Dugoroni (1965-2011) trendovi zaposlenosti i nezaposlenosti u

Srbiji
Milion anje zaposleni! u 2011" nego u 19#9" najubedljivije govori i o
dubini pada i te$ini oporav%a Srbije
&ra'i%i abstra%t
(oda)i o zaposlenosti i nezaposlenosti u Srbiji u periodu 1965-2011
U hiljadama
&odina
*%upan broj
zaposleni!
(godi+nji prose%)
,roj nezaposleni!
(godi+" pros")
*%upno (2-.)
Stopa nezaposl"
(./0)
1 2 3 4 5
1965. 1.446 109 1.555 7,0
1970. 1.559 162 1.721 9,4
1975. 1.908 286 2.194 13,0
1980. 2.328 442 2.770 16,0
1981. 2.399 440 2.839 15,5
1982. 2.451 462 2.913 15,9
1983. 2.492 474 2.966 16,0
1984. 2.549 497 3.046 16,3
1985. 2.615 528 3.143 16,8
1986. 2.693 558 3.251 17,2
1987. 2.762 558 3.320 16,8
1988. 2.784 578 3.362 17,2
1989. 2.790 607 3.397 17,9
1990. 2.707 664 3.371 19,7
1991. 2.625 714 3.339 21,4
1992. 2.536 748 3.284 22,8
1993. 2.464 739 3.203 23,1
1994. 2.413 726 3.139 23,1
1995. 2.379 776 3.155 24,6
1996. 2.367 819 3.186 25,7
1997. 2.360 750 3.110 24,1
1998. 2.357 769 3.126 24,6
1999. 2.153 736 2.889 25,5
2000. 2.097 722 2.819 25,6
2001. 2.102 769 2.871 26,8
2002. 2.067 843 2.910 29,0
2003. 2.040 947 2.987 31,7
2004. 2.050 945 2.995 31,6
2005. 2.069 992 3.061 32,4
2006. 2.021 1.005 3.026 33,2
2007. 1.991 850 2.841 29,9
2008. 1.990 793 2.783 28,5
2009. 1.857 730 2.587 28,2
2010. 1.775 730 2.505 29,1
2011. 1.735 745 2.480 30,0

Podaci su iz oficijelnih domaih saisi!"ih iz#o$a, sad$%ani u "njizi &$of. '$. (an"o )admilo#i, *U+$zani $az#oj uz sa+ilnos*,
,inancin- .ena$, /o#i (ad, 2001, a+ela 6, s$. 21. 0a &e$iod 199712011 &odaci su iz saisi"e /2( 1 3a+ela 26 1 0a&oslenos i
za$ade, 2012.
4a"ons"i "omena$ &odaa"a iz a+ele 4 -oo#o da i nije &o$e+an, +udui oni -o#o$e sami &o se+i do#oljno.
5e6uim za one "oji +a7 ne #ole !ianja a+ela, da o i&a" u!inimo8
* 2011" godini bilo je8
1 u odnosu na 2000. -od. o"o 362 hilj. manje za&oslenih9
1 u odnosu na 1989. -od. o"o 1.055 hilj. manje za&oslenih.
'a"le, od &o"azaelja neza&oslenosi, mno-o porazniju1 ali i realniju sli%u1 pru$aju poda)i o %retanju
broja zaposleni!. : ona je, za&$a#o, optu$uju2a %a%o za najvi+e vlasti u devedeseti1 ta%o i za one u
prote%loj de)eniji"
(u7ins"i, &ad za&oslenosi u de#edeseim $ezuli$ao je iz8
1 nesprovo3enja tranzi)ije ili sao njenog 'ingiranja9
1 e3unarodni! san%)ija, u osno#i, zbog po%u+aja odbrane i od$%a#anja neod$%i#e socijalisi!"e
&a$adi-me i sistea la$nog so)ijaliza9
1 4567-o bobarders%e destru%)ije1 ne)iviliza)ijs%og i nerazunog ina, u &$ed#e!e$je no#o-,
$ee- milenijuma, ni%a%o se ne o$e ra)ionalizovati i pravdati ova%vi ili ona%vi
%ara%teristi%aa tada+njeg re$ia, ili spreavanje te$nji bilo %oje na)ionalne anjine u
bilo %ojoj dr$avi, da se od)epi8odvoji u posebnu dr$avu.
