1.

Istoriski uslovi nastanka kriminalteta

Kriminalitet datira jos od nastanka drzave i prava,dok se kao naucni termin javio jos u
XIX veku.Nastanku kriminaliteta doprineo je dosta i kapitalizam u kome je slobodno
trziste,slobodan pojedinac,protok robe i ljudi,stvorio pogodnu sredinu za razvoj
kriminaliteta.
Do kapitalizma poljoprivreda je bila dominatan oblik proizvodnje,iz cega je i proisticao i
nacin zivota tih ljudi.Zivot porodice u takvom uredjenju imao je patrijahalan oblik koji
nije dozvoljavao mnogo slobode ponasanja niti autonomnog delovanja.Religija je treca
komponenta tradicije,religija je imala posebnu ulogu u odrzavanju moralnog
reda.Ponasati se slobodno ili ne postovati autoritet bilo je bogohuljenje i samim tim bilo
je osudjeno od strane zajednice ili pojedinca zato sto je takvo ponasanje moglo da
dovede u pitanje moralni i drustveni red na kome drustvo pociva.
Tako da mozemo zakljuciti da su svi drustveni procesi kroz razvijanje drustva doprineli
nastanku i razvoju kriminaliteta.
2.Pojam i osnovne karakteristike kriminaliteta
Kriminalitet podrazumeva ukupnost svih zloina u odreenom vremenu i prostoru. To
znai da je kriminalitet masovna pojava.
Krivicno zakonodavstvo obuhvata niz zakonskih normi koje definisu ona ponasanja koja
nisu dozvoljena.Ukoliko se propisana pravila prekrse,takvo ponasanje se tumaci kao
kriminalna radnja.Prema tome osnovni element pri definisanju kriminaliteta jeste da
ovaj predstavlja jednu zakonsku kategoriju.Kriminalitet je uvek povezan sa odredjenim
ponasanjem pojedinca ili grupa,s obzirom na to da je ponasanje koje definisemo kao
kriminalno vezano za povredu krivicnog zakonadavstva,znaci da se takvim ponasanjem
nuzno cini neka steta pojedincima,drustvenim grupama ili drustvu u celini.Izvrsenje
kriminalnih radnji moze da donese neku korist ali to i nije nuzno u nekim slucajevima.
Da bi neku radnju mogli da definisemo kao kriminalnu neophodno je imati sledece
elemente:povredjenu zakonsku odredbu,pocinioca i zrtvu.



3.Kriminalitet i aspekti multidisciplinarnosti
Kriminalitet predstavlja veoma slozenu pojavi pa se samim tim kriminalitetom bavi vise
nauka.Shodno tome imamo sest aspekta koja razmatraju kriminalitet,a to
su:Socioloski,psiholoski,sociojalno psiholoski,pravni,kulturoloski i politicki
aspekt.Medjutim u ove spekte mozemo svrstati i ekonomski kao poseban aspekt.
Socioloski aspekt tumaci kriminalitet na vise nacina.Kao socioloski fenomen kriminalitet
treba sagledavati sa stanovista celine drustva odnosno kao rezultat ukupnih drustvenih
odnosa i procesa.Dok se mikrosocioloska prespektiva nebavi dubokim sagledavanjem
uzroka kriminaliteta,vec kriminalitet sagledava kao konkretnu pojavu koja se desava u
konkretim uslovima.Npr. :razaranje porodice,socijalna dezorganizacija,nefunkcionalnost
ustanova itd.
Psiholoski aspekt podrazumeva upotrebu psiholoskih metoda za razumevanje
ponasanja pojedinaca kao ucinilaca kriminalnih radnji,zrtava kriminalnih radnji ali i
posmatraca odnosno svedoka kriminalnih radnji.Psihologija nam moze dati odgovore na
pitanja koja se ticu izvrsioca kriminalnih radnji.Koji su motivi za izvrsenje i koji su uslovi
uticali na poremecaj vrednosti kod pojedinaca.
