II.

NOVANE HARTIJE OD VREDNOSTI

1) MENICA
1. Postanak, uloga i razvoj menice. - Menica se pojavila u savremenom smislu rei
tek u srednjem veku kada dolazi do razvoja robnog prometa naprednih trgovakih
gradova, posebno u Italiji. Tada sa razvojem enove, Firence, Venecije i drugih gradova
u Sredozemlju (XII. i XIII. vek), menica postaje sredstvo razmene novca i po tome je
ona i dobila ime (italijanski lettera di cambio, potie od rei cambiare, to znai:menjati).
Tako se poslovan ovek kome je potreban novac neke druge drave zbog plaanja u
inostranstvu, obraao bankaru sa zahtevom da mu preda pismo za tree lice u
predvienom inostranom mestu gde bi ovaj mogao da podigne ugovorenu svotu novca.
Na taj nain je bankar postajao i menja jer je za izdati nalog koji je primio od
saugovaraa, izdavao odreenu svotu domaeg novca. Svakako, da je ovakvo menino
pismo kod kojeg je u sutini bila razmena domaeg novca za inostrani, sluilo za potrebe
obezbeenja isplate novca na nesigurnim putevima u inostranstvu.Izdavalac menice je u
isti mah morao da ispie ceo tekst menice, jednim rukopisom i istim mastilom -
takozvana teorija "unitu actu".
Kasnije se menica, kao sredstvo razmene - pretvorila u sredstvo plaanja, a mnogo
docnije, ona postaje i kreditno sredstvo. To je sluaj, kad kupac nije u mogunosti da
odmah plati nabavljenu robu ve bi ispunio prodavcu menicu koja bi dospevala kroz
odreeni broj meseci. Na ovaj nain, kupac je odlagao plaanje, tj.dobijao je viemeseni
kredit. Meutim, kada je prodavcu bio potreban novac on je menicu eskontovao, tj.
isplatio potraivanje iz hartije od vrednosti njenom imaocu, od strane banke pre
dospelosti potraivanja. Tada se dogaalo, da banka odmah isplati imaocu isprave
vrednost iz hartije, s tim to je banka naplaivala potraivanje iz hartije tek kada je ono
dospelo. Banka je mogla da eskontovanu hartiju od vrednosti, proda nekoj drugoj banci i
pre dospelosti isprave i tada se ova radnja naziva reeskont.
Svakako, da je sa razvojem trgovine, dolo do i promene uloge menice, tako da se njena
prvobitna uloga iskljuivo, kao sredstvo razmene domaeg u inostrani novac, pretvorila i
u sredstvo za odlaganje plaanja (u vidu kredita). Kasnije je menino pismo izgubilo
svaku vezu sa osnovnim poslom i menica je ustvari postala apstraktnom hartijom od
vrednosti, kod koje se nije mogla utvrditi veza sa osnovnim pravnim poslom.
Menica je tokom razvoja menjala i formu tako u poetku, morala je da bude ispisana
jednim rukopisom i istim mastilom, a kasnije je uspela da obezbedi veu cirkulaciju
usvajanjem tzv. teorije proputanja, to je usavremenom meninom pravu dovelo i do
izdavanja tzv. "blanko menice" gde je za stvaranje menine obaveze dovoljno da je na
menicu stavljen potpis dunika, a da docnije, zakoniti imalac sam popuni preostale
neophodne menine elemente.
Savremena menica predstavlja hartiju od vrednosti koja je sastavljena u zakonskoj i
propisanoj formi, gde se njen izdavalac obavezuje da odreenom licu ili po njegovoj
naredbi, pa ak i da sam (sopstvena menica), isplati oznaenu sumu novca ili e tu sumu
da isplati licu na koje izdavalac menicu vue (trasirana menica) i to u odreenom mestu i
u odreeno vreme. Iz toga proizilazi, da meninu sumu moe da isplati ili sam izdavalac
menice ili neko tree lice (trasat). Dakle, postoje dve vrste menice: trasirana (vuena)
i sopstvena menica.
Kod trasirane menice, postoji jednostrana pismena izjava kod koje izdavalac (trasant)
daje nalog drugom licu (trasatu) da u vreme dospelosti menice isplati treem licu -
korisniku (remitentu) ili po naredbi tog treeg lica sumu novca koja je oznaena u
menici. Kod sopstvene menice (solo menice), izdavalac menice trasant obavezuje se
da e u vremene dospelosti menice isplatiti treem licu (remitentu) - korisniku ili po
naredbi tog treeg lica sumu novca koja je oznaena na menici.
Iz napred navedenog, moe se zakljuiti da izmeu trasirane i sopstvene menice postoje
izvesne razlike i to to se kod trasirane menice pojavljuju se tri lica: trasant, lice koje
izdaje nalog za isplatu; trasat (lice kojem je nalog upuen da isplati odreenu sumu
novca) i korisnik - remitent (lice kojem treba da bude isplaena suma novca oznaena na
menici).
Kod sopstvene menice, postoje samo dva obavezna lica: 1) izdavalac menice (lice koje
obeava da e isplatiti meninu svotu) i 2) remitent (korisnik), lice u iju korist se ta
menica izdaje.
Trasirana menica sadri uvek trasantov nalog upuen nekom drugom licu (trasatu), a kod
sopstvene menice postoji samo obeanje izdavaoca menice da e on izvriti isplatu.
Postoje razlike izmeu trasirane i sopstvene menice i u samom tekstu menine izjave o
izdavanju jer kod trasirane menice postoji klauzula "platite", dok kod sopstvene menice
stoji klauzula "platiu".
2. Vrste menice
a) Iz napred navedenog, moe se zakljuiti da postoje dve vrste menica: 1) trasirana
i 2) stopstvena menica.
Pod trasiranom menicom ili vuenom menicom, podrazumeva se takva vrsta menice
kod koje njen izdavalac (trasant) daje nalog drugom licu (trasatu) da u vreme doseplosti
menice isplati treem licu (remitentu-korisniku) ili po naredbi tog treeg lica novanu
svotu koja je oznaena u menici. Ista je dobila naziv od latinske rei trahere, to znai
"vui" i zato se ona naziva i trata menicom.
Pod sopstvenom (solo) menicom, podrazumeva se takva vrsta menice kod koje njen
izdavalac obeava (obavezuje se) da e u vreme dospelosti isplatiti treem licu
remitentu-korisniku ili po naredbi tog treeg lica oznaenu novanu svotu u meninoj
ispravi. Kod sopstvene, solo menice trasat ne postoji, pa i nema naloga treem licu za
isplatu menine svote, ve postoji sopstveno obavezivanje izdavaoca menice.
Kod trasirane menice, razlikujemo tri vrste: trasiranu menicu po sopstvenoj
naredbi, redovnu trasiranu menicu (o kojoj je bilo napred rei) i trasiranu
sopstvenu menicu.
Trasirana menica po sopstvenoj naredbi, karakteristina je po tome to izdavalac
menice odreuje samog sebe kao korisnika (remitenta) menice, odnosno izdaje menicu u
sopstvenu korist.
Trasirana sopstvena menica odlikuje se time to trasant (izdavalac) menice oznaava
samoga sebe kao trasata (isplatioca menine svote). U zapadnim dravama, ona se esto
koristi radi boljeg korienja baninih sredstava pa jedna banina jedinica u nekom
mestu vue ovu menicu u drugu baninu jedinicu (u drugom ili ak u istom mestu).
1575 Detaljnije, o ovim vrstama menice, prof. Antonijevi dr Z, ibid, str.465.i 466.
b) Mogua je jedna druga podela menice s obzirom na poslove kod kojih se
primenjuje i na njenu ulogu u tim poslovima na: robnu, poslovnu ifinansijsku
menicu.
Robna menica se vrlo esto koristi kod ugovora o prodaji robe i pomou iste prodavac
kreditira kupca. Tada, umesto plaanja robe kupac akceptira menicu koju izdaje prodavac
i na taj nain kupac postaje glavni menini dunik, a prodavac ovakvom menicom moe
plaati svoje obaveze treim licima ili je eskontovati kod banke i naplatiti svoje
potraivanje prema kupcu i pre dospelosti menice.
Poslovna menica, ima istu ulogu kao i robna menica ali se primenjuje,po pravilu, kod
drugih ugovora u prometu robe i usluga.
Finansijska menica se pojavljuje radi obezbeenja potraivanja od strane poverioca,
kod mnogih ugovora u robnom i platnom prometu.
c) Postoji jo jedna podela menica u vezi sa formom menine isprave, pa se sa toga
aspekta moe izvriti podela menica na: pune ili potpune i blanko ili bjanko menice.
Potpuna ili puna menica je ona menica koja ve u momentu njenog izdavanja sadri
sve bitne menine elemente koji su predvieni zakonom, a pri tome moe sadrati i neke
nebitne menine elemente.
Blanko (bjanko) menica se karakterie time to njen izdavalac u momentu izdavanja
popunjava samo neke bitne menine elemente (esto stavljajui samo svoj potpis) i na
taj nain ovlauje budueg imaoca menice da on popuni ostale bitne menine elemente,
pre nego to menicu bude koristio protiv meninog dunika.
3. Izvori meninog prava
Kao i kod ostalih izvora prava, tako i kod izvora meninog prava razlikujemo: 1)
meunarodne i 2) nacionalne (autonomne) izvore meninog prava.
3.1. Meunarodni izvori meninog prava. - Vea upotreba menice u meunarodnom
robnom prometu i prometu usluga, dovela je jo u XIX. veku do unifikacije
(izjednaavanja) i jednoobraznosti meninih prava.
1576 U tom smislu su posebno bile zabeleene aktivnosti meunarodnog udruenja za
unifikaciju meninog prava, udruenja za meunarodno pravo i Instituta za izjednaavanje
privrednog prava. Odrane su meunarodne konferencije u Hagu 1910. i 1912. na kojima je
usvojen i Haki menini regiman koji nije primenjen jer je 1914. godine izbio I. Svetski rat.
Putem Drutva naroda i Meunarodne trgovinske komore, u enevi je odrana
meunarodna konferencija 1930. godine, na kojoj su usvojene tri meunarodne
konvencije iz ove oblasti. Radi se o sledeim konvencijama: Konvencija o jednoobraznom
meninom pravu, na osnovu koje su zemlje (koje su ovu konvenciju prihvatile) obavezale
- da svoja nacionalna zakonodavstva usklade sa ovom Konvencijom, Konvencija za
regulisanje izvesnih sukoba zakona u materiji menihog prava i Konvencija o pitanjima
taksa u materiji menice. Sve ove tri konvencije ratifikovao je vei broj drava ali to nije
dovelo do punog ujednaavanja meninog prava jer ih, recimo, nije prihvatila SAD.
Komisija UN za meunarodno trgovako pravo (UNCITRAL) 1971. godine pripremila je
Konvenciju sa jednoobraznim pravilima za posebnu trgovaku hartiju od vrednosti koja bi
bila od znaaja samo u meunarodnim plaanjima. Meutim, tek 1988. godine usvojena
je Konvencija UN o meunarodnoj trasiranoj i meunarodnoj sopstvenoj menici. Ista je
Konvencija usvojena, na osnovu navedenih enevskih Konvencija i anglo-saksonskog
meninog prava (posebno amerikog Negotiable instruments Act iz 1896. godine i
Jednoobraznog trgovakog zakonika SAD). Ova meunarodna konvncija iz 1988. godine,
primenjuje se samo u meunarodnim plaanjima, pa je iz tih razloga, ovom prilikom
neemo detaljnije analizirati.
3.2. Autonomni (nacionalni) izvori meninog prava. - U naoj zemolji se sada
primenjuje Zakon o menici iz 1946. godine (sa izmenama i dopunama u vie navrata), a
koji je uraden na osnovu Jednoobraznog meninog zakona, odnosno enevskih
konvencija o menici. Ovaj se zakon razlikuje od predratnog meninog zakona iz 1928.
godine.
U izvore naeg meninog prava, moemo jo ubrojati i Zakon o hartijama od vrednosti,
Zakon o obligacionim odnosima, Zakon o finansijskom poslovanju i Zakon o tritu novca
i tritu kapitala.
1577 Zakon o obligacionim odnosima objalvjen u Sl. listu SFRJ, br. 29/78, sa kasnijim
izmenama i dopunama, a Zakon o hartijama od vrednosti u Sl. listu SRJ, br. 26/95
Tu postoji jo i niz uredbi i pravilnika kojima se dopunjuje zakonska regulativa, kao na
primer, Uredba o zameni protesta dostavljanjem prepisa menice i eka, Pravilnik o
protestnim registrima i dr.
4. Pravna priroda menice
1) U starijoj meninoj teoriji, postoje uglavnom tri kole o pravnoj prirodi menice i to:
mediteranska, germanska i anglosaksonska. Donoenjem enevskih konvencija, razlike
izmeu germanske i mediteranske kole su znatno otklonjene.
