Antonio, a na
drugoj Jevrejin ajlok. ajlok se moe videti kao groteskno udovite ili kao rtva
dostojna saaljenja; kao krvoloni zlikovac ili kao tragini predstavnik svog
progonjenog naroda. Njegov protivnik Antonije moe se shvatiti kao velikoduan i
nesebian, ili, ako se posmatra njegovo ponaanje prema ajloku, kao odbojan i
nedostojan.line crte imaju i drugi likovi poetini ljubavnik Basanio, koji izlae
svog prijatelja smrtnoj opasnosti time to od njega pozajmljuje novac, a on mu je
potreban da bi u lanom sjaju pokuao da zadobije ruku bogate devojke; Porcija,
koja reito izlae novozavetno uenje o milosru, da bi odmah zatim postupila
suprotno od toga. Nezavisno od svega, svetom Mletakog trgovca dominira ajlok,
jedan od najupetljivijih i najvitalnijih ekspirovih likova.

U vreme kad je pisao Mletakog trgovca, ekspir se ponovo zainteresovao za teme
iz engleske nacionalne istorije. ekspir je nastavio kontinuirani prikaz istorije
lankasterovskih vladara u dve drame o Henriju IV (1 Henry IV, 1597 i 2 Henry IV,
1597,98). Te drame su najbolji ekspirovi istorisjki komadi i predstavljaju II
tetralogiju (Richard II, 1 Henry IV, 2 Henry IV, Henry V).

Henri IV ima irok fokus i prua istorijsku i drutvenu panoramu Engleske
koja je po obuhvatnosti poreena s oserovim Kenterberijskim priama. Obilje
linosti i zbivanja organizovano je u dva zapleta politikom i kominom. U
prvom se opisuje pobuna velikaa protiv Henrija IV, a u drugom pustolovina
9

kraljevog sina Hala, budueg Henrija V, i njegovih drugova. U prvoj grupi
najznaajniji je Hotsper, utelotvorenje feudalnih ideala astoljublja i line
hrabrosti. U drugoj grupi se nalazi najslavnji ekspirov komini lik Falstaf. Oba
lika su podreena karakterizaciji prestolonaslednika Hala. Hal provodi mladost sa
svojom druinom po gostionicama. Hotsper je upravo ono to bi stari kralj Henri
IV, muen svojim grehom uzurpacije, eleo da bue njegov sin odluan, reen da
stekne slavu, predan vitekim idealima. Henri IV u svom sinu vidi greh uzurpacije.
U odnosu na Hala, Falstaf igra ulogu Poroka iz starih moraliteta. On je komino
spadalo, duhovit je i dopadljiv.
U drugoj drami o Henriju IV prikazani su dalji dogaaji iz vladavine tog kralja sve
do njegove smrti i stupanja na presto njegovog sina. On je sada drugaiji,
ozbiljniji, a kada Falstaf dolazi da ga pozdravi nakon ceremonije proglaenja
kralja, tek krunisani Henri V ga grubo odbacuje, pravei se da ga ne poznaje.
asvim verovatno je da u osnovi ove drame lei ema moraliteta, s glavnim
junakom koji se neko vreme koleba izmeu Poroka (Falstafa) i mudrog savetnika
i najzad odbacuje predstavnika greha.

Henri V (1598,99) ekspir nastavlja priu o engleskoj povesti i
prikazuje vladavinu naslednika Henrija IV. Henri V je na samom poetku opisan
kao kralj koji poseduje najbolje osobine: uen je, dostojanstven, hrabar i omiljen
vojskovoa. On donosi svojoj zemlji osloboenje od unutranjih neprijatelja,
politiko jedinstvo Engleza, kota i Velana, kao i velike vojne uspehe. Osim toga,
on je prikazan i s ljudskom toplinom, kao obian vojnik meu vojnicima i kao
nespretan, ali samouveren udvara. Komad spada u tzv. biogradske drame i
njegova kompozicija je vie epska nego dramska. Te epizode su povezane
neprikriveno narativnim sponama u vidu govora Hora pred svakim inom.