Socijalno psiholoski aspekt spaja sociologiju i psihologiju koji se pokazao kao veoma
znacajan i efikasan pri definisanju odgovora kako i zasto se kod pojedinaca razvijaju
odredjene ideje i vrenosti koje su uzrokovane konkretnom drustvenom sredinom.
Pozitivni-pravni aspekt.Kao sustinsku odliku za kriminalnu aktivnost naveli smo krivicno
zakonodavstvno koje kriminalna dela aktivnosti prepoznaje i inkriminise ih u krivicnom
zakoniku.
Kulturoloski aspekt je aspekt najsireg karaktera.Iako ovaj pristup nece mnogo pomoci
za razumevanje konkretnih kriminalnih radnji,niti ce nam dati osnove za njihovu
prevenciju,ipak kriminalitet se sagledava i iz ugla kulturoloskih orjentacija vremena u
kome se javlja.Pitanje kulturoloskih orjentacija u isto vreme je i pitanje vrednosnih
obrazaca i moralnih normi koje iz njih proisticu.To znaci da kriminalna aktivnost ne
predstavlja samo napad na pozitivno pravno zakonodavstvo vec in a moralne norme i
vrednosti na kojima drustvo pociva.
Politicki aspekt govori o tome da se kriminalitet mora sagledavati i kao politicko
pitanje.Prema tome sve politicke strukture u drustvu imaju obavezu da se odnose i
prema kriminau koje se u tom drustvu javlja.Tako borba protiv kriminala postaje veoma
vazno sredstvo u borbi izmedju politickih protivnika u svim zemljama gde je kriminalitet
uzeo maha.U praksi politicka aktivnost koja je ozbiljno usmerena na kriminal zahteva
izgradnju citavog sistema veza izmedju institucija i organizacija koje su usmerene na
srecavanje kriminaliteta.
Ekonomski aspekt.U svim slucajevima gde je kriminalitet prisutan ekonomski aspekt se
ne moze izgubiti iz vida.Najveci broj izvrsenih krivicnih dela je uzrok materihalnih
gubitaka zrtve,bez obzira na tako da li je rec o pojedincima,grupama ili institucijama.A
borba protiv kiriminala zahteva vanredna finafsijska ulaganja za organizaciju
sluzbi,sredstava i kadrova,koji su neophodni za efikasnost te borbe.
Iz ovog mozemo zakljuciti da je pitanje kriminaliteta mulitidisciplinarno.
4.Kriminalitet kao nacionalni i medjunarnodni problem
Statistika pokazuje da je doslo do porasta kriminaliteta u zemljama u koje se nalaze u
demokratskim procesima ondosno gde se prelazi iz jednog drzavnog uredjenja u
drugi,demokratski.Pri takvim procesima borba za vlast obicno prerasta u nasilje ili se
nasiljem dolazi do ciljeva.Sto cini pogodnu sferu za razvoj kriminaliteta.Procenjuje se da
60% svetskih nacija formalno zivi u demokratskim zemljama ,a da samo 20% svetskog
stanovnistva uziva u stvarnim plodovima demokratije.
Sadasnji kriminalitet karakterise visok stepen organizovanosti ne samo na unutrasnjem
vec in a medjunarodnom planu.Po obimu on je u stalnom porastu a poseduje sledece
karakteristike:porast recidivizma,profesionalizam i specijalizacije,zloupotreba tehnickih
dostignuca i pojava novih kriminalnih oblika,tajnost i raznovrsnost organizovanja i
delovanja,internacionalizacija,ogromna finansijska sredstva Moze se ocekivati da ce
intenzivni razvoj svetskih komunikacija pogodovati jos cvrscem i obuhvatnijem
kriminalnom povezivanju.
Medjunarodni kriminalitet koji je po pravilu uvek organizovan danas karakterisu
medjunarodna trgovina oruzijem,drogom,belim robljem,delovima ljudskog tela,porno
industrija, pranje novca,kontrola vlasti,ucene,likvidacije,zelenastvo,kidnapovanje i
pojedini oblici politickih delikata terorizam,diverzija,spijunaza,atentati.