1578 Karakteristika mediteranske kole je u tome to je menicu tretirala kao strogo formalnu
ispravu kod koje u momentu izdavanja moraju da postoje svi bitni menini elementi. Vaila
je teorija unita actu po kojoj je menica morala da bude ispisana jednim rukopisom i potpisom
i sa istim mastilom. U romanskim dravama, kod menice se pojavljuju izvesni tragovi
kauzalnosti, odnosno veze menice sa osnovnim poslom zbog kojeg je ona i izdata.
Germanska kola je polazila od toga da menica predstavlja apstraktnu obavezu za isplatu
odreene sume novca. Ali je ona dozvoljavala i izdavanje blanko menice kod koje se i posle
izdavanja mogu popunjavati odreeni bitni elementi. Takoe se nije zahtevalo, da trasant u
momentu izdavanja menice ima novano pokrie kod trasa ta. Anglosak- sonska kola nije
zahtevala neku posebnu formu kod menice, tako da se menica ne razlikuje od ostalih hartija
od vrednosti po naredbi, pa je dovoljno da ona sadri trasantov nalog za isplatu.Bila je
dozvoljena i kauzalnost kod menice, pa se isplata menine svote mogla vezati za ispunjenje
neke inidbe od strane remitenta -korisnika.
2) U modernoj pravnoj teoriji o prirodi menice, postoji vie razliitih gledita. Tako
po ugovornoj teoriji koju posebno predstavljaju Lyon Caen, Renault smatraju da kod
menice postoje tri ugovora: 1) prethodni ugovor izmeu trasanta i remitenta, 2) ugovor
o mandatu izmeu trasanta i trasata i 3) cesija potraivanja indosanta i indosatara.
Teorija delegacije zastupa gledite, da prilikom izdavanja menice trasant delegira
remitenta, korisniku svog dunika (trasata), a to isto radi i svaki indosant kad prenosi
menicu.
1579 Thaller, Traite de droit commerciale, Paris, 1931, No. 1285.
Teorija stipulacije polazi od toga, da trasant obeava remitentu i kasnijim imaocima
menice da e on isplatiti meninu svotu ukoliko to ne uini trasat.
1580 Ripert G., Traite elementaire de droit comerciale, Paris, 1948, str. 654-655.
Jedan broj pisaca smatra menicu kao jednostrani pravni akt, odnosno jednostranu izjavu
volje trasanta datu u predvienoj strogoj zakonskoj formi.
1581 Vivante C, ibid., str. 215-214;Bouteron et Lacouret, Precis de droit commerciale, t.II,
Paris, 1925, str. 1271.
Postoje shvatanja da menica predstavlja kombinaciju jednostranog akta i ugovora, gde
samo izdavanje menice predstavlja jednostranu izjavu volje trasanta, a gde on i zasniva
ugovorni odnos sa remitentom.
1582 Supino-de Semo, La cambiale, Roma, 1935.
Volja dunika kod menice ne predstavlja pravi izvor prava, ve izraz elje zakonodavca
da zatiti poverenje treih lica kod menice.
1583 Ripert G, ibid, str. 655-656.
U pravnoj teoriji, najvie je prihvaeno, ono shvatanje po kojem kod menice postoji
jednostrana izjava volje trasanta -izdavaoca menice.
3)Neki pravni pisci smatraju, da menica predstavlja pravni akt sa nekim
osobenostima. U tom pogledu, mogu se razlikovati dve teorije: 1) teorija
jednostranog akta i 2) teorija kombinacije jednostranog akta i ugovora.
Meutim, potrebno je istai da kod prve teorije (teorije jednostranog akta) dolo je do
nekih razlikovanja i neslaganja po pitanju od kojeg trenutka jednostrana izjava proizvodi
pravno dejstvo, pa se u tom pogledu i javljaju dve teorje: teorija emisije i teorija
kreacije.
Po kreacionoj teoriji, menina obaveza nastaje od onog momenta kad izdavalac
menice stavi svoj potpis na meninu ispravu, tako da na punovanost menice ne utie da
li se ona jo nalazi u rukama izdavaoca ili je nju ovaj pustio u promet. Pristalice ove
teorije, su naroito brojni u Italiji, Nemakoj i Francuskoj,1584 gde u takvom sluaju
postoji tzv. "indiferentna menica" jer se izdavalac menice istovremeno pojavljuje i kao
poverilac i kao dunik.
1584 Lacour et Bouteron, ibid., str.1271
Prema emisionoj teoriji, menina obaveza po menici nastaje tek od onog momenta
kad je izdavalac menice istu pustio u promet, odnosno kad je menicu predao korisniku-
remitentu. Od tada se dunik, moe osloboditi od menine obaveze samo ako dokae da
je imalac menice prilikom pribavljanja iste postupao nesavesno i nezakonito.
5. Karakteristike (osobine) menice
-Menica predstavlja uvek hartiju od vrednosti. Ako ne postoji menina pismena
isprava ne moe doi do nastanka, prenoenja odnosno ostvarivanja prava koja su u
menici sadrana. Ona je po samom zakonu hartija po naredbi, a izuzetno ona moe
predstavljati i hartiju na ime, kada je u menino pismeno uneta klauzula "ne po naredbi",
odnosno "rekta klauzula".
-Menicaje apstraktna hartija od vrednosti i ona nije u vezi sa pravnim poslom, tj. iz
nje se ne moe utvrditi osnov iz kojeg posla je menica nastala.
-Menica predstavlja strogo formalnu ispravu, hartiju od vrednosti, tako da
nedostatak nekog njenog bitnog menilnog elementa povlai i njenu nevanost.
-U pravima kontinentalnih drava, menica kao hartija od vrednosti moe glasiti
samo na odreenu sumu novca, dok ona u anglosaksonskim dravama moe da glasi i
na odreenu koliinu zamenljivih stvari ili na izvrenje odreene inidbe.
-Menine obaveze su posebno stroge i to ne samo prema duniku, nego i prema
poveriocu.
-Menica predstavlja obligaciono-pravnu hartiju od vrednosti jer su prava koja su u
njoj inkorporirana (utelovljena, sadrana) po svojoj pravnoj prirodi obligaciona, to blie
znai da je u njoj sadrano pravo potraivanja prema duniku.
-Menicaje prezentacioni papir jer se isti mora prezentirati - podneti duniku.
-Obavezu dunika obuhvata samo ono to je u meninoj ispravi
naznaeno. Dakle, sve to nije u meninoj isparvi navedeno ne bi obavezivalo dunika.
6. Menina naela
Osnovna menina naela su: 1) naelo pismenosti (formalnosti) menice, 2) naelo
inkorporacije, 3) naelo fiksne menine obaveze, 4) naelo menine strogosti, 5) naelo
menine solidarnosti, 6) naelo samostalnosti menine obaveze i 7) naelo neposrednosti
menice.
1) Naelo pismensti (formalnosti). - Ovo naelo oznaava da menica mora da bude
sastavljena u tano predvienoj pismenoj formi i da sadri sve one elemente koje zakon
zahteva. Stranke ne mogu svojom voljom menjati ili izostavljati bitne menine elemente,
tako da raspored meninih klauzula mora biti u propisanoj formi i tu ne moe biti nikakve
proizvoljnosti. Jedino blanko menica ne mora imati sve elemente u momentu izdavanja,
ali mora imati sve elemente u momentu prezentiranja na isplatu. U poslednje vreme, ovo
naelo je donekle ublaeno usvajanjem teorije omisije (proputanja), odnosno
mogunou izdavanja blanko menice.Osim toga, data je mogunost i nepismenim i
slepim licima, kao i licima sa drugim nedostacima da putem tzv. instrumentalnih svedoka
preuzimaju menine obaveze.
2) Naelo inkorporacije - Ovo naelo oznaava da se bez hartije od vrednosti, pravo iz
hartije od vrednosti ne moe da ostvari i ne moe da se isto pravo prenese. Dakle, ono
ukazuje na neodvojivost prava iz hartije i prava na hartiju. Dakle, ne moe niko biti
menini poverilac ako duniku i ne podnese samo menino pismeno, u kojem su
inkorporirana odreena prava meninog poverioca i obaveze meninog dunika.
3) Naelo fiksne menine obaveze. - Ovo naelo predvia da se po osnovu menice
moe zahtevati samo to je naznaeno u menici, tj. ne moe se traiti neka druga
obaveza.
4) Naelo strogosti menice. - Isto je naelo veoma znaajno i odraava se kako prema
meninom duniku, tako i prema meninom poveriocu. Sastoji se u tome da menica
predstavlja apstraktnu hartiju od vrednsti i nezavisna je od osnovnog posla. Obaveza
nastaje po menici, im odreeno lice-trasant potpie menicu. Menina strogost prema
meninom duniku se ogleda u tome da ovaj mora da ispuni meninu obavezu vrlo
jednostavno i u kratkom roku, jer su veoma ograniene mogunosti izricanja prigovora.
Menini dunik mora da isplati meninu svotu odnosno iznos, pa tek onda ako eli, moe
da se parnii. Menina strogost prema meninom poveriocu se ogleda na taj nain, to
menini poverilac pri ostvarivanju prava iz menice mora da se pridrava meninih rokova
i radnji, a odgovara na taj nain to moe da izgubi menino pravo, ukoliko se ne
pridrava menine strogosti.
5) Naelo menine solidarnosti. - Ovo naelo oznaava da svaki menini dunik, iako
ih ima vie solidano odgovaraju sa drugim dunicima u pogledu menine svote, tj. ako ne
plati meninu svotu prvi menini dunik, to je duan da uini drugi u celosti. Tu nema
deljenja obaveze ve nastaje prevaljivanje obaveze, tako da dunik koji je isplatio
meninu svotu ima pravo da zahteva od prethodnika naplatu meninog iznosa i trokove.
6) Naelo samostalnosti menine obaveze. - Isto naelo oznaava da je svaki
menini potpisnik samostalan i nezavisan menini dunik i da na njegovu obavezu ne
utiu obaveze drugih meninih dunika. Na primer, ako nije punovana menina obaveza
jednog dunika, ne znai da nije punovana obaveza drugog meninog dunika. Tako,
kad se dokae da je potpis akceptanta falsifikovan, odnosno da ta obaveza nije
punovana, drugi menini dunici se po ovom naelu samostalnosti menine obaveze ne
oslobadaju od svoje obaveze.
7) Naelo neposrednosti menice. - Naelo neposrednosti menice znai, da je svako od
meninih dunika neposredno odgovoran imaocu menice.lz tih razloga, imalac menice
moe tuiti bilo kojeg meninog dunika, bez obzira na njegov rang u menici. Ali, kad tui
onoga koji ima vii rang i ovaj isplati meninu svotu, onda imalac menice gubi pravo da
zahteva od onih drugih, koji imaju nii menini rang, isplatu menine svote.
7. Menini elementi
U meninom pravu poznati su bitni i nebitni menini elementi.
7. 1. Bitni menini elementi
Zakon o menici predvida da trasirana menica mora da sadri sledee bitne
elemente: 1) oznaen je da se radi o menici, 2) bezuslovni uput da se plati
odreena svota novca, 3) ime lica koje treba da plati menicu
(trasata), 4) oznaen je dospelosti menice, 5) ime remitenta, tj. onoga kome se
i po ijoj naredbi mora platiti, 6) datum izdavanja menice, 7) mesto izdavanja
menice i 8) potpis trasanta, tj. lica koje je izdalo menicu.
1585 lan 1. ovog Zakona.
Od tri bitna menina lica, na menici se jedino potpisuje trasant (menini izdavalac) i to
ukazuje da je on menini dunik. Remitent je prvi imalac menice i time prvi menini
poverilac, dok trasat postaje menini dunik kad akceptira menicu. U tom sluaju se radi
o akceptantu.
Sopstvena menica sadri iste menine elemente kao i trasirana, izuzev to nema imena
trasata i datuma i mesta izdavanja sopstvene menice.
Naznaenje da je menica u meninom pismenom slogu, mora da bude uneto na
jeziku na kojem je pismeno i sastavljeno i to prilikom izdavanja menice. Menica
se najee, izdaje na otampanom formularu, pa je na njemu i isti menini elemenat
unapred otampan.
Nalog da se isplati odreena suma novca koji je dat od strane trasanta trasatu
mora da bude u obliku bezuslovnog naloga, jer je menica apstraktna hartija, pa
mora da glasi na tanu sumu novca koja moe da bude oznaena u domaoj ali i
stranoj valuti i sa nalogom da glasi na isplatu odjednom. Tu ne moe biti nikakvog
odstupanja, tako da ne moe biti predviena isplata menine svote u ratarna.
