I SPECIFINOSTI I KARAKTERISTIKE PONUDE DOGAAJA

1. DEFINISANJE DOGAAJA
Definisanje dogaaja polazi od svakog oblika sportskog takmienja i prua mogunost
za ostvarivanje velikih zarada organizatorima i uesnicima. Dogaaj se posmatra kao
veoma uzbudljiv i najbre rastui oblik fenomena proizalih iz dokolice, poslovanja i
turizma. Dogaaj je prolazan i originalno uskluuje trajanje, postavljanje, menadment i
ljude.
Dogaaj je deo uslune eknomije, ali se istovremeno razlikuje od klasine uslune
ponude. redstavlja vrednost i korist u ponudi potroaima, koji su spremni da je
zauzvrat u odgovarajuem obliku plate.
rivlanost i atraktivnost dogaaja proizilazi iz specifinosti i originalnosti ponude,
neponovljivosti i ogranienog vremenskog trajanja, to dogaaj razlikuje od proizvoda ili
usluge. !eterogenost i raznovrsnost velikog broja dogaaja prepoznatljiva je
karakteristika savrenih trinih ekonomija.
Doivljaj je ui pojam od dogaaja i zadovoljava potrebe potroaa, ostvaruje uticaj na
njihova ula, moe imati unapred pripremljen scenario realizacije.
2. KLASIFIKACIJA DOGAAJA
"snovna podela dogaaja je podela na planirane i neplanirane dogaaje. lanirani su
predmet izuavanja menadmenta dogaaja i oni zahtevaju postavljanje, menadment,
izvrioce i odreeno vremensko trajanje. #eplanirani $nezgode, prirodne katastrofe%.
odela dogaaja po veliini i obimu&
- Mega dogaaj ' javan i svojim obimom i veliinom utie na ukupnu privrednu
aktivnost zemlje domaina, a medijski je globalno pokriven. ( ekonomskom smislu
se reflektuje na turizam i privrednu infratstrukuru zemlje domaina, a omoguuje i
izgraivanje imida i medijskog prestia organizatorima. )ega dogaaj privlai
najmanje milion posetilaca, kapitalni trokovi prevazilaze *++ mil. ,, a interes
javnosti i masovnih medija mora obezbediti vienost mega dogaaja.
- Hallma! dogaaj ' dogaaj sa prepoznatljivim kvalitetom programa. "n iznaava
destinaciju dogaaja, objekte ili organizaciju dogaaja. !allmark dogaaji
poistoveeni su sa duom i etosom mesta odravanja, kao i ueg, odnosno ireg
okruenja. "vi dogaaji imaju za uesnike i posetioce poseban znaaj i
atraktivnost, privlae veliku panju javnosti, doprinose izgraivanju imida,
odravanju i revitalizuju tradiciju, a organizatoru omoguuju ostvarivanje
konkurentske prednosti. (speni organizatori dogaaja izgrauju preporznatljivost
i reputaciju zahvaljujui ponudi hallmark dogaaja.
- Gla"#$ dogaaj$ ' velikog su obima, sa izraenim interesom javnosti i medijskom
pokrivenosti. rivlae veliki broj posetilaca, a organizatoru omoguuju ostvarenje
dobrih ekonomskih rezultata. -esto su sportski orjentisani.
rema ponovljivosti i specifinosti dogaaji se dele na& %&e'$jal#e $ (o)$*aje#e+
- S&e'$jal#$ , planirani i ostvaruje se ekonomskim, socijalnim i kulturnim ciljevima
$nacionalni praznici, sportske utakmice, sportski dogaaji%. Definie se sa dva
aspekta&
.odrava se jednom ili sa retkim ponavljanjima, njegov program prevazilazi uobiajneu
ponudu dogaaja u odreenom okruenju, a privlai panju javnosti, medija i spozora.
.posetiocima prua mogunost za prevazilaenje efekata dokolice, nudi drutvene i
kulturne sadraje koji nisu uobiajeni u svakodnevnom ivotu posetilaca.
rema nameri i karakteristikama, dogaaji se dele na& kulturne, umetnike i zabavne,
poslovni i trgovinski, sportska takmienja, obrazovne i naune, rekreativne, politike,
privatne i sl.
/lasifikaciju dogaaja unutrar jedne vrste dogaaja . poznata je podela npr. sportskih
dogaaja prema kriterijumu mesta i naina organizovanja& u zatvorenim ili na otvorenom
prostoru, na zemlji ili u vazduhu, sa redovnim ili periodinim rasporedom odravanja,
javni i privatni, profesionalni ili amaterski i sl.
3. TIPOLOGIJA DOGAAJA
0ipologija dogaaja prema kriterijumu obima i veliine dogaaja deli se na mega,
hallmark i glavne dogaaje.
)ega dogaaji su najzahtevniji u smislu postavljanja i izvrenja dogaaja. 0ipovi mega
dogaaja odnose se na&
- mega sportske dogaaje $"limpijske igre, svetsko i evropsko prvenstvo u
fudbalu...%
- mega poslovni dogaaji kao to su velike i prestine meunarodne izlobe.
!allmark dogaaji imaju neto vei broj tipova dogaaja&
- sportski hallmark dogaaji $1imbldonski teniski turnir%
- poslovni hallmark dogaaji $poznati meunarodni sajmovi i izlobe kao npr.
)eunarodni sajam automobila u 2enevi%
- kulturni hallmark dogaaji $poznati afirmisani svetski festivali i karnevali%
- umetniki, zabavni hallmark dogaaji, tipa koncerata uglednih umetnika,
umetnikih predstava, odnosno prestinih izlobi.
3lavni dogaaji odnose se na glavne sportske, kulturne, umetnike i zabavne,
poslovne, obrazovne i naune i glavne politike dogaaje.
0ipologija dogaaja izvedena je iz klasifikacije dogaaja prema kriterijumu namere i
karakteristike dogaaja jeste najobuhvatnija tipologija u teoriji menadmenta dogaaja.
4vaka vrsta dogaaja obuhvata nekoliko osnovnih tipova& sportski dogaaja tipa
profesionalnih takmienja obuhvataju turnire i ampionate.