Opasnost od religijski motivisanog terorizma je mnogo veca od politicki motivisanog sto
dokazuje teroristicki avio napad jedanaestog septembra 2001 godine na americke
gradove.
Kriminalna podela sveta podrazumeva tri situacije izmedju pojedinih kriminalnih
organizacija u cijim medjusobnim odnosima postoje nepisana pravila a to su: nezakonita
poslovanja na svojm podrucijima i u kriminalnim oblastima,borba za prestiz u osvajanju
istih kriminalnih podrucija ukljucujuci i medjusobna pomirenja na razlicite nacine ali i
fizicke likvidacije,veoma uska saradnja na obostranu korist.
Raspadom SSSR novostvorena ruska mafija,inspirisana svetskim kriminalitetom,nastoji
da prosiri podrucije delovanja i izvan drzavnih granica i da se domogne droge.Odmah joj
je u susret izasla italijanska mafija velikim isporukama kokaina.U nedostatku novca ruska
mafija je te isporuke otkupljivala odredjenom kolicinom naoruzanja koje je kasnije
zavrsavalo u rukama teroristickih organizacija ili onih pojedinaca koji su mogli da kupe
isto.
Zarada od trgovine drogom procenjuje se na cetiri stotine milijardi dolara u svetskim
razmerama.Ista se zloupotrebljava radi ostvarenja nekih ciljeva koji mogu biti
vojni,politicki i ekonomski.Droga je prema izjavi predsednika interpola,glavno sredstvo
za finansiranje terorizma.Iako nam se cini da je taj problem udaljen od nas nesmemo
zanemariti cinjenicu da se nasa zemlja nalazi u tranzitnoj zoni na putu
narkotika.Kriminalne grupe otkrivene na Kosovu i Metohiji upucuju na to da je ova
opsana kriminalna delatnost sve organizovanija.
U savremenim uslovima kada kriminalitet sve vise postaje drustveno opasan i
latentan,policija mora mnogo vise nego ranije da mu ide u susret,da ga otkriva u
pripremi i da prodorom u kriminalne sredine dolazi do saznanja o tajnom kriminalnom
povezivanju i plairanju krivicnih dela.Organizovanom kriminalitetu moze da se
suprostavi jedino mobilnija,efikasnija,bolje obucena i bolje informisana
policija.Konspirativan rad policije kao sto je ubacivanje prikrivenog islednika u
kriminalnu grupu ponekad je jedini nacin da ta grupa bude otkrivena.
5.Organizovani kriminalitet-pojam i mogucnost sprecavanja
Prema misljenju Walter Reckless-a organizovani kriminalitet je cvrsta i strukturisana
forma kriminalnog ponasanja sa tacno oredjenom poslovnom organizacijom,cija se
struktura izrazava u sindikatima i ostalim hijerahiskim organizovanim oblicima
kriminalnog sveta.
Evropska unija predvidja jedanaest obelezja po kojima se prepoznaje
organizovani kriminalitet a to su:
1. Delovanje dva ili vie lica
2. Vrenje tekih krivinih dela
3. Sticanje profita i modi
4. Delovanje dui vremenski period
5. Postojanje konkretnog zadatka ili uloge svakog uesnika
6. Primena nekog oblika interne discipline i kontrole
7. Primena sile ili drugih sredstava pogodnih za zastraivanje
8. Vrenje uticaja na politiku, sredstva javnog informisanja, javnu upravu, agencije
za provoenje zakona, pravosue, privredu i druge subjekte socijalne kontrole
9. Koridenje komercijalnih i poslovnih struktura
10. Ukljuenost u pranje novca
11. Delovanje na meunarodnom nivou
Iako postoje svi kriterijumi za njegovo prepoznavanje precizna definicija ne postoji.
Organizovani kriminalitet ,narocito je bio izrazen tridesetih godina dvadesetog veka u
Americi u vidu belog okovratnika.Kriminalitet se na primer u ratnim i neposredno
paravojnim uslovima znatno uvecava cemu pogoduju razni cinioci.U ratu se proizvodnja
orjentise na ratne potrebe,sto uslovljava nestasicu robe siroke proizvodnje ,a nestasica
sama po sebi donosi spekulaciju i sverc.