U trasiranoj menici, navoenje trasatovog imena, predstavlja bitni menini
elemenat, jer menini poverilac mora da zna ko e izvriti isplatu svote na koji glasi
menica. Navoenje imena remitenta, lica kojem treba da bude isplaena menina
svota, predstavlja takoe bitan elemenat.
Takoe, potpis trasanta-izdavaoca menice, predstavlja vaan i bitan menini
element, jer stavljanje njegovog potpisa na menino pismeno dovodi do zasnivanja
menino-pravnog odnosa. On to mora da uini svojerunim potpisom.
Oznaenje dospelosti menice, kao bitan menini elemenat, odreuje vremenski
trenutak kad je menini dunik obavezan da ispuni meninu obavezu imaocu menice,
odnosno meninom poveriocu. Dospelost menice prema Zakonu o menici moe da bude:
po vienju, na odreeno vreme po vienju, na odreeno vreme od dana izdavanja
menice i na tano odreeni dan.
Dospelost menice po videnju, oznaava da je menica dospela im je podneta trasatu
na isplatu. Ovakva se menica mora podneti trasatu na isplatu, najkasnije u roku od jedne
godine dana, od dana izdavanja menice.
Dospelost menice na odredeno vreme po vienju, oznaava da trasat treba da
isplati meninu svotu u odreenom roku, poto mu je ista prezentirana na akcept
(vienje).
Dospelost menice na odreeno vreme od dana izdavanja, znai da menica mora da
bude podneta na isplatu u odreenom roku posle oznaenog datuma izdavanja menice.
Dospelost menice na odreeni dan je oznaavanje tano odreenog dana kad trasat
treba da isplati meninu svotu po menici (kao na primer, na dan 11. februara 2002.
godine).
Dospelost menice mora da bude odreena, samo na jedan od ova etiri naina. Prema
tome, nisu vaee ni dozvoljene one tzv. uzo menice kod kojih je dospelost odreivana
klauzulom "platite u uobiajeno vreme", kao i tzv. "sajamske menice" (koje su dospevale
u vreme odravanja sajma).
Dospelost, po pravilu, odreuje trasant prilikom izdavanja menice ili kod blanko menice
dospelost moe biti odreena i kasnije od zakonitog i savesnog imaoca menice koji u
menici treba da upie rok dospelosti menine obaveze.
Kod trasirane sopstvene menice, koja u unutranjem prometu moe da slui kao
instrument obezbeenja plaanja, rok dospelosti mora biti tano odreenog dana (taj rok
mora biti u okviru 90. dana, od dana nastanka duniko-poverliakog odnosa). Kada
ovakva menica slui za obezbeenje kredita, onda rok dospelosti mora da bude u roku
koji odgovara roku dospelosti tog kredita.
Svaka menica mora da ima i oznaeno mesto plaanja, gde treba da se izvri
isplata menice, a na meninom formularu je odtampana klauzula "plaanje u " i posle
toga se upisuje mesto plaanja po menici. Kod mesta plaanja je znaajno i odreivanje
p1atita. Tako na primer, ako u jednom mestu ima vie banaka, odreivanje platita
mora da bude na menici izriito upisano ime se odreuje tano kod koje banke i u kojoj
ulici e biti izvrena isplata.
Domicilirana menica se razlikuje od obine, po tome to se kod nje isplata ne vri u
mestu trasatovog prebivalita, nego u nekom drugom mestu. Kod ove menice, pored
domicila, tj. mesta plaanja treba razlikovati i domicilijata tj. lice koje isplauje tu menicu
i domicilijanta - lica koje je tu menicu domiciralo. Tu menicu, po pravilu, moe da
domicilira trasant kao izdavalac menice do akceptiranja, imalac menice kad je u pitanju
blanko menica ili trasat u samoj izjavi o akceptiranju.
Ime remitenta u meninom formularu, unosi se posle klauzule "po naredbi" i to ukazuje
da on kao prvi menini poverilac, moe svojom naredbom u obliku indosamenta da
prenese to menino pravo na drugog imaoca menice, tj. na novog meninog poverioca.
Datum izdavanja menice je posebno znaajan kod obraunavanja dospelosti menice i
uopte roka kod menice, jer od tog datuma poinje da tee i rok zastarelosti menice.
Datum se upisuje u prvom redu, odmah posle mesta izdavanja menice, a mesto
izdavanja menice se unosi odmah na poetku prvog reda. Menicu potpisuje trasant
svojeruno ili njegov ovlaeni punomonik. Kad punomonik potpisuje menicu, u ime i
za raun trasanta, onda to na menici mora da bude navedeno sa klauzulom "kao
punomonik" ili "po ovlaenju" i sl.
7. 2. Klasifikacija bitnih meninih elemenata U pravnoj teoriji se bitni menini
elementi grupiu i to na: opte, personalne, kalendarske i geografske elemente.
1586 Barto M, Antonijevi Z, Jovanovi V, Menino i ekovno pravo, Beograd, 1974, str. 26-
67.
Optim meninim elementim, podrazumevaju se oznaenja kao to su: da je to
menica i bezuslovni nalog da se plati odreena suma novca. Menica se najee, izdaje
na unapred odtampanom formularu-blanketu. Meutim, bila bi punovana i ona menica
koja je izdata sa svim bitnim meninim elementima na obinoj hartiji, a u pismenoj
formi, a da bude iz fiskalnih razloga propisno taksirana.
Personalnim bitnim meninim elementima, smatraju se: ime trasata, ime remitenta
- korisnika i potpis trasanta.
U kalendarske bitne menine elemente, ubrajaju se:datum izdavanja menice i rok
dospelosti menine obaveze.
Oznaavanje datuma izdavanja menice je bitan elemenat menice jer se pomou
njega moe odrediti rok dospelosti menice (recimo, za one koje dospevaju odredenog
dana, kao i za one koje dospevaju na odreeno vreme od dana izdavanja), kao i da li je
trasant i posedovao pasivnu meninu sposobnost, odnosno sposobnost preuzimanja
menine obaveze. Datum izdavanja menice ima ulogu i kod odreivanja primene
konkretnog zakona na odreeni menino-pravni odnos.
U geografske bitne menine elemente, spadaju: oznaenje mesta izdanja i mesta
plaanja menice. Mesto izdanja menice ima znaajnu ulogu kod onih menica koje se
javljaju u meunarodnom prometu. Tako na primer, ako doe do sukoba (kolizije)
zakona, forma menice se, na primer, odreuje prema nacionalnom zakonu drave u kojoj
je menica izdata i druga pitanja, takoe se mogu urediti prema nacionalnom zakonu
drave, gde je menica izdata.
Mesto plaanja menice ima posebnu ulogu za one menice koje cirkuliu u
meunarodnom prometu, jer se prema mestu plaanja mogu regulisati neka vana
pitanja, kao na primer: valute u kojoj se vri isplata menice, prezentacija menice,
podnoenje zahteva za amortizaciju menice, podizanje protesta i dr.
7. 3. Pretpostavljeni bitni menini elementi
Menina strogost i postojanje bitnih meninih elemenata kod menice je donekle ublaena
zakonom koji predvia odreena odstupanja. To je uinjeno pomou predpostavljenih
bitnih meninih elemenata. Tako vae sledea pravila:
1) kada u trasiranoj menici nije oznaeno mesto izdavanja, predpostavlja se da je menica
izdata u mestu koje je navedeno pored trasantovog potpisa (u adresi trasanta -izdavaoca
menice);
2) kad u menici nije oznaeno mesto plaanja, onda se predpostavlja da je menica
plativa u mestu koje je navedeno, pored imena trasata, tj. u adresi trasata koji treba da
isplati menicu;
3) kad u menici nije oznaen rok dospelosti menine obaveze, onda se predpostavlja da
takva menica dospeva po vienju, tj.im bude podneta - prezerntirana trasatu.
7. 4. Nebitni menini elementi
Pored bitnih meninih elemenata mogu se pojaviti nebitni menini elementi, tj. nebitne
menine klauzule i nebitna menina lica.
Nebitne (fakulttivne) menine klauzule. - Nebitne menine klauzule javljaju se kao:
klauzule o broju meninih primeraka (koja oznaava da je dolo do umnoavanja
menice), klauzule "platite za ovu prvu menicu", kasatorne klauzule -"platite za ovu prvu
a ne i za ostale menice", solo klauzule -"platite za ovu jedinu menicu" (gde se trasantu
zabranjuje dalje umnoavanje menice), klauzule o pokriu -"stavite istu na raun Pere
Peria", (gde se trasat obavetava o tome od koga e dobiti pokrie za isplatu menine
svote), klauzule o moneti - gde se trasatu odreuje valuta u kojoj e isplatiti meninu
svotu, klauzule o efektivi - "platite 1000. DEM efektive", klauzule o kamati - gde se
trasatu nalae da isplati ne samo meninu svotu nego i odreenu kamatu remitentu,
klauzule o protestu ("bez trokova", "bez protesta") - gde menini poverilac se oslobaa
obaveze podizanja protesta, u sluaju neakceptiranja odnosno neisplate menice i druge
klauzule.
Nebitna menina lica - druga menina lica. - Pored strogo obaveznih meninih lica
(trasanta, trasata i remitenta), kod trasirane menice se mogu pojaviti i neka druga
neobavezna lica, kao to su: indosant-lice koje indosira menicu, indosatar-lice na koje se
menica prenosti putem indosamenta, avalista-lice koje garantuje da e neko od meninih
dunika ispuniti svoju meninu obavezu, cedent-lice koje prenosi menicu, putem
graansko-pravne cesije, cesionar- lice na koje se menica cedira, akceptant-lice koje
akceptira menicu, intervenijent-lice koje umesto trasata akceptira, odnosno isplauje
meninu sumu, multiplikator-javlja se kao lice koje izdaje duplikat menice,
instrumentalni svedok - je lice koje potpisom potvruje da je neko drugo lice preuzelo
meninu obavezu koje je kao menini dunik nesposobno da potpie menicu (slep,
nepismen i sl.) i dr.
8. Menine radnje
8. 1. Izdavanje menice
U menine radnje spadaju:izdavanje menice, umnoavanje, prenoenje menice,
akceptiranje menice, avaliranje menice, protest, isplata menice, notifikacija, prezentacija
i regres kod menice.
Izdavanje menice predstavlja jednostranu izjavu volje kojom trasant daje nalog trasatu
da korisniku, remitentu se isplati odreena suma novca u vreme dospelosti, stavljanjem
svoga potpisa na menicu.
Izdavanje menice je prva menina radnja kojom menicu izdaje trasant, tako da menica
koja nema izdate naredbe i potpis trasanta, i koja nije akceptirana, nije punovana, tj.
nema pravno dejstvo. Kod izdavanja menice, izdavalac-trasant stavlja svojeruni potpis
na menicu na mestu odreenom za trasanta i od tog momenta se smatra da je menica i
izdata, tako da trasan preuzima meninu obavezu prema remitentu i prema svakom
docnijem zakonitom i savesnom draocu menice. Dakle, sa izdavanjem menice zasniva
se menino-pravni odnos izmeu trasanta i remitenta, korisnika. Od trenutka izdavanja
menice, trasant je odgovoran prema remitentu za isplatu menine sume. Pri izdavanju
menice znaajno je pitanje: pasivne menine sposobnosti trasanta i aktivne menine
sposobnosti remitenta-korisnika (inae, meninog poverioca).
Pasivna menina sposobnost trasanta, podrazumeva da on. kao prvi potpisnik
menice, preuzima meninu obavezu. Smatra se da to mogu da uine sva poslovno
sposobna lica, izuzev u nekint sluajevima, kod nekih drava tzv. profesionalna menina
nesposobnost odreenih lica (svetenici, udate ene, oficiri i vojnici, dravni slubeici i
dr.).
1587 Barto M., Antonijevi Z, Jovanovi V, ibid, str.36-37.
Pored toga se zahteva, da bi neko lice moglo da izda menicu da poseduje odreeno
novano pokrie, koje ne bi smelo da bude manje od sume na koju menica glasi. To
novano pokrie, ak ne mora da bude u trenutku izdavanja menice, ve pre u trenutku
dospelosti menine obaveze.Kada se radi o trasantovom pokriu kod trasata, trebalo bi
istai da ukoliko je ono manje od meni1ne sume na koju menica glasi, da moe doi do
sluaja da trasat tada delimino akceptira ili delimino isplati menicu. Time, na ovaj,
nain potraivanje meninog poverioca ne moe da bude u celini realizovano, tako da bi
dolo do regresa.
Moe se istai, da za menino-pravne odnose, pitanje meninog pokria i nije toliko
znaajno, jer sa akceptiranjem menice od strane trasata, isti postaje glavni menini
dunik. esto, trasat moe da akceptira menicu i kad ne postoje dovoljne sume novca
kao trasantovog pokria po menici (iz razloga trajnih poslovnih odnosa trasanta i
trasata,kao i uvanja trasatovog ugleda od strane trasanta).