Mnogo vike ni oko ega (Much Ado About Nothing,
1598, 99) komad ima dva gotovo ravnopravna zapleta, jedan ozbiljan,
melodramatian, a drugi komian. U prvom se govori u Klaudijevom udvaranju
Heri, koja biva oklevetana, tako da je Klaudio naputa pred oltarom. Posle toga se
veruje da je Hera umrla, ali se pokazuje da to nije tano, krlevete se obelodanjuju,
pa se Klaudio ipak venava njome. U drugom zapletu protagonisti su Klaudijev
prijatelj Benedik i Herina roaka Beatrie. Oni su, na poetku, protiv ljubavi i
podsmevaju se i njoj i jedno drugome, da bi se na kraju i oni nali pred oltarom.
Beatrie i Benedik su neuporedivo ivlji od ostalih likova, tako da se od drame
prvenstveno pamte scene u kojima se oni javljaju. Njihove verbalne arke daju
glavnu dra.

Kako vam drago (As You Like It, 1599-1600) najskladnija
ekspirova komedija. Iako se bavi ozbiljnim temama kao to su uzurpacija i
romantina ljubav, ona je sva ozarena vedrinom i humorom.
Vojvoda biva smaknut s prestola od svog brata Frederika, nakon ega odlazi u
Ardensku umu, sa nekolicinom svojih pratilaca. Frederik dozvoljava njegovog
10

erki, Rozalindi, da ostane na dvoru, zbog njenog velikog prijateljstva sa
Frederikovom erkom, elijom. Nakon Rozalnidinog zaljubljivanja u Orlanda,
Frederik je proteruje sa dvora i ona odlazi u umu, zajedno sa Selijom. One tamo
ive preruene u mukarce, a u meuvremenu tu dolazi i Orlando, kome preti
opasnost od Olivera. Nakon mnogobrojnih nesuglasica i zapleta, sve se sreno
zavrava Frederik se menja i doputa Vojvodi da se vrati, a ovaj mu oprata, dok
se Rozalinda udaje za Orlanda.
Kako vam drago je drama u kojoj se obrazac ekspirovske komedije najcelovitije
ostvario. Odlazak Rozalinde, Orlanda i drugih linosti iz okrutnog i nepravednog
sveta dvora u Ardensku umu donosi smirenje i moralno okrepljenje, a
istovremeno podvlai onaj kontrast izmeu ivota u gradu i u prirodi. Motiv
ljubavi se javlja u nekoliko razliitih vidova romantinom (Orlando i Rozalinda),
fizikom (Kremen i Odri), knjikom (ilvije i Feba). Takoe se zapaa u odnosu na
motiv pastoralizma. S jedne strane, taj ideal je glorifikovan, pa su dva osnovna
motiva u delu ljubav i pastoralizam. Najbolji lik u ovoj drami je Rozalinda. Ona je
preduzimljiva, inteligentna, duhovita i spada u najdopadljivije enske likove koje
je ekspir stvorio.


Bogojavljenska no (Twelfth Night, 1599,1600) Boino
slavlje od 25. decembra do 6. januara 12 dana su se prikazivale predstave.
Pria prati Violu i Sebastijana, blizance koji su bili razdvojeni prilikom brodoloma.
Viola se preruava u mukarca i odlazi na dvor Orsina da ga slui. Orsino je
zaljubljen u Oliviju, pa alje Violu (preruenu pod imenom Cezarije) da u njegovo
ime osvoji Oliviju. Meutim, Olivija se zaljubljuje u Cezarija, ne znajui da je to
Viola, dok je Viola zaljubljena u Orsina. Pometnje nastaju kada se pojavi
ebastijan, nakon ega se Olivija odmah uda za njega, a ubrzo se saznaje i za
identitet Viole, koja ostaje sa Orsinom. Viola je uporna, pametna, dopadljiva i
sutinski superiorna, Olivija je sentimentalna lepotica, dok je Orsino lik koji je
zapravo zaljubljen u pojam ljubavi i pomalo izvetaen. Najvie bunog ivota
imaju scene iz sporednog zapleta, u kojima glavnu re vodi vitez Tobi, Violin
roak, kao i njegov prijatelj vitez Andrija. Mnogi smatraju Bogojavljensku no
ekspirovom najpoetinijom komedijom, jer ima dosta umetnutih lirskih pesama.