5estivali jesu reprezentativni tip kuluturnih dogaaja. ( programu mogu da se nalaze i
odgovarajue parade, imaju naglaenu drutvenu ulogu, a oslanjaju se na kulturne
specifinosti i vrednosti. 4avremeni festivali se dele na tri kategorije& vizuelni festivali,
festivali u vidu predstava i participativni festivali u ijem izvoenju zajedno uestvuju i
izvrioci i posetioci.
oslovni dogaaji, kao to su sajmovi, izlobe i konferencije predstavljaju este
poslovne dogaaje u dinaminom razvoju i afirmaciji sa duom ili kraom tradicijom.
redstavljaju reprezentativne primere trita, a omoguuju fiziku prezentaciju
proizvoda, prodaju proizvoda ili uslugu, uspostavljanje kontakata izlagaa i posetilaca,
razne oblike istraivanja trita i sl. (loga sajmova jeste da informiu i obrazuju
posetioce o novinama i o izlobenoj ponudi.
2
6zlobe su prethodile nastanku i razvoju sajmova& ostoje 7 kategorije izlobi&
poljoprivredne, potroake, specijalizovane trgovake i privatne.
4astanci su tip poslovnih dogaaja koji se odnose na razliite susrete poslovnih ljudi,
okupljenih sa odreenom namerom. )ogu da budu nestrukturni. )ogu biti otvorenog i
zatvorenog karaktera.
/onferencije se organizuju sa ciljem razmene miljenja, informisanja, privlaenja panje
javnosti prema programima. #ajee su poslovni dogaaji sa kraim vremenskim
trajanjem.
Dva osnovna tipa specijalnih dogaaja& profitni i neprofitni.
-+ SPECIJALNI DOGAAJI
4pecijalni dogaaji mogu biti profitnog i neprofitnog tipa.
#eprofitni specijalni dogaaji ' jedinstven program za prikupljanje sredstava, koji
unapreuje imid neprofitnih organizacija u drutvu, a zatim regrutuje i ukljuuje
volontere. 4pecijalni dogaaji mogu biti prezentirani kao platni i nagradni programi,
godinji sastanak borda, teniski ili njihova kombinacija. 8konomski cilj profitnih
specijalnih dogaaja jeste primarnog karaktera i ostvaruje se prikupljanjem finansijskih
sredstava.
9iljevi i zadaci ovih dogaaja obuhvataju& prikupljanje finansijskih sredstava, definisanje
misije dogaaja, motivisanje stakeholdera i izvrilaca dogaaja, angaovanje volontera,
preduzimanje organizacionih aktivnosti, kreiranje marketing programa dogaaja,
davanje podrke i nagrada.
4truktura specijalnih dogaaja& :% potavljani ciljevi specijalnog dogaaja; <% planski
pristup spcijalnim dogaajima; =% organizaciono reenje; 7% pratee aktivnosti
postavljanja i izvrenja specijalnog dogaaja.
#ajpoznatiji modeli specijalnih dogaaja su& specijalni dogaaji organizovani sa iroki
auditorijum $kobasicijada%, neprofitni specijalni dogaaji $aukcije%, galerijski i pozorini
$premijere%, sportski dogaaji $turniri%, promotivni specijalni dogaaji $dodela diploma,
nagrada%.
)enader specijalnog dogaaja je odgovoran za idejno osmiljavanje programa i snosi
odgovornost vezanu za opti usluni kvalitet i isporuku usluga. ostoje opipljivi i
neopipljivi efekti izvrenja specijalnog dogaaja.
.+ MIKROEKONOMSKI KARAKTER PONUDE DOGAAJA
( mikroekonomskom smislu, ponuda dogaaja odgovara aktivnostima postavljanja i
izvrenja dogaaja. onuda dogaaja oznaava kvalitativni i kvantitativni zbir aktivnosti.
onuda koju kreira organizator odreena je ekonomskim, tehnolokim i motivacionim
ogranienjima postavljanja i izvrenja dogaaja. onuda je uslovljena uticajem trine
cene. #ivo trine cene pozitivno utie na volumen ponude dogaaja. >azliiti nivoi
3
trinih cena dogaaja se u numerikom smislu mogu predstavti u vidu skale
ponude, a grafiki prikaz razliitih nivoa cena jeste linija, odnosno funkcija ponude
dogaaja.
4 ? f$% ' cena dogaaja; >"18>608 (
/#@6A6
fB $% o C ' broj organizovanih dogaaja; 4 . kriva ponude
onuda dogaaja moe da bude pojedinana i celokupna. ojedinana ponuda
odgovara ponudi odgovarajueg dogaaja odreenog organizatora, na datom tritu, u
odreenom vremenskom periodu. 9elokupna ponuda dogaaja odgovara ponudi svih
organizatora odreene vrste dogaaja, na datom tritu, a u odreenom vremenskom
periodu.
ored cene na ponudu utiu i sledei faktori& trokovi postavljanja i izvrenja dogaaja,
neophodna tehnologija za postavljanje i izvrenje dogaaja, cene angaovanih resursa,
cene raspoloivih supstituta, karakteristike trita dogaaja, porezi.
ostoje i psiholoki faktori koji utiu na ponudu dogaaja. "rganizatori dogaaja su
skloni poveanju ponude dogaaja, ukoliko oekuju poveanje cena neophodnih
resursa u postavljanju i izvrenju dogaaja i obrnuto. 9ena dogaaja je funkcija
celokupne ponude i tranje dogaaja. 0rina cena i ponuda dogaaja mogu da se
razilaze u veoj ili manjoj meri u odnosu na ravnotenu cenu i ravnotenu ponudu
dogaaja, usled ega dolazi do oscilacija cena i ponude dogaaja. /oeficijent cenovne
elastinosti ponude dogaaja& #8)D 3D ( 4/>60D)D ' D"DD06.
II TR/I0TE I TRA/NJA 1A DOGAAJIMA
23+ TR/I0TE DOGAAJA
0rite dogaaja oznaava odnose izmeu ponude i tranje za dogaajima. "no je
najee i mesto na kojem se susreu ponuda i tranja za dogaajima. 0rite
dogaaja omoguuje uspostavljanje i odravanje kontakata izmeu organizatora i
posetilaca dogaaja, sa ciljem razmene ponude, odnosno programa dogaaja.