1588 Vasiljevi dr M, ibid, str. 656
Aktivnom meninom sposobnou, smatra se sposobnost nekog lica da bude
poverilac po menici, a to moe biti svako pravno i fiziko lice sa pravnom sposobnou.
Izdavanje menice spada, po pravilu, u prvu meninu radnju, ali se na primer, kod
potroakih kredita dogaa da se menica prvo akceptira ili ak avalira da bi njen
izdavalac bio siguran da e nalog za isplatu biti prihvaen, pa tek onda izdavalac stavlja
svoj potpis na menicu i preuzima meninu obavezu.
S druge strane, trasant moe izdati menicu ne samo u svoje ime i zasvoj raun, ve i u
ime i za raur vlastodavca. Tada se u ovom sluaju, trasant potpisujui menicu javlja kao
punomonik. li tom sluaju, ovakva menica obavezuje vlastodavca. Meutim, ako ovakvo
lice prekorai data ovlaenja iz punomoja ili potpie menicu bez ovlaenja, onda
potpisana menica ne obavezuje vlastodavca, ve punomonika koji je po menici
odgovoran. Trasant se moe pojaviti, kao izdavalac menice i u ulozi komisionara, te je u
takvom sluaju on i menino pravpo odgovoran.
8. 2. Umnoavanje menice
Do umnoavanja menice moe da doe pri upotrebi menice u prekomorskom prometu
zbog gubitka ili unitenja menice, a iz razloga da se to bolje obezbede interesi imaoca
menice. Umnoavanje menice moe da se obavi na dva naina: izdavanjem duplikata,
triplikata i sl. ili sainjavanjem kopije menice. Kod izdavanja duplikata menice, svaki
izdati primerak mora da nosi oznaku rednog broja, jer e se u suprotnom smatrati da
svaka od takvih menica predstavlja samostlanu menicu. Do umnoavanja (izdavanja
duplikata) ne moe doi kada je u menici uneta klauzula "solo klauzula" - "platite za ovu
jedinu menicu".
U sluaju da jedan primerak umnoene menice bude poslat na akceptiranje, onda na
svim ostalim primercima mora da bude naznaeno ime lica kod kojeg se taj primerak
nalazi. Kad akceptirani primerak bude isplaen, prestaje vanost svih ostalih primeraka
menice. Izuzetak od ovoga je sluaj kada je trasat akceptirao vie primeraka menice, jer
se tada smatra da je on u obavezi po svakom primerku akceptiranih menica.
Duplikat menice moe da izda samo trasant, a pravo sainjavanja kopija menice pripada
svakom imaocu menice i ona predstavlja veran - dosledan prepis izvorne menice. Sa
kopijom menice, imalac kopije ne moe traiti da mu bude isplaena menina svota
odnosno traiti akceptiranje, nego samo moe zahtevati da mu bude predata izvorna
menica putem tzv. prekvizicionog protesta.
Pasivna menina sposobnost trasanta, podrazumeva da on.kao prvi potpisnik
menice, preuzima meninu obavezu. Smatra se da to mogu da uine sva poslovno
sposobna lica, izuzev u nekini sluajevima, kod nekih drava tzv. profesionalna menina
nesposobnost odreenih lica (svetenici, udate ene, oficiri i vojnici, dravni slubeici i
dr.).1587 Pored toga se zahteva, da bi neko lice moglo da izda menicu da poseduje
odreeno novano pokrie, koje ne bi smelo da bude manje od sume na koju menica
glasi. To novano pokrie, ak ne mora da bude u trenutku izdavanja menice, ve pre u
trenutku dospelosti menine obaveze.Kada se radi o trasantovom pokriu kod trasata,
trebalo bi istai da ukoliko je ono manje od menine sume na koju menica glasi, da moe
doi do sluaja da trasat tada delimino akceptira ili delimino isplati menicu. Time, na
ovaj, nain potraivanje meninog poverioca ne moe da bude u celini realizovano, tako
da bi dolo do regresa.
Moe se istai, da za menino-pravne odnose, pitanje meninog pokria i nije toliko
znaajno, jer sa akceptiranjem menice od strane trasata, isti postaje glavni menini
dunik. esto, trasat moe da akceptira menicu i kad ne postoje dovoljne sume novca
kao trasantovog poria po menici (iz razloga trajnih poslovnih odnosa trasanta i trasata,
kao i uvanja trasatovog ugleda od strane trasanta).1588
Aktivnom meninom sposobnou, smatra se sposobnost nekog lica da bude
poverilac po menici, a to moe biti svako pravno i fiziko lice sa pravnom sposobnou.
Izdavanje menice spada, po pravilu, u prvu meninu radnju, ali se na primer, kod
potroakih kredita dogaa da se menica prvo akceptira ili ak avalira da bi njen
izdavalac bio siguran da e nalog za isplatu biti prihvaen, pa tek onda izdavalac stavlja
svoj potpis na menicu i preuzima meninu obavezu.
S druge strane, trasant moe izdati menicu ne samo u svoje ime i zasvoj raun, ve i u
ime i za raun vlastodavca. Tada se u ovom sluaju, trasant potpisujui menicu javlja kao
punomonik. U tom sluaju, ovakva menica obavezuje vlastodavca. Meutim, ako ovakvo
lice prekorai data ovlaenja iz punomoja ili potpie menicu bez ovlaenja, onda
potpisana menica ne obavezuje vlastodavca, ve punomonika koji je po menici
odgovoran. Trasant se moe pojaviti, kao izdavalac menice i u ulozi komisionara, te je u
takvom sluaju on i menino pravro odgovoran.
8. 2. Umnoavanje menice
Do umnoavanja menice moe da doe pri upotrebi menice u prekomorskom prometu
zbog gubitka ili unitenja menice, a iz razloga da se to bolje obezbede interesi imaoca
menice. Umnoavanje menice moe da se obavi na dva naina: izdavanjem duplikata,
triplikata i sl. ili sainjavanjem kopije menice. Kod izdavanja duplikata menice, svaki
izdati primerak mora da nosi oznaku rednog broja, jer e se u suprotnom smatrati da
svaka od takvih menica predstavlja samostlanu menicu. Do umnoavanja (izdavanja
duplikata) ne moe doi kada je u menici uneta klauzula "solo klauzula" - "platite za ovu
jedinu menicu".
U sluaju da jedan primerak umnoene menice bude poslat na akceptiranje, onda na
svim ostalim primercima mora da bude naznaeno ime lica kod kojeg se taj primerak
nalazi. Kad akceptirani primerak bude isplaen, prestaje vanost svih ostalih primeraka
menice. Izuzetak od ovoga je sluaj kada je trasat akceptirao vie primeraka menice, jer
se " tada smatra da je on u obavezi po svakom primerku akceptiranih menica.
Duplikat menice moe da izda samo trasant, a pravo sainjavanja kopija menice pripada
svakom imaocu menice i ona predstavlja veran-dosledan prepis izvorne menice. Sa
kopijom menice, imalac kopije ne moe traiti da mu bude isplaena menina svota
odnosno traiti akceptiranje, nego samo moe zahtevati da mu bude predata izvorna
menica putem tzv. prekvizicionog protesta.
1587 Barto M., Antonijevi Z, Jovanovi V, ibid, str.36-37.
1588 Vasiljevi dr M, ibid, str. 656
8. 3. Prenos menice (indosiranjem)
Ovaj se prenos menice obavlja na taj nain, to se putem izjave (indosamenta) menica
prenosi sa jednog lica na drugo. To se obavlja na poleini menice gde je prvi indosant
(irant) samo remitent - poto je trasant njemu predao menicu i on svojom izjavom volje
prenosi menicu na indosatara.
Indosament moe biti puni, blanko i rekta. Puni indosament je onaj u kojem je
naznaeno ime lica na koje se menica prenosi, sa odgovarajuom klauzulom i potpisom
indosanta. Blanko indosament je onaj na kojem se nalazi samo potpis
indosanta. Rekta indosament je onaj u kojem stoji klauzula "ne po naredbi" koja
oznaava da se dalje zabranjuje indosiranje i onda se menica dalje moe prenosti samo
graansko-pravnom cesijom.
Kad je poleina menice ve iskoriena za prenos menice indosamentom, onda se takav
prenos moe obaviti i na produetku menine isprave, tzv. alonu.
Putem indosamenta se prenose, u prvom redu, prava na menicu, te na ovaj nain
indosatar (lice na koje je menica preneta) stie i prava iz menice. Izjava o indosiranju, ne
sme da bude povezana, niti sa bilo im uslovljena (sem u anglosaksonskim dravama).
Kod menice nije doputen indosament koji glasi na donosioca, ali ukoliko se isti upotrebi,
nee dovesti do nevanosti menice, nego e se u tom sluaju smatrati da se radi o blanko
indosamentu. Takoe, nije doputen ni delimian indosament, pa izjavom o indosiranju
mora da bude obuhvaena ukupna menina suma.
Postoji i tzv. povratni indosament, tj. da se menica indosira na neko lice koje je ve u
meninoj obavezi. Na taj nain, moe doi do indosiranja menice na trasanta, trasata,
akceptanta ili bilo kojeg meninog dunika, koji na ovakav nain postaje menini
poverilac, po istoj menici. To dovodi do konfuzije (sjedinjenja) meninog dunika i
poverioca.
Menica se u praksi, najee, prenosi putem blanko indosamenta. Na ovaj nain se
imaocu menice daju mnoge mogunosti: 1) da dalje indosira menicu putem punog,
blanko ili rekta indosamenta i da na taj nain postane menini dunik, 2) da menicu
prenese dalje prostom predajom (tradicijom) ne potpisujui nigde na menici i ne
upisujui nigde svoje ime. Na ovaj nain, imalac menice izbegava, prema kasnijim
imaocima menice, da preuzme meninu obavezu (jer nema njegovog imena) i 3) da u
blanko indosament upie neposredno ime lica na koje prenosi menicu. (I na ovaj nain se
izbegava njegova menina obaveza, poto nigde nije upisano njegovo ime, kao ranijeg
imaoca menice).
Kad se radi o trasiranoj sopstvenoj menici, kao sredstvu obezbeenja u unutranjem
prometu, prenos se obavlja retko. I tu se prenos obavlja indosamentom. U ulozi
indosanta pojavljuje se remitent, ali do indosiranja dolazi tek onda kad on ispuni
ugovornu obavezu (isporui robu, izvri uslugu i sl.), zbog ega je on i primio menicu. Tu
ovakva trasirana sopstvena menica donekle, gubi svoj apstraktni karakter. Putem
indosiranja menice, remitent ustvari daje menicu kao sredstvo obezbeenja nekom
treem licu-indosataru, odnosno vri plaanje koje duguje. Obzirom na ogranieno
prenoenje ovakve menice, ista se esto prenosti punim indosamentom.
-Prenos menice, putem graansko-pravne cesije - Takoe se, izuzetno, prenos
menice moe obaviti i putem graansko-pravne cesije, do koje dolazi najee, kad je
trasant ili neki od indosanata uneo u menicu klauzulu - "rekta klauzulu", "ne po naredbi".
Ovakav nain prenosa menice pogodan je za imaoca menice, jer na taj nain on ne
preuzima meninu obavezu prema docnijim imaocima menice, jer je njegova obaveza
graansko pravne prirode.
Dejstvo cesije kod menice, ima sledee karakteristike: 1) da imalac menice
(cedent, prenosilac menice), prenosi na novog imaoca menice (cesionara) ista prava koja
on kao prenosilac ima prema meninom duniku (cezusu); 2) menini dunik moe
isticati iste prigovore prema novom imaocu menice koje je imao i prema ranijem imaocu
menice.
U iznetotom pogledu cesija se znaajno razlikuje od indosiranja, jer indosatar stie
samostalna prava nezavisna od njegovog prethodnika po menici (odnosno indosanta). To
dalje znai, da indosant moe preneti vie prava na indosatara, nego to ih je i sam
imao.
8. 4. Akceptiranje menice
Akceptiranje menice, predstavlja menino pravnu radnju gde se neko lice, najee
trasat, svojom voljom i potpisom obavezuje da prihvati meninu obavezu i da e meninu
svotu isplatiti onako kako ona glasi. Od tog momenta se menja i glavni dunik u menici,
jer tada glavnog dunika trasanta zamenjuje akceptant. Dakle, akcept predstavlja izjavu
koju odreeno lice stavlja na meninu ispravu kojom potvruje trasantov nalog za isplatu
menine sume. Institut akcepta se ne pojavljuje kod drugih hartija od vrednosti, a kod
menice je uveden iz razloga to je mrnica kreditno sredstvo sa dugim rokovima
dospelosti. Sa akceptiranjem menice, daje se meninom poveriocu poveana sigurnost da
e menina svota biti isplaena.
