DR - Kulturni Turizam U Evropskoj Uniji

Univerzitet Singidunum
Departman za turistiki i hotelijerski menadment

DIPLOMSKI RAD

KULTURNI TURIZAM U EVROPSKOJ UNIJI

Mentor: Student:
Prof. dr. Marija Maksin Sonja Devi 185/06

Beograd, decembar 2010. godine

Sonja Devi Kulturni turizam u Evropskoj uniji
1
SADRAJ

1. UVOD ................................................................................................................................................................. 2
2. KULTURNO NASLEE I KULTURNI TURIZAM............................................................................. 4
2.1. KULTURNA BATINA ............................................................................................................................. 4
2.2. KULTURNI TURIZAM ............................................................................................................................. 8
2.3. VRSTE KULTURNOG TURIZMA ........................................................................................................ 11
2.4. RESURSI KULTURNOG TURIZMA ...................................................................................................... 14
2.5. MOTIVACIJA KULTURNIH TURISTA ............................................................................................... 21
2.6. TREND KULTURNOG TURIZMA ....................................................................................................... 24
3. KULTURNI TURIZAM U EVROPSKOJ UNIJI ................................................................................. 29
3.1. ZNAAJ KULTURNOG TURIZMA U EU ........................................................................................ 29
3.2. RAZVOJ KULTURNOG TURIZMA U POJEDINIM ZEMLJAMA EU........................................... 30
3.2.1. STRATEGIJA KULTURNOG TURIZMA VELSA ....................................................................... 31
3.2.2. KULTURNI TURIZAM U GRKOJ ........................................................................................... 37
3.2.3. KULTURNI TURIZAM U NEMAKOJ ..................................................................................... 40
3.3. PUTEVI KULTURE ................................................................................................................................ 43
3.4. EVROPSKI GRADOVI KULTURE....................................................................................................... 47
4. ZAKLJUAK ................................................................................................................................................ 53
LITERATURA ................................................................................................................................................... 57

2
1. UVOD

Uporedo sa demografskim i promenama ivotnog stila, poveanjem slobodnog
vremena i dohotka, a shodno predvianjima Svetske turistike organizacije, jaa uloga
turizma na globalnom nivou. Jedan od pet vodeih segmenata turistikog trita u
budunosti bie kulturni turizam koji obuhvata sledee vrste turizma: religiozni,
obrazovni, festivalski, kulturni turizam povezan sa kulturno-istorijskim nasleem i
nematerijalni kulturni turizam.

Cilj izrade ovog diplomskog rada jeste istraivanje razvoja kulturnog turizma u
Evropskoj uniji i mogunosti primene njihovih iskustava u Srbiji.

Predmet rada je analiza potencijala materijalnih, a naroito nematerijalnih
turistikih kulturnih resursa i iskustava zemalja Evropske unije u razvoju kulturnog
turizma. U tom kontekstu su analizirana iskustva kotske, Grke i Nemake u razvoju
kulturnog turizma i sa ukazivanjem na mogunost primene dobre prakse razvoja
kulturnog turizma u Srbiji.

Rad je podeljen u dva dela. Kulturno naslee i kulturni turizam obrauje
pojmove kulturnog naslea i kulturnog turizma, resursa i atrakcija destinacije kulture.
Dalje su objanjene karakteristike i motivacija kulturnih turista i trend razvoja kulturnog
turizma.

U drugom delu, Kulturni turizam u Evropskoj uniji, sredite posmatranja je
znaaj kulturnog turizma za socio-ekonomski i kulturni razvoj evropske zajednice. U
nastavku su izneti i primeri kritiki analiziranih praksi razvoja kulturnog turizma u
Nemakoj i Grkoj kao i Strategija kulturnog turizma Velsa. Specifini oblici
prezentacije, afirmacije i podsticanja razvoja kulturnog turizma i kulturnog diverziteta i
3
meukulturnog povezivanja zemalja Evropske unije prikazani su kroz poglavlja Putevi
kulture i Evropske prestonice kulture.

4
2. KULTURNO NASLEE I KULTURNI TURIZAM

2.1. KULTURNA BATINA

Kultura predstavlja socijalni identitet naroda, svedoi o njegovoj istoriji i stepenu
razvoja. Pojam kulturna batina i kulturni turizam se odnose na turistiki
proizvod zasnovan na nasleu i kulturi. Masberg i Siverman (1996), su predstavili
problem na sledei nain: ... uprkos rastuem interesovanju za turizam kulturne batine,
postoji iznenaujue odsustvo informacija o tome kako su turisti definisali batinu i ta za
njih predstavlja poseta jednom takvom mestu.
1
U narednom delu ovog poglavlja iznee
se razliite definicije kulturne batine i kulturnog turizma.

Pojam kulturnog naslea dosta sloen. Po definiciji UNESCO kulturno
naslee predstavlja:

Kulturne relikvije razmatrane u istorijskom, umetnikom ili naunom aspektu
zgrade, skulpture i crtei sa znaajnom i univerzalnom vrednou, elementi i
konstrukcije s arheolokim znaenjem, natpisi, peine, stambene zone i razliite
kombinacije gorepomenutih ,
Zgrade posmatrane u istorijskom, umetnikom ili naunom aspektu, zgrade sa
znaajnom ili univerzalnom vrednou zbog njihovog stila, konstrukcije ili
poloaja u predelu,
Ruine razmatrane u istorijskom, estetskom, etnolokom ili antropolokom
aspektu,

1
Genov G., urednik (2010), Turizam posebnih interesovanja, prirunik, visoka turistika kola strukovnih
studija, Novi Sad
5
Objekti delo ljudskih ruku ili izvori ljudske prirode, arheoloki ostaci sa
znaajnom i univerzalnom vrednou.

Skoriju definiciju kulturne batine daje Poria (1996), koji definie turizam kulturne
batine kao pojavu koja se bazira na motivaciji i percepciji samih turista, pre nego na
osobenosti odreenog mesta koje se poseuje.

Peterson tvrdi da se turizam kulturne batine zapravo odnosi na podruja koja se
poseuju, a koja podsticajno deluju na posetioce da razmiljaju o ranijim vremenima.

Definicija koju je dao Prentice posmatra naslee kao turistiki proizvod. On kae
da termin naslee ne znai samo predele, prirodan tok istorije, graevine, kulturnu
tradiciju, nego i one stvari koje se mogu predstaviti u promotivne svrhe kao turistiki
proizvod. Kulturnu batinu bi trebalo podeliti na tipove: graevine, priroda i kultura.

Naime, kulturno naslee je mnogo vie od spomenika i objekata koji su sauvani
tokom vekova. Kulturno naslee oveanstva podrazumeva i ivi izraz i tradiciju koju
zajednice i grupe u svakom delu sveta nasleuju od svojih predaka i prenose na naredne
generacije. Nematerijalno kulturno naslee obezbeuje drutvenim zajednicama i
njihovim pojedincima oseaj identiteta, pomaui im da razumeju svet u kome ive i daje
znaenje njihovim ivotima.

Nematerijalno naslee je kulturna zaostavtina koja se uglavnom stavlja u drugi
plan kada se govori o kulturnom turizmu i kulturnim turistima. Neopipljivo naslee je
zapravo pravi identitet i raritet kulture jedne oblasti, regije, ili naroda u celini. Ove
vrednosti istie i titi UNESCO.

Na UNESCO listu neopipljivog nematerijalnog naslea u Najrobiju u novembru
2010. godine upisano je 46 novih elemenata. Na listi su se nali tradicionalni plesovi,
vaari i karnevali, sveanosti, viteki turnir, isceliteljske tehnike, tradicionalna muzika i
6
ples, ukljuujui i jedan muziki instrument, zanati i, naravno, tradicionalno spremanje
hrane, ukljuujui i mediteransku ishranu.

Na listu su upisani i akupunktura i tretman toplom vodom kao tradicionalna
kineska medicina koja je zastupljena i u regionima Jugoistone Azije, Evrope i u
Amerikama.

panija, Grka, Italija i Maroko upisale su zajedno u UNESCO listu neopipljivog
nematerijalnog naslea mediteransku ishranu. Ova ishrana karakteristina je po
nutritivnom modelu koji je ostao nepromenjen u vremenu i prostoru, sadrei uglavnom
maslinovo ulje, cerealije, svee ili osueno voe i povre, umerenu koliinu ribe, mlene
proizvode i meso, mnoge zaine, propraeno vinom, uvek potujui verovanja svake
zajednice.
2
Meutim, mediteranska ishrana je i vie od same hrane. Ona promovie
socijalnu interakciju stoga to su jela kamen temeljac drutvenih obiaja i sveanosti.
Znaajno je doprinela podizanju korpusa znanja, pesmi, legendi.

Na listu su dodati i tradicionalna meksika kuhinja i gastronomsko jelo
Francuske, koje ima drutvenu ulogu u proslavi vanih datuma poput roenja, venanja,
roendana, godinjica i slinog. Vaan element ovog francuskog obeda je paljiv odabir
posua i postavljanje celokupno lepo araniranog stola, koje prati stalan porast recepata,
kupovinu kvalitetnih lokalnih proizvoda ije se arome lepo slau.

Zanat pravljenja hrvatskih medenjaka moe se pridruiti listi tradicionalnih
obiaja. Tradicija pravljenja medenjaka se pojavila u nekim evropskim manastirima
odakle se proirila do Hrvatske gde se razvija u pravo umee. Postupak pravljenja
medenjaka zahteva brzinu i spretnost. Recep ukljuuje brano, eer, vodu, sodu
bikarbonu i obavezne zaine. Medenjaci su oblikovani na razliite naine, zavisno od
onoga ko ih pravi. Najei motiv je srce, a moe biti ukraeno i ogledalcima. Pravljenje

2
http://www.unesco.org/new/en/media-services/single-
view/news/forty_six_new_elements_added_to_representative_list_of_the_intangible_cultural_heritage/

7
ovakvih ukrasnih kolaia kod nas se zove lecedersko (ili licedersko) srce i ne nalazi se
na UNESCO listi. Ovi medenjaci su danas prepoznatljiv simbol hrvatskog identiteta.

Treba pomenuti i stare zanate poput tradicionalnih umea tkanja tepih u Farsu
i Kaanu (Iran) i azerbejdansku tradicionalnu umetnost tkanja prostirki, kao i
yuki-tsumugi, japansku tehniku tkanja svile. Kod nas bi to mogao da bude pirotski ilim.

Posebno je interesantna vetina proizvodnje ipke iz Francuskog grada
Alencon. Proizvodnja ove ipke je neobina zato to iziskuje veliko majstorstvo i dug
period proizvodnje. Potrebno je ak sedam sati rada da bi se dobio jedan centimetar
kvadratni ipke! Smatra se da je za potpuno ovladavanje ovom tehnikom potrebno sedam
do deset godina treninga.

panski flamenko je umetniki izraz koji obuhvata fuziju pesme (cante), plesa
(baile) i muzike (toque). Andaluzija, koja se nalazi na jugu panije, je srce flamenka.
Flamenko je ples strasti, udvaranja, izraava irok spektar situacija od tuge do radosti.
Tehnika je komplikovana, u zavisnosti od toga da li je izvoa mukarac ili ena. enska
tehnika je nenija, puna sensualnih pokreta, dok muka podrazumeva naporno igranje
stopalima. Toke, ili umetnost sviranja gitare, davno je prevazila osnovnu ulogu pratioca
plesa. Flamenko je izvoen za vreme religioznih festivala, rituala, crkvenih ceremonija i
na privatnim proslavama.

Anklung je indoneanski muziki instrument. Sastoji se od dve do etiri
bambusove cevi, zakaene za ram od bambusa, privrenim konopcima ratan palme.
Svaki anklung proizvodi poseban ton ili akord tako da nekoliko sviraa mora da sarauje
u proizvoenju melodije. Anklung je blisko povezan sa tradicionalnom nonjom,
umetnou i kulturnim identitetom Indonezije. Anklung je usmeno prenoen sa generacije
na generaciju stiui i do obrazovnih institucija.
3
Ovaj karakteristian instrument nalazi

3
view/news/forty_six_new_elements_added_to_representative_list_of_the_intangible_cultural_heritage/

8
se i u Starom muzeju (jednom od tri objekta Muzeja istorije Jugoslavije) u okviru
etnografske zbirke poklona koje je Tito dobio putujui po svetu.

I viteki turnir Sinjska alka, naao je svoje mesto na listi zatienog
neopipljivog naslea. Ovaj turnir odrava se jo od osamnaestog veka u gradu Sinju, koji
se nalazi u Cetinjskoj krajini u Hrvatskoj. Tokom takmienja vitezovi jau konje u punom
galopu sa ciljem da ubace koplje kroz gvozdeni krug koji visi na konopcu. Turnir je ime
dobio po turskoj rei za krug (tur. alka), to svedoi o kulturnoj razmeni dve razliite
civilizacije. Cela zajednica je ukljuena u podrku nastavljanja tradicije, pomaui da se
napravi, konzervira, uva i rekonstruie oruje, odea i pribor i modni detalji.

Alst karneval i Houtem Jarmarkt (godinji zimski vaar) u Belgiji, marimba
muzika i tradicionalno pojanje iz Kolumbije su jo neki od ukupno 46 naslea koja su
poslednja dodata na UNESCO listu nematerijalnog naslea.

2.2. KULTURNI TURIZAM

Pojam kulturni turizam nije jednostavno objasniti. To nije prosto spoj pojmova
"kultura" i "turizam".

Svetska turistika organizacija (WTO) dala 1985. godine dve definicije pojma
kulturnog turizma uu i iru.

U uem smislu, kulturni turizam podrazumeva "kretanje ljudi s jakom kulturnom
motivacijom lepe umetnosti, putovanja do festivalskih i drugih kulturnih dogaaja,
posete znamenitosti i spomenika. To oznaava putovanja ljudi s visokom kulturom.