Vesele ene vindzorske (The Merry Wives of Windsor,
kraj 1599, poetak 1600) po jednom predanju, ova komedija je
napisana za svega 14 dana na izriit zahtev kraljice Elizabete koja je htela da vidi
zaljubljenog Falstafa. Komedija je nastala uskoro posle Henrija IV, i u njenoj
kompoziciji ima nekih slabosti i nedoslednosti koje bi mogle biti posledice brzine
u pisanju.
Falstaf iz ovog dela je samo imenjak uvenog Falstafa iz Henrija IV. Njemu
nedostaje ne samo vitalnost nego i duhovitos ranije lika; on se udvara dvema
starijim gospoama i biva odbijen, a kratko nakon toga i meta podsmeha svih oko
sebe.
11


Oko 1600. godine, ekspir se okree tragediji u jednoj posebnoj vrsti koja se
naziva problemskom dramom. Tu promenu bi verovatno trebalo povezati s
optom duhovnom klimom na smeni dva veka. To je bilo vreme sve veeg
politikog razoaranja i strepnje u pogledu budunosti drave, s obzirom na to da
Elizabeta nije imala naslednika. U periodu od 1601. do 1605. godine, ekspir je
napisao svoje etiri najvee tragedije. Komedije su sve vie ustupale mesto
tragedijama, a prva ekspirova velika tragedija, Hamlet, izrazila je neto od
nove intelektualne teskobe i nedoumica.

Hamlet (1600-1601) ekspir se vraa pravom tipu tragedije osvete
(kome je pripadala njegova prva tragedija Tit Andronik) i rezultat je verovatno
najslavnija drama u istoriji svetske knjievnosti. Zaplet svih takvih drama
zasnovan je na sve situacije zloinu negativnog lika i osveti pozitivnog. Takva
struktura je teka za pisca, naroito kada se izmeu poetne situacije, kada se
pozitivnom junaku namee zadatak osvete, i poslednjeg ina, kada se osveta
izvrava, postoji osetna praznina koju je teko popuniti. U ranijim tragedijama
ovog tipa, kao to su Kidova panska tragedija ili ekspirov Tit Andronik, ta
praznina je popunjena nagomilavanjem alopojki ili daljim zbivanjima. Meutim,
ekspir je u meuvremenu dosta nauio i on poinje da bogati delo unosi bogat i
raznovrstan materijal, a da pritom ne narui celovitost i jedinstvo. Ima dosta
nagovetenih pria sadranih u toj tragediji o duhu, o ubici, o rodoskrvnoj
kraljici, o mladalakoj ljubavi, o setnom kraljeviu, o odanosti i izdaji,... utinsko
reenje je u tome to je on prilagodio psihiku konstituciju svoga pozitivnog
junaka tom obrascu tragedije osvete, pa je odlaganje osvete doveo u prirodnu i
neposrednu vezu s njegovim karakterom. Dinamika koja je ranije postizana
grubim spoljanjim sredstvima zamenjena je unutranjom dinamikom Hamlet
dugo ne preduzima nita, ali stalno raiava sa samim sobom. U ranijim
tragedijama ove vrste osvetnik nije sam; on ima aktivne saveznike. U ovom delu,
danski kraljevi je potpuno izolovana figura, uprkos tome to je elzinorski dvor
pun ljudi, od kojih su neku i njemu naklonjeni. Horacije je samo poverljiv ovek,
ne aktivan pomaga, a Hamletove veze s drugima su ili povrne ili se, kao u
sluaju Ofelije, kidaju jo u ranim krizama odnosa. ekspir veto gradi i razreava
dramske napetosti, kao u pojavama duha ili u sceni Miolovke. Od Hamleta
moda ima savrenijih, ali ne i bogatijih tragedija.