Delovanje trinog mehanizma odvija se pod uticajem vidljivih i nevdiljivih faktora, uz
postojanje subjekata na strani ponude i subjekata na strani tranje. Dnaliza trita
dogaaja se odnosi na sledee aktivnosti&
- sagledavanje optih karakteristika trita dogaaja i njegove veliine,
- podela trita dogaaja na odgovarajue delove, tj. trine segmente,
- identifikacija strukturnih potreba na tritu dogaaja,
- utvrivanje karakteristika i trendova na tritima pojedinih vrsta i tipova dogaaja,
- analiza konkurencije,
- procena potencijala,
- analiza strukture ulaznica pojedinih dogaaja,
- analiza trine pozicije organizatora dogaaja.
Dnaliza trita dogaaja sprovodi se da bi se identifikovali i procenili osnovni faktori koji
utiu na prihvatanje programa odreenog dogaaja na tritu. )odeli trita dogaaja
su&
- trite perfektne konkurencije,
4
- monopol i monopson dogaaja,
- oligopolska trita dogaaja,
- monopolska konkurencija.
0rite dogaaja moe se shvatiti i kao skup organizacija i pojedinaca. 0rite dogaaja
je automatski regulator i koordinator izmeu organizatora i posetilaca dogaaja, jer ono
ostvaruje tri bitne funkcije&
- selektivnu funkciju,
- alokativnu funkciju,
- distributivnu funkciju.
/onkurencija u postavljanju i izvrenju dogaaja predstavlja glavnu pokretaku snagu
trita dogaaja.
22+ POTENCIJAL TR/I0A I POTENCIJAL PRODAJE DOGAAJA
otencijal trita dogaaja odnosi se na moguu prodaju programa svih vrsta i tipova
dogaaja na tom tritu. otencijal trita dogaaja predstavlja ukupnost mogue
prodaje programa svih vrsta i tipova dogaaja na odreenom trinom prostoru u
odreenom vremenu. otencijal trita dogaaja naziva se i apsorpcionom
sposobnou trita dogaaja, jer oznaava ukupnu moguu prodaju razliitih programa
dogaaja, koja je odreena optim tendencijama na tritu dogaaja.
otencijal trita dogaaja je najvei mogui iznos prodaje razliitih programa svih
organizatora dogaaja, u odreenom vremenom periodu, sa odreenim aktivnostima, u
konkurentnim uslovima poslovnog marketinga okruenja dogaaja. otencijal trita
dogaaja se prikazuje na sledei nain&
t ' potencijal trita dogaaja
Ep ' broj posetilaca dogaaja t ? Ep F p F 9
p ' ponovljene posete
9 ' cena ulaznice odreenog dogaaja
otencijal prodaje dogaaja je uee u trinom potencijalu dogaaja koje jedan
organizator dogaaja moe da postigne. otencijal trita i potencijal prodaje dogaaja
izvravaju se najee u relativnim brojevima. )enaderi dogaaja mogu da utiu na
potencijal trita, a naroito na potencijal prodaje dogaaja, ali u duem vremenom
periodu, i to na dva naina&
- potencijal postojeih posetilaca dogaaja,
- penetracijom novih posetilaca dogaaja.
>azlika izmeu potencijala i stvarno dostignutog nivoa naziva se zasienost trita
dogaaja. Aasienost trita dogaaja pokazuje stvarnu prodaju, odnosno poseenost
dogaaja odreenog organizatora.
24+ ANALI1A TR/I0TA DOGAAJA
Dnalizom trita menaderi dogaaja nastoje da precizno identifikuju potrebe, zahteva,
oekivanja i motive posetilaca dogaaja, kako bi mogli da odrede veliinu i karakter
trita odreenog dogaaja. Anaajan element analize trita dogaaja je analiza
njihovih posetilaca sa individualno izraenim eknomskim, drutvenim i psiholokim
karakteristikama.
)enaderi dogaaja treba da utvrde da li postoji trite za odreeni program dogaaja,
a potom da lociraju to trite i prepoznaju njegove karakteristike.
5
( menadmentu dogaaja analiza trita ukljuuje kvalitativnu i kvantitativnu analizu.
/valitativna je usmerena na analizu prihvatljivosti programa odreenog dogaaja
potencijalnim posetiocima. /vantitativna se bavi utvrivanjem broja posetilaca,
verovatnoom ponovljenih dogaaja itd.
( analizi trita dogaaja utvruje se i atraktivnost ponude programa dogaaja. Aa
menadere dogaaja znajno je da poznaju i koncentraciju posetilaca dogaaja, koja se
odnosi na broj posetilaca na odreenom tritu, a koji su ralno spremni da posete
program. 0akoe u analizi pristupa se i oceni karakteristika konkurencije.
25+ ANALI1A KONKURENCIJE
rema pravilima orterove analize postoji pet faktora koji odreuju sadanju i
dugoronu privlanost trita dogaaja&
- konkurenti sa ponudom iste vrste, tipa dogaaja,
- mogunost pojave novih konkurenata,
- dogaaji supstituti,
- posetioci odreenog dogaaja,
- posrednici u postavljanju i izvrenju dogaaja.
( identifikovanju konkurencije neopohodno je razlikoati dva osnovna koncepta
konkurencije&
. koncept konkurencije prema vrsti, tj. tipu dogaaja . podrazumeva identifikovanje svih
organizatora dogaaja koji nude program iste vrste, tip dogaaja;
. trini koncept konkurencije.
rema broju organizatora i homogenosti, razlikujemo sledea trita dogaaja& isto
monopolsko; oligopolsko, trite dogaaja monopolske konkurencije, trite dogaaja
perfektne konkurencije.
4provodi se i analiza&
- ulaznih barijera. podrazumevaju se visoka kapitalna sredstava $"limpijske igre%,
- izlaznih barijera . oznaavaju razliite poslovne ili moralne prepreke
organizatorima dogaaja da prestanu sa njihovim postavljanjem i izvrenjem,
- barijera mobilnosti . podrazumevaju se prepreke sa kojima se organizatori
suoavaju kada sprovode penetraciju u atraktivnije trine segmente odreene
vrste.