9
Definicija u irem smislu obuhvata sva kretanja ljudi... zbog zadovoljavanja
ljudskih potreba za raznovrsnou, usmerenim ka poveanju kulturnog nivoa pojedinca i
da stvaraju nova znanja i iskustva. Znai da je razliita motivacija ljudi koji putuju.

Riards smatra da je termin kulturni turizam iroko korien i pogreno
shvaen. Istie da je problem u tome to su njegova dva elementa, kultura i turizam,
jednako teka za definisanje.

Riards tvrdi da je kulturni turizam, zapravo, kretanje ljudi ka kulturnim
atrakcijama i zanimljivostima daleko od svog mesta stanovanja, sa namerom da sakupe
nove informacije i iskustva da bi zadovoljili svoje potrebe za kulturom. On je, naravno,
dao i strunu definiciju, rekavi da kulturni turizam ukljuuje sva kretanja ljudi ka
specifinim kulturnim atrakcijama, kao to su batina, umetnike i kulturne manifestacije
van svog uobiajenog mesta stanovanja.
4

Reavajui problem definicije kulturnog turizma, Riards istie proizvodno i
procesno zasnovane pristupe:

Proizvodno orijentisana definicija opisuje vrstu atrakcije ili proizvod kulturnog
turizma. Koristi se kao podrka kvantitativnim istraivanjima kulturnog turizma.
Definicija zasnovana na procesu opisuje kulturni turizam kao aktivnost i koristi
se za ispitivanje motivacije i ponaanja u kulturnom turizmu.
5

ECTN (European Cultural Tourism Network) je prihvatila postojeu proizvodno
orijentisanu definiciju kulturnog turizma:

Kulturni turizam moe ukratko biti definisan kao turizam zasnovan na lokalnim
i regionalnim kulturnim resursima. Ovo ukljuuje kulturnu tradiciju, jezik, istoriju,

4
Genov G., redaktor (2010), Turizam posebnih interesovanja, prirunik, visoka turistika kola strukovnih
studija, Novi Sad
5
European Cultural Tourism Network, ECTN INTERREGIIIC, December 2006, Project Reeport,
www.cultural-tourism.net;

10
kulturu, pejzae, izgraeno okruenje, arheoloka nalazita, muzeje i kulturne aktivnosti
poput festivala, galerija, umetnikih atrakcija, pozorita, ali takoe i atrakcija vezanih za
osnovu proizvodnje, zanate, drutvenu istoriju i nain ivota.

Kulturni turizam je u vezi sa ljudskom aktivnou i istorijom u irem smislu.
6

Fridgen iznosi definiciju kulturnog turizma iz ugla turiste. On kae da turisti
zainteresovani za kulturu trae izlaganje lokalnim karakteristikama i tradiciji, razliitim
nainima ivota ili ostacima naina ivota u nestajanju. Ipak, turizam dozvoljava samo
selektivno izlaganje drugim kulturama. Upravo zato to turisti generalno ostaju u jednoj
oblasti kratko vreme, ono to oni tamo zapravo vide samo je bleda predstava stvarne
kulture.

Definicija kulturnog turizma koju je razvio LORD je seledea: Posete ljudi
izvan svoje zajednice motivisane u celosti ili delom interesovanjima za istorijsko,
umetniko i nauno naslee ili nain ivota, koje nudi lokalna zajednica, region, grupa ili
institucija. Definicija pomae da se shvati da je kulturni turizam motivacija svih turista,
primenljivo na 15% putnika, ili parcijalno, interesovanje za vie od 80% putnika. Tolika
je snaga kulturnog turizma.
7

Sa ekonomskog stanovita, kulturni turizam je izlazak kulture na turistiko trite
sa kulturnim i umetnikim proizvodom koji ima i ekonomsku vrednost.

6
7
Lord, G. D.,September 17, 1999, The Power of Cultural Tourism, Keynote Presentation, wisconsin
Heritage Tourism Conference, Lac du Flambeau, Wisconsin
11
2.3. VRSTE KULTURNOG TURIZMA

Turistiko trite se moe podeliti u nekoliko kategorija poseta (vidova turizma).
Osnovni vidovi poseta su:

Sunce, more i pesak (primorski turizam),
Ture
Kratke posete gradovima,
Rekreativni odmori,
Turizam posebnih interesovanja ,
Tranzitni turizam,
Konvencije, korporativni sastanci, podsticajna putovanja i sajmovi,
Pred i post-komercijalne ture.
8

Turizam posebnih interesovanja obuhvata posetu turista ija su putovanja
motivisana posebnim interesovanjima za pojedinim atrakcijama ili aktivnostima kao
to su: sportovi, netaknuta priroda, tradicionalni zanati, kultura, istorija, seoski
turizam, dogaaji (festivali i sl.), nauka itd. Ovi oblici turizma imaju najvie stope
rasta, posebno u Zapadnoj Evropi i SAD.

U literaturi se izdvajaju sledee vrste kulturnog turizma:

Religiozni (obrazovni religiozni turizam, hodoae, misionarstvo, festivalski
religiozni turizam),
Obrazovni ( kongresni, obrazovna putovanja, industrijski)
Festivalski (festivali razliitih vrsta umetnosti, folklorni praznici, praznici
tradicionalnih nacionalnih proizvoda),

8
Unkovi S., Zeevi B., (2006), Ekonomika turizma, Centar za izdavaku delatnost ekonomskog
fakulteta, Beograd
12
Kulturni turizam, povezan s kulturno-istorijskim nasleem (istorijski i
arhitektonski spomenici, muzeji i galerije).
9

Nematerijalni kulturni turizam.

Religiozni turizam specijalizovano turistiko putovanje , povezano potpuno
ili delimino sa eljom posetilaca za zadovoljavanjem religioznih potreba. Spada u
najstariji zabeleen vid turizma. U njega se ukljuuju posete razliitim religioznim
centrima, sveta mesta, spomenici, zgrade, lokaliteti i sl., od kojih su mnogi sa istorijskom
i arhitektonskom vrednou. Tu spadaju i posete velikim religioznim dogaajima,
religiozni praznici, crkvene slube, slave, festivali i drugo. Proizvod religioznog turizma
je raznovrstan, nestandardan i ima specifine zahteve prema organizaciji i realizaciji. U
religiozni turizam spada i obraanje panje na crkvenu i manastirsku arhitekturu,
ikonopis, knjievnost i prosvetiteljstvo, ivotopis, autentine suvenire itd.

Obrazovni turizam, koji se moe nazvati i istraivaki turizam,
specijalizovano turistiko putovanje koje je direktno povezano sa poveanjem
obrazovnog i profesionalnog razvoja stanovnitva. Jedna od demografskih promena koja
utie i na putovanja je upravo poveanje broja visokokolovanih ljudi u svetu. Motiv za
obrazovni turizam je lina elja turista za proirivanjem znanja. Meu najpoznatijima je
kongresni turizam, koji ukljuuje uesnike u razliitim naunim, kulturnim, politikim,
sportskim, kongresnim manifestacijama kratkog trajanja. Kongresni turizam je jedan od
najskupljih vidova turizma. Karakterie ga veoma visoki kvalitet usluga, specijalni
zahtevi i uslovi organizacije i izvoenja. Industrijski je povezan s upoznavanjem kako sa
starim tako i sa savremenim tehnologijama: vojne baze, rudnici, stare fabrike,
automobilski parkovi, sajmovi tehnike i sl. Demonstriranje naina peenja rakije, izloba
starih poljoprivrednih maina, prevoznih sredstava: fijakera, starih lokomotiva, eleznica,
automobila i sl. moe da se upotrebi u turistike svrhe i bude sastavni deo turistikog
prozvoda.

9
http://ivanratkaj.co.cc/predavanja/turizmologija/socijalno-ekonomska/5_deo.pdf

13
Folklorni turizam ima za cilj da kroz oblike klasinog folklora obogauje razliite
aspekte kulturnog turizma. Turisti poseuju folklorne praznike i sabore narodnog
stvaralatva i zanata, praznike tradicionalnih nacionalnih proizvoda i slino. Tu spadaju
narodni vaari i praznici nacionalnih razmera, gde se prikazuju autentini folklori,
narodne nonje, nacionalna kuhinja i sl.

Festivalski turizam s odlikuje dinamikom i masovnou, predlae turistima
uee u razliitim formama tradicionalnih i savremenih kulturnih praznika. To su
festivali razliitih vrsta umetnosti, autentinih dogaaja i sl., ukljuujui i filmske,
pozorine, i atr festivale, karnevale, kulturne praznike, artistiki doivljaj. U festivalski
turizam spadaju i adaptacije poznatih narodnih praznika, praznici specifinih nacionalnih
simbola i sl.

Kulturni turizam, povezan sa kulturno-istorijskim nasleem vid
turistikog putovanja sa temom posete istorijskih i arhitektonskih spomenika, muzeja,
galerija i sl. Kulturno naslee obuhvata: razliita drevna naselja, arheoloka nalazita,
istorijske spomenike, arhitektonske objekte, manastire, zamkove, tvrave, galerije,
muzeje i dr. U evropskoj praksi postoji ak i vojnoistorijski turizam
10
za koji i na
naim prostorima postoji izuzetan potencijal (Na primer, mesta bitaka iz Prvog i Drugog
svetskog rata).

Uloga kulturnih aktivnosti u ukupnim turistikim tokovima ima sve veu i
moniju ulogu. Nematerijalni kulturni turizam zasniva se na upoznavanju posetioca sa
nainom ivota lokalnog stanovnitva, ukljuivanju u njihove dnevne aktivnosti, kroz
stare zanate, uenju lokalnog jezika, ueu u lokalnim manifestacijama... Kulturni
turizam se proima sa ruralnim i urbanim turizmom.

Razvoj kulturnog turizma ima ne samo materijlne ve i tzv. nematerijalne efekte
kao to su razvijanje svesti i briga o sopstvenim kulturnim vrednostima, ouvanje i
kreiranje kulturnog identiteta i pozitivnog imida i afirmacije zajednice u svetu. On moe

10
14
dati i smisao sadanjem nainu ivota. Na taj nain ouvanje i unapreenje
nematerijalnog kulturnog naslea postaje glavni potencijal razvoja.

2.4. RESURSI KULTURNOG TURIZMA

Svako lokalno podruje ili zajednica koja razmatra razvoj turizma, ili ve
postojeeg turistikog sektora, trebalo bi da proceni kvalitet i potencijal svojih resursa.
Ova procena pomae u sagledavanju sadanjeg i potencijalnog razvoja turizma datog
prostora kao i koji je najpogodniji tip turizma za njen razvoj. Takoe, treba organizovati
upravljake mehanizme koji e osigurati mudro i racionalno korienje i zatitu
postojeih resursa.

Materijalni i nematerijalni resursi kulturnog turizma mogu biti:

1. Stari zanati (tkanje pirotskih ilima), obiaji, tradicija, narodna nonja,
narodna verovanja

2. Ples (klasini, folklor, savremeni) i narodna pesma, razliiti nacionalni i
internacionalni festivali (Groembal u Sremskim Karlovcima i Gua u
Dragievu ) ,lokalne manifestacije, muziki instrumenti (sirtaki, gusle,
anklung), jezik

3. Nacionalna i lokalna hrana i pie (mediteranska ishrana, rakija)

4. Jezike i knjievne studije (ture i dogaaji)

5. Kulturno-istorijske i umetnike rute

6. kulturno-istorijski, arheoloki, arhitektonski i muziki centri;

7. Drama, pozorite, filmovi, pesnika nadmetanja, knjievni festivali

8. Etnografski, umetniki, specijalizovani i drugi muzeji
15

9. Izlobe, skulpture, galerije

10. Hodoaa, verske svetkovine i verski festivali

11. Spomenici :

Javni spomenici
Istorijske zgrade
Poznati objekti
Parkovi i vrtovi
Dvorci i palate
Utvrenja
Istorijski gradovi
Arheoloki predeli i graevine

12. industrijsko naslee (stare fabrike i rudnici, izlobe starih poljoprivrednih
maina i slino).

Razliite ustanove kulture kao to su muzeji, galerije, pozorita, kao i razne
manifestacije lokalnog, regionalnog i meunarodnog znaaja svojim sadrajima
doprinose ukupnom zadovoljstvu turista i dopunjuju sadraj njihovog boravka i
turistikog doivljaja. Jedan od znaajnih turistikih motiva vezuje se i za upoznavanje
drutvenih vrednosti odreene zemlje, religije ili mesta.
11

Lokalna organizacija, u saradnji sa lokalnom turistikom organizacijom, treba da
prepozna, zatiti i prezentuje svoj kulturno-istorijski identitet, materijalno i nematerijalno
kulturno naslee.

Naa ansa bila bi u brendiranju uvenih sireva iz Istocne Srbije, zatita starih
obiaja i tradicije, uveni Groembal u Sremskim Karlovcima, izrada uvenih pirotskih
ilima... Sve ovo predstavlja potencijal u razvoju srpskog turistikog proizvoda i
diferencijaciju pa tako i kvalitetniji turistiki proizvod i pruene dodatne vrednosti
posetiocima i regionalnu konkurenciju. Na proirenoj UNESCO listi nematerijanog
naslea nale su se razliite svetkovine, kulinarski specijaliteti, pa tako i mediteranska

11
ivkovi, R. (2009), Ponaanje i zatita potroaa u turizmu, Univerzitet Singidunum, Fakultet za
turistiki i hotelijerski menadment, Beograd
16
ishrana. Jedna od najznaajnih kriterijuma koje neko dobro mora ispuniti da bi se nalo
na UNESCO listi svetske batine je autentinost. Kada je kultura u pitanju teko je
utvrditi autentinost jer je teko identifikovati meukulturne uticaje u procesu socijalne
interakcije. U turizmu je vano prezentovati autentini nain ivljenja konkretne
zajednice, njihove proizvode i obiaje koji sama zajednica osea kao sopstvene (bez
obzira da li je to narodni ples, pesma, hrana) jer turisti trae izvor emocija, trae
doivljaje i jedinstvena iskustva.