U pogledu dramske tehnike, mnogi kritiari stavljaju Otela (Othello, moda
1603) iznad Hamleta. Otelo je tragedija iji su sukobi spoljanji i u kojoj su
oseanja i strasti zajedniko delo utoliko to se razvijaju u meusobnim
odnosima. Ova drama je satkana od malobrojnih, vrsto upredenih niti i nema
gotovo nijednog nepotrebnog dela. Na poetku zbivanja teku srazmerno sporo, a
zatim linosti dospevaju u sve tenje odnosi u tragino sve poinje sve bre da se
razvija. Emocionalni intenzitet prati takvo kretanje i ubrzano raste od Otelovog
mirnog dostojanstva u prvim do potpune pomahnitalosti u poslednjim scenama.
12

Radnja poinje u Veneciji. Linosti se premetaju na Kipar, izolovano podruje na
moru, jer im preti napad turske flote. ve se deava u roku od nekoliko dana
Otelo se venava Dezdemonom, istoga dana alju ga na Kipar, gde Jago, zao lik,
poinje da kleveta Dezdemonu, u ta naivni Otelo poveruje nakon nekog vremena
po povratku (jer ne dolazi do sukoba sa Turcima), on ubija svoju nevestu.
Meutim, kod gledalaca se nenametljivo stvara utisak o trajanju, o dugom
vremenskom periodu izmeu dogaaja. Predmet mnogih rasprava je pitanje
Otelove tragine greke, koja njega i Dezdemonu vodi u propast. Iako je teko
tano odrediti ta Otela navodi na ubistvo Dezdemone, nesumnjivo je da je on
istinski tragina figura iji je pad delimino posledica njegovih najboljih osobina.
Izvor tragike nije samo u kontrastu izmeu Dezdemonine nevinosti i njene
sudbine, nego i u suprotnosti izmeu Otela i njegovih postupaka. U prvim
scenama, koje su spore i sloene, ekspir osvetljava razne vidove Otelovog
karaktera da bi ga jasno odredio kao osobu koja je dostojanstvena, plemenita,
samouverena, koja ume da se savlauje i uiva opte potovanje. a te, tako
briljivo naglaene visine poinje Otelov pad. On se menja, sputa sve nie, a sve
vreme, do samoga kraja, i ne zna ko je njegov protivnik i ko je osoba koja ga je
potpuno porazila. Otelova greka je to slua Jaga i veruje mu. Ali ak ni to se ne
moe pripisati nekoj njegovoj prostodunoj naivnosti, jer se ekspir trudi da nam
jasno stavi do znanja da svako smatra Jaga dobronamernim. Obino uz njega ide
asni, jer on nije jednostavna negativna linosti. On je makijavelistiki junak i
najgenijalniji pripadnik te porodice. On je krajnje zao, sebian i nema nikakvih
obzira u postizanju svojih ciljeva. Meutim, on ne pokazuje svoju pravu prirodu
on sprovodi svoj plan vetim spletkama i posredstvom drugih ljudi, jer su oni
orua u njegovim rukama. Iako sve linosti u drami smatraju da je poten,
gledaoci, sa kojima on razgovara i poverama im se, oseaju se uvuenim u spletku.