4truktura trokova postavaljanja i izvrenja dogaaja analizira se u okviru koncepta
konkurencije prema vrsti, odnosno tipu dogaaja. "rganizatori nastoje da smanje
najvee trokove. ( trinom konceptu konkurencije organizatori dogaaja identifikuju
konkurente na osnovu zadovoljavanja istih potreba, zahteva i oekivanja posetilaca
dogaaja. @edan od osnovnih ekonomskih ciljeva organizatora profitnih dogaaja je
maksimiziranje profita. 4ledea aktivnost u sprovoenju analize je fokusiranje
organizatora na jednu od osnovnih klasa konkurenata& jaki nasuprot slabih konkurenata,
bliski nasuprot udaljenih, GdobrihH nasuprot GloihH.
26+ KONKURENTSKE STRATEGIJE U MENAD/MENTU DOGAAJA
"rganizatori dogaaja koji u ostvarenim trinom ueu zaostaju za liderom jestu
trini izazivai, trini pratioci i trini nieri. 4trategije trinih izazivaa sprovode
organizatori dogaaja koji nastoje da ugroze ili da preuzmu ulogu lidera. 6maju visoke
ciljeve u postavljanju i izvrenju dogaaja. olazni osnov u razvijanju strategija trinih
izazivaa je definisanje stratekog cilja u organizovanju dogaaja.
6
0rini izazivai mogu da se odmeravaju sa liderom, ali to je veom rizina strategija.
(spenost je slabljanje lidera u zadovoljanju trita. ostoji pet osnovnih strategija
napada& strategija frontalnog napada, bonog napada, napada opkoljavanjem,
zaobilaenjem, gerilskog obrauna.
4trategija trinih pratilaca sprovode organizatori koji kopiraju i prihvaene programe
trinih lidera. 0rini pratioci moraju da planiraju i razvijaju odgovrajue strategije koje
omoguuju ostvarivanje dobrih profita. 0rini pratioci su aktvini u praenju razvoja i
proirenja trita dogaaja. "ni vre izbor izmeu etiri osnovne strategije praenja&
:. strategija trinog falsifikatora, <. klonera, =. imitatora, 7. adaptera.
4trategije trinih niera primenjuju organizatori koji su opredeljeni da budu lideri u
malom tritu. #e uputaju se u direktno nadmetanje sa velikim i afirmisanim
organizatorima nego se fokusiraju na mala trita dogaaja.
27+ TRA/NJA 1A DOGAAJIMA
od tranjom za dogaajima podrazumeva se funkcionalni odnos kojim se oznaava
poseenost dogaaja koja bi se ostvarila po razliitim cenama, odnosno ulaznicama na
mestu odravanja dogaaja u vremenu potrebnom za njegovo organizovanje. 0o je
potreba za programom dogaaja, koja ima platenu sposobnost, a koja se iskazuje u
broju potencijalnih posetilaca dogaaja. #a tranju za dogaajima utie vei broj
faktora, te se ona moe prikazati formulom&
#8)D @8 ( 4/>60D)D ' D"DD06
- tranja za dogaajima
- faktori koji utiu na tranju za dogaajima.
olazni osnov u merenju tranje za dogaajima jeste jasno definisanje vrste tj. tipa
dogaaja za koji se meri tranja. "bim tranje moe da se iskae u fizikim i
vrednosnim pokazateljima. "sim toga, u meranju tranje moraju se precizno odrediti
geografske dimenzije trita dogaaja na kojem se vri merenje tranje. 4ledee
ogranienje u merenju tranje odnosi se na tano definisan vremenski period merenja.
Aa menadere dogaaja je znaajno da razumeju da tranja za dogaajima nije fiksno
izraen broj nego funkcija. ( sagledavanju tranje za dogaajima znaajan pokaztelj je
trini potencijal dogaaja. )enaderi dogaaja treba da poznaju i procenat penetracije.
0ranja za odreenim dogaajem moe se definisati kao procenjeno uee
organizatora dogaaja trine tranje, na razliitim nivoima ulaganja u postavljanje i
izvrenje dogaaja, u odreenom vremenskom periodu.
28+ PROGNO1IRANJE 9UDU:E TRA/NJE 1A DOGAAJIMA
rognoziranje budue tranje je zahtevna i sloena aktivnost menadera dogaaja.
raksa menadera dogaaja pokazuje da poveana struktuacija tranje poveava
zahteve menadera dogaaja za preciznou prognoziranja. ( prognoziranju se krosti
trofazni proces. 5aze u procesu prognoziranja tranje ukljuuju&
- makroekonomsko prognoziranje;
- prognoziranje poseenosti svih dogaaja odreene vrste tj. tipa;
- prognoziranje poseenosti konkretnog dogaaja odreenog organizatora.
rognoziranje budue tranje za dogaajima sprovodi se primenom jedne od osnovnih
metoda&
- ispitivanje namera posetilaca dogaaja;
7
- ispitivanje miljenja izvrilaca dogaaja;
- ispitivanje miljenja dobrih poznavalaca trita dogaaja;
- analiza prethodne poseenosti dogaaja;
- metod testiranja trita dogaaja.
III OSNO;E MENAD/MENT DOGAAJA
2<+ FUNKCIJE MENAD/MENT DOGAAJA
5unkcije menadment dogaaja proizilaze iz kontinualnih aktivnosti koje izvravaju
menaderi dogaaja u procesnom smislu. ojedine funkcije menadment dogaaja
odgovaraju fazama, odnosno etapama u procesu prilagoavanja organizacije
promenama nastalim u uem i irem okruenju dogaaja.
olazno sistematizovanje funkcija menadmenta susree se kod 5aIola obuhvatanjem
planiranja, organizovanja, komandovanja, koordinacije i kontrole.
4truktuiranje funkcija menadmenta dogaaja u osnovi je metodolokog karaktera, tako
da se funkcijama savremenog menadmenta dogaaja u irem smislu mogu obuhvatiti
odluivanje, regulisanje, planiranje, kontrolisanje, organizovanje, vladanje, ostvarivanje
ciljeva, rukovoenje, motivisanje i sprovoenje, kojima se mogu dodati upravljanje
ljudskim resursima i informaciona podrka menadmentu dogaaja.