Vano nematerijalno naslee su i vaari, slave, tehnike tkanja, i drugi stari zanati,
priprema dema i slatkog, peenje rakije..., mogue degustacije lokalne hrane, na primer
u ruralnim domainstvima, obiaji, svetkovine, narodna izvorna muzika i folklor,
festivali, specijalizovani muzeji (u Penici postoji Muzej hleba). Sve se ovo moe
pribliiti turistima i ukljuiti u deo turistike ponude Srbije i zatititi kao nacionalni
brend.

Stanovnici Srbije od davnina stvarali su i prepriavali razliite legende i mitove.
Neke od njih zasnovane na strahovima, vremenskim prilikama, ili esto i izmenjenim
stvarnim dogaajima. Usmena predanja mogu biti prezentovana turistima kao deo socio-
kulturnog identiteta date oblasti i treba ih zatititi. Osim toga, stvaraju i mistinu
atmosferu koja takoe privlai turiste.

U susednoj Rumuniji postoji zanimljiva turistika atrakcija. Zahvaljujui jednom
irskom piscu, koji je jo 1897. napisao roman inspirisan neobinim ivotom vlakog
vojvode Vlada epea, poznatijeg kao Vlad Drakula, svet je zauvek zaintrigiran za
postojbinu grofa Drakule. Danas su veoma popularne Drakula ture, koju gotovo
svaka turistika agencija ima u svojoj ponudi. U program je ukljuen i gotski zamak
Bran, u kome je epe bio zatoen i konano preminuo. Zamak je pretvoren u muzej, a
danas ima novu namenu kao hotel i turistika atrakcija.

U prolosti su u Srbiji postojala razliita verovanja u vukodlake, vampire,
vradbine i drugo. Po narodnom predanju, u staroj vodenici u selu Zaroje, u optini
17
Bajina Bata, iveo je prvi srpski vampir. Tvrdilo se da je ubijao i pio krv ljudi koji bi
doli da melju ito. Poslednjih nekoliko decenija mlin Save Savanovia je u vlasnitvu
porodice Jagodii i esto se naziva Jagodia vodenica. Vodenica je radila sve do
pedesetih godina prolog veka. Predanje o najpoznatijem srpskom vampiru privlai
posetioce, a lik Save Savanovia se nalazi i u prvom srpskom horor filmu, Leptirica.

Meutim, od mlina jo uvek nije napravljeno uspeno turistiko odredite. U toku
su napori da Sava Savanovi postane brend. Ovome se usprotivila SPC. Verujemo da
emo od vampira, slino kao Rumuni sa Drakulom, napraviti interesantnu turistiku
atrakciju, da e se u blizini mlina, na otvorenom prostoru odravati festivali pripovedanja
stranih pria (jedan slian festival postoji u Velsu).

Sutina kulturnog proizvoda jeste interpretacija kulturnog (materijalnog i
nematerijalnog) naslea. Nain interpretacije istorije, ljudi, umetnosti, predela treba da
omogui turistima doivljaj kulture u prolosti ili sadanjosti. Interaktivna interpretacija
i prezentacija, recimo u muzejima i arheoloskim nalazistima (poput Jevrejskog muzeja u
Berlinu, muzeja u Londonu) prua dodatne atrakcije. Turisti su zainteresovaniji za
slikovitije interpretacije, pogotovo za one u kojima i sami mogu da uestvuju. Kulturni
turizam nije samo pasivno posmatranje i upoznavanje naslea ve i aktivno sudelovanje,
razmiljanje i doivljaj ostvaren u socio-kulturnim procesima. Dobra interpretacija i
kavalitetan kulturni turistiki proizvod dovee do satisfakcije potroaa.

Kulturni resursi postaju turistiki resursi planskim oblikovanjem, a kulturni
proizvod postaju procesom prezentacije i interpretacije. Niti jedno mesto,
znamenitost ili dogaaj nisu turistiki resursi sami po sebi. Postaju turistiki resursi tek
kada ih turistiki sistem oznai, stvori i uzdigne do statusa atrakcije.
12
Preobraajem
kulturnog naslea u proizvod, poinje kumulativni proces, jer se poveava broj turista,
sve vei broj turistikih agencija se orijentie na isti proizvod i sve ga vie predstavljaju u
brourama turoperatora koji se pojavljuju na turistikom tritu.

12
Popesku, J., urednik (2009), Menadment turistike destinacije,Univerzitet Singidunum, Fakultet za
18

Turistike atakcije moemo podeliti na:

primarne - koje stvaraju osnovnu motivaciju za posetu,
sekundarne koje imaju turistiku privlanost, ali ne takvu da bi neko iskljuivo
zbog njih posetio kraj i mesto gde se te atraktivnosti nalaze.

Tipovi atrakcija i aktivnosti koji se procenjuju, a znaajni su za kulturni turizam,
mogu se odnositi na:

Kulturno naslee izgraenog okuenja koje moe pruiti mogunosti posete
arheolokim lokacijama, istorijskim mestima i parkovima i itavim istorijskim
kvartovima, spomenicima, posebnim istorijskim elementima poput mostova i
industrijskih celina i odigravanju (simulaciji) istorijskih dogaaja i naina ivota,
Ostale aspekte kulturnog naslea: ples, muziku, dramu, tradicionalnu odeu,
kuhinju, tradicionalnu arhitekturu i selo, izvoenje umetnikih dela, sajmove i
vaare, proizvodnju i prodaju zanatskih proizvoda i rariteta, obilaske sela i razvoj
seoskog turizma,
Ruralne pejzae i nain ivota koji pruaju mogunosti za ruralni turizam sa
boravkom na farmama, salaima, ranevima i plantaama kao i za uestvovanje u
aktivnostima koje su vezane za takva mesta, kao i za lokalni ribolov, lov i etnju,
Specijalizovane atrakcije koje ukljuuju naune i obrazovne institucije koje
mogu biti otvorene za javnost, tematske parkove, sportske objekte i dogaaje,
objekte za klaenje (kazina), posebne umetnike teme poput religioznih predstava
ili muzikih komada i specifinih tipova muzike: klasine, folk, opere, rok, deza,
kantri muzike itd.,
Ostale oblike turizma koji ukljuuju: vana religiozna mesta koja privlae
poklonike; mesta iz kojih se mnogo ljudi odselilo iz prolosti, sada mogu biti
mesta za zaviajni turizam, za turiste koji poseuju rodbinu i zemlju svojih
predaka; mesta na kojima su se nekada ljudi borili, radili ili studirali mogu biti
razvijeni za tzv. nostalgini turizam,
19
Urbana mesta koja pruaju kombinaciju mogunosti za obilazak istorijskih
mesta, muzeja, zgrada sa interesantnim arhitektonskim stilom, spomenika,
pozorinih predstava, nonih klubova i vanih sportskih dogaaja itd.
13

Vano je rei da je izgraena atraktivnost preduslov privlaenja turistike tranje
na odreenom podruju. Destinacija ne mora raspolagati sa natprosenim kvalitetom u
pogledu prirodnih, kulturno-istorijski i antropogenih karakteristika. Mnoge destinacije ne
raspolau ovim faktorima. Tada se atraktivnost moe izgraditi kroz razne dogaaje i
manifestacije:

Raznovrsni sajmovi i izlobe,
Razliiti karnevali i festivali,
Vani sportski dogaaji,
Znaajne turistike i religiozne manifestacije.
14

U praksi je mogua situacija u kojoj turistika destinacija koja poseduje manje
kvalitetne resurse postie bolje rezultate na turistikom tritu. Takva situacija moe
proizai iz injenice da jedna destinacija moe nadoknaditi manjak prirodnih, kulturnih ili
istorijskih resursa znanjem ljudskim faktorom, kapitalom ili nivoom razvoja
infrastrukture i suprastrukture.
15

Slaemo se sa stavom prethodnih autora. Miljenja smo da je kulturni turizam
ansa i srpskog, nedovoljno razvijenog turizma. Naa zemlja nema izlaz na more, svojim
arhitektonskim celinama i objektima ne moe se porediti sa evropskim gradovima,
turistika infrastuktura i saobraajne komunikacije su na nezavidnom nivou, kadrovi
nedovoljno obueni za obavljanje posla u turistikoj delatnosti. Kulturno-istorijsko
naslee nije adekvatno zatieno, nedovoljno je prezentovano, interpretirano i

13
14
15
20
promovisano, tako da nije adekvatno ukljueno u turistiku ponudu (primeri su brojni:
antiko naslee, Narodni muzej u Beogradu, Smederevska tvrava...). Meutim, ono to
naa zemlja poseduje je nematerijalno naslee. Turistima treba ponuditi nematerijalne
kulturne resurse. To je osnov turistikog doivljaja uivanje u kulturnoj interakciji,
upoznavanje drugaije kulture i kulturnog identiteta. Turisti vole doivljaje. Posetioci
ele ivu atmosferu, rado se ukljuuju u degustaciju rakije, vole srpsku svadbu. Zato im
ne omoguiti pohaanje kratkog teaja gde mogu da naue osnovne korake dinaminog
srpskog kola. Akcenat treba staviti na stare zanate, maine, ruralna domainstva, razne
manifestacije (sajmove, vaare, izlobe). Ovo moe biti znaajna konkurentska prednost
u regionu.

Pria o kulturnim resursima moe se zaokruiti problemom zatite prirodnog i
izraenog naslea i resursa. Lokalno stanovnitvo i izletnici esto su najbrojniji
posetioci ponude kulturnog turizma. Mnoge istorijske gradove i predele poseuje veliki
broj izletnka. Oni znaajno poveavaju negativni uticaj na istorijske resurse, zbog ega se
u mnogim zemljama podstie razvoj menadmenta kulturnih resursa.
16
Osnovni problemi
koji ovde nastaju su pre svega usaglaavanje zatite prirodnih i kulturnih resursa (i
identiteta lokalne zajednice) sa njihovim korienjem u turizmu. Imajui u vidu ove
elemente, marketing i upravljanje destinacijom predstavljaju osnovne strategije i za zrele
i nove destinacije, u cilju zadovoljenja uvek zahtevnog potroaa, obezbeenja odrivog
razvoja i pozitivnog uticaja, i time postizanja, zadravanja ili ponovnog osvajanja jake
pozicije na globalnom turistikom tristu.
17

16
Genov, G., urednik (2010), Turizam posebnih interesovanja, prirunik, Visoka turistika kola
strukovnih studija, Novi Sad
17
21
2.5. MOTIVACIJA KULTURNIH TURISTA

Prema Svetskoj turistickoj organizaciji, 37% svih turistikih putovanja sadre
kulturne elemente. Kultura moe biti primarni i sekundarni motiv putovanja. Kultura se
esto moe smatrati dodatnim elementom proizvoda u masovnom turizmu. Smatramo da
je korienje kulturnih resursa inkorporirano u skoro sve vidove putovanja, meutim,
turisti su u okviru svakog turistikog segmenta drugaije motivisani. Korienje kulturnih
resursa je razliito, stoga se i ponuda priprema na razliite naine i za razliite turistike
potrebe.

Kultura je primarni motiv putovanja onim turistima koji putuju prvenstveno
zbog kulturne ponude neke destinacije. Kultura se esto nudi u iroj ponudi putovanja
kroz vie gradova ili vie razliitih krajeva.

Sekundarni motiv je onim turistima koji putuju zbog kongresa, poslova, posete
rodbini i prijateljima i drugih primarnih motiva, a kulturnu ponudu unapred svrstavaju u
svoj program boravka.

U turistikim mestima masovnog turizma, kulturni resursi se nude kroz
razgledanje i izlete turistima na odmoru kojima je osnovni motiv more i sunce. Ti
korisnici kulturu upoznaju tek kada stignu u mesto odmora i tek tada donose odluku o
korienju tog elementa turistike ponude.

Slino tome, i Radmila ivkovi u skladu sa motivima turista za kulturno
putovanje, tipologiju kulturnog turizma prema motivacij razvrstava na: primarnu,
usputnu, sluajnu.
18

18
22
Ukoliko turista poseuje odreenu destinaciju iskljuivo s prvobitnom i jedinom
namerom za uestvovanjem u njenom kulturnom ivotu, govorimo o primarnoj
motivaciji (obino posete (svetskim) izlobama, festivalima, koncertima, predstavama i
sl.).
Usputna motivacija je prisutna u sluaju kada se turista za konkretnu destinaciju
odluuje iz nekog drugog primarnog motiva, a kulturna znanja (i iskustva) imaju
sekundarno znaenje. U ovom sluaju turista boravi u odreenom mestu radi odmora,
posla i sl., a usput poseti bilo neku izlobu, koncert, uiva u nacionalnim specijalitetima
ili upoznaje jezik domaina.

Sluajnom motivacijom nazivamo onu situaciju u kojoj turista nema za cilj
upoznavanje kulture destinacije. Meutim, tokom svog boravka dolazi u kontakt sa
lokalnim stanovnitvom i moda ak i ne elei to, upoznaje njihov nain ivota, odnosno
kulturu.

Na osnovu studija baziranih na motivaciji turista, evropsko trite kulturnog
turizma moe biti podeljeno na dva iroka segmenta koja su prisutna u svim
Zapadnoevropskim zemljama i koje moemo nazvati:

1.Specifini kulturni turisti (specifian razlog za polazak na put je razgledanje
kulturnih atrakcija),

2.Uobiajeni kulturni turisti (razgledanje kulturnih atrakcija kao deo svog
putovanja).
19

Ono to karakterie specifine kulturne turiste je sledee:

ene u starosnim grupama ispod 30 i preko 50 godina,

19
Baltic, Cultural Tourism, Policy Paper, Estonian, Lanvian and Lithuanian National Commissions for
UNESCO, 2003;
23
Visokoobrazovani, sa visokim primanjima i velikim delom zaposleni u javnom
sektoru,
Biraju destinaciju na bazi poznavanja pre samog puta,
Inspirisani su i motivisani glavnom atraktivnosu koju mogu videti, doiveti na
izabranoj destinaciji,
Motivisaniji su i podloniji uticaju medija iz kulture nego turistikih medija.
Takoe su zastupljene i preporuke rodbine i prijatelja, ranija iskustva, asopisi.
20

esto se obraaju za pomo turistikim radnicima, najee koristei usluge
manjih specijalizovanih turoperatora ili vre odabir putovanja iz specijalnih
programa veih turoperatora.