Kralj Lir (King Lear, 1605. ili 1606.) je ekspirova
najpotresnija tragedija kosmika po razmerama, stravina po intenzitetu, po
dubini ljudske svireposti. ama pria poznata je iz ranijih izvora. Prvi je Istorija
britanskih kraljeva Defrija od Monmuta. Kasnije se javlja i u penserovoj
Vilinskoj kraljici, a ekspir se posluio Holinedovim letopisom. Kralj Lir eli da
podeli svoju imovinu na tri dela, zato to ima tri erke, ali pre nego to to uradi,
on svakoj od njih postavlja pitanje u kom trai da mu kau koliko ga vole. Dve zle
erke, Gonerila i Regana, prave se da ga vole, govorei mu svakakve slatke rei, u
ta on i poveruje. Kada na red doe njegova miljenica, Kordelija, ona biva potpuno
iskrena kae da ga voli onoliko koliko joj dunost nalae, ali da u njenom srcu
mora ostati mesta za njenog budueg mua. To kralja strano razljuti, on je tera sa
dvora, rekavi joj da nee dobiti ni deo naslea. amim tim to vie nema miraz,
njen prvi prosac je naputa, a ona se udaje za francuskog princa i odlazi u
Francusku. Stari kralj odluuje da poseti svoje dve udate erke, odluivi da kod
obe boravi po mesec dana. Tu shvata kakve su Regana i Gonerila zapravo, koje mu
prvo smanjuju pratnju sa 100 na 50 ljudi, a onda ga i teraju od sebe. Razoaran i
slomljen, on poludi, a Kordelija, saznavi to, dolazi po svog oca. pletom nesrenih
okolnosti, ona biva zarobljena, nakon ega od tuge Lir umire. U ranijim priama o
13

Liru zavretak je srean stari se kralj na kraju miri sa Kordelijom i ponovo
dobija svoj presto. ekspir to menja, a to je jo vanije, uvodi paralelni zaplet u
kome je prikazana sudbina erla od Glostera. Na taj nain on temi zablude
roditelja, nezahvalnosti dece i tragedije starosti daje iri znaaj i optu
primenljivost.


Makbet (Macbeth, 1606) je po mnogo emu neobina radnja se deava
gotovo iskljuivo nou, natprirodni elementi imaju vrlo veliku ulogu i najkraa je
od svih ekspirovih tragedija. Predmet tragedije uzet je iz kotske istorije, to je
verovatno bilo zamiljeno kao kompliment monarhu kotskog porekla. Laskav
portret Bankoa, koji je smatran pretkom loze tjuarta, moe se takoe shvatiti
kao ugaanje kralju Dejmsu. Tako se moe razumeti i uvoenje vetica, u koje je
Dejms vrsto verovao, da je napisao i itavu knjigu kako bi pobio raspravu
Redinalda kota, koji je poricao postojanje vetica. Bez obzira na taj prigodni
kontekst, Makbet je drama velike snage i dubine. Njena tema je pobeda zla nad
ovenou. Makbet je dramska istorija dozrevanja i posledica jednoga ina
ubistva Dankana. Time to se, u elji da se doepaju prestola, odluuju da ubiju
zakonitog kralja, Makbet i njegova ena svesno biraju zlo i vre in koji usmerava
ceo dalji tok njihovog ivota. Pa ipak, iako svesno ini zloine, Makbet nije
zloinac kakav je Riard III. On je hrabar, ak i pod vrlo nepovoljnim spoljanjim
okolnostima. On nije lien moralnog ula i osea prirodnu odvratnost prema
ubistvu, pa mora da uuni vrlo veliki napor da bi priguio svoju savest, a
zadovoljio svoje vlastoljublje. Ubistvo Dankana je najhrabrije delo koje on ini.
Makbet je ili gonjen velikim strahom u dalja ubistva ili u njih srlja poto ono to je
ljudsko u njemu brzo odumire i vie ga ne spreava. Njegova sudbina pokazuje ta
ovek koji se gnua ubistva osea kada se ipak preobrazi u ubicu. Poto je Dankan
ubijen, vetice dobijaju drugu ulogu, a ledi Makbet odlazi u pozadinu. Posle tog
ubistva, Makbet i njegova ena se duhovno razilaze i svako polazi sam u pusto, a
onda, najzad, i u smrt. Zloin duhovno izoluje Makbeta od drugih likova.