( uem smislu struktuiranjem funkcija savremenog menadmenta dogaaja obuhvataju
se sledee etiri funkcije& planiranje, organizovanje, upravljanje i kontrola.
43+ PLANIRANJE DOGAAJA
laniranje je osnovna funkcija menadmenta dogaaja, odnosno sutina upravljanja
dogaajima. re nego se pristupi organizaciji, upravljanju i kontroli dogaaja neophodno
ga je planirati kako bi se definisala svrha, odnosno misija dogaaja.
laniranje je sloena funkcija menadmenta dogaaja koja se u realizaciji dogaaja
ispoljava kroz&
- predvianje,
- odluivanje,
- strategijsko planiranje,
- operativno planiranje.
redvianje predstavlja u osnovi neizvesnu aktivnost menadmenta dogaaja kojom se
nastoje predvideti budua deavanja i pojave u postavljanju i realizaciji dogaaja.
redvianjem se dolazi do planskih pretpostavki na bazi procena alternativa.
redvianje u menadmentu dogaaja moe biti predvianje ekonomskih deavanja i
predvianje promena u okruenju. #avedena predvianja mogu biti kvalitativnog i
kvantitativnog karaktera.
"dluivanje je neizostavni deo procesa planiranja u menadmentu dogaaja i
predstavlja rad na pripremi odluka, a odluivanje predstavlja donoenje konkretnih
odluka. raktina iskustva menadera dogaaja pokazuju da je odluivanje u pravilu
identifikovanje i izbor aktivnosti kojima se reavaju specifini problemi postavljanja i
izvrenja dogaaja.
4trategijsko planiranje predstavlja proces definisanja ciljeva organizacije koja se bavi
osmiljanjem ponude dogaaja, kao i izbora specifinih sredstava kojima e se
definisani ciljevi ostvariti. roizvod strategijskog planiranja u menadmentu dogaaja
jeste odgovarajua strategija. 4trategija oznava izgraivanje odnosa izmeu
8
organizacije koja se bavi osmiljavanjem i ponudom dogaaja i ueg odnosno ireg
okruenja. 6zbor strategije je u funkciji pozicioniranja i ostvarivanja konkurentske
prednosti kako organizacije, tako i konkretnog dogaaja. 4trategijsko plraniranje u
menadmentu dogaaja obuhvata i analiziranje eksternog i internog okruenja
dogaaja. ( teoriji menadmenta dogaaja najpoznatije su dve analize& 840 i 4J"0.
840 analiza se odnosi na politike, ambijentalne, socioloke i tehnoloke faktore
okruenja, dok 4J"0 analiza podrazumeva identifikovanje snaga i slabosti organizacije
koja se bavi osmiljavanjem i ponudom dogaaja kao i mogunosti i opasnosti datog
okruenja dogaaja. #aziva se i situacionom analizom, a omoguuje identifikovanje
ciljnog trita odreenog dogaaja.
"perativno planiranje predstavlja rad na konkretizaciji donetih odluka, sa ciljem razrade
praktinih planova i budeta neophodnih za postavljanje i izvrenje dogaaja.
"perativni planovi se odnose na planove mesta, dodatnih usluga i proirene ponude
dogaaja, planove tehnike podrke, kao i na planove kvaliteta usluga dogaaja.
"perativni planovi proizilaze iz strategijskog plana dogaaja kojim se terasira pravac u
postavljanju i izvrenju planiranog dogaaja. ostoje dve vrste operativnih planova&
- planovi za jednokratnu upotrebu $program, projekat, budet%
- permanentni planovi $procedure i pravila%.
42+ ORGANI1O;ANJE DOGAAJA
"rganizovanje je proces razvijanja i delegiranja aktivnsoti na pojedine izvrioce, a
proizvod ovog procesa jeste konkretna organizacija ili organizaciona struktura.
"rganizacija predstavlja neophodnu infrastrukturu u postavljanju i izvrenju dogaaja,
koja omoguava izvrenje postavljenih ciljeva. 5aktori koji utiu na organizacionu
strukturu jesu raspoloivi resursi, okruenje i vreme trajanja dogaaja.
"rganizovanje dogaaja podrazumeva i izgraivanje odnosa sa internim i eksternim
stakeholderima. "snovni stakeholderi u postavljanju i izvravanju dogaaja jeste
organizator dogaaja. /ao organizatori dogaaja mogu se pojaviti privatne profitne
organizacije, neprofitne organizacije i u odreenim sluajevima pojedine vladine
organizacije. "rganizatori dogaaja su uglavnom usluno orjentisane organizacije
kojima je zadovoljenje potreba, zahteva i oekivanja potencijalnih posetilaca u prvom
planu. "sim organizaotra znaajan stakeholer jesu i sponzori. "dnosi organizatora i
sponzora su najee kratkoronog karaktera. /ao poseban stakeholder posmatraju se
mediji. )edijska pokrivenost dogaaja znaajna je koliko i njihovo fiziko izvrenje.
4.+ UPRA;LJANJE DOGAAJIMA
(pravljanje dogaajima jeste proces komandovanja i uticanja na saradnike i izvrioce u
ostvarivanju ciljeva dogaaja. (pravljanje dogaajima podrazumeva raspodelu
autoriteta i moi izmeu menadera dogaaja i lanova organizacije dogaaja.
raksa menadmenta dogaaja pokazuje da je upravljanje sloena funkcija, koja moe
da ima razliite pristupe, uvek se vezuje za funkcionisanje grupe, a u njenoj osnovi
sadrana je mogunost odgovarajueg komuniciranja.
= P$%>(& (&a"lja#j( dogaaj$ma ,
ristup proizilazi iz karakteristika voe i njegovog odnosa prema saradnicima i
lanovima organizacije. >azliiti pristupi upravljanju objanjavaju spremnost podreenih
da prihvataju i izvravaju direktive menadera dogaaja. (zrok ovakvog odnosa je&
karakteristika linosti menadera, naina ponaanja menadera i konkretne situacije.