Uobiajeni kulturni turisti svoje osobine prikazuju na sledee naine:

Tokom odmora na moru, krune ture ili poslovnog puta poseuju muzeje,
istorijski vane spomenike, galerije, prisustvuju koncertima,
Imaju natprosena primanja i zaposleni su jednako i u javnom i privatnom
sektoru,
Starosna grupa uzrasta 27-44 godine je jae izraena nego u segmentu
specifinih kulturnih turista,
Znaajno visoka turistika frekfentnost u poreenju sa prosenim turistom,
esta kraa putovanja u zemlji i inostranstu (produeni vikend, Boi) kao
dodatak uobiajenom letnjem i zimskom odmoru,
est je sluaj da u domainstvu imaju decu ispod 15 godina koju sa sobom
vode na put,
esto idu na poslovna putovanja i na internacionlne konferencije i kongrese i
sve ukupno imaju dosta putnog iskustva,
esto su motivisani da putuju na velike dogaaje (Svetska prvenstva, Svetske
izlobe, Evropski gradovi kulture i slino),
Obino troe vie po putovanju i po danu od prosenog turiste.
21

20
http://www.iztzg.hr/UserFiles/File/novosti/2009_TOMAS_Kulturni_turizam_2008_Sazetak_i_Prezentacij
a.pdf
24

Nisu svi posetioci kulturnih dogaaja i atrakcija motivisani kulturom. Zanimljivo
je da posetici kulturnih znamenitosti ne smatraju sebe kulturnim turistima ve istiu da je
odmor osnovna svrha njihovog putovanja. Tek neto vie od 20% turista iz ove grupe bi
okarakterisalo svoj odmor i kao kulturni. Suenije, i veliki broj putnika koji obilaze
gradove sebe ne vidi kao kulturnog turistu.

Posetioce koji sami istiu da je svrha njihovog puta kultura i one koji samo
razledaju znamenitosti treba na drugaiji nain animirati i razliito sa njima komunicirati
- zato to je i njihova motivacija vidno jako razliita.

2.6. TREND KULTURNOG TURIZMA

U svetu je danas prisutan trend porasta interesa za kulturnim turistikim
proizvodima, W (World Tourism Organization, Tourism: 2020 Vision) predvia da
e trite kulturnog turizma biti jedno od pet vodeih segmenata turistikog trita u
budunosti (pored avanturistikih putovanja, eko turizma, krstarenja i tematskog
turizma). Unkovi i Zeevi isticu da PATA (Putnicko udruzenje pacificke oblasti)
identifikuje porast religioznog turizma i pojavu sekundarnih gradova (koje moemo
svrstati u vidove putovanja kulturnih turista) kao vanih vidova turizma u budunosti.
22

Takoe, i Bakic O. primeuje da raste uloga kongresno-poslovnog turizma i drugih

21
Baltic, Cultural Tourism, Policy Paper, Estonian, Lanvian and Lithuanian National Commissions for
UNESCO, 2003;

22
Unkovi S., Zeevi B., (2006), Ekonomika turizma, Centar za izdavaku delatnost ekonomskog
fakulteta, Beograd
25
vidova poslovnih putovanja, da je sve vei zahtev za kulturnim i obrazovnim
aktivnostima.
23

UNWTO u Strategiji razvoja turizma do 2020. godine predvia da e
intentacionalni dolasci dostii cifru od priblizno 1.6 biliona
24
. Evropa (sa 717 miliona
predvidjenih turista ) e i dalje ostati najznaajniji turisticki region sveta (iako se
predvia da e u narednom periodu biti beleena nia stopa rasta od uobiajene). U
Europi preovlauje odmor s ciljem upoznavanja kulture (34%), zatim kruna (22%) i
gradska (21%) putovanja.
25
U poslednjoj dekadi uoeno je poveanje rasta kulturnog
turizma u Evropi za 15-25%.
26
Ovaj podatak je oekivan u odnosu na demografske
promene. LORD govori upravo o ovome objanjavajui trendove koji se tiu trita
kulturnog turizma. Prema njima, ustaljeni obrasci koji utiu na kulturni turizam su:

Porast obrazovnog nivoa
Starenje populacije
Porast ekonomske uloge ena

Dok je LORD orijentisan na deavanja na amerikom tritu, ETCN izosi jo
neke socio-kulturne i demografske trendove koji utiu na rast kulturnog turizma u Evropi.
Prisutni su i navedeni trendovi:

Starenje populacije
Porast bogatsva populacije jaanjem srednje klase
Manjak vremena, porast uticaja stresa
Sve sofisticiraniji potroai

23
Bakic O., (2009), Marketing u turizmu, Univerzitet Singidunum, Fakultet za turisticki i hotelijerski
menadment, Beograd
24
http://www.unwto.org/index.php
UNWTO forecasts a growth in international tourist arrivals of between 3% and 4% in 2010
25
http://www.iztzg.hr/UserFiles/File/novosti/2009_TOMAS_Kulturni_turizam_2008_Sazetak_i_Prezentacij
a.pdf
26

26
Porast upotrebe interneta
Trenovi trita EU dolazak turista e se udvostuiti u narednih 25 godina
Liberalizacija transporta, unutranje trite i zajednika valuta, evro

TOMAS istraivanje sprovedeno 2008. godine za potrebe Ministarstva turizma
Republike Hrvatske, a u saradnji sa Savetom za kulturni turizam Hrvatske turistike
organizacije, potvruje prethodne navike i uzroke u ponaanju kulturnih turista.
Visokoobrazovni nivo i upotreba interneta omoguava turistima da sami organizuju svoja
putovanja. Istraivanjem u Hrvatskoj dolo se do podatka da velika veina (85%)
putovanje organizuje samostalno. Oni koji koriste usluge turistike agencije, uglavnom
rezerviu usluge smetaja (76%) i prevoza (74%).

Prisutni su i drugi trendovi koji jaaju snagu kulturnog turizma, meu kojima:

Dinamian porast potrebe za kratkim putovanjima. Manjak vremena i vea
kupovna mo utiu na potrebu za eim i kraim putovanjima. Bitan je kvalitet i
udobnost tokom putovanja.
Dok bejbi bumeri (baby-bomer) i dalje ostvaruju znaajnu ulogu na tritu,
mlai turisti generacije X (Gen X, generacije roene uzmeu 1965-1977.)
ostvaruju sve jai uticaj, inei skoro polovinu ukupnog broja kulturnih turista.
Karakteristike su im: nezavisni su putnici, mobilni, visokoobrazovani i u potrazi
za avanturom i autentinou.
Ljudima je u prirodi da trae znaenje. Mnogi turisti e ga pronai u prirodi,
nasleu, kulturi. Turizam se posmatra kao sredstvo, ne kao krajnji cilj. Ovde se
nalazi razlika izmeu aktivnosti tematskih parkova i kulturnog turizma.
Tematski parkovi su uzrokovali zahtevnu tranju u kulturnom turizmu. Turisti
ele i zahtevaju kvalitetne usluge sa raznim pogodnostima, karakteristine i
nezaboravne dogaaje, bezbednost.
Visoko obrazovanje podie svest i o zatiti i boljem odnosu prema ivotnoj
sredini. Kulturni turisti oekuju i zahtevaju od turistike privrede da podri i
27
obezbedi odrivost zajednice, da im omogui prirodno okruenje, ukljuujui i
odriv razvoj turizma.

Trebalo bi ukazati na jo neke karakteristike kulturnih turista:

Troe vie od prosenog turiste
Putuju na due vreme
Radije odsedaju u hotelu, motelu ili b&b (bad and breakfast) od prosenog turiste

Predvianja WTO istiu da e na porast turistikog trita znaajno uticati turisti
iz rastue srednje klase Kine i Indije. Njih nee privlaiti evropske plae budui da ve
dolaze sa podruja na kojima ima takvih prirodnih lepota. Bie zainteresovani da
otkrivaju i uivaju u evropskom kulturnom nasleu. Evropska turistika industrija mora
se prilagoditi ovim promenama tranje novih turista sa azijskog trita.
27

Sa aspekta kulturnog turizma znaajan je trend porasta gradskog turizma (City
brake) koji belei najveu stopu rasta na turistikom tritu Evrope. Oko 20% turista koji
poseuju gradove ocenjuje da je glavni motiv njihove posete kultura. Treba imati u vidu i
da je mnogo vei broj uesnika kulturnih aktivnosti koji poseuju gradove. Ovi procenti
su i oekivani obzirom na primarnu i sekundarnu motivaciju kulturnih turista, uzimajui i
one koji se esto neplanirano i nesvesno ukljuuju u kulturne tokove konzumirajui na taj
nain kulturne proizvode. Pojedini gradovi su i kulturne prestonice tako da je veza
izmeu kulture i turizma gotovo neizbena.

Zemlje koje dominiraju istovremeno i u receptivnom i emitivnom gradskom
turizmu su: Francuska, V. Britanija i Nemaka. Tri najposeenije gradske destinacije

27

28
Evrope od strane kulturnih turista su: London, Pariz i Rim. Izuzetno jaka je konkurencija
i u sledeoj grupi gradova u koju se ubrajaju: Atina, Barselona, Firenca, Be i Berlin..

Evropske prestonice kulture (European Capital of Culture) doprinose atraktivnosti
gradova i porastu turistikih kretanja i broja noenja.

29
3. KULTURNI TURIZAM U EVROPSKOJ UNIJI

3.1. ZNAAJ KULTURNOG TURIZMA U EU

Kulturni turizam pomae razumevanju meukulturalnosti, interakcije izmeu
razliitih kultura i njihovog znaaja za evropski identitet i prepoznavanje zajednikih
vrednosti. Kulturni turizam pomae izgradnji pozitivnog imida celokupnog drutva i
boljeg odnosa sa drugim narodima. Ova vrsta turizma podrana je i od strane Evropske
Unije.
28

Kulturni turizam prua podrku u zatiti ouvanja lokalnih vrednosti, uprkos
globalizaciji koja utie i na turistiki i na kulturni sektor.

Turizam je izuzetno znaajna delatnost u Evropi. Smatra se glavnim izvorom
zapoljavanja u budunosti. Direktno ili indirektno evropski turizam zapoljava 12.1% od
ukupno zaposlenih, tj. obezbeuje 24.3 miliona radnih mesta i 11.5% BDP. Poznato je da
turizam podstie razvoj nerazvijenih ili manje razvijenih podruja, utiui na socio-
ekonomski razvoj itave oblasti.

Ekonomska vanost turizma i kulturnog turizma u Evropskoj uniji prepoznata je u
martu 2006. godine na konferenciji Turizam-klju razvoja i zapoljavanja u Beu.
29

Kulturni turizam je jedan od kljunih inilaca evropske ekonomije. Njega ine istorijski
gradovi, kulturno naslee, nematerijalno naslee, dogaaji i sl. koji ine mesto

28
Cengiz, H., Eryilmaz, Y., The importance of cultural Tourism in the EU Integration Process, 2nd
IsoCaRP Congress 2006
29

30
specifinim i ne mogu biti predmet globalizacije, kao to je sluaj sa veinom poslovnih
delatnosti.

Prednosti koje kulturni turizam donosi destinaciji su to privlai turiste sa veom
potroakom snagom i manje podlonih uticaju sezonalnosti (karakteristike kulturnih
turista Evrope date su u uvodnim poglavljima).

Podrka javnog sektora kulturnim aktivnostima dodatno istie znaaj kulturnog
turizma i prihoda od turizma u podrci kulturnih aktivnosti. Kulturni turizam direktno
utie na odravanje muzeja, istorijskih gradova i kulturnih mesta.

Na svetskoj sceni Evropa je dugo uivala dominantnu poziciju u meunarodnom
turizmu i kulturnoj industriji. Shodno promenama na globalnom tritu slabi i
konkurentnost Evrope kao regije. Ovo se odnosi i na konkurenciju u oblasti kulturne
proizvodnje i potronje. Meutim, neosporno je da je kultura znaajan resurs Evrope i da
je ouvanje njegove konkurentnosti od velikog znaaja.

3.2. RAZVOJ KULTURNOG TURIZMA U POJEDINIM ZEMLJAMA
EU

Prikaz kulturnog turizma u Evropi zasniva se na prikazu Strategije kulturnog
turizma Velsa (zbog bogatstva velke istorije i kulturne batine, sa akcentom na
nematerijlno kulturno naslee i velki jezik). Smatramo da Iskustva Velsa mogu biti
korisna za primenu u razvoju Srbije kao destinacije kulture (posebno u pogledu
knjievnih festivala, kulturnom potencijalu nekadanjih industrijskih zona, i biciklistikih
i drugih staza koje prate znaajne kulturne rute). U ovom poglavlju analiziramo i kulturnu
turistiku ponudu Grke i Nemake.
31
3.2.1. STRATEGIJA KULTURNOG TURIZMA VELSA

U strategiji su analizirane socio-kulturne karakteristike trita kulture V.
Britanije, kao vane odrednice za razvoj kulturnog turizma. Katakteristike su sledee:

1. Posmatranje izvoakih umetnosti
vie ena nego mukaraca poseuje izvoake umetnosti (56%)
najee starosne grupe su 55 godina i preko (35%), 35-54 godine bez dece
(21%), 15-34 sa decom (18%) i 35-54 sa decom (17%)
najea veliina grupe je dvoje (32%), za kojom sledi grupa od etvoro (16%)

2. Poseta kulturne batine
77% posetilaca kojima je glavni cilj putovanja poseta kulturne batine imaju
izuzetno visoka primanja
Najee starosne grupe su 35-44 godine starosti, venani ili nevenani sa
decom (34%), koju prati starosa grupa od 55 godina i preko (26%)
Najea veliina grupe je 4 (39%), a zatim 2 (29%)

3.Poseta umetnike batine i eksponata
85% posetilaca kojima je glavna svrha odmora poseta umetnikoj batini i
eksponatima ima veoma visoka primanja
Vie ih poseuju ene
Starosna grupa 45-54 dominira sa 38%, praena starosnom grupom od 66
godina i preko (22%)

Poseta festivalu ili kulturnom dogaaju
Festival ili kulturni dogaaj poseti 10% neoenjenih, 8% porodino i 2%
mladih samostalih posetilaca
32
Publika na Britanskim festivalima je izrazito dominantno domaa, sa samo
8% onih koji putuju vie od 50 milja daleko od V. Britanije i 5%
prekomorskih putnika
15% posetioca Velsa tokom odmora poseti i neki dogaaj, od toga samo
8% Engleskih posetilaca

Glavni cilj Strategije kulturnog turizma je da stvori okvir za partnerstvo od strane
Turistike zajednice Velsa i njenih partnera u turistikoj i kulturnoj industriji.