Organi unutrasnjih poslova su jedini koju u svakoj situaciji objektivno mogu da se
angazuju na preuzimanju odgovarajucih mera za suzbijanje kriminaliteta odnosno da
otkrivaju krivicna dela prikupljaju podatke i cinjenice radi dokazivanja krivicnog dela i
krivice izvrsioca.
Evropski savet je u svojoj rezoluciji predvideo niz mera za sprecavanje organizovanog
kriminaliteta uz insistiranje da se sacini opsta strategija za borbu protiv njega.Rezolucija
insistira na saradnju odnosno koordinaciju rada nacionalnih bezbednsnih sluzbi cele
drustvene zajednice u suprostavljanju organizovanom kriminalitetu.U rezoluciji se istice
da je za prevenciju organizovanog kriminaliteta neophodno sprecavati pojavu sirenja
crnog trzista a narocito ilegalnog trzista narkoticima.
6.Evolucija ideja o sprecavanju i suzbijanju kriminaliteta
Kod antickih mislilaca cesto se srecu ideje o prevenciji u racionalnom naporu starih
Grka da svet objasne uzrocima u njemu samom,sto je posledica njihovog velikog smisla
za praktican drustveni zivot.Platon pokrece pitanje zastrasivanja kaznom,a aristotel
prevenciju i zastrasivanje posmatra kao cilj kazne.Rimljani,Ciceroni Ulpijan smatrali su da
je glavni cilj kazne popravljanje izvrsioca.Medjutim telesne patnje,kao mocno sredstvo
zastrasivanja toliko su tokom vremena potisle ideje o prevenciji da se one javljaju tek na
izmaku srednjeg veka.
Dugo vremena se zadrzala krajnje nehumana represijakoj je trenalo da izazove
ispastanje i kajanje kod izvrsioca kako bi se obnovio i uspostavio boziji red i popravio
izvrsilac krivicnog dela.Doprinose u sprecavanju i suzbijanju kriminaliteta dale su i
mnoge druge teorije kao sto su revolucionarne u raznim komunistickm zemljama i
savremene naucne misli.Vecina teorija koje danas vaze u jednom broju zemalja,saglasan
je sa funkcionalizmom.Funkcionalizam medjutim ne vidi progres u drustveno
ekonomskim promenama,vec nastoji da se odrzi postojeci odnos i sistem kao celina.
Kriminalitetu se mora suprostavaljati i drugim sredstvima u savremenim kriminoloskim
teorijama poznatim kao prevencija i represija,koje su orjentisane na otklanjanje raznih
neposrednih objekata uzroka kao i dela uzroka poznatiji kao licni ili subjektivni.
U Zakonu o unutasnjim poslovima ,ZKP'u i drugim odgovarajucim propisima na prvom
mestu se pominje prevencija ili sprecavanje kriminaliteta.
7.Definisanje pojma prevencija
Prevencija znaci intervenciju.Delovati preventivno znaci intervenisati na odredjeni
nacin i odredjenim sredstvima.Osnov za razumevanje termina prevencija ,sadrzan je u
prefiksu pre .To znaci da kada govorimo o prevenciji ,mislimo na takav concept
drustvene intervencije koji se realizuje pre nego sto se nezeljene pojave manifestuju.
8.Pojam prevencije kriminaliteta
Pod prevencijom kriminaliteta smatramo upotrebu svih raspolozivih sredstava i mera
usmerenih na sprecavanje pojavljivanja krimialiteta.
Prevenciju kriminaliteta predstavlja sprecavanje vrsenja krivicnih dela i drugih
devijantnih ponasanja.Ona istovremeno podrazumeva i angazovanje svih subjektivnih
drustvenih cinilaca na preuzimanju citavog sistema mera i radnji u cilju otkalnjanja kako
posrednih tako i neposrednih objektivnih i subjektivnih cinilaca tj. uslova i uzroka
kriminalnog,odnosno prestupnickog ponasanja pojedinaca ili drustvenih grupa.