Problemske drame

Tri komedije napisane u ovom periodu nazvane su problemskim dramama. Ime
su dobile po tome to se u njima postavljaju brojni problemi, ne zna se kako
odrediti pojedine linosti, niti kakav tip drame zapravo predstavljaju. ve su
proete ironijom, tako da se ini da je u njima ekspir privremeno izgubio svoje
razumevanje za ljudske slabosti. U svima je ljubav prikazana kao usmerena na
linost koja toga nije dostojna. I samo to oseanje vie je pouda ili iracionalna
strast nego prava ljubav. Na sve to se smatra valjanim i dobrim duhovno
blagostanje, pravinost, heroizam, milosre gleda se kritiki, ironino. Pobude
likova su sloene, a sam pisac ne pomae itaocu da zauzme stav prema njima.
ekspir kao da hoe da pokae da ovek moe da bude astan, dostojanstven i
moralno ispravan samo dok mu to okolnosti doputaju. Ove drame ispituju tamne
14

strane ljudske prirode i nisu ni tragine ni komine, jer sami likovi nisu negativni,
ali nisu ni dopadljivi. Njihovi junaci ne umire, ali u njima nema ni pravog slavlja.

Najranija problemska drama je Troil i Kresida. Dva osnovna motiva su
rat i ljubav, a i jedan i drugi su sagledani u ironinoj svetlosti. Rat Helena i
Trojanaca je lien dostojanstvenosti i herojskog sjaja; izazvan je nedostojnim
uzrokom i voen na nedostojan nain. Grci su nedisciplinovani i razjedinjeni, a
Trojanci nerealistini i iracionalni. Hektor, glavni junak na trojanskoj strani, jedini
ima vitekog ponosa i heroizma. Na grkoj strani glavni junak je Ahil, samoiv i
sujetan ratnik, koji na kraju ubija Hektora zahvaljujui podloj prevari. Ljubav
Troila i Kreside, koja je ddruga pokretaka snaga u drami, takoe je liena
romantike i prikazana kao isto telesna strast. Degradiranje ta dva motiva viteke
knjievnosti vrlo je doslovno sprovedeno tenja za ratnikom au svedena je
na besmislenu okrutnost, a ljubav na bludnienje.

Sve je dobro to se dobro svri u ovoj drami takoe se osea
neusklaenost, samo to je ovde u pitanju nesaglasnost izmeu zapleta i likova
koji ga nose. Zaplet je zasnovan na dve prie: jedno je bajka o udesnom
isceljenju, a drugo je pria o nemoguim uslovima koje devojka mora da ispuni da
bi je zabrani ovek prihvatio za enu.

Ravnom merom/ Mera za meru pria o devici Izabeli, od
koje se neposredno pre nego to e stupiti u manastir trai da izbavi svoga brata
od smrtne kazne time to e se podati vojvodinom zameniku Anelu. Njen brat,
Klaudio, zatvoren je i preti mu smrta kazna zbog odnosa sa devojkom pre braka.
Ona moli Anela da pomiluje njenog brata, ali on postavlja uslove, koje ona najpre
odbija, a onda, kada brat zatrai od nje da promeni odluku, ona se vraa
razmiljanju. U meuvremenu, Izabela saznaje za Anelovu bivu verenicu
Marijanu, koju je on ostavio nakon to je u brodolomu izgubila miraz. Dogovaraju
se da Izabela navodno pristane na njegov uslov, ali da umesto nje (bez njegovog
znanja) u krevet legne njegova biva verenica. Nakon raznih peripetija, Anelo je
primoran da prizna svoja nedela, a Klaudio biva osloboen.

Pored Timona Atinjanina (Timon of Athens, 1605-1608), jedne od ekspirovih
slabijih drama, napisao je i tri rimske tragedije Antonije i Kleopatra,
Koriolan i Julije Cezar. ve su one zasnovane na engleskom prevodu
Plutarhovih Uporednih ivotopisa (ima ih 50, 25 o taroj Grkoj, 25 o Rimu)