Vizija je da Vels bude internacionalno prepoznat kao destinacija koja nudi
kavalitetno iskustvo kulturnog turistikog proizvoda koji je zasnovan na jedinstvenoj
kulturi i nainu ivota koja je sutinski deo ukupnog turistikog doivljaja.

U cilju ostavrenja vizije predloeni su sledei tematski programi:

1. Poboljanje pristupa kulturi posetiocima
2. Poboljanje kvaliteta turistikog doivljaja
3. Podizanje svesti o Velsu kao kulturnoj destinaciji
4. Razumevanje karakteristika i potreba kulturnih turista.

Posetioci trae karakteristina i jedinstvena iskustva, koja Vels moe da ponudi.
Da bi se stvorila svest o destinaciji i da bi se pribliila posetiocima potrebno je
prethodno probuditi svest u privatnom i javnom sektoru, ojaati karakteristine odlike
gradova i sela koje pruaju jedinstvenu kulturu i umetnost.

Da bi turistiki doivljaj bio to potpuniji i kavalitetniji potrebno je premostiti
jezike barijere. Turisti koji dolaze na odmor u Vels ine znaajan procenat u ukupnim
posetama Velikoj Britaniji. Velka turistika organizacija ohrabruje postojanje
multijezikih audio vodia, na nemakom i francuskom, na najznaajnijim kulturnim
atrakcijama (gde su najznaajnije: Kardif dvorac, Muzej o Velkoj istoriji, Nacionalni
33
muzej i galerija, Big Pit muzej rudarstva, Nacionalna botanika bata). Postoji i trina
nia koju ine stariji posetioci iz V. Britanije ili inostranstva koji ele da ue velki
jezik.

Industrijsko naslee u junom Velsu dokaz je razvoja kulture na ovom podruju.
Ovaj potencijal prvo je identifikovao UNESCO svrstavi Blaenavon industrijsku zonu
u svetsku turistiku batinu. Rudnik uglja Big Pit zatvoren je 1980. godine. Ubrzo je
ponovo otvoren, kao muzej rudarstva. Malo toga je promenjeno od njegovog prestanka
rada. eleznika radionica, oprema za namotavanje i dalje postoje i svedoe o prolom
ivotu ljudi te oblasti. Ovaj muzej danas je deo Nacionalnog muzeja i galerije. Privlai
hiljade posetilaca iz V. Britanije i inostranstva.

Aktivnost koja je pomogla razvijanju turizma i boljeg turistikog doivljaja je i
razvoj tzv. staza (trails) za etanje, biciklizam, jahanje ili vonju i drugih vidova
transporta koje omoguuju upoznavanje prirodnog i kulturnog naslea. Posebno se istie
pilotski projekat Ruta stazama Kelta biciklom (Celtic Trail Cycle Route) koji treba
da omogui posetiocima dodatnu vrednost turistike ponude i socio-kulturno
upoznavanje sa nasleem. Velsu je ovo prilika da uvea i mistinu privlanost turistima
preko pejzaa, izgraenog naslea i veza sa Keltima. Takoe, u planu je i razvoj
zanatske i umetnike staze (rute). Du staze nalaze se ili e se tek nalaziti umetniki
izrazi koji omoguuju karakteristina obeleja i pejzae, isticanje lokalnih osobenosti i da
utiu na potpunije sagledavanje i razumevanje cele oblasti koju ruta pokriva. Pomenuti
umetniki izrazi imaju mnoge oblike: od esmi, preko ema sadnje do putnih oznaka.
Interesantan primer je Toak od vagona (Wheel of Drams) koji se nalazi na
Hengoed Viaduct-u (on Route 47 of the Celtic Trail East). Ovo delo izgraeno je u ast
nekadanje najprometnije eleznike linije na svetu pre Prvog svetskog rata. Ova
impresivna umetnika skulptura proizvedena je od pocinkovanog elika, a sastavljena je
od est vagona i dostie visinu od 8.5 metara.
30

30
Wales Tourism Board, (2003), Cultural Tourism Strategy for Wales, Cardiff
34
Strategija kulturnog turizma Velsa iznosi i vanosti interepretacije kulturnih
pejzaa (gde se istie znaaj ruralnih predela, crkvi, lokalnih dogaaja i manifestacija) i
vizuelnih umetnosti u kreiranju bolje ponude i sadrajnije posete i turistikog doivljaja.
Na primer, Izbor za najboljeg ovarskog psa (Sheepdog trial) je znaajna drutvena i
sportska manifestacija koja nudi jedinstven uvid u autentini seoski ivot Velsa. Smatra
se da je i prvo takmienje pasa odrano upravo u Velsu. Ovaj etvorednevni dogaaj
privlai oko 18. 000 posetilaca i mnorvo novinara. Dodatne aktivnosti koje prate samo
takmienje ukljuuju seosku trgovinu, prikazivanje lokalnih zanata, gradsku paradu,
izlobu maina za poljoprivrednu berbu, lokalnu hranu i demonstriranje kuvanja. Sve ovo
doprinosi potpunijem turistikom doivljaju i bliem upoznavanju seoskog ivota.

Iako je Vels promovisan inostranim turistikim tritima projekat kao zemlja
muzike, pesme i poezije, ne zadovoljava potpuno oekivanja. Snaga Velsa jeste u
klasinoj, tradicionalnoj i popularnoj muzici. Veliki znaaj ima Velka nacionalna opera i
Nacionalni orkestar. Vels je domain znaajnih dogaaja kao to su Llangollen
International Eisteddfod i Kardifov peva godine (Cardiff Singer of the Year).
Veliki znaaj e imati i velki Centar Milenijum koji e obezbeivati nove prostorije za
izvoenje muzike, plesa i literarture. Interesantan nain pribliavanja velke narodne
muzike je u pabovima. Predlog strategije je da se organizuju i muzike radionice
vikendom i letnje kole.

U Velsu postoji nekoliko festivala na temu posveenoj knjievnosti. Jedan od
njih je i Internacionalni festival pripovedanja sveti Donac (St Donats Storytelling
Festival). Pripovedanje pria je starinski keltski obiaj. Prve nedelje jula, svake godine
od 1993. ovaj festival okuplja najbolje pripovedae iz celog sveta i postaje centralno
mesto zbivanja u Velsu tokom njegovog trajanja. Festival se odrava u srednjevekovnom
zamku Sveti Donac, koji se nalazi na jugu Velsa, ukljuujui i razna mesta koja
doprinose mistinoj atmosferi poput glavnog atora, beduinskog atora uz pripovedanje i
muziku. Doivljaj upotpunjuju i ongleri, internacionalna kuhinja, pijane tezge, kniare.
Jedinstvena atmosfera i sjajna interpretacija na ovom festivalu privlai turiste iz V.
Britanije, Evrope i irom sveta.
35

Teme za festival za 2010. godinu bile su Putevima Marka Pola (In The Footsteps
Of Marco Polo, koju su proimale italijanske, strarogrke, turske, jermenske, gruzijske
prie), Arapske none prie (Arabian Nights stories) i U sumrak (Out Of The Twilight)
koju su pokrivale keltske prie, muzika i pesma. Aktivnosti za decu obuhvataju
pripovedanje, slikanje, priredbe.

Velka turistika organizacija podrava zajednike inicijative izmeu turistike i
kulturne industrije na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou koja treba da prepozna
i pokrene zajednike ekonomske koristi.

Strategijom razvoja turizma Velsa dogaaji su razvrstani na sledei nain:

1. Glavni dogaaji
2. Veliki dogaaji
3. Dogaaji koji bude svest i znaaj o tradiciji
4. Regionalni i lokalni dogaaji

Ovde izdvajamo dogaaje koji bude svest o zanaaju tradicije koji su vani zbog
ouvanja i jaanja kulturnog identiteta i pribliavajna vlastite kulture drugim narodima.
Najznaajniji nacionalni festivali ove vrste su National Eisteddfod i Urdd
Eisteddfod koji predstavljaju karakteristike velke kulture.
31
Re eisteddfod je
izvedena od velkih rei eistedd (to znai "sedeti"), i rei bod (koja nosi znaenje "biti")
tako da eisteddfod znai "sedeti zajedno".
32

National Eisteddfod je najvei festival takmiarke muzike i poezije u Evropi.
Festival se odrava prve nedelje avgusta, a naizmenino se odrava izmeu severa i juga
Velsa. Izvoenja i takmienja traju osam dana i u potpunosti su na velkom jeziku.
Ukupna poseenost ovom festivalu nadmauje 150.000 posetilaca. Urdd National

31
Wales Tourism Board, (2003), Cultural Tourism Strategy for Wales, Cardiff
32
http://en.wikipedia.org/wiki/Eisteddfod

36
Eisteddfod okuplja mlade Velane starosti 7-24 godine koji se nedelju dana takmie u
pevanju, recitovanju, plesanju, glumi, muziciranju tokom polugodinjeg raspusta.

Iako je broj domaih velkih posetilaca na ovom festivalu dominantan cifra
posetilaca van velkog govornog podruja raste iz godine u godinu. Strancima su
omogueni prevodi na osam jezika ukljuujui i simultane prevode, kao i vodii koji
sprovode posetioce kroz dogaaj i odgovaraju na njihova pitanja. Ovaj projekat ima
dobru marketing podrku, a veb sajt www.eisteddfod.or.uk je izuzetno poseen.

U Strategiji se istie da e Turistika organizacija Velsa podrati akcije u pripremi
i promociji Kardifa (Cardiff) za evropsku prestonicu kulture 2008. godine. Izneta je
svest o znaaju titule evropske kulturne prestonice za podizanje internacionalne svesti o
velkoj kulturi i destinaciji kulturnog turizma. Meutim, u konkurenciji sa ostalim
britanskim gradovima Kardif je izgubio utrku. Gradovi koji su izabrani za Evropske
prestonice 2008. godine su Liverpul (Velika Britanija) i Stavanger (Norveka).

Velka turistika organizacija (WTB) garantuje da e staviti vei naglasak na
proizvod kulturnog turizma i na odgovarajue propratne marketinke kampanje. Na
inostranom tritu cilj je promovisanje Velsa kao destinacije kulturnog turizma i prilika
da se doive jedinstvena turistika iskustva.

37
3.2.2. KULTURNI TURIZAM U GRKOJ

Grka je zemlja sa bogatim kulturnim i istorijskim nasleem, tradicijom,
specifinim jezikom. Kultura je jako vana za grki nacionalni identitet.

U Grkoj je izraena povezanost izmeu godinjih odmora i kulturnih turista.
Najvie posetilaca kulturnih proizvoda ine stranci (preko 75%). Grki turizam karaktrie
sezonalnost.
33
Turistike aktivnosti uglavnom su usmerene na etiri regiona: Atinu, Krf,
Rodos i Krit. Ovo znai da su i pritisci na kulturno-istorijsko naslee veliki u tim
oblastima. Naroito je veliki pritisak na antiko sredite grada, Akropolj. Radi smanjenja
pritisaka na ovo vredno naslee razmatra se smanjenje dozvoljenog broja posetilaca. Iako
je Grka najpoznatija po Atini i prelepom Akropolju,koji natkriljuje ceo grad, treba
pomenuti i svetilita u Dodoni i u Delfima, impresive stene Meteore (koji su fascinantni
kao udo prirode i zbog skupine pravoslanih manastira na tako nepristupanom terenu) i
najlepu grku planinu Olimp. Olimp je pod zatitom UNESCO-a (poput Meteora) od
1983. godine , proglaen je za Nacionalni park, sadri oko 23 vrlo retke biljne vrste.
Mogue je penjanje tokom cele godine.

Grka poseduje mnogo kulturnih atrakcija koje su vie zastupljene u ruralnim
oblastima nego u veim gradovima. Najvie znamenitosti je u daljim ruralnim oblastima i
turisti ih poseuju u okviru dnevnih tura ili posete muzejima. Veina posetilaca
zainteresovana je za posete arheolokih lokaliteta antikih gradova. Oigledna je i
povezanost ovih lokaliteta sa posetom muzejima. Tokom osamdesetih godina belei se
pad poseta muzejima. Najvie posetilaca antikim ostacima u tom periodu inili su turisti
iz Japana, SAD, panije i Italije.

Mnogi kulturni resursi su neiskorieni i time i neukljueni u kulturnu turistiku
ponudu. Jedan od razloga tome je nedovoljna bezbednost za turiste. Uz to, antiko

33
Richards G., (1996, ed.) Cultural Tourism in Europe. CABI, Wallingford

38
naslee moe biti propraeno kvalitetnijom i atraktivnijom interpretacijom. Primer je
Viminacijum(Srbija) u kome laar Haron eka turiste da im naplati prevoz due na drugu
stranu reke. Grka, koja se smatra i zemljom Olimpskih bogova, ima sjajnu podlogu za
matovitu i misterioznu interpretaciju naslea.

