Stagflacija ante portas, snano kuca na vrata ali - nema ko da to

uje i razume
Budui da nam istorija ekonomske misli nije preokupacija, ve ranije ekonomske poglede koristimo samo onoliko
koliko je neophodno za razjanjavanje i bolje razumevanje danas aktuelnih, ivotnih pitanja, tako emo postupiti
i u sluaju stagflacije. Imamo srenu okolnost da korienjem jednog sasvim kratkog citata prezentujemo
nekadanja gledita o stagflaciji onoliko koliko je na ovom mestu prikladno i dovoljno!
"#$%&'(%)I*% je bila i izraz i optuba, jer ekonomisti su govorili da sve te pojave - polagani rast,
sve vea nezaposlenost i sve vea inflacija - ne mogu postojati u isto vreme. A one su ipak
postojale" (ester !. "#uro$, "+pasni tokovi ekonomske teorije", ,)ekade, -agreb, ./01. str. 234
$ako je bilo nekad, i to u zemljama sa daleko razvijenijim, konzistentnijim ekonomskim sistemima. 5eemo se
baviti pitanjem zato je to bilo nekada, tamo, ve emo se u kratkim crtama razmotriti za%to je taj fenomen, u
manje ili vi%e izraenom obliku, gotovo imanentan ekonomiji Srbije.
Budui da kod nas jo uvek egzistira netrina, nekonkuretska ekonomija, sada u teem retardiranomhaotinom
obliku, sasvim je jasno da je njeno funkcionisanje drugaije, ak suprotno u odnosu na one ekonomije koje imaju
integralni, perfektno ili barem imperfektnokonkurentski trini sistem!
a4 netrini, retardiranihaotini sistem ni uz #ipotetiki optimalnu ekonomsku politiku, nema
sposobnost efikasnog kori%enja resursa (nji#ovog uveavanja&, a to znai ni razvojnu sposob-
nost6
b4 umesto toga, takav privredni ,ne4sistem ima sposobnost da 'svoju energiju prazni' kroz generisa-
nje makroekonomske nestabilnosti.
7 sutini, re je o stagflacionim performansama. $e porformanse, razume se, na mikroekonomskoj ravni
nisu u istoj meri zastupljene kod svi# tipova preduzea. 8e9utim, u agregatnom izrazu i danas dominiraju
one grupacije preduzea kod kojih to jeste sluaj, pa se na makroekonomskoj ravni ispoljavaju stagflacione
performanse u smislu sledee tri oblika stagflacionog pona%anja(
). oblik! na poveanje tranje proizvoda, i kad je daleko izvan zone pune zaposlenosti, preduzee
esto reaguje prevelikim poveanjem cena uz olako prihvatanje implikacije da poveanje proizvodnje
izostane ili ak da opada*
+. oblik! na smanjenje tranje proizvoda, i kad je daleko od zone pune zaposlenosti, preduzee
uglavnom ne reaguje sniavanjem cena, ve pomirljivo prihvata implikaciju u vidu smanjenja obima
prodaje i proizvodnje, dakle!
,. oblik( na poveanje tro%kova, i kad je u zoni daleko od pune zaposlenosti, preduzee, uglavnom,
reaguje poveanjem cena uz olako prihvatanje implikacije u vidu smanjenja obima prodaje i
proizvodnje.
:osledice ovih stagflacionih karakteristika jasne su same po sebi. 5e samo u pogledu ogranieni# razvojni#
sposobnosti sadanje devastirane i netrine;nekonkurenske privrede #rbije, nego i o veoma ogranienom
dometu stabilizacione, a pogotovo eventualne aktivne, razvojno-podsticajne ekonomske politike.
+vo nikako ne bi trebalo da se shvati kao stav da je ekonomska politika nevana, da je irelevantno kako e se
ona koncpirati i sprovoditi. 7 sutina fonomen je jednostavan za razumevanje! ni #ipotetiki najbolja mogua
ekonomska politika ne moe nadomestiti nepostojanje konzistentnog privrednog sistema, a pogotovo ne
moe biti prinuda da se retardirani-#aotini privredni 'sistem' 'samotransfomi%e' u
tri%ni-konkurentski. %li je isto tako tano da se ona ,ekonomska politika4 moe i mora koncipirati tako da jo%
vi%e ne potencira slabe performase (ne&sistema.
<rugim reima, ovde vredi parafrazirani poznati $obinov silogozam! iz negiranja stava "samo je ekonomska
politika vana", nikako ne proistie da "ekonomska politika nije vana", ve sledi zakljuak! "ekonomska
politika je vana, ali nije dovoljna". Ili e=plicitnije reeno! u retardiranoj-#aotinoj privredni ona je nemona.
<rugaije, ekonomski logino, moe biti samo ukoliko se promeni sistem ,ma ta to kome znailo4 i time
omogui otklanjanje ogromni# deformacija ne samo u ekonomskom nego i celokupnom politikom i
dru%tvenom ambijentu.
5a kraju, ne moe se izbei pitanje pitanje za%to se umesto ovakvog integralnog pristupa u ekonomskom
domenu 'bakemo' uglavnom ekonomsko-politikom dimenzijom, a u politikodrutvenom domenu dobro-
zvueim ali parcijalnim kriminalno-kurupcijskim sluajevima> ?aem, parcijalnim, jer se te
neekonomske deformacije nikako ne mogu 'potamaniti' u uslovima opstajanja retardiranog-#aotinog
(ne&sistema. 5a ovom mestu mogue je i dovoljno istai najmanje tri razloga beanja od integralne
reforme u (parcijalne& u alibi ekonomsko-politike i antikorupcijske vode ,redosled navo9enja ne mora da
znai i redosled znaaja4!
.4 ekonomaki ekaperti se jo% nisu izleitili od tri%no-fundamentalistikog sindroma da e po
sprovo.enju privatizacije sistem privredni sistem postati konzistentan i da kao vana preostaje
prvenstveno ekonomska politika6
@4 oni ekonomski eksperti koji su uvideli da propala teza da su svojinske promene i
neizbene ,to nije sporno4 i dovoljne da dovedu do integralnog, tri%no, konkurentskog sistema,
sada su u nedoumici ,blago reeno4 kako bi te integralne promene trebalo koncipirati, a da se ne
dogodi jo jedna neuspena reforma6
24 manje u ekonomskoekspertskim krugovima nego u mnogim drugim, monijim (politikim,
tajkunskim... & i ne postoji dovoljno jak interes, #rabrost, snaga... da se najzad u.e u neki
'odluujui klin' sa retardiranim-#aotinim privrednim (ne&sistemom. 5aa stranaki usitnjena i
uskogruda politika elita, suoavajui se sa izborom izme.u dve opcije - iste one koje su postojale i
u drugim tranzicionim zemljama( (A& u#vatiti se u ko%tac sa nejasnim,
tegobnim, nepopularnim ... promenama i na sledeim izborima pasti sa vlasti (%to je dokazano
pravilo&, ili (/& odravati se %to due na vlasti u dravi ekonomski opusto%enoj i neoporavljenoj -
nema sposobnosti, moralne snage, #rabrosti, patriotizma ... da se opredeli za riziniju, ali
izgledniju opciju (A&.