9.Prevencija i njena priroda.
S obzirom da prevencija nije transparentna za razliku od represije,njen ucinak je retko
kada vidljiv.
Prevencija kriminaliteta ima za cilj da obuhvati citav niz razlicitih kriminalnih radnji.To
znaci da kada govorimo o kriminalitetu i njegovom sprecavanju,zelimo jednako da
sprecimo kradje i provable,al i preprodaju i koriscenje droga,ili pak silovanje i
organizovani kriminalitet.
(dodajte jos nesto)

10.Politika prevencije
Politika koja se void u drustvu ima znatan uticaj na kriminalnu politiku,pa samim tim i
na drustvenu prevenciju kriminaliteta.Ona moze imati pozitivan odnosno konstruktivan
efekat na prevenciju samo ukoliko rezultat ima stabilne i harmonicne drustvene odnose i
procese.
Politika prevencije u sirem smislu ima za cilj sprecavanje nastajanja kriminalnih i drugih
negativnih posledica resavanjem pojedinih drustvenih pitanja,koja se odnose na
poboljsanje materijalnih uslova zivota,postizanje zivotnog standarda,zadovoljenje
kulturnih i drugih ljudskih potreba ,postizanje nivoa obrazovanja,kulture i zdravlja
stanovnistva,smanjivanje socijalnih razlika medju gradjanima i posledice koje one
stvaraju,resavanje nezaposlenosti,unapredjenje socijalnih i drugih mera,suzavanje
prostora za konfliktne i portivrecne situacije,resavanje pitanja slobodnog vremena kao i
pojedinih uslova prestupnickog ponasanja dece i maloletnika.
11.Mere prevencije
U mere prevencije u sirem smislu spadaju postupci i slicne aktivnosti drzavnih i
drustvenih organa usmerenih na sprecavanje negativnih drustvenih pojava,zabranjenih i
stenih posledica i stvaranje uslova za njihovo nastajanje ubuduce.
U zavisnosti od cilja mere prevencije po svom sadrzaju mogu biti : ekonomske,vaspitno-
obrazovne,socijalno-zastitne,socijalno-vaspitne,zdravstvene,pravne,upravno
administrativne,disciplinske,kriminalno politicke i druge.
Mere prevencije u pravnom smislu imaju za cilj sprecavanje narusavanja pravila
ponasanja,ucvrscivanje zakonitosti,zakonske i moralne odgovornosti pojedinca sa sto
manje prinude i kaznjavanja.Mere prevencije koje se preuzimaju u okviru kriminalne
politike usmerene su na sprecavanje kriminalnog,prekrsajnog,socijalno-patoloskog ili
slicnog ponasanja koje bi moglo da prouzrokujekriminalnu ili neku slicnu negativnu
posledicu.
Policijske mere prevencije su : kriminalisticka kontrola povratnika,pozornicka i patrolna
delatnost,kontrola ispravnosti vozila i vozaca,kontrola kretanja na drzavnoj
granici,kontrola predmeta i nosenja oruzja,prometa i transporta exploziva,zapaljivih i
drugih materijala,obezbedenje licnosti i objekata i drugo.
12.Pojam represije
Represija izvorno znaci potiskivanje.Rec je o takvom sredstvu borbe protiv kriminala
koje pre svega deluje spolja.To je sredstvo koje ne deluje tako da otklanja uzrok
pojave,vec pre svega da otklanja manifestaciju uzroka,odnosno posledicu.
Represija obuhvata i krivicne sankcije u obliku kazne koje se primenjuje na krivca posle
ucinjenog dela.Cinjenica je da tezinu kazne kao sankcijene cini samo njena zakonska
tezina vec i nacin izvrsenja koji se tokom istorije veoma humanizovao.