Grka je svoj kulturni proizvod zasnovan na kulturi bazirala na antikom nasleu.
Velianstveni hramovi, svetilita, amfiteatri, palate koji svojim ostacima svedoe o
visokorazvijenoj starogrkoj civilizaciji bacaju senku na neantiko kulturno naslee.

Vizantijsko carstvo trajalo je vie od hiljadu godina. Za to vreme bio je to kulturni
most izmeu istoka i zapada. Rezultat kulturne interakcije Grke i Turske danas se moe
videti u jezikim pozajmljenicama, kuhinji, brojnim spomenicima kulture. Od istoka ka
zapadu nalaze se mesta koja mogu biti povezana u jedinsveni put kulture od Turske do
Venecije. U turskoj Kapadokiji nalaze se jedinsveni podzemni gradovi, u zapadnoj
Turskoj nalazita poput Efesa, vizantijske graevine koje su imale uzore u antikoj
arhitekturi, u Istambulu se nalazi velianstvena Aja Sofija. Vizantijski manastiri irom
Grke pa sve do bazilike Svetog Maka u Veneciji i brojnih mozaika u Raveni mogli bi da
da zatvore ovaj put kulture kroz Vizantiju.

Osim antikih, vizantijskih i postvizantijskih spomenika i arheolokih nalazita
ostale kulturne atrakcije ukljuuju mostove, vetrenjae, fontane, statue, istorijske i javne
zgrade, stare industrijske zgrade koje se danas koriste u druge svrhe.

Grka istorija i kulturni identitet izgraeni su na antikim uzorima, ali savremena
Grka ima da ponudi i modernu umetnost, nematerijalno kulturno naslee. iva grka
muzika i izvorni melos doaravaju pravu atmosferu ove mediteranske zemlje. Stranci su
njome posebno oduevljeni i vole da uivaju u tzv. Grkim veerima, da gledaju kako
Grci provode svoje veeri uz ples, muziku, tradicionalni instrument sirtaki (za koji se
slobodno moe rei i da je grki brend), a tu je i uzo, grka rakija, koja je takoe brend i
est suvenir. in lupanja tanjira i posipanja cvea dodatno ostavljaju upeatljiv i lep
utisak o ovom temperamentnom narodu.
39

Grka otvara vrata i obrazovnim putovanjima, festivalskom turizmu, hodoau,
eko turizmu. Tek se u poslednje vreme u kulturnu ponudu ukljuuje i savremena grka
kultura i umetnost. Pomenula bih Meunarodni sajam knjiga i Meunarodni filmski
festival koji se odrava u Solunu i Festival u Epidauru, koji je smeten u antikim
pozoritu na otvorenom, to ga ini jo privlanijim za strane posetioce.

Dakle, Grka nije samo destinacija mora, peska i antikog naslea. To je i
planinska zemlja, zemlja mediteranske kuhinje koja je razliita od dela regije u kojoj se
nalazite, zemlja jednog od najstarijih svetskih jezika koji je bio osnova za razvoj mnogih
savremenih jezika, jedinsvene muzike i plesa. Grka svakako zasluuje da materijalni i
nematerijlni kulturni turizam budu oblikovani u posebnu turistiku ponudu.

Meutim, iako je bogato kulturno naslee Grke najzaslunije za privlaenje
turista, i ini znaajnu konkurentsku prednost na Mediteranu, kulturni turizam kao
posebni segment i dalje je slabo razvijen. Iako su u Grkoj nesumnjivo svesni vanosti
ouvanja svog kulturnog naslea i izvora njihovog nacionalnog identiteta uloeno je malo
napora da se izgradi specifian kulturni turistiki proizvod. Kultura se uglavom smatra
delom turistikog proizvoda Grke. Najvei broj turista koji poseuje ovu zemlju kulturu
vidi kao deo ukupnog proizvoda u veem stepenu nego kao glavni motiv njihove posete.
Na slian nain je turizam posmatran i od strane nosioca razvoja turizma, tj. turistike
politike.

U Grkoj (pa i u Italiji) problem je relativno uska definicija i shvatanje kulturnog
turizma koji povezuje turizam sa viokom kulturom. Shodno savremenim turistikim
trendovima i sve veoj tranji za kulturnim aktivnostima i atrakcijama Nacionalna
turistika organizacija Grke trudi se da skrene panju na svoje kulturno bogatstvo i
raznolikost. U Grkoj kulturni turizam nije glavni motiv posete, ali je kljuna dodatna
vrednost klasinoj mediteranskoj destinaciji mora i peska i moe znaajno pomoi da se
destinacija izvoji od drugih.

40
Grcima je kulturno naslee mnogo vie od turistike atrakcije. Moe biti osnov za
uspenu diversifikaciju i diferencijaciju turistikog proizvoda, a time i ekonomskog
razvoja. Grka se danas nalazi u jako tekom ekonomskom poloaju, a ulaganje u
kulturni turizam moe ponuditi izlaz iz krize.

3.2.3. KULTURNI TURIZAM U NEMAKOJ

Nemci su poznati kao najvei svetski putnici, a Nemaka kao jedna od zemalja
koja belei najvie poseta inostranih turista. U Berlinu se svake godine u martu odrava
ITB, drugi po veliini meunarodni sajam turizma na svetu.

Kulturni turisti su zainteresovani za posetu nemakih kulturno-istorijskih
spomenika i prirodnih resursa. Kulturne aktivnosti u ovoj zemlji su pokazatelj kvaliteta
ivljenja koji je moderan i inovativan, na intelektualno visokom nivou. Kulturni turizam
je predstavljen i kao snana spona nacije i kao komponenta po kojoj se razlikuje od drigih
destinacija.

Kulturni turisti koji poseuju Nemaku ne razliku se po karakteristikama od
ostalih evropskih turista. Oni su visokoobrazovani, sa visokim primanjima, vee je
uee ena u kulturnim aktivnostima (jedan od razloga ovome je i porast enske
populacije od 1930. godine). Zemlje izvan granica Evrope privlae priblino 25%
kulturnih turista, zatim slede Velika Britanija i Irska, Francuska, Italija i zemlje Istone
Evrope. Domaa tranja za putovanjima u Nemakoj iznosi oko 30% putovanja, a smatra
se da su ovo uglavnom drugi godinji odmori.
34

34
Richards G., (1996, ed.) Cultural Tourism in Europe. CABI, Wallingford

41

Glavni razlozi koji se navode za odmor u ovoj turistikoj destinaciji su
proirivanje svojih vidika, uestvovanje u kulturnim i obrazovnim aktivnostima,
upoznavanje drugih kultura i upoznavanje rezidenata. Takoe, kao razlozi se navode i
nova iskustva i uenje o raznolikostima. Savremeni turisti trae doivljaje, smisao, nova
iskustva. Glavne aktivnosti tokom odmora turista koji tragaju za kulturnim i obrazovnim
smislom su znamenitosti, zgrade, muzeji.

Lokacija razliitih zamenitosti u Nemakoj utie na tranju stranih posetilaca.
Najvie posetilaca privlai Minhen. On je esto ukljuen u ture organizovane od
inostranih turoperatora, a i porast gradskog turizma takoe doprinosi poveanju njegovih
posetilaca. Najvie turista u ovaj grad dolazi iz zapadne Evrope. Minhen prati i Berlin,
koji se danas smatra centrom evrpske kulture.

Kulturne aktivnosti u Nemakoj zaista su raznovrsne. Kulturna ponuda se moe
svratati u tri segmenta koju ine: kulturne atrakcije (poseta mnogobrojnim muzejima,
galerijama, istorijski vanim graevinama, istoriskim gradovima), kulturni dogaaji
(izvoenja savremene umetnosti, opere, poseta mnogobrojnih kulturnih manifestacija,
meu kojima su i svetski poznati festival (poput Oktobar festa u Minhenu koji svake
godine privlai jako veliki broj turista razliitih uzrasta.) i, grubo reeno, kulturni
turistiki paketi turoperatora i obrazovnih oraganizacija.

Izuzetno velikoj poseti muzejima zasluan je i porast broja manjih muzeja. U
Berlinu je poznato tzv. Ostrvo muzeja koje objedinjuje vie muzejskih zrada. Osim
objedinjenosti muzejskih postavki na jednom mestu, znaajna je i vrednost i lepota
muzejskih objekata i vrednost eksponata koja je u njima izloena. Zbog eksponata koje su
nemaki arheolozi tokom svojih radova na iskopavanju antikih ostataka u Grkoj
preneli u Nemaku postoje velika neslaganja izmeu ove dve zemlje.

42
Opera u Nemakoj, kao forma nastala je reformom njihove starije, nacionalne
muzike forme - zingshpil - koju su razradili Betoven i Veber, krajem 18. i poetkom 19.
veka. Krajnju formu joj daje Rihard Vadner, koji je otac nemake romantine opere koja
se bitno razlikovala, u svakom pogledu (kako muzikom, tako i scenskom) od svih
tadanjih operskih pravaca. Dalji razvoj nemake opere se vezuje za Riharda Strausa,
koji je uveo nemaku romantinu opersku formu u 20. vek, dajui joj modernistiku notu.
Najpoznatije nemake operske kue su: Deutsche Oper iz Berlina (nekada zapadni
Berlin), Statsoper Unter den Linden iz Berlina (nekada u istonom Berlinu), Bayerishe
Statsoper iz Minhena, Semperoper iz Drezdena... uven je i festival u Bayreuth-u (u
Bajrojtu), na kome se svake godine izvode Vagnerove opere.

Opera je danas, kao i ranije, jako zastupljena u nemakom kulturnom identitetu, a
moderno doba donelo je znaajne novine u pogledu interpretacije, a narocito operske
reije, kao i kostimografije i scenografije, koje su iz godine u godinu sve smelije i
avangardnije.

Turistika ponuda moe biti oznaena kroz studijska putovanja, obrazovna,
putovanja radi posete operi i pozoritu, tematski kulturni turizam. Posebnu grupu ine i
gradska putovanja jer ona nude posetu razliitim znamenitostima i dogaajima. Poseban
interes imaju i putovanja radi uenja jezika, esto oragnizovana od strane turoperatora.

Na UNESCO svetskoj listi naslea Nemake znamenitosti su razvrstane u sledee
kategorije: Crkve i manastiri, stari gradovi, zamkovi i palate, industrijski centri, pejzai i
parkovi i razliite lokacije. Ovo jedinstveno putovanje kroz svetsku istoriju i kulturu
poinje od najstarijih tragova oveanstava (Messel Pit Fossil u Hesenu), ukljuuje stare
gradove (poput Regensburga), zamkove i palate (Wartburg zamak, Sanssouci palata u
Potsdamu).

Na listi se nalaze i industrijske zone, koje su danas svetski trend. Pored Colferajn
rudnika u Esenu (koji je opisan u okviru poglavlja Kulturne prestonica Evrope) na
UNESCO listi naao se rudnik Ramelsberg sa istoriskim gradom Goslar (UNESCO
43
svetsko naslee od 1992. godine
35
). Nekadanji veliki rudnik bakra danas je najvei i
najoriginalniji nemaki muzej. Duboko ispod zemlje turisti mogu stei uvid u 850 godina
industrijske istorije. Zanimljiva avanturistika tura u svet pod zemljom koja oduzima dah
obuhvata mrak, bogatstvo boja, tragove ljudske aktivnosti. Ukljuena je i veera pod
zemljom.
36
Ovakav pristup prua diferencirani turistiki proivod, drugaije iskustvo i
nezaboravnu avanturu. Davanjem druge namene rudniku on danas privlai turiste,
predstavlja kulturni identitet ove oblasti.

Zakljuak je da je Nemaka diferencirala svoju kuturno-istorijsku ponudu, a da su
turisti prepoznali njen znaaj. Nemaka ne samo da emituje veliki broj turista u inostrane
zemlje ve je i snano receptivno trite koje privlai veliki broj kulturnih turista.

3.3. PUTEVI KULTURE

Putevi (rute) kulture odraavaju snane socijalne, ekonomske, politike i
kulturne razvojne procese i kretanja ljudi koja su generisala kulturni diverzitet,
multidimenzionalnu i kontinuelnu razmenu dobara, ideja, znanja i vrednosti meu
ljudima, dravama, regijama i/ili kontinentima u duem vremenskom periodu na prostoru
rute, a mogue ih je reprezentovati kulturnim, prirodnim, istorijskim i nematerijalnim
nasleem i propratiti kompleksnijim, svestranijim i preciznijim tumaenjem istorije.
37

35
German National Tourist Board, (2010), UNESCO World Heritage in Germany,
UNESCO Welterbestatten Deutchlanf e.V., Berlin
36
German National Tourist Board, (2010), UNESCO World Heritage in Germany,
UNESCO Welterbestatten Deutchlanf e.V., Berlin

37
Maksin M., Pucar M., Kora M., Miliji S., (2009), Menadment prirodnih i kulturnih resursa u turizmu,
Univerzitet Singidunum, Beograd
44
Putevi kulture su osnovani od strane Saveta Evrope jo 1987. godine. Kljuni
ciljevi programa su:

podizanje svesti o evropskom kulturnom identitetu,
promocija meukulturnih i meureligijskih vrednosti u svrhu boljeg razumevanja
evropske istorije,
uvanje i unapreenje kulturnog i prirodnog naslea radi poboljanja kvaliteta
ivljenja, socio-ekonomskog i kulturnog razvoja.