U om smislu, posatrano 9iznutra:1 &ad za&oslenosi, i nje-o#e im&li"acija u #idu &o#eano- +$oja
&enzione$a i d$u-ih #eli"ih &$iisa"a na ja#nu &o$o7nju, o$e se1 a%o ne pravdati1 a ono1 bare done%le1
razueti"
4asuprot toe, dalji pad zaposlenosti1 uesto oporav%a, $azume se uz porast ne sao broja
nezaposleni!1 nego i ve2 poenutog pove2anja pritis%a na penzioners%e i druge obli%e javne
potro+nje u prote%loj de)eniji1 ne o$e se nii opravdati. Uoli"o &$e 7o je do nje-a do7lo, ne u
uslovia os%udnosti %apitala %a%va je bila u devedeseti, ne-o u uslo#ima raspolaganja i
nerazune upotrebe ne%oli%o desetina ilijardi dolara. ;li, i u uslo#ima sle&o- i u&o$no- #e$o#anja i
&$imenji#anja $%i7no1fundamenalisi!"e &a$adi-me, !ije pogubne %ara%teristi%e $e+a jo7 jednom
&oeni$ai8
1 za $anziciju je od priarne va$nosti bila je privatiza)ije po bilo %o odelu,samo a"o #odi do
+to br$e i teeljitije destru%)ije svega zateenog9
1 uz &$i#aizaciju +ilo je va$no i odr$avanje su$ene1 os%rnavljene a%roe%onos%a stabilnost"
7na po de'ini)iji1 znai a%roe%onos%u ravnote$u9 a #aljda je jasno da te ravnote$e ne
o$e biti a%o se ne vodi rauna o %retanje &D(1 +tednje1 investi)ija1 zaposelnosti""" tj1 a%o se
realna e%onoija1 izba)i iz %orpusa relevantnog9
1 izlaz, %vazi opravdanje je +ilo u o+li"u 'orule8 1< ala i srednja preduze2a i1 jo+ vi+e ;D<1 2e
dovesti do brzog oporav%a realnog se%tora i 2< u me6u#$emenu razvijene zelje 2e %reditia
plate$no osposobljavati tra$nju u devastirani tranzi)ioni zeljaa, s jedne s$ane, i
"om&lemena$no, s d$u-e s$ane, ponudo svoji! roba 2e zadovoljavati ta%o generisanu
robnu tra$nju" 5o-lo se, i mo$alo, znai da je o ne&$i$odna, neeonoms"a, se+i!na fo$mula i &$e
ne-o 7o se jasno &o"azao nu%an e&olo-8 iz -o$nje fo$mula na#edeno &od 1< nije, i nije ni mo-lo
+ii $ealizo#ano, #e je os#a$eno samo na#edeno &od 2, "ao s&asonosno $e7enje. 'a"le od
nedeljive 'orule1 realizovan je sao drugi deo. /a$a#no, uz %uuliranje prezadu$enosti1 i
puzaju2i oporava% realnog se%tora i sasvi nezadovoljavaju2u zaposlenost u -oo#o s#im
$anzicionim zemljama. 3a!nije, sem onih "oje su se manje ili #i7e, na o#aj ili onaj na!in, oduprle
stri%tnoj prieni =a+ingtons%og %onsenzusa zasnovanog na pogubnoj ara%et-'undalis
strateg>.
=iaocu e se, s &$a#om u!inii, da je s#e o #e mno-o &ua $e!eno, &a je dalje &ona#ljanje
ne&o$e+no. >(#$7enom &oslu mane nema? @ "a%e na$odna. : zaisa, ne biso ve2 reeno ponavljali
%ad ne bi bilo i dalje vlada!u2eg apsurda da oporava% oe%ujeo iz iljea u %ojeu neuspe+ni
%on)ept jo+ uve% suvereno vlada" < Srbiji 2e1 bez sunje1 biti naetana ista ona tr$no-
'undaentalisti%a do%trina %oja je u pro+lo de)eniji1 dovela ne sao do neoporav%a1 nego i do
dalje e%onos%e devasta)ije1 do d$asi!no- sanjenja zaposlenosti1 !ipertro'ije javne potro+nje1
zanearivanje doa2e +tednje i doa2o! investi)ija ... Aednom $e!ju, do bezna3a.