9
= G(&e ( (&a"lja#j( dogaaj$ma ,
3rupa se izuava kao oblik okruenja u kojem se donose upravljake odluke. ostoje tri
osnovne vrste grupa& komandne grupe, odboriKkomisije i izvrne grupe, neformalne
grupe.
/omandne grupe i odbori pojavljuju se kao formalne grupe. 6zvrne grupe jesu
privremene formalne grupe koje se bave reavanjem odreenih problema, a nakon
reavanja problema prestaju da postoje. #eformalne grupe nastaju interakcijom lanova
organizacije dogaaja, a razvijaju se samostalno u odnosu na formiranu organizacionu
strukturu. "ne izgrauju sopstvene forme ponaanja i sisteme vrednosti.
= Kom(#$'$a#je ( (&a"lja#j( dogaaj$ma ,
/omuniciranje je specifian nain reagovanja pojedinaca, odnosno oblik socijalno.
psiholoke povezanosti pojedinaca i grupa. >adi se o dvosmernom i dinaminom
protoku i razmeni poruka, bez kojih se ne bi moglo upravljati dogaajima.
/omuniciranje u vertikalnom smislu podrazumeva komuniciranje na gore i na dole, pri
emu poruke u komuniciranju na dole su podlone promenama na svakom
hijerarhijskom nivou, jer primaocio procenjuju ta se prosleuje niim nivoima. (
komuniciranju na gore, na srednjem nivou dolazi do izostavljanja informacija koje se
prosleuju menaderu.
Laterarno komuniciranje se ostvaruje mimo kanala upravljanja i rukovoenja. 6zgrauje
se direktan kanal koji se odnosi na reavanje odreenog problema. "vakvim
komuniciranjem prevazilaze se ogranienja u direktnom komuniciranju sa
ptetrpostavljenima.
6nterpersonalno komuniciranje se realizuje direktnom razmenom poruka od poiljaoca
do primaoca poruka. 8fikasnost ovog naina komuniciranja je velika, jer se gubi
relativno malo od sadraja poruke.
= Ped(?e>#$@>"o $ (&a"lja#je dogaaj$ma ,
od preduzetnitvom se podrazumeva postojanje inovativnosti i spremnosti
preuzimanja rizika u isto vreme. )enadment dogaaja je fokusiran na kombinovanje
raspoloivih resursa sa ciljem postavljanja i izvrenja dogaaja, a preduzetnitvo je
fokusirano na kombinovanje raspoloivih resursa sa ciljem iniciranja promena.
8konomska opravdanost preduzetnitva je otvranje novih radnih mesta, buduih da
preduzetnici esto osnivaju nove kompanije koje se bave ponudom i organizovanjem
razliitih dogaaja.
46+ KONTROLA DOGAAJA
/ontrola se u menadmentu dogaaja oznaava kao kritina funkcija savremenog
organizovanja dogaaja Eudii da su izvrioci dogaaja neophodni resursi i organizacije
dogaaja podloni promenama, efektivna kontrola u menadmentu dogaaja odnosi se
na neprestano proveravanje i korigovanje aktivnosti planiranja i sprovoenja planskih
odluka.
/ontrola treba da ima procesni karakter, to znai da je faktor vremena izuzetno
znaajan za efikasnost i efektivnost kontrolisanja. 1remenski aspekt kontrole dogaaja
omoguuje razlikovanje sledeih vrsta kontrole&
- preliminarna ' minimizira se rizik pojave i razvoja negativnih uticaja u postavljanju i
izvrenju dogaaja,
10
- istovremena ' ostvaruje se u toku procesa postavljanja i izvravanja
odreenog dogaaja, to znai da ona treba da bude deo procesa poslovanja
organizatora dogaaja,
- naknadna ' njom se mere ostvareni ciljevi i rezultati dogaaja, i
- preventivna kontrola ' njom se uoavaju i reagovanje na potencijalne probleme u
postavljanju i izvrenju dogaaja.
"snovne faze procesa kontrole u savremenom menadmentu dogaaja obuhvataju&
definisanje standarda, procena ostvarenosti ciljeva, utvrivanje odstupanja ostvarenih
ciljeva u odnosu na standarde i korektivne mere.
1eoma znaajan apsekt kontrole dogaaja jeste finansijska kontrola, budii da je ona
od vitalnog znaaja za sagledavanje finansijskog postavljanja i izvrenja dogaaja. (
njoj se mogu primenjivati razliite metode& finansijski izvetaji, analiza prelomne take
rentabiliteta i budet.
I; POSLO;NI DOGAAJI
4<+ AKTI;NOSTI MENAD/MENTA POSLO;NIH DOGAAJA
Dktivnosti menadmenta poslovnih dogaaja usmerene su ka ostvarivanju
komunikacionih i poslovnih rezultata, zbog ega se i govori o razlikovanju prodajnih i
neprodajnih aktivnosti menadment dogaaja. #eprodajne se odnose na prepoznavanje
i uoavanje novih poslovnih mogunosti u okruenju, uspostavljanju i izgraivanju
kontakata sa poslovnim partnerima i kupcima, odnosno potroaima, unapreenje
imida izlagaa i njihovih proizvoda, odnosno usluga i sl.
rodajne aktivnosti menadmenta obuhvataju uvojenje odnosno trino lansiranje
novih proizvoda, trino terstiranje novih proizvoda, direktna prodaja kao i zakljuivanje
kupoprodajnih ugovora.
Dktivnosti menadmenta meunarodnih trgovinskih sajmova u veliko meri su fokusirane
na realizaciju promotivnih strategija izlagaa. >ealizaciju promotivnih strategija izlagaa
koje podrazumeva preduzimanje razliitih promotivnih aktivnosti kojima se prua
podrka&
- prodajnim naporima izlagaa, koji ukljuuju trino lansiranje proizvoda, trino
testiranje proizvoda i direktnu prodaju posetiocima;
- uspostavljanju i izgraivanju odnosa kroz uoavanje novih poslovnih mogunosti,
izgraivanje i unapreenje imida izlagaa i njihovih proizvoda, upoznavanje
okruenja poslovnih dogaaja i sl.