U najveem broju sluajeva, akcept menice vri trasat i on postaje menini dunik.
Obino, postoji tzv. predugovor izmeu trasanta i trasata o tome da e trasat da izvri
akceptiranje menice koju trasant bude vukao na njega. Sa akceptiranjem menice trasat
stupa u menino-pravni odnos i postaje glavni menini dunik. Akcept menice, moe
biti puni i blanko.
Puni akcept menice, sadri klauzulu "priznajem", "prihvatam" i potpis akceptanta,
a blanko akcept menice je onaj gde se samo nalazi potpis akceptanta popreko preko
meninog sloga.
1) Vrste akcepta po sadrini i obimu
Akcept po sadrini i obimu moe da bude potpuni i delimian. Potpuni akcept se
sastoji u tome da akceptant prihvati da isplati u celini meninu svotu, dok
bi delimian akcept bio u sluaju da akceptant prihvata da isplati samo deo
menine svote.
Izjava o akceptu, ne moe biti data bilo pod kakvim uslovom jer bi tada menica izgubila
svoj apstraktni karakter. Kad bi akceptant uneo neki uslov u svoju izjavu, takav uslov ne
bi mogao uticati na punovanost menice. Meutim, to bi se smatralo da je trasat odbio
da akceptira menicu, pa bi imalac menice mogao da uloi protest zbog neakceptiranja
menice.
Kad je u menici navedena "adresa po potrebi", a trasat odbije da akceptira menicu ili
unese uslov u izjavu o akceptu, onda je imalac menice obavezan da istu podnese na
ak ceptiranje na "na adresu po potrebi".
8. 5. Aval kod menice
Aval predstavlja menino jemstvo u pismenoj izjavi, gde lice-avalista unosi u meninu
ispravu i svojim potpisom na menici garantuje (jemi), da e neko od postojeih
potpisnika menice (honorat), ispuniti meninu obavezu, odnosno isplatiti sumu novca po
menici. Putem avala, menini poverilac stie veu sigurnost da e biti izmireno njegovo
potraivanje iz menice. Kao avalista moe da se pojavi svako lice koje poseduje pasivnu
meninu sposobnost, takoe i lice koje je ve dunik po menici, osim glavnog meninog
dunika. Tako se moe, kao avalista po menici pojaviti: akceptant, trasant do momenta
akceptiranja i izdavalac sopstvene menice.
Davanju avala, kao meninog jemstva, prethodi, najee, sporazum izmeu avaliste i
honorata (lica za koga avalista jemi). U tom ugovoru se obino precizira do kojeg
novanog iznosa avalista jemi i za koje to njegove obaveze. Istim se ugovorom precizira
i obaveza honorata da avalisti nadoknadi novanu tetu i da mu plati odreenu proviziju
koju bi ovaj imao. Ovakav ugovor, izmeu avaliste i honorata, nezavisan je od meninog
posla i predstavlja poseban graanskopravni ugovor (najee, bankarski posao). Do
avala moe doi i bez zakljuenja bilo kakvog ugovora izmeu avaliste i honorata.
Izjava o avalu (meninom jemstvu), daje se na menici ili na njenom produetku alonu.U
nekim dravama, mogunost davanja avala se moe dati posebnim aktom, na primer,
posebnim pismom avaliste upuenog imaocu menice. Takav aval koji se daje van menice
naziva se "skriveni aval". Po pravilu, avalista na meninoj istravi treba da naznai za
koga jemi, to se naroito odnosi kad se aval daje na poledini menice, u kojem bi se
sluaju (ako se ne navodi za koga se jemi), smatralo da se ne radi o avalu, ve o blanko
indosamentu. Kad je aval dat na licu menice, a nije navedeno za koga je dat, smatra se
da je takav aval dat za trasanta.
Izjava o avalu se daje na takav nain to avalista stavlja klauzulu "kao jemac", "kao
poruk", "per aval" i sl. i posle toga se stavlja ime honorata (lica za koje se garantuje), uz
stavljanje svojerunog potpisa avaliste.
Moe postojati i delimian aval koji se ogleda u tome, to avalista ne garantuje za
celokupnu meninu sumu, ve garantuje, jami za jedan njen deo. Kod menice, avalista
odgovara onako, kako to odgovara i onaj za koga jemi.
1589 lan 31. st. 1. naeg Zakona o menici.
Avalista, dakle, odgovara solidarno, samostalno i neposredno imaocu menice. On spada u
red regresnih dunika i poverilac se moe neposredno njemu obraati, kad glavni dunik
akceptant odbije da akceptira i isplati meninu svotu.
Kad avalista isplati menicu, on ima pravo regresa - kako prema honoratu, tako i prema
licima koja su odgovorna honoratu (prema trasantu, akceptantu i honoratovim
predhodnicima po menici).
8. 6. Intervencija kod menice
U sluaju, da trasat odbije da akceptira menicu, odnosno kad akceptant odbije da isplati
menicu, moe doi do intervencije. Tako se pod intervencijom podrazumeva menina
radnja kojom neko tree lice tzv. intervenijent, akceptira ili isplauje meninu sumu,
umesto meninog dunika.
Obzirom na nain kako dolazi do intervencije kod menice, pravi se razlika na: pozivnu i
spontanu intervenciju. Kod pozivne intervencije, sam trasant ili neko od
indosanata, upotrebom posebne klauzule "adresa po potrebi" unapred odreuje lice koje
e izvriti akceptiranje ili isplatu menice, kad trasat ili akceptant odbije da to uradi.
Ovakva pozivna intervencija moe da bude uinjena i kada neka menica - bilo iz kojeg
razloga ne bude akceptirana ili po njoj ne bude isplaena menina suma, kao i kada doe
do deliminog akcepta ili delimine isplat menine sume. Najee, izmeu intervenijenta
(adresata po potrebi) i, trasanta, postoji poseban sporazum, na osnovu kojeg se
intervenijent obavezuje da intervenie za trasanta, odnosno nekog drugog dunika po
menici.
U sluaju da se intervenijent ne pridrava sporazuma pa ne intervenie, bie odgovoran
honoratu za naknadu tete po pravilima graanskog prava, ali ne dolazi do njegove
menine odgovornosti.
Spontana intervencija se javlja u onom sluaju kad neko lice svojom voljom
(spontano) intervenie za meninog dunika. Smatra se da i u ovom sluaju moe da
postoji prethodni sporazum izmeu intervenijenta i honorata, ali se on nigde u meninom
pismenom ne vidi.
1590 Antonijevi dr Z, ibid, str. 482
Za razliku od pozivne, spontanu intervenciju ne mora da imalac menice prihvati. Sporno
je da li imalac menice moe jedino da odbije spontanu intervenciju zbog neakceptiranja
ili moe da odbije istu i zbog neisplate menine svote. Shodno lanu 55. Zakona o menici
nae zemlje je predvieno da imalac menice moe da odbije spontanu intervenciju zbog
neakceptiranja iz razloga to mu nije svejedno koje e lice akceptirati menicu obzirom na
finansijsku sposobnost, a ime intervenijenta nije mu unapred poznato, kao i da je imalac
menice preutno pristao na akceptiranje menice od oznaenog intervenijenta. Meutim,
sasvim je druga situacija kad se radi o spontanoj intervenciji zbog neisplate, jer se
smatra od strane nekih autora, da imalac menice ne moe da odbije da prihvati spontanu
intervenciju zbog neisplate, ime bi se oito nanela teta meninim regresnim dunicima.
1591 Cari dr S, Bankarski poslovi i hartije od vrednosti, Beograd, 1981, str.153-154.
Obzirom na razloge zbog kojih dolazi do spontane i pozivne intervencije, ista se moe
podeliti na: a) intervencija zbog neakceptiranja i b) intervenciju zbog neisplate menine
svote.
a) Intervencija zbog neakceptiranja. - Kada trasat odbije da akceptira menicu,
intervencija ima za cilj da sprei vrenje regresa pre dospelosti menice. Tada se
intervenie bilo za kojeg meninog dunika (trasanta, indosanta ili avalistu). Ne
intervenie se za trasata, kao ni za trasanta i indosanta koji su u menicu uneli klauzulu
"bez moje dalje obaveze". Intervencija proizvodi pravno dejstvo, kada je uneta u
meninu ispravu i tom prilikom intervenijent navodi ime lica za koje intervenie (ime
honorata), jer bi se inae, bez takvog unoenja, smatralo da se intervenie za trasanta.
Honorat mora da bude obaveten o izvrenoj intervenciji.
b) Intervencija zbog neisplate menine svote. - Kad glavni dunik odbije da isplati
meninu svotu (ili je delimino istu isplatio), pa je zbog toga podignut protest, onda
dolazi do intervencije zbog neisplate. Kada intervenijent isplati meninu svotu, to se
konstatuje na menici i mora se navesti ime honorata, jer bi se u suprotnom smatralo da
je intervenisano zbog trasanta.
Kada je izvrena isplata menine svote, intervenijentu se predaje menina isprava i
protestna isprava, kako bi on mogao da ostvaruje svoje regresno pravo. Intervenijent
ima pravo regresa prema honoratu i prema onim meninim potpisnicima koji su
odgovorni njegovom honoratu.
U ulozi meninog intervenijenta, moe se pojaviti bilo koje lice koje poseduje pasivnu
meninu sposobnost i lice koje je ve dunik po istoj menici. Tako, i trasat moe
intervenisati kao spontani intervenijent ako od trasanta nije primio menino pokrie ili
eli da sauva njegov poslovni ugled tzv. intervenijent za ast. Ne moe intervenisati
akceptant, a i lice koje se nalazi u obavezi prema honoratu.
Za trasiranu sopstvenu menicu nije kao sredstvo obezbeenja plaanja predvien institut
intervencije, jer je dovoljno to tu postoji aval.
8. 7. Prezentacija menice
Prezentacija menice predstavlja meninu radnju gde imalac menice u odreenom roku
menicu prezentira meninom duniku na akcept ili na isplatu. Ona se prezentira na
akcept sve do njene dospelosti. Prezentacija menice na isplatu ustvari predstavlja
poverioev poziv akceptantu da izvri isplatu menine svote. To se najee vri, na sam
dan dospelosti menice ili jednog od dva radna dana posle dospelosti. Prezentacija se
obavlja u mestu plaanja u poslovnoj prostoriji ili stanu dunika. Tom prilikom, dunik
mora odmah da isplati menicu, za razliku od akcepta - gde moe da zahteva da mu se
menica prezentira jo jedanput tzv. delibracioni rok.
1) Prezentacija menice na akcept. - Kod prezentacije menice na akcept, imalac
menice poziva trasata da prihvati nalog za isplatu koji mu je uputio trasant. Ovakva
prezentacija je najee potrebna to trasat i ne zna da je neka menica izdata i da je on
treba da isplati. On takvo saznanje dobija tek kada mu je imalac menice istu podneo na
akcept. Na ovaj nain se trasat upoznaje sa sadrinom naloga za isplatu, a takoe se
omoguava trasatu da blagovremeno obezbedi novana sredstva za isplatu o dospelosti
menice.
Imaocu menice dato je diskreciono pravo da odlui da li e menicu prezentirati na akcept.
Trasant moe da do odreenog roka zabrani prezentaciju menice na akcept. Ovo iz
razloga, to on nema novanih sredstava za pokrie menine svote.
Menica iji je rok dospelosti po vienju, ne moe se prezentirati na akcept ve
samo na isplatu.
2) Prezentacija menice na isplatu. - Prezentacija menice na isplatu je poziv poverioca
akceptantu da izvri isplatu. Ovakva prezentacija je uvek obavezna, za razliku od
prezentacije na akcept, koja to nije.
Imalac menice je duan da vodi rauna da se prezentacija menice radi isplate
blagovremeno izvri, jer e, u suprotnom, menica postati "prejudicirana", tako da
poverilac nee svoje pravo prema dunicima moi da ostvari.
Pravilo je da se prezentacija menice na isplatu prvo podnese akceptantu, kada je
izvreno akceptiranje menice. Neki smatraju, da bi menicu trebalo podneti i trasatu (ak
iako je on odbio da je akceptira) jer je u meuvremenu moda, on dobio menino pokrie
od trasanta, pa da postoji mogunost da i on isplati meninu svotu.
Trasirana sopstvena menica, kao sredstvo obezbeenja plaanja, se ne podnosi
na akcept nego samo na isplatu. Prezentacija na akcept, u ovom sluaju, je
nepotrebna jer su trasant-izdavalac i trasat isto lice. Prezentacija na isplatu se
obavlja na dan dospelosti i ona se u nas prezentira Narodnoj banci Jugoslavije-
Zavodu za obraun i plaanja, odnosno kod poslovne banke kod koje je ovakva
menica domicilirana.