Julije Cezar je drama velikih vrednosti i velikih slabosti. Njena osnovna
tema je neprimenljivost idealistikih moralnih normi na politiku stvarnost. U
drami su dva glavna junaka u prvom delu panja je usredsreena na Cezara, a u
drugom na Bruta. Uprkos tome, sauvano je izvesno jedinstvo utoliko to svi
dogaaji vode ubistvu Cezara ili proistiu iz njega. Brut je prvi ekspirov tragini
junak u klasinom smislu, poto je njegova sudbina povezana s njegovim
15

karakterom. Njegova propast nije posledica sluaja ili delovanja udljive sudbine,
nego proistie iz pogrenog postupka na koji ga navode njegove najbolje osobine.
On je ovek izuzetnog moralnog integriteta, uzvienog duha i velike snage, ali
mislei da ini dobro, on ini zlo i sebi i stvari za koju se bori. U osnovi drame je
sukob morala i politike, a Brut, odluan borac za republikanske ideale i duboko
moralan kao pojedinac, naao se u procepu izmeu ta dva naela i u pogrenom
uverenju da ih pod datim uslovima moe pomiriti. uvene su tri scene ubistvo
Cezara, govori nad njegovim telom i svaa Bruta i Marka Antonija.

Antonije i Kleopatra je jedna od najduih ekspirovih drama, a njena
struktura je takva da je gotovo neizvodljiva na pozornicama. U njoj se javlju 34
lika, a radnja ima 42 scene (kroz Aleksandriju, Rim, Siriju, Atinu,...). To je u osnovi
tragedija ljubavi, a propast junaka i junakinje je izazvana njihovim ponaanjem.
Antonije je veliki zapovednik, ovek izuzetne hrabrosti i popularnosti, koji se
preputa svojoj strasti prema Kleopatri i zbog nje srlja u propast. Ona dobija na
duhovnoj veliini tokom dela i ona izrasta u velianstvenu figuru. Antonije se
probode maem i umire joj na rukama, pa se i ona ubija. U scenama pred
samoubistvo, ona po dostojanstvenosti i uzvienosti nadmauje sve ekspirove
junakinje. Ovo delo ima izvestan dublji znaaj kao sukob javnog i linog ivota,
ula i razuma. Egipat i Rim se smatraju simbolima suprotnih vrednosti Rim je
simbol dunosti, organizovanosti i praktinog razuma, a Egipat znai ivot ula,
nagona i zadovoljstava.

Koriolan je poslednja ekspirova tragedija i takoe je zasnovana na
Plutarhovom tekstu, pa se moe nazvati politikom dramom. Govori o maglovitoj
istorijskoj linosti, uspenom vojskovoi kome su neprijatelji Volani (pod
voom Aufidijem). Nakon to ih porazi, vraa se poastvovan u Rim, a senat
odluuje da ga proglasi konzulom. Meutim, on prvo mora da se obrati narodu,
to za njega predstavlja najvei problem, jer on prezire obian narod. Kako se svi
oni nakon nekog vremena okreu protiv njega, on odlazi kod Volana i sklopi sa
njima mir, kako bi se zajedno ujedinili protiv Rima. Meutim, kada njegova ena i
majka dolaze da ga mole da odustane od borbe protiv Rima, on posustaje. Samim
tim to je izdao Volane, Aufidijevi ljudi ga ubijaju. ve linosti su sagledane
samo u odnosu na glavnog junaka. U brojnim sukobima u drami nijedna strana ne
privlai jae simpatije Volani i Rimljani su podjednako obuzeti eljom za
osvajanjem; Koriolanov lini suparnik Aufidije je pun zavisti i spreman na
podlost; narodni tribuni su licemerni i trude se da proire svoju linu vlast;
njegova majka Volumnija se ne ustee da svoju vlast nad sinom zloupotrebi u
politike svrhe i ona ga gura u propast. I sam Koriolan je vien u dvostrukoj
svetlosti. On je sumnjivo plemenit, herojskog duha i superioran. On nije
vlastoljubiv i nije licemer. Meutim, on je ohol, klasno iksljuiv i ne krije svoj
prezir prema narodu. Njegovo ponaanje je ili kruto, samoivo ili uno, puno
izlivima besa. Kada je ta bahatost usmerena protiv neprijatelja, ona se pokazuje
kao pozitivna, ali kada je van ratnog poprita, on je potpuno nesposoban da
uspostavi dobar odnos sa svojom sredinom. On je nezreo i slab u odnosu na svoju
16