13.Politika represije
Politicku represiju mozemo oznaciti kao oblik drzavnog ili drustvenog reagovanja s
ciljem da se zakonskom prinudom ili zastrasivanjem suzbiju odredjene pojave ili odnosi u
drustvu,da bi se suprotstavilo ili izmenilo neko pravno stanje,zastite odredjene funkcije
drzave ili neki drugi njeni interesi ili interesi gradjana.
Uspesnim suzbijanjem kriminaliteta i realizovanjem politicke represije na zakoniti
nacin,ostvaruju se i znacajni preventivni efekti (tzv. specijalna-tercijalna
prevencija).Ukoliko je represija dominantnija u odnosu na prevenciju ,utoliko u
kriminalnoj politici preovaldjuju nehumanost,prinuda i zastrasivanje,pri cemu takva
kriminalna politika moze da poprimi i kriminogena obelezja.

14.Mere represije
Mere represije su izvorno mere prinude ili pritiska kojima se realizuje politika represije
u drustvu,a koje drzavni organi preuzimaju prema gradanjima ili njihovim asocijacijama
radi postizanja odredjenih ciljeva ili odrzavanja postojeceg, odnosno uspostavljanja
novog pravnog stanja u pojedinim podrucijima zivota i rada.
Medju njima su posebno znacajne postdeliktne mere koje preuzimaju policija,javno
tuilastvo,krivicni sud,organi za izvrsenje krivicnih sankcija,carina i inspekcijske sluzbe
kako bi suzbijali kriminalitet i druge nezakonite radnje.Ukoliko ove mere rezultiraju
uspesnim otkrivanjem krivicnog dela i ucinioca,efikasnim krivicnim postupkom,kao i
izvrsenje krivicnih sankcija,one mogu imati znacajan preventivni efekat ne samo na
ucinioca vec i na moguce izvrsioce krivicnih dela u buducnosti.
15.Nuznost uskladjivanja prevencije i represije u suprostavljanju kriminalitetu
Kriminalno politicka aktivnost usmerena na suportstavljanju kriminaltetu odvija se
kroz dve njene osnovne komponente ili podrucija,poznata kao: represija (suzbijanje)
kriminaliteta,koje se najvecim delom ispoljava u prakticnoj realizaciji krivicno-pravnih
delatnosti, i prevencija (sprecavanje) kriminaliteta,ciji su aspekti mnogo sireg
drustvenog karaktera i znacaja.
Zakonska obaveza i duznost organa unutrasnijh poslova je da sprecavaju i otkrivaju
krivicna dela,da pronalaze i hvataju njegove ucinioce i da ih predaju nadleznim
organima.Iz toga mozemo da vidimo da je zakon uskladio prevenciju i represiju.
(dodajte jos nesto)


16.Tipologija prevencije
Prevencija kriminaliteta moze biti organizovana na vise nacina.Mozemo slobodno reci
da postoji vise vrsta preventivnog delovanja,od opstih do specijalnih odnosno
individualnih.
Prvi aspekt je podela mera prevencije kriminaliteta prema vrsti mera
-ekonomske
-socijalne mere
-prosvetne
-mere kulturne politike
-tehnicke mere i dr.
Najsira podela prevencije podrazumevala bi osnovne kategorije
-proaktivnu (ante delictum)
-reaktivnu (post delictum)
-stalne i povremene
Uza podela moze biti prema
-maloletnicima
-osobama sa tezim dusevnim smetnjama
-zavisnicima
-marginalnim slojevima
-recidivistima
-posebnim tipovima izvrsioca obzirom na specificne pojedine grupe delikata
-potencijalnim zrtvama kriminalnog ponasanja.
Na teritoriji na kojoj se sprovode mere prevencije
-mere koje se sprovode na celokupnoj teritoriji drzave
-samo na urbanim podrucijima
-na nivou lokane zajednice
S obzirom na fenomenologiju-prirodu kriminalnih radnji delimo na
-prevenciju imovinskih delikta
-nasilnickih delikta
-seksualnih delikta
-nelegalne trgovine
-zloupotreba droga,sive ekonomije
-organizovanog kriminaliteta
S obzirom na vremenski period mere prevencije se dele na
-kratkorocne
-srednjorocne
-dugorocne

17.Klasicna i neoklasicna teorija prevencije
Klasicna teorija
Klasicna teorija istovremeno predstavlja temeljnu tacku u tretmanu kriminaliteta i
prevecnije.Tvorac ove teorije je Cezara Bekarije a nastala je 1764 godine.