Kada se menica, bilo po kojem osnovu, na dan dospelosti, nalazi u rukama izdavaoca
menice-trasanta, ne dolazi do prezentacije menice, jer se smatra da je dolo do
sjedinjenja (konfuzije) poverioca i dunika u jednom licu.
8. 8. Isplata menice
Isplata menice se obavlja po dospelosti i istu obavlja glavni menini dunik. Glavni
menini dunik po menici je akceptant kad je ona akceptirana, trasant-kad nije
akceptirana i izdavalac sopstvene menice. Kad se izvri isplata menice, onda se takva
isplata konstatuje na poleini menice i dunik je posle takve konstatacije uzima od
imaoca. Sa isplatom menice, prestaje menino-pravni odnos. To nastaje u sluaju, da
menicu isplate glavni menini dunici (akceptant i trasant do akceptiranja menice - i u
sluaju odbijanja akceptiranja menice, od strane trasata-trasant). Meutim, kada isplatu
menice izvri neki regresni dunik, onda dolazi do regresa i prevaljivanja obaveze.
Kao najei isplatioci menice, javljaju se akeptantili trasat, s tim to oni pre isplate
menice imaju obavezu da provere formalnu legitimaciju imaoca rbenice, tj. da utvrde da
li je imalac menice doao do meninog pismena na zakonit i savestan nain, kao i da je
lice koje trai isplatu dolo do menice na bazi neprekinutog niza indosamenata.
Kad poverilac, ne izvri blagovremenu prezentaciju menice radi isplate, dunik moe da
meninu svotu deponuje kod nadlenog suda, te se smatra da je on na ovaj nain izvrio
meninu obavezu. Kada je u meninom slogu uneta klauzula "sa izvetajem", tada trasat
ne moe da izvri isplatu menice dok od trasanta ne dobije poseban izvetaj o izdavanju
menice i njenom pokriu. Ako trasat uini isplatu menine svote, ne ekajui trasantov
izvetaj, onda e on odgovarati za prouzrokovanu tetu trasantu. Dunici (akceptant i
trasat), po pravilu, treba da plate meninu syotu odjednom, zajedno sa zakonskom i
ugovorenom kamatom, ali akceptant i tras!it mogu da izvre i deliminu isplatu,
smanjujui na taj nain obaveze regresnih dunika.
Po izvrenoj isplati, dunik zadrava menicu kao dokaz da je izvrio isplatu, a kod
delimine isplate, dunik moe zahtevati da se to konstatuje na menici. Kod delimine
isplate menice, imalac menice e najee, podii protest, kako bi sauvao regresna
prava prema meninim dunicima i trasantu.
Ako je u pitanju trasirana sopstvena menica, isplatu menine svote remitentu na njegov
iro raun koju e izvriti domicilijat, odnosno, Narodna banka Jugoslavije-Zavod za
obraun i plaanja, odnosno poslovna banka kod koje se nalazi iro raun trasanta. Kada
na raunu nema dovoljno sredstava, domicilijat e neisplaeni deo naloga za naplatu
izvriti sa rauna avaliste. Kada je menina svota isplaena u zemlji, onda domicilijat-
isplatilac u roku od tri dana, menicu dostavlja trasantu.
8. 9. Menini protest
Protest kod menice predstavlja posebnu meninu radnju, gde imalac menice na
verodostojan nain utvruje da je ostao bezuspean u pokuaju da naplati menicu ili da
dobije akcept. Podizanje protesta moe da uini imalac menice ili njegov punomonik, a
pod odreenim uslovima to pravo pripada i imaocima duplikata ili kopije menice.
Protestant, kao ovlaeno lice, je obavezan da se obrati nadlenom organu (u naoj
dravi kod optinskog suda u mestu plaanja menice) i da u zakonskom obliku podigne
protest. Uz to, protestant je obavezan da podnese menicu i izjavu da je bezuspeno
pokuavao da izvri obaveznu meninu radnju. Kada su ispunjeni uslovi, nadleni organ -
sud, poziva dunika (trasata ili akceptanta) da izvre traenu meninu radnju-akcept ili
isplatu menice.
Kad dunik ni na zahtev suda ne uini akcept ili isplatu menice, onda se ista injenica od
strane suda konstatuje u posebnoj protestnoj ispravi koji sud izdaje protestantu. Kod
suda se vodi kao posebna javna knjiga protestni registar u koji se upisuju sve ove
injenice.
Protestant je u obavezi da protest podigne u zakonskom roku da bi izbegao da menica
postane "prejudicirana" i da ne izgubi regresna prava prema meninim dunicima.
Postoji vie vrsta meninih protesta, kao to su:
1) Protest zbog neakceptiranja ili deliminog akceptiranja menice. - Ovaj protest
se podie u sluaju da trasat odbije da akceptira menicu (ili delimino akceptira menicu) i
koji se mora podii u roku koji je dat za akceptiranje menice;
2) Protest zbog neisplate ili delimine isplate menine sume.- Ovaj se protest
podie kad je akceptant ili trasat odbio da isplati ili samo delimino isplatio meninu
sumu. Ovakav se protest mora podii u roku dva dana, posle isteka roka dospelosti
menice;
3) Protest zbog nedatiranja akcepta. - Isti se podie samo kod onih menica kod kojih
dospelost glasi na odreeno vreme po videnju, a akceptant nije stavio datum kada je
izvren akcept i zbog toga se ne moe odrediti dospelost menice. Pomou ovog protesta
se postie da ovakva menica dospeva na odreeno vreme po podizanju ovog protesta.
4) Prekvizicioni protest. - Isti se podie kada imalac duplikata menice zahteva predaju
akceptiranog primerka menice od imaoca kako bi mogao da od akceptanta trai isplatu
menine sume. Na ovaj nain, postupa i podie protest i imalac kopije menice,
zahtevajui predaju izvorne menice, kako bi mogao da izvri regresno pravo prema licima
koja su kopiju menice indosirala ili avalirala.
Postoje i druge vrste protesta, kao to su protest zbog neisplate protestnih trokova, jer
shodno lanu 74. Zakona o menici, menini obveznik, pored isplate meninog iznosa,
obavezan je da snosi i protestne trokove.
Amortizacionim protestom se "protestuje" neakceptirana ili neisplaena menica zbog
koje je pokrenut amortizacioni postupak.
8.10. Menina notifikacija
Menina notifikacija predstavlja jednu od meninih radnji kojom se tite interesi imaoca
menice i interesi regresnih dunika. Menina radnja kojom se vri obavetavanje ostalih
potpisnika menice da je pokuaj imaoca menice ostao bezuspean da dobije akcept ili
isplatu menice, naziva se notifikacija. Notifikacija se najee obavlja putem
preporuenog pisma, mada je Zakonom o menici predvieno da se ista moe ostvariti u
bilo kojem obliku.
Ako je u pitanju trasirana sopstvena menica, isplatu menine svote remitentu na njegov
iro raun koju e izvriti domicilijat, odnosno, Narodna banka Jugoslavije-Zavod za
obraun i plaanja, odnosno poslovna banka kod koje se nalazi iro raun trasanta. Kada
na raunu nema dovoljno sredstava, domicilijat e neisplaeni deo naloga za naplatu
izvriti sa rauna avaliste. Kada je menina svota isplaena u zemlji, onda domicilijat -
isplatilac u roku od tri dana, menicu dostavlja trasantu.
8. 9. Menini protest
Protest kod menice predstavlja posebnu meninu radnju, gde imalac menice na
verodostojan nain utvruje da je ostao bezuspean u pokuaju da naplati menicu ili da
dobije akcept. Podizanje protesta moe da uini imalac menice ili njegov punomonik, a
pod odreenim uslovima to pravo pripada i imaocima duplikata ili kopije menice.
Protestant, kao ovlaeno lice, je obavezan da se obrati nadlenom organu (u naoj
dravi kod optinskog suda u mestu plaanja menice) i da u zakonskom obliku podigne
protest. Uz to, protestant je obavezan da podnese menicu i izjavu da je bezuspeno
pokuavao da izvri obaveznu meninu radnju. Kada su ispunjeni uslovi, nadleni organ-
sud, poziva dunika (trasata ili akceptanta) da izvre traenu meninu radnju-akcept ili
isplatu menice.
Kad dunik ni na zahtev suda ne uini akcept ili isplatu menice, onda se ista injenica od
strane suda konstatuje u posebnoj protestnoj ispravi koji sud izdaje protestant. Kod suda
se vodi kao posebna javna knjiga protestni registar u koji se upisuju sve ove injenice.
Protestant je u obavezi da protest podigne u zakonskom roku da bi izbegao da menica
postane "prejudicirana" i da ne izgubi regresna prava prema meninim dunicima.
Postoji vie vrsta meninih protesta, kao to su:
1) Protest zbog neakceptiranja ili deliminog akceptiranja menice. - Ovaj protest
se podie u sluaju da trasat odbije da akceptira menicu (ili delimino akceptira menicu) i
koji se mora podii u roku koji je dat za akceptiranje menice;
2) Protest zbog neisplate ili delimine isplate menine sume.- Ovaj se protest
podie kad je akceptant ili trasat odbio da isplati ili samo delimino isplatio meninu
sumu. Ovakav se protest mora podii u roku dva dana, posle isteka roka dospelosti
menice;
3) Protest zbog nedatiranja akcepta. - Isti se podie samo kod onih menica kod kojih
dospelost glasi na odreeno vreme po vienju, a akceptant nije stavio datum kada je
izvren akcept i zbog toga se ne moe odrediti dospelost menice. Pomou ovog protesta
se postie da ovakva menica dospeva na odreeno vreme po podizanju ovog protesta i
4) Prekvizicioni protest. - Isti se podie kada imalac duplikata menice zahteva predaju
akceptiranog primerka menice od imaoca kako bi mogao da od akceptanta trai isplatu
menine sume. Na ovaj nain, postupa i podie protest i imalac kopije menice,
zahtevajui predaju izvorne menice, kako bi mogao da izvri regresno pravo prema licima
koja su kopiju menice indosirala ili avalirala.
Postoje i druge vrste protesta, kao to su protest zbog neisplate protestnih trokova, jer
shodno lanu 74. Zakona o menici, menini obveznik, pored isplate meninog iznosa,
obavezan je da snosi i protestne trokove.
Amortizacionim protestom se "protestuje" neakceptirana ili neisplaena menica zbog
koje je pokrenut amortizacioni postupak.
8.10. Menina notifikacija
Menina notifikacija predstavlja jednu od meninih radnji kojom se tite interesi imaoca
menice i interesi regresnih dunika. Menina radnja kojom se vri obavetavanje ostalih
potpisnika menice da je pokuaj imaoca menice ostao bezuspean da dobije akcept ili
isplatu menice, naziva se notifikacija. Notifikacija se najee obavlja putem
preporuenog pisma, mada je Zakonom o menici predvieno da se ista moe ostvariti u
bilo kojem obliku.
Cilj notifikacije je da regresni menini dunici steknu saznanje da je dospela njihova
menina obaveza i da istu isvre bez intervencije suda, kako bi se izbegli trokovi i
kamate. Meutim, ako notifikacija ne uspe, imalac menice nee izgubiti regresna prava.
Iz napred navedenog proizilazi (a to je predvideno lanom 44. Zakona o menici), da
notifikacija nije obavezna menina radnja, ve se vie radio fakultaltivnoj meninoj
radnji, jer ako se notifikacija ne uini u propisanom roku, ne gube se menini zahtevi
prema meninim regresnim dunicima, kao to je to sluaj kada se blagovrembno ne
podigne protest. To je i bitna razlika izmeu menine notifikacije i meninog protesta.
8. 11. Menini regres
Menini regres je posebna menina radnja kojom imalac menice - poverilac vri naplatu
meninog iznosa od regresnih dunika, kada nije uspeo da dobije akcept ili isplatu i
menice od trasata kao glavnog meninog dunika.
Menini regres se vri posle dospelosti menine obaveze. Izuzetno, moe i ranije, u
sledeim sluajevima: a) kada je akceptant pre ili posle dospelosti pao pod steaj ili
dospeo u likvidaciju, b) kada je trasant ili akceptant obustavio izvrenje zbog
insoloventnosti trasata, c) kada je pokuano bezuspeno izvrenje pravnosnane odluke
na imovini trasanta i akceptanta i d) kada je pao pod steaj ili likvidaciju izdavalac
menice ija se menica na ime prezentira na akcept.