53+ PREDNOSTI I NEDOSTACI UE0:A NA POSLO;NIM DOGAAJIMA
rednosti& ogledaju se u trokovno efikasnoj prodaji izloenih proizvoda. 6zlagai
ostvaruju direktne kontakte sa potencijalnim potroaima. 6zlagai na poslovnim
dogaajima dolaze do informacija neophodnih u diferenciranju proizvoda prema
potrebama i zahtevima pojedinih trinih segmenata odnosno dolaze do informacija
potebnih u inoviranju i proirenju ponude.
#edostaci& npr. veliki broj izlagaa na jednom mestu, kao i veliki broj posetilaca koji nisu
u mogunosti da u odreenom vremenskom periodu posete sve izlagae. otrebno
imati kreativno postavljene tandove i na mestima uz glavne pravce interne
komunikacije. reterana poseenost manjeg broja tandova naruava oputenu i
neformalnu atmosferu koja je upravo karakteristina na ovakvim dogaajima.
11
52+ UPRA;LJANJE NASTUPON NA POSLO;NIM DOGAAJIMA
/ompanije se odluuju da nastupe na poslovnom dogaaju prevashodno zbog
ostvarivanja odreenih koristi. ( literaturi menadmenta dogaaja izdvajaju se sledee
osnovne koristi&
- nii trokovi ostvarenih meunarodnih poslovnih kontakata;
- istravanje meunarodnog trita i sagledavanje poslovnih mogunosti na
odabranim tr. segmentima;
- olakano praenje aktivnsoti regionalne i meunarodne konkurencije;
- korienje najpovoljnijih momenata za trino lansiranje novih prizvoda;
- praenje trinog reagovanja na lansirane nove proizvode;
- uspostavljanje i razvijanje odnosa sa poslovnim partnerima i potencijalnim
potroaima;
- pronalaenje poslovnih partnera zainteresovanih za zajednika ulaganja;
- izgraivanje i odravanje pozitivnog imida kompanije i proizvoda u
meunarodnom okruenju.
/ompanije treba da se odlue i dobro da procene razloge koje ih opredeljuju za
nastupanje, kako bi pristupile definisanju ciljeva uea na poslovnim dogaajima.
9iljevi za nastupanje&
- ostvarivanje direktne prodaje; negovanje kontakata; uspostavljanje kontakata;
trino lansiranje novih proizvoda; izlaganje proizvodne opreme; otklanjanje
tehnikih problema; generisanje novih poslovnih ideja; podizanje poslovne
motivacije; sprovoenje aktivnog banchmarkinga; regrutovanje potrebnog osoblja.
54+ MERENJE RE1ULTATA UE0:A NA POSLO;NIM DOGAAJIMA
( strunoj literaturi se istiu odreeni aspekti merenja uspenosti nastupa na poslovnim
dogaajima& uoavanje poslovnih perspektiva, zadovoljavanje potreba, privlaenje
novih potroaa, trino lansiranje novih proizvoda, izgraivanje i unapreenje
korporativnog imida, privlaenje relevantnih trinih informacija, pospeivanje prodaje.
#ajvei problem meranja uspetnosti uea na poslovnim dogaajima porizilazi iz
nesposobnosti izlagaa da kvantitativno vrednuju prinos na investirana sredstava u
poslovne nastupe. 4loenost proizvoda koji se izlau, zatim veliki broj neprodajnih
aktivnosti, kao i raznolika struktura posetilaca oteavaju mogunost kvantitativnog
meranja ostvarenih rezultata. 6zlagai koji ele da mere efekte uea na odreenim
poslovnim dogaajima trebaju da planski pristupaju&
- povezivanju nastupa na poslovnim dogaajima;
- ostvarivanju medijske podrke poslovnom nastupu;
- merenju prinosa na investirana sredstva za uee na poslovnim dogaajima.
5-+ CILJE;I UE0:A NA POSLO;NOM DOGAAJU
od ciljem uea na poslovnim dogaajima podrazumeva se tano definisanje
oekivanog rezultata u obliku formalnog iskaza. 9iljevi nastupa na poslovnim
dogaajima ne odnose se samo na ostvarenu prodaju, nego ina rezultate komuniciranja
sa ciljnim auditorijumom. Abog toga se ciljevi uea povezuju sa ciljevima prodaje,
promocije i uopte marketing ciljevima izlagaa. osmatrano sa vremenskog aspekta
izlagai mogu da ostvare kratkorone i dugorone ciljeve.
5.+ DEFINISANJE STRATEGIJE UE0:A NA POSLO;NOM DOGAAJU
12
Definisanje strategije uea na poslovnom dogaaju podrazumeva
izbogr odgovarajue alternative, odnosno nain izlaganja sopstvene ponude na
odreenom poslovnom dogaaju. Definisanje strategije uea na poslovnom dogaaju
podrazumeva i donoenje nekoliko znaajnih odluka koje se odnose na&
- izbog odreenog poslovnog dogaaja,
- izrada detaljnog plana uea na odreenom poslovnom dogaaju,
- izbor metode meranja ostvarenih rezultata uea na poslovnom dogaaju.
; SPORTSKI DOGAAJI
58+ POJAM SPORTSKOG DOGAAJA
>e sport vue poreklo od latinske rei Gdi sportareH koja je potom preuzeta u druge
evropske jezike. ( naem jeziku pod sportom se podrazumeva igra, zabava, razonoda.
4portski dogaaji predstavljaju iroki drutveni fenomen savremene civilizacije. od
sportskim dogaajem podrazumevaju se razliite aktivnosti organizatora, koje su
usmerene na ponudu programa, odnosno igre izvrilaca sportskog dogaaja odreenoj
publici, sa ciljem ostvarivanja sportskog rezultata.
4portski dogaaji se mogu posmatrati u irem kontekstu, gde se izraava njihov
netakmiarski karakter. ( ovom sluaju, sportski dogaaji obuhvataju i rekreaciju,
relaksaciju, zabavu sa drugaijim pristupom organizovanja.
Aa menadment sportskih dogaaja znaajno je da postoje slede karakteristike sporta&
- struktuiranost i organizovanost aktivnosti,
- sportske aktivnsoti su usmerene na stalno i svesno predvianje moguih
posetilaca,
- uesnici u sportu su motivisani, a ponaanje podreuju ostvarivanju ciljeva.