Rezolucija o Putevima kulture Saveta Evrope (koja je usvojena od strane
Komiteta ministara 10. oktobra 2007. godine) usvojila je formalni okvir za kooperaciju
48 potpisnica konvencije Evropske kulture. Ove zemlje mogu da podnose predloge za
rute, koji moraju zadovoljiti sledee kriterijume da bi program bio kvalifikovan:

usredsreenost na temu koja reprezentuje evropske vrednosti i koja je
zajednika za nekoliko evropskih zemalja,
da prati istorijske rute,
da doprinese dugoronoj multilateralnoj kooperaciji projekata u
prioritetnim oblastima (nauna istraivanja, ouvanje i unapreenje
naslea, kulturno-obrazovna razmena izmeu mladih Evropljana,
savremena kulturna i nauna praksa, kulturni turizam i koncept odrivog
razvoja ),
da bude rukovoen nezavisnom organizovanom mreom (radi
oformljavanja asocijacije ili saveza asocijacija).
38

Evropski institut za kulturne rute je tehniko telo. Osnovano je u Luksemburgu
1997. godine, a od 1998. ima ulogu u pregledanju prijava za nove projekte, monitoringa
aktivnosti, proirivanja i skladitenja dokumenata sa informacijama.

38
http://www.coe.int/t/dg4/cultureheritage/culture/Routes/default_en.asp

45

Sertifikovani su putevi kulture koji imaju kao teme arhitekturu vojnih utvrenja,
industrijsko naslee Evrope, istorijske linosti Evrope, ruralna stanita, hodoaa i sline
teme.

Tema za Put kulture Feniana (The Phoenicians Routes) prihvaena je 1994.
godine na predlog italijanskog Ministarstva za turizam. Ova kulturna ruta ima za cilj
upoznavanje fenianske kulture. Ruta eli da skrene panju na veliki doprinos evropskoj
cicilizaciji i ekonomiji u Mediteranu kroz istoriju.

Feniani su doiveli svoj procvat u periodu izmeu 1.200 i 1.000 godina p.n.e.
Njihova postojbina se nalazila na prostoru koji obuhvata dananju Libiju u Africi. Svoje
kolonije i gradove-drave imali su irom Mediterana gde su tokom hiljadu godina
dominirali u trgovini. U mnogim od tih gradova i dalje su ouvani dokazi ove mone
civilacije. Arheoloki ostaci govore da Feniani nisu bili samo pomorci i trgovci ve i
arhitekte .

Feniani su uticali na evropsku kulturu od juga Evrope do Severne Afrike. Stoga,
i put kulture pokriva sledee evropske i afrike zemlje: Grku, Italiju i paniju, u Evropi i
Tunis u Africi.

U projekat su se ukljuili i italijanski regioni, Sardinija i Sicilija, kako bi se
stvorio jedinstveni kulturni distrikt koji e objediniti i zaokruiti sliku o kulturi i ivotu
Feniana tokom prvog milenijuma pre Hrista.

Znaajni istorijski spomenici na ovim podrujima dobili su i kulturnu dimenziju
ukljuivanjem u predeo, predstavljanjem kao znaajno naslee i oblikovanjem u
turistiku ponudu i unapreenjem socio-kulturnog uticaja ovih regiona.

Jo jedan put kulture objedinjuje Mediteran i povezuje ga i sa ostatkom Evrope.
Cilj ovog puta kulture je kulturno povezivanje i jaanje veza, kulturne intrakcije,
46
prijateljstva i potovanje maslinovog drveta. Maslina sama je simbol snage, po njoj i
naziv ove kulturne rute glasi Putem maslinjaka (The Route of the Olive Tree).

Mediteranski arm, istorija i gastronomija povezane su sa Severom Evrope ovom
rutom. Ovaj put kulture povezuje sledee zemlje: Grku, Italiju, Nemaku, Austriju,
Pojsku, Dansku, vedsku, Finsku, Estoniju, Litvaniju, Letoniju.
39

Evropski dan jevrejske kulture (The Route of Jewish Heritage) kao ruta
odrava se od 2004. godine. elja je da se turom objedine jevrejske znamenitosti i
kulturne vrednosti i da se priblie posetiocima.

Cilj je da se omogui uvid u bogat doprinos jevrejeske kulture Evropi i
pribliavanje celokupnoj jevrejskoj kulturi.

Jevrejsko naslee duboko je ukorenjeno u evropsku kulturu. Razlozi su i
migracije i progoni Jevreja, ali i zajedniko kulturno obogaenje. Danas u Evropi ivi
oko 3 miliona Jevreja. Jevrejske zajedice su postale svesne velike odgovornosti u
ouvanju i unapreenju evropskog jevrejskog naslea.

Jevrejsko naslee obuhvata irok spektar naslea, ukljuujui svaki nain
tradicionalnih formi izraavanja u kulturi, kao to su muzika, pozorite, fotografija,
filozofija, pisanje i jidi jezik. Umetniki aspekt jevrejskog naslea se moe sagledati
razliitim ornamentima na kultnim mestima.

Ova kulturna ruta povezuje jevrejsko naslee i religiju, koja je kroz istoriju uvek
smatrana razlogom za razdvajanje ljudi. I istorija svedoi o ratovima i zloinima nad
ovim narodom i njihovom kulturom, a ova kulturna ruta je nain da Evropa istakne svoju
svest o vanosti meukulturnih uticaja i obogaivanja zahvaljujui Jevrejima.

39
http://www.culture-routes.lu/php/fo_index.php?lng=en&dest=bd_ar_det&id=00000426

47
Maruta e ponovo uspostaviti meukulturni, panevropski prostor u kome e
evropski graani moi da otkriju raznovrsnost i vrednost jevrejskog naslea irom
evropskog kontinenta.

3.4. EVROPSKI GRADOVI KULTURE

Evropska prestonica kulture je naziv koji dobija jedan ili, od skorije, nekoliko
gradova u Evropskoj uniji u razdoblju od jedne godine, u toku koje izabrani grad ili
gradovi predstavlja svoj kulturni ivot i dostignuti nivo gradske kulture. Titulu Grada
kulture dodeljuje Evropska komisija. U poslednje vreme zvanje grada kulture je postalo
pitanje prestia. Gradovima se prua mogunost da promoviu i unaprede svoje kulturne
vrednosti, istaknu razliitosti, izvuku i socio-kulturne i ekonomske koristi.

Akcija Evropska prestonica kulture je potekla od ideje grke ministarke kulture i
poznate grke glumice, Meline Merkuri, i njenog francuskog kolege Deka Langa 13.
juna 1985. godine. Zahvaljujui tome prva prestonica kulture bila je Atina. Njihova ideja
je bila da zblie Evropljane isticanjem bogatsva i razliitosti evropske kulture i podizanja
svesti o zajednikoj istoriji i vrednostima.

U prve dve decenije postojanja ovog kulturnog priznanja poloaj grada-prestonice
evropske kulture dobijali su poznati evropski gradovi sa bogatim kulturnim nasleem i
ivim kulturnim ivotom. Meutim, poslednjih godina se status gradaprestonice
evropske kulture sve vie koristi kao nain oivljavanja kulturnog ivota u gradu,
aktivacije kulturnih potencijala, ukljuivanje mladih umetnika.

1985-2000. jedan grad godinje nosio je zvanje evropske prestonice kulture,
48
U razdoblju 2000-2009. dva ili vie gradova godinje nosi zvanje evropske
prestonice kulture,
U tekuoj 2010. godini su Esen (Nemaka), Peuj (Maarska), Istambul
(Turska) odreeni za evropske prestonice kulture.
Do 2015. godine odreeni su i gradovi i drave:
2011. Turku (Finska), Talin, (Estonija)
2012. Gimaraje (Portugalija), Maribor (Slovenija)
2013. Marsej-Provansa (Francuska), Koice (Slovaka)
2014. Umeo (vedska), Riga (Letonija)
Od 2015. godine odreene su samo drave, dok se na dravnom nivou takmie
gradovi za zvanje evropske prestonice kulture
2015. Belgija, eka
2016. panija, Poljska
2017. Danska, Kipar
2018. Holandija, Malta
2019. Italija, Bugarska
40

Ono to je znaajno za turizam je da gradovi titulom Evropski grad kulture stiu
iroku promociju, dobijaju priliku da unaprede, oive i slikovitije prezentuju svoju
kulturnu batinu, da je prikau veem broju posetilaca, poboljaju svoj imid. Kako je
turizam povezan sa nizom sektora koji su neposredno vezani za turistiku delatnost dolazi
do mnogo veih ekonomskih efekata. Ukljuuju se, izmeu ostalih, ugostiteljstvo, usluge,
saobraaj, prodaja suvenira... Na turistikoj privredi i lokalnom stanovnitvu je da oive
manje poznato ili zaputeno naslee, da dobrim marketingom privole posetioce da se to
due zadre u njihovom gradu. Takoe je bitna i uloga drave u pruanju podrke
gradovima prilikom konkurisanja za Evropski grad kulture i njena svest o znaaju ove
anse. Titula grada evropske prestonice je i ansa Beograda, koji je uglavnom doivljavan
kao grad zabave, ali ne i i kao kulturni centar.

40
http://www.beograd2020.com/evropska-prestonica-kulture/

49
Iako se turistima kulturnog turizma uglavnom smatra starija populacija (46-65
godina starosti) nisu zanemarljivi ni mladi koje privlai kultura. Pored toga, ukoliko im
se odreena destinacija dopadne vei su izgledi da e se u nekom daljem buduem
periodu, kada budu imali vie slobodnih sredstava, vratiti ponovo. Ono to turisti ele da
iskuse je atmosfera kulture grada u koji dolaze. Ovo moe biti ansa za gradove koji
imaju manje znaajno kulturno-istorijsko naslee.

U 2010. godini tri grada nose tutulu grada-prestonice evropske kulture. To su
maarski grad Peuj, turski Istambul i Esen u Nemakoj. Istambul je i bez ove titule
prestonica kulture. To je grad koji lei na dva kontinenta, ima dugaku istoriju i tradiciju,
bogato kulturno-istorijsko naslee, ouvane tradicionalne vrednosti, negovane stare
zanate. U Istambulu je neizbean susret sa kulturnim vrednostima. Meutim, Esen je
manje poznati grad u kome poinje da se razvija turizam, umetnost i kultura, sjajan
primer kako se stara postrojenja mogu obnoviti i iskoristiti za razvoj kulture i turizma.

Grad Esen nalazi se u rurskoj oblasti, koja je cela zasluna za dobijenje titule
grada kulture. Najinteresantniji je stari rudnik uglja Colferajn, nekadanje udo
industrije i proizvodnje, danas udo muzejskog pristupa i industrije predstavljanja novih
dostignua. Rudnik se nalazi na svega nekoliko stanica od centra Esena.

Prva ideja je izneta u generalnom planu kojim se Colferajn posveuje umetnosti,
dizajnu, turizmu i kulturi. Posle vie od veka od prestanka rada rudnika danas je on muzej
za primer. Sledei korak u razvoju bio je i otvaranje Colferajn kole dizajna.

U ambijentu stare radionice, meu kotlovima i metalnim merdevinama posetioci
razgledaju predmete koje mogu primeniti svakodneno (narukvice, satove posue, ak i
kuni i kancelarijski nametaj, modne dodatke, alate). U nekadanjim salama za
sortiranje uglja sada su smetene radionice za tekstil, keramiku i grafiku, ples i kuvanje.

Industrijski spomenik i centar proizvodnje postao je industrija kreativnih ideja.
Colferajn kao takav je uzor i industrijskim objektima u Srbiji, koji naalost u veini
50
propadaju. Ovo je savren primer kako se nekadanji nain ivota i privreivanja moe
sauvati od zaborava i propadanja, pretvoriti u kulturno dobro. Nekadanji najlepi
rudnik 2001. godine uvren je na listu UNESCO batine.

Esen i Rur su primer da turisti vole da istrauju po prolosti, upoznaju kulturne
tokove sadanjosti i vremena koja su prola, vole da poseuju stare fabrike, rudnike,
naputene objekte traei u njima smisao i zanenje. Danas Colferajn rudnik daje novo
zanenje i namenu objektima i kao takav on je deo kulturnog naslea cele Nemake.

Ouvanje kroz novu namenu i korienje osnovni je motiv razvoja ove oblasti.
Teak rad danas zamenjuju istorija, kultura i kreativnost kroz izlobe savremenih
umetnika, dizajna, radionice savremenog plesa, kongresi i sajmovi To privlai milion
posetioca godinje, a postoje i investitori koji planiraju da jako puno novca uloe u
Colferajn, u izgradnju kongresnog centra, hotela i sajamskih prostora.

Rudnik je u prolosti bio centar tekog rada, danas je mesto u koje ljudi putuju da
provode svoje slobodno vreme i uivaju u umetnosti i kulturnim sadrajima zabavljajui
se i odmarajui.

Sredinom oktobra tekue godine u Skuptini grada Beograda odrana je
promocija projekta Beograd 2020 o pripremi kandidature za Evropsku prestonicu
kulture 2020. godine. U toku je inicijtiva d krjem 2010. godine grd Beogrd podnese
kandidaturu. Sve aktivnosti na realizaciji inicijative da se Beograd kandiduje obavlja
Organizacioni odbor koji je formirala Skuptina grada Beograda. Sredstva za obavljanje
zadatka Organizacionog odbora obezbeuju se iz budeta grada Beograda za 2010. godinu.

Delegacija Organizacionog odbora za kandidaturu Beograda za Evropsku
prestonicu kulture 2020. godine boravila je krajem oktobra u Briselu gde je imala
razgovore sa Evropskim komesarom za obrazovanje, kulturu i mlade, predstavnicima
grada Brisela i Evropskom asocijacijom festivala. Dogovoreno je da se nastave dalje
51
konsultacije sa Briselom u vezi sa pripremama Beograda u postupku kandidature za
Evropsku prestonicu kulture 2020. godine.
41

Tim strunjaka koji radi na kandidaturi Beograda za Evropsku prestonicu kulture
za 2020. godinu je predstavio i strategiju dugoronog razvoja kulture grada
Beograda. Strategija je podeljena na deset tematskih celina.