Klasifikacija meninog regresa, obzirom na razloge zbog kojih se obavlja regres, moe
biti: a) regres zbog neakceptiranja, b) regres zbog neisplate menice i c) regres zbog
insolventnosti trasanta, trasata ili akceptanta.
a) Regres zbog neakceptiranja ili deliminog akceptiranja se javlja samo u sluaju
da je menica blagovremeno bila prezentirana na akcept i da je trasat odbio da akceptira
menici (ili je samo delimino akceptirao), da je bio blagovremeno podignut protest i da
nije bilo intervencije (ili da ista intervencija nije bila prihvaena).
b) Regres zbog neisplate ili delimine isplate se pojavljuje u onim sluajevima kada
je menica blagovremeno prezentirana na isplatu i kada je akceptant u celili ili delimino
odbio da izvri isplatu, kao i pod uslovom da je blagovremeno podignut protest, a da nije
dolo do isplate menine svote od strane intervenijenta.
c) Regres zbog insolventnosti trasanta, trasata ili akceptanta.- Do regresa moe
doi i iz insolventnosti (nemogunosti plaanja) trasanta, trasata ili akceptanta kao
glavnih meninih dunika. Svi su oni menini dunici po menici i odgovaraju solidarno
imaocu menice. Imalac menice ima pravo da postupi protivu svih tih lica bilo
pojedinano, bilo protiv vie njih, bilo protiv svih zajedno i nije obavezan da se dri reda
kojim su se oni obvezali.
Kada dolazi do meninog regresa, poverilac se moe obratiti bilo kojem potpisniku
menice, ne vodei rauna o njegovom rangu na menici (naelo neposrednosti). Tada,
imalac menice moe zahtevati isplatu meninog iznosa od jednog potpisnika, svih
potpisnika istovremeno ili nekolicine potpisnika. Imalac menice, tom prilikom, moe
zahtevati palaanje meninog iznosa, ugovorene kamate, zakonske kamate od dana
dospelosti menice, kao i sudskih i drugih trokova s tim u vezi.
U sluaju, da jedan od meninih dunika isplati menicu, tada on od imaoca preuzima
meninu ispravu i time stie pravo regresa prema prethodnicima na menici i prema
glavnom meninom duniku. Ovakvo lice moe da naplati ne samo menini iznos, nego i
kamatu i druge trokove u vezi sa menicom. Sledei isplatilac tada ima pravo regresa
prema svojim prethodnicima po menici i prema glavnom meninom duniku i tako
redom. Ovaj postupak traje dok menicu"ne iskupi" akceptant ili trasant, te na ovaj nain
dolazi do tzv. prevaljivanja menine obaveze.
Lice koje vri regres, svoje regresno pravo moe ostvarivati i putem tzv. povratne
menice (Rucktratte). Istom menicom je obuhvaena regresna svota i zakonska taksa na
povratnu menicu. U sluaju da lice na koje je ovakva menica trasirana, akceptira tu
menicu, ranija se menica gasi u odnosu prema njemu.
9. Menine tube i menini prigovori
9. 1. Menine tube. - Pravilo je da se meninim tubama ostvaruje zatita meninih
poverilaca, dok se meninim prigovorima tite interesi meninih dunika.
Kad imalac menice blagovremeno podigne protest i eventualno izvri notifikaciju, a
menini dunici ne izvre svoju meninu obavezu, onda imaocu menice stoje na
raspolaganju menine tube, kako bi on sudskim putem ostvario svoja menina prava. Tu
se pojavljuju dve vrste tubi: redovne i regresne menine tube.
Redovnom meninom tubom, menini poverilac protiv glavnih meninih dunika
(trasanta, akceptanta, akceptanta za ast, izdavaoca sopstvene menice, spontanog
intervenijenta i avaliste) i to protiv nekog od ovih lica iz menice-podie tubu kod suda,
radi isplate menine svote. Regresnom meninom tubom se tue regresni dunici
(indosanti i avalisti).
9. 2. Menini prigovori. - Kod meninih prigovora, poverilac podie neku od meninih
tubi, a meninim dunicima stoje na raspolaganju menini prigovori koji mogu da budu:
objektivni (apsolutni) i subjektivni (relativni).
Objektivni (apsolutni) prigovori se ogledaju u tome to svoju osnovu imaju u samom
meninom pismenu i njih istie svaki menini dunik prema svakom imaocu menice. Tu
se radi o prigovorima koji su vidljivi na menici, iz klauzula koje su date na menici, kao na
primer, prigovor da nedostaje neki od bitnih meninih elemenata, prigovor daje menino
potraivanje zastarelo, prigovor da je menini dunik u celosti isplatio meninu svotu.
Subjektivnim (relativnim) prigovorima, smatraju se oni prigovori koji su zasnovani
na linom odnosu izmeu dunika i poverioca po menici i njih istie odreeni dunik
prema odreenom poveriocu (i zato imaju relativno dejstvo), kao na primer, prigovor da
nije izvren osnovni posao zbog kojeg je izdata menica ili prigovor trasanta da je imalac
menice, menicu popunio suprotno dogovorenom (kada se radi o blanko menici) ili
prigovor dunika da je meninu obavezu preuzeo zbog pretnje prinude, prevare i dr.
10. Amortizacija menice
Amortizacija menice, predstavlja sudski postupak u kojem se neka menica oglaava
nevaeom. To se ini u vanparninom postupku i najee, do postupka amortizacije
menice dolazi kad je ona izgubljena, ukradena, unitena ili nestala. Postupak se sprovodi
kod nadlenog suda, prema mestu plaanja menice. Zadnji zakonski imalac menice koja
je nestala ili znatno oteena, pokree amortizacionim predlogom kod nadlenog suda, u
vanparninom postupku, amortizaciju menice. Shodno lanu 90. Zakona o menici, uz
amortizacioni predlog u pogledu amortizacije konkretne menice, mora da se prikae
sadrina nestale ili znatno oteene menice, a predlaga mora da sudu uini verovatnim
da je posedovao odreenu menicu i da je po osnovu nje, njemu pripadalo odreeno
pravo.Kad optinski nadleni sud utvrdi da su potrebne odreene dopune, onda e
narediti da se izvre iste. Kad utvrdi da su podneti dokazi dovoljni, onda e sud objaviti
oglas u Slubenom listu SRJ, kojim e pozvati svako lice kod kojeg se nalazi menica da u
odreenom roku (kod nas, taj rok iznosi 60.dana) preda menicu sudu. Tada su mogue
dve situacije i to da se niko ne javi ili da se u tom roku neko javi sudu.
Kad se u ostavljenom roku niko ne javi sudu, smatrae se da je menica nestala. Sud e
svojim reenjem oglasiti menicu za nevaeu, a tim reenjem menini poverilac moe da
ostvaruje svoja prava. U tom sluaju, njegova prava ostaju na snazi prema glavnim
meninim dunicima (trasantu-kad menica nije akceptirana, akceptantu i izdavaocu
sopstvene menice), a regresni dunici se oslobaaju menine obaveze.
U drugom sluaju, kada se u ostavljenom roku suda, jave neka lica sa menicom, mogue
su i tada dve situacije i to: 1) sud e da obustavi amortizacioni postupak i pronaenu
menicu predati poveriocu, u sluaju da takvo lice preda menicu sudu i 2) kada ovo lice,
kod kojeg se nalazi menica, odbije da istu menicu preda sudu, sud e da prekine
amortizacioni postupak i meninog poverioca e uputiti, da u redovnom parninom
postupku raspravi pitanje svojine na menici.
11. Zastarelosti kod menice
Rokovi zastarelosti menice, odstupaju od optih rokova zastarelosti, jer su oni predvideni
lex specialism -Zakonom o menici. Tako se u lanu 78. ovog Zakona predvia, da svi
menino pravni zahtevi protiv akceptanta zastarevaju za tri godine, raunajui od
dospelosti menice. Menino pravni zahtvi imaoca menice, protiv indosanta i protiv
trasanta zastarevaju za est meseci, raunajui od dana blagovremeno podnetog
protesta, a kada se u menici nalazi klauzula "bez trokova", onda raunajui od dana
dospelosti.
Menino pravni zahtevi indosanta, protiv trasanta i drugih, zastarevaju za est meseci,
raunajui od dana kada je indosant menicu iskupio ili od dana kada je protiv njega kod
suda postupijeno.
Kao to smo naveli, rokovi menine zastarelosti su vrlo kratki, da bi se to pre sa njima
otklonile sporne situacije. Zastarelost kod menice ne dovodi do gubitka nekog prava,
nego samo do gubitka mogunosti utuivanja kod suda. Tok zastarelosti se prekida sa
podnoenjem tube sudu. Takoe se, sa tubom izjednaava: prijava meninog
potraivanja u steaju, ostvarivanje menino-pravnih zahteva u toku parnice, pozivanje u
zatitu, izvetaj kojim tueni obavetava svog prethodnika da je protiv njega podneta
regresna tuba, predlog za izvrenje koji uini preduzee i izvetaj koji preduzee alje
regresnim dunicima.
Dejstvo prekida zastarelosti se ogleda u tome, to se proteklo vreme pre momenta
prekida zastarelosti ne uraunava u tok zastarelosti. Posle prekida zastarelosti, rok
zastarelosti poinje da tee iznova, ispoetka. Tako na ovaj nain, prekinuta zastarelost-
poinje da tee u sledeim sluajevima:
1) u sluaju podnoenja tube i kod ostvarivanja zahteva u toku parnice - od dana
poslednje parnine radnje, kad se ni u jednom ni u drugom sluaju parnica ne nastavlja;
2) u sluaju prijave u steaju od dana zavretka steajnog postupka, a kada se u steaju
ospori prijavljena trabina od dana osporenja i
3) u sluaju pozivanja u zatitu i izvetavanja o podnetoj tubi od dana kada se parnica
pravnosnano okona.
Prema lanu 81. Zakona o menici, moe doi i do zastoja zastarelosti, u sluajevima kada
poverilac u toku poslednja tri meseca pre isteka roka zastarelosti, usled prestanka rada
suda ili usled vojne slube u ratu ili zbog vie sile- bude spreen u ostvarivanju svojih
meninih prava, kao i dok traje steaj nad poverioevom imovinom. U takvim
sluajevima, zastarelost ne tee, dok traje takva spreenost. Kada prestanu prepreke
koje su dovele do zastoja toka zastarelosti, zastarelost se ne moe zavriti pre 30. dana,
ukoliko bi njen rok isticao pre toga vremena. Prekid i obustava zastarelosti, dejstvuju
samo prema onim sluajevima u kojima je nastao uzrok, odnosno obustava zastarelosti.
12. Neopravdano (neosnovano) obogaenje kod menice
Shodno Zakonu o menici, trasant, akceptant i indosant ije su se menine obaveze
ugasile zbog zastarelosti ili zbog proputanja propisanih injenja radi odravanja
meninih prava, odgovaraju imaocu menice, kada su se na njegovu tetu neopravdano
obogatili.
1592 lan 85. ovog Zakona.
Svi ostali menini obveznici oslobodeni su od ovakve odgovornosti zbog neopravdanog
bogaenja. lmovinski zahtev koji se zasniva na odgovornosti zbog neopravdanog
bogaenja, moe se realizovati i po osnovu sudske odluke o amortizaciji nestale menice.
Odgovornost zbog neopravdanog (neosnovanog) bogaenja zastareva u roku od tri
godine, a u svemu ostalom na ovu zastarelost, primenjuju se pravila iz Zakona o
obligacionim odnosima.
13. Pravo zaloge i pridraja kod menice
13.1. Pravo zaloge. - U sluaju da imalac menice radi obezbeenja meninog
potraivanja, primi na osnovu pismene isprave u zalogu neku pokretnu stvar ili neko
potraivanje, a dunik ne ispuni na vreme svoju meninu obavezu, tada imalac menice
ima pravo da se iz zaloge namiri i ne podiui tubu protiv zalagaa.
U tom cilju, imalac menice moe: 1) da na osnovu menice i isprave o zalaganju zahteva
od suda (bilo za njega ili zalagaa) prodaju zaloge. Sud e narediti javnu prodaju i bez
sasluanja zalagaa. Na ovaj nain se ne otklanja odgovornost imaoca menice za
zloupotrebu zaloenog prava i 2) zaloene menine i druge trabine, naplatiti i od
dobijenog novca namiriti se, kao i zaloene trabine zadrati za sebe do iznosa svoga
potraivanja.
Sva ova navedena prava, pripadaju imaocu menice i kad zalaga padne pod steaj.
Imalac menice je u obavezi ako se potpuno namirio u vezi svojeg potraivanja, predati
zalagau, odnosno u njegovu steajnu masu, izvornu menicu i dobijeni viak, dok se
delimina namirenja moraju zabeleiti na menici.
13. 2. Pravo pririaja - Imalac menice, sticanjem prava na tubu ili regres, stie i
pravo pridraja nad dunikovim novcem, pokretnostima i hartijama od vrednosti koje su
na zakonit nain dole do njega i sa kojima on moe raspolagati. Imalac menice, moe se
posluiti pravom pridraja i pre nego to je trabina dospela, kad je dunik pao u steaj
ili je izvrenje novanog duga ostalo bezuspeno ili ako je dunik-trgovac obustavio svoja
plaanja.