majku, a i laka je rtva manipulisanja drugih. Nain na koji je prikazan narod u
ovoj drami est je predmet raspri i razliitih tumaenja. Neosporno je da je
ekspir u Koriolanu predstavio svetinu kao nerazumnu rulju koja je prevrtljiva i
nepouzdana. Pretpostavlja se da su na takvu sliku uticali neki dogaaji iz tog
vremena. Meutim, osnovni ekspirov izvor za sukob Koriolana i rimskog naroda
bio je Plutarh, kod kojeg je prebs prikazan jo u negativnijoj svetlosti. ekspir je,
meutim, nemilosrdan prema puku kada deluje kao mnotvo, ali kada su
sagledani pojedinano, naslikani su sa razumevanjem i blagonaklono.


Tragikomedije

Poslednjih godina svoga stvaralatva, ekspir je napisao, pored istorijskog
komada Henri VIII, grupu od 4 romantine drame, odnosno tragikomedije
Perikle (Pericles), imbelin (Cymbeline), Zimska bajka (The Winters Tale) i
Bura (The Tempest). matra se da je ekspir ove tragikomedije pisao za
privatno pozorite, koje je njegova druina kupila i poela da koristi 1608. godine.
U ekspirovim tragikomedijama ponekad se uju odjeci motiva iz ranijih drama,
ali one ipak predstavljaju nov tip drama. To su komadi s dosta scenskog
spektakla, bez estokih prizora i snanih strasti. vi se sreno zavravaj i odiu
duhom smirene vedrine koja dolazi posle sukoba. Sve se bave temom gubitka i
ponovnog nalaenja, uvrede i pratanja, greha i iskupljenja,... Radnju ine nizovi
pustolovina, udesnih zbivanja, putovanja, sjeinjavanja s bliskim osobama za koje
se verovatlo da su mrtve. Uvode se natprirodni elementi, kompozicija nije vrsta,
ponavljaju se motivi mladalake ednosti i nevinosti, mesto radnje je idilino, a
atmosfera neodreena i sanjarska. Motivacija likova, koji su podloni
promenama, nedosledna je. Razliita su miljenaj o tome koliko su ove drame
uspele. Po miljenjima jednih, one su bogate simbolinim i mitskim sadrajima, a
labavost kompozicije im daje osobenu ar. Po miljenjima drugima, ekspir se
iscrpeo, pa se u ovim dramama zapaa umor, slabljenje motivacije i stvaralake
snage.

Perikle obrti sudbine kralja Periklea koji je prisiljen da napusti zemlju i
pretrpi dva brodoloma. Oeni se, gubi enu i erku, a onda se opet sa njima sree.

Simbelin isprepletana nekolicina narativnih tokova i bajki, legendi,
motiva nevino oklevetane ene, njene vernosti, motiva izgubljene dece,
preoblaenja ene u paa,... U pozadini je rat Rimljana i Britanaca.

Zimska bajka (Robert Grin Pangosto) tie se nepravedno sumnjiene
Hermione od strane Leonta, koji je zaslepljen ljubomorom. On vremenom
spoznaje svoj greh i pokaje se, pa se sve sreno zavrava.
Bura glavni lik je Prospero, milanski vojvoda, koga brat liava te titule i
alje sa tek roenim detetom na brod, gde oni doivljavaju brodolom i iskrcaju se
17

na ostrvo. Tu Prospero koristi magiju, oslobaa zarobljenog duha Arijela i
pokorava Kalibana, sina vetice kojoj je pripadalo ostrvo. Dvanaest, trinaest
godina nakon toga Prospero izaziva brodolom i njegov brat sa posadom zavrava
na ostrvu. Nakon raznih sukoba, sve se sreno zavrava tako to se svi vraaju u
Milano.