4portski dogaaji se organizuju kako bi se zadovoljile socijalne, odnosno drutvene
potrebe posetilaca.
ogreno je poistoveivanje sportskih dogaaja sa odravanjem aktivnosti fizikog
vaspitanja i fizike kulture.
-3+ SPECIFINOST MENAD/MENTA SPORTSKIH DOGAAJA
3lobalni rast i razvoj sportske industrije doprinosi ukupnom ekonomskom razvoju i
otvaranju radnih mesta. "dravanje savremenog i publici atraktivnog sportskog
dogaaja zahteva postojanje i interakciju bitnih elemenata& sportskog objekta, vremena
predvienog za odravanje programa, sportista, sportske opreme, sportske publike,
pratei proizvodi i usluge.
( menadmentu sportskih dogaaja izdvajaju se osnovne funkcije&
. finansiranje sportskog dogaaja,
. upravljanje rizikom,
. organizovanje takmienja,
. registracija uesnika,
. upravljanje angaovanim posrednicima,
. marketing sportskog dogaaja.
( menadmentu sportskih dogaaja realizuju se specifine funkcije, a to su& zastupanje
klijenata, razvijanje grassroots programa, istraivanje sportskog trita i finansijsko
planiranje sportskog dogaaja.
)enadment sportskog dogaaja je specifino podruje primene menadmenta
dogaaja koje se dinamino razvija preatei rastuu ulogu i znaaj sporta u
savremenom drutvu. )enadment sportskih dogaaja ima osnovne i specifine
13
funkcije, o ijoj implementaciji brinu profesionalni strunjaci, tj. meanderi
sportskih dogaaja.
-2+ MARKETING SPORTSKOG DOGAAJA
od sportskim marketingom podrazumevaju se sve aktivnsoti oblikovane za
zadovoljenje potreba i elja sportskih potroaa u procesu sportske razmene. oeci
sportskog marketinga vezujue se za 4taru 3rku i >im, u kojima su poznati sluajevi
sponzorisanja sportskih dogaaja, gde su se odvijale gladijatorske borbe. (
savremenom smislu, za poetak primene sportskog marketinga moe se uzeti
sponzorisanje G0urn DustralijeH iz :MN:. godine. "sam podruja na koje se marketing
menaderi moraju fokusirati&
:. prodaja korporativnog sponzorstva,
<. ekonomska propaganda,
=. aktivnosti odnosa sa javnou,
7. ugostiteljstvo,
*. prodaja ulaznica,
N. televizijski prenosi,
O. licenciranje i prodaja robe,
M. fandrajzing.
romocija je prva aktivnost sportskog marketinga koja je otvorila put njegovom daljem
razvoju. )asovni mediji omoguili su nastanak masovnog trita sportskih dogaaja.
4portski marketing ima dva pravca razvoja& marketing sportskih organizacija i marketing
proizvoda i usluga vezanih za sport.
)arketing sportskih organizacija se u sutini odnosi na markteting sportskih dogaaja.
4portski dogaaji su razliita takmienja koja se odravaju prema odreenom
programu. )arketing sportskih dogaaja je deo sportskog marketinga koji obuhvata i
marketing za sport vezanih proizvoda i usluga, a ti proizvodi su sportska oprema,
odea, obua, sportski suveniri i rekviziti. od uslugama smatra se odravanje objekata,
usluge strune pomoi, marketing usluge...
-4+ STRUKTURA SPORTSKE PONUDE
4portski dogaaj je deo sportske ponude. onuda oznaava sve to moe biti
ponueno na tritu, kako bi se zadovoljile odreene elje ili potrebe potroaa.
rozvodi koji se razmenjuju na tritu obuhvaraju fizike proizvode, usluge, iskustva,
dogaaje, nekretnine... ( razmatranju strukture sportske ponude treba poznavati
odgovore na tri osnovna pitanja&
:. Pta mogu sportske organizacije, klubovi ili sportski pojedinci da ponude sportskoj
publici, odnosno potroaima sportskih dogaajaQ
<. /oje potrebe sportske publike zadovoljavaju sportisti pojedinci, klubovi ili sportske
organizacijeQ
=. /ojim metodama trebaju da se koriste menaderi sportskih dogaaja u
zadovoljavanju identfikovanih potreba sportske publikeQ
4portska ponuda, odnosno sportski proizvod moe se dekomponovati na pet osnovnih
nivoa&
- sportski doivljaj, kao prvi nivo,
- sportski dogaaj, kao drugi nivo,
- sportski rezultat, kao trei nivo,
- imid sportskih klubova ili sportista pojedinaca, kao etvrti nivo,
- sportski brend, kao peti nivo sportske ponude.
14
4portski doivljaj oznaava privlaan stil sportskog nadmetanja, kojeg karakteriu
brzina, vetina, spretnost, fizika snaga, harmonija.... #ajatraktivnije sportske doivljaje
prireuju vrhunski profesionalci. 4portski dogaaj se odnosi na osnovnu ponudu u
hijerarhiji vrednosti za potroae sportskog dogaaja. "znaava svako takmienje koje
se odvija prema nekom sportskom programu koji ukljuuje jedan ili vie aspekata
zabave.
4portski rezultat predstavlja kljuni nivo sportske ponude jer je najvei deo publike
sportskih dogaaja zainteresovan upravo za odreeni ishod sportskog rezultata.
6mid sportskih klubova ili sportista pojedinaca predstavlja pozitivnu sliku u svesti
posetilaca sportskog dogaaja o klubovima ili sportistima pojedincima koj se takmie na
tom sportskom dogaaju. ( irem smislu imid obuhvata sliku posetilaca o sportskoj
ponudi na odreenom segmentu sportskog trita.
4portski brend se definie kao ime, pojam, znak, simbol ili dizajn, ili kao kombinacija
navedenog, na osnovu ega se identifikuju proizvodi ili usluge. Erend dakle predstavlja
proizvod ili uslugu sa dodatnim dimenzijama na osnovu kojih se izdvajaju od ostalih
proizvoda ili usluga dizajniranih za zadovoljenje iste potrebe.

15