Kalsicna teorija kao osnov za svoju perspektivu uzima promene u krivicnom
zakoniku,koje treba da deluju kao mere zastrasivanja na potencijalne prestupnike.Takvo
zastrasivanje prestaje ,a ostaje jedna od osnovnih mera pteventivnog delovanja na
kriminalitet.

Neoklasicna teorija
Zbog slabosti i propusta vec u prvoj polovini XIX veka klasicna teorija dozvela je
neophodne dopune.Predstavnik revizije kasicne teorije bio je Dzeremi Bentam.Taj
teoreticar je vec uveliko bio poznat kao podbornik ideja liberalizma i politickog
utilitarizma.
Neokalsicna teorija afirmise princip resocijalizacije kriminalaca,a to je nesto sto postaje
sastavni deo svih preventivnih aktivnosti u svim drustvima.
18.Pozitivizam
Zbog svoje revolucionarnosti pozitivizam je neretko menjao osnovne pretpostavke
neke naucne discipline koju je osvajao.U slucaju kriminologije,a u konkternim istorijskim
uslovimamislimo na klasicnu i neoklasicnu teoriju,pozitivizam se prvenstveno usmerio
na istrazivanje licnosti kriminalaca tj. njegovih osobina.Pozitivisticka istrazivanja bila su
zasnovana na analizi onih kriminalaca koji su zbog izvrsenja krivicnih dela vec bili u
zatvorima.
Prvi zakljucak koji su pozitivisti izveli na osnovu svojih istrazivanja licnosti kriminalaca je
bio da kriminalac nije nalik racionalnom coveku-normlanoj osobi kako je to predvidjala
klasicna teorija.Oni su zakljucili da je u slucaju kriminalaca rec o kriminalnom
karakteru.U analizi ovog profila licnosti pravi se razlika izmedju sledecih tipoca
kriminalaca.
-rodjeni kriminalac
-umobolni kriminalac
-povremeni kriminalac
-kriminalac iz strasti
-kriminalac po navici
-slucajni kriminalac


19.Teorija dizajna sredine
Teorija dizajna sredine inspirisana nalazima Cikaske skole koji su ukazivali da postoji
odredjena veza izmedju pojeinih urbanih zona i stope kriminaliteta.Na ovom tragu
toreticari dizajna sredine nastavili su istrazivanja i ukazali na to da izmedju odredjenog
fizickog dizajna sredine i kriminalnog postoji veza.
Teorija navodi da su ucinilac i zrtva uslovljeni samim fizickim prostorom u kome
dobijaju status ucinioca ondosno zrtve.Glavna ideja preventivnog delovanja na kriminal
u ovoj teoriji stastoji se iz cetri modusa.
-Fizicka sredina moze preventivno delovati na prestupnike tako sto ce im umanjiti
mogucnosti za izvrsenje krivicnog dela postavljanjem odredjenih barijera koje ce
uciniocu otezati da ostvari ciljeve.
-Fizicka sredina moze povecati verovatnocu da prestupnik bude uocen tokom obavljanja
kriminalne radnje.
-Fizicka sredina moze spreciti prestupnika tako sto ce mu oduzeti mogucnost bezbednog
bekstva sigurnim marsutama.
-Fizicka sredina moze poboljstai socijalni karakter sredine tako sto ce stimulativno
delovati na socijalnu interakciju i udruzivanje gradjana u odredjenom podruciju s ciljem
efikasnije kontrole kriminaliteta.

20.Osnovna nacela prevencije kriminaliteta
Nacelo zakonitosti,nacelo legitimnosti,nacelo institucionalnosti,nacelo
individualizacije,nacelo interakcije,nacelo humanosti.