Dunik mora da bude obaveten bez odlaganja od strane imaoca menice o vre nju prava
pridraja. Kada se stranke drugaije ne sporazumeju, pravo pridraja imaoca menice
prestaje, kada se njegovo potraivanje dovoljno obezbedi (depozitom u novcu ili
hartijama od vrednosti).
Takoe kao i kod zaloge, tako i kod pridraja, imalac menice, po osnovu pismenog
priznanja dunika ili na osnovu pravnosnane sudske presude moe: 1) da pridrani
gotov novac upotrebi za izmirenje svoga potraivanja i 2) da ima i ona prava, koja bez
podizanja tube protiv zalagaa, ima imalac menice, odnosno da zahteva prodaju
pridrane stvari i da se namiri od prodaje pridrane stvari.
14. Sukobi zakona kod menice
Sukobi zakona kod menice su najveim delom regulisani Konvencijom za regulisanje
sukoba zakona kod menice (koja je 1930. godine usvojena u enevi). Ista Konvencija je
imala veliki uticaj na sva zakonodavstva drava Evrope, pa i nae drave. Ali, i pored
izvrene unifikacije, ne postoje jednaka pravila o menici u svim dravama, tako da
postoji i mogunost sukoba zakona.
Najee oblasti meninog prava,gde dolazi do sukoba zakona su: menina sposobnost,
forma preuzimanja meninih obaveza, dejstvo meninih obaveza, forma i rokovi za
regres, forma i rokovi za podizanje protesta, kao i pitanja u vezi sa amortizacijom
menice.
1) Do sukoba zakona kod menice moe doi i u vezi sa aktivnom meninom sposobnou
(sposobnou da neko bude poverilac kod menice - javlja se znatno ree jer se ova
sposobnost stie kod svih drava sa pravnom sposobnou lica), kao i kod pasivne
menine sposobnosti (koja se po pravilu stie sa poslovnom sposobnou fizikog lica-ali
su tu problemi znatno vei). Tu se javljaju problemi u vezi odreivanja nacionalnog
zakona nekog lica, da li je to zakon drave lica ije ima dravljanstvo ili zakon drave u
kojoj lice ima prebivalite-domicil. To se pitanje jo vie komplikuje, kada se ima u vidu
da postoje i lica bez dravljanstva i (apatridi), sa dva dravljanstva (bipatridi), sa vie
dravljanstava (polipatridi), pa je u takvim
situacijama vrlo teko utvrditi ta se smatra njihovim nacionalnim zakonom. Da bi se
ovakve tekoe smanjile, u meninom pravu se esto koristi tzv. teorija najvee
menine obaveze (koju je teoriju prihvatila i naa zemlja, u Zakonu o menici - lan 84.
st. 2), po kojoj se smatra da je neko lice menino pasivno sposobno kad ima istu
sposobnost, po zakonu mesta u kojem je preuzelo meninu obavezu - bez obzira to po
svom nacionalnom zakonu nije menino pasivno sposobno. Tako se putem ove teorije
bolje obezbeuju, ne samo menini poverioci nego i menini dunici-domai dravljani.
To se posebno odnosi na preuzimanje nekih meninih obaveza stranih dravljana koji po
svom nacionalnom zakonu nisu pasivno menino sposobni.
2) Kada se radi o formi (obliku) preuzimanja meninih obaveza, tada se ovo pitanje
regulie prema zakonu mesta u kojem je obaveza preuzeta (locus regit actum). Od ovog
pravila, postoje izuzeci, pa iako menine obaveze nisu punovane - prema propisima
mesta gde su preuzete, ali odgovaraju zakonu mesta gde je obaveza kasnije primljena -
su punovane. Okolnost da su ranije obaveze u pogledu oblika nepravilne, ne oduzima im
punovanost u kasnijim obavezama. Takode, ni obaveze naih dravljana preuzetih u
inostranstvu, ne smatraju se nepunovanim, iako nisu u skladu sa zakonom mesta gde
su preduzete, ali su u skladu sa naim Zakonom o menici (lan 95. st. 2. ta. 2.).
1593 Cari dr S, ibid, str. 153. i 154.
3) Dejstvo meninih obaveza regulie se na dva naina i to: a) dejstvo obaveze svih
meninih dunika, izuzev obaveze akceptanta i izdavaoca sopstvene menice reguliu se
prema zakonu mesta u kojem je preuzeta takva menina obaveza i
b) dejstvo obaveze akceptanta trasirane menice i izdavaoca sopstvene menice, regulie
se prema zakonu koji vai u mestu plaanja takve menice.
4) kada se radi o obavezama prezentacije menice (radi akcepta ili isplate), u vezi rokova
i oblika protesta, notifikacije i sl.- merodavan je zakon mesta u kojem radnje treba da
budu izvrene.
5) Kad se radi o rokovima za vrenje regresnih prava, uvek je merodavan zakon zemlje u
kojoj je menica izdata i
6) Uvek je merodavan zakon mesta gde je plaanje menice, kada se radi o amortizaciji
menice.
1594 lan 9. Konvencije o sukobu zakona kod menice i l. 100. Zakona o menici.
15. Prestanak meninih obaveza
Najvei deo prestanka meninih obaveza se odnosi na sluajeve kada su menine
obaveze i prava uredno i blagovremeno izvreni. Menina prava i obaveze mogu prestati i
zbog prejudiciranost i menice, kao i zbog zastarelosti meninih potraivanja.
Pored toga, menina prava i obaveze mogu prestati i zbog: 1) prenova (novacije)
meninog duga, 2) kompenzacija (prebijanja), 3) oprotaja duga, 4) konfuzije
(sjedinjenja) meninih prava i obaveza i 5) ponitavanja menice.
1) Prenov (novacija) meninog duga. - Prenovom se umesto odreene menine
obaveze, prema meninom poveriocu ispunjava druga obaveza ili radnja izvan menice, a
koja dovodi do prestanka menice. Ovakav nain prestanka menice i menine obaveze
deluje samo izmeu lica kod kojih je dolo do promene u izvrenju (inter partes).
2) Prestanak menine obaveze usled prebijanja (kompenzacije). - Tu se
primenjuju i kod menice i meninih obaveza opta pravila graanskog prava o
kompenzaciji - prebijanju. To znai, da moraju da budu ispunjeni odredeni uslovi za
nastanak kompenzacije (prebijanja): 1) da se radi o potraivanjima lica koja su u
uzajamnim poverilakim odnosima, 2) da su obaveze istovetne po rodu, vrsti (kod
menice radi se o novanim obavezama), 3) da su obaveze likvidne i pravno valjane i 4)
da su obaveze dospele.
3) Oprotaj meninog duga. - Oprotaj meninog duga se javlja izmeu konkretnog
meninog dunika i odreenog meninog poverioca. Ovaj oprotaj moe da bude izriit i
preutan. Oprotaj meninog duga je izriit, prostom predajom menice meninom
duniku, bilo pre roka ili u vreme dospelosti menine obaveze.
Kada je oprotaj duga dat akceptantu ili trasantu menice koja nije akceptirana, oprotaj
duga tada deluje prema svim meninim dunicima. Ovakav sluaj nije, ako je oprotaj
duga po menici dat nekom od meninih regresnih dunika.
4) Konfuzija (sjedinjenje), kao oblik prestanka menine obaveze. -
Konfuzija, sjedinjenje, je spajanje dunikog i poverilakog statusa u odreenom
meninom odnosu u istom licu, tj. kada menini dunik po istoj menici postane i menini
poverilac i obrnuto.
5) Prestanak menine obaveze ponitavanjem menice.- Prestanak menine
obaveze nastaje sa ponitenjem menice, poto su menina prava i obaveze vrsto
inkorporisana sa menicom, kao hartijom od vrednosti.
16. Sopstvena menica
Sopstvena (solo menica, Promissory note) je takva vrsta menice u kojoj izdavalac menice
se obavezuje da e u vreme dospelosti menice isplatiti meninu svotu remitentu -
korisniku ili nekom drugom licu koje ovaj odredi svojom naredbom. Sopstvena menica
ima sledee elemente:
1) oznaenje da je menica-uneto u sam slog menine isprave, na jeziku na kojem je i
sastavljena;
2) bezuslovno obeanje da e se odreena svota novca platiti;
3) oznaenje dospelosti;
4) mesto gde e se plaanje izvriti;
5) ime onoga kome se ili po ijoj se naredbi mora platiti;
6) oznaenje dana i mesta gde je sopstvena menica izdata i
7) potpis onoga koji menicu izdaje.
Sopstvena menica koja nema sve navedene elemente ne vai kao sopstvena menica,
sem ako se ne radi o odreenim odstupanjima koja su data u zakonu. Tako je Zakonom o
menici, predvieno da sopstvena menica u kojoj nije oznaena dospelost, smatra se kao
menica po videnju.
1595 lan 108. ovog Zakona.
Takoe, kad nije posebno odreeno, vai kao mesto plaanja, a u isto vreme i kao mesto
izdavaoeovog prebivalita, ono mesto koje je na menici oznaenokao mesto izdanja.
Tako, da kod sopstvene menice, u kojoj nije oznaeno mesto izdanja, smatra se da je
izdata u mestu koje je oznaeno pored izdavaevog imena.
Kod sopstvene menice nema trasata, jer izdavalac menice svoju obavezu ne vue na
drugo lice. Takoe, menini formular se u sopstvenoj menici ispravlja na takav nain, to
se u drugom redu menine isprave klauzula "platite" pretvara u klauzulu "platiu".
Takoe, kod sopstvene menice nema akcepta, kao i niza meninih radnih i meninih
klauzula koje postoje kod trasirane menice.
16. 1. Neke karakteristike sopstvene menice
1) Kod sopstvene menice, kao to je ve istaknuto, dolazi do konfuzije (sjedinjenja)
trasanta i trasata, tako da sopstvena menica ima samo dva obavezna lica: izdavaoca
menice i remitenta-korisnika menice.
2) Ako kod sopstvene menice nije oznaeno mesto izdavanja i mesto plaanja, onda se
za mesto izdavanja i mesto plaanja, uzima mesto pored imena izdavaoca sopstvene
menice.
3) Kod sopstvene menice ne moe da bude izdavanje duplikata, jer je izdavalac menice
odgovoran po svakom primerku izdate menice kao da je u pitanju posebna menica.
4) Kod sopstvene menice nema akcepta, poto je izdavalac menice obavezan da isplati
meninu svotu na koju glasi menica.
5) Osim to nema akceptiranja, kod sopstvene menice, nema ni prezentacije na akcept,
ni intervencije zbog neakceptiranja.
6) Do podizanja protesta kod sopstvene menice, moe doi u sluaju neisplate, delimine
isplate, a postoji i protest zbog nedatiranja videnja (ako menica dospeva na odreeno
vreme po vienju), protest imaoca kopije menice, intervencijski protest, amortizacijski
protest i dr.
7) Do regresa kod sopstvene menice, dolazi zbog neisplate menice, delimine isplate
menice kao i u sluaju insoloventnosti imaoca menice.
8) Zahtevi prema izdavaocu menice, zastarevaju za tri godine, a prema ostalim
potpisnicima - za jednu godinu, odnosno za est meseci.
17. Promossory note
U SAD, Velikoj Britaniji i u nekim zemljama anglo-saksonskog prava, u upotrebi je
posebna vrsta sopstvene menice tzv. Prossory note. Ona se razlikuje od sopstvene
menice evropskog tipa. Meutim, kako se u meunarodnoj trgovini javljaju i nae firme
sa stranim firmama iz anglo-saksonskog podruja, to se ovakav tip sopstvene menice
anglo-saksonskog prava (Promissory note) javlja i kod naih preduzea i bankarskih
organizacija.
17.1. Neke razlike izmeu Promissory note i sopstvene menice. - Bitni menini
elementi kod Promissory note nisu isti kao kod evropske sopstvene menice. Oznaenje da
je to menica u samom meninom slogu kod Promissory note, nije bitan menini
elemenat.
-Promissory note moe da glasi i na donosioca, dok kod evropske sopstvene menice - to
nije dozvoljeno.
-Kod Promissory note obaveza nije u potpunosti apstraktna, ve ima i elemenata
kauzalnosti.
-Prenos Promissory note moe da se obavlja indosiranjem, graansko-pravnom cesijom i
prostom predajom (tradicijom) zavisno od oznaenja imaoca prava iz takve isprave. Kada
se Promissory note prenosi cesijom mora da se saini poseban graansko-pravni ugovor
izmeu cedenta i cesionara.
Podizanje protesta kod Promissory note, postoji samo kod onih koje se koriste u
meunarodnom prometu, ali ne i u unutranjem prometu.
-Kod svih oblika Promissory note dozvoljeno da se ugovara kamata, a ak kad i nije ona
ugovorena obraunavae se zakonska kamata.