Zamisao je da 2011. godina bude posveena mladim umetnicima, a 2012. godina
e biti u znaku digitalne umetnosti i filma. Godina 2013. je zamiljena kao godina
kulturnog naslea batine sa sreenim Starim sajmitem. Naredne, 2014. godine akcenat
e biti na muzici i plesu. Do tada, Beograd bi trebalo da dobije nove koncertne dvorane.
Tema 2015. godine bie knjievnost, a "Grad po meri deteta" 2016. godine. Tokom
2017. akcenat e biti na pozoritu, jer e biti obeleeno 50. godina BITEF-a. Urbanizam i
arhitektura e biti u fokusu 2018.godine, dok e vizuelna i alternativna umetnost 2019.
godina biti u prvom planu.

Godine 2020. bi svi napori oko kulturnih programa u Beogradu u prethodnom
vremenu trebali bi da rezuliraju dodbijanjem prestine titule, Grada evropske kulture.
Posao na postizanju ovog cilja je obiman, ali Beograd ima ta da ponudi. Ovo je prilika
ne samo da Beograd bude u centru panje, da se prezentuje kao kulturna prestonica i da
se revitalizuju kulturni objekti ve da se podigne svest o njihovom znaaju. Cilj je
unaprediti grad u ukupnom socio-kulturnom i ekonomskom pogledu.

Do 2020. godine grad Beograd bi trebalo da realizacijom Strategije dugoronog
razvoja kulture prevazie postojee nedostatke i probleme. U prvom redu treba da se
zavri rekonstrukcija Narodnog muzeja i Muzeja savremene umetnosti , drugi muzeji e
biti renovirani ili dobiti stalan izlobeni prostor (poput Muzeja grada Beograda), da e se
kulturno-istorijsko naslee i kultura ivota grada prezentovati i promovisati kao turistiki
proizvod. Kao jedan od doprinosa realizaciji ideje trebalo bi uvesti i spomeniku rentu

41
http://www.beograd2020.com/2010/10/u-briselu-o-kandidaturi-beograda-za-evropsku-prestonicu-
kulture-2020-godine/#more-346

52
koja se naplauje u drugim gradovima. Znaajna prepreka je prepoznavanje i vrednovanje
naeg materijalnog i nematerijalnog naslea u svesti graana. Ljude treba edukovati i
kroz razliite programe ukljuiti u kulturni ivot prestonice. Lokalnom stanovnitvu treba
podii svest o vrednosti i neophodnosti nae kulture i tradicije. Uesnici u turistikom
lancu vrednosti su i prolaznici koji upuuju turiste, daju im smernice. Ukoliko nas
karakteriu ljubaznost i arm onda to treba na pravi nain i iskoristiti. Finanskijski efekat
koji kulturni turizam ima na razvoj privrede mnogih zemalja, posebno zemalja u razvoju,
moe da bude ogroman.

53
4. ZAKLJUAK

Prema predvianjima Svetske turistike organizacije do 2020. godine u turistike
tokove bie ukljueno priblino 1.6 biliona putnika. Kao pet vodeih segmenata
turistikog trita u budunosti oznaeni su: eko turizam, avanturistiki turizam,
krstarenja, tematski i kulturni turizam. Smatra se da 37% svih turistikih putovanja sadre
kulturne elemente. Miljenja smo da je korienje kulturnih resursa inkorporirano u skoro
sve vidove putovanja. U zavisnosti od motivacije samih kulturnih turista treba planirati i
kreirati turistiku poudu i prilagoditi je svakom segmentu.

U Evropi je razvijena svest o ouvanju, prezentaciji i promociji kulturnih resursa
oblikovanih u proizvod kulturnog turizma. Dobre primere zemalja Evropske unije treba
primeniti i prilagoditi raspoloivim kulturnim resursima Srbije. Prvo treba identifikovati
najaktraktivnije materijalno, a naroito nematerijalno kulturno naslee Srbije. Zatim treba
osmisliti aktivan nain interpretacije za razvoj kulturnog turizma. Primeri mogu biti
zemlje iz regiona, poput Hrvatske, i Strategija kulturnog turzma Velsa i Nemake.

U znaajno nematerijalno naslee Srbije ubrajamo uvene sireve iz istone Srbije
i ostale kulinarske specijalitete, ukljuujui i peenje rakije, pravljenje dema i slatkog,
kao i druge zanate poput tkanja uvenih pirotskih ilima, narodnu izvornu muziku i
folklor, narodne obiaje (na primer vezani za slavljenje slave, proslave venanja),
verovanja. Sve ovo zasluuje da bude oznaeno i zatieno kao znaajno nematerijalno
kulturno naslee, kao raritet jedne oblasti i bude oznaen kao vaan element kulturnog
identiteta. Zato ne bi izrada narodne nonje bila ukljuena u turistku ponudu
omoguujui turistima da se ukljue u njenu izradu? Mogao bi da postoji i teaj uenja
dinamikog srpskog kola. U mnogobrojnim peinama istone Srbije mogu biti odravani
festivali pripovedanja pria o hajducimaVano mesto u kulturnom nasleu zauzimaju i
narodna verovanja, mitovi i legende. Selo Zaroje u optini Bajina Bata, koje uva
54
vodenicu poznatog srpskog vampira Save Savanovia, moglo bi postati mesto odravanja
razliitih specijalizovanih festivala (Noi sa vampirom, kome bi mogli da se pridrue i
verovanja u vetice i vradbine kroz U peini sa veticom i slino) i podloga za razvoj
tzv. mranog turizma. Ovo bi mogao prerasti u put kulture, spajajui tako Srbiju sa
oblinjim zemljama, u prvom redu sa Rumunijom.

Brojni su i evropski primeri oivljajvanja starih idustrijskih postrojenja i celina.
Posebno izdvajamo Colferajn rudnik u Nemakoj u Rurskoj oblasti koji je danas centar
kulturnog distrikta. Meu starim radionicama i meu kotlovima nalaze se izlobe
najrazliitijih predmeta od nakita do kancelarijskog materijala. Rudna Glava, arheoloko
nalazite u optini Majdanpek, bi moglo biti pretvoreno u muzej rudarstva. Dobar primer
aktiviranja tehnikog naslea je i arganska osmica, po broju mostova i tunela
jedinstvena pruga u Evropi, koja je postala jedna od turistikih atrakcija Srbije, naroito
za ljubitelje starih eleznica iz sveta. arganska osmica i etno selo Drvengrad, uinili su
da Mokra Gora postane jedna od najposeenijih turistika destinacija u Srbiji. Tome je
doprineo i filmski festival Kustendorf. Drugi dobar primer je Muzej hleba u Peincima.
Slino tome mogli bi se osmisliti atraktivni muzeji sira u Sjenici i Pirotu, duvan varaka u
Valjevu, i sl . Jedan od dobrih primera je razvoj Puta ita u Rumuniji koji bi mogao da se
produi i na teritoriju Srbije. Srbija ima da ponudi i stare poljoprivredne maine i vagone
koji mogu biti oblikovani u industrijsku kulturnu ponudu kroz izlobe ili dobijanjem nove
namene.

Primer dobre prakse ukljuuje i interaktivnu posetu muzejima, kao to je to sluaj
sa Jevrejskim muzejem u Berlinu. Ovo je prepoznato od strane arheolokog lokaliteta
Viminacium gde, po prethodnom dogovoru, posetioce mogu saekati vodii obueni u
rimske senatore, dok se na ulazu u podzemni svet nalazi animator preruen u Harona. U
Konaku kneginje Ljubice od skora kustos doekuje posetioce obuena u odoru kneginje,
slui kafu i ratluk. Iako se moe smatrati da je suvino da kneginja slui goste znaajno je
prepoznavanje potrebe za animacijom i matovitijom interpretacijom naslea.

55
Na podruju dananje Srbije nalaze se brojni starogrki i rimski antiki i
vizantijski spomenici, srednjevekovni manastiri i utvrenja. Oni mogu biti podloga za
podnoenje predloga o putu kulture. Na predlog je prikljuenje Srbije putevima kulture
grke i vizantijske kulture. Put kulture rimskih imperatora na podruju Srbije zaivljava
poslednjih godina, uz nedovoljnu svest o znaaju ovog naslea od strane pojedinih
optina na kome se nalazi ovo svetki vredno naslee. Kada to kaemo, u prvom redu
mislimo na grad Ni, u kome se nalaze vredna arheoloka nalazita Naisus i Medijana
(Naissus et Mediana) od kojih ni jedno nije na adekvatan nain prezentovano i
interpretirano turistima. ta vie, ni na jednom sajtu Nia se ne moe nai informacija o
proslavi potpisivanja Milanskog edikata 2013. godine u Medijani i projekat unapreenja
Medijane. Srbija se ukljuila i u Transromaniku, put kulture koji spaja evropsko naslee
romanikog perioda u Nemakoj, Austriji, Italiji, Francusoj, paniji i Sloveniji,
ukljuujui manastire u Srbiji.

Znaaj kulturnog turizma je viestruk. Istaknut je znaaj o podizanju svesti o
evropskom identitetu i tenji da se smanje razlike meu evropskim narodima kroz
upoznavanje razliitih kultura, muukulturne i muureligijske interakcije. Evropske
prestonice kulture utiu na socio-kulturno i ekonomsko unapreenje gradova. Srbija je
prikazala svest o znaaju ove titule podnosei kandidaturu grada Beograda za evropsku
prestonicu kulture 2020. godine sa razraenom strategijom razvoja grada.

Shodno karekteristikama kulturnih turista koje odlikuju visok nivo obrazovanja,
visoka primanja, ea putovanja, ukljuujui i poslovna putovanja, da troe vie po
putovanju od prosenog turiste segment kulturnog turizma ima i znaajne ekonomske
prednosti. Prednost koju kulturni turizam donosi destinaciji je to privlai turiste vee
potroake moi i to je manje podloan uticaju sezonalnosti. Kulturni trizam je
identifikovan i kao znaajan izvor zapoljavanja u budunosti.

U Srbiji je nerazvijena turistika ponuda, posebno proizvod kulturnog turizma.
Srbija je podruje na kome se nalazi bogato materijalno i nemateRijalno kulturno naslee
koje moe biti osnova za razvoj kvalitetne turistike ponude. Vodei se dobrim
56
primerima iz Evropske unije i razvijajuu svest od znaaju zatite i turistike
interpretacije prirodnog i kulturnog naslea i kulturnog identiteta, moe da se diferencira
od konkurencije i pobolja svoju poziciju na turistikom tritu.

57
LITERATURA

1. Genov, G., urednik (2010), Turizam posebnih interesovanja, prirunik, visoka
turistika kola strukovnih studija, Novi Sad;

2. European Cultural Tourism Network, ECTN INTERREGIIIC, December 2006,
Project Reeport, www.cultural-tourism.net;

3. Lord, G. D.,September 17, 1999, The Power of Cultural Tourism, Keynote
Presentation, wisconsin Heritage Tourism Conference, Lac du Flambeau, Wisconsin;

4. Unkovi S., Zeevi B., (2006), Ekonomika turizma, Centar za izdavaku delatnost
Ekonomskog fakulteta, Beograd;

5. ivkovi, R., (2009), Ponaanje i zatita potroaa u turizmu, Univerzitet
Singidunum, Fakultet za turistiki i hotelijerski menadment, Beograd;

6. Popesku, J., urednik (2009), Menadment turistike destinacije, Univerzitet
Singidunum, Fakultet za turistiki i hotelijerski menadment, Beograd;

7. Baltic, Cultural Tourism, Policy Paper, Estonian, Lanvian and Lithuanian National
Commissions for UNESCO, 2003;

8. Bakic O., (2009), Marketing u turizmu, Univerzitet Singidunum, Fakultet za turisticki i
hotelijerski menadment, Beograd;

9. Cengiz, H., Eryilmaz, Y., The importance of cultural Tourism in the EU Integration
Process, 2nd IsoCaRP Congress 2006
10. Wales Tourism Board, (2003), Cultural Tourism Strategy for Wales, Cardiff;
11. Richards, G., (1996, ed.) Cultural Tourism in Europe. CABI, Wallingford;
12. German National Tourist Board, (2010), UNESCO World Heritage in Germany,
UNESCO Welterbestatten Deutchlanf e.V., Berlin;

13. Maksin M., Pucar M., Kora M., Miliji S., (2009), Menadment prirodnih i
kulturnih resursa u turizmu, Univerzitet Singidunum, Beograd;

14. UNESCO and EIIHCAP, Safeguarding Intangible Heritage and Sustainable
Cultural Tourism: Opportunities and Challenges,
UNESCO-EIIHCAP Regional Meeting, Hue Viet Nam, 11-13 December 2007;

58
Ostali izvori:

Internet sajtovi:

http://www.unwto.org/index.php
UNWTO forecasts a growth in international tourist arrivals of between 3% and 4% in
2010

view/news/forty_six_new_elements_added_to_representative_list_of_the_intangi
ble_cultural_heritage/

http://www.iztzg.hr/UserFiles/File/novosti/2009_TOMAS_Kulturni_turizam_200
8_Sazetak_i_Prezentacija.pdf

http://www.en.istanbul2010.org/HABER/GP_763671

http://www.beograd2020.com/.

http://www.beograd2020.com/evropska-prestonica-kulture/

http://www.beograd2020.com/2010/10/u-briselu-o-kandidaturi-beograda-za-
evropsku-prestonicu-kulture-2020-godine/#more-346

http://www.kultura.gov.rs/?p=404

http://www.coe.int/t/dg4/cultureheritage/culture/Routes/default_en.asp

http://www.culture-
routes.lu/php/fo_index.php?lng=en&dest=bd_ar_det&id=00000426

http://www.coe.int/t/dg4/cultureheritage/heritage/EHD/default_en.asp
http://en.wikipedia.org/wiki/Eisteddfod

DR - Kulturni Turizam U Evropskoj Uniji

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

DR - Kulturni Turizam U Evropskoj Uniji

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Univerzitet Singidunum

Departman za turistiki i hotelijerski menadment

You might also like